ZAGORAC SRĐE BIOGRAFIJA by dr Mitar Lutovac

Zagorac Sre: AUTOBIOGRAFIJA

AUTOBIOGRAFIJAZagorac Sre Kapetan Korvete-hidrograf Roen sam, 23.Februara daleke 1924.godine u Risnu-Gabela.Moj otac Jovo je odluio da se preselimo sa Stare Slanice u Gabeli,to je dio Risna.Ja se jedino sjeam ivota u Pijerovie u Dobroti gdje smo ostali do 1930.godine.Tu su se rodile dvije moje sestre:Ruica i Ljubica.Prvi razred osnovne kole zavrio sam u koli S.V. Stasije (Dobrota).To je bila mala niska zgrada,a u uionici su bila sva etiri razreda osnovne kole.Brat Uro pohaao je trei razred u toj koli.Na kraju nastave svi smo pjevali neke pjesme.Jednom je doao katoliki pop i odveo nas je u vinograd,da uberemo malo groa,a onda smo ili u crkvu Sveti Stasije.Ta kola je sruena u zemljotresu i sad je ruevina.Otac je ve otiao u penziju 1929 god.Bio je andarmerijski narednik,a majka Marija roena Armenko.Ona je dola u Risnu kod tetke Mile Drobnjakovi sa tri godine iz Patrovia.Tu je zavrila osnovnu kolu i udala se za mog oca Jova Zagorca,rodom iz sela Koljane,optina Vrlika.On je tu uio osnovnu kolu zajedno sa Dinkom imunoviem,kasnije piscem.Iz Dobrote preselili smo se u kaljare.Tu sam zavrio drugi i trei razred.Najstariji brat Duan pohaao je gimnaziju i bio je odlian ak.U tom stanu rodila se moja etvrta sestra Zorka.Ranije se u Meljinama rodila najstarija sestra Boica.Tako u tom malom stanu ivljeli smo svi,otac,majka i sedmoro djece.Promijenili smo nekoliko stanova u kaljarima.Zatim smo se preselili u Tabainu blizu Kotora kod porodice Laloevi.U kaljarima sam zavrio drugi i trei razred,a u Kotoru etvrti osnovne kole.Kotor je bio jedan kulturni centar.Gimnazija Realka ,osmogodinja,zatim Pomorska Trgovaka akademija-Nautika, radnika kola (enska) sa 4 godine i u Dobroti domainska kola.U gimnaziji sam zavrio dva razreda. Nijesam volio gimnaziju iako je ona davala opte obrazovanje.Kada sam imao 10 godina otac mi je umro. U Kotoru smo promjenili jo jedan stan i uselili se u zgradu na treem spratu. Tu je bila jedna mala pijaca a zvala se PIJACA OD MLIJEKA.Tu su donosile ene mlijeko i prodavale ga.Kada sam kasnije kao pomorac i hidrograf obiao sva mjesta na naem Jadranu vidio sam da jedino Kotor ima najvie trgova i malih pijaca. Tu je bio i dobar pazar van zidina grada.Najvie je robe dolazilo iz Grblja,a i sa Trojice.Na Trojici su kaljari i kaljarice sadili zeleno povre koje su prodavali.Poslije oeve smrti dola nam je u posjeti majina tetka Mila Drobnjakovi iz Risna.Ona je bila ve u godinama i slabo je ivjela.Rekla je naoj majci da poslije smrti njeno imanje u Risnu ostavlja njoj,i taj je testament stavila u sudu u Perastu. Molila je nau majku da je posjeti jednom sedmino u Risnu, onda joj je majka nosila hranu.Ve 1936.godine nije mogla sama da ivi, pa je dola u Kotoru kod nas,ali je uskoro umrla.Mi smo se preselili u Risnu 1937.godine, i ja sam nastavio kolovanje u treem razredu Graanske kole.1


Tu su bili novi predmeti; stenografija,knjigovostvo,nauka o robi i neki praktini radovi.kola je bila u Domu Vasa ukovia na treem spratu.Bilo nas je malo aka.U Risnu je bio drugaiji ivot,priroda je bila puna zelenila.aci koji su uili u Kotoru prevozili su se brodom Zetske plovidbe,vonja je trajala jedan sat,mjesena preplata je bila 100 dinara.U prvom i drugom razredu bilo je dosta uenika.ak su neke profesorice bile iz Dubrovnika,a to je bilo podruje Zetske Banovine ije je sjedite bilo na Cetinju.Nama je matematiku predavala profesorica Marija Lujak iz Dubrovnika.Nas dvojicu aka u treem razredu mene i Boidara Ognjenovia sruila je na popravni iz matematike.Za popravni,svaki dan smo jedan sat kod mene uili i to temeljito a rezultat je bio veoma dobar,a to se pokazalo u etvrtom razredu kada smo imali vrlo dobre ocjene.Ja sam onda shvatio da je temelj znanje i da je rad glavni uspjeh svakog uspjeha. Najvei uspjeh u ivotu je pobjediti sebe a ne prisila sa strane.Nije sve zlo za zlo.uo sam neke izreke od starijih ljudi.I zlo ti bilo u dobri as i to kau kinezi to gore to bolje. Zavrio sam graansku kolu sa uspjehom, a etvrti razred je bio popunjen sa 2 aka iz avnika i jednog iz Imotskog.U avniku se ukinula graanska kola.Svi smo bili dobri drugovi i zajedno smo uili,obino etajui u prirodi.Niko nije puio cigarete,a ja sam se toga odvikao im smo se preselili u Risnu. U domu je bio kulturan ivot.Velika sala je bila i za ples,a dogaale su se razne predstave.Glumci su bili aci iz gimnazije i mjetanke.U Risnu je na izborima 1935.godine pobjedila opozicija sa Nikolom urkoviem (komunistom).Znam da je u Risnu doao Ivo Lola Ribar sa instrukcijama za rad i formiranje SKOJ-a.Tada se formirao SKOJ a za sekretara je bio izabran najstariji brat koji je sa odlinim uspjehom zavrio gimnaziju.Ilegalno se formirala napredna biblioteka.Sjeam se knjiga: Mati od Gorkoga;Kako se Kalio elik i jo druge.Meni su bile dostupne te knjige pa sam ih itao.Kad su se trebali odravati sastanci SKOJ-a koji su bili tajni,pa mi je brat Duan davao zadatak da naem zgodno mjesto za odravanje sastanaka.Rekao mi je da ostanem na sastanku SKOJ-a.To je bilo u novembru 1939.godine.Od tada sam postao SKOJEVAC.Davao mi je dosta literature,pa sam tada i itao ali sam polako sazrijevao.Bilo je tu i mala broura o puenju i drogi. Nikola urkovi kada je bio predsjednik optine Risan, organizovao je u zgradi na Rtcu internat za ake iz Krivoija,Morinja i Bakoa.Tu je bilo dosta aka koji su pohaali graansku kolu u Risnu,gimnaziju u Kotoru i Pomorsku trgovaku akademiju u Kotoru.Ekonom i njohov staratelj bio je Savo Ili sa Ledenica(kasnije narodni heroj). Svi lanovi SKOJA iz tog internata bili su ukljueni u nau organizaciju SKOJA.Nekada smo organizovali izlete kao ovaj na slici u Mornju i u Gornjem Morinju kod one crkve gore.Na Petrov dan u Risnu ispog groblja na livadi uestvovalo se redovno gdje sastajala sva napredna omladina i odrasli.Tada su u partiju primljeni Uro Zagorac,Branko Ognjenovi Albino Medi 1940.godine.

2


Jednoga ljeta organizovan je izlet u Bijelu Goru na tromei izmeu Crne Gore,Hrvatske i Hercegovine vozili smo se kamionom do Grahovskog Polja a onda pjeke u Bijelu Goru,govor je drao Savo Ili a zatim Sava Kovaevi. Onda sam primijetio dva andara koji su posmatrali skup i nisu intervenisali.Sava Kovaevi se zalagao za vojni savez sa SSSR-om.Tu smo se astili sa mesom sa ranja,a bilo je i voa.Ja sam svakako elio da idem na taj izlet a braa su me odvraala,ali moja majka je rekla ako Sre ne ide neete ni vi ii.Trebalo je platiti po 50 dinara a za mene je bilo 30 dinara.U Risnu je donio sliku Maksima Gorkoga(Crno bijela grafika) 1937.godine student Petar Jovanovi Rinjanin.Ja sam tu sliku sauvao u jednoj drvenoj kutiji u naoj dubravi gdje je niko nije mogao otkriti za vrijeme rata.Poslije rata sam je ja naao potpuno zdravu i to je ta slika koja je danas stavljena u okvir.Kad sam zavrio graansku kolu doao je kod nas na ujak Andrija Armenko (majin brat) koji je bio uitelj i tako blago razgovarao sa mnom.Ja sam elio da pohaam poljoprivrednu kolu u Baru,uslovi su bili da se mora plaati kolarina i smjetaj, jer smo imali imanje i kuu,onda sam se odluio za Nautiku.Za Nautiku je trebala i preporuka.Moja majka je ila kod kapetana plovidbe Vlada Ivelia,da mi napie molbu za prijem u Nautiku. Ta kola se zvala POMOROSKA TRGOVAKA AKADEMIJA U KOTORU.U prvi razred imali su samo 24 polaznika.Moj ujak je iao kod direktora kole sa preporukama da me prime.Upis u toj koli bio je takav da se mogu upisati do 24 godine ivota starosti a da nisu oenjeni.Bio sam primljen.U koli se moralo ii u odijelu sa dugim pantalonama i apkom na kojoj je bio amblem i broj razreda koji pohaa.Tako sam i ja poeo da uim kolu koja e mi biti ivotni put, a nisam zavisio od brae jer su oni uili neto drugo,gimnaziju.U kolu sam iao brodom Zetske Plovidbe,iskrcavali smo se u Dobroti ( sveti Matija) i onda pjeice do kole.Nastavnici su bili veoma sposobni i zahtjevali da budemo vrijedni a za na nerad su davali slabe ocijene.Imali smo svaki dan po dva asa matematike.Poto sam imao dobru osnovu iz matematike,nije mi bilo teko.Profesor iz matematike bio nam je Stani,a mi smo ga zvali Bata Stani.Odlino je tumaio i davao nam je domae zadatke koje je redovno kontrolisao.Sjeam se prvog dana,traio je da se svi mi aci predstavimo i naroito ga je interesovalo ko je imao 5 iz matematike.Na tabli je pozvao nekoliko odlikaa i zadao im je nekoliko zadataka,sabiranje razlomaka i decimalnih brojeva.Niko nije znao i reko im je da idu u klupe.Onda za domai rad je dao sabiranje,oduzimanje i mnoenje brojeva.Jo imam tu svesku.On nam je predavao mehaniku i nacrtnu geometriju. Sjeam se jednog asa gdje je pozvao na tabli nekoliko aka i bila su pitanja iz mehanike,bila je tema Klin i strma ravnina.Niko ga nije zadovoljio pa je pozvao mene,ja sam odmah napisao formulu koju je traio. Dao mi je trojku a to je za njega bila velika ocjena a najmanja dobra ocjena bila je 2. Subotom smo imali veslanje,pomorake radove i uzlove.3


To nam je predavao profesor Frano Simovi koji je kasnije izdao nautike tablice. Engleski nam je predavao profesor Predrag Kovaevi.Prve lekcije su bile na engleskom: oe na i engleska himna koju smo uvjek pjevali po zavretku asa.Italijanski nam je predavao profesor Ignjo Zlokovi iz Bijele. Ja sam domae radove iz matematike rjeavao na brodu kada sam se vraao za Risan. Vonja je trajala jedan sat od Kotora do Risna.Moj brat Uro 1940.godine pohaao je peti razred uiteljske kole na Cetinju i sa uspjehom zavrio.Nikad nije bio uitelj. Ve 1941.godine oseala se velika kriza.Nama je Pomorska kola ranije zavrila tj. u maju iste godine.Jedan dan su nas odveli da obiemo ratne brodove u Kotoru.Tu su bile podmornice i drugi brodovi.Sve je mirisalo na rat.Uestvovali smo protiv potpisivanja trojnog pakta sa Njemakom. Ve estog aprila 1941.godine bombardovan je Beograd.Jugoslavija je ula u rat nespremna i oslabljenja petom kolonom.Jugoslavija je brzo kapitulirala.Mi smo razvalili skladita hrane i nosili hranu kuama.U Risnu su doli okupatori,Italijani, ne preko mora, ve preko Ledenica sa zakanjenjem skoro od dvije sedmice.Tada je u Risnu bilo puno izbjeglica iz Beograda.Dola su dva velika hidro aviona (engleska) da ukrcaju diplomate, nae i strane za bijeg,prije nego to dodju okupatori.Ja sam dobio diplomu o zavrenom drugom razredu Nautike ali na Italijanskom jeziku.Nisam ni mislio na dalje kolovanje.Trebalo je preivjeti sve te tegobe,nematinu,glad i sve drugo to nas je snalo.Najstariji brat Duan bio je uhapen krajem jeseni 1941.godine i odveden u logor na Ustiku (manji otok kod Palerma na Siciliji). Trebalo je njemu slati novac da preivi. Ja sam sa bratom radio na putu.Sestre su bile male i nesposobne za privreivanje. Kasnije se brat Uro zaposlio u Risansku bolnicu.U naoj kui su u zimi 1942 i 1943.godine skrivani ilegalci: Jovo Samardi i brat Mitar i malo kasnije,Drago Radulovi.Ja sam u konobi napravio jedan trap kao sklonite za ilegalce.Tu mi je pomogao i Jovo Samardi.Kada je Uro to javio Nikoli urkoviu, on me je pozrdavio.Italijani su traili radnu snagu.U planu je bilo kopanje kanala od HercegNovog do Tivta za neki kabel. U poetku su nas plaali kao dnevniare a kasnije na metar prekopanog kanala.Davali su nam i po 20 deka hljeba,alili smo se da nemamo dovoljno hljeba.Tu se moglo dobro zaraditi naroito kada je bio teren pjeskovit.Kasnije sam radio na oderici.Moja majka i brat Uro uhapeni su u maju mjesecu 1943.Godine i odvedeni u zatvor u Kotoru.Bila je provaljena organizacija SKOJ-a u Kotoru i Tivtu , onda su svi pohapeni. Uro je odveden na Mamulu a majka na Prevlaku u zgradi kod rta Otro.Ja i sestre smo ostali bez sredstava za ivot. Jedino nas je spasila jedna koza kojoj smo trebali podii spomenik jer smo imali od nje dosta mlijeka. Trebali smo joj podii spomenik kao to ree i Doktor Profesor Novak Kilibarda.

4


Tada su rodile dobro danje.Ja sam u jednoj kaeti na leima doao pjeice na Ledinice i sve sam prodao Italijanskim vojnicima.Jadna moja sestra Ruica brinula se o kozi,o drvima i neto je posejala u vrtu.Jedan moj prijatelj spremao se da ode na Grahovo sa svojom enom na Grahovu(35km) da proda neto robe i da kupi kukuruza.Ja sam odnio neto robe i prodao za 20kg kukuruza.To mi je jedan prijatelj dobacio do Risna.Sa puta sam doao potpuno iscrpljen i legao.Kad u ranu zoru budi me sestra Boica i ree da je Italija kapitulirala i ve raznose hranu iz magacina. 12.seprembra uskoro se Uro vratio sa Mamule,a majka sa Prevlake tek kasnije kada su doli Njemci.Onda se i najstarije brat vratio sa Ustike preko Zagreba.uo sam da im je puno pomogao ustaki general Ante Mokov i dao im je propusnice do Boke.On je bio rodom iz Zaseoka,piljari povie Kotora,uio je gimnaziju zajedno sa Nikolom urkoviem rekao je naima Bokeljima da on nikada nebi ubio Nikolu urkovia.Poslije kapitulacije Italije oseao se neki preokret.Italijanska vojska i komanda u CG i Boki imali su vezu sa Italijom. Znam da su neke Italijanske jedinice prile partizanima.U Kotoru su bili pregovori izmeu Talijanskih komandi i naeg Partizanskog rukovodstva.Velike njemake motorizovane snage odstupale su iz Grke i odmarale se u Risnu.Tu je bila velika zgrada nekadanje pilane.Svi su oni priali da idu da napadnu Englesku.Kasnije je sve bilo jasno.Pripremao se napad nas SSSR. Na veliko iznenaenje skopljen je pakt o ne napadanju izmeu SSSR i njemakog rajha.Engleski Intelidens servis poslao se Staljinu povjerljive podatke kada e ih njemaka napasti.Staljin je mislio da je to prevara.Hitler je napao SSSR 22.juna 1941.godine kada je dan bio najdui. 1939.godine Njemaka je muki napala i zauzela Poljsku.Onda su Engleska i Francuska objavile rat Njemakoj.SSSR je bio potpuno nespreman za rat.Trebalo mu je nekoliko mjeseci da izvri mobilizaciju.itajte knjigu VOLOKOLAMSKI DRUM.O tome bi se mogle pisati knjige i knjige.Mi smo se spremali za rat protiv okupatora i njihovih sluga.Prije poetka ustanka u Risnu je doao Veljko Miunovi koji se sastao u naoj kui sa Nikolom urkoviem.Bilo je tu i nekoliko skojevaca na sastanku iz Risna.Raspravljalo se o pripremi za ustanak,insistiralo se na procjeni, koje su to snage u Risnu na koje se moe raunati za nae akcije u ustanku.Ilo se detaljno i pojedinano za svakoga.U Crnoj Gori bila je veoma jaka Komunistika partija i SKOJ,a naroito na selu.Baza partizanskog ratovanja bio je seljak i selo. 21.januara 1943.godine kod Herceg Novog poginuli su narodni heroji Nikola urkovi i Savo Ili, i ilegalci Dao Pavii i Stijepo arenac.Neko je otkrio pijunaom taan datum njihovog boravka na Pode gdje su se krili.To je bio ogroman gubitak za na pokret jer smo izgubili najbolje sinove i rukovodioce Boke za dalju borbu koja nas je ekala.Crna Gora nije bila industrijski razvijena.Iz centra Komunistike partije poslat je ilas sa direktivom za otpor okupatoru.U poetku ak i u rukovodstvu bilo je miljenja da li da se pone sa sabotaama ili ustankom.5


U Crnoj Gori narod je pod rukovodstvom Partije i sam odluio da digne ustanak.Jedini ustanak u porobljenoj Evropi bio je u Crnoj Gori.To je iznenadilo okupatora koji je trpio poraze.O tome su istoriari pisali,ali malo sa dokumentima naim i neprijateljskim.Ustanak je planuo a narod ga je podrao.Poslije prvih akcija u ustanku iz Patrovia nas je posetio u kui jedan mladi i doneo nam tampani izvjetaj o tim borbama.Ja sam odluio da budem Partizan i u septembru sa grupom otili smo u Gornji Orahovac,a onda na Batu u Katunskoj nahiji.KOMANDANT LOVENSKOG PARTIZANSKOG ODREDA BIO JE NIKOLA POPOVI.Tu smo ekali novi pokret. Nas je nekolicinju popisao, pitao nas je za godine.Kad je naiao na malog Sau,Aleksandra Buja koji je imao 15 godina,savjetovao mu je da bi bila velika teta da tako mlad pogine i najbolje bi bilo da se vrati na teren u Risnu jer nije bio kompromitovan.On je naalost ve u drugoj borbi poginuo od njemakog snajperiste,kad je njegova eta napala u Bogetiima njemaku kolonu.Tu je poginuo i pukomitraljezac Miura a Saa mu je bio pomonik.Nas je teko pogodila Saina smrt.Oekivao se dolazak vee grupe,nekada slavnog Orijenskog bataljona koji je uspio da se evakuie sa Mamule i jo dosta Italijanskih vojnika sa starjeinama koji su sa naim Orjencima sa Crkvice stigli na Batu.Njih je predvodio i rukovodio marem sve do Gornjeg Polja kod Nikia,prvoborac Milan Vukovi.Kolona se kretala a i po danu kroz umu.Prednji dio kolone sainjavali su Orijenci i naa grupa iz Risna u kojoj sam ja bio,Italijani su bili na zaelju.urili smo kad smo ili po tranicama pruge do Nikia.uli smo da ide voz pa smo se sklonili u zaklon.To su bila blindirana kola.Uskoro smo stigli u Gornje Polje.Tamo sam se susreo sa Brankom Ognjenoviem,prvoborcem iz Risna i jo jednim majstorom iz Risanske bolnice.Oni su preivjeli sve te teke ofanzive.Na sastanku kod nas doao je Blao Jovanovi,komandant Partizanskih snaga u Crnoj Gori. Neki su nai traili da se formira Bokeljka brigada,ali je od vieg foruma reeno da nema uslova za sada.Prikljuili smo se PETOJ CRNOGORSKOJ BRIGADI, i to u prvom bataljonu.Doao je komesar te brigade,Dragia Ivanovi i popisao nas .Tu smo bili jo neko vreme i pripremali se za mar.U predvee dobili smo hranu i kad je ve bila no poeo je usiljeni mar.Borci su spavali i marirali,padali od umora,ali smo se ipak pribliili Manastiru Ostrogu.Doli smo u selo Dvrsno.Kau da je to selo rodno mjesto uvenog hajduka Radojice Nikevia koji je robovao dugo godina i tu je sagradio jedan hram gdje su bile slike svih knezova i kraljeva od Triglava do evelije.Kao ak graanske kole u Risnu obili smo taj hram u Kotoru i upoznali Radojicu Nikevi u oficirskom domu.Svi smo mu se divili.uli smo da je on u zatvoru izradio jedne krasne gusle i poklonio ih kralju Aleksandru i on ga je pomilovao tako to ga je pustio iz zatvora.Tu smo u tom selu legli mrtvi umorni, a bilo je i dosta drenjina koje su nas krijepile.Odmarali smo se itavi dan.Dobili smo hranu.Pred mrak smo se postrojili i znali da idemo u borbu po noi.6


Prva eta prvog bataljona na elu sa komandantom Milivojem Grozdaniem ila je pravo na Donji Manstir Ostrog,brzo je savladla sve strae.Svi oni koji su saraivali sa Italijanima na elu sa Blaom ukanoviem i Bajom Staniiem pobjegli su u Gornji Manastir Ostrog.Trei bataljon je bio na poloaju, put od Nikia prema Ostrogu.Jedna njemaka kolona kretala se od Nikia prema Danilovgradu.Provjeravali su da li ima na tim ukama naih snaga.Ustanovili su na prvoj i drugoj uki da nema nikoga i krenuli su dalje,ali su ih nae snage saekale na treoj uki i sve zarobili.Sjeam se da je bio jedan kamion pun materijala,metaka a i jedan manji top.Te noi smo mi ispred onog tunela na ulazu na Donji Manastir nabacali dosta kamenja,jer smo znali da e Njemci izvriti napad.Sa jednim tenkom Njemci su doli do barikada ali nisu mogli dalje jer su bili pod dejstvom nae vatre.Taj tenk je zasuo granatama nae poloaje,ali smo se mi na vrijeme povukli i ekali ako prie da ga zaspemo bombama. Tenk se povukao.Bilo je prepucavanja sa Gornjeg Manastira,ali bez rtava. Jednog jutra doe jedan kaluer iz Gornjeg Manistira sa porukom da ele ovi gore da se predaju.Svi su se predali i bacili oruije,samo Bajo Stanii nije.On je sa balkona traio od naeg komandanta bataljona Milivoja Grozdania da mu poalje flau rakije.Na komandant je bio iz istog sela sa Bajom.Jo ga je Bajo upozoravao da se uva,da ne naie na minu.Jedan pukomitraljezac je bio spreman i sasuo je rafal na Baja Staniia i on je poginuo.Poslije toga su se uli pucnji u Manastiru.Dva Bajova roaka su izvrila samoubistvo.Malo iza toga izala je Bajova sestra iz Manastira sa crnom maramom preko glave.U Donjem Manastiru bilo je suenje svima ovima to su se predali.Glavni sudija je bio Blao Jovanovi.Njih je bilo 25 i svi su osueni na smrt, kazna je izvrena te noi.Znam da je no bila vedra i tiha,a jedan osuenik je uspio da se prikrije i prebaci do Nikia.Tako je zavrena borba u Manastiru.Idueg dana Njemci su doli sa dvije baterije topova i granatirali su Donji Manastir sa puta Danilovgrad-Niki.To je trajalo tano pola sata.Bio sam u zaklonu sa jednim starijim borcem koji je imao sat.On je bio stari artiljerac.Na komandant prvog bataljona bio je na poetku platoa itavo vrijeme granatiranja.Tu nam je poginuo komandant brigade Novakovi.Sjutra dan smo krenuli prema Meeu,to je povie Gornjeg Ostroga.Nismo mogli da pjevamo zbog gubitka,a komesar nam je reko Naa borba zahtjeva kada se gine da se pjeva.Od Meea smo imali mar u sred bijela dana pored Nikia i marirali smo na veim razmacima.Doli smo zdravi i umorni do Nikike upe pred mrak.Produili smo kroz umu. Naili smo na jedno vee stado ovaca i dobili dvije velike ovce.Sva je upa bila spaljena.Pripremila se veera.Ja sam jednu poveu oviju glavu pekao i napola peenu pojeo.Neki su se borci udili i govorili mi da u se razboljeti.Poslovica kae:Bolje meso nepeeno nego prepeeno,a bolje kruh prepeen nego nepeen.Te veeri je neka grupa iz Sutorine dezertirala.To smo saznali pre naeg daljeg mara za Boan,kada nam je saopteno u stroju.7


Putovali smo do Boana odmorni i siti , zaoblili avnik i pravac planina Sinjajevina gdje su se bili ugnjezdili etnici.Brzo su protjerani,a u toj zgradi bilo je dosta namirnica.Planina Sinjajevina je bez ume i nije kamenita.Kau da je to najvei panjak u Crnoj Gori.Jo nije bilo hladno vrijeme.Sa Sinjajevine smo krenuli niz Morau i odmorili se u Lijevoj rijeci(Vasojevii),tu su nam evojke donijele dosta voa,jabuka, i pitali zato mi sami ne uzmemo,a mi smo im rekli da ne smijemo.Kretali smo se dosta uzkim putem strminom do rijeke.Poslije mara je trebao da uslijedi napad na Kue,Postojbinu Marka Miljanova.Tu smo naili na otpor koji je brzo savladan.Bogat kraj a svaka kua je bila naoruana do zuba.Neki su se predali,pustili smo ih kui.Prvi put sam vidio spomenik Marka Miljanova.Jednog dana smo pratili komesara nae brigade Dragiu Ivanovia do sela Sjenice.Sa tog dijela smo posmatrali Podgoricu koju su svakodnevno bombardovali savezniki avioni.Jedan dio naih snaga bio je prebaen u Donji Manastir Ostrog.Niko nas nije napadao i odmarali smo se.Drali smo i manje priredbe.Doli su nam u posjetu krasni momci i evojke iz Kosova Luga,to je najvee selo u Bijelopavliima.Kasnije smo uli tunu vijest,da su etnici prije povlaenja pobili dosta te mladei.Jo smo uvijek u Ostrogu.Izgeda da se sprema jedan daleki put,i to u Katunsku Nahiju.Odreena je grupa i zna se da e se formirati dve ete budueg Bokeljkog bataljojna.Pozdravili smo se sa drugovima i krenuli preko dana za evo.Ve su odreeni komesari eta.Na evu sam sreo i mog brata Duana.On me nije poznao jer sam se bio udebljao 20 kilograma.Put je vodio dalje do Trenjeva.Tamo smo sreli puno drugova.Sjeam se Radojice Radojiia.Doao je i na komandant bataljona iz Bjelopavlia,Vojo Janjevi.Iz etvrte crnogorske brigade doao je prvoborac Stevo oljaga sa enom i Milan Vukasovi rodom sa Ubala,povie Risna.Naa eta je krenula sa komandirom oljagom u Nikike Rudine.Tu smo nali jedinice este crnogorske brigade.Nismo imali nikakve akcije i ishrana nije bila loa.Poela je sedma ofanziva.etnici su mobilisali mnogo ljudstva i krenuli u naprad prema Bati (Katunska Nahija).Mi smo imali teak i dugi mar i to preko snijenog PUSTOG LISCA (1475metara). Okraja je bilo a pomogle su nam jedinice druge Dalmatinske Brigade.U tom sektoru bile su jedinice PRIMORSKE OPERATIVNE GRUPE na elu sa PEKOM DAPEVIEM, a sainjavale su jednice druge Dalmatinske Brigade,este Crnogorske Brigade i dvije ete Bokeljkog Bataljona.tab te grupe bio je stacioniran u Velimlju.Zadnji okraj bio je kod crkve u Grabu,istono od Bate.etnici su nas zasuli mecima i tu sam bio lagano ranjen u lijevu nogu.Brzo smo oterali te etnike i bjeali su bez otpora.Tu je poginuo komandir druge ete Janko Beko.Ja sam ostao na Batu.Sreo sam jednog borca iz nae ete i on mi je rekao da je naa eta na poloaju PITET,prema Grkavcu.Snijeg je dobro napadao.To je mnogo siromasan kraj.Tu smo formalno gladovali.Neki su palili konice pa su kanjeni.Komesar ete je bio Milan Vukasovi iz Ubala povie Risna.Uskoro smo preli u Bukovicu.8


To je jedna uvala, a brdo nas je razdvajalo od Dragalja gde su bili etnici Miloa Kovaa.Drali smo danju poloaj na tom brdu.esto smo pjevali pjesmu,,niko ne zna ta su muke teke,ko ne proe preko Cuca pjeke".Jednog dana su nas napali etnici i zarobili jednog naeg grbljanina i lake ranili jednog pukomitraljezca.Zatim je uslijedio napad na nas u Bukovici.Morali smo da se povlaimo sve do Trenjeva.Imali smo jednog poginulog borca, jevreja Miki Arojeti i Kosi.Posle nekog vremena otili smo sa ojaanim vodom da pokopamo mrtve.Malo smo due bili u Trenjevo i onda su nae Bokeljke ete prele u Grahovac.Tamo smo drali poloaje prema Grahovu.To su uke i brda,Orao,Srednjak,Mali i Veliki Omuti prema Grahovu i bilo je brdo Kurjak koje su drali etnici.Mi smo nou vrili napad na njih.Oni su na kratko naputali Kurjak i mi smo ga opsijedali.im je poelo da svie morali smo se povui.Sjeam se te noi,sijevale su puke i mitraljezi,a bilo je i svijetleih granata.uli smo da je jedan etnik poginuo,a od naih niko.Jednog dana dok smo jo bili u Katunskoj nahiji doli su kod nas dva rusa.Oni su bili zarobljeni od strane njemaca pa su ih koristili za rad.Oni su se povezali sa naim terencima i eljeli su da dou u Partizane.To su bili rus Smirnov iz Lenjigrada i rus Kolja iz Smolenska,bili su veoma hrabri.Nae ete su bile sve brojnije i popunjenije.Mnogi su doli sa rancima sa mnogo robe.Ja sam jednog mog poznanika iz kaljara savjetovao da se oslobodi tog balasta i ta treba da ostavi za sebe.To je bila dosta neiskusna mladost i mislisi su da svaki metak ubija.Sjeam se mog dobrog ratnog druga Nena Lipovca.On je stalno bio opsjednut da e poginut i teko je bilo ga razuvjeriti.Poslije je psihiki ojaao, a ekale su nas jo krvave borbe.Nekoliko smo puta imali duge mareve,prvo kroz kanjon juno od Nudola pa da se popenjemo do Konjskoga u Zubce gdje su vladali etnici.Trebali smo da se sputamo do Konjskoga.Znam da smo u jednoj kui nali starca a sve je drugo bilo pusto.Hrane niodkud.Onda je jedna grupa otila u umu i nabrala dosta jabuka.Odmarali smo se.Kad je pao mrak onda mar preko Bijele Gore do Vrbanja.Kad smo gazili kroz tu umu teren je bio mekan od tog lia.Slabo se vielo iako je bilo vedro.To je bila gusta uma i teko je bilo odravati vezu.Spasile su nas jabuke i svi se praznili prirodnom bukom.Stigli smo u Vrbanj.Malo smo se odmorili i krenuli prema jugu.Prema jugu je bilo Gornje Kruevice,Donje Kruevice i Mokrine.Doli smo do rodne kue Dobra Lazarevia.U kui je sa Dobrom bio i Milan Vukasovi.Straarili smo povie kue(Mio ukovi,Slobodan Nikovi i ja).Poslali su nam neto hrane iz kue.Za to vrijeme etnici sa ljijeba doli su do crkve u Mokrine i ubili enu Steva oljage i komandanta prvog bataljona Mandia.Vodila se borba i ispod crkve gdje nam je bio ranjen jedan drug iz Ulcinja.Povlaili smo se prema Vrbanju ali zapadno.Iscrpljeni od gladi i umora.Prije toga kada smo silazili sa Vrbanja morali smo da pjevamo i tako smo bili dobra meta da nas otkriju etnici.Prema Konavlima dejstvovala je druga Dalmatinska Brigada.Na Vrbanj nita nijesmo jeli i onako gladni nazad odakle smo krenuli.9


Ja sam se bio uz put popeo na neku murvu da neto pojedem.Zapazio me je neki terenac,Porobi koji me je upozorio da idem za jedinicom koju sam stigao.Puno se prialo o tom mom sluaju, a neki su priali da sam se popeo na ljivu.Moralo se priati o toj akciji gdje smo nepotrebno izgubili druga i drugaricu.Imali smo i jo jednu akciju istim putem ali smo samo patrolirali po Orijenu.Kad smo se vraali bila je ofanziva Vraije Divizije.Zajedno smo odstupali sa borcima druge Dalmatinske Brigade.Sjeam se jedne veeri kad smo napali njemce na jednoj uki.Predvodio nas je Milan Vukasovi i bila je njegova komadna Za mnom.Tada smo bili iscrpljeni i gladni.Prolazei preko livade pobrali smo neki luk,najeli se i sprili sluznicu u ustima.Sreli smo pri povlaenju komandanta Bokeljkog bataljona i komesara bataljona kako se fino aste.Posle je taj komesar bio smijenjen.Odstupali smo pred naletom Vraije Divizije.Jedan borac druge Dalmatinske bio je ranjen,pa smo mu pomagali.U Orahovcu u Zupcima malo smo se odmorili na groblju.Tu sam sreo mog brata Duana,bio je premoren a gae su mu bile malo podarane.Neprijatelj je sporo napredovao,pa smo imali vremena da odstupamo dalje odakle smo krenuli u akciju.U Dolovima smo se odmorili u nekoj istoj pojati sa dosta sijena.uli smo da su se formirali jo dva bokeljka bataljona.Tako da se oekivao dolazak Bokeljke brigade u Konjskom.Jo e biti tekih borbi i rtava.Ili smo prema Trebinju gdje su bile etnike snage,ali nije bilo dodira sa njima.U Trebinju su bile njemake snage koje su napali etnici a onda je druga Dalmatinska brigada napala etnike i njemce.Malo po malo zauzeli su sva utvrenja povie Trebinja i forsirali su napredovanje sve do mora to im je uspjelo.Tu se stvorila situacija da su se iskrcale manje Engleske artiljerske baterije.etnici su imali namjeru da dodju u dodir sa tim engleskim jedinicama.Svi su im planovi propali i morali su sa njemcima odstupati uz obalu sve do Bara pa za Podgoricu.Njemakim snagama nije uspjelo da se probiju do Nikia i dalje do Sarajeva.Tu je dugu i teku bitku okonala esta Crnogorska brigada sa pobjedom.Veliku olakicu naim snagama bilo je formiranje Desete Crnogorske brigade koja je ve zauzela Cetinje. U sred bijela dana zauzela je Grahovo koje je bilo dobro utvreno i branili ga Hercegovaki etnici.Pri formiranju desete brigade uli smo da je Blao Jovanovi predlagao Krsta Popoviu da on stane na elo te brigade.On je odgovorio Blau: ,,Samo da mi makne te komesare.Dva Krstova sina i kerka bili su nai borci od 1941.godine.U petoj Ofanzivi poginuli su mu sin i kerka.Ostao je Nikola koji je bio komandant Lovenskog Partizanskog Odreda..Kad se on rasformirao Katunjani su formirali UDARNI BATALJON koji je vrio veoma uspjene akcije protiv njemaca koji su imali jednu jedinicu na Batu koju su snadbijevali.Sa Ledenica je dolazilo to snadbijavanje,a Lovenski udarni bataljon saekao je tu kolonu,presjekao i unitio.Dolo je vreme da se formira Bokeljka Udarna brigada.Za komandanta je postavljen Boo Jovanovi a za komesara Mato Petrovi.Bio je lijep jesenji dan u Konjsko(Zupci) 1944.godine.Ve se znalo za raspored jedinica.10


Neke su ile prema Herceg Novom zajedno sa jedinicom Hercegovake brigade i zauzeli ga kasnije i proirili akciju dalje niz Hercegnovsku rivijeru.Na prvi bataljon je imao zadatak da napadne Crkvice koje su branili etnici.Prva no je bila teka i tek smo drugu no zauzeli Crkvice.Na prelazu prema Crkvicama vidio sam Obrada Vuurovia sa mainkom i petokrakom na kapi.Tog dana smo bili bez hrane i vode.Poeli su oni teki kini dani.Napali smo njemce na jednom brdu nie od Crkvica.Tada je Deseta Crnogorska brigada napadala njemce i uspjeno ih najurila do Grkavca.Njemci su dalje odstupili uz nae napade na tvrave Ober i Unter i uvrstili se u Ledenice.Mi smo vrili none napade sa istone strane,a sa zapadne su bile snage druge dalmatinske brigade.Englezi su sa topovima dejstvovali sa Dragalja.Jedno jutro je jedan na top bez nianskih sprava sruio dva bunkera koji su bili van zgrada.Oni su digli bijele zastave,ali su traili da pregovaraju sa komandantom .To je bio na komandant Ilija Radi,komandant prvog bataljona.On je pristao da ide tamo.Primjetili smo da se putem pribliava dip sa naom viom komandom i njemci su se predali.Iznosili su sve oruje i slagali na gomilu.Mi smo uli u kasarnu i svata smo vidjeli.U jednoj veoj prostoriji laala je vea grupa mrtvih njemaca.Njemci su imali vee koliine hrane.Na kraju smo ih postrojili i vodili u Dragalj gdje smo ekali engleske kamione da ih odvezemo u Bileu.Prije toga uspio sam da obiem bolnicu u Dragalju gdje je umirala moja sestra Ruica od Tifusa.Tamo je bila i moja sestra Boica,ali ona se izlijeila od tifusa.Prevezli smo se kamionima do Bilee i ostavili njemce kod engleza a posle su ih nai prebacili u Komandu.Mi smo krenuli do Grahova nazad pjeice.Sreli smo jednu kolonu engleskih kamiona i tu nam je mnogo pomogao Neno Lipovac koji je odlino govorio engleski(majka mu je bila engleskinja).Tako da su nas prebacili blizu Grahova.Tu smo no proveli u Grahovu, a onda mar kroz Katunsku nahiju za Cetnije.Na pola puta odmirili smo se u jedno selo gdje smo se nahranili i odmorili.Po kii smo krenuli do Cetinja i stigli potpuno mokri.Tamo smo u neku ruevinu suili robu i pravo ujutru do Rijeke Crnojevia.Tu sam pao iscrpljen sa temperaturom,smjestili su me u nekoj kui.Neko od tih ukuana otiao je na Cetnije pa su me prebacili u bolnici.Tamo su me lijeili palei pamuk ispod aa i pala mi je temperatura.Jedan poznanik mi je dao jednu flaicu sirupa koji sam pio.Ostala je jedna fleka na pluima.Izaao sam iz bolnice i krenuo prema Danilovgradu.Povie njega je bio tab Bokeljke brigade.Tu sam naao mog brata Duana koji je radio pri tabu.Dobro se popravio u Italiji.Naa brigada je napredovala prema Podgorici.Njemci su pri povlaenju dosta toga minirali i bilo je naih rtava.Najee borbe su voene na mostu preko Morae.Nae jedinice zauzele su most a njemci su poeli povlaenje prema sjeveru.Tu ih je engleska avijacija napadala i bombrardovala i njemci su tu ostavili dosta groblja.Ja sam sa nekoliko drugova bio prebaen u Niki na kontrolu kod ruskog doktora i dao mi je napismeno dva mjeseca bolovanja.11


Vratili smo se u Podgoricu i onda pjeke do Cetinja,gdje sam u Komandi podruja dobio pismenu potvrdu i otiao u Risan na dva mjeseca bolovanja.Tamo je bila formirana eta.Komandir ete bio je Boo Ognjenovi, a komesar Luka Stijepovi.Poslije dva mjeseca morao sam se prijaviti vioj komandi u Budvi i oni su me poslali u Desetu crnogorsku brigadu koja je bila u Ulcinju.Tu sam bio neko vrijeme.Doao je na komesar brigade Mato Petrovi, on je organizovao prebacivanje boraca u brigadu.Tako smo krenuli sa tim kamionima koji su i prenosili materijal za Kosmet.Doli smo do Skadra i tamo smo dobili neto hrane.Onda smo krenuli preko planina do Kuksa.Tamo smo se na vrhu planina odmarali i spavali u tim kamionima.Kad smo doli do Kuksa, to je bila albanska teritorija,nali smo neke srpske jedinice koje su nam dale hljeba.Produili smo do Prizrena.Tu je bilo veliko slavlje jer je Njemaka kapitulirala.Mi smo se prebacili do akovice gdje je bila naa brigada.Kasnije su se nae jedinice prebacile do Pei.U naem bataljonu postavljen sam za ifranta.Tu ifru sam primio pod zakletvom.Dobio sam dunost da budem ifrant uz jednu radio stanicu koja je bila u sastavu jednog ojaanog izviakog voda.Rukovodioc tog voda bio je arko Bakoevi.Kretali smo se po Metohiji i svaki dan u drugo selo.Poslije su nas povukli sa terena i mene su prebacili u politiki osjek.Ve sam postao lan Komunistike partije.Bio sam postavljen za sekretara Instruktora za kadrove, a Instruktor je bio Pavo Brkanovi.Preko mene su ile sve povjerljive partijske informacije.Svi lanovi partije su dolazili kod mene i popunjavali su anketni list.Ja sam na osnovu tog anketnog lista prikupljao podatke od lanova partije, na anketnom listu su bila mnoga pitanja.Posle su me prebacili da radim kao blagajnik u oficirskoj menzi.Moja perspektiva bila je slaba,pa sam traio da se demobiliem i da nastavim kolovanje u pomorskoj trgovakoj akademiji u Nautici u Kotoru.To mi nije bilo omogueno,a jedan od rukovodioca,Dobro Lazarevi mi je rekao,moemo te demobilisati,ali emo te prvo izbaciti iz Partije.U personalnom osjeku brigade radio je moj brat Uro koji je prije bio komesar jedne ete.On je poduavao novog komesara nae brigade iz matematike.Taj komesar se zvao Boo Markovi,pa mi je reko Uro da ja nastavim to je on poeo.Ja sam bio prava enigma u vojsci,primao sam boraku platu (100 dinara),spavao kod podoficira,a vrio dunost oficirsku.Onda su me personalci predloili da idem u oficirski centar u Vranje.Tamo nas je bilo mnogo.ekali smo neka rjeenja.Mnogi su bili demobilisani a jedan vei dio je bio ostao u tom centru.Ja sam svaki dan pisao molbu da me puste vani iz armije.Prije Vranja svratio sam u viu komandu u Prizrenu,pokazao dokumenta i dobio rjeenje za oficirsku platu.Dobio sam zaostale plate za 3 mjeseca kao blagajnik menze(6000 dinara). Odmah sam poslao majci u Risnu 2000 dinara da uvede struju u kui.Kad sam bio u tom centru u Vranju pozvao me je starjeina tog centra i dao mi je rjeenja da sam dobio in zastavnika.To je onda bio najnii oficirski in.Morao sam da nabavim te oznake za oficirski in i da ih priijem.12


Dobio sam dokumenta da se javim u Petoj armiji u Skoplju i da sam postavljen za blagajnika oficirske menze u 41-voj diviziji.tab te divizije bio je u Kumanovu.Uskoro smo dobili neke upitnike da se slobodno izjasnimo, da li elimo ostati u armiji.Ja sam dao izjavu, ELIM OSTATI U AKTIVNOJ SLUBI JUGOSLOVENSKE RATNE MORNARICE, a to je u Petoj armiji bilo udno,pa su se udili i predlagali,i tako me savjetovali da ostanem u armiji.Savjetovao sam se sa efom personalnog osjeka u tabu 41-e divizije.Bio je to krasan ovjek i poslali smo sve moje razloge u tabu Pete armije.Ja sam tu izloio moje ranije kolovanje u pomorskoj koli u Kotoru.Jedno vrijeme smo ekali odgovor od taba pete armije.Dogodio se jedan sluaj.Moj dobri prijatelj Pero Zimi rjeavao je neke raune pa se spetljao oko razlomaka.On se spremao da polae neke predmete iz nekih razreda gimnazije.Kad sam mu ja to pokazao, rekao sam da je to obina boza.On se pohvalio drugovima i oni su zahtijevali da se osnuje jedan kruok gdje bi im ja tumaio matematiku.Svi su bili zadovoljni.Jedno vee sam se naao u oficirskoj menzi gdje smo imali tablu.Jedan mladi oficir iz Zagreba objanjavao je mnoenje polinoma i binoma.Ja sam se sluajno tu zadrao i dao mu neke primjedbe koje je usvojio.Onda me je dobro pogledao na komandant etrdeset prve divizije ,Dako Pua Slavonac.Sjutri dan kod mene u kancelariji doe jedan kurir i ree mi da me zove komadant divizije.Mi smo bili jedna grupa mladih oficira i ili smo esto u serenade.Moda smo neto napravili to nije trebalo. Ulazei u kancelariji kod komandanta divizije on mi je odmah rekao da sjednem.Ja sam mu sve ispriao o meni,koje sam kole zavrio i on me je zamolio da ako imam vremena,da mu dam da sam rjeava neke zadatke i da se poslije konsultujemo.To je bio dobar i bistar ovjek,kao i rukovodilac.Ja sam pisao u Risnu majci da mi poalje sve sveske iz matematike.Kasnije sam otiao na godinji odmor u Risnu.Brat Uro me je zamolio da to prije doem,jer je moja najmlaa sestra Zora pala iz matematike u osmom razredu osmoljetke sa jo jednim djeakom iz komiluka,Ivom.Kad sam ja poeo da sa njima radim morao sam da ponem od temelja.Davao sam im da dosta rade, a to je bio pravi matematiki dril.Bili su posluni i vieli da je avo odnio alu.Poloili su i Ivova majka donijela je kokota na poklon.Nisam htio da primim,ali je ona uporno zahtijevala.Kad sam se vratio sa odsutstva,ekalo me je rjeenje za mornaricu. ef personalnog odsjeka mi je to stavio na stolu i jo pored da mogu bit postavljen za sekretara u personalnom odsjeku u tabu divizije.Rekao mi je da slobodno biram.Da ostanem u tabu divizije za sekretara personalnog dobio bih veu grupu i veu platu,a i kasnije vei in.Ja sam se normalno opredjelio za Mornaricu.Jedno vee smo napravili malo veselje sa mojim bokeljima i odputovao sam za Split.Svi ti rukovodioci u tabu divizije bili su krasni ljudi.Uvijek u ih se sjeati.Stigao sam u Split i javio sam se u Komandi Mornarice u perslonalni osjek.Tu me je primio oficir Jurjevi i predloio mi je da ostanem u komandi.13


Ja sam izrazio elju da zavrim Vojnu Pomorsku Akademiju.Onda se ona zvala Uilite.Dobio sam sve dokumente i uputio se u Divulje.To je bila neka hidroavionska baza. Tu su ve bili doli kandidati za kolovanje.Poslije ljekarskog pregleda u Splitskoj bolnici vratili smo se u Divuljama.Divulje je bilo udaljeno od Trogira oko pet kilometara.ekali smo dugo dok pone nastava, a stalno su dolazili kandidati.Jednog dana doli su i moji prijatelji:Pero Zimi i Rade Vlahovi.Njihova etrdeset prva makedonska divizije je rasformirana i oni su krenuli u Mornaricu.Dobro je da sam ja poao na vrijeme iz etrdeset prve divizije.Sve zgrade u Divuljama su bile namjenjene za nastavu i kabinete.Na jedan oficirski vod 331. mi koji smo imali veu kolsku spremu smjeteni smo u pola barake, a pripadali smo treoj eti.Naa druga klasa bila je mnogobrojna.Veina se opredjelila za pomorce a manji dio za maince.Trebalo je dosta nastavnikog kadra.Obino su to bili bivi oficiri.Kad je doao za komandanta Uilita Kapetan bojnog broda Parma Stanko on je aktivirao jedan dio tih oficira koji su bili u dombrane.Tako smo imali dosta dobrih nastavnika.Pored naeg velikog hangara bila je i jedna prizemna zgrada gdje su zarobljeni njemaki oficiri.Tu su se hranili i radili sve materijale i crtee za sve nae predmete.Mi smo zajedno sa tim njemakim oficirima ili do nekog bifea i preko prozora smo dobijali vino.Kada su se stvorili svi uslovi da pone nastava onda se Uilite formiralo po etama.Hranili smo se u hangaru koji je bio dosta velik.Postrojavili smo se dnevno i po 26 puta,a ujutro im ustanemo,do pojasa goli vjebali smo vani.Neki su se razboljeli pa smo to kasnije ukinuli.Dosta je toga bilo kopirano od rusa,pa i korak.Imali smo izlaz subotom i nedeljom u Trogir i Katela,ali sa odjeom kao obini mornari.Tek smo u drugoj godini dobili oficirska odijela.U Katelima smo svraali u nekadanje gostione,ali na sporedna vrata,jer je bio zabranjen privatni sektor.Treu godinu smo angaovali jedan autobus za Split i nazad.Ako se neko vraao nakresan,spavanje mu je bilo obezbeeno u zatvoru,a ujutro je morao na nastavu.Ja sam imao olakanje za sve strune predmete jer sam imao dobro znanje iz matematike,dosta se uilo i poslije podne,a ujutru smo imali nastavu.Uvee smo mogli da proetamo kroz ozelenjeno Divulje.Mi smo u naoj spavaoj sobi kupili mali radio aparat,pa smo mogli sluati razne programe.U 21 sat bilo je obavezno spavanje.Sve je bilo pod komandom.Jednom je doao kod nas Branko Mamula,na komesar pa je bilo dosta diskusije o uslovima dolaska i ishrani koja ponekad nije odgovarala kvalitetu.Neu nikada zaboraviti kada je komesar Mamula rekao : Ni rusi nam ne daju vie .Svi smo shvatili ta nam se pie.Jedne veeri smo legli i upalili radio.U spavaoj sobi je uletio deurni oficir i naredio je da ugasimo radio.U isto vrijeme bilo je saoptenje rezolucije inform-biroa odgovor Tita i Kardelja.Niko te noi nije spavao.Svi smo sjedeli na krevetima i odobravali smo odgovor Tita i Kardjelja Staljinu.Znali smo da nas ekaju teki dani,ali trebalo se boriti da savladamo to zlo.Zato nam je ta 1948. godina bila veoma teka.14


Neki su se ve opredjelili za rezuluciju inform biroa da osude nae rukovodstvo.Mi smo imali svaki dan politiki rad gdje smo bili detaljno informisani. Sjeam se zavrnih ispita iz matematike u velikom hangaru. Ko je zavrio,mogao je da izae vani.Zajedno smo izali ja i iki Milenko pa smo se konsultovali jer smo bili u istoj grupi.On mi je ispriao kako je on zavrio jedan zadatak.Rekao sam mu da je pogreio u tom zadatku.Malo se zamislio ali mi smo bili i ostali drugovi.U tom hangaru imali smo ispit i iz astronomske navigacije koji sam odradio bez greke. Iz tog predmeta imali smo nastavnika Branka Ratkovia, rodom iz Orahovca.Iz terestike navigacije nastavnik nam je bio Ante Simovi.On je bio najmlai od Simovia i zvali su ga mali Toni. Zamolio me je Rade Vlahovi koji je bio u etvrtoj eti da im neto pokaem iz matematike. Zahvalio mi je i rekao da sam im puno pomogao.On je uio bogosloviju na Cetinju i tu se malo uilo matematike.Vidim danas da se mnogi mladi aci bore za ocjenu a ne za znanje. Jednog jutra dali su nam lagani doruak i ukrcali smo se na brod. Mislim da je bila Partizanka, a taj brod su nam dali privremeno englezi.Oplovili smo sve do Visa.To je bilo lagano krtenje sa morem.Bilo je jako jugo,a na brod je imao dugu periodu valjanja.Mnogi su to teko podnosili, a na nastavnik zvao se Plantan i imao je kabli oko vrata.Nekada smo ili amcem do Arbanije.To je selo na otoku iovo vizavi Divulja. Tamo smo mogli nabaviti ribe i vina.Jednom smo po jakoj buri jedrili u katelanskom zalivu. Morali smo skratiti jedro i sjedati dolje a ne na klupe.1949.godine imali smo prvo kolsko putovanje sa Jadranom sve do Pule, sa jedrenjakom Jadranom (kunabark).Bili smo postrojeni na obali. Odrao nam je govor komandant uilita Stanko Parma i poelio sretno putovanje u nadi da emo postati morski vukovi.Taj Jadran je bio u Veneciji za vreme rata i sluio im je kao most preko kanala.Ostalo je samo korito i jarboli.U arsenalu u Tivtu su ga remontovale vrijedne ruke dobrih majstora.Dopremljen je u Splitskom brodogradilitu gdje se vrila obuka posade.Opet je za glavnog brodarskog doao iskusni i vrijedni bokelj Tripo Kovaevi iz Kumbora.Komandant tog sastava bio je kapetan bojnog broda Ivanovi iz uvene bokeke porodice Konte.Uz Jadrana je bila jahta Mosor sa Dabinoviem na elu.Bilo je dosta miniranih prostora na naem jadranu,koji su tek kasnije oieni.Ne znam zato u biografiji kolskog broda Jadrana nije upisano prvo putovanje u Titovoj Jugoslaviji. Zadnje kolsko putovanje imali smo mi iz naeg voda 331. na pomonom brodu PT 21 koji smo dobili za reparacije iz njemake.Komandant tog broda bio je iskusni pomorac Ante Jerkovi iz rnovnice.On se sa nama dogovorio da za vreme vonje vrimo dunost kormilara ,pomonika oficira strae i oficira strae.Kad smo bili na vez na kopnu bili smo slobodni.Imali smo i jedno krcanje uglja u ibeniku.U ibeniku su dole neke mlade cure i dali smo im da nam operu odijela.One su nam to sve oprale,opeglale i donjele nam to uvee kada smo zavravali ukrcavanje uglja.Mi smo se uredili i ili smo na izlaz u ibenik.Najvanije je bilo da doemo na brod prije isplovljenja.15


Svih nas je zvao IGUDI po prezimenu naeg jednog pitomca.Po zavretku te vonje bili su zavrni ispiti i naputanje Divulja.Poslije zavretka kolovanja dobili smo raspored.Ja sam dobio raspored u HIDROGRAFSKOM INSTITUTU RATNE MORNARICE JUGOSLAVIJE.To je bila nauna ustanova. Bio sam rasporeen u nautikom odsjeku.Naelnik je opet bio neki Simovi,a tu su radila dva strunjaka: Stijepo Kotlari iz Dubrovnika koji je zavrio dvije srednje pomorske kole i bio je navigacijski oficir na razarau Dubrovnik,drugi je bio kapetan duge plovidbe,Ante Botri iz Pranja u Boki.Svi su oni bili veoma sposobni a znali su i nekoliko jezika.Kapetan Botri je bio ekspert za nae publikacije.Kotlari je radio na nautikim tablicama i bio dobar poznavalac engleskog jezika.Uvijek je bio lan nae delegacije koja je redovno ila u Monaku gdje je bilo sjedite svih Instituta svijeta.Mi smo sve javne publikacije GRATIS slali svim Institutima svijeta i od njih dobijali GRATIS publikacije.Sve te vrijedne publikacije vrijedno smo koristili u naem radu.Osim toga imali smo u institutu dosta internih,manjih kurseva.Morali smo dosta da uimo da bi mogli obavljati veoma vane i sloene zadatke.Ja sam se brzo uklopio u rad,a morao sam i dosta da uim.Naelnik Instituta je bio Franc Podboj,predratni hidrograf koji je za vrijeme rata bio na Visu i obavljao poslove svoje struke.Stijepo Kotlari kao lan nae delegacije u Monaku drao je i predavanja. Naroito interesantno predavanje je bilo Sistem odravanja u aurnosti publikacija koje je veoma zapaeno.lanovi hidrografskog Instituta u SAD predloili su mu da ide da radi kod njih i da se preseli sa cijelom porodicom , ali do toga nije dolo.Kapetan Botri je radio na novom izdanju Peljara.Mi do tada nismo imali Peljar na naem jeziku nego smo koristili italijanski Portolano.On je imao na raspolaganju jo neke peljare i pripremio je rukopis.Peljar je tampan i to je puno znailo za nae pomorce.Imali smo jedan dio pomorskih karata na italijanskom jeziku.Te karte je trebalo izraditi na naem jeziku uz nove podatke.Nosioc tih radova bio je Nautiki Odsjek.Angaovali smo i kartografski odsjek gdje je bila uspjenja saradanja i izraene su nove pomorske karte , bile su veoma pregledne, kupovali su ih italijanski pomorci.Za tampanje tih karata veoma se ukljiila i REPRODUKCIJA sa svojom tehnikom OFSET STROJEM.Ja sam bio posebno zaduen za publikaciju POPIS SVETIONIKA.Morali smo koristiti italijanske oglase za pomorce za njihovu obalu i engleske za albansku obalu.Tu se traila tanost jer su te nae publikacije i oglasi za pomorce ili kod svih Instituta svijeta.Jednom smo dobili jedan podatak za jedno luko svijetlo u Albaniji od engleske,ali je svijetlo padalo u more.Poslali smo dopis u engleskom Institutu.Oni su nam se zahvalili i objavili ispravku.Mi smo se trudili da kod nas u odsjeku bude tanost,tako sve to se tampa mora biti dobro kontrolisano od vie lica.Tako sam se i ja brzo ukljuio u taj rad,volio sam tanost i preciznost.Uoavao sam i neke propuste kod kartografskih originala i bio cijenjen.To su uoili i starije kolege sa kojima sam saraivao.16


Za mene je bilo pravo uivanje to sam to radio.Iz naeg odsjeka ili su oglasi za pomorce.U tim oglasima za pomorce slali smo vana hitna obavjetenja koja su morala biti itka i razumna a sluilo je svim pomorcima.Za hidrografski odsjek trebalo je vie uesnika, jer su se planirani novi premjeri. Naelnik Instituta bio je tada Mladen Grakali i on je odobrio da preem u hidrografe.Svi moji u nautikom odsjeku su se bunili. Ja sam preao u hidrografski odsjek. Osnovan je manji kurs iz hidrografije a drao ga je drug Lihva koji je bio hidrograf.Imali su i neke skripte koje smo koristili. Mi smo morali da uimo i topografiju i da se spremamo za terenski rad. Prvi moj teren je bio na jugu u podruju Ulcinja 1952.godine. Kasnije su se terenski radovi irili prema sjeveru; 1953 i 1954 godina. Sve do radova u Boki Kotorskoj koji su bili zavreni 1956. godine. Godina 1955 bila je odreena za premjer luke Pula. Ja sam sa jednom grupom imao zadatak da izvrim premjer svih pristana u ZONI B u Istri.Zbog odlaska Tonka Nikolia i Jovana iguda ja sam preduzeo dunost u hidrografskom odsjeku.Oni su ili na kolovanje koje je trajalo 2 godine GIJNA (geodeski institut JNA), a to je bila vie geodedska kola. Ja sam zavrio radove u Boki Kotorskoj i ponovni premjer luke Cavtat kao i malog i velikog Zatona. U 1957. godine bio sam rukovodioc radova u kanalu Malog Stona i zaliva Klek-Neum. Poslije sam ostao sa zastavnikom Vidakom da izvrimo premjer neke pliine za koju sam zahtijevao da bude obiljeena. Zahtjevao sam da neko svijetlo u predjelu Hodilje-Mali Ston bude premjeteno zbog sigurnosti.Kasnije smo preli u Ston i premerili kanal od Stona do Broca jer je bio bagerovan na pet metara pa me je naelnik pitao zato sam ga mjerio. Tako sam ja zavrio moje efovanje kad su zavrili kolovanje Tonko Nikoli podstavljen je da rukovodi ocenografskim odsjekom,a Jovan igud da primi hidrografski odsjek.Ja sam kasnije bio ukljuen sa novo dolim Brankom Vosilom koji je zavrio niu geodedsku kolu za premjer EHOLOTOM na veim dubinama. Mjerio je dubine od Ulcinja do Budve , kasnije u Koloevskom kanalu, kasnije smo vrili hidrogafske radove sa eholotom oko Dubrovnika.Neto se prialo u Institutu da emo biti angaovani i van zemlje,a o tome u kasnije.U 1955.godini treeg januara stupio sam u brak sa Marijom (Maricom) Paznoht imali smo dva sina (Zlatka 1956.godine) i (Sreka 1959.godine).Dogodio se jedan susret naeg Predsjednika Tita sa predsjednikom Gane Kvane Nhrumahom u Njujorku u zgradi ujedinjenih nacija.PredsjednikGane je rekao: Vi ete nam graditi luku Sekondi; a to je njegovo rodno mesto. Odmah je bio pozvan diretkor Pomgrada i pregovori su uspjeno zavreni .Za gradnju te luke bili su zainteresirani englezi. Oni su ve ranije u Gani izgradili luku Temu blizu Akre,glavnog grada Gane.POMGRAD je imao u svom sklopu preduzee OBALA koje je vrilo sve istrane radove i projektovanje luka.Tu su bili veoma struni ininjeri koji su bili afirmisani za gradnju luka kao one to su gradili u Siriji, jo ranije.U tom preduzeu su bila odrana predavanja o eho-sonderu i mjerenju dubina.17


Sa tim dubinomjerom se mjere ne samo dubine,ve itavi profili kad se zna da se sa tim instrumentom u minuti izmjeri 250 ili 500 dubina. Ja sam tek 1955.godine bio ukljuen u taj rad,kada je jedan hidrograf bio prekomandovan.To je samo jedan segment posla. Drugi je bio odreivanje pozicija dubina. To zahtjeva itavu organizaciju premjera.Preko Pomgrada hidrografski institut daje jednu grupu da uestvuje u istranim radovima zajedno sa radnicima i ininjerom koji je bio rukovodioc te grupe.Iz Instituta su bili odreeni: jedan geodeta,njegov pomonik,topograf(kartograf) i ja kao hidrograf, a i jedan iz Komande mornarice koji je imao vie zaduenja kao tuma.Dobro smo se slagali i nije bilo nikakvih sporova.Prvo smo dobili neke inekcije u Splitu, pa onda one druge u Beogradu. Krenuli smo na put u martu 1961. godine preko Slovenije do Venecije,pa dalje do Rima. Onda avionom preko mora do Tripolija u Libiji i dalje do Akre u Gani. Neu nikada zaboravati zalazak sunca na Antlantiku.Putovali smo cjelu no preko Afrike i onda od Akre do Takoradija avionom,uz obalu Gane.Imali smo smjetaj u Takoradiju,u hotelu HILL CRIST. Do gradalita Sekondi bilo je oko 18 kilometara.Putovali smo,prebacivali smo se taksijem, dok nijesmo nabavili jedan mercedes uz odobrenje Pomgrada.U poetku za premjer na kopnu trebalo je dosta posla. Neke planove nismo mogli koristiti jer nisu odgovarali naim kartografskim projekcijama. Trebalo je stvoriti, odrediti geodedskim merenjima novu geodedsku osnovu na kopnu.To je radio geodedski ured iz Takoradija a veinom su tu strunjaci bili iz Indije. Mi smo kasnije dopunili tu mreu i prilogodili je naim potrebama, naroito mjerenju na moru. Ininjer Vrulih je trebao da se vrati u Split. U meevremenu, doao je novi ininjer Marasovi iz preduzea Obala. Dobro smo saraivali u svakom pogledu.U poetku su nai pod rukovodstvom ininjera Vruliha poeli mjeriti uz obalu dubine na stari nain, sa runim dubinomjerom i hidrografskom icom na kojoj se odreivala dubina. To je ilo veoma sporo i neefikasno.Mene su poslali da posmatram vodomjernu letvu u luici Sekondi.To se sve dogaalo iako sam bio odreen kao nosioc hidrografskog mjerenja.Jedno poslije podne,ininjer Marasovi me je zadrao u hotelu pa smo dugo raspravljali o hidrografskim mjerenjima i organizaciji tog posla. U svemu smo se sloili sa organizacijom rada.Otili smo u malo brodogradilite u luici Sekondi.Pridruio nam se ininjer Vrulih.Ja sam tamo pred efom toga brodogradilita iznio ta nam treba za premjer.Onda se umijeao ininjer Vrulih koji je dao primjedbe na moje zahtjeve.Ja sam mu rekao da dobro znam ta nam treba za premjer i da neu prihvatiti nikakve primjedbe.Rekao sam ininjeru Vrulihu da se ja ne mjeam u njegovu nadlenost, a i to isto vai da se niko ne smije mijeati kad nije sposoban za taj rad.Od tog direktora brodogradilita dobio sam sve ta sam traio..Uskoro smo se pripremili za premjer i saglasili se ko e uestvovati u hidrografskom premjeru sa eho-sonderom.

18


Na kopnu e biti dva teodolita a sa njima e vriti presjecanje i to ing. Marasovi i drugi ing. Geolog koji je ve zavrio obilazak i ustanovio sa kojeg brda e se dopremati materijal za gradnju Sekondi .Ja sam im napomenuo da e svaka peta pozicija biti signalizirana iz amca sa crvenom zastavicom a ostale sa plavo-bijelom zastavicom. U motornom amcu bie motorista i kormilar,a Uro Trbojevi e pomou kompasa odreivati kurs amca po linijama premjera.Ja u biti u amcu gdje u opsluivati rad eho-sondera i podizat i sputat zastavice koje e oznaavati pozicije dubina.Vremenske prilike su pogodovale za uspjean rad.Dosta smo toga prvog dana premjerili i pristali na mali gat u luici Sekondi.Izaao sam iz amca gdje sam sreo ininjera Vruliha.On je bio veoma oduevljen naim radom i hteo mi je estitati.Tako smo nastavili dalje sa premjerom.Problem je bio na istonom dijelu budue luke gdje su postojale opasnosti da se nasuemo. Ja i Uro Trbojevi saglasili smo se da bi trebalo angaovati jednog vrsnog ribara da nam on sa pramca amca daje znak da se okrenemo na drugu liniju.Sigurnost je postignuta i tog smo ribara dobro nagradili.Ja sam mu poklonio jednu okoladu. On nije primijetio da je u papiru, pa mu je napomenuo na motorista da skine papir pa da onda jede okoladu.Bilo je tu i malo smijeha.Ti Ganci su veoma prisni ljudi i dobro smo se slagali.Svake subote u podne prekinuo se svaki rad i bila je isplata sedminih zarada.Jedne noi je bilo nevrijeme i otetio nam se eho-sonder. Taj direktor brodogradilita u luci Sekondi prebacio je jedan eho-sonder sa jednog amca i montirao ga na na amac.Tako smo mi bez zastoja nastavili sa premjerom.Poslije toga smo za sigurnost veza odredoli luku Takoradi.Za redukciju mjerenih dubina dali su nam u luci sve podatke sa njihovog STALNOG MAREOGRAFA. To su bile redukcije na plimu i oseku. Mi smo za redukciju dubinomjera koristili dasku.Ona se sputa na razne dubine kao to su 2,5,10,15,20..m ,i tako dalje uporeuje se sa dubinom mjerenom na ehosonderu.Svi su ti dubinomjeri badareni na odreeni salinitet i temperaturi.Sa tom kontrolnom daskom se eleminie razlika u temperaturi i salinitetu mora i korekcije uronjenih davaa i primaa sa eho-sondera. Jednog dana u gradu Takoradiju sreo sam sluajno jednog oficira sa broda Jadro iz Splita.On je kod nas sluio rok u vojsci.Bili smo pozvani na brodu jedne neelje i dobro smo se proveli.To je bilo ba srdano druenje. Mi smo njih pozvali da nas posete u hotelu Hill Crist u Takoradiju.Jedne veeri bili smo pozvani kod vajcaraca.Oni su eljeli poznanstvo sa firmom koja e graditi luku Sekondi.Prikazivali su nam i neke filmove iz boravka u Gani.Imali su i jednu gitaru pa sam ja neto odsvirao i odpjevao.Onda smo se dogovorili da podsjetimo mesto sjevernije Kumasi.Vonja je bila kroz gustu umu dobrim putem kojim su nas okruivale visokim stablima mahagonija.To je pleme Kumasi koje se nalazi sjeverno, a kasnije kada su zagospodarili englezi, zadrali su svoje zakone da se zemlja tog plemena ne smije prodavati, ve mora ostati plemenska. Zemlja Gana je veoma bogata rudama i umama, a naroito proizvodnjom kakaoa.19


Zato su i gradili luku Temu na istoku da im slui za izvoz Kakaoa.Ininjer Vrulih jedne noi na osnovu podataka nacrtao je kako e izgledati luka Sekondi.Jedan veliki lukobran i jedan manji a na njemu je planirana ribarska luka,jer je nije bilo u Gani.Uskoro smo vrili pripreme za odlazak.Krenuli smo autobusom za Akru i ostali na aerodrom jednu no, a onda avionom preko itavog dana let preko Afrike u Tripolis u Libiji kratko zadravanja za Rim.Tamo smo se smestili blizu eljeznike stanice,u jedan privatni pansion koji je bio veoma praktian. Veliki hodnik tj. Predsoblje je bio restoran,a iz njega se ulazilo u sobe za spavanje.Ili smo u kupovinu u eljezniku stanicu koja je bila dobro opremljena.Zvala se Stracione Termini.uli smo da je za vreme rata bila potpuno sruena.Ja i moj kolega Mehovi Ajdin ostali smo u Rimu samo 3 dana.Krenuli smo vozom za Trst i tamo smo ostali 5 dana. Poslije smo uzeli taksi i odvezli za Rijeku gdje nas je ekao parabrod jugo linije i stigli u Split poslije tri ipo mjeseca. Ja sam morao podnijeti jedan izvjetaj Naelniku Instituta o naem radu u Gani.Poslije smo u preduzeu OBALA koja je bila u sklopu Pomgrada obraivali, kartirali sve rezultate premjera.Onda smo i njihove tehniare obuili, koji su prihvatili kakvi su to sloeni i odgovorni poslovi. Sve te obraene podatke kako smo obavjeteni poslali su u Holandiju (to je zemlja sa najboljim strunjacima za graenje luka), pa onda u London i na kraju u Beograd u institut Jaroslav erni.uli smo da nije bilo nikakvih primjedbi na na rad. Uskoro se vrila priprema u Institutu za poetak rada HIDROGRAFSKOG OFICIRSKOG KURSA koji bi trajao godinu dana. Bilo je predloga od strane instituta da on bude kola, a ne kurs zbog obimnog gradiva, ali to nije prihvaeno.Tu su uvrteni u taj program predmeti koji bi omoguili zaposlenima i institutu ire i kvalitetnije znanje,zato su angaovani mnogi koji su bili nosioci tih vanih predmeta. Predmeti:MATEMATIKA-profesor Ante Vilovi HIDROGRAFIJA-ing. igud Jovan i kapetan fregate Vosila Branko KARTOGRAFIJA:ing. Stipe Pleji GEODEZIJA:kapetan fregate Bogo Markovi TOPOGRAFIJA:kapetan fregate Bogo Markovi METEREOLOGIJA:samosinoptiar,instrumenti kapetan prve klase Vajcel Josip GEOMORFOLOGIJA:ing. I geolog Stipani OCEANOGRAFIJA:ing.Nikoli Ante MAREOGRAFIJA:ing.Nikoli Ante REPRODUKCIJA:pukovnik Zupan Gusti ODRAVANJE PUBLIKACIJA U AURNOSTI:nautiki odsjek VIA ASTRONOMIJA I GEODEZIJA dr.Boo Jovanovi Kurs je poeo u tekuoj 1962.godini,a zavrio 1963.godine uz polaganje zavrnog ispita.Svi su polaznici zavrili kurs sa uspjehom.

20


Osim teoretskog predavanja i propitivanja bilo je dosta i praktinog rada, a to je doprinijelo da se teorija povee sa praksom. Polaznika iz instituta bilo je pet oficira i dva iz Sudana. Najgore je to to su mnogi uskoro napustili Institut.Neki su penzionisani ili ili na druga radna mjesta. To se dogodilo i sa nekim veoma dobrim strunjacima koji su nam dali dosta znanja.Poslije toga sam ostao u Institutu do 22.decembra 1970.godine kada sam penzionisan.Od kursa do penzionisanja,radio sam na premjeru svih luka na Jadranu kao i raznih pristana i odravanju aurnosti publikacija koje su bile veoma vane,zato to je jedan iz Instituta otiao u prekomandu .U 1957.godini odrao sam nekoliko predavanja o hidrografiji u VOJNOJ AKADEMIJI u Diviljama za sluaoce. Prije penzionisanja uestovao sam sa jednom ekipom iz Instituta u premjeru luke Ploe.Penzionisan sam i unapreen u in kapetana Korvete i dobio od DRAVNOG SEKRETARA GENERALA PUKOVNIKA LJUBIIA priznanje i zahvalnost za samopregoran rad i dugogodinju primjernu slubu u Jugoslovenskoj narodnoj armiji.Sada sam poslije penzionisanja opsjednut prouavanjem o meteorologiji,geomorfologiji i mareografiji.U partizanima kada sam bio u petu crnogorsku brigadu,jedan moj zemljak me je zamolio da odpjevam lager od Tripa Tomasa iz kaljara Vozi,vozi.To se svima svidjelo pa sam tu pjesmu pjevao i u Bokekoj brigadi.Mnogi su me zvali uje Anko a to je poetak tog lagera.U Bokekoj brigadi za vreme rata pjevala se jedna borbena pjesma: ,, Napred u borbu Bokelji mladi Borbom se naa sloboda gradi ene i starci i djeca mala i sjedi ribar kraj morskog ala eljni slobode najveeg blaga Okovi steu od crnog vraga" Svu moju naunu biblioteku poklonio sam,kao trei donator Arhivu u Herceg Novom.Dogovorili smo se da se taj materijal ne smije dati nikome na revers,ve na uvid u prostorijama Arhiva.Javili su se novi radovi i premjeri na otoku Mljetu.Planirala se nova pomorska karta.To je zahtijevalo iri premjer od otoka Mljeta prema otvorenom.Ja sam rukovodio sa grupom koja je vriila premjer na zapadnom dijelu i to sa brodom bazom PH-22.Bilo je dobro vrijeme i radovi su odmicali brzo.Kormilarenje brodom odlino i plovili smo po planiranim linijama.Na kopnu je bio vodnik Momi Obrad koji je bio duan da nas presjeca teodolitom,a sa broda ugao je uzimao Zoran Vuak.Ja sam na brodu ucrtavao sa uglomjerom pozicije dubina i tano sam znao gdje trebaju da dou.Za jednu poziciju bio mi je sumljiv presjek teodolita od Obrada Momia , telefonom sam mu dao da provjeri na teodolitu pravac.21


On je ponovo proitao taj pravac i dao mi je taan pravac sa teodolita.udio se kako sam ja doao do pravog presjeka sa teodolita.Na ehosonderu bio je Sudanac Jusif .On je morao na papiru da oznaava pozicije dubina i kontrolie rad ehosondera.On je to zanemario pa smo neke linje premjera morali ponoviti.Obrad Momi je bio sa teodolitom na zapadnoj strani otoka Mljeta.Istono od mene premjerom je rukovodio sa svojom grupom Mitrovi Branko.Mjerenjem dubina prema zapadu naili smo na poetak potonulog otoka koji se protezao prema otoku Lastovu.Tu smo zavrili premjer.Prebaeni smo bazom PH-22 u Cavtat i tu smo zapoeli sa mjerenjem nou.itavu no smo mjerili a onda odmor dan ipo i ponovo premjer nou.Na takav odmor davao je primjedbu Naelnik Instituta,ali je rukovodioc tih radova,Vosila Branko ostao kod svog plana.Kad se vrio premjer nou mi smo nabavljali hranu i pie za cijelu no, i to smo mi plaali.Nije se mogao vriti premjer preko dana zbog slabe vidljivosti,ali nou sa jakim svijetlom na brodu i presjecanjem sa kopna a to je bilo jedino mogue.Izmeu broda i posada na kopnu odravala se stalno veza.Nekada smo primjetili manje smetnje na tim vezama,ali su bile kratkotrajne.Kod mjerenja danju moglo se mjeriti na manjim daljinama,ali samo dokle je dozvoljavala vidljivost.Mi smo tada sa nonim premjerima dosta toga premjerili.Uskoro je nabavljen novi insrument HIDRO-DISK sa kojim su se mjerile daljine od stanice ili dvije stanice na kopnu (ili svetionika) na kopnu do broda.Tako smo dobijali pozicije mjerenih dubina.Poslije smo se bazirali u Morunat i tu smo vrili mjerenje nou.Odreivanjem pozija dubina omoguilo se sa teodolitima.Jedno vee osjealo se pribliavanje sekundarne ciklone sa planina Prokletija i Komova.To su osjetili ovi na kopnu sa instrumentom pa su nam javili da je poela kia i jak vjetar (to se deava obino na periferiji ciklona).Rekli smo im da napuste stanicu i da se sklone,a rad emo prekinuti. Kod nas na brodu osjetio sam da ulazimo u centar ciklone i rekao sam Vosili da treba zatvoriti sve prozore i ekati ishod.Treba znati i doivjeti sve to.U centru ciklone sva strujenja i oblaci kumulonimbusi idu ka centru.Tako se i dogodilo da smo bili zasuti pljuskovima kie,velikom grmljavinom i sijevanjem i sve to preko naeg jarbola.Samo treba znati da sva strujanja koja udaraju u jarbol brzo se prazne u more.Kada se sve smirilo,otplovili smo u Molunat.Bili smo dosta daleko od obale.Poslije sam ja prebaen u prekomandu na Korulu,da radim u grupi Mitrovia koja je bila na Mljetu.Tada sam na Koruli sreo Boga Markovia i ekao da ovi sa Mljeta dou po mene.On me je zamolio da mu isplaniram linije dubina na originalu.Uskoro su doli po mene sa Mljeta.Kad smo vozili prema Mljetu naili smo na jednu veliku morsku kornjau pa smo je teglili do obale.Bilo je dosta ukusnog mesa od nje pa smo se astili skoro dva dana.Tamo smo vrili neke premjere i sa ehosonderom.Bilo je dosta ugodno raditi u manjoj grupi.Blizu nas u zalivu bila je usidrena jedna naa jahta.Mislim da je tu bio ukrcan jedan na rukovodioc sa porodicom.22


Njegova erka dola je jednom da nas posjeti i interesovalo je ta radimo.eljela je da sa svima razgovara,a naroito sa najmlaim oficirom.Jednog dana imali smo laku neveru bez posledica.U malom naselju na zapadnom dijelu Mljeta POMA jedan je mjetanin drao gostionu.Uvjek je imao svjee i dobre ribe,a i vina.Zvao se Nino i priao nam je da je on tu skrivao generala Kou Popovia kada se vratio iz panije.Eto,i to je istorija.Ninu smo dali dosta ,,pota,, za ribanje.Poslije izvjesnog vremena vratili smo se u Korulu i tu smo dosta radili.To je bilo u ljeto 1964. godine,a dola mi je supruga sa dva sina.Pronali smo dosta pliaka izmeu tih otoka i otoia.Neka su mjerenja ila sve do poluostrva Peljeca.Interesantan je bio otok Vrnik iz koga se vadio iz zemlje kvalitetan korulanski kamen za gradnju katedrala u Beu i Zagrebu.U mjestu Lumbardi posjetili smo jednog vinogradara koji je mogao sa svoje kue vidjeti itav vinograd.Proizvodio je dobro bijelo vino takozvano ,,Grk".Interesantna nam je bila gradnja mjesta Korula.Graen je itav skup zgrada tako da ih uva od bure,a maestral prolazi i sve rashlaule ljeti.uo sam da je ba u Koruli izgraen prvi spomenik poginulim i masakriranim graanima Risna 1944.godine koji je kasnije postavljen u Risnu.Kad su moji otili za Split ja sam jo ostao u Koruli sa grupom da konano zavrimo sa premjerom.Kad sam stigao u Institut bio sam prebaen iz hidrografskog odsjeka u jedan drugi odsjek.Tu sam radio razne poslove ,premjer luka i njihovu obradu kao i neke manje poslove u reprodukciji i vojnoj tampariji.Jednog februara koju godinu prije penzionisanja sa ing.Stipom Plejiem ili smo da obiemo vanjsku stranu Otoka Mljeta i da ustanovimo koji su markantni predjeli ili objekati na tom predjelu.Ti podaci su bili vani sa kartografe,jer se pripremala pomorska karta. Ing.Stipe Pleji bio je ef kartografskog odsjeka u Institutu.Bilo je vreme da mi urue rjeenje za penziju i to u datumu 22.12.1969 godine.Ve su me pitali,ko bi me mogao zamijeniti na tom poslu?Ja vie nijesam dolazio u Institut.Jednog dana doao je mornar i rekao mi je da me trai Naelnik Instituta.Rekli su mi da je stiglo novo nareenje i da se odlae penzionisanje za godinu dana,ako ja elim.Ja sam tada pristao da se vratim u Institutu jo godinu dana tj.,do: 22.12.1970. godine.Sada u da govorim uopteno o mom shvaanju pri izvoenju radova na terenu.Mnogo puta morao sam donositi odluke za koje sam smatrao da su dobre i korisne i na te radove nijesam dobijao primjedbe.Uvijek sam sve dokazivao argumentom i nisam dobijao primjedbe.Nastojao sam da mi ni jedan lan posade ne strada.Svi su ti momci osjeali moju brigu za njihove ivote.Nikad nisam donosio odluke koje bi ugroavale njihove ivote.Bilo je sluajeva da na njih podviknem to su oni shvatili.To su bili krasni momci.Pomogao sam im i da rijee neke line probleme.Nekad sam iao i sa ekonomom, da vidim ta to on sleduje.Neko vrijeme vidio sam da se baca dosta hrane u moru,pa sam morao intervenisati.Svake subote odravalo se veliko ienje i pospremanja brodskih prostorija.

23


Kad smo vrili premjer sa ehosonderom i motornim amcom M u blizini Ulcinja osjetio sam da pojaavaju Maestral i valovi. Taj vjetar obino zovu Maetralun.Odluio sam da uplovimo u luku Ulcinj.Dogovorio sam se sa zastavnikom Veselinoviem pa smo dali novac da se kupi hrana. Primjetio sam da dolazi brod baza PH-22 i naredio mi je da isplovim.Odbio sam nareenje jer sam smatrao da bih sa tim doveo u opasnost ljudske ivote i materijalna sredstva. Po pravilima brodske slube imao sam na to pravo.Posle me taj starjeina tuio Naelniku Instituta,ali je on meni odobrio moj postupak.Treba znati da kad sunce pada i ujedno tada maestral pada.Ja sam onda isplovio i doplovio u luci Bar. Imao sam i najteu plovidu od Rijeke do Zadra pa na dalje kada smo naili na jaku buru od Senjskih vrata.Na tom lokalitatu postoji uzreica:,,UVAJ SE SENJSKE BURE I SENJSKE CURE".Iza nas je plovio PH-11,a M nije mogao sa naom barkasom ve je saekao PH-11.Mi smo sa naom barkasom vodili pravu borbu sa naletima bure.Prosto smo posrtali, znao sam kad dodjemo do sredine bie lake.Znao sam da je bura najaa uz jednu i drugu obalu.Na komandir barkase je bio priseban i naredio je da smanjimo brzinu.Za to vrijeme mornari su se prestraili.Ja sam im tada podviknuo da niko ne smije izlaziti iz prostora na palubi jer bi ga bura zbrisala sa palube.Uskoro smo mogli lagano da se okreemo tako da nam bura udara u pola krme i izvukli smo se.Do Zadra je bilo lako.PH-11 je uplobio u Zadar sa zakanjenjem od pet sati.Imao je problem jer je teglio amce,a na jednom amcu pukao je tegalj.Jedan od mornara bio je Radimiri iz Dobrote koji je bio svreni nautiar, on je tegalj drao u rukama i tako sve spasio.Pitao me je ef grupe Tonko Nikoli im da ga nagradim.Ja sam mu rekao: Zasluio je mjesec dana nagradnog odsustva.Krenuli smo iz Zadra za Split.Sa mnom su na barkasi bili Tonko Nikoli i Jovan igud.Sjeam se jednom na Lopudu u Koloevskog kanalu.Nai sa broda ulovili su dosta ribe.Mi smo se dogovorili da napravimo dobru veeru od ribe i vina koje smo mi kupili.Postavili smo stolove na palubi i zajedno sa mornarima smo se dobro astili.Mormari su bili u bijelim odijelima a mi u uniformama.Bilo je mnogo stranaca i strankinja koji su prolazili pored broda i mirasali nau peenu ribu.udili su se to mi oficiri i podoficiri sa mornarima proslavljamo to vee.To je bila dobra propanganda nae Ratne mornarice i Jugoslavije.Isto smo jednom i na otoku Mljetu veerali sa mornarima.

24


Nikola ukovi,kada je bio predsednik optine Risan organizovao je u zgradi Rt-cu INTERNAT ZA AKE IT KRIVOIJA,MORINJA I BAKOA. Tu je bilo dosta aka koji su pohaali graansku kolu u Risnu;gimnaziju u Kotoru i pomorsku trgovaku akademiju u Kotoru. Ekonom i njihov staratelj bio je je Savo Ili sa Ledenica (kasnije narodni heroj). Svi lanovi SKOJ-a bili su ukljueni u nau organizaciju. Nekada smo organizovali izlete kao ovaj na slici u Morinju,a i u gornjem Morinju kod one crke.Na Petrovdan ispod groblja na livadi uestvovalo se redovno gde su se sastajala sva napredna omladina i odrasli.Tada su u partiju primjeni Uro Zagorac,Branko Ognjenovi i Albino Medi 1940god.U Risnu smo se esto sastajali u kafani Zora i znam da su se tu davale priredbe sa uvenim VRAPCEM.Vrabac je pjevao uz gitaru a u sadraju je doticao sve slabosti onog drutva i ponekad neke grupe.Sjeam se da je gitaru svirao Milan Vukovi, a tekst itao Veljko Drobnjakovi.

25


26


Kua Marije Udove Zagorac. Kua Marije Zagorac,stara slanica Risan.Iz te kue bili su sinovi Marije: Duan Zagorac prvi sekreta SKOJ-a u Risnu.Njega je angaovao politiki sektatar Boke komunista i narodni heroj Nikola urkovi.Duan je bio uhapen pri kraju 1941.godine zajedno sa grupom iz Risna na osnovu spiska koji su dali Italijanima neki ljudi iz optine Risan.Svi su oni prebaini u Italiju na ostrvo Ustika kod Palerma.Ni Uro a ni ja nismo bili na tom spisku.Uro je prihvatio dunost sekretara SKOJ-a.Ja sam prekinuo kolovanje u nautici u Kotoru.Morao sam raditi razne poslove da bi obezbjedio najosnovnije za ivot.Uro je isto radio na putu dok se nije zaposlio u Risanskoj Bolnici.Trebalo je slati novac mom bratu u logoru Ustika kod Palerma.Sestre nisu mogle nita privreivati.ivjelo se veoma teko i oskudno.Sve do 13.jula i ustanka u Crnoj Gori bilo je dosta mirno,a poslije se nije smjelo kretati nou i svijetla u kui nisu smjela da se vide.U Risnu je bio jedan ratni brod;zvali smo ga arulja koji je bio usidren u zalivu.im bi se pojavilo koje svjetlo na brdu,odma bi djelovala artiljerija sa broda.Talijani su ozidali nekoliko bunkera van naselja.Mnogo su se bojali ustanika,koje su zvali ribeli.Sjeam se jedne akcije partizana koji su sali sa manjom grupom sa Ubala i napali i ubili straara kod Sopota.Priao mi je jedan borac te akcije Duan Maleevi.Oni su bili pored puta,a kad je zavrila paljba sa broda vratili su se u bazu na Uble.Zima 1942 i 1943 godine kao i ona 1941 i 1942.Svi ilegalci iz Risna i Krivoija nisu mogli da se kriju po brdima. Zima je bila jaka sa puno snijega.Jedini je bio izlaz da nadjemo utoite i sigurnost u porodicama koje su bile27 privrene pokretu.Tako su kod nas doli Jovo Samardi i brat mu Mitar a kasnije i Drago Radulovi.Ja sam prije toga pripremio jedan trap koji sam duboko iskopao,a zemlju sam bacio van konobe kroz jedna slaba vrata.U tu sam zemlju posijao salatu.U konobi smo drali i nae sijeno iz vrta i zgrade, pa se sa tim sijenom mogla kamuflirati ona ploa koja je sluila za ulaz u sklonite. Unutra je naprevljen pod od dasaka pri vrhu trapa; poslije se nasula zemlja i preko kamene ploe.Jedino je onaj dio gdje je trebala da doe ploa bio slobodan do dna trapa.Poto su u maloj sobici koja je bila odma desno u kojoj su bili smjeteni ilegalci i neko od sinova.Na samom ulazu u sobici bila je jedna manja ,,portela,, , a u konobi jedan sto gdje bi se po potrebi sputali ilegalci.Vanjski prozor prema avliji bio je dosta mali a prvo je bilo staklo a na kraju unutra kura.To je kuro bilo od dvostruke daske.Sa strane su bile dvije rupe gdje bi se stavilo jedno drvo i preko njega klin.Tako su turci gradili prozore.Predvee bi se svi skupili u malu kuinu i tu se grijali.Sjeam se tog dana,bio je sveti Nikola,a naa krsna slava.Mi normalno nismo nita pripremali.Odakle;bez sredstava.Dola je majina tetka,Aneta parovi i donjela neke ribe korance pa su to spremale.Poto je ilegalac Mitar Samardi bio prehlaen a Aneta je to ula,samo je majka prela preko toga.Ja sam rekao Mitru da se strpi jer imamo gosta.

27


28


29


Odlikovanja: Zagorac Sre kapetan korvete-HidrografNikad neu zaboraviti kada su doli ovi ilegalci iz ume,premoreni i eljni sna.Tada je jadni Jovo Samardi legao u sijeno u konobi i dva dana i dvije noi se nije budio;nije nita jeo ni pio.Iao sam u konobi da vidim ta mu je. Spavao je kao top.Jednog dana su doli italijani i uputili su se prema konobi da neto pretresu.Mi smo ilegalce na vreme sklonili u taj trap tj.sklonite. Italijani su brzo otili,ali smo ipak strijepili da se ne dogodi najgore.Sve je dobro prolo.Tu su kod nas svraali mnogi ilegalci za vrijeme rata kao prvoborci: Vido urkikovi,Duan Maleevi,Miroje Mirojevi(poginuo u gornji Orahovac),Boidar Kokotovi i jo neki.Svi su oni dolazili preko vrta, pa kroz sporedna vrata prema bunaru koja su se lako otvarala.Jednog jutra prije svanua neko mi je zakucao na prozor.Ugledao sam Jova Samardia.Uao je u kuu i legao da se odmori.Prije mesec i po dana bili su uhapeni moja majka i brat Uro.Nismo imali sa ime da ga poastimo.Ja sam uspjeo da uberem murava pa smo mu dali jedino to da jede.Poslije rata i osloboenja zemlje u maloj sali u hotelu Teuta odrao se neki skup u kome sam i ja prisustvovao.Uro nije bio u Risnu.Ujez od majke Risanke imao je dosta pregloga da se neto uradi u Risnu.Zalagao se, da se u kui Ivelia osnuje Muzej i da se na neke partizanske kue postave spomen ploe za zasluge doprinosu u narodno oslobodilakoj borbi.Ba je imenovao nau kuu,jer je znao ta je ona znaila u ratu i gdje su se krili prvoborci i prolazili mnogi ilegalci;kao i da je ta kua dala 6 boraca i meu dva rukovodioca naoj JNA kao i jednu rtvu.Javio se za rije general Soldatovi i rekao je da je bilo i drugih kua koji su dali doprinos u naoj borbi.Nisam mogao a da se ne javim za rije.Nijesam elio negirati to je rekao moj prethodnik, samo sam dao doznanja svima prisutnima ta je naa kua znaila prije rata i za vrijeme rata.To su mnogi znali,ali se nije niko javio za diskusiju.Svi su utali.Tako da u nijednoj kui u Risnu nije postavljena spomen ploa.Bilo je i drugih pregloda da se postave biste za tri vuka (Vuka Karadia,Vuka Vrevia i Vuka Popovia koji su dobro saraivali).Ne mogu a da ne zaboravim mojoj sestriini Sonji Suboti koja je bila paljiva prema naoj majci i spavala je kod nje da nije sama i da joj pomogne.Poslije majine smrti 1972.godine sva njezina djeca imala su pravo na nasljedstvo,jer ona nije ostavila testament.Tako smo se mi sastali u toj kui poslije nekoliko godina,mislim 1955.godine i podijelili se.Moja najstarija sestra Boica je rekla da se sestre odriu kue u korist brae.Ona je to rekla a da se ne konsultuje sa sestrama.Ja sam elio da u toj kui moe biti i za nas sva tri brata,ali se Uro nije sloilo i elio da gradi neto u vrtu.Tako su meni dali kuu koja je bila prava ruevina i rekli su mi da pristanem a da ne budem tvrdoglav.Poslije podne Uro mi je prebacio da sam najvie dobio.Komisija koja je dola iz Kotora uvjerila se ta je od kue ostalo.Jedino to se krov obnovio od zajma kojeg je majka prije smrti uzela.Svi su ljeti dolazili ali se nije nita obnavljalo.Jedino se kanal oko kue i dio oko kue uredio da ne ulazi voda u kuu ( konobu ). U Slavoniju u Novsku smo gradili kuu.Ja sam pitao suprugu gdje ona eli da od prodaje te kue uloimo u Risnu da obnovimo tu kuu,ili da neto novo gradimo blizu Splita.Ona je elila da u Risnu uredimo tu kuu.Ja sam elio da obnovim to sklonite za ilegalce i sve ive da pozovem jednog dana. Do toga nije dolo zbog novog rata.Ipak sam i ja to sklonite obnovio i stavio onu istu plou na ulazu.Sjeam se da je tu plou poljubio Drago Radulovi koji je doao u nau kuu kada je bila sahrana nae majke.Na majkinom grobu prilikom sahrane odrao je krai govor.Zahvalio je naoj majci,odao joj je veliko priznanje za panju koju je za vreme boravka u ilegali imaou naoj kui i rekao: ,,To je bila moja druga majka''.

30


Zagorac Sre i Zagorac Duan

31


Izlet 1940.godine sa Nikolom urkovi u Morinju

32

Zagorac Sre: AUTOBIOGRAFIJA Zagorac Sre Kumanovo

Zagorac Sre i Pero Zimi Kumanovo

33


331.Vod III ete, kao pitomci

34


35

Zagorac Sre: AUTOBIOGRAFIJA Flota za hidrografske radove,Pula 1955.godine

Hidrografski premjer sa runim dubinomjerom

36

Zagorac Sre: AUTOBIOGRAFIJA Luka Takoradi Gana

Ekipa za istrane radove u luci Sekondi

37


38


39


Pula 1955 godine

40


Naelnik Hidrografskog instituta sa polaznicima kursa 1962-1963 godine.

41


Porodica Zagorac Sra

42


Porodica Zagorac

Porodica Zagorac Sra

Porodica Zagorac

43


331.Vod III ete, na zavretku V.P.Akademije

44


Maksim Gorki

45


Zagorac Sre Pitomac

Zagorac Sre porunik fregate 46


Pe 1946 godine

47

Documents

ZAGORAC SRĐE BIOGRAFIJA by dr Mitar Lutovac