ZADRUGARSTVO

privredni.rs

decembar 2017

Milan Krkobabić

VRAĆENO POVERENJE U ZADRUGARSTVO

Nikola MihajlovićZADRUGARSTVO NA NAJBOLJEM PUTU DA VRATI STARI SJAJ

Nikola KotaracOVO JE POSLEDNJA ŠANSA

ZA SPAS SRPSKOG SELA

ZADRUGARSTVO U VOJVODINIMEĐU NAJSTARIJIMA U EVROPI

SPECIJALNO IZDANJE

Zadrugarstvo na prekretniciOd aprila kada je pokrenuta inicijativa za osnivanje 500 zadruga u 500 sela, do pred kraj novembra osnovane su 182 zadruge. To je jedan od projekata koji je dobio najširu moguću podršku svih relevantnih društvenih subjekata i koji se realizuje možda i brže nego što su očekivali i sami pokretači.

Prema rečima ministra Milana Krkobabića, u okviru realizacije Programa po-drške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja, zemljoradnič-kim zadrugama dosad je dodeljeno ukupno 105 miliona dinara bespovrat-nih sredstava. Svodeči račune ovog projekta pokazalo da je zadrugarstvo vaskrlo, da je ovo prekretnica u razvoju sela i srpskog agrara, i da je samo u jednom danu potpisano osam ugovora – četiri za postojeće i četiri za novo-osnovane zemljoradničke zadruge.

To je više od prvobitnog plana za ovu godinu. Osnovane su i dve škole zadru-garstva u Slankamenu i Nišu, gde budući zadrugari mogu da dobiju odgovo-re na sva pitanja koja ih zanimaju.

Ovaj početni period je bio više nego uspešan, a glavni razvoj tek predstoji. Od januara kreće trogodišnji period brzog razvoja zadrugarstva. Ovim na-šim specijalnim izdanjem želimo da damo medijsku podršku ovako značaj-noj inicijativi, presudnoj za opstanak srpskog sela, bez kojeg nema ni jake Srbije. Sigurni smo da svaki iskorak u prilog realizaciji projekta revitalizacije zadrugarstva značajno doprinosi boljem rešavanja mnogih pitanja, odnosno problema našeg društva, ne samo ekonomskih, već pre svega nacionalnih i demografskih. Sudeći po rezultatima i projekcijama, ovaj plan nas uveli-ko ujedinjuje, inspiriše i postavlja na sopstvene i u svakom pogledu zdrave osnove i otvara najrealnije perspektive razvoja agrara.

Bićemo ponosni ako u Zadrugarstu prepoznate korisno mesto susreta svih učesnika ove važne misije i prijemčiv prostor za razmenu pozitivne energije, saveta, iskustava, ponude i tražnje, u funkciji obnove zadrugarstva i srpskog sela.

Redakcija

4 privredni.rs

Prema njegovim rečima, osnovna naša preokupacija i želja je bila kako da steknemo i usaglasimo poverenje među zadrugarima, koje je kao deo mentaliteta bilo izgubljeno proteklih decenija. Ovi prvi rezultati, možemo reći ogledni, pokazali su da se to poverenje vratilo, da zadrugari veruju jedni drugima, pa i u sebe i da zadrugu vide kao put do boljeg života i višeg standarda svojih porodica i to je za mene ključna stvar,ističe Krkobabić.

Rekli ste nedavno da će pravi razvoj zadrugarstva krenuti od januara iduće godine. Koliko je novca planirano za podsticanje zadrugarstva?Ovaj projekat kao i mnogi drugi nije utemeljen na potpuno zaokruženoj finansijskoj konstrukciji, planirali smo da u naredne tri godine u razvoj zadrugarstva uložimo 25 miliona evra, ali već sada mogu da kažem da će to biti i veći iznos novca. Ovo je ogledna faza u kojoj smo otvoreni za sve sugestije i predloge i sa zadovoljstvom mogu da kažem da je ovaj projekat naišao na veliku podršku svih relevantnih

subjekata, čak i opozicije. Od nje nam ne stižu kritike nego konstruktivne sugestije kako da ceo koncept bude što uspešniji, što je bila i naša želja i zamisao i sve takve sugestije rado prihvatamo.U ovoj početnoj fazi, krenuli smo sa davanjem podsticaja od 50.000 evra za nove i 100.000 evra za postojeće i već smo dali sredstva za dve nove i dve stare zadruge. Novac smo izdvojili do sada za samo te 4 zadruge , a osnovano je čak preko 180 novih. Pokazalo se da motiv za osnivanje zadruga nije bio samo novac, mnogi pitaju za razne savete, modele funkcionisanja informišu se o svemu i to je ono poverenje koje smo želeli da povratimo. To se vidi i na praktičnim primerima kao što je Slankamen, gde smo u okviru voćarske zadruge otvorili školu zadrugarstva. Tamo dolaze zainteresovani iz svih krajeva Srbijei pitaju za razne savete. Ova zadruga u Slankamenu ima 42 zadrugara iz šest nacionalnosti, koji sarađuju bez ikakvih problema i predrasuda Imaju hladnjaču vrednu 2,4 miliona evra i mogu sami da odlučuju kada će prodati svoje proizvode.

Milan Krkobabić, ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj

i koordinaciju rada javnih preduzeća

VRAĆENO POVERENJE U ZADRUGARSTVO

Pokazalo se da motiv za osnivanje zadruga nije bio samo novac, mnogi pitaju za razne savete, modele funkcionisanja, informišu se o svemu i to je ono poverenje koje smo želeli da povratimo. Članovi zadruga zadržavaju svoju imovinu, ona ne može biti predmet nikakvih hipoteka od strane zadruga, a dobijaju zajednički proizvod koji treba svima da donese veću zaradu i bolju poziciju na tržištu. Ovo je jadan od prvih projekata koji je naišao na opšte odobravanje jer vodi ka rešavanju decenijskog zapostavljanja sela i udruživanja proizvođača.

„Od početka akcije oživljavanja srpskog sela i pokretanja zadrugarstva, što je bilo u aprilu kada smo organizovali prvi skup, proteklo je šest meseci, a mi već sada imamo preko 180 novoosnovanih zadruga. To je najbolja potvrda da se ono što se u startu dobro osmisli, uspešno i realizuje, kaže za specijalno izdanje o zadrugarstvu portala „privredni.rs“ Milan Krkobabić, ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj i kordinaciju rada javnih preduzeća.

Foto: youtube.com

Pokazalo se da je Vaša ideja zasnovana na realnom tržišnom konceptu zadrugarstva gde se zna šta ko dobija i šta kome pripada?

Suština ovog koncepta je da se zna šta zadrugari unose u zadrugu i šta dobijaju. Oni ne unose zemlju, objekte, mehanizaciju, to je njihova lična i pojedinačna svojina i ona ne može biti predmet nekakvih hipoteka i garancija od strane zadruge. Oni u zadrugu unose proizvod koji treba da postane roba i da se pojavi na tržištu. Nema nikakvih oduzimanja zemlje i imovine od seljaka tj. pojedinaca. Oni zadržavaju svoju imovinu,a dobijaju zajednički proizvod koji treba svima da donese veću zaradu i bolju poziciju na tržištu. Osnivaćemo zadruge u ratarstvu, povrtarstvu, voćarstvu,

mlekarstvu, stočarstvu i preradi mesa, a zašto ne i štedno kreditne zadruge koje su ugašene. Pa „Rajfajzen banka“,

„Kredi Agrikol“ i mnoge poznate banke su nastale iz štedno kreditnih zadruga i na principima zadrugarstva.

U kojoj meri usitnjeni posedi mogu da utiču na razvoj zadrugarstva?

Usitnjenost poseda je jedan od osnovnih razloga zašto povezujemo individualne proizvođače. Poenta je u tome da se ta usitnjena gazdinstva povežu i nastupaju kao jedan veći i snažniji privredni subjekat. Prema zvaničnim podacima prosečna površina gazdinstva na jugu Srbije iznosi 2,5 hektara, u centralnoj Srbiji 4,5 a u Vojvodini 10,9 hektara. Kada dođe do podele nasledstva ta gazdinstva se dodatno usitnjavaju. Ulazak u zadruge je put da se ublaže negativne posledice usitnjenih poseda.U Srbiji postoji oko 630.000 gazdinstava, a čak 99,5 odsto tog broja su porodična gazdinstva. Na njima i od njih živi 1,4 miliona ljudi što je imponzantan broj. Oni dakle nisu ni u državnoj službi ni u realnom sektoru, nego sami stvaraju svoj proizvod i od njega žive. Preko zadruga oni mogu da poprave kvalitet života i podignu životni standard, a država tako dobija udružene proizvođače robe ili usluga. To daje značajan doprinos rastu bruto društvenog proizvoda. Jedan od osnovnih ciljeva ovog projekta je oživljavanje sela u privrednih aktivnosti u ruralnim područjima. Tu imamo veoma loše stanje?

Želim da naglasim da je Odbor za selo Srpske akademije nauka dao punu podršku razvoju ovog koncepta

zadrugarstva, posebno njegov predsednik, akademik Dragan Škorić, koji je svetsko ime u svojoj struci. Takođe i Odbor za ekonomiju SANU i Zadružni savez Srbije.

Postoji realna opasnost da nam nestane selo. Od 4.700 sela, 1.200 nestaje, skoro 1.000 ima manje od 100 stanovnika. Ovo je pokušaj da sprečimo propadanje sela, zadržimo mlade ljude koji tamo žive i vratimo neke koji su otišli u gradove ili inostranstvo.

Pored ekonomskog, to je drugi važan cilj i faktor koji želimo da postignemo razvojem zadrugarstva. To je dvosmerni proces i biće uspešan samo ako im ponudimo mogućnost izbora – da u svom mestu gde žive imaju sve što imaju na drugom mestu: ambulantu, dom kulture, poštu, crkvu, dobar put. Zadruga je sedište života i svih aktivnosti, okupljanja članova i njihovih porodica. Zato smo i rešili da ovaj početni ogledni primer najpre pokrenemo u manje razvijenim područjima u Nišavskom, Jablaničkom, Topličkom, Pirotskom i Pčinjskom okrugu, kao eksperimentalni, a planiramo da od januara uključimo i Zapadnu Srbiju i Vojvodinu. Svako područje ima svoje specifičnosti i ovaj ogledni period će pokazati šta u kom delu treba zadržati ili menjati. Izvesne modifikacije su očekivane i na njih smo računali kada smo krenuli. Želimo da izvučemo pouke iz ovog oglednog perioda da bi sredstva u narednoj godini odlazila na prava mesta i u prave projekte. Dvadeset pet miliona evra koliko je planirano u naredne tri godine nije mali iznos, a interesovanje je pokazalo da taj iznos može biti znatno veći.Siguran sam već sada da će on i biti veći.

Zadrugarstvo može da reši i mnoge probleme u organizaciji i nastupu na tržištu, koji su naročito izraženi kod malinara?

Svakako. Malinari su pravi primer kako mnogi problemi mogu da se reše ukoliko se proizvodjači udruže, imaju svoje hladnjače, prodaju svoj proizvod kada ima najbolju cenu, prave neuporedivo skuplje finalne proizvode. Tada ne bi zavisili od nakupaca i hladnjačara. Ovako se svake godine pojavljuju isti problemi sa otkupom i cenom. Nedavno smo u Čačku posetili jednu takvu zadrugu u koju je uloženo oko 2,5 miliona evra. Tamo su me lično dočekali svi članovi zato što je to njihov posao koji će im doneti veću zaradu i bolji život, oni u zadruzi imaju svoj udeo i interesuje ih praktično sve što može da unapredi posao.

Ministar Krkobabić u poseti Gadžinom HanuFoto: jugmedia.rs

Ministar Krkobabić sa zadrugarima u ŽitorađiFoto: toplickevesti.com

5 privredni.rs

Naš cilj je da se, pored ovog horizontalnog organizovanja, zadruge u drugoj fazi organizuju i vertikalo tako da dobijamo specijalizovane izvoznike, subjekte koji imaju dovoljno sredstava i za naučnoistraživački rad neophodan za dalji razvoj. Bez struke i nauke ne mogu se postići pravi rezultati, a ti mali privredni subjekti nisu u mogućnosti da se pojedinačno baveistraživanjima.

Vi ste, pre nego što ste najavili novi koncept razvoja zadruga, konsultovali odgovarajuća tela SANU i druge relevantne naučne ustanove?

Odbor za selo SANU koji smo već pomenuli je dao značajni doprinos pokretanju ove inicijative. U našoj Komisiji za odobravanje projekata i sredstava, od pet članova tri nisu iz našeg ministarstva: dva su sa poljoprivrednih fakulteta u Beogradu i Novom Sadu, jedan je iz Zadružnog saveza

Srbije ili Vojvodine u zavisnosti od područja i jedan iz drugih stručnih službi. Ovo je pionirski posao i kada imamo punu podršku nauke manje su šanse da negde pogrešimo, a i ako to učinimo tu smo da greške ispravljamo. Potpuno smo otvoreni za sve sugestije i primamo ih sa zahvalnošću. Kao što sam napomenuo, nismo imali značajnijih primedbi na koncept i inicijativu. Ovo je jadan od prvih projekata koji je naišao na opšte odobravanje jer vodi ka rešavanju decenijskog zapostavljanja sela i udruživanja proizvođača.

Šta će biti sa onima koji su se prijavili na ovom prvom konkursu a nisu dobili sredstva?

Odobrićemo sredstva onima koji u ovom prvom talasu najviše ispunjavaju uslove. To radi ova komisija, koja je veoma stručna i meritorna. Svi drugi imaju šansu da od januara prate situaciju i apliciraju za sredstva. Najveći deo novca biće opredeljen u naredne tri godine i očekujemo još veće interesovanje.

Može li da se desi da jedan ovakav projekat koji ima široku podršku struke i nauke, lokalnih vlasti i Vlade Srbije koja je preko Vas i ministarstva na čijem ste čelu, inicijator i pokretač,kao i sve pretpostavke da kao takav uspe, ipak negde posustane. Tu mislimo na naš mentalitet i brojne propale šanse iz prošlosti?

Zadrugarstvo je pokrenuto sa mrtve tačke i to je najveći rezultat ove inicijative. Svi se interesuju, raspituju, traže savete, sami se organizuju. Tu svako svakog tera i svi hoće

da se uključe. Zaživelo je i zato što je izgleda, došlo vreme za zadrugarstvo. I to je važan faktor, nije dovoljna samo naša dobra inicijativa.Imajući u vidu sve napred rečeno i pre svega veliko interesovanje individualnih proizvođača u raznim oblastima, ostaje nam samo da Ministarstvo odredi smernice gde da uložimo novac a da to donese rezultate koje očekujemo. Vaša lična energija i aktivnost su, čini se, ipak veoma važni za uspešan razvoj ovog značajnog projekta?

Radi se o organizovanoj inicijativi i sinergiji svih relevantnih subjekata. Svaki projekat mora da „verifikuje“ lokalna samouprava tako što će on morati da se uklopi u razvojni koncept određene opštine i okruga. Opštine pružaju i određenu administrativnu pomoć i podršku. Zato su i poljoprivredne službe u opštinama aktivno uključene u ovu inicijativu. Sticanje osnovnih uslova da se krene u određeni posao dobija se na lokalnom nivou. Takođe i poljoprivredne stručne službe u Ministarstvu poljoprivrede imaju svoju ulogu. Ovakvu sinergiju treba primenjivati u bilo kom poslu. Želim posebno da istaknem značaj i ulogu lokalnih samouprava. Evo u Gadžinom Hanu ovim sredstvima pomogli smo otvaranje jedne zadruge koja će se baviti lekovitim biljem. Ona kao pravno lice ima punu podršku lokalne samouprave na čelu sa predsednikom Opštine, a u njoj će pored zadrugara interes svakako naći i lokalno stanovništvo, radi se o perspektivnom poslu.

Hoće li oni koji dobiju novac biti kontrolisani kako ga troše?

Želim da naglasim da je predsednik Aleksandar Vučić dao predlog koji opredeljuje okvire trošenja dobijenog novca. Sredstva svakako nisu mala i trošiće se za nabavku tehnike, mehanizacije, opreme, stada, a ne za zidanje nekih objekata koji u ovoj priči nemaju primarni značaj. Svaka samouprava zna koji su objekti neiskoriščeni i uz male intervencije, takoreći „krečenje“ mogu biti stavljeni u funkciju. To je ideja koja odgovara i opštinama. Zašto da neki objekti propadaju a ne treba im puno da se pokrenu i privedu nekoj nameni. Drugo, prestaće da ruže gradove i pretvoriće se u sređenu i funkcionalnu celinu koja će imati i lep vizuelni efekat. Treće, stavljanjem u funkciju tih objekata popraviće se lokalna infrastruktura, putevi, što je osnovni preduslov za ostanak ljudi i kvalitet života.

Želimo da se ugledamo na NemačkuNa pitanje gde smo u ovoj oblasti u odnosu na okruženje Krkobabić kaže da smo trenutno ispred susednih zemalja, ali naš cilj nije okruženje. „Želimo da se ugledamo na Nemačku i druge vodeće članice Evropske unije. U Nemačkoj je jedan farmer u proseku član četiri zadruge i u svakoj radi onaj deo posla koji mu je tamo najpovoljniji. U svakoj ima određeni interes. U nekim zemljama EU 64 odsto mleka dolazi iz zadruga. To je vrlo organizovana proizvodnja“, kaže ministar.Srbija je u prošlosti, po njegovim rečima, imala razvijeno zadrugarstvo, a sada treba da ga razvijemo na novim principima i učinimo ga značajnim faktorom rasta bruto nacionalnog proizvoda.

Milan Krkobabić sa zadrugarima u LebanuFoto: jugmedia.rs

6 privredni.rs

7 privredni.rs

ZAPUŠTENU DRŽAVNU ZEMLJU USTUPIĆEMO MLADIM POLJOPRIVREDNICIMA

Suočavamo se sa fenomenom praznih sela. Utrine ćemo pretvoriti u njive i voćnjake i tako ćemo stvoriti novu generaciju srpskih faremera.Imamao bar 200.000 hektara koje možemo odmah da damo bez nadoknade, uz jedini uslov da se zemlja obrađuje i da se od nje živi.

„Radimo na predlogu da se mladim poljoprivrednicima ustupi neobrađeno poljoprivredno zemljište u vlasništvu države. I na tom projektu je angažovan Odbor za selo SANU i uskoro bi trebalo da bude najavljen“, kaže ministar Krkobabić.Prema njegovim rečima, procenjuje se da ima oko 900 hiljada hektara državnog zemljišta, nešto je u postupku restitucije, sudskih sporova, nešto je u zakupu, ali ima dosta utrina i zapuštenih parcela koje se ne obrađuju. „Smatramo da od tih 900.000 imamo bar 200.000 hektara koje možemo da damo mladim poljoprivrednicima bez nadoknade, uz jedini uslov da ga obrađuju i od toga žive. Zašto neko gazdinstvo koje nije veliko, ne bi dobilo zemlju za jednog svog člana, koji bi se tako osamostalio i formirao svoju porodicu“, pita se ministar. On ističe da u Sloveniji svakom ko hoće da se bavi poljoprivredom daju 45.000 evra. Mi nismo u mogućnosti da damo toliko novca, ali možemo zemljište koje je zaparloženo. „Po našim podacima na selu živi 260.000 muškaraca i 100.000 devojaka koji nisu formirali svoje porodice. To su zaista zabrinjavajuće cifre. Imamo i mlade ljude u gradovima koji žele da se bave poljoprivredom a nemaju zemlju“, konstatuje KrkobabićOn smatra da je ovo dobra alternativa da neki od njih ne odu u inostranstvo i da ožive srpska sela. Ova ideja podrazumeva i izmene zakona o poljoprivrednom zemljištu i postizanje punog konsezusa i trebala bi da bude deo nove agrarne politike. „To zahteva i definisanje vlasništva nad zemljom jer, ako se ne obrađuje, postavlja se pitanje zadržavanja prava vlasništva. Zemlja je jedinstven i neponovljiv prirodni resurs o kome mora da se vodi računa“, ističe on.„Mi se suočavamo sa fenomenom praznih sela. Imamo hiljadu sela sa manje od 100 stanovnika. Razmatra se i mogućnost pravljenja novih naselja na mestima koja bi bila najpodgodnija za nekoliko okolnih mesta, po principu tzv. gravitacione tačke. Tako bi se formirala jedna aktivna životna sredina koja bi imala sve što je potrebno za život, ambulantu, školu, poštu...“, objašnjava Krkobabić. On dodaje da se radi o ruralnim područjima iz kojih su ljudi do sada uglavnom odlazili u potrazi za boljim životom, pa se broj žitelja sveo na kritičan nivo. SANU bi uskoro trebalo da izađe sa konkretnim predlogom za ovaj projekat, ističe Krkobabić.

Milan Krkobabić u Zadruzi Zaplanjski zasadi kod Gadžinog HanaFoto: jugmedia.rs

Nikola Mihajlović, predsednik Zadružnog saveza Srbije ZADRUGARSTVO NA NAJBOLJEM

PUTU DA VRATI STARI SJAJ „Državni program 500 zadruga u 500 sela pokrenuo zadrugarstvo s mrtve tačke. Jedan od ciljeva je da se preko zadrugarstva podstakne privredna aktivnost u područjima sa otežanim uslovima razvoja“, kaže Mihajlović.

„Inicijativa Ministarstva regionalnog razvoja i mi-nistra Milana Krkobabića o dodeli podsticaja za-drugama već je počela da daje rezultate i jedan je od najvažnijih poteza u zadrugarstvu posle Drugog svetskog rata. Već su se neki proizvođa-či udružili i nekoliko zadruga je dobilo sredstva, bez kojih bi teško uspeli da realizuju svoje po-stojeće planove o proizvodnji i izvozu“, kaže spe-cijalno za Privredni.rs Nikola Mihajlović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.

Mihajlović posebno ističe primere jedne pčelar-ske zadruge, gde su se proizvođači udružili i pro-širili proizvodnju i dobili veće šanse za plasman pčelinjih proizvoda, što ne bi mogli da urade na tom nivou da su ostali sami. Među nekoliko za-druga koje su dobile sredstva su jedna koja se bavi lekovitim biljem, jedna koja se bavi povrtar-

stvom i dve koje se

bave voćarstvom odnosno stočarstvom. Veoma je važno to što su sve, kako ističe Mihajlović, u podrućjima sa otežanim uslovima privrednog razvoja, gde je daleko teže napraviti uspešan posao nego u nekom razvijenijem delu Srbije.

Ta mera Ministarstva za regionalni razvoj sve nas je mobilisala na onom što smo inače radili, ali bez podrške države to ne može da dobije potre-ban nivo. Sistemske mere su neophodne u sva-kom poslu, a zakon o zadrugama koji je počeo da se primenjuje od januara prošle godine je dao institucionalni okvir za razvoj zadrugarstva. Preko 80 odsto zadruga se več uskladilo sa zako-nom, a očekuje se da se uskoro usklade i ostale koje funkcionišu.Osnovano 180 novih zadruga

Nikola Mihajlović, Foto: RT Kraljevo

8 privredni.rs

9 privredni.rs

Za osam meseci ove godine u Srbiji je osnovano 68 zadruga od kojih 52 zemljoradničke,a početkom okto-bra, dakle za nešto više od devet meseci, bilo je preko 180 novoosnovanih zadruga. O kakvim rezultatima je reč, vidi se iz poređenja sa prethodnim godinama. U 2016 osnovano je 31 zadruga, od njih 21 zemljoradnič-ka, u 2015.godini 40 zadruga od toga 31 zemljoradnič-ka, a u 2014. godini 56 zadruga, od toga 34 zemljoradničke.

Anketa rađena u Evropskoj uniji 2010. godine pokaza-la je da postoje tri glavna interesa zadrugara zbog ko-jih se udružuju u zadruge. „Prvo da u okviru opštih interesa zadruge efikasnije ostvare svoje pojedinačne interese i utiću na kreatore ekonomske politike, dru-go, da lakše realizuju projektno finansiranje i nastup na širem tržištu i treće, da zadruga omogućava stabil-nost i dugoročnost rada za poznatog kupca. Iste ove razloge i naši zadrugari smatraju za najvažnije prili-kom udruživanja“, ističe Mihajlović.

On ističe da je Srbija u zadrugarstvu nekada bila na nivou na kome je Evropska unija danas. U Vojvodini prva zadruga je osnovana pre 170 godina, a zvanično Zadružni savez Srbije postoji od 1895 godine. Imao je veoma snažan razvoj sve do Drugog svetskog rata, a posle rata do šezdesetih godina kada se rad zadruga iz političkih razloga zanemaruje i konačno ukida Zako-nom o udruženom radu 1976. godine. Posle demo-kratskih promena 2000. godine zadrugarstvo opet nema podršku vlasti i stagnira, da bi donošenjem Za-kona o zadrugama krajem 2015. godine, počelo da se vraća na put stare slave.

Prihod 68 milijardi dinara

Između dva rata zadrugarstvo u Srbiji je bilo jedna od najvažnijih grana privrede, a zadružni savez je pose-dovao, sopstvene poslovne objekte, hotele, sanatori-jume, ugostiteljske objekte. Sada poseduje svega 10 odsto svojih nekadašnjih poslovnih objekata. Prema rečima našeg sagovornika, sada funkcioniše 1.568 za-druga od kojih je oko 1100 predalo završni račun. Ostvarile su prihod od 68 milijardi dinara, ali očekuje se da će se prihod u ovoj i narednoj godini značajno uvećati. Najvitalnije su voćarske, povrtarske i zemljo-radničke zadruge, ali Mihajlović vidi poseban potenci-jal u stočarstvu, pošto imamo najave velike potražnje mesa kupaca iz Kine i zemalja Bliskog istoka. Razjedi-njeni proizvođači ne mogu ni da razmišljaju o takvom

poslu jer su za to potrebne velike količine mesa koje bi mogle da se obezbede samo na nivou organizovane proizvodnje svih stočarskih zadruga u Srbiji. Mihajlo-vić podseća da ovako razjedinjeni i neorganizovani go-dinama ne uspevamo da obezbedimo izvoz 9.000 tona „bebi bifa“ u Evropsku uniju, jedva izvezemo do 500 tona godišnje, a kamoli količinu koja treba Kini ili Bliskom istoku.

Veliki potencijal u stočarstvu

Kako ističe Mihajlović, dobra volja postoji, fali nam sa-mo sistem. On kaže da u odnosu na okruženje Srbija ne zaostaje za susednim zemljama, iako smo imali ve-

liki zastoj. „Zaostajemo za zemljama kao što su Austri-ja, Mađarska, Češka, koje nisu menjale sistem svojine u zadrugarstvu ili imaju povoljne, čak i beskamatne kredite i podršku države“, naglašava Mihajlović.On podseća da smo i 2008. godine ugasili štedno-kre-ditne zadruge koje su bile veoma korisne, a sada se već razmišlja o njihovom vraćanju, budući da su veo-ma pogodne za neko finansiranje koje ne mogu da pokriju poslovne banke. „Druge zemlje unapređuju i neguju svoje vrednosti, mi ih uništimo pa se posle izvesnog broja godina setimo da nam to treba. Tako gubimo silno vreme i konkurentnost na tržištu“, sma-tra Maihajlović. On podseća da se Zadružni savez pro-tivio gašenju štedno-kreditnih zadruga ali to nije pomoglo.

„Zadruge imaju višestruki značaj za članove, njihove porodice i širu zajednicu, a inicijativa Ministarstva re-gionalnog razvoja ’500 zadruga u 500 sela’ pravi je put za oživljavanje ovog veoma važnog dela privrede“, naglašava Mihajlović. Dobijanje predviđenih sredsta-va nije komplikovano, vrlo je jednostavno i ne zahteva neke dodatne troškove.

Zadruge rešavaju problem malinara

„Da smo zadržali zadruge koje se bave proizvod-njom obojenog voća, ne bi smo imali proteste ma-linara, nego bi oni udruženi mogli da naprave sop-stvene hladnjače i prodaju svoj proizvod onda kada žele“, ističe Mihajlović. Po njegovim rečima, oni bi tada mogli i da kupuju druge firme u okruženju i da se šire. „Ovako svake godine imamo iste probleme koji najveću štetu donose proizvođačima i državi. Organizovane proizvođače udružene u zadruge čiji su oni vlasnici je teško prevariti“, kaže Mihajlović

Земљорадничко задругарство у Републици Србији 3ЕМЉОРАДНИЧКE ЗАДУГE САРАЂУЈУ СА ПРЕКО 90.000

КООПЕРАНАТА Зeмљорадничке задруге у периоду од 2004. до 2012. нису били корисницe ниједне подстицајне мере Министарства пољопривреде. Највећи број земљораничких задруга у Војводини, Мачви и Подунављу ргистрован је за производњу и промет жита и индустријског биља

Земљорадничко задругарство у Републици Србији после другог светског рата развијало се у различитим друштвено-економским ус-ловима и попримало је обележја времена, а та обележја се протежу и кроз данашњи рад и пословање одређеног броја задруга.Имајући у виду расположиве капацитете у пољопривреди и опредељење земаља чла-ница Европске уније где је земљорадничко задругарство нослилац развоја пољо-привреде и прехрамбене индустрије, посто-јеће стање земљорадничког задругарства

Србије може се оценити неповољно. Неповољним са становишта обима и структу-ре производење који се реализује преко за-друга, а посебно услова у којима послују земљорадничке задруге. Полазећи од актуе-линих мера енономске и аграрне политике земљорадничко задругарство није препозна-тао као носилац развоја пољопривреде. Неповољном стању доприноси и нестанак малих и средњих пољопривредњих произво-ђача који не виде перпескитиву у при-вређивању у пољопривреди.

Foto: zdravasrbija.com

10 privredni.rs

11 privredni.rs

Нестанак великог броја земљорадничких за-друга у реонима са отежаним условима за обављање пољопривредне производње ус-ловио је запуштање и појаву великих необрађених пољопривредних површина. На тим просторима драстично је смањена и сто-чарска производња, а пристутна је екстензив-на воћарска производња.Најбоља илустрација значаја земљора-дничких задруга за развој пољопривредне производње је чињеница да земљорадничке задруге у периоду од 2004. до 2012. нису би-ли корисници ниједне подстицајне мере Ми-нистарства пољопривреде.Главне предности задруга: Главне предности а према анкети рађеној код задругара у 2010. години у земљама Европске уније, а на основу одговора задругара биле су да задруга:

• омогућује стабилност и дугорочност производње за познатог купца;

• да задругар у оквиру општег интереса за-друге остварује задовољавајући појединачни економски интерес и

• преко задружног система организовања задругар индиректно може да утиче на креаторе економске и аграрне политике у подледу пројектовања мера које су у функцији развоја задруга и укупне пољопривредне производње.

На основу финансијских извештаја показате-љи пословања земљо-раднчких задруга су шаренолики. У 2015. години земљорадничке задруге на теритирији Републике Србије оствариле су пословни приход од 68,3 милијарде динара. Пословни приход посма-трано по задругама поједина-чно креће се од неколико стотина хиљада до осам милијарди динара. Запажа се да најбоље финанскијске резултате остварују задруге које у свом саста-

ву имају прерађивачке капацитете и које су на тржишту присутне са финалним производом. Поред наведених задруга добре финансијске показатеље остварују и земљорадничке за-друге које имају на коришћењу велике пољопривредне површине, савремену механизацију, као и складишни простор, а ос-новна делатност им је производња жита или индустријског биља. Најлошије финансијске резултате показују земљорадничке задруге општег типа чије је основна делатност тргови-на и посредовање и чија активност се конти-нуирано смањује због појаве великих снабдевача и њиховог монополског положаја на тржишту.

Основне активности задругаПема подацима Агенције за привредне реги-стре код регистрованих пољопривредних за-друга забележено је око 31.000 задругара. На основу сумарних извештаја земљорадничких задуга исте сарађују са преко 90.000 коопе-раната.Највећи број земљораничких задруга у Војводини, Мачви и Подунављу ргистрован је за производњу и промет жита и индустријског биља и то су им и претежне делатности којим се баве. Изван тих подручја највећи број земљорадничких задруга регистрован је за бављење сточарском производњом, како производњом тако и прометом. Због дра-стичног смањења стоke производња им је смањена или уопште немају делатности из те области. Најбоља илустрација томе је да се у централном делу Републике Србије само две земљорадничке задруге баве сточарском производњом од чега једна товом јунади а друга производњом свиња.

Foto: zdravasrbija.com

Vojvodina predstavlja jedan od regiona sa najdužom tradicijom zemljoradničkog zadrugarstva na svetu. Treća zadruga u svetu osnovana je na području da-našnje Vojvodine, u mestu Bački Petrovac, 1846. go-dine, kao zemljoradničko – kreditna zadruga.

Od tada počinje intenzivan razvoj zadružnog pokreta u poljoprivredi, i zadruge postaju ne-zaobilazni način privrenog povezivanja poljo-privrednika. Razvojni put zemljoradničkog zadrugarstva kod nas je bio veoma kontradik-toran, i obeležen mnogim usponima i padovi-ma. Zadruge na prostorima Vojvodine su od svog nastanka do danas egzistirale u više drža-va i različitih društveno – ekonomskih i politič-kih uređenja, što je značajno uticalo na stanje u zemljoradničkom zadrugarstvu.

Posle II svetskog rata, u zadrugarstvu Vojvodi-ne stanje je bilo dominantno uslovljeno odli-kama društveno – ekonomskog sistema i konceptima ekonomske politike u poljoprivre-di – koja je u više navrata diskreditovala osnovne funkcije i vrednosti zadružnog po-kreta.

Od završetka II svetskog rata do 90-tih godina, pod direktnim uticajem države, u zadrugarstvu su prime-njeno više modela zadružnog organizovanja, od ko-jih su neki, a posebno seljačke radne zadruge, diskreditovali osnovne vrednosti zadružnog organi-zovanja. Početkom 70-tih godina prošlog veka, za-druge se po odredbama »ZUR-ovskih« propisa pripajaju državnim odnosno društvenim preduzeći-ma, te u njima nastavljaju da posluju pod nazivom osnovnih organizacija kooperanata, pri čemu gube pravni i ekonomski subjektivitet, te u Vojvodini u pe-

riodu od 70-tih do 90-tih godina nije bilo zemljorad-ničkih zadruga kao samostalnih pravnih lica. Veliki deo zadružne imovine koji je u pomenutim procesi-ma unet u preduzeća, ostao je i danas izvan zadruž-nog sektora, iako se propisima iz 90-tih godina predviđalo vraćanje zadružne imovine zadrugama.

Od 90-tih godina prošlog veka obnavlja se zadrugar-stvo u skladu sa savremenim zadružnim principima. Od tada, do danas, zadruge sa dugom tradicijom se obnavljaju i reorganizuju, dok se uporedo sa ovim postupkom osniva i veliki broj potpuno novih zadru-ga.

U drugoj polovini 19. veka i početkom 20. veka, za-družni pokret u Vojvodini je bio na konstantnom uzlaznom putu razvoja, sa značajnim doprinosom razvoju poljoprivrede i stvaranju održivog ekonom-skog položaja poljoprivrednika.

sa svečane sednice povodom 170 godina zadrugarstva Vojvodine

Zadružni savez Vojvodine: istorijat zemljoradničkog zadrugarstva

PRIMENA NOVOG ZAKONA O ZADRUGAMA U PRAKSI-PRESUDNA

Treća zadruga u svetu osnovana je u Bačkom Petrovcu 1846.godine. Bogata tradicija zadružnog pokreta s velikim doprinosom za razvoj poljoprivrede.Veliki deo zadružne imovine koji je u socijalizmu iznet u društvena predu-zeća, ostao je i danas izvan zadružnog sektora, iako se propisima iz 90-tih godina predviđalo vraćanje imovine zadrugama. Trenutno je u zemljoradničkom zadrugarstvu Vojvodine uključeno više od 100.000 ljudi, u svojstvu zadrugara, zaposlenih ili kooperanata

12 privredni.rs

13 privredni.rs

Istorija zadrugarstva duga 171 godinuZadružni savez Vojvodine je 2016. godine obeležio 170 godina zadrugarstva u Vojvodini, što predstavlja značajan jubilej za zadrugarstvo, ali i dokaz da ovaj oblik organizovanja ostvaruje svoju svrhu, i ima svo-ju budućnost.

Zadružni savez Vojvodine je nevladina, samostalna, interesna, stručno - poslovna organizacija, čije člani-ce su zemljoradničke zadruge sa sedištem na terito-riji A.P. Vojvodine. Zadružni savez Vojvodine kao poslovno udruženje zadruga, svoju osnovnu delat-nost ispunjava kroz zastupanje interesa svojih člani-ca pred državnim, pokrajinskim i lokalnim organima, kao i prema privrednim i neprivrednim organizacija-ma. Zastupanje interesa zadruga se odvija u pravcu obezbeđenja boljih uslova za poslovanje zadruga, putem: lobiranja za bolji položaj zadruga u zakono-davnom sistemu, predlaganja rešenja za postojeće probleme u poslovanju i položaju zadruga, kao i za ostvarivanje njihovih različitih prava pred nadlež-nim organima. Pored zastupanja interesa zadruga, Savez veliki deo poslovnih aktivnosti ostvaruje kroz savetodavne poslove, informisanje zadruga, mar-ketinške aktivnosti usmerene ka unapređenju imidža zadružnog pokreta, razvijanje međuzadruž-ne saradnje i objedinjenog nastupa zadruga na trži-štu. Zadružnim savezom Vojvodine rukovode predsednik i sekretar Saveza, a u organima uprav-ljanja Saveza - skupštini i upravnom odboru, kao i u nadzornom odboru, zadruge preko svojih predstav-nika ostvaruju funkciju upravljanja Savezom.

Preko 400 aktivnih zadruga Zadružni savez Vojvodine danas ima u članstvu više od 400 aktivnih zemljoradničkih zadruga. Zemljo-radničke zadruge raspolažnu značajnim ljudskim re-sursima, koji i čine osnovu zadružnog organizovanja, te je trenutno u zemljoradničkom zadrugarstvu Voj-vodine uključeno više od 100.000 ljudi, u svojstvu zadrugara, zaposlenih ili kooperanata u zadrugama. Osnovne delatnosti zemljoradničkih zadruga veza-ne su za delatnost primarne poljoprivredne proi-zvodnje, i to: ugovaranje poljoprivredne proizvodnje sa zadrugarima i kooperantima, uz obavljanje sop-stvene proizvodnje kod zadruga koje imaju svoju imovinu. Objedinjavanjem svoje ponude i tražnje preko zadruga, poljoprivrednici postižu značajne ekonomske koristi na tržištu, koje sami, sa svojom pojedinačnom ponudom i tražnjom ne bi uspeli po-stići. Osim navedenog, mnoge zadruge obezbeđuju svojim zadrugarima mogućnosti skladištenja njiho-vih proizvoda, a u nekim slučajevima i prerade, čime se ostvaruju dodatni ekonomski efekti zadružnog organizovanja.

Zadruge su i u prošlosti i danas imale veliki značaj za opstanak i ekonomski napredak poljoprivrednika u Vojvodini, i to posebno poljoprivrednika sa malim i srednjim veličinama poseda. U današnjim složenim uslovima poslovanja, a posebno imajući u vidu usit-njenost poseda poljoprivrednika i njihovu slabu ekonomsku snagu, privredno udruživanje poljopri-vrednika postaje neophodan uslov za njihov opsta-nak na tržištu. Zemljoradničke zadruge objedinjuju većinom poljoprivredne proizvođače sa malim

Radislav Jovanov predsednik saveza

mr Jelena Nestorov - Bizonj sekretar saveza

posedima, koji inače i predstavljaju većinu u uku-pnom broju registrovanih poljoprivrednih gazdin-stava. Bez zadruga, većina proizvođača ne bi imala ekonomske snage za tržišno poslovanje, posebno u uslovima sve oštrije konkurencije na tržištu koju proces pridruživanja EU neminovno donosi. Među-tim, iz iskustava razvijenijih država se može zaklju-čiti da ni poljoprivrednici sa velikim posedima na njihovim tržištima ne posluju samostalno, već pre-ko zadruga ili drugih oblika udruživanja, kako bi po-stigli što bolje ekonomske efekte od svog poslovanja.

Imovina najveće nerešeno pitanje

Za većinu zadruga sa dugom tradicijom, u proteklim decenijama postojala su dva nerešena pitanja u ve-zi zadružne imovine, i to: pitanje povraćaja zadruž-ne imovine koja je ostala u preduzećima nakon izdvajanja zadruga iz preduzeća 90-tih godina proš-log veka. Ovo pitanje je u velikom delu ostalo nere-šeno, jer veliki deo imovine nije vraćen zadrugama, a za značajan deo imovine i dalje traju sudski i upravni postupci, od kojim mnogi traju duže od 20 godina. Drugo pitanje koje je takođe dugo optere-ćivalo zadruge je upis zadružne umesto društvene svojine na imovini zadruga. Nakon dugotrajnog od-laganja, ovo pitanje je rešeno u odredbama novog Zakona o zadrugama, koji je u primeni od januara 2016. godine. Po novom zakonu, deo zadruga je us-peo da upiše zadružnu svojinu na svojoj imovini, a za deo zadruga ovaj proces upisa još traje.

Brojne prednosti novog zakona

Od 07.01.2016. godine počela je primena novog, dugo očekivanog Zakona o zadrugama, koji je usvo-jen 30.12.2015. godine. Zadružni savez Vojvodine, zajedno sa drugim zadružnim savezima, je aktivno učestvovao u procesu donošenja novog Zakona o zadrugama, čime je obezbeđeno da zadruge dobi-ju kvalitetan zakon, kako u pogledu rešavanja po-menutih svojinskih pitanja kod zadruga sa dugom tradicijom, tako i u pogledu stimulativnog zakon-skog rešenja za osnivanje i poslovanje novih zadru-ga. Savez se zalaže za što uspešniju primenu zakona u praksi, kao i za bolji položaj zadruga u ukupnom privrednom sistemu.

Iako u Vojvodini postoji tradicija zadružnog i drugih oblika udruživanja u poljoprivredi, i dalje postoji ve-liki neiskorišćen potencijal za udruživanje u poljo-privredi. Zadružni savez Vojvodine zastupa ideju udruživanja poljoprivrednika koji samostalno po-sluju u zadruge, ali i nadogradnju ove vrste udruži-vanja, i to kroz razvoj međuzadružne saradnje i ekonomsko objedinjavanje ponude i tražnje zadru-ga, što smatramo načinom za obezbeđivanje boljih uslova za poslovanje zadruga na tržištu.

Razvoj međuzadružne saradnje i ekonomsko pove-zivanje zadruga predstavlja trend poslovnog pona-šanja zadruga u uslovima ekonomske krize i u Evropi, što nam dokazuje da smo na pravom putu.

IMPRESUM: privredni.rs, specijalno izdanje ZADRUGARSTVO Dubrovačka 3, 11000 Beograd, Telefon 011/3282-005, E-mail: redakcija@privredni.rs

Glavni i odgovorni urednik Marija Božanić, urednik izdanja Drago Delić, marketing menadžer Duško Borović, dizajn i prelom Dušanka Maroš (https://nsweb.rs/)

Izdavač DM Vision Media doo Beograd: Štampa; Interprint doo Beograd

14 privredni.rs

15 privredni.rs

Nikola Kotarac, direktor Zadruge Voćar Slankamen

OVO JE POSLEDNJA ŠANSA ZA SPAS SRPSKOG SELA

Založili smo svoju dedovinu i izgradili hladnjaču koja nam omogućava da voće prodajemo onda kada ima najbolju cenu. Naš cilj je da zadržimo ovo malo mladih ljudi koje imamo, da ostanu na selu i da se bave poljoprivre-dom, a ne da postaju nadničari u zapadnoj Evropi.

Voćar Slankamen je jedna od prvih zadruga koja je svesrd-no podržala inicijativu ministra Krkobabića za oživljavanje zadrugarstva i u tom cilju zaključila ugovor o formiranju Škole zadrugarstva koja već daje očekivane rezuultate. Posetili smo ovu zadrugu u vreme završetka berbe jabuka, videli njene kao pod konac uređene vočnjake, uglavnom zaštićene protivgradnom mrežom, hladnjaču, razgovarali sa zadrugarima i direktorom Nikolom Kotarcem, koji za naše specijalno izdanje govori, kako kaže, bez cenzure i

„dlake na jeziku“.

Inicijativa ministra Krkobabića je na terenu naišla na veliki prijem i podržana je od strane svih relebantnih subjekata pa i medija. Vi ste među prvima podržali tu inicijativu?

Mi smo i pre ove inicijative ministra Krkobabića sarađiva-li sa nadležnim državnim institucijama. Izdvojio bih dobru saradnju sa Vukom Radojevićem, pokrajinskim sekreta-rom za poljoprivredu, oni daju značajne podsticaje za na-vodnjavanje i protivgradne mreže, čak i do 60 odsto ukupnih investicija, Ministarstvo poljoprivrede Srbije da-je subvencije za poljoprivrednu mehanizaciju i ovde u

Slankamen je stiglčo čak tridesetak traktora, koji pojedi-načno koštaju od 30 do 50 hiljada evra. Na sve to dogodio nam se ministar Krkobabić koji je odlično prepoznao pro-bleme u poljoprivredi i podržao kako stare, tako i nove zadruge. Mi iz Slankamena smo ga podržali maksimalno i dogovorili smo formiranje Škole zadrugarstva, gde smo prihvatili da ćemo besplatno davati savete svima koji žele da osnuju zadrugu i bave se nekom delatnošću. Medijski je to veoma dobro propraćeno, bili smo na svim nacional-nim i lokalnim ksnslima, novinama i portalima, čak su nas neki pitali šta smo mi to veliko uradili pa smo stalno u medijima. A mi smo samo hteli da pomognemo i sami sebi i ministru Krkobabiću, jer nama niko nije pomogao kada smo kretali.

A kada ste krenuli ?

Zadrugu smo osnovali 2011. godine a već iduće ušli smo u investiciju od skoro dva miliona evra, praktično sopstve-nim sredstvima tako što smo založili svoju dedovinu - 500 jutara zemlje i osnovali hladnjaču. Iako je u budžetima bilo planirano finansiranje hladnjača mi nismo uspeli da dobijemo ni jedan dinar.

Foto: youtube.com

Čak nam je tadašnja opštinska vlast, 2012. godine prodala jedan plac po 15 puta većoj ceni od tržišne i pride, uvela još neke dodatne takse. Sve smo to izdržali, imali smo pro-blema sa poslovanjem dve godine, nismo bili baš ni uho-dani i pravili smo neke početničke greške što se moglo i očekivati. Posle dve godine promenili smo organizaciju ra-da, postavili novi menadžment i uspeli da investiramo više od osam miliona dinara iz dobiti, u nabavku viljuškara, asfalturanje puta do hladnjače i kupili plac iste veličine kao i 2012. od iste opštine, ali sada od druge vlasti i za 15 puta nižu cenu, odnosno po normalnoj tržišnoj ceni. Ne bavi-mo se politikom niti to želimo, ali ovaj primer dovoljno govori o odnosu vlasti prema dobrim poslovnim idejama i inicijativama.

Od tada beležite stabilan rast i razvoj?

Da, od 2014 beležimo kontinuiran razvoj, a imamo i velike planove za koje će nam trebati podrška države, onakva kakvu imaju strani investitori. Naš cilj je da zadržimo ovo malo mladih ljudi koje imamo, da ostanu na selu i da se bave poljoprivredom. Ja sam izneo svoju ličnu ideju, da država preostalu zemlju u svom vlasništvu ustupi seljacima po istim uslovima po kojima je prodala tajkunima u prethodnom periodu. Pod-seticu vas da su oni platili zemlju oko 200 evra po hektaru zauvek, a mi sada plaćamo toliko samo zakup po jutru na godinu dana, što je duplo manja površina od hektra!

Ta naša ideja je u načelu prihvaćena i ako država zaista želi, a ministrar Krkobabić je pokazao da želi na tom polju da uradi nešto konkretno, verujem da ćemo u tome uspe-ti. Krkobabić je nama tada rekao da država treba da zemlju ustupi besplatno, a ne da je proda, jer će tako oživeti selo

koje se decenijama urušavalo. Ukoliko država to ne uradi, mladi ljudi nemaju razloga da ostaju na selu i da se bave poljoprivredom, jer ih u zapadnoj Evropi čekaju mnogo plaćenija radna mesta za razliku od Srbije gde neće imati ni doprinose ni plate ni godišnje odmore, ukoliko se ništa ne promeni. A naša deca sa sela znaju več od malih nogu da voze traktor, gaje stoku i rade sve poljoprivredne poslo-ve a to se na zapadu, naročito u Nemačkoj dosta traži. Ov-

de u Slankamenu je situacija mnogo bolja, mladi su se uključili u porodične poslove, ali se bojim da je u mnogim mestima Bačke i Banata za to već kasno. Kežete da se Slankamen razlikuje od okoline. U čemu se razlikuje i šta je to što ga izdvaja?

Slankamen je praktično jedno malo voćarsko ostvo. Svuda možete videti uređene plantaže, ali već ako krenete ka Kr-čedinu i Surduku na drugoj strani, situacija je prilično loši-ja. Kod nas se radi s modernom mehanizacijom a tamo se ona retko može videti. Ovde ima oko 120 do 150 domaćin-stava koja se ozbiljno bave poljoprivredom. Deo toga du-gujemo i tradiciji jer smo od davnina poznati kao vinogradarski i voćarski kraj, a delimično su zaslužni i pre-duzimljivi pojedinci koji žele da nastave tradiciju svojih de-dova i očeva, među kojima smo i mi iz zadruge Voćar.

Vi se razlikujete i po korišćenju mera zaštite od suše i drugih vremenskih nepogoda?

Ako neko želi da se ozbiljno bavi poljoprivredom mora da ulaže u zaštitu od vremenskih nepogoda. Suša se ovde de-šava otprilike svake četvrte godine, ali ona je nekada i bo-gom dana, ali država dugo nije radila svoj deo posla u sprečavanju štetnih posledica seše, izgradnji sistema za navodnjavanje. Mi smo ovde bukvalno pored Dunava a imamo i Frušku Goru sa koje voda može da dođe prirod-nim padom. Velika je stvar što je država sada počela da ozbiljno gradi sisteme za navodnjavanje i nadamo se da će se razvijati kako je planirano. Mi smo ovde većinom prime-nili protivgradne mreže što se može i videti, ali u nekim drugim mestima ih malo ima. Državi bi se svako ulaganje u podsticaje za zaštitu od suše i grada više isplatilo od subvencija koje se daju nekim stalnim gubitašima iz hemij-skog kompleksa.

Škola zadrugarstva opravdala očekivanjaKotarac kaže da je Škola zadrugarstva koja se ogleda u besplatnim savetima svima koji žele da osnuju zadrugu ili reše neki problem, već opravdaala očekivanja. Ljudi zovu iz raznih krajeva Srbije a neki od njih su postali i konkurenti, ali konkurencija je, kako kaže, poželjna jer na kraju profiliše kvalitet. -Jedna zadruga iz našeg komšiluka koja ima pet visoko obrazovanih ljudi je dobar primer i možda najoriginal-nija ideja i projekat. Oni su podneli zahtev za kupovinu objekta za poljoprivrednu apoteku, magacin, žele da u praksi primene svoja znanja, organizuju časove rezanja voća, kalemljenja, zaštite. Dali su inicijativu i da se uje-dine sa nama što bi bio dobar spoj znanja i maldosti i našeg iskustva i kapaciteta, ističe Kotarac

Tajkuni su platili zemlju oko 200 evra po hektaru zauvek, a mi sada plaćamo toliko samo zakup po jutru na godinu dana, što je duplo manja površina od hektara!

16 privredni.rs

17 privredni.rs

Pomenuli ste novu organizaciju rada. Šta je to što je najviše uticalo na bolje rezultate?

Mi imamo 42 zadrugara iz šest nacionalnosti. Ta verska i nacionalna pripadnost nama ne smeta nego nas više povezujei spaja. Imamo dosta sla-va i praznika koji nas zbližavaju i jačaju porodične odnose. Ono što je svojstveno svima nama je od-govoran odnos prema poslu i na tome mogu da nam pozavide sve druge zadruge. Takav odnos proističe iz toga što smo uložili svoju zemlju. Ima zadruga koje su se organizovale na državnoj zem-lji i koriste te prednosti, a ne ponašaju se odgo-vorno. Naša organizacija je slična principima akcionarstva, imamo Skupštinu, Upravni i Nad-zorni odbor koji sve kontroliše. Nije česta pojava da se svi zadrugari potpuno slažu jer su interesi nekada različiti. Poštujemo zadružna pravila i poslujemo po odlu-kama Skupštine kojoj direktor podnosi izveštaj. Svakom zadrugaru smo omogućili da na svom računaru ili mobil-nom telefonu može da uđe u izvod iz banke i prati stanje na računu.S druge strane, kod nas ne postoiji rad na crno, plata na ruke i slično. Sve ide preko računa i sve se vidi. To je pre-sudno uticalo na bolje poslovne rezultate.

Koje voće najviše gajite i koliko izvozite?

U strukturi voća dominiraju jabuka i breskva. Imamo i šlji-vu u manjim procentima. Kod jabuka najviše su zastuplje-ni ajdared, zlatni i crveni delišes, jonagold i druge. Izvozimo preko 70 odsto proizvodnje, uglavnom u Rusiju. Ostatak prodajemo na našem tržištu na pijacama, trgovinama i za industrijsku prerdu, preko poznatih kupaca koje informi-šemo o svemu što ih zanima. U zadnjih tri-četiri godine prodamo sve što proizvedemo. Ove godine je tražnja dobra pa je jabuka za industrijsku preradu dostigla cenu od 22 dinara za razliku od prošle godi-ne kada je koštala šest do osam dinara.

Kažu da je izvoz veoma kom-plikovan, rusko tržište je veo-ma zahtevno?

Izvoz smo prepustili firmama koje se time bave. Izvoz zahteva čitav niz fitosanitarnih, carinskih i drugih dozvolaa za to treba zna-nje i dosta vremena. Takođe treba imati i skladište u Rusiji, stručne ljude i slično. Pošto imamo hladnjaču može-mo da jabuku prodamo onda kada ima naj-bolju cenu a u stalnim kontaktima smo sa kupcima. Većinom glasova odlučujemo o tome kada će se

koja komora otvoriti. Ako recimo u jednoj komori imaju četiri zadrugara, otvorićemo je kada dobijemo pismenu saglasnost 51 odsto zadrugara.

Kakvi su vam dalji planovi, razmišljate li o pokretanju prerade voća?

Imamo ozbiljne planove, hoćemo da uvedemo boks pale-te, sortirku, takođe planiramo da proširimo zasade i kapa-citete. Sve to zahteva ozbiljne investicije i podršku države.Što se tiče prerade, naša jabuka sada ide u Vladičin Han, 400 kilometara u jednom pravcu. Logično bi bilo da ima-mo prerađivački kapacitet ovde na par kilometara od na-ših voćnjaka, ali u tom delu nam treba partner pošto se

radi o velikoj investiciji. Radili bi sve što donosi veći pro-fit a zna se da su gotovi proizvodi skuplji i uno-

sniji.

Na kakvu podršku države mislite?

Treba nam pre svega stabilno okru-ženje, bez neizvesnosti hoće li se svake godine nešto menjati. Očekujemo da konačno završi-mo sa izborima. Ako svake godi-ne budemo imali izbore nećemo uraditi ništa. Sada je klima dobra i očekujemo da nas država shvati još ozbiljnije i

da postanemo ravnopravni sa strancima. Želimo da napravimo

sastanak sa predsednikom Aleksan-drom Vučićem kako bi naši predlozi

bili što bolje i brže prihvaćeni a u tome imamo podršku ministra Krkobabića i naših

prijatelja iz Vlade Vojvodine.

Plaćanje i u poljoprivrednim proizvodimaKotarac predlaže da kinezi i drugi strani izvođači infra-strukturnih radova delimično budu plaćeni u poljopri-vrednim proizvodima, a ne samo kreditima. Država bi takve isporuke proizvoda spustila na nivo zadruga a za-druge na nivo individualnih proizvođača i organizovala bi proizvodnju i otkup. To bi donelo značajnu dodatnu vrednost i proširilo proizvodnju. Ako bi se sve organizo-valo preko države,Kotarac smatra da bi ovakav predlog mogao da bude prihvaćen ako bi se sproveo na držav-nom nivou.Slankamen je voćarska oaza u Sremu na obali

Dunava sa bogatom tradicijom i preduzimljivim i ambicioznim domaćinima. Imamo velike planove za koje nam je potrebna podrška kakvu imaju strani investitori i stabilna politička klima bez izbora svake godine.

Zemljoradnička zadruga „Euro duo kalem“ nastala je na višedecenijskoj tradiciji proi-zvodnje sadnog materijala udruživanjem ma-hom mladih ljudi željnih da dokažu da srpska poljoprivreda i te kako može da bude konku-rentna svojom proizvodnjom na medjuna-rodnom tržištu. Zadruga je počela s radom u februaru 2006.godine udruživanjem 11 po-ljoprivrednika sa teritorije opština Kruševac, Varvarin i Trstenik, danas ima preko 50 ko-operanata.

Pretežna delatnost zadruge je voćarstvo, sa skoro milion proizvedenih voćnih sadnica svake godine i oko 500 tona svežeg voća. Tru-dimo se da u svojoj proizvodnji kvantitetom ne umanjujemo i kvalitet svojih proizvoda, naime veliku pažnju poklanjamo kvalitetu is-poručene robe jer ne treba zaboraviti onu staru izreku da se dobar glas daleko čuje, a loš još dalje.

S obzirom da se bavimo poljoprivredom naj-više problema mogu da nam stvore vremen-ske prilike, u smislu suše, izrazito niske temperature, kasnih poljoprivrednih mraze-va i sl. ali se mi trudimo da primenom agro-tehničkih mera u pogledu sistema za navodnjavanje, protivgradnih mreža, ade-kvatnom hemijskom zaštitom, uspešno pre-vaziđemo sve te probleme.

Dejan Miladinović, ZZ „Euro duo-kalem“ SAVETUJEMO DRUGIMA

– UDRUŽUJTE SE „Samo udruženi možemo više, bolje i kvalitetnije od drugih“, ističe Dejan Miladinović prvi čovek „Euro duo kalema“ i zadrugara Rasinskog okruga.Ova zadruga okuplja 11 poljoprivrednika sa teritorije Kruševca, Varvarina i Trstenika. Zadruga godišnje proizvede milion voćnih sadnica i preko 500 tona svežeg voća, a najveći deo prihoda ulaže u sledeći ciklus proizvodnje.

Foto: Euro duo-kalem

18 privredni.rs

19 privredni.rs

Proizvodnja sadnog materijala i svežeg voća je veoma zahtevan posao jer morate da ispratite sve izazove u proizvodnji i da na kraju isporučite zdravstveno i sortno čist sadni materijal i da plo-dovi u sebi ne sadrže ostatke pesticida. Cene na-ših proizvoda se slobodno formiraju na tržištu i prosto ih diktira ponuda i potražnja s napome-nom da kvalitetna roba uvek pre pronadje put do svog kupca. Finansiramo se iz sopstvenih izvora, što znači da najveći deo sopstvenih pri-hoda ulažemo u sledeći ciklus proizvodnje.

Imajući u vidu da smo relativno mala zemlja u kojoj je voćarstvo i rasadnička proizvodnja dosta zastupljena, najveći deo svojih proizvoda plasira-mo van Srbije. Najveći deo izvezemo za Ka-zahstan, Tadžikistan, Kirgistan, Gruziju i Rusku Federaciju.

Konkurencija nam uvek pomaže da budemo bo-lji i da se usavršavamo u procesu proizvodnje, u marketingu, ali imajući u vidu da nam konkuren-cija dolazi iz bogatih zemalja Evropske unije, Ita-

lije, Holandije, Poljske gde su mnogo veće subvencije i ulaganja kroz razne evropske fondo-ve, naša „borba“ je neravnopravna.

Zadrugarstvo je perspektiva oduvek i taj trend ne jenjava, pogotovu ne danas. Zahvaljujući savre-menoj tehnologiji, sve zahtevnijim potrebama kupaca, ni jedno tržište, ni jedna država nije da-leka, neophodno je udruživati se u zadruge, jer samo tako manji proizvodjači mogu opstati na tržištu, danas je mnogo lakše prodati veću količi-nu robe npr. jednostavnije je prodati 100 tona kruške nego pet tona, kvantitet sam po sebi ga-rantuje i kvalitet, jednobraznost, u sadnom ma-terijalu takodje. Ponuditi par hiljada sadnica nekome ko sadi više stotina hiljada je neozbiljno, tako je i u drugim granama poljoprivrede. Mi smo to prepoznali i savetujemo drugima, udru-žujte se, jer samo udruženi možemo više, bolje i kvalitetnije od drugih. I na kraju zadrugari mora-ju biti dobri ljudi, moraju umeti da dele, biti za-jedno i u dobru i u zlu.

Srbislav Vidojević, direktor „Timomeda“ – Knjaževac

TIMOČKI MED STIGAO NA TRŽIŠTE EU, SAD, BLISKOG ISTOKA...

Iz sopstvenih pčelinjaka i u saradnji sa preko 400 kooperanata „Timomed“ godišnje otkupi, preradi i plasira oko 500 tona pčelinjih proizvoda. Formiran i Centar za selekciju i reprodukciju matica.

Predstavite ukratko Timomed i koncept na kome funk-cioniše budući da imate veliki broj kooperanata?Preduzeće Timomed doo iz Knjaževca, osnovano 1989 godine, kao osnovna organizacija kooperanata, transfor-misana u pčelarsku zadrugu. Zatim u akcionarsko društvo i konačno u Društvo sa ograničenom odgovornošću je jedno od poznatih preduzeća u Srbiji po proizvodnji me-da i ostalih pčelinjih proizvoda, poput voska, propolisa, polenovog praha i matičnog mleča.U samom početku rada sa kooperantima i promena nači-na pčelarenja uvođenjem savremenih košnica tipa LR i DB sistema kooperanti su prešli sa ekstezivnog na inten-zivno pčelarenje radi proizvodnje robe – meda za tržište. Timomed je nabavio i iskreditirao preko 15.000 košnica sa pčelama, potrebnu opremu za pčelarenje kao i re-pro-materijal svojim kooperantima a oni su kredit vraćali is-porukom meda na kraju proizvodne godine. Znači kreditno zaduženje je bilo naturalno, utvrđivanjem količine meda na bazi vrednosno uzete opreme svakog pčelara ponaosob. Za uspešno pčelarenje organizovana je edukacija pčelara uz angažovanje vrhunskih stručnjaka iz oblasti pčelarstva iz zemlje i inostranstva.Za kooperante pčelare nabavljana je i stručna literatura u cilju novih saznavanja i obuke pčelara za savremeno i mo-derno pčelarenje.Ovakva praksa edukovanja dala je rezultate: Proizvođači su osposobljeni i stručno obučeni.Koje su prednosti vašeg kraja za bavljenje pčelarstvom, koje vrste meda su najviše zastupljene?Za proizvodnju čitave palete proizvoda kao što su: med, propolis, polenov prah, matična mleč, koji čine i sirovinu za preradu u pogonu Timomeda i finalizaciju istih preko novih gotovih proizvoda, različitog pakovanja, obezbedi-li smo sa kooperantima Ugovorom značajnu sirovinu pče-linjih proizvoda i istu u preradni pogon preradili i dobili standardne proizvode koje plasiramo poznatom kupcu u zemlji i inostranstvu. Zaštitili smo ime i gradili prepoznatljiv brend TIMOMED (Med sa područja timočkog regiona) kako bi potrošači

bili sigurni da ova robna marka dolazi sa ekološki čistog i zdravog područja – Timočke krajine.Sa razvojem kooperantskih odnosa i saradnjom sa preko 400 kooperanata i sopstvenog pčelinjaka sa oko 500 koš-nica koji je prerastao u Centar za selekciju i reprodukciju matica Timomed godišnje otkupi, preradi i plasira oko 500 tona pčelinjih proizvoda.Kakav je bio ovogodišnji rod i kakvi su dalji planovi u proizvodnji, preradi i prodaji pčelinjih proizvoda?Sa razvojem kooperantskih odnosa i saradnjom sa preko 400 kooperanata i sopstvenog pčelinjaka sa oko 500 koš-nica koji je prerastao u Centar za selekciju i reprodukciju matica Timomed godišnje otkupi, preradi i plasira oko 500 tona pčelinjih proizvoda.

Tvorac brendiranog meda iz Timočke krajine poznatog široj populaciji kao robna marka „Timomed“, Srbislav Vidojević govori za „Zadrugarstvo“ i Portal Privredni.rs

20 privredni.rs

21 privredni.rs

Naš cilj je 1000 tona godišnje proizvodnje i prodaje na domaćem i inostranom tržištu.Danas Timomed prodaje oko 70 odsto robe na domaćem tržištu a oko 30 odsto na inostranom tržištu. Cilj nam je da budemo izvozno orijentisana organizacija. Danas robu izvozimo na tržište EU, Amerike, Bliskog Istoka…S obzirom da na našem podneblju imamo izvanrednu pčelinju pašu za dobijanje kvalitetnog Bagremovog, Li-vadskog, Cvetnog, Lipovog, Šumskog meda, u toku godi-ne a zavisno od vremenskih uslova kao i klime, možemo dobiti rezličite količine meda po društvu. tj. košnici.Da li se za vaš med može re-ći da je organski?S obzirom da se radi o eko-loški čistom području Stare planine, mi smo organizacija koja je već dve godine deo svojih kooperanata, usmeri-la u Organsku proizvodnju meda sa ciljem da u dogled-nom vremenu od godi-nu-dve, imamo i preko 100 tona organskog meda za plasman na domaćem tržištu kao i inostranstvu.Gde se sve mogu kupiti vaši proizvodi, jeste li zadovoljni cenom?Kada je reč o domaćem tržištu, naši proizvodi mogu se naći u svim velikim trgovačkim lancima, u prodavnicama zdrave hrane a moguća je i kupovina preko e-shopa, sla-njem na adresu kupca.Cene naših proizvoda su realne a tu nemamo nikakav pro-blem jer su naši proizvodi vrhunskog kvaliteta a to veoma dobro znaju naši potrošači. Iz prodajnih cena najviše pri-pada našim kooperantima jer su oni zaslužni za kvalitet proizvedenih sirovina te su i oni na kraju zadovoljni otku-pnim cenama. Njima cena nije ni najvažniji faktor jer ima-ju sigurnost da će svu sirovinu otkupiti poznati kupac tj Timomed. Danas je veoma važno da znaš za koga proizvo-diš jer su cene u otkupu najbolje u Srbiji i finansijski su zadovoljni svi.Kakvo je intersovanje za med i pčelinje proizvode u sve-tu?Lagano se povećava interesovanje svetskih kupaca za ku-povinu našeg srpskog meda i to nas čini zadovoljnim jer

ćemo svu proizvedenu količinu plasirati na tržište.Da li je Srbija poznat proizvodjač meda u Evropi, kakvi su potencijali za razvoj?Kada je u pitanju Srpsko pčelarstvo mogu reći da imamo velike šanse da uđemo u ozbiljnu ekspanziju povećanja broja košnica jer za to imamo sve prirodne uslove i veliku površinu medonsone flore. Procenjuje se da imamo oko 1.200.000 košnica a to bi bio veliki potencijal razvoja pče-larske privrede Srbije.Koliko je ova inicijativa ministra Krkobabića važna za Vaš kraj i razvoj seoskih podrućja?Inicijativa ministra Krkobabića za osnivanje zadruga je ve-oma dobra i treba je maksimalno podržati i osnivati nove zadruge na prostorima gde za to postoje uslovi, naročito tamo gde ima seoskog stanovništva, radno sposobnog. Treba organizovati proizvođače, buduće kooperante za-druga da uđu u organizovanu proizvodnju i preko svoje zadruge da plasiraju proizvod. Znači, kooperant ima trži-šte, tj. svoju zadrugu koja će mu dati sigurnost u plasmanu proizvoda. Zadruga mora da obezbedi svoje tržište da pre-da i naplati proizvod i plati svom zadrugaru za proizvod po ugovorenoj ceni.Oživljavanje sela može se očekivati formiranjem zadruga

tako da će se verovatno i do-bar deo stanovništva iz grada koji nema posao, vratiti na se-lo. Država bi morala subvenci-jama podržati ovakav vid kooperacije sa zadrugom i obezbediti sredstva za poče-tak rada zadruga.Kakva je podrška države u pčelarstvu, da li su potrebni neki drugi vidovi podrške i koji?U pčelarstvu, podrška države u subvencijama je zadovolja-vajuća iako bi povećanim

sredstvima subvencije povećali broj košnica na prostoru Srbije i te nove količine pčelinjih proizvoda bi sve išle u izvoz a to nam je i opšte opredeljenje u društvu. Smatran da prilikom registracije vozila za prevoz pčela, treba mak-simalno skinuti cenu registracije vozila jer se isto koristi samo tri meseca a registracija se plaća za godinu dana. Verujem da može da se nađe rešenje za ovaj predlog.

Timomed je dobitnik brojnih domaćih i međunarodnih priznanja za kvalitet

VELETRŽNICA BEOGRAD MESTO UDRUŽIVANJA PROIZVOĐAČA

Veletržnica predstavlja posebnu tržišnu instituciju u prometu širokog spektra, pre svega poljoprivredno-prehrambenih i drugih pratećih proizvoda. Ona je ključna karika u lancu snabdevanja namirnicama na teritoriji Beograda i Srbije, ali i mesto udruživanja, ugovaranja i realizacije uvoza i izvoza.

Veletržnica je istovremeno i tržišna ali i infrastrukturna in-stitucija velikog potrošačkog centra, koja vrši ključni uticaj na kvalitet i finalnu cenu lako kvarljivih proizvoda koji su od presudne važnosti za snabdevanje miliona potrošača. Vele-tržnica Beograd ima značajnu ulogu u procesu uvoza i se-lekcije voća i povrća namenjenih za konzumiranje na domaćem tržištu. Isto tako, sve značajnija je njena uloga na polju unapređenja i povećanja efikasnosti izvoza ovih na-mirnica. Veletržnica predstavlja značajan projekat koji ima ogroman potencijal, koji nudi tržištu ono što je potrebno u oblasti poljoprivredne proizvodnje. Takođe nudi jedinstven na-stup proizvođača, unificiranu ponudu proizvoda, dovoljne količine u dovoljnom kontinuitetu i samim tim predvidivost za poslovanje lica koja nabavljaju svoju robu na Veletržnici Beograd.

Veletržnica Beograd se nalazi na površini od 18,5 ha. Na površini od 7 ha nalazi se plato za prodaju voća i povrća iz kamiona sa 750 prodajnih mesta i 75 šatora. Takođe na 7.500 m² nalazi se poslovni i skladišni prostor u strukturi od 20 lokala, 42 kancelarije i 52 magacina. Pre dve godine otvoren je i parking terminal za teretne kamione. Na Vele-tržnici Beograd izgrađena je i hala za prodaju voća i povrća na 10.400 m². U ovoj godini na platou Veletržnice Beograd izgrađeno je i 10 montažnih objekata/lokala, površine od 20 m².Veletržnica Beograd pruža usluge zakupa mesta na platou sa kojih se vrši prodaja voća i povrća iz kamiona, zakupa montažnih objekata (šatora i molova), magacina i magacin-skog prostora, kao i zakup lokala i kancelarija.

22 privredni.rs

23 privredni.rs 23 privredni.rs

Kako je precizirano Zakonom o trgovini, na Veletržnici Be-ograd robu može da prodaje svako lice koje ima svojstvo trgovca. Svojstvo trgovca imaju fizička lica i poljoprivredni-ci, odnosno registrovana poljoprivredna gazdinstva, zatim pravna lica, preduzetnici koji obavljaju trgovinu.Da biste prodavali robu na Veletržnici Beograd potrebno je da dokažete da ispunjavate ove zakonske uslove, odgova-rajućim dokumentima: fotokopijom lične karte, fotokopi-jom saobraćajne dozvole, izvodom iz Agencije za privredne registre (za preduzeća), izvod iz Registra poljopri-vrednih gazdinstava (za gazdinstva) i izvod iz Cen-tralnog registra Ministar-stva poljoprivrede i trgovine (za proizvođače).Veletržnicu Beograd po-seti oko 2.000 kupaca dnevno. Veletržnica sna-bdeva tržište koje naselja-va preko 3 miliona stanovnika. Prodavac na ovoj lokaciji plasira od 2 do 1.000 tona robe, u za-visnosti od sopstvene proizvodnje.Veletržnica Beograd kao odgovorno preduzeće periodično organizuje seriju okupljanja proizvo-đača i poljoprivrednih sa-vetodavnih stručnih službi, kao i drugih subje-kata čije poslovanje je u funkciji, odnosno jednim delom služi poljoprivredi, njenom održavanju, razvoju i unapređenju. Ovakva vrsta okupljanja organizuje se radi razmene znanja i iskustva, od-nosno sa ciljem da proizvođači dobiju što veći obim kori-snih informacija koje će upotrebiti u svoju korist, što je višestruko korisno za sve. Veletržnica Beograd se nalazi na odličnoj saobraćajno-logi-stičkoj lokaciji koja je podjednako pristupačna za sve do-bavljače, uvoznike i kupce. Kako bi proizvođači mogli što lakše da plasiraju svoje proizvode, neophodno je udruživa-nje proizvođača na mestu prodaje, kao i formiranje moder-nih zadruga koje će biti sposobne za snabdevanje velikih

potrošačkih centara tokom cele godine, zatim izgradnja lo-gističkih centara povezanih sa mestima prodaje, odnosno sa Veletržnicom Beograd.Kao mesto velikog obrta, Veletržnica podstiče udruživanje i kooperaciju proizvođača, pospešuje produktivnost i kon-kurentnost svih učesnika koji na njoj posluju. Godišnji pro-met robe na Veletržnici Beograd kreće se oko 120.000 tona. Na osnovu kretanja ponude i tražnje za poljoprivred-

nim i prehrambenim pro-izvodima u svetu može se očekivati povećanje po-trošnje poljoprivrednih proizvoda. Nakon otvara-nja hale za prodaju voća i povrća očekuje se narav-no i porast prometa robe na godišnjem nivou za oko 150.000 tona.Hala za prodaju voća i po-vrća je kompletno završe-na prostire se na 10. 400 m² i izgrađena je po naj-savremenijim standardi-ma. Asfaltiran je parking za teške kamione na po-vršini od 34.000 m² i pra-teća infrastruktura. Izgrađena je pristupna saobraćajnica sa ula-zno-izlaznim rampama. Prodajni i skladišni pro-stor biće centralno klima-tizovani u skladu sa vrstom robe koja se u ha-li prodaje. Takođe u hali će se realizovati postroje-

nje za kalibrisanje i pakovanje robe na licu mesta. Hala za promet voća i povrća sadrži 40 poslovno-prodajnih jedini-ca. Bruto površina jedne poslovno-prodajne jedinice iznosi 200 m². Svaka jedinica ima pripadajuću utovarno-istovar-nu rampu, sanitarni čvor, prostor za sladištenje robe, izlož-beni i kancelarijski prostor.Nakon otvaranja hale za prodaju voća i povrća u planu je i izgradnja još dve hale. Hala za meso i ribu i hala za cveće na površini od po 3.500 m². Redosled u realizaciji druge i treće hale zavisiće i od potrebe tržišta.

Veletržnica pravo mesto za udružene proizvođačeVećina proizvođača u Srbiji nije u mogućnosti da prodaje svoje proizvode velikim trgovinskim lancima, zato je neophodno da se što više proizvođača udruži na nivou opština i zajedno izađu sa ponudom.Veletržnica Beograd potpisala je sporazum o saradnji sa op-štinom Brus. Ovim sporazumom otvara se mogućnost za veći plasman poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz opštine Brus, takođe ova saradnja predstavlja i dodatni podsticaj za poljoprivredne proizvođače.

Potpisan Sporazum sa opštinom BrusZoran Milošević v.d. direktor Veletržnice Beograd

24 privredni.rs

Poljoprivredna zadruga Zaplanjski Zasadi, Gadžin Han LEKOVITO BILJE IZ NETAKNUTE

PRIRODE SUVE PLANINE Najzastupljeniji su beli slez, neven, artičoka, kamilica, peršun i nana. Svi zadrugari i kooperanti, prošli su obuke i dobili sertifikate kako i na koji način da gaje i sakupljaju samoniklo lekovito bilje.Ponosni smo na činjenicu da su analize našeg lekovitog bilja pokazale visok kvalitet, u rangu organske proizvodnje.

Na inicijativu dva prijatelja Zorana Ilića i Dragana Mijalkovića, da podno Suve planine, čiste i eko-loške sredine, krenu sa plantažnim uzgajanjem lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja 2010. godine nastaje udruženja ZASAD. Uz podršku svojih porodica i bliskih prijatelja, s velikom ve-rom, željom i ljubavlju bore se za „osvajanje“ Za-planja, ostanak i opstanak na selu.

Kako prolaze godine, raste broj lekovitih biljaka, povećavaju se površine, ali se uvećava i broj ko-operanata koji žele da se bave ovom vrstom pro-izvodnje. Logično je da se iz Udruženja kao neprofitne or-ganizacije pređe u ozbiljnije poslovanje i u Zem-ljoradničku zadrugu ZAPLANJSKI ZASADI, koja se bavi proizvodnjom , preradom i sušenjem leko-

vitog, začinskog i aromatičnog bilja, koja je osno-vana 2017 godine kao prva zadruga u Srbiji za lekovito bilje.

Zadrugu čine 15 zadrugara i 63 kooperanta iz 12 sela smeštenih u netaknutoj prirodnoj sredini. Od lekovitog bilja koje se uzgaja na parcelama najzastupljeniji su: beli slez, neven, artičoka, ka-milica, peršun i nana.

Svi zadrugari i koperanti prošli su obuke i dobili sertifikate kako i na koji način gajiti, ali i kako sakupljati samoniklo lekovito bilje. Obuku vrši-mo u saradnji sa institutom „Josip Pančić“ iz Be-ograda i profesorom Radosavom Jevđovićem koji nam je u mnogome pomogao svojim zna-njem i iskustvom.

Foto: Zaplanjski zasadi

Plantažno uzgajanje lekovitog bilja svi zadru-gari i koperanti rade sa svojim porodicama tako da i zarada koju ostvare ostaje u krugi porodice. Posebno je zanimljivo da se kod ove proizvod-nje sve unapred zna, najpre se potpisuju ugo-vori sa koperantima o pripremljenim parcelama, da bi se znalo koliko semena je potrebno obez-bediti. Okvirno se zna kolika je količina proizve-denog lekovitog bilja sa tih parcela, poznata je i najniža zagarantovana cena tog lekovitog bilja, a samim tim se zna i očekivani prihod sa tih parcela. Sve što se posadi na bazi ugovora sa Zadrugom, biće otkupljeno i dobrim delom od-lazi na tržište Italije i Nemačke. Ovim projektom Ministarstva bez portfelja na čijem je čelu ministar Milan Krkobabić i Vlade Republike Srbije ostvaruju se velike mogućno-sti da se modernizuje i olakša rad, povećaju po-vršine pod lekovitim biljem, ali i da od dosadašnjih poluproizvoda dođemo do final-nog proizvoda. Od mlina koji smo dobili i pake-rice koju posedujemo, možemo da proizvedemo čaj, i uz pomoć destilatora dobijemo kvalitetno eterično ulje. Samim tim dolazimo do onog najbitnijeg, a to je povećanje finansijske dobiti

i veće zarade kako zadrugara, tako i koperana-

ta. Ministarstvo je dodelilo 5,9 miliona dinara za kupovinu opreme, što je Zadruga iskoristila i nabavila neophodnu mehanizaciju: traktor

„belarus“, prikolicu, motokultivator, rotofrezu, plug, sejalicu za sitna semena, mlin, destilator, plastenik za proizvodnju rasada. Zadrugari već poseduju dve sušare, dve seckalice, pakericu za čaj, motokultivator.

Sa povećanjem površina i količine lekovitog bi-lja povećaće se i izvoz, jer su kvalitetom naših proizvoda u inostranstvu veoma zadovoljni. Po-nosni smo na činjenicu da su analize našeg le-kovitog bilja pokazale visok kvalitet - u rangu organske proizvodnje. Razvojem i širenjem po-vršina ne smemo nikako da zanemarimo kvali-tet, to nam je osnovni zadatak i cilj.

Da bi krenuli u osvajanje tržišta kako čajem tako i eteričnim uljem moramo da održimo kontinu-itet u proizvodnji, ali i vodimo računa da kvali-tet bilja koji se proizvede u Zaplanju bude na zavidnom nivou. U inostranstvu se traži lekovi-to bilje sa naše teritorije, i ovo je šansa za naše ljude da sebi mogu da ostvare prihod i žive so-lidno od svog rada.

25 privredni.rs

26 privredni.rs

Za proizvodnju lekovitog bilja nije potrebno mnogo, najbitnija je volja. To u suštini nije za-htevan i složen posao, ali zahteva veliku posve-ćenost i znanje. Svi zadrugari i kooperanti su se i ranijih godina bavili poljoprivredom pa im ovaj posao nimalo ne pada teško, ali ima i onih kojima ova delatnost nije bila bliska ali su shvatili da uz malo truda mogu sebi da obez-bede dodatni prihod. Recimo, za par sati rada na suncu svakog trećeg dana (od juna do prvih jačih mrazeva) može se obrati neven, a sa po-vršine od pet ari možete ostvariti zaradu od 500 evra, što nije malo. Beli slez se sadi u pro-leće iz rasada koji je u lejama posejan u rano proleće. Od belog sleza koristimo koren, od ko-jeg praktično nema otpada. Svaki deo korena

ima svoju cenu, a najskuplja je i najkvalitetnija takozvana kocka. U Zaplanju je jedna porodica sa površine od 10 ari uspela da očisti i sasecka 210 kg suve kocke belog sleza i ostvari prihod veći od 200.000 din. Sa parcele od jednog hektara pod artičokom (koja se kosi 3-4 puta u toku sezone) ostvaruje se prihod od oko 2.000 evra.

Uz malo truda i dobre volje od lekovitog bilja može da se dobro zaradi. Ovo je šansa za mno-ge porodice da obezbede stabilne prihode, da svoje zakorovljene parcele pretvore u zasade lekovitog bilja i reše svoju egzistenciju. Ovo je šansa za mnoge da ostanu na selu i žive od svog rada.

Foto: Zaplanjski zasadi

Najvažnije privredne informacije na jednom mestu• Specijalizovani ekonomski portal ; • Tačne, pouzdane i objektivne informacije iz svih oblasti privrede i finansija; • Posebni tematski prilozi i specijalna izdanja;• Podrška u promovisanju vaših poslovnih ideja i aktivnosti

Vaš privredni.rs e-mail: redakcija@privredni.rs, Tel: +381 11 3282-005https://privredni.rs

Najpoznatijeg svetskog proi-zvodjača iz oblasti potpuno automatskih sistema Valmont Valley, automat-skih mašina tipa Linear, Rendžer, Pivot, Univerzal.

Italijanske ćerke kompanije Nettuno Irrigacione koja proizvodi poluautomatske sisteme, tzv. Tifone.

Italijanske kompanije Visa, koja je vodeći proizvodjač-ser-viser agregata, kako strujnih tako i za posebnu namenu (crpne pumpe, cevi i opreme za navodjavanje)

Kineske kompanije RedStar valve, koja je vodeći proizvodjač livenarije , zasuna i ventila

Italijanske kompanije SAB, koja je vodeći proizvodjač creva i traka za KAP PO KAP navodjavanje ,razlicitih tipova spojnica i opreme za cevovode

Turske kompa-nije PM Group , koja je vodeći proizvodjač Lay Flat creva za distribuciju vode

Nemacke kompanije MMM tech , koja je vodeći proizvodjač opreme , uredjaja za merenje vlaznosti zemljista i meteo stanica.

http://www.navodnjavaj.com/

Agrosavet-Irrigation d.o.oPodizanjem svesti ljudi u ekonomsku isplativost, dobit, i sigurnost žetve, koja se može ostvariti povećanjem površina koje su pod sistemima za navodnjavanje je tema kojom bi se sigurno trebalo baviti mnogo više u vreme tržišne ekonomije. Uprkos dugogodišnjem zanemarivanju, jednostavna računica veće ekonomske isplativosti pri korišćenju svih agrotehničkih mera navela je na podizanje novih i revitalizaciju starih sistema, čime smo se po veličini i broju obradivih površina pod sistemima za navodnjavanje vratili na godine do pre rata(u SFRJ 200000ha je bilo pod zalivnim sistemima). Postoji nada da će taj broj ići na više iz godine u godinu i da će država/e pomoći i malim i velikim proizvodjačima pod otvorenim nebom. Kompanija Agrosa-vet-Irrigation je osnovana iz razloga i sa ciljem revitalizacije starih i izgradnje novih zalivnih sistema .

Šta nas izdvaja od konkurencije i zbog čega se preporučujemo?Osnivač kompanije je diplomirani inženjer melioracije, koji poseduje preko 25 godina radnog iskustva u struci na terenima u Vojvodini. Dugogodišnje iskustvo na proizvodnji, servisiranju i održavanju mašinskih i elektro sklopova za mašine za navodnjavanje krasi naše servisere. Lideri smo u našoj zemlji po broju obnovljenih za-puštenih meliorativnih sistema kao i izgradnji potpuno novih sistema za navodnjavanje. Uz pomoć stručnih saradnika gradjevinske operative rešavamo bilo kakav irigacioni problem . Radimo zaštine sisteme protiv kradja sistemom alarma - dojave, kako za već postojeće sisteme tako i za nove. Takodje radimo revitalizaciju, servis, remont automatskih mašina bilo kog drugog proizvodjača, a da to nije Valmont odnosno nekada Sever

Ovlašćeni smo distributeri i serviseri

Sredstva u iznosu od 175 miliona evra iz predpristu-pnih fondova EU uz 50 miliona evra državnih sred-stava dostupni su i prvi poziv biće objavljen najverovatnije 20. decembra. Kako je za RTS izjavio Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šu-marstva i vodoprivrede, prvi poziv biće namenjen za nabavku traktora i mehanizacije a drugi će biti vezan za prerađivačku industriju i marketing.. Nedi-mović je istakao da se država akreditovala i da je ceo proces konačno završen.On je podsetio da se o IPARD fondovima dugo priča i da je postojalo veliko nepoverenje, ali da je sasvim izvesno da će poziv biti objavljen 20. decembra. Mi-nistar je poručio da postoji nekoliko pravilnika i da njegove kolege poslednjih dana idu na teren kako bi upoznali poljoprivrednike sa procesom i postup-kom aplikacije. „Moraju se poštovati pravila EU za-to što mora postojati odgovornost države i poljoprivrednih proizvođača“, rekao je Nedimović za RTS. On je naglasio da će regionalne razvojne agencije i lokalne samouprave maksimalno promo-visati pravila na terenu i dodao da će kontrola koja će se sprovoditi biti stroga.

Sredstva će se odobravati po predviđenim pravili-ma a posle prvog poziva naredni će biti objavljen u martu iduće godine i za njega će moći da apliciraju mala i srednja preduzeća iz prerađivačke industrije i marketinga.Ministar je istakao da se moraju uvesti automatski protivgradni sistemi, kako bi se delovalo preventiv-no, što će najpre biti urađeno na dva radarska cen-tra a kasinije i na ostalim. On je takođe naglasio da su navodnjavanje i elektrifikacija polja, najvažnije aktivnosti u cilju sprečavanja eventualnih posledica suše.Podsetimo,krajem leta počela je prva faza izgrad-njesistema za navodnjavanje i otvoreno 14 projeka-ta, 11 u Vojvodini i tri u centralnoj Srbiji a u toku je priprema projektne dokumentacije za nove projek-te.Kada je reč o budžetu za 2018. godinu, Nedimović je istakao da je on za skoro 12 odsto veći u odnosu na ovu godinu i da je najvažnije da se taj novac upo-trebi za najvažnije razvojne projekte.

Branislav Nedimović ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

SREDSTVA IZ IPARD FONDOVA NAJPRE ZA NABAVKU

TRAKTORA I MEHANIZACIJE Poziv za korišćenje sredstava namenjen je malim i srednjim preduzećima pa velike firme neće moći da apliciraju.

28 privredni.rs

FPM Agromehanika-Boljevac

JEDAN OD NAJVEĆIH PROIZVOĐAČA POLJOPRIVREDNIH MAŠINA

U JUGOISTOČNOJ EVROPITradicija i iskustvo duže od 50 godina garancija su visokog kvaliteta proizvoda. Izvoz traktora i mehanizacije u više od 30 zemalja sveta.

Kompanija FPM Agromehanika je jedan od najvećih proizvođača poljoprivrednih maši-na u Jugoistočnoj Evropi, sa tradicijom dužom od 50 godina. Od svog osnivanja, 1961. godine, nastojala je da ide u korak sa tehnološkim trendovima i da usavršava proizvod-nju, zahvaljujući čemu je danas to uspešna firma sa 250 visoko obučenih i kvalifikovanih zaposlenih, sa najmodernijim mašinama i razvijenom tehnologijom u svim fazama pro-izvodnje. Razvoj proizvoda se vrši u sopstvenom odeljenju za istraživanje i razvoj, pri čemu se održava bliska saradnja sa fakultetima i institutima za poljoprivredu i mašinstvo, kao i sa dobro poznatim i renomiranim proizvođačima poljoprivrednih mašina iz Italije, Fran-cuske i Nemačke. FPM Agromehanika poseduje sertifikat za sistem upravljanja kvalite-tom ISO9001:2008, a svi proizvodi poseduju CE znak, što garantuje bezbednu upotrebu.

1. PRIKLJUČCI ZA TRAKTORE- Mašine za košenje i sakupljanje sena (rotacione diskaste kosačice, kosačice sa jednom i dve rezne letve, sakupljači sena „Sunce”, trakasti i rotacioni sakupljači);

-Mašine za obradu zemlje (lake pomerljive freze, teške ro-tacione freze, vučene tanjirače);

-Sitnilice biljnih ostataka–mulčari(za ratarstvo,voćarstvo i vinogradarstvo);

- Pneumatske sejalice (za kukuruz, šećernu repu, suncokret, soju, bundevu i slično);

- Nošeni rasipači đubriva;- Daske za čišćenje snega.

2. SAMOHODNE MAŠINE - Motokultivatori (snage 6 KS, 8 KS,10 KS i 12,5 KS);- Motokosačice (univerzalne i parkovske);- Motokopačice (snage 1,5 KS i 5,5 KS);- Priključci za samohodne mašine sopstvene proizvodnje, kao i za mašine drugih proizvođača.

3. TRAKTORI - FPM Agromehanika je krajem 2012. godine uspostavila strateš-ku saradnju sa indijskom firmom Sonalika, jednim od naj-većih proizvođača traktora na svetu, na polju proizvodnje i prodaje traktora Solis za tržište Srbije i regiona.Saradnja će se razvijati fazno, a krajnji cilj je proizvodnja i sklapanje traktora sa učešćem sopstvene i domaće proizvodnje od najmanje 50%. Vođenje računa o kvalitetu i visokoj pouz-danosti, kao i želja za stalnim usavršavanjem i modernizo-vanjem proizvodnog asortimana, ključni su razlozi zbog kojih je FPM Agromehanika odlučila da uspostavi saradnju sa kompanijom Sonalika. Proizvodni program trenutno či-ne modeli od 20 do 90 KS, a u toku je razvoj modela od 110, 120 i 140 KS.

4. USLUŽNA PROIZVODNJA Pored osnovnog proizvodnog programa, kompanija proi-zvodi veliki broj delova i sklopova za druge proizvođače poljoprivredne mehanizacije, kao i za firme iz drugih sek-tora privrede.

Proizvodni program čine sledeći proizvodi i usluge:

29 privredni.rs

ʺŠareni svet plastičnih mrežaʺ je slogan koja već 20 godina šara domaće tržište pomoću SIGMA PROMET- a iz Bečeja, Svetozara Markovića 104.Firma se bavi proizvodjom i distribucijom zaštitnih mreža. Za ovih 20 godina uspeli smo u svim granama industrije i poljoprivrede da nadjemo rešenje pomoću mreža.

http://www.sigmaprom.rs e-mail: info@sigmaprom.rs+381 21 / 6914 - 941 +381 21 / 6914 - 630 +381 21 / 6912 - 944

U voćartstvu, prisutni smo sa jedinstvenim proizvodom ZAŠTITNOM MREŽOM za voćnjake koja ima dva tipa • Voćke koje već imaju grane gde zaštita ide sa mrežom SPIRALA koja se natakne sa strane,• Mlade voćke gde se mreža navuče na vočku i vrši zaštitu.Pored mreža prisutni smo i sa artiklom POVIJAČI GRANA gde imamo široku lepezu rešenja zavisno od situacije.U povrtarstvu prisutni smo sa zaštitnim mrežama protiv sunca, sa mrežom za špalir i sa pakovanjem gde imamo široki dijapazon vreća kao i mašina za pakovanje.

Naši kupci lako mogu da dodju do naših proizvoda jer preko naših regi-onalnih partnera snabdevamo poljoprivredne apoteke gde na jednom mestu mogu da uzmu mrežu, seme, lopatu i ostalo.Imamo veoma dobre odnose sa nekoliko ZEMLJORADNIČKIH ZADRUGA gde naš korisnik, član zadruge može da plati robu u naturi preko zadruge. Oni se faktički oslobadjaju brojnih obaveza u pogledu trošenja vremena, cene, isporuke, jer je zadruga ta koja sve to završa-va za potrebe svojih članova.Pratimo tržište i prilagodjavamo se situaciji, koja odredjuje dinamiku prodaje. Veoma nam ja važno da implementiramo proizvode koji se već godinama primenjuju u Evropi i zato angažujemo ceo naš resurs prodaje, da bi edukovali korisnike naših mreža, kako da ih postave i prilagode datim uslovima.Za 2018.godinu imamo velike planove sa distributerima naših zaštit-nih mreža na zadovojstvo naših korisnika.