Chomsky: Da biste uništili DAIŠ morate uništiti vehabizam!

14.12.2015 Global CIRDAIŠ ne može biti poražen vojnom silom, a intenziviranjem vazdušnih napada na terorističke organizacije, Zapad povećava vjerovatnoću velikih terorističkih napada nalik onima u Parizu 13. novembra, kaže proslavljeni američki naučnik Noam Čomski.Ako Zapad želi da smanji mogućnost daljih terorističkih napada, treba da se bavi uzrocima terorističkih napada u Parizu, istakao je Čomski.Uzroci tih terorističkih napada su invazija na Irak i Afganistan, kao i vehabizacija sunitskog islama, što je rezultiralo usponom globalnog radikalnog islamizma, objasnio je profesor Čomski.Dakle, prije nego što skoči u bombardovanje DAIŠ-a na Bliskom Istoku, Zapad treba prvo da se zapita zbog čega je do svega došlo, ističe on."Ako želite da se to završi, prvo pitanje koje se postavlja je: zašto je do toga došlo? Koji su bili neposredni uzroci i šta su bili dublji korijeni?“, rekao je profesor Čomski u intervjuu za nezavisnu i neprofitnu online globalnu medijsku mrežu "Activism Munchen“.U suprotnom, jednostavna strategija bombardovanje neće učiniti ništa osim što će povećati rizik od dodatnih terorističkih napada, tvrdi on.Osim toga, Čomski je dodao da je vjerovatno nemoguće pobijediti DAIŠ vojnom silom, ali čak i da se to dogodi i Zapad uspije da uništi teroriste, nešto lošije bi se pojavilo umjesto toga ako osnovni uzroci ne bi bili pravilno uklonjeni.

NOVA PARTIJA ŠAHA (I): Da li je Putin pristao na novu podjelu svijeta i kakva je američka strategija slamanja Rusije?!

14.12. Глобал ЦИРOd početka ruske vojne kampanje protiv DAIŠ-a i drugih terorističkih

grupa u Siriji, SAD su imale teškoća da osmisle kontra-strategiju.

Ne bi bilo pretjerano tvrditi da je ruska kampanja svakako ugrozila američke

vitalne strateške ciljeve. Niti su SAD u poziciji da uklone Asada, što je njihov

vitalni cilj u sirijskoj strategiji - niti su u poziciji da se bore protiv terorista, jer

su oni za Ameriku u ovom trenutku jedine dostupne snage koje se bore protiv

sirijske vojske.

Dakle, postavlja se pitanje: na koji način SAD zapravo pokušavaju osujetiti

rusku kampanju u Siriji?

Da bi pobjedili Rusiju u Siriji, od 28. oktobra 2015, SAD rade najmanje na tri

različita, ali vrlo povezana fronta: diplomatski, 'sektaški', i vojni, koji uključuje

kopnene i vazdušne operacije.

Međutim, postoje i one teorije koje pretpostavljaju da je Rusija pristala na

šahovsku partiju Zapada te da samo uz veliku pompu razmjenjuju figure i

sfere utjecaja u različitim regionima svijeta. Kao potvrdu ovome će navesti

slične događaje iz historije od kojih je najpoznatiji dogovor Čerčil-Staljin.

Da li je Putin pristao na novu podjelu svijeta?

Tokom sastanka Josifa Staljina i premijera Velike Britanije Vinstona Čerčila u

Moskvi 9. oktobra 1944. godine, zaključen je takozvani Dogovor o procentima

— dogovor o podjeli jugoistočne Evrope na sfere uticaja. To je predložio

Vinston Čerčil, što sam priznaje u svojim memoarima:

Stvarala se poslovna atmosfera i ja sam izjavio: Hajde da sredimo naše stvari

na Balkanu. Vaša armija se nalazi u Rumuniji i Bugarskoj. I mi imamo tamo

svoje interese, misije i agente. Nećemo se svađati oko sitnica.

Što se tiče Engleske i Rusije, da li se slažete da vi imate dominantan uticaj od

90 odsto u Rumuniji, a mi da imamo dominantan uticaj od 90 odsto u Grčkoj i

po pola u Jugoslaviji? Dok su to prevodili, uzeo sam pola lista i napisao:

Rumunija: Rusija – 90 osto, ostali – 10 osto

Grčka: Velika Britanija (uz dogovor sa SAD) – 90 odsto, Rusija – 10 odsto

Jugoslavija: 50/50 odsto,

Mađarska: 50/50 odsto

Bugarska: Rusija – 75 odsto, ostali – 25 odsto.

Predao sam spisak Staljinu, koji je za to vrijeme saslušao prijevod. Nastupila

je mala pauza. On je zatim uzeo običnu olovku i stavio veliki paraf na list i

vratio mi ga.

List papira ispisan olovkom ležao je na sredini stola. Na kraju sam rekao – Ne

čini li Vam se da bi ovaj papir trebalo spaliti, da buduće generacije ne bi rekle

da smo cinično odredili sudbinu miliona ljudi? –Ne, Vi ga sačuvajte, odgovorio

je Staljin.

Dakle, iz ove epizode Staljinovog i Čerčilovog razgovora možemo zaključiti da

veliki igrači imaju svoje principe i metode rješavanja problema 'sukoba

utjecaja' u strateškim regionima svijeta. Ko nam garantuje da slični dogovori

nisu mogući i danas, u svijetu o čijoj sudbini odlučuje tek par ljudi u 'mega-

unijama' u koje su grupisane sve države, a još teže možemo dobiti garancije

da se oni ne sprovode trenutno.

Pobornici ove teze će još ukazati na zanimljivu situaciju u Južnoj Americi,

gdje polahko pada ruska sfera utjecaja koja se oslanjala na socijaliste, a

zamjenjuju ih desničari, koji su blisko povezani sa Washingtonom, odnosno

sa diktatorskim režimima iz sredine 20 stoljeća. Evidentno je da taj region nije

u fokusu medija i malo je ko i znao da je tamo počeo period sudbonosnih

izbora, koji će, po svemu sudeći, nakon Argentine i Venecuele zahvatiti i

države poput Ekvadora, Bolivije, Brazila, a možda čak i Kube. Sjetimo se da

je američka ambasada ponovo otvorena na Kubi, počela je izradnja crkvi i

džamija, Kubu su pohodili Papa, Erdogan i mnogi drugi 'sumnjivi tipovi'. Sa

druge strane ni Rusija, ali ni Iran, nisu pokazali interes da sačuvaju svoje

favorite u vladajućim strukturama latinoameričkih država, pa se s pravom kod

jedne grupe analitičara pojavila sumnja da je i Moskva odlučila 'nešto izgubiti',

a za uzvrat dobiti nešto drugo u ovom trenutku vrijednije za nju.

Također, Rusija je bez adekvatne reakcije dopustila pad Libije i svrgavanje

Gadafija, što je bio prvorazredni francuski interes. Također, žmirila je i na

francuske intervencije u drugim afričkim državama, prije svega Maliju. A

danas vidimo zbližavanje Rusije i Francuske po pitanju Sirije, koja je u doba

otvorenog kolonijalizma bila francuska kolonija, a teroristi se i danas bore pod

kolonijalnom zastavom Sirije sa tri zvijezde, koje predstavljaju kolonijalnu

podjelu Sirije na tri entiteta.

Zauzvrat je Putin dobio da bez većih problema pripoji Rusiji Krim, koji je

formalno-pravno bio u sastavu Ukrajine, pripoji Rusiji, a također će i istok

Ukrajine završiti makar sa jakom autonomijom, dok ostatak Ukrajine

vjerovatno neće nikada ući ni u NATO ni u EU.

Ako je istina da je Rusija zajedno sa SAD-om osmislila novu mapu svijeta,

onda to sigurno neće proći bez raspada Turske, i njene podjele na nekoliko

entiteta, ali i nekih država Zaljeva, uključujući prije svega Saudijsku Arabiju.

Također, Rusija neće propustiti šansu da zagospodari nad Bosforom i

Dardanelima, što bi bilo ispunjenje njenog vjekovnog sna.

Protivnici ove teze će odmah ukazati na sankcije koje su nametnute Rusiji

zbog Ukrajine, na zaoštravanje zamrznutih sukoba na ruskim granicama,

tenzije sa Turskom i skupu vojnu intervenciju u Siriji, koja se ne bi pokretala

bez prijeke potrebe.

I zaista, logički posmatrano, teško da bi se neko upustio u vojnu kampanju

poput one ruske u Siriji bez da je sticajem okolnosti 'uvučen' u cijelu priču.

Također posmatrajući Putinove poteze u zadnjih par sedmica primijetit ćemo

polagano gubljenje strpljenja kada je u pitanju sirijska kriza, ali i sve češću

nervozu po pitanju granica na kojima stoje pripravni historijski neprijatelji

Rusije. U tom svjetlu možemo kao 'indirektnu prijetnju' posmatrati Putinove

izjave kako se 'nada da neće morati upotrijebiti nuklearno oružje u Siriji', čime

nam poručuje da bi ga mogao upotrijebiti. Također, demonstracija sile

testiranjem interkontinentalne rakete u Barensovom moru iz zaronjene

podmornice ili gađanje terorističkih uporišta iz Kaspijskog mora i Mediterana

šalju jasnu poruku svima onima koji se usude stati na put ruskim planovima u

regionu Bliskog Istoka.

Tako se iz svega navedenog uslovno može izvesti zaključak da je Putin prije

'zaglavio' u dugogodišnji sukob na Bliskom Istoku, te da je svjestan opasnosti

koja okružuje Rusiju pa ponekad počinje i prijetiti, nego što je imao jasan

dogovor sa Zapadom oko preraspodjele utjecaja u strateškim regionima

svijeta.

Sve u svemu, situacija je zategnuta do usijanja, a SAD koje imaju i ranija

historijska iskustva sa SSSR-om pokušavaju igrati na kartu iscrpljivanja

Rusije i njenih saveznika.

Također, među ruskim intelektualcima se već duže vremena vodi debata o

stvarnom karakteru 'kineskog prijateljstva', uz redovnu opasku da Kina, iako

se tako čini, ipak ne spava te da jednim okom stalno gleda na Rusiju i njena

prostranstva bogata prirodnim resursima. Uz moguću kinesku prijetnju, oko

Rusije se počinje formirati čvrst obruč.

Uzmemo li u obzir ekonomsku krizu, opoziciju koja će lahko huškati gladan

narod na demonstracije, Putin će se doista naći u nezgodnom položaju.

Međutim, postavlja se pitanje kako će Putin reagovati, odnosno da li ima

izlaznu strategiju iz cijele situacije u koju je bio primoran da se uključi.

Za razliku od ruske strategija , koja je uvijek bila enigmatična, ali i često

djelotvorna kroz historiju, SAD otvoreno vode borbu protiv Rusije na nekoliko

frontova, a prvi je diplomatski.

Diplomatski front: Podmukli plan razbijanja saveza sa Iranom

Na diplomatskom frontu, SAD su vješto pozvale Iran na razgovor o mirovnom

planu za Siriju. Važno pitanje je zašto je Iran u ovom krugu razgovora? Da li

SAD očekuju da Iran promijeni svoj dosadašnji stav prema Asadu? Čini se da

je to malo vjerovatno, jer je Iran čvrst saveznik predsjednika Bašara al-Asada.

On takođe ima strateški pogled na krizu i ima svoje interese, čija

materijalizacija zavisi od nastavka Asadove vladavine.

S tim u vezi, iranski zamjenik ministra spoljnih poslova Hosein Amir

Abdulahijan, je više puta isticao da je Asad ključ rješenja. Prošlog mjeseca u

posjeti Bejrutu je istakao: "Političko rješenje je jedini način okončanja sirijske

krize, a Bašar Asad je dio tog rješenja."

Položaj Irana u vezi sa Sirijom i Asadom čini pitanje iranskog uključivanja sve

važnijim, posebno imajući u vidu da je Vlada SAD u više navrata, ponovila

svoj stav da političko rešenje u Siriji ne podrazumijeva ostanak Asada na

vlasti. "Asad mora da ode" je kamen temeljac cijele sirijske strategije SAD.

Činjenica je da SAD ulažu sve da bi okrenule Iran na svoju stranu, kao

sredstvo slabljenja, ako ne i potpunog poraza ruske vojne ofanzive protiv

terorista. Da to nije slučaj, SAD ne bi štedjele riječi da žigošu Iran zbog

nedavne najave da će radi podrške Asadu poslati vojno pojačanje. Dakle,

postavlja se pitanje: zašto se SAD ne suočavaju sa Iranom na isti način kojim

se zbog podrške Asadu suprotstavljaju Rusiji? I zašto su SAD uključili Iran u

"mirovne pregovore", uprkos činjenici da Iran podržava Asada od samog

početka sukoba?

Osnovni razlog za američku taktiku uključivanja Irana je pokušaj da se

pridobije Teheran i da se Asad i Rusija isključe usred borbi protiv DAIŠ-a i

drugih terorističkih organizacija koje pomaže CIA. Nudeći Iranu "ulogu" u

odlučivanju o budućnosti Sirije, SAD zapravo pokušava da Iranu daju način

da poveća svoju regionalnu i globalnu poziciju. Da li će Iran reći da ili ne je

sporno pitanje. Međutim, jasno je da se iranski zvaničnici suočavaju sa

snažnim unutrašnjim protivljenjem u vezi ulaska u koaliciju pod američkim

vođstvom. A, s obzirom na dubinu odnosa Irana i Rusije, čini se malo

vjerovatno da će Iran upasti u ovu zamku.

SAD moraju imati na umu minimalne mogućnosti za takav ishod. U takvoj

situaciji, najvažniji, a možda i jedini razlog "pregovora", uz učešće Rusije i

Irana, dok Vašinton istovremeno podržava "umjerene" teroriste, je znatno

iscrpljivanje ruskih i iranskih resursa koje su uložili radi podrške Asadu i protiv

tekfirijskih snaga, uključujući i DAIŠ.

 

SAD se nadaju da će Rusija i Iran, nakon ulaganja značajnog finansijskog i

političkog kapitala u Siriji, složiti sa mišljenjem Vašingtona da Asad mora otići

i da mora biti stvorena nova vlada sastavljena od opozicije. SAD izgleda

veruju da će Iran i Rusija biti pod velikim pritiskom da pregovaraju, obzirom

na podršku Vašingtona "umjerenim" terorističkim organizacijama kao i na

njihovu kopnenu invaziju Sirije, prije svega u cilju balkanizacije Sirije.

Igraju licemjernu igru sa Iranom i Rusijom, SAD siju sjeme za dalje

uništavanje života i imovine u Siriji i šire. Kao što je Karter potvrdio u svom

iskazu, SAD će biti podrška "umjerenim" snagama u Siriji i u Iraku. Ako je ovo

nova strategija, mora da je mantra "mirnog rješavanja" i "dijaloga" samo

licemjerno pokriće SAD-a radi zaštite svojih marionetskih terorističkih grupa i

poraza Rusije i Irana u borbi protiv njih. Glavna ideja cijelog plana je da će

SAD , ako uspiju da nagovore Iran, izolovati Rusiju. Ali i ako ne ispuni ovaj

zadatak, Vašington smatra da će obje države zadržati u sukobu dovoljno

dugo, što će ih iscrpjeti i tako na kraju primorati da prihvate kraj Asadove

vladavine u Siriji.

SAD se naravno neće zadržatisamo na diplomatskoj ofanzivi protiv Rusije.

Već je poečla druga faza, reaktiviranje straih i aktiviranje novih ratnih žarišta

na ruskim granicama, uz pojačane tenzije sa Turskom i ukrajinski sukob koji

još uvijek tinja i može se po potrebi brzo zapaliti.

 

POČELA ERDOGANOVA NAJVEĆA NOĆNA MORA: Ako Kurdi formiraju svoju državu, oni će uzeti 30 odsto teritorije Turske!OBJAVLJENO: 14. DECEMBAR 2015. U 07:00 / WEBTRIBUNE.RS

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ne ratuje u Siriji protiv DAEŠ-a (takozvane Islamske države), on ratuje protiv sirijske vlade zbog problema sa Kurdima, izjavio je bivši zvaničnik CIA i izvršni direktor Saveta za nacionalni interes Filip Džiraldi.„Ukoliko Kurdi formiraju svoju državu, oni ce uzeti 30 odsto teritorije Turske“, rekao je Džiraldi i ocenio da je to „Erdoganov košmar“.

On je istakao da je obaranje ruskog bombardera u Siriji bio čin provokacije koji su orkestrirali turski visoki zvaničnici.

„Međutim, Erdogan nije mogao da predvidi da ga NATO nece braniti i da ce Rusija preduzeti odlučne uzvratne mere. Sada pokušava da krene korak unazad. On govori da bi voleo da se incident nikada nije dogodio. Ali, on se dogodio se upravo zato što je Erdogan to želeo“, navodi Džiraldi.

Bivši zvaničnik CIA se osvrnuo na činjenicu da SAD žmure kada Ankara u Siriji sledi svoje interese, uključujuci podršku teroristima.

„Kada je reč o Turskoj, tu postoji dilema za Vašington. Politika SAD u Siriji je nemoguca bez Turske. Americi je potrebna baza u Turskoj kako bi sprovodila vazdušne udare u Siriji“, naglasio je Džiraldi.

On je ukazao da i pored toga Vašington ništa nije uradio kako bi se situacija poboljšala, a da je, za razliku od SAD, ruski predsednik Vladimir Putin „delovao primereno“.

„On je siguran da je ključ za rešavanje konflikta podrška stabilnim vladama regiona — Siriji i Iraku“, kazao je Džiraldi.

Bivši zvaničnik CIA je dodao i da su sve optužbe o Erdoganovoj porodici i trgovanju naftom sa DAEŠ-om, a naročito one koje se tiču njegovog sina Bilala, tačne.

„Optužbe su tačne. Nema tu tajni. Svi su videli kamione i novac kojim je placana nafta. Inače, Turska je isto radila i sa Iranom dok je bio pod sankcijama. Kupovala je iransku naftu. Sve operacije je kontrolisao Erdoganov sin“, zaključio je Džiraldi.

MERKELOVA ODBRUSILA AMERIKANCIMA: Nemačka se neće više vojno angažovati

protiv „Islamske države“!

OBJAVLJENO: 14. DECEMBAR 2015. U 06:11 / tanjug

Kancelarka Angela Merkel ne prihvata zahtev SAD da se Nemačka više vojno angažuje u

borbi protiv terorističke Islamske države.

- Verujem da Nemačka ispunjava svoj deo obaveza i ne moramo da razgovaramo o novim

pitanjima koja su povezana sa tim – rekla je Merkelova za televiziju ZDF, komentarišući

pisanje Špigla da su SAD uputile zahtev Berlinu za snažnije angažovanje protiv ID, preneo je

Rojters.

„Špigel“ navodi da, na osnovu pisma koje je američki sekretar za odbranu Ešton Karter

prošle sedmice poslao nemačkoj ministarki odbrane Ursuli fon der Lejen, Vašington traži veći

vojni doprinos Berlina u borbi protiv ID.

Prema pisanju nemačkog magazina, u pismu nema posebnih zahteva i istovetno je sa

zahtevima koje su SAD poslale ostalim svojim partnerima.

Portparol nemačkog Ministarstva odbrane potvrdio je prijem pisma i dodao da se američki

zahtev razmatra.

Drugi detalji vezani za sadržaj pisma nisu saopšteni, navodi Raša tudej.

Nemački poslanici odobrili su prošlog petka slanje do 1.200 vojnog osoblja i šest aviona

„tornado“ u Siriju, kao podršku Francuskoj nakon terorističkih napada 13. novembra.

Berlin je, takodje, saopštio da će poslati fregatu kao podršku francuskom nosaču aviona Šarl

de Gol u istočnom delu Sredozemnog mora.

U četvrtak, prva grupa nemačkih vojnika, sa dva aviona „tornado“ i avionom za dopunu

goriva, stigla je u vazduhoplovnu bazu Indžirlik u Turskoj.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je u međuvremenu izjavila da nemački kontingent neće

sarađivati sa snagama režima sirijskog predsednika Bašara al-Asada na terenu.

The Telegraph: Стање Европске уније је једна од најжалоснијих прича нашег времена

17:23 14.12.2015. факти.орг

„Лудачка кошуља евра“ и политика Европске централне банке коју диктира Немачка довеле су до економске кризе. А недостатак демократије у Европи, чији лидери доносе одлуке без ослањања на мишљење демократски изабраних представника народа, уједињује обичне грађане од Брисела до Вашингтона против владајућих елита

Иако је проглашена за „Личност године“ (умногоме захваљујући политици отворених врата за избеглице из Сирије), немачка канцеларка Ангела Меркел -„императорка Европе“ - нема подршку за тај курс ни међу својим присталицама унутар земље

        ТЕРОРИСТИЧКИ напади у Паризу привремено су скренули пажњу с једне од најжалоснијих прича нашег времена - стања Европске уније, пише коментатор британског листа The TelegraphСајмон Хефер.

        Он сматра да локални успех Националног фронта Марин ле Пен у Француској може да уздрма француски политички систем. Победа националиста у првом кругу француских регионалних избора може се објаснити не само незадовољством бирача због политике владе социјалиста према исламском екстремизму, већ и општом разочараношћу у „стари француски естеблишмент“, који је доследно спроводио непопуларне мере штедње бриселског порекла.

        „Французе је у економску мочвару пре заглибила безумна политика социјалиста на челу с Оландом неголи Брисел, иако би Паризу веома одговарало да напусти еврозону, поново уведе у оптицај националну валуту и девалвира је. <…> Како било да било, потврдило се да је обећање Марин Ле Пен да ће вратити суверенитет Француској - снажан аргумент“ - пише Хефер.

        Власти ЕУ такође сносе одговорност за политику отворених граница, због које су радикални исламисти добили одличну могућност да слободно улазе и излазе из Белгије и да релативно лако превозе оружје по Европи, додаје коментатор листа. Иако се ни Француска историјски не може похвалити успехом у интегрисању свог муслиманског становништва у друштво и културу земље, политика ЕУ је довела до тога да је све постало много горе.

        Други разлог за забринутост је ситуација у Немачкој. Упркос добијеној награди „Личност године“ часописа Time (умногоме захваљујући политици отворених врата за избеглице из Сирије), немачка канцеларка Ангела Меркел, „императорка Европе“, нема подршку за тај курс ни међу својим присталицама унутар земље.

        „Њене речи да Европа може да свари милионе избеглица изазвале су гнев код много присталица канцеларке и подстакле су Мађарску, која је подигла зид да би се заштитила од имиграната, да оптужи Меркел за морални империјализам“ - истиче новинар.

        Многе земље ЕУ су биле узнемирене када је Европска комисија под притиском Берлина предложила да се уведу квоте за мигранте по узору на Немачку - Словачка је изјавила да је спремна да прихвати само хришћане, Румунија је изјавила да ће тешко интегрисати муслимане, кад не може вековима да интегрише своју ромску популацију.

        „Тако се, упркос настојању Меркелове да прикаже Европу као уједињену и напредну, показало да је она дубоко подељена и непријатељска према странцима“ - додаје Хефер.

        Осим тога, ти случајеви показују да су „лудачка кошуља евра“ и политика Европске централне банке коју диктира Немачка довеле до економске кризе. И да недостатак демократије у Европи, чији лидери доносе одлуке без ослањања на мишљење демократски изабраних представника народа, уједињује обичне грађане од Брисела до Вашингтона против владајућих елита.

        „Међутим, бирократија и олигархија, које су на кормилу Европске уније, настављају да показују да апсолутно немају намеру да се старају о интересима оних којима владају“ - закључује аналитичар.

DA LI JE TURSKA U DILU SA DŽIHADISTIMA? Evo kako su teroristi snabdevani NERVNIM GASOM

(Telegraf.rs / Izvor: rt.com) 14.12 2015

Eren Erdem, član turskog parlamenta, je prošle nedelje u

parlamentu optužio Ankaru da nije uspela da otkrije rute

kojima su se džihadisti snabdevali materijalima neophodnim za

kreiranje ovog opasnog gasaTeroristi Islamske države su neophodne materijale za proizvodnju sarina, smrtonosnog nervnog gasa, dobile kroz Tursku. Ove informacije otkrio je Eren Erdem, član turskog parlamenta.

Eren Erdem je prošle nedelje u parlamentu optužio Ankaru da nije uspela da otkrije rute kojima su se džihadisti snabdevali materijalima neophodnim za kreiranje ovog opasnog gasa.

Erdem je tokom svog izlaganja pokazao kopiju krivičnog predmeta koji je otvoren u gradu Adana na jugu Turske.

Istraga je otkrila da su neki građani Turske ušli u pregovore sa Islamskog državom kako bi ih snabdevali sarinom. Tokom racije vlasti pomenutog turskog grada uhapsile su 13 osoba, ali su nedelju dana kasnije iz nepoznatih razloga svi oni prešli tursku granicu sa Sirijom.Erdem je za “Raša tudej” dodao da su, prema dokazima koje poseduje, određene turske kompanije takođe učestvovale u snabdevanju ISIS-a otrovnim gasom, a prema nepotvrđenim izvorima, postoji mogućnost i da je ministar pravde Turske, Bekir Bozdag, učestvovao u tome.

Саудијци објавили да су формирали „исламску

коалицију” која се неће борити само против ИД

01:54 15.12.2015. Факти.орг

ТВРДЕ ДА ЈЕ ЧИНЕ ЧАК 34 ЗЕМЉЕ ЧИЈЕ СТАНОВНИКЕ СМАТРАЈУ „ИСЛАМСКОМ НАЦИЈОМ”

         САУДИЈСКА Арабија је објавила да је формирала „исламску војну коалицију од 34 земље за борбу са тероризмом”.

         Војном коалицијом ће руководити Саудијци, а њен штаб налазиће се у Ријаду. Међутим, није прецизирано где нова коалиција има намеру да ратује.

         У саудијску коалицију ушле су ове земље: Египат, Катар, УАЕ, Турска, Малезија, Пакистан и низ земаља Персијског залива и Африке.

         Иран, наравно, није у тој коалицији.

         Коалиција, иначе, муслимане назива „исламском нацијом”, а прецизирала је да се наводно неће борити само против групације Исламска држава.

         Министар одбране Саудијске Арабије – Мухамед бен Салман Ал Сауд нагласио је да ће „исламска коалиција” своје потезе и операције координирати са водећим државама и међународним организацијама.

МЕКЕЈН: Појава исламске антитерористичке коалиције је шамар САД

00:58 16.12.2015. факти.орг

УТИЦАЈНИ АМЕРИЧКИ СЕНАТОР ТВРДИ ДА САУДИЈЦИ НИСУ АМЕРИКАНЦЕ НИ ОБАВЕСТИЛИ

         УТИЦАЈНИ амерички сенатор Џон Мекејн оценио је да је исламска антитерористичка коалиција, коју је формирала Саудијска Арабија, шамар Сједињеним Државама.

         Укзао је да су Саудијци све одрадили а да о својој намери нису ни обавестили Американце, а Мекејн је уверен да је и то потврда да су су покушаји САД да држе лидерску позицију на Блиском Истоку претрпели неуспех.

         Мекејн је уверен да пркључивање 33 исламске земље саудијцима, добро илуструју потпуни спољнополитички крах седам година владавине Барака Обаме.

         Командни центар исламске војне коалиције налазиће се у Ријаду, главном граду Саудијске Арабије.

 Confusion clouds Saudi Arabia's coalition against militancyRIYADH | BY ANGUS MCDOWALL

16.12. реутерс

Western nations welcomed Saudi Arabia's new Islamic coalition against

terrorism, but confusion over its role, even among its own members, may

undermine its ambitions of tackling militancy and deflecting international criticism

of Riyadh.

"We look forward to learning more about what Saudi Arabia has in mind in terms

of this coalition," U.S. Defense Secretary Ash Carter said on Tuesday, a

comment that underscored the uncertainty over how Riyadh's new initiative

would work.

Comments from several of the countries that signed up to the initiative appeared

to reveal a lack of preparation by Riyadh, which approached partners with an

invitation to join a coordination center but then announced a military alliance.

That confused approach to the project may undermine its goal, not only of

creating an effective group to fight militancy, but of assuaging Western fears that

Muslim countries are indifferent to the threat posed by Islamic State.

In recent weeks, media and politicians in Western countries have complained

about what they see as Saudi Arabia's failure to match their own focus on

destroying Islamic State militarily or to combat its militant Islamist ideology.

They have painted Saudi Arabia's Wahhabi school of Islam as the ideological

wellspring of jihadism and said its decision to wage war in Yemen instead of

deploying more force against jihadists shows it does not see that threat as a

priority.

Riyadh has always disputed such accusations, pointing to its jailing of Islamic

State supporters, its use of top clergy to decry jihadist groups, its participation in

air raids in Syria and its work with the U.S. to counter militant funding channels.

"The kingdom of Saudi Arabia has been subject to criticism in Europe, and

France in particular, with regard to extremism and Daesh, and I think it is based

on not knowing the facts," Foreign Minister Adel al-Jubeir said on Tuesday, using

the Arabic name for Islamic State.

Diplomats in Riyadh said the Saudi focus on Yemen instead of Syria arose partly

because it regarded its neighbor's civil war as a more immediate threat to its own

security and partly because it disagreed with the strategy against Islamic State.

CONFUSION

When Saudi Arabia's Deputy Crown Prince Mohammed bin Salman announced

the new group at a sudden midnight press conference, he called it an "Islamic

military coalition", a description that appeared to surprise some of the

governments involved.

Armanatha Nasir, Foreign Ministry spokesman for Indonesia, the most populous

Muslim state, said the Saudi foreign minister had approached Jakarta twice in the

past few days to ask it to join a "center to coordinate against extremism and

terrorism".

However, "what Saudi Arabia has announced is a military alliance, ... It is thus

important for Indonesia to first have details before deciding to support it," he said.

Jakarta had not yet decided whether to join the group.

Chief Security Minister Luhut Pandjaitan said later: "We don't want to join a

military alliance."

In a Tuesday meeting with reporters, Jubeir painted the coalition as a grouping

that would allow member states to request or offer assistance among themselves

in fighting groups they designate as terrorists.

Such assistance could include military force, financial aid, materiel or security

expertise, Jubeir said, and would have a permanent base in the Saudi capital

Riyadh. However, more detailed specifics of the plan were still under discussion.

Of the 34 countries Riyadh said had signed up for its coalition, several of those

contacted by Reuters appeared to have different conceptions of what it would

actually entail, while some said they had not been officially notified.

Pakistani Senator Sehar Kamran, who is on the Senate defense committee and

lived in Saudi Arabia for many years, said a phone call from Reuters was the first

she had heard of the alliance.

"I haven't seen the news yet," she said. Asked if this had been debated in the

Senate or National Assembly, she said: "No. Not yet."

The country's Foreign Secretary Aizaz Chaudhry was quoted in the daily

newspaper Dawn as saying he had been surprised to read of Islamabad's

inclusion and was seeking details from Riyadh.

SECTARIANISM

In Saudi Arabia, the proposal was quickly endorsed by the Council of Senior

Scholars, the grouping of top clerics in the conservative Islamic kingdom, which

issued a statement urging all other Muslim states to join the coalition.

Jubeir said the anti-terrorism group would not only include a military, security and

intelligence track, but an ideological one as well. Whether more statements by

the Wahhabi clergy denouncing militancy will allay Western criticism, though, is

doubtful.

Western media often overstate the degree to which Wahhabi teachings resemble

the far more extreme positions of Islamic State, and fail to note the war of words

and accusations of apostasy between Saudi clergy and jihadist preachers.

But Saudi officials in turn rarely acknowledge the links between militant thought

and their own faith's propagation of intolerance towards others.

Modern jihadist groups follow an extreme interpretation of Islam's Salafi branch,

of which Wahhabism was the original strain, and whose clerics regard Shi'ism as

heresy, laud the concept of jihad, urge hatred of infidels and back harsh penalties

for religious offences.

One driving force of support for Islamic State has been a rise in sectarian anger,

much of it driven by the proxy wars emerging from a political struggle between

Sunni Saudi Arabia and Shi'ite Iran.

In that context, the absence from Riyadh's coalition of Iran and its allies Iraq and

Syria seemed to suggest that it may hope eventually to use its Muslim coalition

against terrorism as a Sunni bloc that could isolate Tehran's Arab Shi'ite proxies.

Riyadh describes the Lebanese militia Hezbollah and Iraq's Hashd al-Shaabi

Shi'ite militias, which have been accused of killing Sunni civilians but are all

enemies of Islamic State on the battlefield, as terrorist groups.

"Actually, I think this is partly about Shi'ite terrorism, because nobody is putting

any effort into fighting that," said Mustafa Alani, a security expert with close ties

to Saudi Arabia's Interior Ministry.

Whether such a goal would be shared by most of Riyadh's new partners in its

much vaunted coalition, a group that includes countries which have amicable ties

with Iran, appears unlikely.

Мекејн: Создавањето на „Исламска коалиција“ е сведоштва за неспособноста на САДдекември 16, 2015 фактор

Создадената од Саудиска Арабија антитерористичка коалиција од 34 земји сведочи за неспособноста на САД да ја заземе водечката позиција во Блискиот Исток, изјавил за агенцијата „Sputnik“ сенаторот од САД, Џон Меккејн.„Многу очигледно дека недостатоци од лидерство на Америка говорат за фактот дека Саудиска Арабија и нејзините партнери одлучиле да ги преземат своите стратегии за борба против „Исламска држава“ и против иранската закана“ – го цитира агенцијата сенаторот.Тој истакнал дека создавањето на коалицијата, без да бидат предупредени САД, и општата насока на развој на ситуацијата демонстрира „целосен неуспех“ на обидите на САД да заземат водечка позиција за 7 години владеење на претседателот Барак Обама, соопштува „Sputnik“.Претходно беше соопштено дека САД со ограничен оптимизам ја гледаат веста за создавањето од Саудиска Арабија на антитерористичката коалиција од исламските земји.