САДРЖАЈ

САДРЖАЈ....................................................................................11 PETI RAZRED........................................................................2

1.1 Cilj i zadaci........................................................................................21.1.1 OPERATIVNI ZADACI:..................................................................................2

1.2 SADRŽAJI PROGRAMA...................................................................21.2.1 OPERATIVNI SISTEM (14).....................................................................21.2.2 RAD SA TEKSTOM (14).........................................................................2

1.2.3 UVOD U MULTIMEDIJU (8)....................................................................2

1.3 NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA.............................................3

2 ŠESTI RAZRED......................................................................42.1 Cilj i zadaci........................................................................................4

2.1.1 OPERATIVNI ZADACI:..................................................................................4

2.2 SADRŽAJI PROGRAMA...................................................................52.2.1 RAD SA TEKSTOM (10).........................................................................52.2.2 INTERNET (4).........................................................................................5

2.2.3 GRAFIKA (10).........................................................................................52.2.4 ANIMACIJA (3)........................................................................................5

2.2.5 IZBORNI MODULI (9).............................................................................5

2.3 NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA.............................................5

3 SEDMI RAZRED.....................................................................83.1 Cilj i zadaci........................................................................................8

3.1.1 OPERATIVNI ZADACI...................................................................................8

3.2 SADRŽAJI PROGRAMA...................................................................83.2.1 INTERNET (6).........................................................................................83.2.2 OBRADA ZVUKA (4)...............................................................................9

3.2.3 OBRADA VIDEO ZAPISA (6)..................................................................93.2.4 IZRADA PREZENTACIJA (10)................................................................9

3.2.5 IZBORNI MODUL (10)............................................................................9

3.3 NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA............................................9

4 OSMI RAZRED.....................................................................134.1 Cilj i zadaci......................................................................................13

4.1.1 OPERATIVNI ZADACI.................................................................................13

4.2 SADRŽAJI PROGRAMA.................................................................134.2.1 TABELARNI PRORAČUNI (10)............................................................134.2.2 IZBORNI MODULI (10).........................................................................13

4.2.3 IZRADA SAMOSTALNOG PROJEKTA (14).........................................14

4.3 NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA...........................................14

1

1 PETI RAZRED

1.1 Cilj i zadaci

Cilj obrazovno-vaspitnog rada izbornog predmeta je da se učenici osposobe za samostalno korišćenje računara.

Zadaci obrazovno-vaspitnog rada: upoznavanje učenika sa primenom računara u različitim oblastima ljudske delatnosti; razvijanje interesovanja za primenu računara u svakodnevnom životu i radu; podsticanje kreativnog rada na računaru; osposobljavanje za rad na računaru.

1.1.1 OPERATIVNI ZADACI:

upoznavanje učenika sa grafičkim radnim okruženjem operativnog sistema; upoznavanje učenika sa organizacijom diskova, datoteka i direktorijuma; upoznavanje učenika sa podešavanjem okoline za rad na srpskom jeziku; upoznavanje učenika sa instalacijom dodatnih uređaja i programa; upoznavanje učenika sa radom u programu za obradu teksta; upoznavanje učenika sa osnovnim programima za rad u multimediji; osposobljavanje učenika za samostalno korišćenje računarskih programa.

1.2 SADRŽAJI PROGRAMA

1.2.1 OPERATIVNI SISTEM (14)

Uvod u predmet. Grafičko radno okruženje operativnog sistema. Pokretanje programa. Rad u programu za upravljanje datotekama i direktorijumima. Podešavanje radnog okruženja. Instalacija programa. Instalacija dodatnih uređaja. Rad sa tastaturom i mišem.

1.2.2 RAD SA TEKSTOM (14)

Izgled osnovnog prozora. Unos i korigovanje teksta. Rad sa dokumentima. Format stranice, podešavanje margina. Formatiranje znakova. Formatiranje pasusa. Štampanje. Rad sa slikama. Crtanje u programu za obradu teksta.

1.2.3 UVOD U MULTIMEDIJU (8)

Uvod u multimediju. Programi za rad sa multimedijom. Primena multimedije u nastavi. Korišćenje CD-a i DVD-a sa audio i video sadržajima (knjige, enciklopedije, atlasi).

1.3 NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Pri realizaciji tematske celine "Operativni sistem" treba upoznati učenike sa operativnim sistemom Windows ili Linux. Potrebno je na samom početku upoznati učenike sa grafičkim radnim

2

okruženjem, sa posebnim naglaskom na radnu površinu - Desktop i njegove delove (Taskbar, ikonice, pozadinska slika). Objasniti učenicima šta je Shortcut i upotrebu desnog i levog klika mišem. Objasniti učenicima rad sa objektima u My Computer-u. U okviru ove nastavne jedinice upoznati ih sa organizacijom diskova, datoteka i direktorijuma. Objasniti prenosne i fiksne memorijske medijume: diskete, CD i DVD, Flash memorije kao i hard diskove. Pošto su učenici savladali ovaj deo programa treba ih upoznati sa programom za upravljanje datotekama i direktorijumima, Windows Explorer. Učenicima ukazati na sličnosti sa ikonom My Computer, objasniti im rad sa objektima i funkciju desnog tastera miša u ovom programu, a poseban akcenat staviti na Clipboard (na kopiranje i premeštanje objekata). Svaki učenik treba da nauči da kopira odnosno premesti objekat sa diska na prenosni memorijski medijum (disketu, flash memoriju, CD i drugo) i obrnuto. Nakon što su učenici savladali osnove, objasniti im i ostale pojmove u Explorer-u, manipulaciju grupama objekata (pomoću tastera Shift ili Ctrl) i akcenat staviti na pronalaženje fajlova odnosno na naredbu Find. Nakon što su savladali Explorer, učenicima omogućiti da vežbaju jedan čas te da samostalno prave direktorijume i da pronalaze određene vrste datoteka korišćenjem džoker znakova * i ? (na primer slike, *.jpg), kao i na osnovu datuma izmene ili veličine fajla.

Objašnjavanje Control Panel-a početi sa podešavanjem izgleda radne površine i tastature. Svaki učenik treba da nauči da promeni pozadinsku sliku i da podesi srpsku ćiriličnu i latiničnu tastaturu. Ostala podešavanja, kao što su datum i vreme, podešavanje miša, multimedijalnih uređaja, zvuka i postavljanje password-a pokazati učenicima bez detaljnije obrade ovih opcija. Objasniti im šta su to fontovi. Učenicima omogućiti jedan čas da ponove stečena znanja kroz vežbu. Učenicima treba pokazati kako se instalira program, a takođe i kako se uklanja nepotreban program opcijom Add/Remove programs. Jedan čas dopustiti učenicima da vežbaju instaliranje programa, a uklanjanje programa im dopustiti samo uz nadzor nastavnika. Objasniti grupe programa (Accessories, Communication, Fax, Multimedia) i kako se njima manipuliše.

Instalaciju novih dodatnih uređaja učenicima objasniti na praktičnom primeru. Objasniti im pojam plug&play (priključi i počni da koristiš) kao i tok instalacije. Na posebnom času za vežbanje svaki učenik treba da instalira program sa CD-a, da ga pokrene i na kraju da ga pod nadzorom nastavnika ukloni sa računara.

Objasniti pojam računarskog virusa i zlonamernog programa. Objasniti opasnosti od računarskih virusa i zlonamernih programa i kako se od njih treba štititi. Objasniti pojam legalnog i piratskog softvera.

Pri realizaciji tematske celine "Rad sa tekstom" pokazati učenicima na koje se načine može pokrenuti program za obradu teksta (ikonica, Start/Programs, Start/Run). Posebnu pažnju obratiti na radni prostor kao i na glavni meni i traku sa alatima. Svaki učenik treba da nauči kako se postavljaju i uklanjaju toolbar-ovi. Pokazati učenicima kako se kreira novi dokument, odnosno kako se otvara već postojeći. Objasniti kako se snima dokument i naročito naglasiti razliku između komandi Save i Save As. Pošto su obrađene osnovne komande File menija objasniti učenicima kako se određuje izgled i veličina strane, kao i margine (dijalog Page Setup).

Pošto su se upoznali sa osnovnim operacijama u programu za obradu teksta, učenicima detaljno objasniti funkcije tastera sa tastature, naročito onih koji su neophodni za rad u programu za obradu teksta (Del, Backspace, Insert&), kao i pojam kurzora. Pokazati kako se selektuje tekst a nakon toga učenici sami treba da primene opcije Clipboard-a koje su naučili u prethodnoj temi (Cut, Copy, Paste).

3

Pojam formatiranja objasniti na primeru znaka, objašnjavajući učenicima dijalog Font. Kroz praktičan rad učenici treba da savladaju tehniku promene izgleda karaktera (promena veličine, boje, vrste fonta).

Kod formatiranja pasusa objasniti funkciju tastera Enter i dijalog Paragraph, odnosno kako se vrši poravnavanje teksta, uvlačenje redova i definisanje proreda. U okviru ove jedinice pokazati učenicima i dijalog Bullets and Numbering. Učenicima obezbediti dovoljno vremena da utvrde stečeno znanje kroz praktičnu izradu zadataka.

U nastavnoj jedinici štampanje objasniti ukratko učenicima kako se instalira štampač i posebno se osvrnuti na dijaloge Print i Print Preview sa svojim komandama.

Učenicima treba objasniti na koji način se radi sa slikama u tekstprocesoru korišćenjem menija Insert. Takođe demonstrirati upotrebu Word Art-a. Nakon toga nastaviti sa grafikom u programu za obradu teksta i to sa toolbar-om Drawing. U ovoj nastavnoj jedinici pokazati učenicima kako se crtaju objekti, gotove objekte (Autoshapes) kao i tekst boksove i objasniti im kako se vrši promena boje fonta, linija i površine.

Pri realizaciji tematske celine "Uvod u multimediju" učenike upoznati sa pojmom multimedija. Osposobiti učenike da koriste neke najčešće upotrebljavane aplikacije za rad sa multimedijom (npr. Media Player, Real Player, Micro DVD ...). Dati im osnovne informacije o prenosu, obradi i reprodukciji slike i zvuka na računaru. Demonstrirati i praktično realizovati upotrebu edukativnih CD-a i DVD-a (elektronske knjige, enciklopedije, atlasi...).

2 ŠESTI RAZRED

Za izborni nastavni predmet određuje se 1 čas nedeljno, odnosno 36 časova godišnje. INFORMATIKA I RAČUNARSTVO(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)

2.1 Cilj i zadaci

Cilj obrazovno-vaspitnog rada izbornog programa je da se učenici osposobe za korišćenje računara.

Zadaci obrazovno-vaspitnog rada: - upoznavanje osnovnih pojmova iz informatike i računarstva; - razvijanje interesovanja za primenu računara u svakodnevnom životu i radu; - podsticanje kreativnog rada sa računarom; - osposobljavanje za rad na računaru.

2.1.1 OPERATIVNI ZADACI:

- upoznavanje učenika sa radom sa tabelama u programu za obradu teksta;- upoznavanje učenika sa primenom računara u oblasti informacija i komunikacija; - upoznavanje učenika sa osnovnim elementima programa za grafiku i animaciju; - upoznavanje učenika sa osnovnim elementima programiranja; - upoznavanje učenika sa različitim obrazovnim softverima.

4

2.2 SADRŽAJI PROGRAMA

2.2.1 RAD SA TEKSTOM (10)

Rad sa tabelama (kreiranje tabela, unos teksta, formatiranje, rad sa tekstom u tabeli, kretanje po tabeli, umetanje redova i kolona, brisanje redova i kolona, spajanje i deljenje ćelija, širina i visina redova i kolona). Okviri i senčenje tabele. Umetanje tabela u strane sa tekstom i slikama. Umetanje zaglavlja i podnožja strane, broja strane, datuma i vremena. Prelom strane. Pozadina strane. Podešavanje formata papira i margina. Pregled pre štampanja. Štampanje.

2.2.2 INTERNET (4)

Pojam globalne i lokalne računarske mreže. Povezivanje na Internet. Rad sa osnovnim uslugama Interneta. Pretraživanje Interneta. Preuzimanje teksta i slika sa Interneta. Ponašanje na mreži i zaštita ličnih podataka. Sigurnost na Internetu.

2.2.3 GRAFIKA (10)

Izvori digitalnih slika (crtanje, slikanje ekrana, skeniranje, fotografisanje, preuzimanje sa Interneta). Obrada slika. Tipovi zapisa digitalnih slika. Konverzija između formata. Priprema slika za štampu, ekranski prikaz i objavljivanje na Internet stranama.

2.2.4 ANIMACIJA (3)

Osnove animacije. Izrada jednostavne animacije.

2.2.5 IZBORNI MODULI (9)

Odabrana poglavlja iz programiranja ili interaktivne grafike. Programiranje

Uvod u programiranje. Tipovi podataka i deklarisanje promenljivih. Osnovne komande programskog jezika. Demonstracija mogućnosti programskog jezika. Interaktivna grafika

Upoznavanje učenika sa programima za rad sa grafikom i njihova upotreba u realizaciji i savladavanju gradiva drugih predmeta (matematika, fizika, tehničko i informatičko obrazovanje).

2.3 NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Predmet ima status izbornog. Anketiranje učenika vrši se na početku svake školske godine. Ako se učenici opredele za ovaj predmet, pohađaju ga do kraja tekuće školske godine.

Od prijavljenih učenika na nivou škole, potrebno je formirati grupe od 15 do 20 učenika. Preporučuje se da najveći broj učenika po jednom računaru bude dva. Učenički računari treba da imaju osnovnu konfiguraciju, sa parom slušalica i mikrofonom zbog

obrade multimedijalnih sadržaja. U učionici od tehničke opreme treba da se nalazi i jedan računar za nastavnika, uspostavljena

veza sa Internetom, skener, štampač i zvučnici. U skladu sa mogućnostima škole, preporučuje se da svi računari u učionici budu umreženi i da

učionica ima jedan video projektor.

5

Programske sadržaje treba ostvarivati prvenstveno kroz vežbe i praktičan rad na računaru. U cilju što optimalnijeg usvajanja znanja preporuka je da učenici imaju po jedan čas vežbi svake nedelje ili da se realizuje dvočas svake druge nedelje.

S obzirom da učenici ne moraju pohađati predmet u sva četiri razreda, neki sadržaji se moraju tematski ponavljati i provlačiti kroz više razreda da bi se predviđene teme što bolje savladale. Tu se pre svega misli na obradu teksta koja ide od početnog ka naprednom nivou, a zatim na kreiranje i obradu multimedijalnih sadržaja, kao i na njihovo uklapanje u funkcionalnu celinu kroz projektne zadatke.

Kod tematske celine Rad sa tekstom glavni akcenat treba staviti na rad sa tabelama koje nisu obrađivane u petom razredu. Kroz primere i jednostavne vežbe obraditi pojmove redova i kolona tabele, kreiranje tabele, pojam ćelije, umetanje redova i kolona, brisanje redova i kolona, spajanje i deljenje ćelija, promenu širine i visine redova i kolona. Obraditi, takođe, kretanje po tabeli, unos teksta u tabelu, formatiranje teksta unutar ćelije, kopiranje i premeštanje teksta. Objasniti postavljanje raznih vrsta okvira i senčenja ćelija tabele, kao i automatsko formatiranje tabela. Zatim treba preći na kompleksnije vežbe sa tabelama i objasniti umetanje tabela u strane sa tekstom i slikama. U okviru iste teme učenici treba da ovladaju naprednijim tehnikama za oblikovanje stranica kao što su: umetanje zaglavlja i podnožja na stranu, umetanje broja strane, datuma i vremena, prelom strane, promena pozadina strane. Nastavnu jedinicu podešavanja formata papira i margina kao i pregled papira pre štampanja i tehniku samog štampanja treba kratko ponoviti, u odnosu na peti razred i kroz zadatu vežbu proveriti koliko su učenici usvojili od prezentovanog sadržaja.

Preporučuje se da se ova tematska celina obradi u programima Microsoft Office Word ili OpenOffice Writer.

Tematsku celinu Internet demonstrirati na primerima. Ukoliko škola nema tehničke mogućnosti za Internet konekciju, rad sa Internetom pokazati na nekoliko stranica smeštenih na hard disku, u offline režimu. Pojam globalne i lokalne računarske mreže objasniti što je moguće jednostavnije. Povezivanje na Internet objasniti više teorijski, a ukoliko postoji mogućnost pokazati i praktično. Ne zadržavati se na tehničkim detaljima. Cilj ove teme je da stvori sliku kod učenika o Internetu i pravilnim načinima korišćenja. Kroz praktičan rad po zadatku objasniti rad sa servisima Interneta (Web i elektronska pošta), načine efikasnog korišćenja sajtova za ciljano pretraživanje Interneta, kao i načine preuzimanja teksta i slika sa Interneta i njihovo skladištenje na memorijske jedinice. Posebnu pažnju posvetiti objašnjavanju strukture Web i elektronske adrese. Detaljno obrazložiti strukturu elektronske poruke, načinima kreiranja, čuvanja, brisanja, čitanja i odgovaranja na primljenu elektronsku poštu. Posebnu pažnju posvetiti sigurnom i bezbednom pretraživanju interneta i sigurnoj i bezbednoj komunikaciji. Obavezno učenicima objasniti značaj zaštite ličnih podataka pri radu na Internetu i pravila ponašanja na nepoznatim Web sajtovima. Posebno istaći opasnost od otkrivanja ličnih podataka nepoznatim sagovornicima na Internetu. Uputiti učenike da pitaju roditelje i nastavnike za savet u slučaju da nisu sami u stanju da odluče da li je neka aktivnost na Internetu bezbedna ili ne.

U okviru tematske celine Grafika učenicima treba predstaviti različite izvore digitalnih slika. Početi od kreiranja jednostavnih crteža, zatim objasniti slikanje ekrana i obradu tako dobijenih slika. Nakon toga treba demonstrirati postupak skeniranja i fotografisanja digitalnim fotoaparatom. Omogućiti svim učenicima da steknu praktično iskustvo u radu sa skenerom i digitalnim fotoaparatom. Ponoviti kroz vežbu preuzimanje slika sa Interneta. Posebnu pažnju posvetiti načinima obrade slika i detaljno objasniti promenu dimenzija i rezolucije slike, selekciju, kopiranje i odsecanje delova slike, podešavanje osvetljenja i kolorita slike. Za obradu ove teme suštinski je važno da učenici usvoje saznanja o tipovima zapisa digitalnih slika. Razjasniti pojmove bitmapirana i vektorska grafika i osobine pojedinih formata. Obavezno učenike naučiti da razlikuju različite tipove zapisa digitalnih slika i da vrše konverziju iz jednog

6

formata u drugi. Kroz vežbu pokazati učenicima kako se vrši priprema slika za štampu, ekranski prikaz i objavljivanje na Internet stranama.

Preporučuje se nastavniku da bitmapiranu grafiku obradi u programima PhotoShop ili Gimp, a vektorsku grafiku u programima Corel Draw ili InkScape. Treba, takođe, uključiti i druge programe koji se uklapaju u temu.

Za obradu pojma Animacija izdvojeno je svega tri časa i treba ih efikasno iskoristiti na definisanje samog pojma, demonstraciju nekoliko primera i izradu jednostavne animacije na zadatu temu. Nastavniku se preporučuje rad sa programima Gif Creator, Gif animator ili Microsoft Photo Story.

U okviru poslednje tematske celine pruža se mogućnost nastavnicima i učenicima koji su zainteresovani za nastavu Programiranja da počnu sa izučavanjem nekog od aktuelnih programskih jezika. Nastavnicima se preporučuje da programske sadržaje obrade u jednom od sledeća tri programska jezika: C#, Java ili Visual Basic. U izabranom programskom jeziku potrebno je objasniti učenicima tipove podataka sa deklaracijom promenljivih, kao i linijsku i razgranatu strukturu programa. Naredbu uslova (IF-THEN-ELSE) i cikličnu strukturu (FOR petlja) predstaviti preko primera.

U odabranom programskom jeziku odraditi sledeće jednostavne vežbe:1) Unos dva broja sa tastature i ispisivanje njihovog zbira i razlike;2) Unos dva broja sa tastature i ispisivanje većeg (manjeg) od njih;3) Unos dva cela broja a i b, a zatim, pomoću petlje, ispis svih celih brojeva koji se nalaze

između datih brojeva;4) Kalkulator koji omogućava izvođenje operacija nad unetim brojevima, kako osnovnih

aritmetičkih (sabiranje, oduzimanje, množenje, deljenje) tako i drugih koje kalkulator omogućava (izračunavanje recipročne vrednosti, kvadratnog korena, stepena). Ovaj zadatak se može realizovati kao Windows program, uz upotrebu dugmića (Button) i polja za unos teksta (TextBox).

Za učenike koji ne žele da se bave programiranjem, ponuđene su zanimljive nastavne teme iz oblasti Interaktivne grafike. Ovde učenicima treba demonstrirati rad sa grafikom u različitim programima, naročito onim koji su besplatni. Preporučuju se programi GeoGebra (primena programa u geometriji) i Google SketchUp (primena u tehničkom crtanju i arhitekturi). Za realizaciju ove nastavne teme potrebno je prezentovati učenicima radno okruženje programa i uraditi jednostavne primere. Od učenika zahtevati samostalnu izradu vežbi koja je tematski povezana sa gradivom matematike, fizike ili tehničkog i informatičkog obrazovanja koje izučavaju tokom školske godine.

Broj časova koji je predviđen za svaku nastavnu oblast je orijentacioni. Nastavniku se ostavlja sloboda da ga koriguje u izvesnoj meri (2 do 3 časa po temi) ukoliko mu je to potrebno radi kvalitetnijeg savladavanja programskih sadržaja.

7

3 SEDMI RAZRED

3.1 Cilj i zadaci

Cilj nastave informatike i računarstva jeste da se osigura da svi učenici steknu bazičnu jezičku i informatičku pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajućih Standarda obrazovnih postignuća, da se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za učenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i da se učenici osposobe za korišćenje računara i steknu veštine u primeni računara u svakodnevnom životu.

Zadaci nastave informatike i računarstva su:stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada tokom nastave

informatike i računarstva svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave informatike i računarstva budu u punoj meri realizovani

upoznavanje osnovnih pojmova iz informatike i računarstva; razvijanje interesovanja za primenu računara u svakodnevnom životu i radu; podsticanje kreativnog rada sa računarom; osposobljavanje za rad na računaru.

3.1.1 OPERATIVNI ZADACI

Učenici treba da se: osposobe za primenu računara u oblasti informacija i komunikacija; upoznaju sa opasnostima na Internetu i načinima zaštite od njih; upoznaju sa osnovama programa za snimanje i obradu zvuka; upoznaju sa osnovama programa za snimanje i obradu video zapisa; osposobe za izradu multimedijalnih prezentacija; osposobe za pisanje jednostavnih programa; upoznaju sa osnovama programa za crtanje i grafički dizajn; upoznaju sa obrazovnim softverom.

3.2 SADRŽAJI PROGRAMA

3.2.1 INTERNET (6)

Pojam elektronske komunikacije i preporuke za bezbedno ponašanje na Internetu. Elektronska pošta. Pojam diskusije i komentara na Internetu, instant poruka, bloga, foruma, video-konferencije, elektronskog učenja i učenja na daljinu. Digitalna biblioteka.

8

3.2.2 OBRADA ZVUKA (4)

Formati zvučnih zapisa. Konverzija između različitih formata. Snimanje i obrada glasa i drugih zvukova. Praktičan rad na snimanju i obradi zvuka.

3.2.3 OBRADA VIDEO ZAPISA (6)

Snimanje video zapisa. Obrada video sekvenci. Primena vizuelnih efekata. Montaža video, zvučnih, grafičkih i tekstualnih materijala u celinu. Samostalna izrada filma. Formati i konverzija.

3.2.4 IZRADA PREZENTACIJA (10)

Pojam i struktura prezentacije. Rad sa slajdovima. Dizajn i gotovi šabloni. Rad sa tekstom, slikama i objektima. Postavljanje efekata. Povezivanje slajdova unutar prezentacije. Povezivanje sa spoljnim sadržajima i veb stranicama. Samostalna izrada prezentacije. Preporuke za uspešnu prezentaciju.

3.2.5 IZBORNI MODUL (10)

Odabrana poglavlja iz programiranja ili grafičkog oblikovanja sadržaja.Programiranje (10)Nizovi. Petlje i druge kontrolne strukture. Potprogrami, procedure i funkcije.Crtanje i grafički dizajn (10)Rad sa alatima za crtanje. Rad sa bojama i teksturama. Specijalni efekti. Pregled pre

štampanja. Prilagođavanje crteža za ekranski prikaz, štampu i objavljivanje na Internetu. Praktičan rad.

3.3 NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvažiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost aktivnih i interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/učenja te kroz sve programske celine dosledno osigurati da najmanje jedna trećina nastave bude organizovana upotrebom ovih metoda.

U nastavi koristiti, najmanje u trećini slučajeva, zadatke koji zahtevaju primenu naučenog u razumevanju i rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporučenioh od strane Ministarstva i Zavoda, a prilikom ocenjivanja obezbediti da su učenici informisani o kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.

Predmet ima status izbornog. Anketiranje učenika vrši se na početku svake školske godine. Ako se učenici opredele za ovaj predmet, pohađaju ga do kraja tekuće školske godine. Anketiranje učenika za sledeću školsku godinu može se izvršiti i na kraju tekuće školske godine. Ocena iz predmeta je brojčana i ne ulazi u prosek.

Od prijavljenih učenika na nivou razreda, potrebno je formirati grupe od 15 do 20 učenika. Preporučuje se da po jednom računaru bude najviše dva učenika. Učenički računari treba da imaju zvučnike ili slušalice sa mikrofonom (zbog obrade

multimedijalnih sadržaja) a poželjna je i veb kamera. U učionici od tehničke opreme treba da se nalazi i jedan računar za nastavnika, uspostavljena

veza sa Internetom, skener, štampač i zvučnici. Preporučuje se da svi računari u učionici budu umreženi i da učionica ima računarski projektor.

9

Programske sadržaje treba ostvarivati prvenstveno kroz vežbe i praktičan rad na računaru. U cilju što boljeg usvajanja znanja preporuka je da učenici imaju po jedan čas vežbi svake nedelje ili da se realizuje dvočas svake druge nedelje.

S obzirom da učenici ne moraju pohađati predmet u sva četiri razreda, neki sadržaji se moraju tematski ponavljati i provlačiti kroz više razreda da bi se predviđene teme što bolje savladale. Tu se pre svega misli na teme koje se tiču Interneta, a zatim na kreiranje i obradu multimedijalnih sadržaja, kao i na njihovo uklapanje u funkcionalnu celinu kroz projektne zadatke.

Težište rada, kod prve nastavne teme Internet, treba da bude na raznim vrstama elektronske komunikacije kao i pravilima bezbednog ponašanja u okviru takve komunikacije. Objasniti pojam elektronske komunikacije i navesti primere komunikacije između ljudi preko računara, mobilne telefonije i drugih elektronskih uređaja i opreme. Diskutovati sa učenicima o tome koliko su ovakvi oblici komunikacije zastupljeni u njihovom svakodnevnom životu i koliko utiču na njih. Tražiti od učenika da razmišljaju o dobrim i lošim stranama tih uticaja. Izvući zajedničke zaključke o tome koliko nam je važan i koristan Internet i kojih se pravila ponašanja treba pridržavati da bi smo zaštitili privatnost, lične podatke kao i računar i ostalu tehničku opremu. Najveći deo časova, od predviđenih, posvetiti praktičnom radu sa elektronskom poštom. Detaljno obrazložiti strukturu elektronske poruke, načine kreiranja, čuvanja, brisanja, čitanja i odgovaranja na primljenu elektronsku poštu, sa naglaskom na naredbe Attach, Reply, Forward. Obraditi teme kao što su: korišćenje gotovih programa za rad sa elektronskom poštom, korišćenje veb pošte, pravljenje i korišćenje adresara. Ukoliko postoje tehničke mogućnosti u školi, pružiti priliku svim učenicima da uz pomoć nastavnika, kreiraju svoju, besplatnu e-mail adresu i razmene pisane poruke. U okviru praktičnih vežbi uključiti zahteve da se uz pisanu poruku pošalju i dodatna dokumenta kao što su slike, tekstualna ili zvučna dokumenta. Vežbati načine odgovaranja na već dobijenu elektronsku poruku, načine prosleđivanja nepromenjene poruke dalje, rad sa adresarom i listom kontakata.

Ukoliko škola nema konekciju na Internet, u offline režimu pokazati sve moguće detalje oko rada sa elektronskom poštom.

Pored rada sa elektronskom poštom, posebnu pažnju posvetiti razjašnjavanju pojmova kao što su diskusije i komentari na Internetu, pojmu bloga i foruma i načinima rada sa njima, pojmu video-konferencije, elektronskog učenja i učenja na daljinu, pojmu instant poruka i ćaskanja na Internetu. Ukoliko postoji mogućnost, demonstrirati postupak rada sa telekomunikacionom opremom za uspostavljanje video-konferencije. Skrenuti pažnju učenicima na veliku riznicu znanja na Internetu i kako da prepoznaju tačne i pouzdane izvore informacija. Razjasniti pojam autorskih prava i skrenuti pažnju na načine deljenja digitalnih materijala, odnosno načine preuzimanja tuđih materijala i postavljanje svojih na Internet.

U okviru svakog pojma koji se obrađuje, insistirati na pisanim i nepisanim pravilima ponašanja u toku navedenih načina komunikacije. Uputiti učenike da pitaju roditelje i nastavnike za savet u slučaju da nisu sami u stanju da odluče da li je neka aktivnost na Internetu bezbedna ili ne.

Kod teme Obrada zvuka učenicima predstaviti formate zvučnih zapisa, izdvojiti one koji se najčešće koriste i istaći njihove prednosti i nedostatke u poređenju sa drugima. Demonstrirati rad na obradi zvuka u nekom od dostupnih programa (npr. Audacity, Windows Media Encoder, Adobe Audition, Sound Forge, Nuendo...). Posebnu pažnju posvetiti celinama kao što su: konverzija između različitih formata, snimanje i obrada glasa (i drugih zvukova) i montaža audio zapisa (od već postojećih muzičkih numera). Ostaviti vremena da se učenici praktično upoznaju sa alatima za rad i isprobaju segmente rada u programu: konverzija, snimanje, montaža i obrada zvuka.

10

Temu Obrada video zapisa započeti snimanjem video zapisa. Za snimanje video sekvenci koristiti digitalne fotoaparate i mobilne telefone. Ukoliko škola poseduje neku vrstu kamere, omogućiti učenicima da praktično rade sa njom. Snimljene materijale uvoziti u program za obradu video sekvenci (na primer Windows Movie Maker i drugi). Pokazati osnovne alate za odsecanje, brisanje, pozicioniranje, kopiranje, premeštanje, postavljanje na vremensku liniju video sekvenci radi finalne montaže. Na video sekvence primeniti vizuelne efekte, dodati zvuk i tekst. Zadatak za vežbu može biti samostalna izrada malog filma na temu po izboru. Objasniti način čuvanja i zapamćivanja projektnog fajla, kao i način samostalne izrade filma. Istaći formate video zapisa koje program nudi.

Diskutovati sa učenicima o kvalitetu video zapisa u odnosu na format video zapisa. Obavezno pokazati načine konverzije između različitih video formata (na pr. Windows Movie Maker, Windows Media Encoder, Super Encoder i drugi).

Izrada prezentacija je tema koja se naslanja na prethodno obrađene sadržaje u okviru petog, šestog i sedmog razreda, kao što su: uvod u multimediju u petom razredu, rad sa tekstom u petom i šestom razredu, grafika i animacija u šestom razredu i obrada zvuka i video zapisa u sedmom razredu. Da bi se učenici obučili da izrađuju kvalitetne multimedijalne prezentacije, neophodno je obučiti ih da prvo umeju da pripreme materijale za rad. S obzirom da je predmet izborni i bira se svake godine iznova, neophodno je prvo napraviti pregled koliko sadržaja su učenici imali prilike da usvoje. Ukoliko neki učenici nisu pohađali predmet u svim ranijim razredima, preporučuje se da se neki neophodni delovi u vezisa obradom teksta, grafike i animacije ukratko ponove.

Sledeća etapa u obradi ove teme bi trebalo da bude definisanje pojma prezentacije i upoznavanje sa njenom tipičnom strukturom kroz prikazivanje dobro urađenih primera. Učenike upoznati sa karakteristikama uspešne prezentacije i kriterijumima za njeno ocenjivanje. Takođe, učenicima skrenuti pažnju na poštovanje preporuka prilikom samostalne izrade prezentacije. Preporuke obuhvataju: odnos boja na slajdovima, količine teksta, slika, animacija, grafikona i drugih video sadražaja, kao i uklopljenost zvukova u celinu. Posebnu pažnju skrenuti na način povezivanja slajdova unutar prezentacije. Analizirati sa učenicima pokazane primere sa osvrtom na pozitivne karakteristike i eventualne negativne karakteristike prezentacija. Poseban akcenat treba staviti na vrste prezentacija i razjasniti da se prezentacije mogu praviti kao podrška predavaču ili kao programirani materijal koji se daje učenicima za samostalno učenje.

Konkretan rad na izradi samostalne prezentacije sa učenicima započeti odabirom tema koje će biti obrađivane i prezentovane u toku preostalih časova. Nakon toga predstaviti radno okruženje programa i krenuti na rad sa slajdovima (umetanje novog, brisanje, promena rasporeda, kopiranje, premeštanje, pregledanje). Posle kreiranja osnovne strukture prezentacije pokazati mogućnosti programa za vizuelno oblikovanje pojedinačnih slajdova i primenu gotovih, dizajniranih šablona. Kroz rad sa tekstom ponoviti najvažnije zakonitosti obrade teksta. U radu sa slikama ponoviti ukratko sve o tipovima zapisa digitalnih slika i konverziji između formata. Pokazati kako se slike umeću na slajd ili u pozadinu i kako se mogu obrađivati. Nastaviti sa umetanjem drugih grafičkih objekata kao što su dijagrami, tabele, gotovi oblici, animacije i drugi grafički elementi (clip art, word art...). Po jedan čas posvetiti radu sa zvukom i radu sa video zapisima. Objasniti pojam objekta u prezentaciji i obraditi postavljanje efekata na objekte kao i na same slajdove. Nakon toga pokazati načine pomoću kojih se mogu povezati slajdovi unutar prezentacije kao i načine povezivanja slajdova sa spoljnim sadržajima i veb stranicama. Završiti izradu samostalne prezentacije preko demonstracije mogućnosti programa da se prezentacija sačuva u drugom formatu. Nakon toga dati preporuke za uspešnu prezentaciju. Skrenuti pažnju na podešavanje vremena izlaganja, način izlaganja kao i na tehničke preduslove koje treba ispuniti da bi prezentacija bila ocenjena kao uspešna.

11

U okviru poslednje tematske celine pruža se mogućnost nastavnicima i učenicima koji su zainteresovani za nastavu Programiranja da nastave sa izučavanjem nekog od aktuelnih programskih jezika sa kojim su se susreli u VI razredu (C#, Java ili Visual Basic). Pri realizaciji ove tematske celine učenike treba upoznati sa sledećim konceptima:

Nizovi – pojam i upotreba nizova. Obraditi učitavanje niza brojeva sa tastature i njegovo ispisivanje na ekranu.

Razne vrste petlji, poput For i While. Naredbe za kontrolu petlji, Break i Continue. Obraditi primer učitavanja niza ocena, sve dok se ne učita broj manji od jedan ili veći od pet.

Naredbe za kontrolu toka, poput Switch, koja omogućava višestruki uslov. Obraditi primer u kojem se na osnovu učitanog rednog broja od 1 do 12 ispisuje naziv meseca.

Potprogrami, realizovani kao procedure, funkcije ili metodi, u zavisnosti od odabranog programskog jezika. Obraditi primere potprograma za sortiranje niza brojeva, pronalaženje najvećeg i najmanjeg elementa u nizu i za računanje prosečne ocene na osnovu unetog niza ocena.

Ukoliko je to moguće, obraditi neki od prethodnih primera u grafičkom okruženju, tj. razviti program koji za unos i ispis podataka koristi ekranske forme (prozore), tastaturu i miš.

Učenicima koji su tek u sedmom razredu izabrali informatiku i računarstvo kao izborni predmet, tematsku oblast Programiranje realizovati po nastavnom planu i programu za VI razred, a teme predviđene za VII razred uraditi u obimu koliko je to moguće.

Za učenike koji ne žele da se bave programiranjem, ponuđene su zanimljive nastavne teme iz oblasti Crtanje i grafički dizajn. Ova tema je posvećena izradi dvodimenzionalnih grafičkih rešenja za različite potrebe kao što su časopisi, reklamni panoi, posteri, pozivnice, vizit karte i drugo. Podsetiti učenike na razliku između vektorske i bitmapirane grafike. Detaljno objasniti rad sa alatima za crtanje (crtanje, brisanje, umetanje teksta i grafičkih elemenata, promena dimenzija i položaja na pozadini, kopiranje, premeštanje, promena redosleda). U okviru rada sa bojama i teksturama pokazati kako se može uticati na oblikovanje nacrtanih elemenata. U skladu sa mogućnostima programa pokazati alate za primenu specijalnih efekata na delovima crteža. Skrenuti pažnju učenicima na obavezno pregledanje materijala pre štampanja. Prilagođavanju crteža za ekranski prikaz, štampu i objavljivanje na Internetu treba posvetiti dovoljno vremena da učenici razumeju kako se može uticati na kvalitet izrađenog materijala prema potrebi. Kroz praktičan rad primeniti naučeno i izraditi konkretne materijale. Za obradu ove nastavne teme preporučuju se programi kao što su Corel Draw, Adobe Illustrator, Ink Scape, i drugi.

Broj časova koji je predviđen za svaku nastavnu oblast je orijentacioni. Nastavniku se ostavlja sloboda da ga koriguje u izvesnoj meri (2 do 3 časa po temi) ukoliko mu je to potrebno radi kvalitetnijeg savladavanja programskih sadržaja.

12

4 OSMI RAZRED

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO(1 čas nedeljno, 34 časa godišnje)

4.1 Cilj i zadaci

Opšti cilj nastave informatike i računarstva jeste da se učenici osposobe za korišćenje računara i steknu veštine u primeni računara u svakodnevnom životu.

Ostali ciljevi i zadaci nastave informatike i računarstva su:- upoznavanje osnovnih pojmova iz informatike i računarstva;- razvijanje interesovanja za primenu računara u svakodnevnom životu i radu;- osposobljavanje za rad na računaru;- podsticanje kreativnog rada na računaru.

4.1.1 OPERATIVNI ZADACI

- upoznavanje učenika sa primenom računara u oblasti tabelarnih proračuna i izradi grafikona;

- upoznavanje učenika sa fazama izrade problemskih zadataka na računaru;- upoznavanje učenika sa osnovama jezika za izradu jednostavnih prezentacija na mreži;- upoznavanje učenika sa mogućnostima specijalizovanih programa za izradu prezentacija na

mreži;- osposobljavanje učenika za samostalnu izradu projekta primenom računarskih tehnologija.

4.2 SADRŽAJI PROGRAMA

4.2.1 TABELARNI PRORAČUNI (10)

Radna sveska i radni list. Unos podataka. Formatiranje ćelija. Rad sa formulama.Korišćenje ugrađenih funkcija. Rad sa grafičkim objektima. Izrada grafikona.Štampanje.

4.2.2 IZBORNI MODULI (10)

Odabrana poglavlja iz Programiranja ili Prezentacije na mreži.Programiranje

Postupci za rešavanje problemskih zadataka. Rešavanje problemskih zadataka.Prezentacije na mreži

Osnovni elementi jezika HTML. Boja i slika za pozadinu. Rad sa tekstom. Rad saslikom. Hiperlink. Rad sa tabelama. Specijalizovani programi za izradu veb

stranica.

13

4.2.3 IZRADA SAMOSTALNOG PROJEKTA (14)

Izbor teme. Izrada plana rada na projektu. Izbor sredstava za realizaciju projekta.Izrada projekta. Vrednovanje projekta.

4.3 NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Predmet ima status izbornog. Anketiranje učenika vrši se na početku svake školske godine. Ako se učenici opredele za ovaj predmet, pohađaju ga do kraja tekuće školske godine. Anketiranje učenika za sledeću školsku godinu može se izvršiti i na kraju tekuće školske godine.

Od prijavljenih učenika na nivou razreda, potrebno je formirati grupe od 15 do 20 učenika. Preporučuje se da po jednom računaru bude najviše dva učenika.Potrebno je da učenički računari imaju zvučnike ili slušalice sa mikrofonom (zbog obrade

multimedijalnih sadržaja) a poželjna je i kamera.U učionici je neophodno da se nalazi i jedan računar za nastavnika, uspostavljena veza sa

internetom, skener, štampač i zvučnici. Preporučuje se da svi računari u učionici budu povezani u mrežu i da učionica ima računarski projektor.

Programske sadržaje treba ostvarivati prvenstveno kroz vežbe i praktičan rad na računaru. U cilju što boljeg usvajanja znanja, preporuka je da učenici imaju po jedan čas vežbi svake nedelje ili da se realizuje dvočas svake druge nedelje.

S obzirom na to da učenici ne moraju pohađati predmet u sva četiri razreda, neki sadržaji se moraju tematski ponavljati i provlačiti kroz više razreda, kako bi se predviđene teme što bolje savladale. Tu se, pre svega, misli na teme koje se tiču interneta, a zatim na pravljenje i obradu multimedijalnih sadržaja, kao i na njihovo uklapanje u funkcionalnu celinu kroz projektne zadatke.

U tematskoj celini TABELARNI PRORAČUNI obraditi teme na sledeći način: Radna sveska i radni list. Objasniti radno okruženje i osnovne elemente prozora. Objasniti

pojmove: radna sveska, radni list, ćelija, redovi, kolone, adresa ćelije. Obraditi kroz vežbu rad u radnoj svesci (čuvanje, brisanje, premeštanje i kopiranje, otvaranje nove i postojeće radne sveske), kretanje kroz radni list (pomoću miša i tastature), ubacivanje novog radnog lista, brisanje radnog lista, promenu imena, kopiranje i pomeranje radnih listova. Pokazati selekciju ćelije, reda, kolone i celog radnog lista. Vežbati selekciju susednih i nesusednih ćelija, redova i kolona.

Vežbati promenu širine redova i kolona.Unos podataka u ćeliju. Objasniti koji se tipovi podataka mogu unositi u ćeliju. Vežbati unos tekstualnih, brojčanih i datumskih podataka, njihovo brisanje, izmenu, kopiranje i

premeštanje.Formatiranje ćelija. Objasniti kako se formatom ćelije određuju načini prikaza podataka u

obliku teksta, broja, datuma i vremena. Vežbati formatiranje podataka (vrsta, veličina, stil i boja slova). Pokazati kako se mogu bojiti pozadina i okviri ćelije.

Rad sa formulama. Objasniti pojam formule, način njenog unosa, koncept povezivanja ćelija unutar formula preko adresa ćelija. Vežbati na jednostavnim primerima.

Korišćenje ugrađenih funkcija. Objasniti pojam funkcije i način njenog unosa.Obavezno obraditi osnovne funkcije za sabiranje, prosek, minimum i maksimum. Pokazati

mogućnost "pametnog" kopiranja formula. Vežbati na jednostavnim primerima. Pokazati da jedna formula može da se sastoji od više ugrađenih operacija.

14

Rad sa grafičkim objektima. Pokazati mogućnosti rada sa gotovim grafičkim objektima, njihovo umetanje na radni list i formatiranje (slike, dijagrami, gotovi oblici, okviri za tekst, ukrasna slova, simboli i drugi objekti). Povezati sa stečenim znanjima.

Izrada grafikona. Objasniti način izrade grafikona na osnovu unetih podataka.Pokazati i preporučiti određene tipove grafikona. Vežbati izradu grafikona, izmenu podataka i

formatiranja na izrađenom grafikonu kao i umetanje grafikona na isti i na poseban radni list.Štampanje. Objasniti postupak pregledanja radnog lista pre štampe i postupak štampanja.

Takođe, objasniti mogućnosti formatiranja stranica za štampu, tj. određivanja veličine i orijentacije papira, kao i podešavanje margina. Skrenuti pažnju na mogućnosti odabira štampača, štampanja određene stranice i određenog broja kopija, kao i na mogućnost štampanja cele radne sveske.

U tematskoj celini IZBORNI MODUL nastaviti obradu zadataka iz programiranja ili predstaviti učenicima način izrade prezentacija na mreži. Teme realizovati na sledeći način:

ProgramiranjePreporučuje se nastavniku da osam časova posveti izradi zadataka u programskom jeziku koji

je izučavan u VI i VII razredu. Zadaci za vežbu mogu biti neke od sledećih tema: sortiranje, evidencija prisustva, prosečna ocena, fiskalni račun itd. Preporučuje se nastavnicima da sa učenicima urade neki od sledećih primera:

1. Slogovi (ili klase, zavisno od programskog jezika) - Grupisanje srodnih podataka u jedan tip podataka. Primer: definisati tip sloga (klasu) koji predstavlja učenika i sadrži ime, prezime, datum rođenja, adresu, razred i odeljenje.

2. Potprogrami - Napraviti potprogram (proceduru ili metod, zavisno od programskog jezika) koji sa tastature učitava podatke u slog učenika i drugi potprogram koji ispisuje podatke o učeniku na ekranu.

3. Nizovi - Pomoću rešenja prethodnih zadataka sačiniti program koji učitava podatke o svim učenicima u odeljenju, a zatim ispisuje podatke samo učenike koji su rođeni određenog dana ili samo za učenike iz određenog mesta ili odeljenja.

4. Napredne operacije sa nizovima - Sortirati uneti niz učenika po prezimenu ili po datumu rođenja.

5. Ukoliko je moguće, obraditi neki od prethodnih primera u grafičkom okruženju, tj.razviti program koji za unos i prikaz podataka koristi prozore, tastaturu i miša.

Preostala dva časa posvetiti teorijskoj obradi faza izrade problemskih zadataka na računaru. Ova celina će kod učenika zaokružiti sva znanja stečena iz programiranja kroz ponavljanje i razjašnjavanje niza koraka koji se preduzimaju prilikom rešavanja problemskih zadataka na računaru. Time se kod učenika razvija sposobnost da sagledaju ceo proces izrade programa, a da pojam programiranja ne povezuju samo sa jednom njegovom fazom (najčešće se pojam programiranja povezuje sa fazom pisanja programskog koda). Dakle, učenicima objasniti da se proces programiranja ili projektovanja softvera sastoji iz nekoliko faza i svaku od njih rastumačiti: projektovanje zahteva, analiza zahteva, pravljenje modela sistema (pomoću algoritma ili na neki drugi način), definisanje zahteva i njihovo zapisivanje, izbor softvera i alata za rad, izrada programa (pisanje programskog koda), dizajn, testiranje rešenja, analiza grešaka, dorada, završna faza pisanja dokumentacije u vidu tehničkog uputstva. Naglasiti da se u realnom vremenu neke od navedenih faza prepliću i ponavljaju a da je za izradu ozbiljnog softvera potrebno imati čitav tim u kome su uloge učesnika tačno podeljene.

Prezentacije na mrežiObnoviti sa učenicima pojmove kao što su servisi interneta, prezentacije na internetu, mapa i

struktura prezentacija na mreži, pojam sajta, preuzimanje materijala sa drugih prezentacija, autorska

15

prava na internetu i drugo. Izradu prezentacija na mreži započeti radom sa jezikom HTML. Objasniti osnove jezika HTML. U okviru nastavnih jedinica koje slede napraviti jedostavnu prezentaciju na mreži.

Obradu jezika HTML i izradu jednostavne prezentacije na mreži podeliti na sledeće celine:- Osnovni elementi jezika HTML (pojam tagova sa primerima osnovnog kostura programa,

koncept kreiranja strane, pogled iz veb čitača).- Boja i slika za pozadinu.- Rad na tekstu (unos teksta, izmena, brisanje, prelazak u novi red, razmak između reči,

specijalni znaci, centriranje, font, veličina, boja, stil).- Rad na slici (umetanje slike na stranu, promena dimenzije slike, pozicioniranje na ekranu,

postavljanje i pozivanje izvora slika).- Hiperlink (tekst, slika, E-mail).- Kreiranje tabela (definisanje tabela, redova i kolona, spajanje redova, spajanje kolona, okviri

za tabelu, rad sa tekstom i slikama).Na kraju demonstrirati mogućnosti specijalizovanih programa za izradu prezentacija na mreži

(MS Publisher, MS Front Page, Dreamweaver, Joomla itd).Pričati sa učenicima o kriterijumima za vrednovanje veb stranica.Podsticati učenike na kritičko vrednovanje informacija dostupnih na mrežnim prezentacijama.

Pričati sa učenicima o utvrđivanju vrednosti prezentacije postavljanjem sledećih pitanja: Da li je sadržaj korektan i aktuelan? Da li je sadržaj prezentacije u skladu sa uzrastom učenika? Da li su kvalitetni tekstualni, grafički i multimedijalni elementi (ako postoje)? Da li postoji preporuka neke relevantne ustanove za korišćenje prezentacije? Da li je lako kretanje (navigacija) kroz prezentaciju? Da li svi linkovi u prezentaciji funkcionišu? Da li prezentacija sadrži biografiju autora i njegovu elektronsku adresu? Da li je autor veb prezentacije poznato ime u svojoj oblasti? Da li postoji link do posmatrane prezentacije sa neke prezentacije u koju već imamo poverenja? Da li se navode potpuni bibliografski podaci u citatima, kako bi se mogli pronaći originalni izvori? Da li posmatrana prezentacija ima obeležen datum postavljanja i datum poslednjeg ažuriranja? Da li je to bitna karakteristika kvalitetne prezentacije?

Teme za IZRADU SAMOSTALNOG PROJEKTA su deo sadržaja nekog predmeta koji se izučava tokom školovanja ili su slobodne. Kao cilj treba postaviti izradu projektnog zadatka. Za realizaciju projektnog zadatka učenici koriste znanja stečena u okviru predmeta Informatika i računarstvo. Projekat može biti realizovan individualno ili u grupi do 3 učenika. Ukoliko se radi u grupi, za svakog učenika jasno definisati zadatke i celine koje treba samostalno da uradi.

Izbor teme. Zajedno sa svakim učenikom pojedinačno, odabrati temu za rad.Preporučiti teme iz školskog programa ili slobodne teme, kao što su: Naša škola,Odeljenjski CD, Stari i retki zanati itd. Diskutovati i analizirati odabranu temu i uputiti učenike na

potrebnu literaturu. Obnoviti pojam autorskih prava i skrenuti pažnju na načine deljenja digitalnih materijala, odnosno načine preuzimanja tuđih materijala i postavljanje svojih na internet.

Izrada plana rada na projektu. Objasniti učenicima sve faze izrade projekta pojedinačno: određivanje zadatka projekta i ciljne grupe kojoj je projekat namenjen, istraživanje na zadatu temu, prikupljanje podataka, sortiranje i izbor najkvalitetnijih materijala, obrada materijala na računaru, odabir forme za prikaz projekta, rad na projektu, testiranje funkcionalnosti projekta, predstavljanje projekta ciljnoj grupi, evaluacija projekta.

Izbor sredstava za realizaciju projekta. U odnosu na odabranu temu razgovarati sa učenicima i sačiniti izbor potrebnih programa i alata za izradu projekta, kao što su: digitalni fotoaparat, kamera, skener i drugi. Izbor programa izvršiti od obrađenih u okviru predmeta Informatika i računarstvo.

16

Izrada projekta. Broj časova koji je na raspolaganju rasporediti tako da se najviše časova posveti izradi projekta. Preporučuje se od šest do osam časova. Pratiti učenike u radu i podsticati ih na samostalan rad.

Vrednovanje projekta. Prikazati i prezentovati urađene projekte odeljenju ili široj zajednici. Komentarisati i analizirati predstavljene projekte zajedno sa učenicima. Razgovarati o teškoćama na koje su učenici nailazili tokom realizacije projekta i na koje načine su ih prevazišli.

Broj časova koji je predviđen za svaku nastavnu oblast je orijentacioni. Nastavniku se ostavlja sloboda da ga koriguje u izvesnoj meri (2 do 3 časa po temi) ukoliko mu je to potrebno radi kvalitetnijeg savladavanja programskih sadržaja.

17