Sistemska (unutrašnja) memorija Sistemska, odnosno unutrašnja ili centralna memorija je

memorija koju računar koristi u radu i izvršavanju svih operacija.

Na matičnoj ploči postoje sledeće vrste memorija:

RAM (Random Access Memory) – memorija sa direktnim pristupom; u ovu memoriju se smeštaju podaci i programi sa kojima računar radi. Kada se računar isključi njen sadržaj se briše.

ROM (Read Only Memory) – memorija iz koje može samo da se čita, ali ne i da se u nju upisuje i da se menja; njen sadržaj upisuje proizvođač (na primer, instrukcije za pokretanje računara pri uključivanju).

KEŠ (Cash) – najbrža memorija u nekim komponentama računara (CPU, HDD); utiče na brzinu rada.

Logička organizacija memorije Sa logičke tačke gledišta, memorija je organizovana kao

matrica (tabela) ćelija, pri čemu se u jednu ćeliju može upisati jedna binarna cifra, tj. jedan bit. Ćelije su grupisane po redovima matrice.

Svaki red u matričnom memorijskom polju ima svoju adresu pomoću koje se ta lokacija može adresirati, radi upisa ili čitanja informacije. Svaki red matrice na slici ima po 16 bita.

RAM (Random Access Memory) RAM (Random Access Memory) ili memorija sa direktnim

pistupom je sistemska memorija u koju procesor smešta program i podatke koje u tom trenutku koristi.

RAM pamti podatke samo dok je računar uključen. Prilikom gašenja računara svi podaci se nepovratno gube (brišu).

RAM memorija se smešta u memorijske slotove kojih obično ima više.

RAM (Random Access Memory) Osnovne karakteristike RAM memorije:

Kapacitet – izražava se brojem bitova, odnosno u praksi brojem bajtova. Memorijski moduli se smeštaju u već pomenute memorijske slotove, a prave se u veličinama 8MB, 16MB, 32MB, 64MB, 128MB, 256MB, 512MB i, u današnje vreme, 1GB, 2GB, 4GB, ...

Vreme pristupa – meri se u nanosekundama (ns). To je vreme koje protekne između zahteva memoriji za podatkom i dobijanja podatka iz memorije.

Generalno, više memorije u računaru rezultuje boljim performansama. Što više uređaja u sistemu postoji, što se više perifernih uređaja koristi i, na kraju, što se više aplikacija u istom trenutku pokreće potrebno je više RAM memorije da bi računar brže i bolje radio, bez kočenja i opterećenja.

ROM (Read-Only Memory) ROM (Read-Only Memory) – kod klasičnih ROM čipova

podaci se na njih upisuju tokom samog procesa proizvodnje i kasnije se ne mogu menjati.

BIOS (Basic Input/Output System) je vrsta ROM memorije koja kontroliše primitivne funkcije računara i svaki put proverava svoje stanje kod paljenja računara.

KEŠ (Cash) KEŠ (Cash Memory) je najbrža memorija koja se nalazi na

procesoru i još nekim uređajima, kao što je hard disk, grafička karta, ...

KEŠ ima višestruko brže vreme pristupa od RAM memorije.

Procesor podatke koje koristi zahteva od keš memorije. Ukoliko u njoj nema tih podataka, oni se zahtevaju od RAM memorije, a potom se skladište privremeno u KEŠ radi ponovnog korišćenja.

Novi podatak se u KEŠ skladišti na vrh, tako da kad joj procesor ponovo pristupa prvo nailazi na poslednje smešteni podatak.

Spoljna memorija Spoljnu memoriju čine uređaji koji koriste dve vrste

tehnologija za zapis podataka: Memorije sa magnetnim pisanjem, na mediju čija je površina

prevučena materijalom koji je osetljiv na magnetno polje. Na ovoj tehnologiji se baziraju flopi diskovi, hard diskovi i izmenljivi diskovi.

Memorije sa optičkim pisanjem, tankim laserskim snopom koji je u stanju da zapiše ili iščita podatke, i to formiranjem udubljenja i ispupčenja koja će odgovarati bitovima 0 i 1. Ovaj princip koriste CD-ROM i DVD uređaji.

Jedinice spoljne memorije su realizovane na četiri načina: Tvrd disk (hard disk)

Disketa (floppy disk)

Kompakt disk (CD, DVD)

Fleš disk (flash) ili SSD (Solid State Disk)

Tvrdi disk (HDD- Hard Disk) Tvrdi disk (HDD – Hard Disk) se sastoji od više ploča

premazanih magnetim materijalom, postavljenih na istu osovinu.

Karakteristike:

Kapacitet – metalne ploče dozvoljavaju veću gustinu između staza. Povećana gustina i veći broj ploča povećavaju njihov kapacitet (120GB, 160GB, 250GB, 320GB, 500GB, 1TB, ...). Jedan računar može imati više HDD-ova.

Brzina pristupa podacima – vreme koje protekne od zahteva do dobijanja podatka (8 do 10ms).

Brzina rotacije – broj obrtaja ploče u minuti (5400rpm kod HDD-ova za lap-topove ili 7200rpm za desk-top računare, a novije tehnologije od 10000rpm ili 15000rpm).

Tvrdi disk (HDD – Hard Disk) Upisno-čitajuća

glava lebdi iznad površine ploče dok se disk okreće.

Tvrdi disk (HDD – Hard Disk) HDD-ovi se sastoje od

nekoliko upisno-čitajućih glava i nekoliko pločica koje rotiraju vrlo velikom brzinom; sve je to upakovano u hermetički zatvorenu kutiju.

Tvrdi disk (HDD – Hard Disk) Vrste HDD-ova:

Eksterni (spoljni) hard diskovi su velikog kapaciteta, ali zato mogu biti veliki kao kućište računara.

Interni (unutrašnji) hard diskovi su znatno manjih dimenzija, ali zato raspolažu i manjim kapacitetom

Tvrdi disk (HDD – Hard Disk) Povezivanje HDD-a sa računarom: (postoji više načina)

ATA (ATA33, ATA100, ATA133)

IDE – dugi do 40cm; drugačije se zovu i PATA (Paralel ATA) ili EIDE

S-ATA – Serial ATA dugi do 1m, široki 8mm. Kablovi se sastoje od 7 žica što zahteva manji prostor na ploči i HDD-u pa ima više prostora za druge komponente.

S-ATA2 – brži S-ATA, a danas se koristi i S-ATA3

Optički diskovi Performanse optičkih diskova su danas zadovoljavajuće što

se tiče brzine, ali im je glavni nedostatak osetljivost na strujanje vazduha, prašinu i, najvažnije, fizička oštećenja (grebanje).

Upis podataka se vrši primenom laserske tehnologije tako što se zapis nanosi na metalnu površinu. Ovom tehnologijom se površina diskova oštećuje.

Čitanje podataka se vrši primenom laserskog zraka tako što se detektuju neravnine na površini diska i očitavaju se zapisani podaci.

Optički diskovi Tipovi optičkih diskova:

CD ROM (Compact Disc) – CD-R i CD-RW (Read i Rewritable); samo za upisivanje ili i za upisivanje i brisanje podataka; kapacitet 640MB, 700MB, 800MB

DVD (Digital Versatile Disc) – DVD-R/RW, DVD+R/RW; kapacitet 4,7GB; Dual Layer većeg kapaciteta 8,5GB

Blu-ray Disc – naslednik DVD diskova; kapacitet od 25GB do 100GB

Optički uređaji CD-ROM i DVD-ROM su uređaji koji mogu da čitaju CD ili

CD i DVD diskove. CD-RW i DVD-RW su uređaji koji mogu i da upisuju podatke na diskove.

Ovo su optički uređaji koji se na matičnu ploču priključuju na IDE ili S-ATA priključke, kao i HDD.

Fleš (Flash) memorija Fleš memorija (Flash) ili fleš disk je poseban uređaj koji se

najčešće priključuje na USB port pa se često zove i USB memorija.

Sastoji se od memorijskih modula čiji se sadržaj ne briše kada ostane bez napajanja strujom.

Naziv „disk“ je ostao jer je imitirana struktura podataka na disku, tako da računar njima pristupa na isti način na koji pristupa podacima na disku.

Kapacitet: 4GB, 8GB, 32GB, ...

Memorijska kartica Memorijska kartica (flash kartica) se često koristi u raznim

uređajima, kao što su mobilni telefoni, kamere, foto-aparati, lap-top-ovi, mp3 player-i, ...

Vrste memorijskih kartica:

SD

microSD

MMC

CF

Memory Stick

xD

SDHC

SDXC