EVROPSKA KOMISIJAGENERALNA DIREKCIJAZA KLIMATSKU POLITIKU I AKTIVNOSTI Direkcija A – Međunarodna i klimatska strategija KLIMA.A.3 - Monitoring, izveštavanje, verifikacija

Uputstvo

Uredba o monitoringu i izveštavanju – Sistemi za kontinualni monitoring emisija (Continuous Emissions Monitoring Systems - CEMS)

UMI Uputstvo br. 7, konačna verzija od 13. novembra 2013. godine

Ovo uputstvo je deo serije dokumenata koje su obezbedile službe Komisije radi podrške sprovođenju Uredbe Komisije (EU) br. 601/2012 o monitoringu i izveštavanju o emisijama gasova sa efektom staklene bašte, kao i Uredbe Komisije (EU) 600/2012 o verifikaciji izveštaja o emisijama gasova sa efektom staklene bašte i izveštaja o tonskim kilometrima i akreditaciji verifikatora shodno Direktivi 2003/87/EZ Evropskog parlamenta i Saveta 1 od 21. juna 2012. godine.

U uputstvu su izneti stavovi službi Komisije u vreme njegovog objavljivanja. Ono nije pravno obavezujuće.

U ovom uputstvu uzeta su u obzir razmatranja u okviru sastanaka neformalne Tehničke radne grupe za Uredbu o monitoringu i izveštavanju u okviru RGIII Odbora za klimatske promene (Climate Change Committee - CCC), kao i pisani komentari primljeni od zainteresovanih strana i stručnjaka iz država članica. Ovo uputstvo su jednoglasno odobrili predstavnici država članica na sastanku Odbora za klimatske promene 13. novembra 2013. godine.

Sva uputstva i modeli dokumenata mogu se preuzeti sa internet stranice Komisije na sledećoj adresi: http://ec.europa.eu/clima/policies/ets/monitoring/documentation_en.htm.

1 http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2012:181:0030:0104:EN:PDF

1

SADRŽAJ

1 UVOD 31.1 O ovom dokumentu 31.2 Kako koristiti ovaj dokument 31.3 Gde se mogu naći dodatne informacije 4

2 CEMS U UMI 62.1 Pristupi monitoringu zasnovani na merenju 62.2 Opšti zahtevi za CEMS 72.3 Emisije N2O 102.4 Preneseni / inherentni CO2 i CCS (hvatanje i skladištenje

ugljenika) 10

3 NIVOI OBEZBEĐENJA POVERENJA (QUALITY ASSURANCE LEVEL - QAL) 12

3.1 Pregled relevantnih standarda 123.2 Kako pokazati usklađenost sa zahtevima nivoa 133.3 Pregled QAL 163.3.1 QAL1 163.3.2 QAL2 173.3.3 QAL3 193.3.4 Godišnje ispitivanje ispravnosti uređaja za kontinualno merenje emisija

(Annual Surveillance Test - AST) 20

4 POTVRDA EMISIJA KROZ PRORAČUN 21

5 NEDOSTAJUĆI PODACI 22

6 VERIFIKACIJA CEMS-A 236.1 Provera aktivnosti protoka podataka 236.2 Provera kontrolnih aktivnosti 246.3 Provera postupaka 276.4 Sprovođenje analitičkih postupaka i verifikacije podataka u okviru

dokaznih testova 276.5 Prenos CO2 i CCS 286.6 Rešavanje pitanja neusklađenosti i nepoštovanja zahteva 28

7 ANEKS 297.1 Skraćenice 297.2 Pravni akti 30

2

1 UVOD

1.1 O ovom dokumentu

Ovaj dokument je sačinjen kao pomoć za primenu Uredbi o MI i AV, kroz objašnjenja njihovih zahteva korišćenjem terminologije koja nije pravnička. Dok se Uputstvom za MI br. 1 daje opšti pregled tematike monitoringa i izveštavanja o emisijama iz postrojenja prema EU ETS, a Dopunsko uputstvo o AV (Explanatory Guidance - EGD I) ima istu namenu u vezi sa akreditacijom i verifikacijom, ovim dokumentom (Uputstvom br. 7) se detaljnije objašnjavaju zahtevi koji se odnose na sisteme za kontinualni monitoring emisija (CEMS)2 za potrebe kako MI, tako i SV. Paket uputstava je dopunjen i elektronskim modelima dokumenata3. Međutim, uvek treba imati na umu da je Uredba primarni zahtev.

U ovom uputstvu tumači se Uredba u vezi sa zahtevima za postrojenja. Uputstvo takođe predstavlja nadgradnju smernica i najboljih praksi razvijenih tokom prve dve faze4 EU ETS (2005 – 2007. i 2008 – 2012.), posebno iskustava koja su prikupile države članice na osnovu Smernica za monitoring i izveštavanje5 (MRG 2007). U njemu je uzet u obzir dragocen doprinos operativnog tima za monitoring osnovanog u sklopu EU ETS Foruma za poštovanje propisa i neformalne tehničke radne grupe stručnjaka država članica osnovane u okviru Radne grupe 3 Odbora za klimatske promene.

1.2 Kako koristiti ovaj dokument

Kada su u ovom dokumentu navedeni brojevi članova bez daljeg preciziranja oni se uvek odnose na Uredbu o MI. Za korišćene skraćenice, upućivanja na zakonsku regulativu i veze ka drugim važnim dokumentima vidi Aneks.

Ovaj dokument se odnosi samo na emisije počevši od 2013. godine. Iako je većina koncepata ranije već korišćena u MRG 2007, ovim dokumentom se ne daje detaljno poređenje sa MRG 2007. Da bi se omogućilo da se ovaj dokument koristi kao samostalan dokument, poglavlje 2 je uzeto iz odeljaka 4.3.3 i 8 Uputstva 1 (opšte uputstvo za postrojenja) kako bi dokument bio celovit. Ako ste već pročitali ove relevantne odeljke u Uputstvu 1 možete da pređete direktno na poglavlje 3 ovog dokumenta.

2 Izraz automatizovani merni sistemi (AMS) je takođe u širokoj upotrebi u čitavoj EU. Međutim, AMS može da se odnosi i na sistem kontinualnog monitoringa kvaliteta ambijentalnog vazduha, tako da će se u ovom dokumentu koristiti skraćenica "CEMS" ili, za preneseni / inherentni CO 2 i CCS, "CMS".

3 Imajte na umu da države članice mogu da definišu svoje modele dokumenata, koji moraju da sadrže najmanje iste informacije kao i modeli dokumenata Komisije.

4 U ovom dokumentu, kao i u nekim državama članicama, izraz “faza” se koristi u istom značenju kao i izraz “period trgovine” (član 3.(2) UMI).

5 MRG 2007 su ukinute članom 76. UMI, ali se ovde pominju iz razloga potpunosti.

3

1.3 Gde se mogu naći dodatne informacije

Sva uputstva i modeli dokumenata koje je obezbedila Komisija na osnovu Uredbe o MI i Uredbe o AV mogu se preuzeti sa internet stranice Komisije na sledećoj adresi:

http://ec.europa.eu/clima/policies/ets/monitoring/documentation_en.htm

Obezbeđeni su sledeći dokumenti za MI6:

Uputstvo br. 1: „Uredba o monitoringu i izveštavanju – Opšte uputstvo za postrojenja.“ U ovom dokumentu su dati principi i pristupi UMI za monitor-ing od značaja za stacionarna postrojenja.

Uputstvo br. 2: „Uredba o monitoringu i izveštavanju – Opšte uputstvo za operatere vazduhoplova.“ U ovom dokumentu su dati principi i pristupi UMI za monitoring od značaja za sektor vazduhoplovstva..

Uputstvo br. 3: „Pitanja biomase u EU ETS“: U ovom dokumentu razmatra se primena kriterijuma održivosti za biomasu, kao i zahtevi članova 38., 39. i 53. UMI. Ovaj dokument je od važnosti i za operatere postrojenja i za op-eratere vazduhoplova.

Uputstvo br. 4: „Uputstvo za procenu nesigurnosti.“ Ovaj dokument za postrojenja pruža informacije o proceni nesigurnosti vezane za mernu opremu koja se koristi, čime pomaže operateru da utvrdi da li može da ispuni konkretne zahteve za pojedinačne nivoe.

Uputstvo br. 5: „Uputstvo za uzorkovanje i analizu (samo za postrojenja).“ Ovaj dokument bavi se kriterijumima za korišćenje neakreditovanih labora-torija, izradom plana uzorkovanja i raznim drugim srodnim pitanjima koja se odnose na monitoring emisija u EU ETS.

Uputstvo br. 6: Aktivnosti protoka podataka i sistem kontrole.“ Ovaj dokument bavi se uspostavljanjem postupaka za aktivnosti protoka podataka i sistemom kontrole koji postoji. U njemu se takođe daju smernice za vršenje procene rizika.

Uputstvo br. 7: “CEMS”. To je ovaj dokument.

6 Ovaj spisak nije potpun u trenutnoj fazi. Moguće je da će kasnije biti dodati novi dokumenti.

4

Pored toga, Komisija obezbeđuje sledeće elektronske modele dokumenata7:

Model dokumenta br. 1: Plan monitoringa za emisije stacionarnih postrojenja

Model dokumenta br. 2: Plan monitoringa za emisije operatera vazduhoplova

Model dokumenta br. 3: Plan monitoringa za podatke po tonskom kilometru operatera vazduhoplova

Model dokumenta br. 4: Godišnji izveštaj o emisijama za stacionarna postrojenja

Model dokumenta br. 5: Godišnji izveštaj o emisijama operatera vazduho-plova

Model dokumenta br. 6: Izveštaj operatera vazduhoplova o podacima po tonskom kilometru

Model dokumenta br. 7: Izveštaj o poboljšanjima za postrojenja

Model dokumenta br. 8: Izveštaj o poboljšanjima za operatere vazduho-plova

Pored ovih dokumenata u vezi sa UMI, na istoj adresi je dostupan poseban paket uputstava u vezi sa Uredbom o AV. Nadalje, Komisija je obezbedila smernice u vezi sa delokrugom EU ETS koje treba proučiti da bi se donela odluka da li postrojenje ili neki njegov deo treba da budu uključeni u EU ETS. Te smernice se mogu naći na: http://ec.europa.eu/clima/policies/ets/docs/guidance_interpretation_en.pdf

Iako nije direktno vezan za pitanja monitoringa, sa izuzetkom izveštavanja o bitnim promenama u postrojenju prema članu 24. Mera za realizaciju na nivou Evropske zajednice, paket uputstava i modeli dokumenata koje je obezbedila Komisija o postupku raspodele za treću fazu su takođe uzeti u obzir u ovom trenutku. Taj paket uputstava se može naći na: http://ec.europa.eu/clima/policies/ets/benchmarking/documentation_en.htm

Celokupno EU zakonodavstvo može se naći na EUR-Lex: http://eur-lex.europa.eu/

7 Ovaj spisak nije potpun u trenutnoj fazi. Moguće je da će kasnije biti dodati novi modeli dokumenata.

5

2 CEMS U UMI

2.1 Pristupi monitoringu zasnovani na merenju

U odnosu na MRG 2007, odredbe o metodologijama zasnovanim na merenju su u velikoj meri ažurirane.

Za razliku od pristupa zasnovanih na proračunu, u pristupima zasnovanim na merenju gasovi sa efektom staklene bašte u otpadnim gasovima postrojenja su i sami predmet merenja. Ovo je teško u postrojenjima sa mnogim tačkama emisija (dimnjacima) ili čak nemoguće tamo gde se moraju uzeti u obzir kratkotrajne emisije8. Može da dođe i do komplikacija kada se radi o biomasi koja sadrži tokove izvora. S druge strane, dobra strana metodologija zasnovanih na merenju je nezavisnost od broja različitih goriva i materijala koji su korišćeni (npr. tamo gde sagoreva mnogo različitih vrsta otpada), i njihova nezavisnost od stehiometrijskih odnosa (ovo je razlog što emisije N2O obično moraju da se prate na ovaj način).

U UMI je primenjena premisa da sa sadašnjom opremom nije moguće kontinualno i sa dovoljnom pouzdanošću meriti udeo biomase u emitovanom CO2. Stoga UMI propisuje da se svaka biomasa odredi pristupom zasnovanim na proračunu da bi se oduzela od ukupne emisije utvrđene merenjem. Međutim, uzimajući u obzir očekivani napredak nauke, buduća ažuriranja UMI mogla bi da uključe i nove odredbe o određivanju biomase merenjem9.

Slika 1: Šematski prikaz sistema za kontinualno merenje emisija (CEMS).

8 Kratkotrajne (fugitivne) emisije su emisije koje se ne sprovode regularnim kanalima, kao što su emisije iz otvorenih peći, ili curenja iz cevovoda.

9 Vidi Uputstvo br. 3 u vezi sa pitanjima biomase radi dodatnih mogućnosti za korišćenje fleksibilnijih načina za određivanje udela biomase.

6

Emisije

Koncentracija

Merač protoka

CO2(e)

Picture by

Za primenu CEMS-a (sistema za kontinualno merenje emisija10) uvek su potrebna dva elementa:

Merenje koncentracije gasova sa efektom staklene bašte11; i

Zapreminski protok struje gasova na mestu merenja.

Prema članu 43. UMI, emisije treba prvo odrediti za svaki sat12 merenja na osnovu prosečne jednočasovne koncentracije i prosečne jednočasovne brzine protoka. Nakon toga se sabiraju sve jednočasovne vrednosti date izveštajne godine kako bi se dobile ukupne emisije za tu emisionu tačku. Tamo gde se prati nekoliko emisionih tačaka (npr. dva različita dimnjaka nekog energetskog pogona), ovo sabiranje podataka se prvo vrši za svaki izvor ponaosob, a potom se emisije iz svih izvora sabiraju, kako bi se dobile ukupne emisije13.

2.2 Opšti zahtevi za CEMS

Pored elemenata navedenih u odeljku Error: Reference source not found o metodologijama zasnovanim na merenju, treba uzeti u obzir i sledeće elemente:

Za razliku od MRG 2007, CEMS su sada izjednačeni sa pristupima zasnovanim na proračunu, odnosno više nije potrebno da se NO dokaže da se korišćenjem CEMS-a postiže veća tačnost nego pristupom zasnovanim na proračunu korišćenjem pristupa najtačnijeg nivoa. Međutim, definisani su takvi minimalni zahtevi za nivoe koji podrazumevaju primjenljive nivoe nesigurnosti koje se mogu uporediti s onima pristupa zasnovanog na proračunu. Stoga operater mora da pokaže NO da predloženi CEMS može da ispuni zahteve u pogledu tih nivoa. U Tabela 1 dat je pregled definisanih nivoa za pristupe zasnovane na merenju.

Emisije koje se zasnivaju na merenju moraju da budu potvrđene korišćenjem pristupa zasnovanog na proračunu. Međutim, za ovaj proračun nisu potrebni nikakvi posebni nivoi. Stoga je to značajno pojednostavljenje u poređenju sa MRG 2007, gde je trebalo primeniti makar najniže slojeve. Zbog nestehiometrijske prirode emisija N2O koje nastaju proizvodnjom azotne kiseline, za ove emisije nije potreban proračun koji bi ih potvrdio.

Ugljen monoksid (CO) koji se emituje u atmosferu tretira se kao molarni ekvivalent količine CO2 (član 43.(1))14.

Merenje koncentracije može da bude teško u gasnim strujama koje sadrže veoma visoke koncentracije CO2. Ovo je posebno važno za merenje CO2

10 Članom 3.(39) UMI se utvrđuje da: „kontinualno merenje emisija” znači niz postupaka koji imaju za cilj određivanje vrednosti količine pomoću periodičnih merenja, bilo pomoću merenja u dimnjaku ili pomoću ekstraktivnih postupaka gde je merni instrument smešten u blizini dimnjaka, pri čemu nisu uključene merne metodologije na osnovu prikupljanja pojedinačnih uzoraka iz dimnjaka.

11 Ovde mogu biti potrebne dodatne korekcije, kao što je korekcija za sadržaj vlage.12 Prema članu 44.(1), operateri koriste periode kraće od sata, tamo gde je to moguće bez dodatnih

troškova. Time se uzima u obzir činjenica da mnogi merni sistemi automatski generišu polusatne vrednosti zbog drugih zahteva, koji nisu vezani za UMI. U tom slučaju koriste se polusatne vrednosti.

13 “Ukupne” ovde znači ukupno za sve emisije utvrđene pomoću CEMS-a. Ovo ne isključuje da se dodatne emisije iz drugih delova postrojenja određuju pomoću pristupa na osnovu proračuna.

14 Ovo znači da je potrebno meriti i količinu emitovanog CO.

7

koji se prenosi između postrojenja radi hvatanja, sistema cevovoda za prevoz i postrojenja za geološko skladištenje CO2. U takvim slučajevima koncentracije CO2 mogu se odrediti indirektno, određivanjem koncentracije svih drugih sastojaka gasa i njihovim oduzimanjem od ukupne vrednosti (jednačina 3 u Aneksu VIII UMI).

Protok dimnog gasa može da se odredi ili direktnim merenjem, ili pomoću bilansa mase15 koristeći samo parametre koje je lakše izmeriti, odnosno ulazne tokove materijala, protok ulaznog vazduha i koncentraciju O2 i drugih gasova koje je potrebno meriti i za druge svrhe.

Operater mora da obezbedi da merna oprema bude odgovarajuća za okruženje u kojem treba da se koristi i redovno održavana i kalibrisana. Ipak operater mora da bude svestan da oprema može ponekad da se pokvari. Zato se članom 45. definiše kako treba konzervativno zameniti podatke za nedostajuće sate. Operater mora da izvrši pripreme za takvu zamenu podataka prilikom izrade plana monitoringa16.

Operateri moraju da primene standard EN14181 („Emisije iz stacionarnih izvora - Obezbeđenje kvaliteta rada automatizovanih mernih sistema”) radi obezbeđenja kvaliteta. Ovaj standard propisuje nekoliko aktivnosti:

QAL 1: Testiranje da li CEMS ispunjava specifične zahteve. U tom smislu treba koristiti standarde EN 14956 („Kvalitet vazduha. Procena prikladnosti mernog postupka u odnosu na zahtevanu mernu nesigurnost”) i EN 15267-3 (“Kvalitet vazduha – Sertifikacija automatizovanih mernih sistema – Deo 3: Kriterijumi za performanse i procedure ispitivanja automatizovanih mernih sisitema za monitoring emisije iz stacionarnih izvora”). ( odeljak 3.3.1)

QAL 2: Kalibracija i validacija CEM-a; ( odeljak 3.3.2)

QAL 3: Stalno obezbeđenje kvaliteta tokom rada; ( odeljak 3.3.3)

AST: Redovno godišnjo ispitivanje ispravnosti uređaja za kontinualno merenje emisija ( odeljak 3.3.4)

U skladu sa standardom, QAL 2 i AST moraju da sprovode akreditovane laboratorije, a QAL 3 sprovodi operater. Potrebno je osigurati osposobljenost osoblja koje vrši testiranja.

Ovaj standard ne obuhvata obezbeđenje kvaliteta bilo kakvog sistema prikupljanja ili obrade podataka (npr. informatički sistemi). Za njih operater mora drugim sredstvima da potvrdi odgovarajuće obezbeđenje kvaliteta, između ostalog i u skladu sa članovima 58.(3) i 60. UMI.

Drugi standard koji treba primeniti je EN 15259 („Kvalitet vazduha -Merenje emisije iz stacionarnih izvora - Zahtevi za merne preseke i ravni i za ciljeve merenja, planiranje i izveštavanje ”).

15 Članom 43.(5) dozvoljava se upotreba “odgovarajućeg bilansa mase, uzimajući u obzir sve značajne parametre na ulaznoj strani, za CO2 emisije uključujući barem ulazne materijale, protok ulaznog vazduha i efikasnost procesa, kao i na izlaznoj strani, uključujući barem izlaz proizvoda, kao i koncentraciju O2, SO2 i NOx ”.

16 U skladu sa tačkom (4)(a)(ii) odeljka 1 Aneksa I UMI, plan monitoringa mora da sadržava: “metod za utvrđivanje da li se mogu izračunati važeći sati ili kraći referentni periodi podataka za svaki parametar, i metod zamene podataka koji nedostaju u skladu s članom 45.”.

8

Svi ostali metodi koji se primenjuju u kontekstu pristupa zasnovanog na merenju trebalo bi da budu utemeljeni i na EN standardima. Tamo gde takvi standardi nisu dostupni, metodi se temelje na odgovarajućim ISO standardima, standardima koje je objavila Komisija ili na nacionalnim standardima. Ako ne postoje primenjivi objavljeni standardi, koriste se odgovarajući nacrti standarda, smernice za najbolju industrijsku praksu ili druge naučno dokazane metodologije kojima se ograničavaju odstupanja pri uzorkovanju i merenju.

Operater uzima u obzir sve važne vidove sistema kontinualnog mjerenja, uključujući lokaciju opreme, kalibraciju, merenje, obezbeđenje kvaliteta i kontrolu kvaliteta.

Operater osigurava da su laboratorije koje koristi za merenja, kalibracije i relevantne procene opreme za sisteme za kontinualno merenje emisija (CEMS) akreditovane za odgovarajuće metode analize i delatnosti kalibracije u skladu s EN ISO/IEC 17025. Kada laboratorija nema takvu akreditaciju, operater osigurava da su ispunjeni ekvivalentni zahtevi iz člana 34.(2) i (3).

Tabela 1: Nivoi definisani za CEMS (vidi odeljak 1 Aneksa VIII UMI), izraženi kroz najveću dopuštenu nesigurnost za godišnje prosečne jednočasovne emisije.

Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Nivo 4

izvori emisija CO2 ± 10% ± 7.5% ± 5% ± 2.5%

izvori emisija N2O ± 10% ± 7.5% ± 5% N.P.

prenos CO2 ± 10% ± 7.5% ± 5% ± 2.5%

9

2.3 Emisije N2O

Odeljak 16 Aneksa IV UMI odnosi se na utvrđivanje emisija N2O iz određenih procesa hemijske proizvodnje koji su obuhvaćeni Aneksom I Direktive EU ETS (proizvodnja azotne kiseline, adipinske kiseline, glioksala i glioksilne kiseline) ili se mogu jednostrano uključiti u skladu s članom 24. Direktive (proizvodnja kaprolaktama). Emisija N2O koja nastaje „sagorevanjem goriva” nije obuhvaćena. Emisije N2O obično treba utvrditi primenjujući pristup zasnovan na merenju.

Pored tačaka iz odeljaka 2.1 i 2.2, treba spomenuti sledeće:

U pododeljku B.3 odeljka 16 Aneksa IV navedeni su posebni zahtevi za utvrđivanje protoka dimnog gasa. Tamo gde je to potrebno, koncentracija kiseonika mora da bude merena u skladu sa pododeljkom B.4.

U pododeljku B.5 se navode zahtevi za proračun emisija N2O u slučaju specifičnih perioda neublaženih emisija N2O (npr. kad zakaže sistem za ublažavanje) i tamo gde merenje nije tehnički izvodljivo.

Za proračun emisija CO2(e) iz emisija N2O, operater primjenjuje sledeću formulu:

(1)

pri čemu je

Em..............emisije izražene kao t CO2(e)

Em(N2O)......emisije N2O u tonama

GWPN2O.......Potencijal globalnog zagrevanja N2O kako je naveden u Aneksu VI UMI, odeljak 3, Tabela 6.

2.4 Preneseni / inherentni CO2 i CCS (hvatanje i skladištenje ugljenika)

UMI donosi značajnu promenu u odnosu na MRG 2007 što se tiče „prenesenog CO2”.

Prema novim pravilima, CO2 koji se ne emituje već se prenosi izvan postrojenja može da se oduzme od emisija tog postrojenja samo ako je postrojenje koje ga prima jedno od sledećih (član 49.(1)):

postrojenje za hvatanje s ciljem prevoza i dugoročnog geološkog skladištenja na lokaciji za skladištenje za koju je izdata dozvola shodno Direktivi 2009/31/EZ;

putna mreža s ciljem dugoročnog geološkog skladištenja na lokaciji za skladištenje za koju je izdata dozvola shodno Direktivi 2009/31/EZ;

lokacija za skladištenje za koju je izdata dozvola shodno Direktivi 2009/31/EZ s ciljem dugoročnog geološkog skladištenja.

U svim drugim slučajevima CO2 prenesen iz postrojenja računa se kao emisija originalnog postrojenja.

10

Kako bi proračun bio dosledan u slučaju „lanca CCS” (tj. nekoliko postrojenja koja zajedno vrše hvatanje, prevoz i geološko skladištenje CO2), postrojenje koje prima svojim emisijama mora da doda taj CO2 (vidi odeljke 21. do 23. Aneksa IV UMI), pre nego što ponovo bude u mogućnosti da oduzme iznos prenet sledećem postrojenju ili lokaciji za skladištenje. Stoga se postrojenja CCS prate koristeći obrazac pristupa bilansa mase, u kome se prati deo CO2

kako ulazi ili napušta postrojenje (tj. na tačkama prenosa) primenom sistema za kontinualno merenje.

Za ove sisteme kontinualnog mjerenja (CMS) primenjuju se pravila utvrđena za CEMS (odeljci 2.1 i 2.2) mutatis mutandis, odnosno ista uz promenu samo onih stvari koje je nužno promeniti (reč „emisije” treba izostaviti iz CEMS-a). Posebno se primenjuje odredba o „indirektnom” merenju CO2

17. Treba koristiti najviši nivo (nivo 4), osim ako nisu dokazani neopravdano visoki troškovi ili tehnička neizvodljivost. Kao posebnu odredbu važno je u godišnjem izveštaju o emisijama jasno identifikovati postrojenja iz kojih se prenose i postrojenja koja primaju, koristeći pritom jedinstvene identifikatore koji se koriste i u registarskom sistemu ETS-a.

Za monitoring na mestu spoja između postrojenja operateri mogu da biraju da li će merenje da izvrši postrojenje iz kojeg se prenosi ili ono koje prima (član 48.(3)). Ako oba postrojenja vrše merenja i ako ima odstupanja u rezultatima, koristi se aritmetička sredina. Ako je odstupanje veće od odobrene nesigurnosti u planu monitoringa (PM), operateri moraju da prijave vrednost s konzervativnom korekcijom, za šta je potrebno odobrenje nadležnog tela.

17 Tj. utvrđivanje koncentracije svih ostalih sastojaka gasa i njihovo oduzimanje od ukupne koncentracije (jednačina 3 u Aneksu VIII UMI).

11

3 NIVOI OBEZBEĐENJA POVERENJA (QUALITY ASSURANCE LEVEL - QAL)

3.1 Pregled relevantnih standarda

Za primenu CEMS potrebni su sledeći standardi u skladu sa UMI:

EN 14181 (“Emisije iz stacionarnih izvora – Obezbeđenje kvaliteta automatizovanih mernih sistema”) za obezbeđenje kvaliteta CEMS-a18.

Smernice koje mogu biti od pomoći se nalaze u CEN/TR 15983:2010 (“Emisije iz stacionarnih izvora – Smernice za upotrebu EN 14181:2004”)

EN 15259 (“Emisije iz stacionarnih izvora – Zahtevi za merne preseke i ravni i za ciljeve merenja, planiranje i izveštavanje”): Ovaj standard opisuje kako ostvariti tačne i pouzdane rezultate u testiranju emisija, uključujući i u vezi sa mestom uzorkovanja.

Da bi ovi standardi bili ispravno primenjeni, bitni su još neki standardi:

EN ISO 14956 (“Kvalitet vazduha – Vrednovanje pogodnosti merne pro-cedure poređenjem sa zahtevanom mernom nesigurnošću”): Ovo je potrebno jer na to upućuje EN 14181. Njime se opisuje postupak QAL 1, koji se traži prema standardu EN 14181.

EN 15267-3 (“Kvalitet vazduha - Sertifikacija automatizovanih mernih sistema - Deo 3: Kriterijumi za performanse i procedure ispitivanja automatizovanih mernih sisitema za monitoring emisije iz stacionarnih izvora”). I u ovom slučaju, ovaj standard je potreban da bi se pravilno sproveo postupak QAL 1. Treba konstatovati da EN 15267-3 predstavlja primenu EN ISO 14956 i da se sada često koristi da se definišu postupci ispitivanja za CEMS i određivanje nesigurnosti pri merenju.

Za određivanje protoka dimnog gasa, važni su sledeći standardi:

EN ISO 16911 (“Emisije iz stacionarnih izvora — Ručno i automatsko određivanje brzine i zapreminskog protoka u cevovodima”)

Deo 1: Ručna referentna metoda (EN ISO 16911-1)

Deo 2: Automatski merni sistemi (EN ISO 16911-2)

EN ISO 16911-2 primenjuje EN 14181, EN 15267-3, EN ISO 14956 i EN 15259 kao normativne (tj. obavezne) reference.

Dodatni standardi koji mogu da budu od pomoći, a koji nisu izričito pomenuti na drugim mestima u ovom Uputstvu, su:

Ugljen dioksid: ISO 12039 (“Emisije iz stacionarnih izvora - Određivanje ugljen monoksida, ugljen dioksida i kiseonika – Automatizovani metodi”)

Vlaga, kao periferno merenje prema EN 14181: EN 14740 (“Emisije iz stacionarnih izvora – Određivanje vodene pare u odvodnim kanalima ”)

18 Imajte u vidu da je takođe moguće uzeti u obzir relevantne aspekte ISO 12039:2001 (“Emisije iz stacionarnih izvora – Određivanje ugljen monoksida, ugljen dioksida i kiseonika – Karakteristike performansi i kalibracija automatizovanih mernih sistema ”).

12

Azot-suboksid, za pododeljak B.2 odeljka 16 Aneksa IV: EN ISO 21528 (“Stacionarni izvori emisije - Određivanje masene koncentracije dinitrogen monoksida (N2O) - Referentna metoda: nedisperzivna infracrvena metoda”)

Azot dioksid, za član 43.(5), tačka (a): EN 14792 (“Emisije iz stacionarnih izvora - Određivanje oksida azota (NOx) - Referentna metoda: hemiluminiscencija”)

Kiseonik, za pododeljak B.4 odeljka 16 Aneksa IV i kao periferno merenje prema EN 14181 i za član 43.(5), tačka (a): EN 14789 (“Emisije iz stacionarnih izvora - Određivanje zapreminske koncentracije kiseonika (O2) - Referentna metoda - Paramagnetizam”)

Sumpor dioksid, za član 43.(5), tačka (a): EN 14791 (“Emisije iz stacionarnih izvora - Određivanje masene koncentracije sumpor dioksida - Referentna metoda”)

Najnoviji standardi CEN mogu da se preuzmu sa sledeće internet stranice CEN-a:http://www.cen.eu/cen/Sectors/TechnicalCommitteesWorkshops/CENTechnicalCommittees/Pages/Standards.aspx?param=6245&title=Air%20quality

3.2 Kako pokazati usklađenost sa zahtevima u pogledu nivoa

Određivanje nesigurnosti radi poređenja sa zahtevima u pogledu nivoa prema UMI

Za izračunavanje (prosečne jednočasovne, kg/h) emisije CO2 UMI propisuje korišćenje jednačine 2 u Aneksu VIII UMI:

(2)Vrednosti za koncentraciju i protok dimnog gasa moraju da budu konzistentne i da se odnose na iste uslove, npr. na suvi dimni gas u standardnim uslovima.

Nesigurnost povezana sa određivanjem koncentracije moraće da se kombinuje sa nesigurnošću povezanom sa određivanjem protoka dimnog gasa:

(3)

Imajte u vidu da nesigurnost prema UMI uvek odgovara intervalu poverenja od 95%. Procena nesigurnosti mora da se sprovede shodno tome, odnosno da se pomnoži zbirna standardna nesigurnosti sa faktorom pokrivenosti 2 da bi se dobila proširena nesigurnost.19

19 Za detalje u vezi sa opštim pravilima propagacije grešaka vidi odeljak 8.2 Uputstva br. 4 o proceni nesigurnosti. Za pronalaženje ostalih upustava, vidi odeljak Error: Reference source not found.

13

Dobijena proširena nesigurnost povezana sa prosečnim jednočasovnim emisijama je vrednost koju treba uporediti sa nesigurnošću u vezi sa nivoom koji se zahteva prema UMI za relevantni izvor emisija (vidi odeljak 1 Aneksa VIII UMI i Tabela 1 u odeljku 2.2 ovog dokumenta)

Kao prvi korak, preporučuje se da se izvrši ovaj proračun koristeći nesigurnost povezanu sa određivanjem koncentracije dobijene postupkom QAL1 (vidi odeljak 3.3.1). Ova preliminarna procena nesigurnosti se može izvršiti i pre kupovine opreme. Za neke CEMS ova nesigurnost je već dostupna u onim slučajevima u kojima je proračun prema QAL1 priložen uz sertifikat EN 15267-3.

Ako CEMS već ne ispunjava prag nesigurnosti za nivo koji se zahteva prema UMI, koristeći nesigurnost dobijenu postupkom QAL1, operater treba da ili:

koristi neki drugi CEMS, ILI

pokaže da ni drugi CEMS koji zadovoljavaju zahteve propisanog nivoa nisu dostupni (tj. da to nije tehnički izvodljivo) ili da bi oni prouzrokovali neopravdano visoke troškove20

Međutim, nesigurnost vezana za određivanje koncentracije dobijene postupkom QAL2 (vidi odeljak 3.3.2) je relevantan ulazni parametar kojim se pokazuje usklađenost sa UMI. Samo ako i CEMS dobijen kroz QAL2 ne zadovoljava prag nesigurnosti nivoa koji je propisan UMI, prethodno navedene alineje postaju obavezne. Imajte na umu da QAL2 ne uzima u obzir nesigurnost koja proizilazi iz odstupanja pošto se time bave QAL1 (vidi odeljak 3.3.1) i QAL3 (vidi odeljak 3.3.3).

Primena EN 14181

Glavna primena EN 14181, ali i svih drugih standarda pomenutih u tom standardu je kontinualni monitoring emisija zagađujućih materija u vazduh, npr. NOx, SO2, ... Pošto isti principi fizičkih merenja i potrebnog obezbeđenja kvaliteta mogu da se primene na kontinualno merenje CO2 ili N2O, UMI propisuje da se poštuju i odredbe ovog standarda. Međutim, postoje neke bitne razlike između CEMS za zagađujuće materije u vazduhu i za gasove sa efektom staklene bašte koje utiču na postupke QAL1, ali su takođe važne za ostatak ovog uputstva.

Razlike između primene CEMS za zagađujuće materije u vazduhu i za gasove sa efektom staklene bašte

Glavne razlike su:

Nema graničnih vrednosti emisija (GVE) u vezi sa emisijama gasova sa efektom staklene bašte (GHGs) utvrđenim UMI. U EN 14181 GVE služi kao referentna vrednost za postupke QAL. Stoga se mora definisati odgovarajuća zamena za primenu ovog standarda za merenje GHG.

20 Kako bi se utvrdilo da li se troškovi mogu smatrati neopravdano visokim, vidi odeljak 4.6.1 Uputstva br. 1 radi dodatnih informacija ili se može razmotriti mogućnost korišćenja alata za neopravdano visoke troškove. Oba se mogu naći na početnoj internet stranici DG CLIMA: http://ec.europa.eu/clima/policies/ets/monitoring/documentation_en.htm

14

Članom 59.21 zahteva se korišćenje godišnje prosečne jednočasovne koncentracije gasa sa efektom staklene bašte kao zamene za GVE.

Za zagađujuće materije u vazduhu parameter koji je zanimljiv je koncentracija praškastih zagađujućih materija u dimnom gasu (npr. u mg/Nm³) kada je u pitanju pokazivanje usklađenosti sa odgovarajućim zakonskim propisima. Za izračunavanje emisija GHG u skladu sa UMI parametar od interesa je (prosečan jednočasovni) maseni protok emisija (npr. u kg/h), tj. Koncentracija GHG pomnožena sa protokom dimnog gasa (vidi formulu (2) u prethodnom tekstu).

Određivanje protoka dimnog gasa

Članom 43.(5) operateru su ostavljene sledeće dve opcije da odredi protok dimnog gasa:

a) proračun uz pomoć odgovarajućeg bilansa mase, uzimajući u obzir sve značajne parametre na ulaznoj strani, uključujući za emisije CO2 barem ulazne materijale, protok ulaznog vazduha i efikasnost procesa, kao i na izlaznoj strani, uključujući barem izlaz proizvoda, koncentraciju O2, SO2 i NOx;

b) određivanje kontinualnim merenjem protoka na reprezentativnom mernom mestu.

U slučaju a), nesigurnost vezana za protok dimnog gasa će morati da se izračuna propagacijom greške uzimajući u obzir barem navedene ulazne i izlazne parametre bilansa mase. Smernice o tome kako izvršiti te proračune mogu se naći u Aneksu III Uputstva 4.

U slučaju b), procena reprezentativnosti mernog/ih mesta u pogledu dimnog gasa treba da bude zasnovana na odredbama sadržanim u EN 15259, slično nalaženju reprezentativnih mernih mesta za profil koncentracija u dimnom gasu. Preporučuje se korišćenje EN ISO 16911-2 koji prati, u meri u kojoj je to moguće, strukturu EN 14181.

U svakom slučaju, periferna merenja i proračuni kao što su protoka dimnog gasa, kiseonika i vlage nisu obuhvaćeni postupcima QAL standarda EN 14181 ili EN 14956. Stoga, obezbeđenje kvaliteta u vezi sa određivanjem protoka dimnog gasa je obuhvaćeno samo opštijim zahtevima iz članova 58. i 59. Konkretno, članom 59.(1) od operatera se zahteva da sva relevantna merna oprema koja se koristi mora da bude kalibrirana, prilagođena i proveravana u redovnim intervalima uključujući i pre upotrebe, kao i proverena u odnosu na merne standarde koji se mogu povezati sa međunarodnim mernim standardima, tamo gde postoje. Članom 58.(3)(a) propisano je postojanje odgovarajućeg postupka za ovo obezbeđenje kvaliteta. Međutim, u slučaju pod a), postupci QAL standarda EN 14181 ipak mogu da budu primenjeni za određene

21 Član 59.(2): “U pogledu sistema za kontinualno merenje emisija, operater primenjuje obezbeđenje kvaliteta na osnovu standarda Obezbeđenje kvaliteta automatizovanih mernih sistema (EN 14181), uključujući paralelna merenja standardnim referentnim metodima najmanje jednom godišnje, koje izvodi stručno osoblje.Ako takvo obezbeđenje kvaliteta kao potrebne parametre za kalibraciju i proveru performansi iziskuje granične vrijednosti emisija (GVE), kao zamenska vrednost koristi se godišnja prosečna jednočasovna koncentracija tog gasa sa efektom staklene bašte. Ako operater utvrdi neusklađenost sa zahtjevima obezbeđenja kvaliteta, uključujući potrebu za ponovnom kalibracijom, o tome obaveštava nadležni organ i bez odlaganja preduzima korektivne mere.”

15

parametre kao što su NOx i SO2. Za protok dimnog gasa, takođe se preporučuje korišćenje EN ISO 16911-2 radi primene članova 58. i 59.

3.3 Pregled postupaka QAL

U Tabela 2 dat je pregled nivoa obezbeđenja poverenja (QAL) i informacije o rokovima i nadležnostima.

Tabela 2: Pregled QAL

QAL1 QAL2 QAL3 AST

Kada? Pre postavljanja

CEMS-a

Postavljanje i kalibracija

Tokom rada Počinje godinu dana nakon

QAL2

Učestalost Jednom Barem svake pete godine*

Kontinualno22 Godišnje

Ko? Operater Akreditovana laboratorija

Operater Akreditovana laboratorija

Relevantni standardi

EN 14181, EN ISO 14956,

EN 15267-3

EN 14181, EN 15259

EN 14181 EN 14181, EN 15259

* Vidi odeljak 3.3.2 za više detalja

3.3.1 QAL1Postupak za obezbeđenje poverenja nivoa 1 (QAL1) se koristi da bi se pokazala potencijalna podobnost CEMS-a pre nego što se postavi. Ovaj nivo obezbeđenja poverenje nije obuhvaćen standardom EN 14181 već standardom EN ISO 14956. CEMS mora da zadovolji zahteve standarda EN ISO 14956. Nadalje, standardom EN 15267-3 utvrđeni su detalji postupaka koji obuhvataju zahteve QAL1 standarda EN 14181 i ulazne podatke za QAL3. Korišćenjem ovih standarda mora da se dokaže da ukupna nesigurnost rezultata dobijenih iz CEMS-a zadovoljava nesigurnosti propisane UMI.

U QAL1 ukupna nesigurnost se izračunava sabiranjem svih relevantnih komponenti nesigurnosti koje proizilaze iz pojedinih karakteristika performansi. Ovo obuhvata i uzimanje u obzir svih (glavnih) izvora nesigurnosti (uticajne količine) koji doprinose nesigurnosti u vezi sa vrednošću koja je od interesa, tj. koncentracijom GHG u ovom slučaju. Ukupna nesigurnost merne vrednost se potom određuje računanjem zbirne nesigurnosti pomoću propagacije greške.

Informacije u vezi sa karakteristikama performansi CEMS-a mogu se dobiti npr. iz specifikacija njegovog proizvođača ili iz drugih izvršenih testiranja, npr. sistema sertifikacije prema programima za odobrenje tipa ili drugim nacionalim programima. Ako je instrument-tip testiran na odgovarajući način u skladu sa EN 15267-3 onda se može smatrati da automatski ispunjava zahteve QAL1

22 Imajte na umu da izraz "kontinualno" ne mora da znači da QAL3 mora da se radi svakih nekoliko sekundi ili čak u kraćim periodima. To samo znači da je QAL3 stalna kontrola kvaliteta koja se obavlja paralelno sa redovnim radom, ali takođe može da se radi jednom nedeljno ili mesečno u zavisnosti od relevantnog modela CEMS-a.

16

(sve dok delokrug testova standarda EN 15267-3 potvrđuje da je instrument odgovarajući za tip procesa na odredišnom postrojenju). U tim slučajevima rezultati QAL1 koji prate sertifikaciju CEMS-a mogu da se koriste bez daljih proračuna.

Ako takvi podaci nisu raspoloživi za određeni CEMS oni se mogu zameniti podacima koji su dati u proizvođačkim specifikacijama sličnih CEMS.

U okviru preliminarne procene nesigurnosti, nesigurnost dobijena pomoću QAL1, izmenjena i dopunjena nesigurnošću vezanom za određivanje protoka dimnog gasa, može da se poredi sa nesigurnošću propisanom UMI (vidi odeljak 3.2).

Imajte u vidu da ovo služi samo kao pokazatelj za procenu pogodnosti CEMS-a ali nije dovoljan da pokaže usklađenost sa UMI (vidi odeljak 3.3.2).

3.3.2 QAL2Standardom EN 14181 se zahteva da se koriste samo merenja dobijena upotrebom etaloniranog mernog instrumenta. Stoga, testovi QAL2 moraju da se obavljaju na pogodnim CEMS, odnosno instrumentima koji su prošli testiranja QAL1 i koji su pravilno monitirani i pušteni u rad. Za pravilnu instalaciju prema UMI se zahteva upotreba EN 15259. Pravilno pozicioniranje merne opreme je od najveće važnosti da bi se dobile reprezentativne vrednosti za koncentraciju i protok dimnog gasa. Članom 42. (2) UMI se zahteva da sva merenja, kalibracije i relevantne procene opreme za CEMS obavljaju laboratorije akreditovane u skladu sa EN ISO / IEC 17025 za relevantne metode analize ili delatnost kalibracije, ili koja ispunjava ekvivalentne uslove prema članu 34.(2) i (3).

Funkcija kalibracije QAL2 je utvrđena iz rezultata više uporednih merenja obavljenih standardnim referentnim metodom (SRM). Ovo obuhvata najmanje 15 validnih merenja u skladu sa odeljkom 6.3 EN 14181. I ovde treba koristiti standard EN 15259 za određivanje odgovarajućih lokacija za uzorkovanje pomoću SRM. SRM se postavlja što je bliže moguće CEMS-u. Za uporedna merenja brzine protoka preporučuje se korišćenje EN ISO 16911-1.

Nije dovoljno koristiti merenje referentnih materijala (npr. gasova poznatog sastava = "span gasova".) da bi se dobila funkcija kalibracije. To je zato što se samo korišćenjem referentnih materijala ne mogu adekvatno proceniti potencijalno interferentne komponente dimnog gasa i reprezentativnost mesta uzorkovanja.

Važno je da su koncentracije GHG tokom kalibracije što bliže očekivanim koncentracijama tokom normalnih radnih uslova. Imajte na umu, kao što je opisano za QAL1, da EN 14181 upućuje na GVE. Medjutim, GVE nisu postavljene u odnosu na GHG iz EU ETS. UMI ovo rešava navodeći da se pod takvim okolnostima, kao zamena za GVE koristi godišnja prosečna jednočasovna koncentracija GHG. Postoji dodatna relevantnost u vezi sa merenjem emisija N2O pošto se koncentracije tokom perioda bez ublažavanja znatno razlikuju od onih u toku redovnog rada. U ovom slučaju, može biti neophodno da radi više od jednog CEMS, ukoliko raspon i kalibracija jednog

17

instrumenta (CEMS) nije dovoljna da pokrije obe koncentracije unutar potrebne nesigurnosti.

Promenljivost se tada izračunava kao standardna devijacija razlika između svake vrednosti koncentracije iz CEMS-a i odgovarajućih vrednosti dobijenih SRM-om merenih uporedo (vidi odeljke 6.6. i 6.7 standarda EN 14181 za više detalja). U EN 14181 se navodi da CEMS prolazi test promenljivosti ako je ispunjen sledeći uslov:

(4)

Gde je

sD................standardna devijacija razlika između vrednosti CEMS-a i odgovarajućih vrednosti SRM u paralelnim merenjima

σ0................nesigurnost u skladu sa relevantnim zakonskim propisima

kV.................test vrednost za promenljivost (na osnovu χ2-testa, sa β-vrednošću od 50%, za N brojeva uparenih merenja)

Međutim, ovo nije dovoljno u slučaju CEMS koji se primenjuje na GHG u skladu sa UMI, gde je potrebno u obzir uzeti i nesigurnost vezanu za protok dimnog gasa. Kao rezultat toga, standardna devijacija izračunata na goreopisani način podeljena test vrednošću kV mora da se koristi samo kao vrednost “uGHG

koncentracija”23 u jednačini (3) u odeljku 3.2.

Stoga je promenljivost merenih vrednosti dobijena pomoću CEMS-a upoređenog sa SRM, izmenjena i dopunjena nesigurnošću vezanom za određivanje protoka dimnog gasa, nesigurnost koju treba uporediti sa nesigurnošću propisanom UMI.

Prema EN 14181, postupak QAL2 se sprovodi barem svakih 5 godina za svaki CEMS ili češće ako to zahtevaju zakonski propisi ili nadležni organ.

Nadalje, postupak QAL2 se sprovodi u slučaju:

bilo koje veće promene u radu pogona (npr. promene u sistemu ublažavanje dimnog gasa ili promeni goriva), ILI

bilo koje veće promene ili popravke CEMS-a, koja će značajno uticati na dobijene rezultate.

Funkcija kalibracije je validna u rasponu od nule do najviše vrednosti SRM pri standardnim uslovima plus proširenje od 10%. Pored toga, nadležni organi mogu da prihvate alternativne odredbe pri primeni validnog raspona kalibracije, npr. nadležni organ može da dozvoli proširenje validnog raspona kalibracije korišćenjem zamena (vidi poglavlje 5). Preporuka je da se operateri procesa konsultuju sa svojim nadležnim organima kako bi dobili smernice na ovu temu.

Standardom EN 14181 se traži da operater jednom nedeljeno ocenjuje validaciju važećeg raspona kalibracije. Vrši se kompletna nova kalibracija

23 Imajte na umu da je ova nesigurnost trenutno samo standardna nesigurnost koja odgovara intervalu poverenja od 68%. Konverzija u proširenu nesigurnost (koja odgovara intervalu poverenja od 95%) će biti urađena nakon kombinovanja sa nesigurnošću vezanom za određivanje protoka dimnog gasa primenom faktora pokrivenosti 2 (vidi jednačinu (3)).

18

(QAL2), sačinjava izveštaj i sprovodi u roku od 6 meseci, ako nastupi bilo koji od sledećih uslova:

više od 5 % broja merenih vrednosti iz CEMS-a, koje se proračunavaju nedeljno izlazi iz okvira validnog raspona kalibracije duže od 5 nedelja u periodu između dva AST ili testa QAL2, ILI

više od 40 % broja merenih vrednosti iz CEMS-a, koje se proračunavaju nedeljno izlazi iz okvira validnog raspona kalibracije duže od jedne ili više nedelja.

Imajte na umu da za periode za koje nedostaju podaci ili podaci izlazi iz okvira funkcije validne kalibracije moraju da se dostave zamenski podaci kako je navedeno u poglavlju 5.

3.3.3 QAL3Nakon prihvatanja (QAL1) i kalibracije (QAL2) CEMS-a, postupak QAL3 se opisuje kao stalna kontrola kvaliteta. Njegov je cilj da pokaže da je CEMS stabilan i da nema značajnih odstupanja, te da stoga vrši kontrolu tokom svog rada tako da nastavlja da funkcioniše u okviru nesigurnosti propisanoj u UMI. Ovaj postupak se koristi da se proveri da li su odstupanje i preciznost određeni tokom postupka QAL1 i dalje pod kontrolom. Ovo se postiže izračunavanjem standardne devijacije na nultoj i „span“24 tački i korišćenjem kontrolnih karata (npr. Ševart, CUSUM). Više detalja o korišćenju kontrolnih karata i izračunavanju standardne devijacije, uključujući i uticajne parametre koji treba da budu uzeti u obzir, može se naći u odeljku 7.2 i Aneksu C standarda EN 14181 i njegovom pratećem dokumentu CEN/TR 15983.

U odeljku 7.3 standarda EN 14181 se opisuje kako standardna devijacija (sAMS) može redovno da se izračunava uzimajući u obzir uočeno odstupanje na nultom i „span“ nivou. Rezultati, zajedno sa nesigurnošću u vezi sa brzinom protoka (vidi formulu (2) u odeljku 3.2), omogućavaju da se redovno proverava da li je propisana nesigurnost još uvek zadovoljena.

U odeljku 8.3.2 CEN/TR 15983 objašnjeno je da učestalost nultih i „span“ provera treba da se zasniva na intervalu održavanja. Ovaj interval se utvrđuje tokom QAL1, npr. tokom testiranja performansi CEMS-a radi odobravanja u odnosu na zahteve standarda kao što su EN 15267-3. Njime se opisuje maksimalno dozvoljeni interval između nultih i „span“ provera. Na osnovu tipa kontrolnih karata koje se koriste i primenjene učestalosti, biće sačinjena pravila o odlučivanju za donošenje korektivnih mera (npr. prilagođavanje CEMS-a). Ovim se omogućava blagovremeno preduzimanje odgovarajućih korektivnih mera.

Primer (vidi primer u odeljku D.1 dokumenta CEN/TR 15983): za Ševartovu kontrolnu kartu granice za delovanje radi preduzimanja korektivnih mera su definisane kao dvostruka sAMS povezana sa mernom nultom i „span“ referentnom vrednošću. Pravila odlučivanja za preduzimanje korektivnih mera mogu biti, na primer, kada su tri uzastopne tačke podataka prešle jednu od

24 U EN 15267 deo 3, „span“ tačka se definiše kao “vrednost izlazne količine (izmereni signal) AMS za potrebe kalibriranja, prilagođavanja, itd. koja predstavlja tačnu izmerenu vrednost koju generiše referentni materijal između 70 % i 90 % testiranog raspona”

19

granica za delovanje ili kada je osam uzastopnih tačaka na istoj strani centralne linije itd.

Preporučuje se da se nulte i „span“ provere sprovode sa učestalošću koja je veća od intervala održavanja. Niska frekventnost stvara veći rizik da CEMS bude van kontrole u dužem periodu. Imajte u vidu da će to što je CEMS van kontrole u dužem periodu najverovatnije imati za posledicu veće količine nedostajućih podatak koji će morati da budu nadoknađeni davanjem konzervativnih procena.

U mnogim CEMS testovi QAL3 se sprovode automatski u okviru nekog instrumenta. Neki od ovih CEMS takođe ispravljaju nultu tačku i referentnu tačku kada se više ne zadovoljava zahtev u vezi sa propisanim performansama. U svakom slučaju, primena i sprovođenje postupaka QAL3 datih u EN 14181 su odgovornost vlasnika pogona. Za potrebe UMI vlasnik pogona izjednačen je sa operaterom postrojenja.

3.3.4 Godišnje ispitivanje ispravnosti uređaja za kontinualno merenje emisija (Annual Surveillance Test - AST)

Godišnjim ispitivanjem ispravnosti uređaja za kontinualno merenje emisija proverava se promenljivost i validnost funkcije kalibracije jednom godišnje. Njegova svrha je da se pokaže da:

merna oprema funkcioniše ispravno i da su njene performanse i dalje validne, i

da su funkcija kalibracije i promenljivost merne opreme i dalje onakve kakve su ranije utvrđene.

Ovaj postupak je sličan QAL2. Pored provere funkcije kalibracije, provera linearnosti, interferencija i nultog i „span“ odstupanja su deo funkcionalnog testa. Provera tokom AST-a validnosti funkcije kalibracije mora da obuhvati najmanje pet uporednih merenja između CEMS i SRM.

Imajte na umu da se standardom EN 14181 zahteva da AST obavi iskusna laboratorija za testiranja. Međutim, član 42.(2) UMI je stroži i traži da sva merenja, kalibracije i relevantne procene opreme za CEMS obavljaju laboratorije akreditovane u skladu sa EN ISO/IEC 17025 za relevantne metode analize ili delatnost kalibracije, ili koje zadovoljavaju jednake zahteve u skladu s članom 34.(2) i (3).

20

4 POTVRDA EMISIJA KROZ PRORAČUN

Članom 46. se od operatera zahteva da potvrdi emisije utvrđene putem CEMS-a tako što će izračunati godišnje emisije svakog pojedinog gasa sa efektom staklene bašte za iste izvore emisija i tokove izvora25. Ovi rezultati za potvrđivanje ne moraju da budu zasnovani na metodologiji u skladu sa nivoima. Međutim, u mnogim slučajevima će zadate vrednosti ili podaci iz merenja toka izvora ionako biti dostupni. U takvim slučajevima se preporučuje korišćenje, u meri u kojoj je to moguće, standardne metodologije ili metodologije bilansa mase u skladu s članovima 24. i 25.

Član 46. je dalje potkrepljen tačkom (iii) člana 62.(1)(c) kojom se propisuje interni pregled i validacija podataka vezanih za poređenje rezultata dobijenih kroz CEMS i proračuna za potvrdu koji treba da budu obuhvaćeni pisanom procedurom u skladu s članom 58.(3)(d). Kratak prikaz ovog postupka mora da bude uključen u plan monitoringa. Ovaj kratak prikaz bi mogao da bude sačinjen na sledeći način:

Stavka prema članu 12.(2) Mogući sadržaj (primer)Naziv postupka Pregled i validacija podataka CEMS-a

Referenca za identifikaciju postupka, koja omogućava sledljivost i proveru

ETS_Upravljanje_CEMS_RV

Identifikacija pozicije ili sektora koji je odgovoran za primenu postupka i pozicije ili sektora koji je odgovoran za upravljanje srodnim podacima (ako se razlikuju)

Zamenik šefa odseka za HSEQ

Kratak opis postupka Odgovorno lice izračunava godišnju količinu lignita koji se potroši kao zbir svih fakturisanih iznosa.

Godišnja količina lignita koji se potroši se množi sa NCV i EF utvrđenim u Aneksu VI UMI da bi se dobile godišnje emisije.

Ako godišnje emisije dobijene proračunom odstupaju za više od 5% od godišnjih emisija koje se dobijaju iz CEMS-a odgovorno lice proverava sa odgovornim licem za održavanje opreme CEMS-a rezultate za svaku nedelju ili i za kraće periode.

Nakon ishoda ovih provera preduzimaju se odgovarajuće korektivne mere.

Mesto gdje se nalaze odgovarajuće evidencije i informacije

Elektronski: “Z:\ETS_MRV\CEMS\corr_calc.xlsx”

Ako je primenljivo, naziv kompjuterskog sistema koji se koristi

Standardni kancelarijski softver i uobičajeni mrežni diskovi

spisak EN standarda ili drugih primenjenih standarda prema potrebi

n.p. za potvrdu proračuna, EN 14181/15259/14956/15267-3 za podatke CEMS-a

25 Član 46.: “Operater potvrđuje vrednosti emisija koje je utvrdio metodologijom koja je zasnovana na merenju, sa izuzetkoom emisija azotnih oksida (NO2 ) iz proizvodnje azotne kiseline i gasova sa efektom staklene bašte koji su preneseni do prevozne mreže ili mesta skladištenja, tako što će izračunati godišnje emisije svakog pojedinog gasa sa efektom staklene bašte za iste izvore emisija i tokove izvora. Nije potrebno koristiti nivoe.”

21

5 NEDOSTAJUĆI PODACI

Članom 45. utvrđeno je nekoliko zahteva za slučajeve u kojima podaci nedostaju ili su izgubljeni. Sledeći slučajevi su obuhvaćeni ovim članom:

Validni jednočasovni podaci ili podaci za kraće referentne periode26 u skladu s članom 44.(1) ne mogu da se obezbede za jedan ili više parametera

Validan jednočasovni period ili kraći referentni periodi ne mogu da se obezbede za parametre koji se direktno mere kao koncentracija. U ovim slučajevima moraju da se izračunaju zamenske vrednosti kao zbir prosečne koncentracije i dvostruke standardne devijacije. Imajte na umu da ova dva parametra treba da odraze čitav izveštajni period osim ako neki drugi referentni period nije celishodniji i odražava specifične okolnosti. Npr. ako je postrojenje koje meri N2O uočilo da nedostaju podaci za koncentraciju, a u isto vreme oprema za ublažavanje nije radila, zamenske vrednosti moraju da odražavaju uslove rada tokom perioda bez ublažavanja

Validan jednočasovni period ili kraći referentni periodi ne mogu da se obezbede za druge parametre osim koncentracije, npr. protok dimnog gasa.U ovom slučaju moraju da se dobiju zamenske vrednosti tog parametra preko odgovarajućeg modela bilansa mase ili energetskog bilansa procesa. U slučaju nedostajućih referentnih perioda za protok dimnog gasa moraju da se razmotre aspekti vezani za slučaj pod a) u odeljku 3.2.

Operater vrši validaciju rezultata korišćenjem preostalih izmerenih parametara metodologije zasnovane na merenju i podataka u redovnim radnim uslovima uzimajući u obzir vremenski period istog trajanja kao što je onaj za koji nedostaju podaci. Imajte u vidu da što je veći broj nedostajućih referentnih perioda to će zahtevnija morati da bude procena nesigurnost u vezi sa zamenama za bilans mase ili energetski bilans da bi se ipak pokazala usklađenost sa nivoom propisanim UMI.

Za oba slučaja postupak za prevazilaženje problema nedostajućih podataka mora da bude uspostavljen u skladu sa članom 65. Opšte smernice mogu se naći u dokumentu Operativnog tima o konzervativnim procenama i prevazilaženju problema nedostajućih podataka [upućivanje će biti navedeno na ovom mestu čim dokument bude završen].

U slučaju da bilo koji deo CEMS-a ne radi više od pet uzastopnih dana, članom 45.(1) se od operatera zahteva da obavesti nadležni organ bez nepotrebnog odlaganja. Nameravane ispravke ili korektivne mere u skladu sa članom 63. moraju da budu obuhvaćene postupkom u skladu sa članom 58.(3)(e). Rezime ovog postupka mora da bude deo plana monitoringa koji odobrava nadležni organ.

26 Prema članu 44.(1), jednočasovni ili kraći referentni periodi se proračunavaju korišćenjem svih tačaka podataka koji su raspoloživi u toku jednog sata ili kraćeg referentnog perioda.

22

6 VERIFIKACIJA CEMS-A

UAV-om se zahteva da verifikator obavi određene aktivnosti u analizi procesa. Ove aktivnosti uključuju proveru sprovođenja plana monitoringa, obavljanje dokaznih testiranja i proveru konkretnih pitanja monitoringa i izveštavanja kao što su stalna validnost informacija koje se koriste za izračunavanje usklađenosti sa nivoima nesigurnosti navedenim u odobrenom PM. Ključne napomene o analizi procesa (KGN II.3) daju smernice o ovim konkretnim aktivnostima.

Ove aktivnosti treba obaviti bez obzira na to da li se primenjuje metodologija zasnovana na proračunu ili merenjima. Verifikatorova analiza rizika ostaje od ključnog značaja za obe, ali težište i detalji provera kontrolnih aktivnosti, postupaka i provera verovatnosti podataka će biti drugačije u slučaju metodologije zasnovane na merenju. Ovo poglavlje ima za cilj da opiše ove specifičnosti, uključujući i to šta verifikator treba da gleda prilikom procene primene EN 14181.

6.1 Provera aktivnosti protoka podataka

Verifikator mora da proceni da li protok podataka onako kako je opisan u usvojenom PM odgovara stvarjnoj praksi tako što će testirati aktivnosti protoka podataka, proveriti sled podataka i pratiti redosled i interakciju aktivnosti protoka podataka. Verifikator prati podatke unazad do primarnih izvora, proverava postojanje, doslednost i validnost ovih podataka iz primarnih izvora, prati svaki korak obrade u protoku podataka i ocenjuje odgovorna lica koja obavljaju ove aktivnosti protoka podataka. Mada su primarni izvori podataka i tokovi procesa drugačiji ako se primenjuje metodologija zasnovana na merenju, podjednako važe osnovni zahtevi koji se odnose na proveru aktivnosti protoka podataka. Verifikator mora da obavi iste aktivnosti koje su objašnjene u odeljku 2.1 KGN II.3.

Primeri detalja koje će verifikator razmatrati pri proveri protoka podataka metodologije zasnovane na merenju su:

lokacije dimnjaka/vodova i sistema za kontinualno merenje;

tipovi procesa i varijacije (npr. da li koncentracija CO2 ili N2O ostaje u okvirima validnog raspona27, pregled istorijskih podataka, očitavanja merenja);

kako se očitavanja merenja prebacuju u sistem upravljanja podacima;

grafikoni tačaka emisije, lokacije mesta uzorkovanja;

proračuni i sabiranje podataka.

6.2 Provera kontrolnih aktivnosti

Verifikator mora da testira kontrolne aktivnosti, na osnovu verifikatorove analize inherentnih i kontrolnih rizika koji postoje. U odeljku 2.2 KGN II.3 prikazane su

27 N2O koncentracije su naročito podložne iskakanju iz validnog raspona kalibracije tokom perioda bez ublažavanja

23

različite kontrolne aktivnosti i provere koje verifikatori sprovode kad su u pitanju ove aktivnosti. Primena EN 14181 je ključni element u obezbeđenju kvaliteta sistema za kontinualno merenje. Kada proverava kontrolne aktivnosti verifikator mora da uvrsti određene provere primene QAL i AST.

QAL1

Načela i delokrug QAL1 su opisani u odeljku 3.3.1. Verifikator treba da proveri, na primer:

da li je QAL1 izvršen tako što je ocenjen izveštaj koji je sačinio proizvođač, dobavljač ili operater mernog sistema;

da li uslovi u postrojenju odgovaraju uslovima obuhvaćenim procenom QAL1;

da li su relevantni izvori i komponente nesigurnosti uzeti u obzir u proračunima nesigurnosti; npr. nesigurnost analizatora O2 ako je od značaja.

da li nesigurnost vezana za određivanje koncentracija, zajedno sa nesigurnošću vezanom za određivanje protoka, zadovoljava uslove u vezi sa nesigurnošću za ukupno merenje emisija odobreno u PM.

Kao što je navedeno u odeljku 3.3.1 neki CEMS mogu da budu testirani na odgovarajući način u skladu sa EN 15267-3 i stoga se može smatrati da oni automatski ispunjavaju zahteve QAL1. U tim slučajevima rezultati QAL1 koji su prateći uz sertifikaciju CEMS-a mogu da se koriste bez daljih proračuna i verifikator može samo da proveri da li je proračun priložen uz sertifikaciju, da li je delokrug sertifikacije odgovarajući i da li je rezultirajuća nesigurnost usklađena sa zahtevima odobrenog PM.

QAL2

Načela i delokrug QAL2 su opisani u odeljku 3.3.2. Ključni ishod QAL2 je promenljivost funkcije kalibracije (dobijene in-situ) što omogućava proračun doprinosa merenja koncentracije ukupnoj nesigurnosti i pokazivanje usklađenosti sa zahtevima u pogledu nivoa u usvojenom PM. Stoga je ovaj postupak od presudne važnosti. Međutim, pošto se standardom EN 14181 zahteva da ovaj korak sprovodi kompetentna laboratorija, Uredbom o AV se ne traži da verifikator duplira rad laboratorije. Umesto toga, potrebno je da se proveri da li je taj postupak pravilno sproveden.

Verifikator treba da proveri, na primer:

da li je QAL2 sproveden u roku iz Tabela 2 (s. 16) ovog dokumenta (svakih 5 godina) ili češće kao reakcija na druge nalaze u vezi sa EN 14181 (npr. QAL3), ili druge zahteve;

da li je korišćen EN 15259 za postavljanje CEMS-a. Imajte u vidu da je pravilno postavljanje CEMS-a preduslov za QAL2;

da li su zahtevani testovi funkcionalnosti sprovedeni i da li su bili uspešni;

da li su rezultati testiranja i kalibracije dokumentovani i da li je operater uzeo u obzir korektivne i preventivne mere prema potrebi;

24

da li je laboratorija koja je sprovela testova QAL2 akreditovana. Ako je laboratorija akreditovana, verifikator proverava da li delokrug akreditacije obuhvata oblasti od značaja za testiranje QAL2 i EU ETS i da li je sertifikat odgovarajući i važeći za izveštajni period EU ETS. Ako se koristi neakreditovana laboratorija ili ako akreditacija ne obuhvata potreban delokrug, verifikator vrši provere opisane u odeljku za često postavljana pitanja o AV koji objavljuje Komisija;

da li je u CEMS-u programirana tačna funkcija kalibracije;

da li je korišćena odgovarajuća godišnja prosečna jednočasovna koncentracija gasa sa efektom staklene bašte kao zamena za GVE za kalibraciju.Postoji dodatna relevantnost u vezi sa merenjem emisije N2O pošto se koncentracije tokom perioda bez ublažavanja znatno razlikuju od onih tokom redovnog rada (vidi fusnotu Error: Reference source not found);

da li se dogodila bilo koja velika promena u radu pogona ili bilo koja velika promena ili popravka u CEMS-u koja utiče na adekvatnost trenutne procene QAL2; i da li je u tom slučaju sproveden novi postupak QAL2.

QAL3

Kao što je navedeno u odeljku 3.3.3, u QAL3 se traži uspostavljanje i sprovođenje postupka kojim se osigurava stalna kontrola kvaliteta. Verifikator treba da proveri da li je postupak:

pravilno sproveden tokom čitave godine i da li je ažuran;

obuhvata informacije koje se traže od QAL3 prema standardu EN 14181;

zabeležen u kontrolnim kartama;

obezbedio da se rezultati pravilno dokumentuju;

omogućava, a tamo gde je potrebno, i da li je rezultirao odgovarajućom merom (npr. prilagođavanje, održavanje, ponovna kalibracija) u slučajevima gde je utvrđeno da su odstupanje i/ili preciznost van kontrole.

AST

Verifikator treba da proveri da li postoji izveštaj o AST za izveštajnu godinu i da izvrši procenu ovog izveštaja. Potrebno je izvršiti slične provere kao one koje se odnose na postupak QAL 2. To obuhvata, na primer, da li:

su uzete u obzir preporuke iz ranijih testova AST i QAL2;

je u CEMS-u programirana tačna funkcija kalibracije;

je tokom poslednjeg AST sprovedeno najmanje pet paralelnih merenja korišćenjem SRM, ravnomerno raspoređenih tokom jednog radnog dana;

su zahtevani testovi funkcionalnosti obavljeni i da li su bili uspešni;

je laboratorija koja je sprovela testove AST akreditovana, da li delokrug akreditacije obuhvata oblasti od značaja za testiranje AST i EU ETS, i da li je akreditacija validna za izveštajni period EU ETS. Ako ovi kriterijumi nisu zadovoljeni, verifikator obavlja provere opisane u odeljku za često postovljana pitanja o AV.

25

Protok dimnog gasa

U UMI se ne pominje konkretan standard koji treba koristiti za merenje protoka. Međutim, u odeljku 3.2 ovog uputstva preporučuje se korišćenje EN 16911. Nadalje, UMI omogućava alternativno određivanje protoka dimnog gasa putem proračuna. Radi dodatnih smernica vidi odeljak 3.2.

Verifikator treba da proveri da li:

su korišćeni odgovarajući standardi kao što su EN 15259 i EN ISO 16911-2 i da li su ovi standardi pravilno primenjeni;

je kontinualno merenje toka reprezentativno (da li je primenjen član 43.(5)(b) UMI);

su proračuni u bilansu mase tačno primenjeni (u slučaju primene člana 43.(5)(a) UMI): npr. provera da li ulazni podaci za izračunavanje formula imaju za rezultat tačne podatke o emisijama, da li su svi parametri uzeti u obzir u bilansu mase, sprovođenje provera verovatnosti ulaznih i izlaznih podataka, provera verovatnosti izmerenih vrednosti;

relevantni izvori i komponente nesigurnosti su uzeti u obzir u proračunima nesigurnosti za sve relevantne parametre (vidi član 43.(5) UMI);

validnost informacija koje su korišćene za proračune nesigurnosti može da bude potvrđena, npr. kroz izveštaje o kalibraciji, izveštaje o servisiranju i održavanju, proizvođačke specifikacije;

nesigurnost vezana za određivanje protoka, zajedno sa nesigurnošću vezanom za određivanje koncentracija, zadovoljava uslove u vezi sa nesigurnošću za ukupno merenje emisija odobrenom u PM.

Ostala periferna merenja i proračuni

Kao što je navedeno u odeljku 3.2 periferna merenja i proračuni nisu obuhvaćeni postupcima QAL ili standardom EN 14956. Važe opštiji zahtevi u pogledu obezbeđenje kvaliteta, što znači da verifikator vrši provere ovih kontrolnih aktivnosti za obezbeđenje kvaliteta kako je opisano u odeljku 2.2 KGN II.3.

26

6.3 Provera postupaka

Od operatera se traži da upostavi i sprovede određene postupke koji su posebno relevantni za metodologiju koja se zasniva na merenju. Oni obuhvataju postupak kojim se osigurava poređenje između CEMS-a i proračuna za potvrdu emisija; postupke da se reši pitanje nedostajućih podataka; postupke za interni pregled podataka i postupke za sprovođenje ispravki i korektivnih mera. Kako je opisano u odeljku 2.3 KGN II.3, verifikator proverava da li:

se ovi postupci sprovode, pravilno dokumentuju i čuvaju;

ovi postupci sadrže informacije koje moraju da sadržavaju prema EN 14181 i relevantnim standardima, kao i usvojenom planu monitoringa;

su ovi postupci bili pravilno sprovedeni tokom čitave godine i da li su ažurni;

su delotvorni u ublažavanju inherentnih i rizika kontrole.

6.4 Sprovođenje analitičkih postupaka i verifikacije podataka u okviru dokaznih testova

Dokazni testovi se sastoje od analitičkih postupaka, verifikacije podataka i ocene ispravnosti primene metodologije monitoringa za otkrivanje netačnosti i neusklađenosti. Mera u kojoj sprovode ovi testovi podataka zavisi od ishoda verifikatorove analize rizika i verifikatorove ocene toka podataka, kontrolnih aktivnosti i postupaka. Više informacija o ovim različitim aktivnostima je dato u KGN II.3. U osnovi, iste provere verifikator sprovodi i kada ocenjuje primenu metodologije zasnovane na merenju i verifikuje odgovarajuće podatke.

Dodatna provera koja se naročito traži za metodologiju zasnovanu na merenju je opisana u članu 16.(2)(g) UAV. Verifikatori moraju da provere izmerene vrednosti koristeći rezultate proračuna za potvrdu emisija koje vrši operater (vidi odeljak 4 za zahteve u vezi sa proračunima za potvrdu emisija).

Primeri provera koje su specifične za CEMS, a koje će verifikator izvršiti tokom analitičkih postupaka, verifikacije podataka i ocene metodologije zasnovane na merenju, su:

provera koji se standardi primjenjuju i da li se ti standardi poštuju;

provera reprezentativnosti merenja;

potpunost jednočasovnih podataka i zamenskih podataka za nepotpune sate;

proverava proračune i merenja na kojima se oni temelje ako se proračunava brzina protoka;

proverava dokumentaciju o kalibraciji i održavanju za merenja toka i koncentracije;

proverava da li je korišćena tačna zamenska vrednost ako je bilo podataka koji nedostaju (vidi odeljak 5);

proverava da li je obavešten NO u slučaju da bilo koji deo CEMS-a ne radi više od pet uzastopnih dana.

27

6.5 Prenos CO2 i CCS

U odeljku 2.4 objašnjeni su zahtevi koji se odnose na preneti /inherentni CO 2 i CCS, uključujući pravila o CEMS-u. Član 17.(3) UAV sadrži konkretne zahteve u vezi sa tim šta verifikator treba da proverava u ovim slučajevima.

Pored opštih zahteva za proveru sprovođenja plana monitoringa i dokaznih testova, verifikator mora da proveri, na primer da li:

postoje razlike između izmerenih vrednosti u postrojenju iz kog se prenosi i postrojenju koje prima i da li se te razlike mogu objasniti kao nesigurnost mernih sistema;

je u izveštajima o emisijama postrojenja iz kog se prenosi i postrojenja koje prima korišćena tačna aritmetička sredina izmerenih vrednosti.

Ako se izmerene vrednosti u postrojenju iz kog se prenosi i postrojenju koje prima ne mogu objasniti nesigurnošću mernih sistema, verifikator mora da proveri da li:

su vršena prilagođavanja kako bi se razlike između izmerenih vrednosti uskladile;

su ova prilagođavanja konzervativna i ne dovode do potcenjivanja emisija ili precenjivanja prenešenog CO2 za postrojenje iz kog se prenosi;

je NO odobrio prilagođavanja;

su novi QAL2, održavanje ili druge korektivne mere sprovedene kako bi se ubuduće izbegla ista situacija.

6.6 Rešavanje pitanja neusklađenosti i nepoštovanja zahteva

Ako verifikator utvrdi neubičajene vrednosti u rezultatima merenja, neusklađenosti ili nepoštovanje EN 14181 i drugih standarda, verifikator to treba da prijavi operateru. Od operatera se onda traži da ih ispravi ili da preduzme korektivne mere. U slučajevima u kojima je potrebno odobrenje NO, verifikator treba da uputi operatera na NO.

Ako ova pitanja ne budu ispravljena pre izdavanja verifikacionog izveštaja operateru verifikator procenjuje da li ta pitanja imaju materijalni uticaj na podatke o emisijama. U svakom slučaju, otvorena pitanja moraju da budu navedena u verifikacionom izveštaju. Za više informacija vidi odeljak odeljak 3.2.13 i 3.3 Dopunskog uputstva (EGD I), ključne napomene koje se odnose na delokrug verifikacije (KGN II.1) i ključne napomene o verifikacionom izveštaju (KGN II.6).

Takođe, verifikator može da da preporuke za poboljšanja u verifikacionom izveštaju ako su utvrđene oblasti u kojima su potrebna poboljšanja u QAL/ AST ili drugim postupcima i kontrolnim aktivnostima.

28

7 ANEKS

7.1 Skraćenice

EU ETS.......Sistem trgovine emisijama Evropske unije

MIV.............Monitoring, izveštavanje i verifikacija

MRG 2007. .Smernice za praćenje i izveštavanje

UMI.............Uredba o praćenju i izveštavanju (Uredba o MI)

UAV............Uredba o akreditaciji i verifikaciji (Uredba o AV)

PM..............Plan monitoringa

Dozvola.......Dozvola za emisije gasova staklene bašte

CIMs ..........Potpuno usklađene Mere Zajednice za realizaciju (tj. pravila dodele shodno članu 10.a Direktive o EU ETS)

NO .............Nadležni organ

GIE..............Godišnji izveštaj o emisijama

QAL.............Nivoi obezbeđenja poverenja (QAL1 je obuhvaćen standardom EN 14956, QAL2 i 3 i AST standardom EN 14181)

AST.............Godišnje ispitivanje ispravnosti uređaja za kontinualno merenje emisija

AMS............Automatizovan merni sistem; ovaj izraz se koristi u EN 14181. Za potrebe UMI jednak je izrazu “CEMS”.

sAMS.............standardna devijacija CEMS-a koje se koristi u QAL3 (vidi odeljak 7.3 EN 14181)

CEMS.........Sistem kontinualnog mjerenja emisija

SRM............Standardno referentno merenje

MS..............Država(e) članice

GD..............Uputstvo

EGD............Dopunsko uputstvo

KGN............Ključne napomene

TF...............Operativni tim (Operativni tim za MI Foruma za poštovanje propisa EU ETS)

CCS............Hvatanje i [geološko] skladištenje ugljenika

29

7.2 Pravni akti

Direktiva EU ETS: Direktiva 2003/87/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 13. oktobra 2003. godine o uspostavljanju sistema trgovanja emisionim jedinicama gasova sa efektom staklene bašte unutar Zajednice i o izmenama i dopunama Direktive Saveta 96/61/EZ, poslednji put izmenjena i dopunjena Direktivom 2009/29/EZ. Preuzmi prečišćenu verziju na: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri= CONSLEG:2003L0087:20090625:EN:PDF

Uredba o MI: Uredba Komisije (EU) br. 601/2012 od 21. juna 2012. godine o monitoringu i izveštavanju o emisijama gasova sa efektom staklene bašte u skladu s Direktivom 2003/87/EZ Evropskog parlamenta i Saveta.http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2012:181:0030:0104:EN:PDF

Uredba AV: Uredba Komisije (EU) br. 600/2012 od 21. juna 2012. godine o verifikaciji emisija gasova sa efektom staklene bašte i izveštaja o tonskim kilometrima, kao i o akreditaciji verifikatora u skladu s Direktivom 2003/87/EZ Evropskog parlamenta i Saveta.http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2012:181:0001:0029:EN:PDF

MRG 2007: Odluka Komisije 2007/589/EZ od 18. jula 2007. godine kojom se utvrđuju smernice za monitoring i izveštavanje o emisijama gasova sa efektom staklene bašte u skladu s Direktivom 2003/87/EZ Evropskog parlamenta i Saveta. Preuzimanje prečišćene verzije koja sadrži sve izmene i dopune: Smernice za praćenje i izveštavanje za delatnosti s emisijama N2O, vazduhoplovne delatnosti; hvatanje, prenos u cevovodima i geološko skladištenje CO2, te za delatnosti i gasove sa efektom staklene bašte koji su uključeni tek od 2013. godine. Može se preuzeti sa: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CONSLEG:2007D0589:20110921:DE:PDF

30