Miloslav Lutovac - Iz Stocarskog Zivota u Nekim Nasim Krajevima

8/19/2019 Miloslav Lutovac - Iz Stocarskog Zivota u Nekim Nasim Krajevima

1/10

MiLiSAV LuTOVAC -

eograd

I Z S T O Č A R S K O G Ž I V O T A U N E K I M N A Š I M

K R A J E V I M A

Stočars tvo je u nedavnoj proš los t i imalo na jznača jni ju ulogu u pr ivredi i ekonomi j i našega naroda . To je osobi to važ i lo za planinske kra

jeve u koj ima se jedin o po m oć u s toke ovaca , koza i svinja ) m ogla isko

ris t i t i eksten zivn a ispaša . Sem toga, tiaij na čin zanim anja u ne pr istu pa

čn im p l an insk im kra j ev ima pružao j e v i še ekonomske i l i čne s l obode

nego zeml jo radn j a ko j a j e b i l a pod \ ećom kont ro lom feuda ln ih gospo

dara . U planinskim oblas t ima s toka je dava la čoveku sve š to mu je bi lo

pot rebno za ž ivot : hranu u raznim obl ic ima, odeću, obuću, pos te l ju i

novac . Zbog svega toga s točars tvo je b i lo vr lo cenjeno zanimanje . Nj i

me se bave , kao š to se vidi i z narodne poez i je , čak i rođac i v ladarske

poro d i ce . U pozn a to j pe sm i »Ženidba ca ra Dušana« M i loš Vo jnov ić , se

s t r ić ca rev, dolaz i u sva tove od ovaca u Šar-planini . I s to j e t ako bezbroj

drug ih događa j a vezano za j unačke podvige s t oča ra . Nikac od Rovina ,

jedan od na jveć ih c rnogorskih junaka , b io je čobanin. P lanina je s imbol

imućs tva . Ima t i p l an inu znač i l o j e ima t i s t oku i b i t i boga t . U c rnogor

skim brdima pašnjak je b io znača jni j i od oranica , pa su se s toga za pla

n inu bor i l a p l emena ne samo pro t i v Turaka nego i međusobno . Za p l a

ninu i pašnjak bor i se i ona j koj i nema s toke , j e r ako je nema danas ,

imaće je sut ra . Budući da je s toka za planinca bi la s imbol boga ts tva ,

ugleda i dos tojans tva , n joj se i poklanja la osobi ta pažnja . U nekim kra

jevima, kao u Homol ju , doskora se vi še vodi la br iga o zdravl ju s toke

nego o čoveku . Za s t oku će se po t raž i t i ve t e r i na r , dok za čoveka ne

zovu l eka ra već se zadovo l j ava ju d avan j em pom ane daće ) . Zbog t akve

uloge s toke razvi l i su se mnogobrojni običa j i , verovanja , ba janja i razni

obl ic i l ečenja . Pravi s točar ulaz i do s i tn ica u ž ivot s toke

vodi br igu

pr i ukrš tavanju da dobi je š to bol j i soj koj i će zadovol j i t i p lodnost , pot

rebe u vun i , mesu i sposobnos t u i skor i šćavan ju h rane . Kol iko j e čovek

vezan za s toku, v idi se i z toga š to i ona j koj i ima mnogo ovaca zna go

tovo svaku po imenu, a imena su vezana za vr lo raz l ič i t e znakove i oso

bine .

Govor i t i o svim obl ic ima ž ivota s točara odve lo bi nas da leko. Stoga

ćemo se ovde ogranič i t i samo na neke obl ike ž ivota , koj i su u raznim

2 1 ZBORNIK ZA NAR. ŽIVOT I OBIČAJE

32


2/10

kra jevima raz l ič i t i , š to zavis i od geografske s redine . Jedna za jednička

cr ta s točara u svim kra jevima je š to su u proš los t i imal i mnogo vi še

s toke nego danas . U t im je vremenima bio i drukč i j i s točarski ž ivot*

Jedan je od s ta r ih obl ika toga ž ivota i sprovođenje mleka drvenim ž le -

bov ima i l i čunk ovim a s pašn jaka i toro va u s ta lno nase l je . Tra go vi

t akv ih »mlekovoda« , kako b i smo ih nazva l i s avremenim j ez ikom, oču

vani su tamo gde je u proš los t i j edno domaćins tvo imalo to l iko ovaca

»da im se ni broja ni je zna lo«. Izneću t r i -če t i r i t akva pr imera , j edan iz

Go rnjeg P ol iml ja , drugi i z i zvor i š ta Ib ra i t reć i s R ud nik a u Šum adi j i.

U narodu ž ivi predanje da su pre t r i s ta godina neki Bića i Peca , koj i

su ž ive l i u podnožju planine Gmi l jevice , drža l i ogroman broj s toke . Nj i

hovi l e tnj i s tanovi i torovi b i l su na padinama planine , a s ta lno s taniš te

4—5 k i l om e ta ra n i že , pore d p o to ka . S tok u su muz l i u p r i v r em eno m l e t -

njem nase l ju i oda t le ž lebovima puš ta l i mleko u s ta lno boraviš te gde je

on o i pr e ra điv an o. Pr ed an je da l je ka že da su ovi l judi i po red to l i

kog boga ts tva mora l i napus t i t i p laninu zbog snega koj i j e pao usred

le ta , smat ra juć i to kao predznak neke nesreće . Od t ih nase l ja os ta l i su

t ragov i u naz iv ima : Pecanovice , Bi c in l a z , Bi c in po tok , t eme l j i kuća

usred gus te če t inarske šume.

U mes tu Oj ske kuće kod M oj s t ir a oko l ina Roža ja ) po p red an ju su

ž ive l i »Grc i« , koj i su drža l i s toku u Jas iću i oda t le čunkovima sprovo-

di l i mleko u se lo . Is to predanje čuo sam u obl ižnjem se lu Balot ić ima^

a l i za raz l iku od prvog predanja . koje j e vezano za ž ivot negdašnj ih

s točara , ovo drugo se odnosi na Džara , pre tka današnjeg s tanovniš tva*

Džaro, rodonače lnik današnj ih Balot ića , koj i j e ovamo dose l io pre dve-

s ta godina , imao je vi še od 1 .000 ovaca . On je drvenim čunkovima spro-

vod io .mleko iz s tano va iznad da naš njeg sela do ku će koja je bi la u do

njem de lu današnjeg nase l ja . Drveni ž lebovi su bi l i dobro uglačani i n iz

nj ih se pre thodno puš ta la voda . Doskora se čuva la , a možda i sad po

s to j i ve l i ka Dža rova kaca , ko ju neprek idno pomin ju n j egovi mnogobro j

ni potomci kao os ta tak za jedničke svoj ine .

T reće p redan j e ove v r s t e vezano j e za Rudnik u Šumadi j i . Na Rudni -

ku su bi le baČije , a s i r su pravi l i u nasel j ima koja su bi la u podnožju.

Mleko je «provođeno drvenim kor i t ima . »Niz ove ž lebove mleko je t eklo

kao ki šnica niz oluk«, kaže J* Pavlović» koj i t akođer i znos i da je prvi

nase l jenik Blaznave - Blagoje — ima o s tan na Blaž i -brdu i s pro vo dio

mleko i z p l an ine k roz d rvene l u l e .

1

Prof D. Nedel jkoviću su pr iča l i

da je s l i čan mlekovod vodio iz Kodžadž ika na Karadž ic i do se la Breze

Makedo ni j a) .

2

Nije mi pozna to da l i ima takvih predanja još u kojem kra ju naše

zem l je . Sem toga , p i tanje je , đa l i su s tvarn o po s toja l i t ak vi mle ko vo di

i l i je to legenda, da se na ta j način simbolizuje bogatstvo i izrazi mašta

u t ehn i čk im prona l a sc ima . Al i , s d ruge s t r ane , p r imer u Ba lo t i ć ima ,

gde je tradic i ja sveza, ukazu je i na ver od os to jno s t t akv ih pre dan ja .

1

J e r e m i j a M . P a v l o v i ć , K a č e r i K a č e r c i , B e o g r a d 1 9 2 8 , 1 7

2

P o d a t a k m i j e s a o p š t i o a k a d e m i k d r D u š a n N e d e l j k o v i ć .

3


3/10

Crnogorska brda su na j t ip ični ja s točarska oblas t . Nigde s točars tvo

ni je igra lo takvu ulogu u ž ivotu kao ovde . Svaki kutak od se la do pla

ninskog vrha vezan je n i t ima s točarskog ž ivota . Do s i tn ica su iz rađene

regule korišćenja planine i pašnjaka niai n jo j . Planina se osvajala i l jubo

morno čuva l a . Osvo jenu p l an inu , ko j a j e medena mr tv im g l avama , mo

rao je svaki p lemenik brani t i . Obavezan je b io da na nju iz laz i i ko je

imao dva brava , j e r se kaže : »Či je ovce toga i p lanina«. Zbog ve l ike

vis inske i k l imatske raz l ike razvio se č i tav s i s tem e tapskih kre tanja .

Ona su rad i po tpun i j eg i r avnomern i j eg i skor i šćavan j a sv ih površ ina

regu l i sana nep i san im zakonima . Kuc i , P ipe r i , kao i d ruga b rdska p l e

mena , imaju ose l inu donju, s rednju i gornju planinu, koj ima se kao ko

lekt ivnim pašnjac ima za jednički kor i s te . Onaj koj i nema svoje s toke

može uz imat i na mlekar inu »ze tsku« do 100 ovaca iz drugih kra jeva^

ali se takva stoka ne sme zaidržaiti u selu i l i oselini više od 24 časa.

U određeno vreme je i zdig . Ovo važ i osobi to za vi soku planinu. Čak

je bio određen i čas ulaska u planinu. Tako su Piper i pr i i zdigu na Lu

kavicu zadržava l i s točare na pomolu planine sve dok se ne bi svi pr i

ku pi l i . Pu can jem iz pu šak a d avao se znak da je u lazak s lob od an. Pos toje

i druge regule , napr imer : paša je svuda za svakoga s lobodna , a l i j e me-

s to ka tuna određeno; ne sme drugoplemenik pod i za l a ka tun . Ospora

vana j e i p roda j a svoga p rava p l an ine d rugoplemeniku . U vez i s t im za

niml j iv j e s luča j j ednog Čađenovića iz Bra tonož ića , koj i j e kuptovinom

s tekao p rav o pod i zan j a »g l ade« s t ana ) u Su m om na Ko m ovim a . Pos l e

dugog spora , koj i j e rešavan pred Vel ikim sudom, rešeno je da za sva

vrem ena on mo že im a t i s amo » j edno sl jeme« zgradu po d jedn im s le -

menom) , bez obz i ra na namnožavan j e . Tako j e i os t a lo . Al i su Čađeno-

v i ć i , d ržeć i s e ugovora , p rav i l i zg radu t ako p ros t ranu , pod s l emenom od

najduže omore , da se ona i s t i če i zmeđu os ta l ih pros t rans tvom, pa je i

i zde l jena na t r i -če t i r i ode l jenja .

Na don j im p l an inama , gde j e pa ša za j edn i čka , može svako i zgrad i t i

n j iv icu za krompir i kupus pod us lovom da je ogradi »što izgradi da

zagradi« . Inače se za pot ru ne odgovara . I ovakva nj iv ica ne može bi t i

t ra jna svoj ina . Ako je uzas topno t r i godine ne obrađuje ona j koj i ju

j e i zgrad io , d rug i j e p l emenik može s l obodno zauze t i . I mnoga d ruga

prav a regu l i sana su nep i sa n im zak onim a i p i san im »sve t enč i j ama« . Na

Treb j e šu Lu kav i ca ) , ko j i Ro včan i kose , P ip e r i ima ju p ra vo popa še od

mah č im se l i vade pokose .

I s t o j e t ako i n t e re san t an s t oča r sk i ž ivo t i u nek im n i ž im kra j ev ima t e

•oblas ti . Uz ima m za pr im er Pl a t i e u kan jonu M orače . P oz na to je da uz

do l inu ove reke p rod i ru u t i c a j i s redozemne k l ime , pa su t amo z ime

blage , a i spaša dos ta obi lna i povol jna za s i tnu s toku, osobi to za ovce

i koze . S toča r i i z Bra tonož i ća , Rovaca i P ipe ra t amo borave u t oku će l e

z ime i u j e sen kad nes t ane vode na k rečn j aČkim površ inama . Po tkap ine

po red M orače i peć ine »peć i«) na niž im s t ranam a Pla t i j a s ta ln a su

preb iva l i š t a čobana u ovo j pe r iod i god ine . Noću s toku u t e ru ju u peć inu

i l i okap inu , a dan ju se ona go tovo u sampas k reće po v r l e t ima pasuć i

t ravu i brs teć i z imzeleno žbunje . Pored peć ine u kojoj l ež i s toka na laz i

3 3


4/10

se »ognjenica« kol iba za čobane . Naj t ip ični jd je nač in takvog s točare-

n ja u lu tovsk im P la t i j am a .

Osobi t je i nač in p re rad e m lek a u c rnogors k im Brd im a . Smok - be l i

m r s

spada u na jukusn i je mlečne p ro izvode . Na to u t ič e ko l iko nač in

pr e r ad e to l iko i p i tom a i mi r i š l j iva pa ša . Do avgus ta od m leka se sp rav

l ja samo skorup i tv rd i posni) s i r , a o tad a do u du bo ku jesen »mješa

v ina« puno masn i s i r ) . P roc es sp rav l jan ja ovog be log smoka n i je j edno

s tav an . Drukč i je s e pos tupa u dö b i j an u skor upa , d ruk č i je za mešav inu

i tvr đi s i r . K ora sko rup a skid a se s ka r l ic a pos le 20 do 30 časova , š to

zav is i od tempera tu rn ih p r i l ika . P rvo se skorup s tav l ja u »žapku«

dž ak od čvrs tog be log pla tna k oj i p r im i 20—30 kg sk or up a) , da se voda

iz n jega po tp un o oced i . Oceđ en i don ek le p rev reo sko rup p rem eš ta ju

u meš inu , dobro ga nab i ja ju rukama kako b i s e sp reč i lo p rod i ran je va -

zd uh a . Sem toga , ka d je top lo vr em e, na meš in u se s tavl ja sneg koj i

dob i j a ju iz peć ina ) da se održ i r av no m ern a tem pe ra t u r a i sp reč i pove

ćavan je k i se lina p r i f e rm ent i san ju . M ešav ina , ko ju sp rav l ja ju od »c ije

log mli je ka« , is to tak o se oced i u gru dv am a, pa se is i tn jen a n abi ja ru

kama u meš inu . Al i s e donek le r az l iku ju meš ine za skorup od meš ina

za mešav inu . Meš ina za skorup mora b i t i bez d laka i po tpuno suva .

M eđ ut i m , s me š ine u koj u se s tavl ja me šavin a vun a je samo oš išana , a

sem to ga ona mora ; b i t i i sveza i v laž na , je r je to p ot reb no za o država

nje ove vrs te s i ra u koj i se ne s tavl ja raso sok ) . Tv rd i posni) s i r , po

š to se u grudvama ocedi na pol icama, snose svaki dese t i dan u se lo i

s lažu ga u kac e . Tak av se s i r odr žav a u raso lu s lanom sok u) .

P la n in e c rnogorsk ih Brda i ka tu n i na n j ima ima ju sem pr iv re dno g i

d rug i znača j . U ka tun ima borave l jud i i r ad i odmora i i r a zonode , kao u

kakvoj vazdušno j ban j i . Sem toga , na p lan in i i zmeđu ka tuna se održa

va ju i na ro dn i s abo r i o Pe t ro vd an u i I lm da nu , kaid i z se la i z ađu na p la

n in u svi koj i mo gu ić i . U se lu os ta ju sam o nem oć ni i bolesn i .

3

Sto čarsk i ž ivot na Pr ok le t i jam a sasvim je dru kč i j i , a osobi to na onom

de lu ko j i se g ran ič i s M e toh i jom . Ta mo s toča r i nepo s redn o idu iz župe

u v i soku p lan inu na »s tanove« . Nema onog e tapskog kre tan ja , j e r z a

to nema ni geografskih us lova , a sem toga i s točars tvo ima sporednu

ulogu . P lan ina ren je j e ogran ičeno na le tn jü pe r iodu i na ma l i b ro j č la

no va zad ruge . Na p lan in u iz laze čoban i , bač ica i poko je de te s n jom.

M aslo i tvrd i posni) s i r g lavn i su m leč ni pro izvo di . Ni du ho vn i ž ivot

n i je ovdV razv i jen kao na c rnog orsk im brd sk im p lan in am a . J ed in a je

sve tko vin a vezana za s tok u i p la nin u s t r iža ov aca . A l i se s toč ar i to g

de la P rok le t i j a r az l iku ju osob i t im nač inom ž ivo ta u j e sen . Kad p lan in

k e s iđu s decom u se la , čobani se čes to kr eć u p o с е Д о ј p la n in i a k a t k a d

zanoće i pod g rana tom omorom da leko od s tan i š ta . Za v reme tog je se

n jeg k re tan ja me toh i j sk i čoban i skup l ja ju ceđeno i l i »suvo« mleko . To

č ine na ova j nač in: gus to ovč je mleko kise lo i zgusnuto s ipa ju u osobi t

džak ko j i obese o d rvo da se vod a po tp un o oced i i m lek o s tv rd ne . K ad

3

Izvod iz v e ć e g rađa u ruko pisu — Stočarstvo i s točarski živo t na planinam a

c r n o g o r s k i h

Brda

3 4


5/10

na ku pe dv e mešine ; t akv og mle ka , pre no se ga na kon j ima u se lo i s lažu

u kace . Suvo mleko ima znača jnu u logu u ekonomi j i domać ins tva . Ono

služ i kao pr i smoka u se l ima ne samo z imi nego i l e t i , kad je s toka na

planini . Dovol jno je s tavi t i dve- t r i kaš ike te suve mater i j e u dva l i t ra

mlake vode da se mućen j em dobi j e p ravo k i se lo mleko . Takvo mleko

j e neophodno za s t anovni š tvo ko j e se za v reme l e t a po tpuno odva j a od

s toke . Sem toga , n j ime su se dobro kor i s t i l e i p lavskogusinj ske ki r idž i -

je ,

koje su rani je b i le s ta lno na putovima između t rž i š ta u Peć i , Pod-

gorici Ti to gra du ) i u Sk ad ru . Čim po činu kr aj n eko g izvorai , oni od

suvog brzo naprave ž i t ko mleko u ko j e udrobe suv kukuruzn i h i eb .

4

Sl ičan nač in spravl janja suvog mleka pos toj i i u nekim drugim kra

j ev ima . Na p l an in i Hrbudu i zmeđu S toca i Dabra u He rcegovin i s t oča r i

raz l iva ju u kar l ice i druge pl iće zde je sveže mleko, os tavl ja juć i ga đa

pos t epeno na suncu i z n j ega voda i spa r i . Sa sušenu mlečnu masu , ko ju

usole , os tavl ja ju za z imu, kad je prema pot rebama ras tvara ju u mlakoj

vodi i na ta j način dobi ja i ju mleko.

5

Iz t ih pr imera se vidi da se u narodu empi r i jom dolaz i lo do suvog

mleka ko j e danas kao i ndus t r i j sk i mlečn i p ra h ima ve l i ku u logu u

i shrani l judi .

Na Šar t -planini , odmah s druge s t rane Metohi j ske kot l ine , s točarski

ž ivo t j e d rukč i j i nego u Brd ima i na P rok l e t i j ama . Ta p l an ina , pozna t a

po pašnjac im a i vo di , s tec i š te j e mn ogo bro jnih s tada ne; samo iz okol

nih nego i i z da lekih kra jeva . Al i i pored toga na njoj j e ž ivot j edno

s t avn i j i nego na ran i j e ppmenut im p l an inama . To do l az i o tuda , š t o j e

već ina ša rplaninskih s točara vezana za planinu samo u le tnjoj per iodi

godine . To važ i osobi to za one s točare koj i dojavl juju s toku iz uda l je

nih oblast i , a takvi su u većini . Sem toga, najbogat i j i pašnjaci su bi l i

posed feuda laca , paša i begova , koj i su izdava l i pašnjake pod zakup

pojed inc ima i l i g rup i udružen ih s t oča ra t rgovaca , ko j i su ovde p rav i l i

svoja za jednička bac i la . Zbog toga je ceo ž ivot na ovoj p lanini nos io

peča t p r i v remenos t i i t rgovačke pos lovnos t i . To se v id i na s t an i š tu , p re

radi mleka i organizac i j i čuvanja s toke . Bac i lo , koje j e po pravi lu na

o tvoreno j po l j an i , s a s to j i s e od ma l ih ko l i ba pokr iven ih ražanom s l a

mom u ko jo j s e p re rađu j e mleko i s t anu ju čoban i . Za s t oku sem s t ruge

kamene ograde sa dva u l aza ) , ko j a s l už i z a mužu ovaca , nema poseb

nog t o ra . S toka p reko noć i l e ž i u »a rgaču« , ko j i n i j e n i š t a d rugo nego

mes to zak lon j eno od ve t rova . P rve dve noć i s e t u s t oka čuva , dok se

navikne na to mesto , a pos le ona po navic i pr i l az i sama i ne kreće se

do određenog vremena u ju t ro . Za svaku vr s tu s t oke određen i su čoban i

za muznice , j a lovinju , j agnjad, konje i td . ) .

I mleko se na t akv om udru žen om bač i l u p re rađ u j e za j edn i čk i . P r av i

se pog l av i t o mas lo , s i r i u rda , a t i su p ro i zvodi b i l i p redme t t rgov ine

4

M . L u t o v a c , S t o č a r s t v o n a s e v e r o i s t o č n i m P r o k l e t i j a m a , P o s e b n a i z d a n j a G e o

gra f skog d ruš tv a , Be ogra d 1932 . god . , 48 . •

5

Ova j poda tak s aopš t io mi j e M. Suš ić , a s i s t en t Geograf skog ins t i tu t a SAN.

325


6/10

osob i to u doba t u r ske v l adav ine . Sad t e p ro i zvode po t i sku j e , kačkava l j .

Sve pos love oko s toke na bač i lu obavl ja l i su plać eni l judi : »ćaja« s ta-

re š ina bac i l a ) , »bač« ko j i p re rađu j e m lek o) , » f ičor« pom oćnik bac a ) ,

»ko ta rdž i ja« ona j koj i po m aže čob anim a ka d se s toka pr i j avl ju je ) ,

»odadž i ja« ona j ko j i snabdev a h r an om s toča re i sp rem a j e lo ) i čoban i .

6

Nešto su drukč i ja bac i la s točara iz okolnih oblas t i , koj i i z laze sa s to

ko m na svo je p l an ine . Ona su i nd iv idua ln a , t am o gđe po j ed inc i ima ju

već i broj s toke , i za jednička u koj ima se radi l akše pre rade i mleka i

čuvan j a s t oke udružu j e po neko l iko domać ins t ava . U t akv im bač i l ima

p r e r a d a m l e k a p r i l a g o đ e n a j e v i š e d o m a ć i m p o t r e b a m a n e g o t r g o v i n i .

Iz r ađ uje se pog lavi to »šarsko s i renje« , » jagl ij a« be l i s i r ) , m as lo , ur da

i mlaćenica . Da l i će se i z rađiva t i ova j i l i ona j proizvod, zavis i od po

t reb a i po s tup ka p r i p re rad i . S i ren ja »žu to s ir en j e«) ima dve v r s t e : ma

sno i posno. Masno s i renje spravl ja ju od ce log mleka . Kotur s i ra os ta

vl ja ju na pol ic i nede l ju dana dok se ocedi i uhva t i koru, a pos le toga

ga seku u kr i ške i s lažu u kace . Međut im, ako se že l i drugi proizvod

posn i s i r , mas lo i u rda , pos tupak j e d rukč i j i . Mleko se p r i s i r en ju mora

više zagreja t i , a ka d je pro ce s si renja goto vo za vrš en, naglo se, u s i r

ubac i zažaren kamen da se na ta j nač in izvuče mast koja os ta je »u c ik«

raso) . Cik se os tavl ja t r i dana u kac i , pa ga pos le bućka ju u »but inu«

i i zvlače maslo . Najzad se iz toga os ta tka mlaćenice dobi ja urda . Jagl i j a

be l i s i r ) dobi ja se t akođe od ce log mleka , a l i za raz l iku od »šarskog

s i renja« koje se na osobi t nač in suš i i previ re , n ju s lažu u kace č im

se ocedi .

Al i ono š to j e osob i to ka rak t e r i s t i čno , u Ša r -p l an in i j e r e l a t i vno ma

len broj čobana u odnosu na ve l ik broj ovaca . To se može objasni t i ko

l iko zgodn im položa jem pašnjak a vr lo pr os t ra ne zarav ni bez ij ednog

drve t a ) t o l i ko i ve l i kom u logom pozna t i h ša rp l an insk ih pa sa , ko j i i da

nju i noć i pra te i čuva ju s tado na pas i š tu . Ogromna s tada , koja broje

ka tkad i po 10 .000 ovaca , k reću se uz p ra tn ju samo j ednog i l i dva pa

s t i ra i dese tak pasa . S tado se pomera lagano

pašom, a pored njega se

nazor icom pomera ju ps i držeć i se uzviš ica odakle mogu bol je vide t i da

se zver i l i čovek ne pr ivuče . U tom »s t ra tegi j skom« pomeranju oni

smenju ju j edan d rugoga zadnj i dođe na mesto prvog i td . Sve to t ra je

dok čobanin ne da znak da s tado krene u drugom pra ivcu, a l i i pored

č is t ine i preglednos t i pros tora pos toj i i opasnos t od vukova i za ovce i

za pse . Da bi zaš t i t i l i kol iko- tol iko borbene i l ju te »šarplanince«, koj i

i pr i na jvećoj opas nos t i ne us tuk nu , čob ani im s tavlja ju oko vr a ta

gvozden i bod l j ikav i okov »bodlec«) r ad i z a š t i t e .

7

Stočarski ž ivot na planinama u severois točnoj Srbi j i , na Kuca ju i Be-

I janic i , kao da se drž i neke s redine između onoga š to se zapaža u c rno

gorsk im Brd ima i onoga na Sa r

u

planini . S točarska kre tanja su s l i čna

e

Sava M. Mi losav l j ev ić , Bač i j an je na Šar -p lan in i , Glas n ik Skopsk og nauč nog d ru

š tva , kn j . 3 , Skop l j e 1928 , 213-214 .

7

M i l i s a v L u t o v a c , G o r a i O p o l j e , S r p s k i e t n o g r a f s k i z b o r n i k , k n j . L X I X , B e o g r a d

1955 , 2 4 4

3 2 6


7/10

brdsk im, a bač in j an j e ša rp l an inskom s toča ren ju . Po loža j i v i s i nske raz

l i ke i zmeđu d o l i na M orave , Crn orečk e i Hom öl j ske k o t l i ne s j edn e i

p l an ina s d ruge s t r ane , name tnu l i su i t u e t apska s t oča r ska k re t an j a .

Z lo t , Podgorac , Bogovina , J ab l an i ca i Kr iv i Vi r , pozna t a s t oča r ska na

se l ja u podgor ini Kuča ja , penju se i spuš ta ju sa s tokom uz planinske

s t rane . Prva e tapa je s t rana iznad se ja , druga l ivade na gornj im padi

nama p l an ina i t r e ća v i soka i p ros t rana povrs pokr ivena pašn j ac ima

koj i p r i pada ju d ržav i . Svakoj od ov ih e t apa odgova ra poseban nač in

ž ivota . Al i j e na jzaniml j iv i j i boravak na na jvi š im de lovima planine , za

koj i su vezane prave ba ič i je . Bač i je su ovde š to i l e tnj i s tanovi na Di

na r sk im p l an inama , a bač i j an j e nač in p re rade mleka i čuvan j a s t oke .

»Pološka«, kako ovde naz iva ju s točarsko nase l je , sas toj i se samo od

s t ana »Budje j« ) i . t o r a . I j edn o i d rugo su p r imi t i vno g i zg leda . B udje j

j e ma la ko l i ba pokr ivena t r avom, papra tom i l i s l amom, a t o r ob i čna

ograda od kol ja i granja . Dakle , nase l je ima sve odl ike pr ivremenost i ,

j e r s e na bač i l u p ro ve de ug l avnom vrem e od poče tka ma ja d o s red ine

juna , i to samo čobani i pre rađivač i mleka . Rani je , dok je b i lo vi še ova

ca , gotovo svako je domaćins tvo imalo svoje bac i lo . Sada se , međut im,

zbog ma log b ro j a s t oke i mokoš t i ne , po neko l iko s t oča ra udružu j e u

jed nu b ač i ju . Sas tavl ja ju već© s tado, na izmen ično ga čuva ju i po utvr

đenom redu i skor i šću ju mleko .

Vrlo je zaniml j iv nač in s tvaranja za jedničkog bac i la . Prvo se pod za

j edn i čk im nadzorom dobro i zmuzu ovce i i s t e ra ju u pa šu , pa se po po

vra tku s pa šn j aka p om uzu i muža i zmer i . P re m a ko l i č in i dob i j enog

mleka određu j e se za ko j e će se v reme po j ed inac kor i s t i t i mužom ce log

udruženog s t ada . Red i skor iŠćavan j a poč in j e sa s t oča rom ko j i ima na j

već i broj ovaca . Al i buduć i da ovca ne da je podjednaku kol ič inu mle

ka u toku bač i janja , to se gleda da red dođe š to češće obično se obre

de dva- t r i puta , a l i j e češća pojava samo jedan zared, j e r smat ra ju da

kol iko ovca da je manje mleka u drugoj polovini l aktac i je to l iko je ono

gušće i masni je . Svaki udruženi bač dužan je da sam čuva ovce kad do

đe njegov red muže , a l i j e češća pojava da za jednički p la te j ednog i l i

v i še čoban», š to zavis i od broja s toke , . Od mleka prave uglavnom masni

s i r i urdu. Ovde va l ja naglas i t i da je s tvaranje bac i la na j svečani j i dan

u ž ivotu s točara . Tada u za jednic i pr i ređuju ručak za sve č lanove svo

j i h porod i ca ko j i t oga dana i z ađu na p l an inu . P r i l i kom t e svečanos t i

obavezno j e k l an j e j agn j e t a .

Ni j e b io manje zan iml j i v n i s t oča r sk i ž ivo t u podgor inama Rudnika ,

Bukul j e i Venčaca u Šumadi j i , ko j a j e danas t i p i čna zeml jo radn i čka

oblas t . P i rh , koj i j e proputovao kroz severnu Srbi ju 1829. god. , i znos i

đa j e c eo ž ivo t Šumadinaca b io posvećen pas t i r skom poz ivu . »Na jveć i

deo.

l judi i de čak a p rov od i će lu god inu po šum ama i svraća d o svoj ih

kuća na k ra tko v reme« . On da l j e na s t av l j a : »Ovde su go tovo sve mi s l i

skupl jene oko napredovanja svinja , t e j e na jobični j i pozdrav kad se

sretnu Šumiadinci u šumi.— Ima l i ž i ra?«

8

8

Oto Dubislav-Pirli, Putovanije po Srbiji 1829 g., 103, 183.

3 7


8/10

Svin je su puš tane u sam pas u šum i u ko jo j su za n j ih pod izan e ko l i

be za prenoćiš te . Pre 120 godina s tanovnic i se la Banje kod Aranđelovca

izgonil i su svinje u Venčac, neposredno iznad sela; obi lazi l i su ih samo

s v rem ena na v rem e i t om p r i l i ko m donos i l i k uk u ru z , t o l i ko da i h

omame, da ne b i podiv l ja le . Dešavalo se da u s luča ju nerodice ž i ra s la

b i ju prasad un iš te , da b i ona druga b i la napredni ja . Kad je u okol in i

nase l ja pones ta lo šume i ž i ra , t e ra l i su sv in je u Rudnik , Bukul ju , Ho-

mol je i d ržavne šume »jal i je«. Plaćal i su »žirovnicu« i l i »nagonicu«

državi i l i opš t in i . U ž i r su od laz i l i u sep tembru , a v raća l i se k ra jem

de ce m bra , š to je zavisi lo od snega . O bičn o sei ud ruž iva lo po ne ko liko

s toča ra .

9

Kao što se vidi iz ovoga pregleda, obl ici s točarskog života bi l i su u

p roš lo s t i v r lo razno l ik i . S na p r e tk om zem l jo radn je i r azv i tkom indu

s t r i je on i i ščezavaju neg de po step en o , a ne gd e naglo , j e r se s točaren je

b rzo p r i l agođava no v im us lov ima d ruš tv eno -p r iv redn og r azv itka.

8

D r M i li s av L u t o v a c , P r i v r e d n o - g e o g r a f s k a k a r a k t e r i s t i k a s li v a J a s e n i c e , P o s e b n a

i z d a n j a G e o g r a f s k o g i n s t i t u t a S A N , k n j . 3 , B e o g r a d 1 9 5 1 , 1 4 - 1 5 .

3 8


9/10

Ш

•

1 - P ipe rsk a Lukav ica fo to M. Lu tovac )

2 - Rov ačk i i p ip e rs k i K a t un na Luka v io i kod K ape t a nov a j eze ra , fo to M. Lu to vac )


10/10

Documents

Miloslav Lutovac - Iz Stocarskog Zivota u Nekim Nasim Krajevima