Zahtev za izdavanje IPPC dozvole Ruklada · Za ishranu se koristi hrana od 18-22 % proteina. Smeša za ishranu pilića je organizovana od dobavljača Unip+, Valjevo, koja je u sastavu

Zahtev za izdavanje integrisane dozvole za rad

farme Ruklada, operatera „Vindija“ d.o.o. Lajkovac i obavljanja aktivnosti tova brojlera,

na lokaciji farme Ruklada, opština Lajkovac

Operater

Vindija d.o.o. Lajkovac Farma Ruklada

Decembar, 2018. god.

1

Obrazac 2

Zahtev za izdavanje integrisane dozvole za rad farme Ruklada, operatera „Vindija“ d.o.o. Lajkovac i obavljanja aktivnosti tova brojlera, na

lokaciji farme Ruklada, opština Lajkovac

1 Opšti podaci

1.1 O zahtevu

Označiti odgovarajuće polje �

Postojeća farma svinja/živine za koju se podnosi zahtev za integrisanu dozvolu √

Nova farma svinja/živine

Bitne izmene u radu postojeće farme svinja/živine

Prestanak rada farme svinja/živine

Produženje važenja dozvole za farmu svinja/živine

Revizija postojeće dozvole za farmu svinja/živine

1.2 O operateru:

Operater

Naziv Vindija d.o.o.

Adresa Beogradski put 37, 14224 Lajkovac

Broj telefona/faksa 014 3433545

E-mail [email protected]

Lice i podaci za kontakt Radiša Poznanović, direktor 014 3433545

Datum upisa u registar privrednih subjekata i registarski broj

25.01.2005. godine Reg. br. 20005491

Matični broj subjekta 20005491

2

1.3 O postrojenju i njegovoj okolini

а) Mapa u razmeri 1:25000.

Slika 1 - Mapa šire lokacije na kojoj se nalazi farma Ruklada (1:25.000)

3

б) Katastarski broj parcele sa kopijom plana izdatom od nadležnog organa

Katastarska parcela broj 337 KO Rubribreza, opština Lajkovac. Uz Zahtev je priložena Kopija plana parcele u razmeri 1:2500.

в) Dokaz o pravu korišćenja zemljišta, odnosno pravu svojine na objektu, odnosno pravu korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu

Vindija d.o.o. je vlasnik parcele 337 KO Rubribreza, na kojoj se nalaze svi objekti na farmi, što se može videti iz prepisa lista nepokretnosti broj: 333 K.O. Rubribreza, koji je dostavljen na kraju ovog Zahteva.

1.4 Vrsta aktivnosti

Označiti odgovarajuće polje �

(a) više od 40.000 mesta za živinu √

(b) više od 2.000 mesta za svinje (od preko 30 kg)

(v) više od 750 mesta za priplodne krmače /krmače sa prasićima

1.5 Osoblje i investicioni troškovi

Broj zaposlenih u postojećem postrojenju 16

Za nova postrojenja, planiran broj zaposlenih -

Ukupni troškovi, sa novim investicijama (za nova postrojenja) -

4

2 Rezime podataka o aktivnosti i izdatim dozvolama

2.1 Kratak opis aktivnosti za koju se zahteva integrisana dozvola

a) Podaci o vrsti i broju mesta za smeštaj životinja na farmi

Tabela 2.1.1 Podaci o životinjama prema vrsti i broju mesta za smeštaj životinja

Vrsta životinja Projektovani broj mesta

Živina (npr. tovni pilići, koke nosilje, patke, ćurke):

Tovni pilići

336.000 288.000 se koristi zbog dobrobiti životinja i optimalnih rezultata proizvodnje

Svinje: -

Krmače -

Svinje za tov >30kg -

b) Početak rada postrojenja

Farma Ruklada, u sastavu „Vindije“ d.o.o. Lajkovac, puštena je u rad 15.11.2010. godine.

v) Opis aktivnosti, uz poseban osvrt na zaštitu životne sredine, a naročito: praksa upravljanja radom farme; objekti za smeštaj životinja (kapacitet, sistem držanja, sistem izđubravanja u objektu, tip ventilacije, napajanje vodom i ishrana); sakupljanje, skladištenje i tretman čvrstog i tečnog stajnjaka i osoke; način postupanja sa otpadnim vodama sa farmi (razdvajanje čiste od kontaminirane vode - atmosferske, sanitarno-fekalne i otpadne vode od pranja spremišta za uginule životinje, održavanja /dezinfekcije objekata i sl); način razastiranja čvrstog i tečnog stajnjaka po njivama; problemi emisije mirisa, prašine i buke; način postupanja sa uginulim životinjama.

Na farmi Ruklada se vrši tov brojlera od samog prihvata jednodnevnih pilića iz inkubatorskih stanica iz Hrvatske, pa sve do isporuke utovljenih brojlera starosti od 31 do 43 dana ili prosečne telesne mase od 1,60 do 2,60 kg. Brojleri su namenjeni klanici s preradom u Plandištu, koja je u vlasništvu „Vindije“ d.o.o. Lajkovac, gde se brojleri upućuju na dalju obradu i finalnu preradu i kao gotov proizvod distribuiraju na tržište.

Po Rešenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede br. 323-07-08037/2010-05, farma Ruklada je registrovana na 336.000 brojlera u turnusu, ali se

5

već godinama po turnusu tovi po 288.000 brojlera. Kako se godišnje izvodi 5,5 turnusa, proizvodnja na godišnjem nivou iznosi 1.584.000 brojlera.

Farma Ruklada se nalazi van naseljenog mesta, uz lokalni put Ub-Lajkovac (L-6) na teritoriji koja pripada opštini Lajkovac. Površina parcele 337 K.O. Rubribreza na kojoj je izgrađena farma, je 83.272 m2. Zemljište se vodi kao poljoprivredno, njiva V klase.

U bližoj okolini farme nema stambenih objekata, niti zaštićenih prirodnih ili kulturnih dobara. Farma je sa svih strana okružena obradivim poljoprivrednim površinama. Na farmi se nalazi 12 identičnih objekata za uzgoj brojlera, koji su izgrađeni 2010. godine.

Hrana se skladišti u 24 silosa, od toga je 12 kapaciteta 10 t i 12 kapaciteta 16 t.

Na farmi se nalazi i gasno-redukciona stanica za snabdevanje gasom (TNG) i trafostanica za električnu energiju, kapaciteta 10/0,4 kV, 250 kVA, a snabdevanje obavlja JP „Elektrosrbija“. Na farmi takođe postoji i jedan dizel agregat za snabdevanje električnom energijom u slučaju nestanka struje iz distributivne mreže. Za zagrevanje objekata za tov pilića koriste se gasne grejalice, a za zagrevanje vode za potrebe radnika i grejanje prostorija u kojima borave radnici koristi se kotao na gas, snage 33 kW.

Manje popravke se obavljaju u radionici, gde se čuva i sav neophodan alat. Na ulazu na farmu nalazi se objekat za radnike farme.

Skladištenje uginulih pilića se obavlja u objektu za smeštaj uginulih pilića u kome se nalaze četiri zamrzivača u koje se pilići odlažu u kesama od po 40 l. Uginuća se uklanjaju na dnevnoj bazi.

Saobraćajnice su asfaltirane i omogućeno je kretanje po celom objektu. Na farmi postoje telefonska i internet veza.

Lokaciju karakterišu sledeće pogodnosti:

- izdvojena je od naselja, - nalazi se neposredno uz saobraćajnicu Ub - Lajkovac,

Celokupna proizvodnja se odvija na kompleksu farme. Lokacija se nalazi na ravničarskom terenu, okružena livadama i poljoprivrednim zemljištem na kome su zasađene različite poljoprivredne kulure. Farma je ograđena čvrstom ogradom visine 2 m.

Na predmetnoj lokaciji i u njenoj okolini nema retkih i ugroženih vrsta životinja koje bi bile ugrožene radom živinarske farme. Takođe, u blizini nema ni registrovanih spomenika kulture i arheoloških nalazišta.

Nezgode koje mogu uticati na životnu sredinu su moguće u situacijama pojave požara, poplava, nepravilnog rukovanja gasom, pogonskim gorivima ili neodgovarajućim održavanjem instalacija. Iz tog razloga su sprovedene sve mere zaštite od požara na objektima, uređajima i instalacijama po rešenju MUP-a RS br.217-386/10 od 21.10.2010. godine. S obzirom na vrstu proizvodnje i primenjene najviše svetske standarde u instaliranoj tehnici i primenjenoj tehnologiji, mogućnosti pojave udesa koji bi imale značajan uticaj na životnu sredinu su zanemarljive. Moguća curenja nafte, ulja i drugih nafntih derivata su svedena na minimum.

Zbog specifičnosti proizvodnje je neophodno prisustvo zaposlenih 24 sata dnevno,

6

radi kontrole rada i praćenja tehnoloških procesa. Stoga je radno vreme organizovano u 3 smene kroz celu godinu (365 dana). Zaposleni na farmu dolaze u sopstvenom aranžmanu, tj. nema organizovanog prevoza na nivou preduzeća „Vindija“ d.o.o.

Jednodnevni pilići se na farmu dovoze iz Hrvatske, kamionima predviđenim za ovu vrstu transporta. Pre uvođenja pilića u objekti, objekti se saniraju, vrši se suvo čišćenje i dezinfikacija. U objektima u kojima se nalaze pilići održava se optimalna temeratura i vlažnost, i ovi uslovi se razlikuju u zavisnosti od starosnog doba pilića. Temperatura i vlaga se kompjuterski kontrolišu. Za održavanje temperature u objektima za tov pilića se koriste gasne grejalice snage 9 kW. U svakom objektu ima po 23 grejalice. Najbolji pokazatelj mikroklimatskih uslova u objektu je razmeštaj i ponašanje pilića.

U tovu je bitno da pilići imaju dovoljno kvalitetne hrane i vode. Prehranom se osigurava ispravan odnos energije, belančevina, minerala, vitamina te esencijalnih masnih kiselina kako bi se omogućio optimalan rast i razvoj pilića. Za ishranu se koristi hrana od 18-22 % proteina. Smeša za ishranu pilića je organizovana od dobavljača Unip+, Valjevo, koja je u sastavu preduzeća „Vindija“ d.o.o, a vrši se u zatvorenim cisternama i povremeno u džakovima.

Za napajanje pilića se koristi voda iz sopstvenog bunara, a za napajanje se koristi zatvoreni nipl-sistem.

Pored toga, neopodno je osigurati i pravilan intenzitet svetla, te distribuciju i trajanje svetlosnog dana. Prema tehnološkim preporukama, u prvih 7 dana se koristi intenzitet svetla od minimalno 20 lux.

Na farmi se obavlja redovna vakcinacija u skladu sa veterinarskim propisima.

Ventilacija se prilagođava vremenskim uslovima i starosti pilića. Svrha ventilacije je da se iz objekata izbaci prekomerna vlaga i da se osigura dovoljna količina svežeg vazduha za piliće.

Kao prostirka se koristi slama (najčešće pšenična i ječmena). Nakon dopremanja slame na farmu, ona se vizuelno kontroliše. Debljina prostirke u objektima zavisi od godišnjeg doba. Izđubrivanje objekata se vrši na kraju svakog ciklusa, a stajnjak se prodaje poljoprivrednom društvu sa kojim je sklopljen ugovor.

Snabdevanje vodom se obavlja iz jednog bunara, koji se nalazi na predmetnoj lokaciji. Voda se iz ovog bunara crpi u sabirni ukopani rezervoar zapremine 75m3 i distrbuira razvodnom mrežom do potrošača. Voda iz bunara se hloriše. Za bunar je utvđena i razvrstana rezerva vode koja iznosi 0,8 l/s, a na istom je ugrađen merač protoka i količine se redovno registruju. Za farmu Ruklada, „Vindija“ d.o.o. Lajkovac je dobila Rešenje o izdavanje vodne dozvole za zahvatanje i korišćenje voda i ispuštanje otpadnih voda sa kompleksa farme, broj 3446/3 od 05.06.2018. godine, sa rokom važenja do 05.06.2019. godine. Preduzeće „Vindija“ d.o.o. sa svoje strane preduzima sve mere i radove kako ne bi došlo do zagađenja vode.

Bunarska voda se koristi za napajanje pilića, kao i za nanošenje dezificijensa na površine proizvodnih objekata u toku remonta, tj. u periodu u kom živina ne boravi u objektima. Voda ne dospeva van objekata, već se troši kroz konzumaciju živine, a eventualni rasip upije prostirka (slama). Kontrola bunarske vode se vrši od strane

7

akreditovane i ovlašćene laboratorije četiri puta godišnje, dok se interne kontrole u vlastitoj laboratoriji obavljaju u toku svakog ciklusa tova.

Za čišćenje objekata za smeštaj pilića, koriste se jako male količine vode, tako da nema produkcije otpadnih voda. S obzirom da na farmi nema otpadnih voda koje nastaju u procesu proizvodnje, na farmi nema ni postrojenja za tretman otpadnih voda.

Na farmi se generišu atmosferske otpadne vode, sanitarno-fekalne i otpadne vode iz barijera za dezinfekciju.

Atmosferske vode sa krovova se ispuštaju u zemljane kanale koji se nalaze pored svakog objekta za tov. Atmosferske vode sa saobraćajnica i manipulativnih površina se, nakon tretmana u separatoru masti i ulja, ispuštaju u putni kanal.

U blizini predmetne lokacije ne postoji izgrađena kanalizaciona mreža. Otpadne vode iz objekata za radnike odvode se u vodonepropusnu septičku jamu koja je zapremine 10 m3 i koju po potrebi prazni, shodno ugovoru, JP „Gradska čistoća“ Lajkovac.

Otpadne vode iz dezbarijere odvode se u vodonepropusnu septičku jamu, koju takođe prazni JP „Gradska čistoća“ iz Lajkovca.

Najbliži vodotok je Rukladska reka, pritoka Kolubare, koja se nalazi na 4 km od predmetne lokacije.

Emisije zagađujućih materija u vazduh koje se javljaju sa farme su gotovo zanemarljive, iz razloga što se pilići drže u zatvorenim objektima, a sav stajnjak se da kraju turnusa predaje zainteresovanom operateru i direkto se iz objekata utovaruje na transportno vozilo operatera i odvozi sa lokacije farme. Jedini stacionarni izvor emisija na lokaciji je kotlovsko postrojenje na gas, koje spada u mala postrojenja za sagoravanje. S obzirom na gorivo (gas - TNG) i snagu kotla (33 kW), sa sigurnošću se može reći da su emisije zanemarljive. Operater je u obavezi da, preko akreditovanih organizacija sprovodi merenja emisija iz ovog kotla dva puta u toku godine.

Iako, prema Urebi o uslovima za monitroing i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl. gl. RS, br. 11/10, 75/10 i 63/13) operater nije u obavezi da sprovodi merenja kvaliteta ambijentalnog vazduha, izvšena su ispitivanja ambijentalnog vazduha u okolini farme u cilju provere koncentracija zagađujućih materija u vazduh. Praćene su koncentracije vodonik sulfida (H2S) i amonijaka (NH3) 7 dana u kontinuitetu, na jednom mernom mestu, na zapadnoj granici predmetne parcele u pravcu sela Ruklada. Pored pomenutih zagađujućih materija, obavljeno je i praćenje ukupnih taložnih materija u periodu od mesec dana, pri čemu je dobijen jedan usrednjen uzorak. Ova merenje se mogu smatrati indikativnim merenjima. Na osnovu rezultata, konstatovano je da ni jedna koncentracija H2S i NH3 nisu prekoračile dozvoljene vrednosti, kao ni uzorak ukupnih taložnih materija. Izveštaj sa ovih merenja je dat u prilogu 9.

Emisije zagađujućih materija koje se mogu javiti na farmi se preračunavaju u skladu sa Pravilnikom o sadržini, izgledu i načinu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole (Sl. gl. RS, br. 30/06 i 32/16), a operater redovno dostavlja podatke o emisijama Agenciji za zaštitu životne sredine.

S obzirom da operater ne vrši neke druge poljoprivredne aktivnosti, osim tova pilića, opasnosti od zagađivanja zemljišta su minimalne i odnose se na eventualne akcidentne situacije i havarije.

8

Od otpadnih materija, na farmi se generišu: otpadni papir i karton, kancelarijski materijal, mešani komunalni otpad i ambalažni otpad od vakcina i lekova (koji zbrinjava nadležna veterinarska stanica). Sav otpad se propisno odlaže i predaje se, u skladu sa ugovorima, ovlašćenim preduzećima: komunalni otpad se odlaže u metalne kontejnere, koje, na osnovu ugovora, prazni JP „Gradska Čistoća“ iz Lajkovca, a reciklabilni otpad se predaje Centru za reciklažu iz Beograda.

Stajnak se ne skladišti na farmi, već se prodaje poljoprivrednom preduzeću sa kojim je sklopljen ugovor.

Uginuli pilići se u PVC vrećama, zapremine 40 l, privremeno skladište u zamrzivačima, koji se nalaze u objektu za smeštaj uginulih pilića. Odvoženje uginulih životinja obavlja pravno lice koje je ovlašćeno za ovu vrstu posla i sa kojim je sklopljen ugovor („Napredak“ iz Ćuprije).

Kopije svih pomenutih ugovora su date u okviru Priloga 6 - Plan upravljanja otpadom.

Buka sa farme Ruklada ne predstavlja značajan problem, s obzirom da na farmi nema izrazitih izvora buke i da su najbliži objekti stanovanja na oko 500 m (prema selu Murgašu) i na oko 3 km u pravcu Lajkovca. Buku mogu stvarati dostavna vozila, ventilatori i pojedina mehanizacija koja se ređe koristi, kao što je kosačica kojom se uređuju travnate površine. Početkom 2015. godine su izvršena merenja nivoa buke u dnevnom, večernjem i noćnom režimu i konstatovano je da su dobijene vrednosti ispod propisanih graničnih vrednosti. Izveštaj o ispitivanju nivoa buke je dat u okviru Priloga 9 - Izveštaji o ispitivanjima.

Na lokaciji farme se nalazi nadzemni rezervorar TNG, pa su moguće udesne situacije usled uskladištenja i pretakanja zapaljivih tečnosti II grupe zapaljivosti. Udesne situacije se odnose na havarije objekata i opreme.

Opasne materije koje se javljaju na farmi su: TNG, dizel gorivo i sredstva za dezinfekciju i za njih trenutno nije izvodljivo izvršiti supstituciju. U cilju stvaranja uslova za upravljanje rizikom i svođenja rizika od udesa u granice prihvatljivosti, projektnim rešenjima predviđena je primena svih raspoloživih tehničko-tehnoloških rešenja u skladu sa odgovarajućom zakonskom regulativom. Isporučilac je operateru dostavio ateste za sav ugrađeni materijal i opremu. Objekti su snabdeveni svom neophodnom opremom za gašenje požara.

Pojava zaraznih bolesti se sprečava sprovođenjem stalnog higijenskog i zdravstvenog veterinarskog nadzora i primenjivanjem mera koje su propisane zakonskom regulativom. Za poslove dezinfekcije i deratizacije angažovano je ovlašćeno pravno lice („Veterinarska stanica Valjevo“) sa kojom je sklopljen ugovor, koji je dat uz Prilog 7 - Plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica.

Svi zaposleni prolaze obuku sa stanovišta bezbednosti i zdravlja na radu i zaštite od požara. Na osnovu ugovora, poslove obuke sprovodi Bezbednosni inženjering d.o.o. iz Novog Sada (raniji naziv Zare 021 d.o.o. Novi Sad). Ugovor je dat uz Prilog 7 - Plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica.

Farma Ruklada je od nadležnog organa dobila saglasnost na Studiju o proceni uticaja projekta farme za tov brojlera na životnu sredinu u maju 2009. godine. Studijom su evidentirani i razmatrani svi mogući uticaji farme na životnu sredinu i propisane su

9

mere zaštite životne sredine, koje su overene od strane nadležnog organa. Inspekcijskim nadzorom se može kontrolisati njihovo sprovođenje, a monitoringom će se proveravati njihova delotvornost. Kopija Rešenja o saglasnosti na Studiju o proceni uticaja je data u Prilogu 1 ovog Zahteva.

Uzimajući u obzir sve navedeno, ali i činjenicu da je ugrađena oprema renomiranih svetskih proizvođača u toj oblasti, uz osposobljen stručni kadar koji primenjuje sve tehnološki zadate procese i procedure, može se konstatovati da predmetna farma i proizvodnja koja se na njoj obavlja neće predstavljati opasnost po stanovništvo i životnu sedinu, niti će biti značajan zagađivač životne sredine.

g) Povezane aktivnosti koje se obavljaju na lokaciji osim uzgoja živine (proizvodnja hrane za životinje, klanica, odlagalište uginulih životinja, skladište goriva, hrane, hemikalija)

Povezane aktivnosti koje su neophodne za normalno funkcionisanje farme su: transport jednodnevnih pilića na farmu, čišćenje objekata, dezinfekcija, deratizacija, provetravanje i grejanje prostorija, skladištenje i dopremanje hrane za životinje, odlaganje u zamrzivače uginulih životinja upakovanih u PVC kese do preuzimanja od strane ovlašćene organizacije, transport utovljenih brojlera do klanice.

Bez ovih aktivnosti normalno funkcionisanje farme bi bilo neizvodljivo.

Sve glavne i pomoćne aktivnosti koje se obavljaju na lokaciji farme „Ruklada“ detaljno su opisane u okviru Priloga 2, koji je dostavljen uz ovaj Zahtev.

10

2.2 Podaci o planskoj i projektnoj dokumentaciji za postrojenje (dozvole, odobrenja, saglasnosti, itd.)

a) U tabeli 2.2.1 navedene sve relevantne dozvole (uključujući i relevantne projekte), odobrenja i slično, a kopije svake dozvole/odobrenja su date u Prilogu 1 - Rešenja

nadležnih organa

Tabela 2.2.1 Dokumentacija u vezi sa pribavljenim dozvolama i odobrenjima

Vrsta dozvole Naziv, adresa i kontakt podaci nadležnog organa

Datum izdavanja dozvole/odobrenja

Datum isteka dozvole/odobrenja

Građevinska dozvola

Opština Lajkovac, Odeljenje za komunalno-građevinske i urbanističke poslove Omladinski trg 1, 14224 Lajkovac tel: 014 3433-329

29.06.2009. godine Rešenje o odobrenju za izgradnju farme za tov brojlera, br.351-301/2008-03

Trajno

Upotrebna dozvola

Opština Lajkovac, Odeljenje za komunalno-građevinske i urbanističke poslove Omladinski trg 1, 14224 Lajkovac tel: 014 3433-329

03.11.2010. godine Rešenje o upotrebi farme za tov brojlera, br. 351-886/2010-03-01

Trajno

Vodna dozvola

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republička direkcija za vode Bulevar umetnosti 2a, 11070 Novi Beograd, tel: 011 20 13 360

05.06.2018. godine Rešenje o izdavanju vodne dozvole, br. 3446/3

05.06.2019. godine

Saglasnost nadležnog organa na mere zaštite od požara

MUP Republike Srbije, Sektor za vanredne situacije, Odeljenje za vanredne situacije u Valjevu, Odsek za preventivnu zaštitu Jovana Dučića bb, 14000 Valjevo

21.10.2010. godine Rešenje o saglasnosti za sprovedene mere zaštite od požara predviđene tehničkom dokumentacijom, 07/12 broj 217-386/10

Trajno

MUP Republike Srbije, Sektor za zaštitu i spasavanje, Odsek za zaštitu i spasavanje u Valjevu Uzun Mirkova 1a, 14000 Valjevo

12.09.2008. godine Rešenje o odobrenju lokacije za izgradnju nadzemnog rezervoara za TNG sa instalacijom, 06/6 broj 217-459/08

Trajno

11

Vrsta dozvole Naziv, adresa i kontakt podaci nadležnog organa

Datum izdavanja dozvole/odobrenja

Datum isteka dozvole/odobrenja

Ostale dozvole (nabrojati):

Saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu

Opština Lajkovac, Odeljenje za privredu i imovinsko-pravne poslove, Omladinski trg 1, 14224 Lajkovac tel: 014 3433-329

24.09.2009. godine Rešenje o saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, broj: 501-28/09-04

Trajno, osim u slučaju značajnih izmena tehnološkog procesa i kapaciteta

Veterinarsko-sanitarna saglasnost

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za veterinu, Omladinskih brigada 1, 11070 Novi Beograd

03.11.2010. godine Rešenje o ispunjenju propisanih veterinarsko-sanitarnih uslova, br. 323-07-08037/2010-05

Trajno

Overene rezerve podzemnih voda

Ministarstvo rudarstva i energetike, Sektor za geologiju i rudarstvo, Nemanjina 22-26, 11000 Beograd 011/3122 852

21.01.2015. godine Rešenje o utvrđivanju i overavanju rezervi podzemnih voda sa stanjem na dan 09.11.2013. godine, broj 310-02-00724/2014-02

Trajno, osim u slučaju promena kvalitativnih i kvantitativnih parametara podzemnih voda utvrđenim Elaboratom i Rešenjem

Tabela 2.2.2 Podaci o svim dozvolama i odobrenjima koje treba pribaviti ili su u toku pribavljanja

Vrsta dozvole Naziv, adresa i kontakt podaci

nadležnog organa

Datum podnošenja zahteva za izdavanje dozvole /odobrenja

Status dozvole/odobrenja

- - - -

Ostale dozvole (nabrojati):

- - -

b) Situacioni plan lokacije postrojenja i opis lokacije, specifikacija objekta i aktivnosti na lokaciji postrojenja

Kopija plana u razmeri 1:2.500 priložena je u prilogu ovog Zahteva.

Satelitski snimak sa svim objektima na farmi Ruklada, prikazan je na slici 2. Izvore emisija predstavljaju objekti za tov pilića i kotlarnica koja se nalazi u sklopu objekta za radnike. Objekti za tov pilića nemaju emitere u klasičnom smislu, sa kojih bi bilo

12

moguće meriti emisiju, već se njihova emisija preračunava, što je detaljno obađeno u Prilogu 4 - Plan vršenja monitoringa. U kotlarnici se nalazi bojler snage 33 kW koji spada u mala postrojenja za sagorevanje, a kao gorivo koristi gas (TNG) i tu je moguće merenje emisije zagađujućih materija u vazduh.

Slika 2 - Satelitski snimak farme sa označenim najvažnijim objektima

Na farmi se nalaze sledeći objekti: 12 objekata za tov brojlera, objekat za radnike, 12 silosa, trafo stanica, gasna stanica, pumpna stanica, kućica za bojler na plin, agregat, šupa za skladištenje prostirke, bunar, septička jama i saobraćajnice u krugu farme.

Krug farme je ograđen čvrstom ogradom. Na ulazu na farmu nalaze se kolska i pešačka dezbarijera. Putevi unutar farme su asfaltirani i uređeni. Zelene površine na lokaciji su hortikulturno uređene. Pored farme prolazi lokalni put Ub-Lajkovac (L-6).

Osnovni izvori emisije zagađujućih materija u vazduh na lokaciji su kotao u kotlarnici (emisije ugljen monksida i azotovih oksida), objekti za smeštaj životinja, (praškaste materije, amonijak, metan, azot monoksid i nemetanska isparljiva organska jedinjenja) i silosi (praškaste materije).

Na farmi nema emisija u vode, osim atmosferskih voda koje se sa krovova odvode u kanale pored objekata, a atmosferske otpadne vode sa manipulativnih povrišna se prečišćavaju pomoću separatora masti i ulja, pre upuštanja u putni kanal.

Buka se najviše nastaje u objektima za smeštaj životinja, radom pomoćne mehanizacije (kosačice i sl) i korišćenjem transportnih sredstava. Ipak, na farmi „Ruklada“ nema značajnih izvora buke, i u neposrednoj blizini nema stambenih objekata, niti drugih osetljivih receptora buke, pa nije bilo ni pritužbi na povišen nivo buke sa farme.

Nema drugih značajnih emisija sa farme „Ruklada“.

13

2.3 Kratak izveštaj o značajnim uticajima na životnu sredinu

Glavni uticaji postrojenja na životnu sredinu u odnosu na:

a) Vazduh (uključujući neprijatne mirise i prašinu)

Pri uzgoju životinja javljaju se difuzne emisije zagađujućih materija u vazduh, a glavni izvori emisija na farmi „Ruklada“ su: - ishrana životinja (javljaju se praškaste materije - PM i metan - CH4), - način gajenja životinja i održavanje okoline (javljaju se: amonijak - NH3, PM i

nemetanska isparljiva organska jedinjenja - NMVOCs).

Takođe, na farmi postoji i jedan tačkasti izvor emisije: emiter kotla na gas. Iz ovog emitera, s obzirom na malu snagu kotla i gorivo koje se koristi (gas - TNG) mogu se očekivati minimalne emisije oksida azota i ugljen monoksida.

b) Vode (površinske i podzemne vode)

Otpadne vode sa farme se ne ulivaju u površinske i podzemne vode.

Na lokaciji farme „Ruklada“ javljaju se sledeće otpadne vode: - atmosferske otpadne vode, koje se sa krovova sprovode u okolne kanale, a sa platoa

i saobraćajnica, kroz separator masti i ulja u putni kanal; - sanitarno-fekalne otpadne vode, koje se sprovode u vodonepropusne septičke jame, - otpadne vode iz dezbarijera se sprovode u sabirnu jamu.

U blizini predmetne lokacije ne postoji izgrađena kanalizaciona mreža.

v) Zemljište

Operater „Vindija“ d.o.o. ne poseduje poljoprivredno zemljište na koje bi moglo da se razbacuje prirodno đubrivo sa farme „Ruklada“. Sav stajnjak se prodaje poljoprivrednom gazdinstvu, koje ga sa farme odnosi na kraju svakog ciklusa tova. Iz tog razloga ne postoji mogućnost zagađenja zemljišta

Do havarijskog zagađenja na farmi može doći u slučaju curenja septičke jame, kao i usled havarija koje bi dovele do curenja nafte i ulja itd. U ovim slučajevima bi se obavljala hitna sanacija zemljišta, a zatim i njegova analiza.

g) Otpad

Otpad koji na lokaciji farme nastaje je sličan kućnom komunalnom otpadu. Sastoji se od ostataka hrane, ambalaže (papir, kombinovana ambalaža, PET ambalaža, staklena ambalaža itd). Ovaj otpad se ne razvrstava, jer se generišu jako male količine ovih materijala na farmi, a takođe i iz razloga što na nivou komunalnog preduzeća „Gradska čistoća“ iz Lajkovca, koje na osnovu ugovora odnosi komunalni otpad sa farme, nisu stvoreni uslovi za razvrstavanje otpada (različiti kontejneri za različite vrste otpada).

14

Jedino se metalni otpad, polomljene plastične gajbe i kancelarijski papir odvajaju i predaju ovlašćenom operateru, na osnovu ugovora koji je dostavljen uz Prilog 6 - Plan upravljanja otpadom.

c) Sporedne proizvode životinjskog porekla

U sporedne proizvode životinjskog porekla spadaju stajnjak i uginule životinje.

Stajnjak se na kraju svakog ciklusa tova prodaje poljoprivrednom gazdinstvu sa kojim je potpisan ugovor, koji je dat uz Prilog 6 - Plan upravljanja otpadom. Odvoz stajnjaka se obavlja transportnim sredstvima poljoprivrednog gazdinstva, nakon što se objekti isprazne i pilići odvezu u klanicu.

Uginule životinje i životinjski ostaci se privremeno skladište u zamrzivačima, koji se nalaze u objektu za uginule životinje, na lokaciji farme. Uginule životinje se u zamrzivače skladište u PVC vrećama zapremine 40 l. Neporedno pre dolaska ovlašćenog operatera, uginule životinje se prebacuju u kontejnere koji se nalaze na tzv. „prljavom putu“ i do koga je obezbeđen poseban ulaz za kamione. Sa lokacije se uginule životinje odvoze redovno, a transport i zbrinjavanje uginulih životinja obavlja preduzeće „Napredak“ iz Ćuprije, sa kojim operater ima potpisan ugovor, koji je dostavljen uz Prilog 6 - Plan upravljanja otpadom.

đ) Buku i vibracije

Farma „Ruklada“ je udaljena od najbližih objekata stanovanja oko 500 metara. Na farmi nema izrazitih izvora buke. Potencijalni izvori buke su objekti sa životinjama, kamioni koji dovoze i odvoze životinje, hranu i ostale sirovine, otpad i sl. i ventilatori, kao i pomoćna oprema, kao što je kosačica za travu. Izveštaj o merenju nivoa buke je dat u Prilogu 9 - Izveštaji o ispitivanjima.

d) Rizike od udesa

Na lokaciji farme „Ruklada“ ne postoji mnogo rizičnih tačaka.

Gasna stanica je jedna od rizičnih tačaka, jer bi u slučaju izbijanja požara mogla da ugrozi osoblje i objekte na farmi, kao i okolne poljoprivredne kulture. Gasna stanica je urađena po svim propisima iz oblasti zaštite od požara i eksplozije i poseduje svu neophodnu dokumentaciju.

Bunar je još jedna osetljiva tačka, jer bi zagađivanjem bunarske vode bio ugrožen celokupan tov na farmi.

Potencijalnu opasnost od zaraze mogu predstavljati osobe koje dolaze na farmu, kao i životinje koje uspeju da dođu do objekata za smeštaj pilića. Iz tog razloga su na ulazu na farmu, kao i na ulazu u svaki pojedinačni objekat postavljene barijere za dezinfekciju, a farma je ograđena kako bi se sprečio neovlašćeni ulazak ljudi i životinja. Deratizacija i

15

dezinfekcija se redovno sprovode.Takođe, na zdravstveno stanje životinja na farmi negativno mogu da utiču zagađivanje hrane i vode. Opasnost od prenošenja zaraze predstavljaju i životinjski leševi i ostaci od životinja. Ukoliko se ne skladište pravilno i ukoliko njihovo odvoženje sa lokacije nije redovno, mogu predstavljati veliki rizik po zdravlje pilića i osoblja angažovonog na farmi.

Rizik od udesa predstavljaju i mesta za smeštaj hrane, a naročito mesta za smeštaj slame, jer je slama veoma podložna gorenju i predstavlja veliku opasnost za izbijanje požara.

U potencijalne rizike spada i havarija vozila i mehanizacije, što može da dovede do iscurivanja različitih fluida. U tom slučaju bi bili ugroženi zemljište i kvalitet podzemnih voda.

Plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica je dat u okviru Priloga 7, koji je dostavljen uz ovaj Zahtev.

16

3 Detaljni podaci o postrojenju, procesima i procedurama

3.1 Lokacija

a) Geografske koordinate lokacije postrojenja

Farma brojlera „Ruklada“ se prostire na katastarskoj parceli 337 KO Rubribreza, opština Lajkovac. Koordinate farme su 44o23’20,0“ severne geografske širine i 20o07’27,0“ istočne geografske dužine. Farma se nalazi na 149 m nadmorske visine.

b) Informacije o okolini na koju može uticati obavljanje aktivnosti ili udes (udaljenost najbližih domaćinstava, institucija, zaštićenih područja i drugih objekata)

Najbliži objekti stanovanja se nalaze prema selu Murgašu, na udaljenosti većoj od 500 metara. Najbliži stambeni objekti u Lajkovcu nalaze se na udaljenosti od oko 3 km. U blizini predmetne lokacije nema nikavih institucija, zaštićenih područja, ni drugih značajnih objekata.

v) Podaci o posebno zaštićenim područjima u blizini lokacije postrojenja (u krugu od 5 km)

U krugu od 5 km oko farme nema posebno zaštićenih područja, niti područja koja uživaju bilo kakav stepen zaštite.

3.2 Upravljanje zaštitom životne sredine

a) Ako operater primenjuje sistem upravljanja zaštitom životne sredine (EMS) navesti podatke o primeni tog sistema, uključujući podatke o standardu koji se primenjuje, odnosno sertifikovanom sistemu (SRPS ISO 9001, SRPS ISO14001), datumu sertifikovanja i verifikacije, ocenjivaču koji je verifikovao sistem i dr.

Nije uveden sistem upravljanja zaštitom životne sredine (EMS) u skladu sa međunarodnim standardom, ali je, na nivou privrednog društva „Vindija“ d.o.o. Lajkovac, uvedena Politika zaštite životne sredine, koja je data u prilogu ovog Zahteva. Sve procedure odobrava rukovodstvo kompanije koje je zaduženo za njihovo sprovođenje.

17

b) Ukoliko operater ima politiku zaštite životne sredine, priložiti kopiju tog dokumenta

U prilogu ovog Zahteva nalazi se kopija Politike zaštite životne sredine koja je usvojena na nivou kompanije „Vindija“ d.o.o. Lajkovac u okviru koje posluje i farma brojlera „Ruklada“.

v) Sistem izveštavanja o stanju životne sredine u vezi sa relevantnom aktivnošću

Operater izveštava nadležne veterinarske organe u vezi bilo kakvih zaraznih bolesti koje se pojavljuju na farmi.

Operater je u obavezi da nadležnim organima dostavlja podatke o otpadu koji se generiše na farmi, emisijama do kojih dolazi na farmi i podatke o količinama i kvalitetu bunarske vode koja se crpi na lokaciji. „Vindija“ d.o.o. farma Ruklada jednom godišnje, najkasnije do 31.03. dostavlja podatke za Lokalni registar izvora zagađivanja.

g) Primeri dobre prakse upravljanja zaštitom životne sredine koje operater primenjuje

Posebna pažnja se posvećuje zdravlju i dobrobiti životinja koje se gaje na farmi, te su u tom smislu na ulasku na farmu postavljene dezinfikacione barijere za ljude i vozila. Takođe, na ulazu u svaki objekat u kome se nalaze životinje nalaze se barijere za dezinfekciju. Posebna pažnja se posvećuje kvalitetu i sastavu hrane za životinje. Objekti se održavaju u čistom stanju i održavaju se mikroklimatski uslovi (temperatura, vlažnost, osvetljenost) koji pogoduju razvoju životinja.

3.3 Korišćenje najboljih dostupnih tehnika

Detaljno poređenje sa najbolje dostupnim tehnikama (BAT) je obrađeno u posebnom dokumentu, koji je priložen uz ovaj Zahtev, kao Prilog broj 3. Pored toga, u istom prilogu je dat i Program mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja i aktivnosti uslovima propisanim

Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine - „Vindija“ d.o.o.

Lajkovac, farma „Ruklada“, u kome je definisan akcioni plan za dostizanje BAT nivoa i graničnih vrednosti emisija koje su definisane u referentnim dokumentima. U tabeli 3.3.1 dati su samo osnovni podaci

18

Tabela 3.3.1 Poređenje sa najbolje dostupnim tehnikama (BAT) za farmu Ruklada

BAT zahtevi utvrđeni referentnim

dokumentima

Referentni dokument (naziv

i br. poglavlja)

Usaglašenost sa BAT

zahtevima (da/ne)

Akcioni plan (datum usvajanja i poziv na

prilog)

BAT 1 - Sistem upravljanja životnom sredinom

IRPP 2017 Sistem upravljanja životnom sredinom (EMS) Poglavlje 5.1.1 BATC 2017 Poglavlje 1.1 BAT 1

DA Nije uveden EMS, ali je uvedena Politika zaštite životne sredine

-

BAT 2 - Domaćinsko poslovanje

IRPP 2017 Domaćinsko poslovanje Poglavlje 5.1.2 BATC 2017 Poglavlje 1.2 BAT 2

DA -

BAT 3 i 4 - Ishrana

IRPP 2017 Upravljanje nutritijentima Poglavlje 5.1.3 BATC 2017 Poglavlje 1.3 BAT 3 i BAT 4

DA -

BAT 5 - Efikasna upotreba vode

IRPP 2017 Efikasna upotreba vode Poglavlje 5.1.4 BATC 2017 Poglavlje 1.4 BAT 5

DA -

BAT 6 i 7 - Otpadne vode

IRPP 2017 Emisije otpadnih voda Poglavlje 5.1.5 BATC 2017 Poglavlje 1.5 BAT 6 i BAT 7

DA -

BAT 8 - Efikasna upotreba energije

IRPP 2017 Efikasna upotreba energije Poglavlje 5.1.6 BATC 2017 Poglavlje 1.6 BAT 8

DA -

BAT 9 i 10 - Emisije buke

IRPP 2017 Emisija buke Poglavlje 5.1.7 BATC 2017

DA -

19


dokumentima


i br. poglavlja)


zahtevima (da/ne)


prilog)

Poglavlje 1.7 BAT 9 i BAT 10

BAT 11 - Emisije prašine

IRPP 2017 Emisije prašine Poglavlje 5.1.8 BATC 2017 Poglavlje 1.8 BAT 11

DA -

BAT 12 i 13 - Emisije neprijatnih mirisa

IRPP 2017 Emisije neprijatnih mirisa Poglavlje 5.1.9 BATC 2017 Poglavlje 1.9 BAT 12 i BAT 13

DA -

BAT 14 i 15 - Emisije iz skladišta za čvrst stajnjak

IRPP 2017 Emisije iz skladišta čvrstog stajnjaka Poglavlje 5.1.10 BATC 2017 Poglavlje 1.10 BAT 14 i BAT 15

NIJE PRIMENLJIVO

Stajnjak se ne skladišti na farmi Ruklada.

-

BAT 19 - Obrada stajnjaka na farmi

IRPP 2017 Obrada stajnjaka na farmi Poglavlje 5.1.12 BATC 2017 Poglavlje 1.12 BAT 19

NIJE PRIMENLJIVO Sav stajnjak se predaje trećem licu.

-

BAT 20 i 22 - Rasturanje stajnjaka po zemljištu

IRPP 2017 Rasturanje stajnjaka po zemljištu Poglavlje 5.1.13 BATC 2017 Poglavlje 1.13 BAT 20 i BAT 22

NIJE PRIMENLJIVO Sav stajnjak se predaje trećem licu.

-

BAT 23 - Emisija amonijaka iz celokupnog proizvodnog procesa

IRPP 2017 Emisija iz celokupnog proizvodnog procesa Poglavlje 5.1.14 BATC 2017 Poglavlje 1.14 BAT 23

DA

20


dokumentima


i br. poglavlja)


zahtevima (da/ne)


prilog)

BAT 24 - 29 - Monitoring emisija i procesnih parametara

IRPP 2017 Monitoring emisija i procesnih parametara Poglavlje 5.1.15 BATC 2017 Poglavlje 1.15 BAT 24 - BAT 29

DA (BAT 25, BAT 27

i BAT 29)

NIJE PRIMENLJIVO

(BAT 24, BAT26 i BAT 28)

-

BAT 31 - Emisije amonijaka iz objekata za uzgoj živine (koke nosilje, roditeljska jata i mlade koke)

IRPP 2017 Emisije amonijaka iz objekata za uzgoj živine Poglavlje 5.3.1 BATC 2017 Poglavlje 3.1 BAT 31

NIJE PRIMENLJIVO

Na farmi Ruklada se obavlja tov brojlera.

BAT 32 - Emisije amonijaka iz objekata za uzgoj živine (tovni pilići)

IRPP 2017 Emisije amonijaka iz objekata za uzgoj živine Poglavlje 5.3.15 BATC 2017 Poglavlje 1.15 BAT 32

DA

Horizontalni BREF Energetska efikasnost

ENE BREF BAT 1 i 13-16 - Sistem upravljanja energijom

ENE BREF Sistem upravljanja energijom Poglavlje 4.2.1

BAT 1, 13-16

DA -

ENE BREF BAT 7, 2-7, 10 i 11 - Planiranje i uspostavljanje ciljeva i zadataka, energetski efikasan dizajn i povećanje integracije procesa

ENE BREF Planiranje i uspostavljanje ciljeva i zadataka Poglavlje 4.2.2

Energetski efikasan dizajn Poglavlje 4.2.3

Povećanje integracije procesa Poglavlje 4.2.4

NE

Planirano je da se energetsko ocenjivanje izvodi na svakih 5 godina, što je definisano u Planu energetske efikasnosti. Početak realizacije je planiran za 2018. god. Planirano je smanjenje ugovorene snage sa 250 kW na 170 kW u toku 2019. godine.

21


dokumentima


i br. poglavlja)


zahtevima (da/ne)


prilog)

BAT 7, 2-7, 10, 11 Takođe je planirana i zamena reflektora od 250 W LED reflektorima od 100 W. Ove mere su planirane usvojenim Planom energetske efikasnosti.

ENE BREF BAT 8 i 9 - Planiranje i uspostavljanje ciljeva i zadataka

ENE BREF Planiranje i uspostavljanje ciljeva i zadataka Poglavlje 4.2.2

BAT 8, 9

NE

Uvođenje indikatora energetske efikasnosti je predviđeno usvojenim Planom energetske efikasnosti i Programom mera prilagošavanja rada postojećeg postrojenja i aktivnosti uslovima propisanim Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine - „Vindija“ d.o.o. Lajkovac, farma „Ruklada“. Početak realizacije je planiran za 2019. god. i trebalo bi da se sprovede do 2020. god.

ENE BREF BAT 17 - 20 - Sagorevanje, parni sistemi, povraćaj toplote, kogeneracija

ENE BREF Sagorevanje Poglavlje 4.3.1 Parni sistemi Poglavlje 4.3.2 Povraćaj toplote Poglavlje 4.3.3 Kogeneracija Poglavlje 4.3.4 BAT 17-20

NIJE PRIMENLJIVO

Kotao na gas je male snage (33 kW), pa mera ne bi imala efekta.

-

ENE BREF BAT 21 - 24 - Snabdevanje električnom energijom, podsistemi sa elektormotornim pogonom

ENE BREF Snabdevanje električnom energijom Poglavlje 4.3.5

Podsistemi sa elektromotornim pogonom Poglavlje 4.3.6

BAT 21-24

NE

Planom energetske efikasnosti i Programom mera prilagošavanja rada postojećeg postrojenja i aktivnosti uslovima propisanim Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine - „Vindija“ d.o.o.

22


dokumentima


i br. poglavlja)


zahtevima (da/ne)


prilog)

Lajkovac, farma „Ruklada“ predviđena je ugradnja sistema za kompenzaciju reaktivne energije u toku 2020. godine.

ENE BREF BAT 25 - Sistem komprimovanog vazduha

ENE BREF Sistem komprimovanog vazduha Poglavlje 4.3.7

BAT 25

DA -

ENE BREF BAT 26 - Pumpni sistemi

ENE BREF Pumpni sistemi Poglavlje 4.3.8

BAT 26

DA -

ENE BREF BAT 27 - Sistemi za grejanje, ventilaciju i kondicioniranje vazduha

ENE BREF Sistemi za grejanje, ventilaciju i kondicioniranje vazduha Poglavlje 4.3.9

BAT 27

DA -

ENE BREF BAT 28 - Rasveta

ENE BREF Rasveta Poglavlje 4.3.10

BAT 28

DA -

ENE BREF BAT 29 - Procesi sušenja, separacije i koncentracije

ENE BREF Procesi sušenja, separacije i koncentracije Poglavlje 4.3.11

BAT 29

NIJE PRIMENLJIVO

Na farmi se ne sprovode navedene operacije.

-

Horizontalni BREF Skladištenje

EFS BREF BAT - Opšti principi za prevenciju i smanjenje emisija

EFS BREF Poglavlje 5.1.1.1

DA -

EFS BREF BAT - Specifična procena rezervoara


DA -

EFS BREF BAT - Prevencija incidenata i akcidenata


NE

Tankvana oko rezervoara će biti izgrađena u toku 2019. god, što je definisano

23


dokumentima


i br. poglavlja)


zahtevima (da/ne)


prilog)

Programom mera prilagođavanja rada.

EFS BREF BAT - Lagune

EFS BREF Poglavlje 5.1.3

NIJE PRIMENLJIVO Na farmi nema otvorenih rezervoara ni laguna.

-

EFS BREF BAT - Skladištenje čvrstih materija; BAT - Transport i manipulacija čvrstih materija

EFS BREF Poglavlje 5.3 Poglavlje 5.4

DA -

3.4 Korišćenje resursa

Tabela 3.4.1 Korišćenje sirovina i pomoćnih materijala - podaci su iz 2017. godine

Sirovine i pomoćni materijali

Namena

Količina koja se koristi (litri ili kilogrami godišnje)

Količina koja se skladišti na lokaciji (u litrima ili kilogramima)

Hrana za životinje

Smeša za životinje Ishrana brojlera 5.375.540 kg

Biocidi (uključujući sredstva za dezinfekciju, deratizaciju, zaštitu drveta...)

Virkon S Za dezinfekciju 400 kg 48 kg

Kreč Za dezinfekciju 1980 kg 360 kg

Aldekol Za dezinfekciju 50 l 30 l

Environ Za dezinfekciju 100 l 50 l

Tečni hlor Za dezinfekciju 250 l 50 l

Pan dez ili Dikonit Za dezinfekciju 6,5 kg 1 kg

Pesticidi (uključujući herbicide, fungicide, insekticide...)

-

Veterinarski lekovi (umesto aditiva)

-

Vrste prostirke (slama i sl.)

Slama Za prostirku 250.000 kg 125.000 kg

Ostalo

- - - -

24

Tabela 3.4.2 Potrošnja energenata - podaci iz 2017. godine

Vrsta energenta koji se koristi Godišnja potrošnja

Jedinica

Električna energija 448,75 MWh

Toplotna energija (gorivo): MWhth

- čvrsto gorivo (ugalj) - t - čvrsto gorivo – biomasa (slama, otpad iz ratarske

proizvodnje,...) - t

- nafta/lož ulje - m3 - gas 321,5 m3 - ostalo: Benzin 230 l

Euro dizel 3.600 l

Tabela 3.4.3 Potrošnja vode - podaci iz 2017. godine

Tipovi vodenih resursa koji se koristi (uneti naziv, broj izvora, lokaciju)

Potrošnja (m3 na dan)

Potrošnja (m3/god)

Zahvatanje voda iz površinskih tokova reka i jezera: - -

Zahvatanje podzemnih voda (bunari): 73,6 m3 26.870 m3

Sakupljanje kišnice: - -

Zahvatanje voda iz javnih vodovoda : - -

Ostalo: - -

Ukupna količina zahvaćene vode (maksimum) 73.6 m3 26.870 m3

Količina vode koja se troši za napajanje životinja (maksimum)

41,4 15.100

3.5 Emisije u vazduh

a) Navesti tražene podatke i popuniti tabele u nastavku (3.5.1 – 3.5.3) vezano za emisije u vazduh.

b) Navesti sve informacije o pritužbama na emisije mirisa ili prašine koje potiču od rada postrojenja u poslednje 3 godine.

3.5.1 Emisije iz procesa sagorevanja

Lokacija kotla: Kotao se nalazi u objektu za radnike, na samom ulazu na farmu.

Geografska širina i dužina: Koordinate kotla su 44023'23,0'' severne geografske širine i 20007'29,3'' istočne geografske dužine.

25

Tip kotla (parni, toplovodni): Toplovodni kotao

Snaga kotla (MW): 0,33 MW

Stepen korisnosti kotla (%): 94

Gorivo koje se koristi (vrsta, dnevne količine, sadržaj sumpora (%), donja toplotna moć goriva (kJ/kg, kJ/m3): TNG (46.000 kJ/kg ili 24,2 kJ/m3)

Potrošnja goriva pri ustaljenom režimu rada (kg/h ili m3/h): 4,1 m3/h gasa.

Potrošnja goriva pri maksimalnom režimu rada ( (kg/h ili m3/h): -

Prosečan broj dana u godini rada kotla: 320 dana (leti do 2 h dnevno za potrebe tuširanja zaposlenih, zimi 24 h, a u jesen i proleće prosečno po 12 h dnevno)

Temperatura dimnih gasova na izlazu iz kotla (°C): 75 oC

Zapreminski protok otpadnog gasa (m3/h): 4 · 10-5.

Referenti uslovi na koje se svode izmerene vrednosti su: suvi otpadni gas, temperatura 273 K (0 °C), pritisak 1,013 bar, a referentni zapreminski udeo kiseonika (O2) za gas kao gorivo iznosi 3%.

Merenja emisije zagađujućih materija iz kotla na farmi se sprovode dva puta godišnje, jednom u prvih 6 meseci, a drugi put u drugih 6 meseci kalendarske godine. Merenje emisije obavio je Institut za bezbednost i preventivni inženjering d.o.o. iz Novog Sada, 22.06.2018. godine. Rezultati merenja predstavljeni su u sledećoj tabeli. Zaključeno je da emisije zagađujućih materija ne prelaze granične vrednosti emisije (GVE) i prema tome, stacionarni izvor zagađivanja je usklađen sa propisima koji utvrđuju GVE. Kompletan Izveštaj o merenju emisije je dat u Prilogu 9 - Izveštaji o ispitivanjima.

Merno mesto Merena zagađujuća

materija Nivoi emisije

(mg/Nm3)

Granične vrednosti emisije (GVE)

(mg/Nm3)

Emiter na kotlarnici na

gas (E*)

Azotni oksidi 46,6 ± 18,0 200

Ugljen monoksid 85,3 ± 7,7 100

* E - oznaka mernog mesta na situacionom planu koji je priložen u Planu vršenja monitoringa (Prilog 4), koji je dostavljen uz ovaj Zahtev

3.5.2 Ostale emisije u vazduh koje potiču od aktivnosti (priprema hrane i sl.)

Vrsta i izvor emisije:

Lokacija emitera i oznaka na mapi: Ne postoje drugi stacionarni izvori čija bi emisija zagađujućih materija u vazduh mogla da se prati.

Merno mesto Merena zagađujuća materija Nivoi emisije (Opis i broj mernog mesta

i položaj na mapi) - mg/Nm3

26

3.5.3 Emisije u vazduh koje potencijalno mogu da dovedu do emisije neprijatnih mirisa

Lista potencijalnih izvora prašine i/ili neprijatnih mirisa koji mogu da dovedu do prijava/pritužbi.

Potencijalni izvor neprijatnih mirisa /prašine1

Oznaka potencijalnog izvora na mapi*

Mere koje se primenjuju za suzbijanje emisije neprijatnih

mirisa / prašine u vazduh

Objekti za smeštaj životinja - ishrana (NM i P)

1 - 12 Objekti se redovno čiste. Po završetku tova, stajnjak se odvozi sa farme.

Skladište hrane (P) Hrana se skladišti u zatvorenim silosima.

Uginule životinje i životinjski ostaci (NM)

UŽ - Objekat za čuvanje uginulih životinja,

KU - Kontejneri za preuzimanje uginulih životinja

Uginuli pilići se čuvaju u PVC kesama u zamrzivačima. Kada se sakupe određene količine sa lokacije farme ih uklanja ovlašćena organizacija.

Vozila i mehanizacija (P, NM) Nisu stacionarni emiteri. Održavaju se u ispravnom stanju

Napomena 1: Kada se radi o izvoru neprijatnih mirisa, izvor označiti sa (NM), a kada je u pitanju prašina, označiti izvor sa (P)

* Navedene oznake su date na šemi (slika 3), koja je priložena na kraju poglavlja 3 ovog Zahteva.

3.6 Emisije štetnih i opasnih materija u vode

a) Popuniti tabele u nastavku koje se odnose na emisije u vodu.

b) Opisati, ukoliko postoji, način tretmana otpadnih voda i infrastrukturu za tretman otpadnih, atmosferskih i sanitarnih otpadnih voda.

Tabela 3.6.1 Podaci o emisijama u površinsku vodu

Otpadne vode sa farme Ruklada se ne ispuštaju u površinske vode.

Oznaka izvora emisije: - Izvor emisije: - Predviđen/primenjen tretman - Lokacija i položaj na mapi: - Naziv recipijenta: -

Ispuštena količina: - -

m3/dan m3/godišnje

Temperatura - 0C pH - Suspendovane materije - mg/l Biološka potrošnja kiseonika - mg/l Hemijska potrošnja kiseonika - mg/l Amonijak - mg/l Ukupni fosfor - mg/l Ukupni neorganski azot - mg/l

27

Tabela 3.6.2 Podaci o sanitarnim otpadnim vodama

Oznaka izvora emisije:

Otpadne vode nakon tretmana

Predviđeni tretman: -

Lokacija i položaj na mapi: -

Ispušta se u: -

Površinske vode -

Kanalizaciju/septičku jamu -

Otpadne vode bez tretmana

Lokacija i položaj na mapi Sanitarne otpadne vode se ispuštaju u septičku jamu:

N 44023'22,9''; E 20007'29,4''

Ispušta se u:

Septičku jamu da (zapremina 10 m3)

Kanalizaciju -

Tabela 3.6.3 Emisije u zemljište od nekontrolisanog ispuštanja otpadnih voda

Oznaka izvora emisije: - Lokacija i položaj na mapi: - Identitet i udaljenost podzemne vode koji je pod rizikom (bunari, itd.) od izvora zagađenja:

-

Identitet i udaljenost površinske vode koji je pod rizikom od izvora zagađenja

-

3.7 Zaštita zemljišta i podzemnih voda

Navesti sledeće podatke:

a) Opis upravljanja čvrstim i tečnim stajnjakom na lokaciji, uključujući i prevoz od mesta nastanka do privremenog skladištenja.

Na farmi brojlera „Ruklada“, operatera „Vindija“ d.o.o. Lajkovac nastaje samo čvrsti stajnjak, koji je mešavina slame koja služi kao prostirka, ostataka hrane i produkata metabolizma pilića. Na farmi ne nastaje tečni stajnjak.

Na kraju svakog ciklusa tova, nakon izlovljavanja brojlera, ostaje određenja količina stajnjaka u objektima za tov. Debljina slame koja čini prostirku je u proseku od 5 do 7 cm i računa se da se izluči prosečno oko 50 g fecesa po brojleru dnevno.

Operater „Vindija“ d.o.o. Lajkovac živinarska farma Ruklada ne poseduje poljoprivredno zemljište na koje bi se razbacivalo prirodno đubrivo.

Sav stajnjak se prodaje poljoprivrednom preduzeću sa kojim je sklopljen ugovor i koje po potrebi i vrši njegove analize.

28

Stajnjak se direktno iz objekata za tov utovaruje u kamion poljoprivrednog preduzeća i odvozi sa farme, tako da na lokaciji farme ne postoje nikakvi objekti za skladištenje stajnjaka. Poljoprivredno preduzeće koje preuzima stajnjak koristi ga dalje kao kompost u proizvodnji pečuraka

b) Opisati objekte na lokaciji koje služe kao skladišni prostor za gorivo, hranu i druge materijale.

Za skladištenje tečnog naftnog gasa (TNG) na farmi je instaliran nadzemni rezervoar zapremine 60 m3.

Na farmi Ruklada se ne vrši skladištenje dizela goriva za agregat koji se koristi u slučaju nestanka električne energije, već se svo gorivo nalazi u rezervoaru agregata, koji je kapaciteta 350 l. Operater je dužan da izgradi tankvanu ispod agregata u skladu sa Programom mera usklađivanja postrojenja sa zahtevima BAT, koji je dat u prilogu 3 uz ovaj Zahtev.

Pored svakog objekta za smeštaj životinja nalaze se po dva silosa za doziranje hrane, jedan kapaciteta 10 t, a drugi 16 t. Ukupno ima 12 silosa kapaciteta 10 t i 12 silosa kapaciteta 16 t.

Na farmi se nalazi i ukopani rezervoar zapremine 75 m3 u koji se doprema voda iz bunara i koji služi za skladištenje vode koja se, pomoću razvodne mreže, distribuira do objekata za tov.

v) Navesti informacije o postojanju zaštitnih prihvatnih objekata/tankvana oko skladišnih prostora i opisati mere kontrole tankvana i skladišnih kapaciteta.

Jedino mesto gde se skladišti gorivo je agregat, koji ima rezervoar kapaciteta 350 m3. Oko agregata ne postoji tankvana za prihvat eventualno prosutog goriva. Programom mera usklađivanja postrojenja sa zahtevima BAT, predviđena je izgradnja odgovarajuće tankvane.

g) Navesti podatke o učestalosti kontrola tankvana, i opisati na koji način se sakupljaju eventualna izlivanja i atmosferske vode.

Izgradnja tankvane je predviđena Programom mera usklađivanja postrojenja sa zahtevima BAT, i biće predviđena vizuelna kontrola na mesečnom nivou, o čemu će se voditi evidencija kroz internu dokumentaciju.

Atmosferske vode se sa krovova sprovode na zemljište, dok se atmosferske vode sa platoa sprovode do separatora masti i ulja, nakon čega se ispuštaju u putni kanal.

29

c) Popuniti tabelu 3.7.1 o svim skladišnim kapacitetima iz tačke (a). Ukoliko se vrši monitoring podzemnih voda, navesti podatke u tabeli 3.7.2

Monitoring podzemnih voda preko pijezometara nije vršen. Vrši se kontrola vode iz bunara četiri puta godišnje eksterno, od strane akreditovane laboratorije i interno, u sopstvenoj laboratoriji, na početku svakog turnusa. Izvešaj o ispitivanju kvaliteta bunarske vode dat je u Prilogu 9.

đ) Navesti podatke o ukupnim raspoloživim skladišnim kapacitetima na lokaciji namenjenih za skladištenje čvrstog i tečnog stajnjaka, i naglasiti za koji vremenski period je dovoljan ovaj kapacitet skladišta

Stajnak se ne skladišti na farmi, već se po izlovu pilića iz objekata, utovaruje u kamione i evakuiše sa lokacije farme. Stajnjak, u skladu sa potpisanim ugovorom, preuzima poljoprivredno gazdinstvo koje ga koristi kao kompost u proizvodnji pečuraka.

Tabela 3.7.1 Skladišni kapaciteti za čvrsti i tečni stajnjak (popuniti za svaki objekat)

Postojeći Novi

Vrsta objekta za skladištenje stajnjaka (laguna, rezervoar, plato...) - -

Lokacija i položaj na mapi: - - Kapacitet (m3): - - Kada je skladište izgrađeno/prvi put korišćeno: - - Koliko često se prazni: - - Opisati strukturu skladištnih objekata , na primer, zemljana laguna, laguna obložena glinom, zemljana laguna sa zaštitnom folijom, zidana i omalterisana građevina, masivna betonska građevina, masivna betonska građevina armirana čeličnom armaturom, podzemna (ukopana) građevina, nadzemna građevina, delimično ukopani objekat, itd:

- -

Da li je skladište projektovano, izgrađeno i opremljeno tako da garantuje nepropusnost dna /podloge i zidova: - -

Koji materijal se koristi(o) za izgradnju dna/podloge da bi se garantovala nepropusnost:

- -

Koji materijal se koristio/će se koristiti za izgradnju zidova da bi se garantovala nepropusnost: - -

Da li je objekat izgrađen u skladu sa svim propisima iz oblasti tehničkih standarda građevinarstva: - -

Navesti tehničke standarde po kojima je skladište građeno/će biti građeno: - -

Kada je poslednji put vršena provera nepropusnosti skladišta: - - Koji monitoring se vrši, za proveru nepropusnosti konstrukcije skladišta:

- -

Da li se vrši monitoring podzemnih/površinskih voda u blizini laguna ili drugih tankvana koje bi mogle da izazovu zagađenje: - -

30

Koji je najviši nivo podzemne vode na lokaciji farme u skladu sa hidrogeološkim elaboratom o lokaciji):

- -

Da li je temelj skladišta postavljen u skladu sa podacima iz hidrogeološkog elaborata i na kojoj visini iznad nivoa podzemnih voda:

- -

Da li je skladište postavljena u skladu sa prostorno planskim zahtevima u odnosu na površinske vodotokove i na kom je udaljenju :

- -

Da li je skladište izgrađeno ili predloženo za gradnju u plavnom području: - -

Tabela 3.7.2 Rezultati monitoringa podzemnih voda

Navesti detalje monitoringa podzemnih voda koji se vrši na lokaciji (gde se tačno vrši merenje, koliko pijezometara,...)

Lokacija mernog mesta i položaj na mapi: Nije vršen monitoring podzemnih voda pomoću pijezometara, ali je vršena kontrola bunarske vode. Bunar se nalazi na koordinatama: N 44023'24,3''; E 20007'24,0'', a uzorkovanje vode je vršeno u pumpnoj stanici, koja se nalazi na koordinatama: 44023'22,5''; E 20007'32,8''. Parametar Rezultati merenja

(mg/l) kao prosečna godišnja koncentracija Datum:

17.09.2018. Datum: Datum: Datum:

Nitrati 2,2 Aktivne supstance u pesticidima, uključujući njihove relevantne metabolite, produkte degradacije i reakcija

-

3.8 Upravljanje otpadom i sporednim proizvodima

3.8.1 Upravljanje otpadom

a) Popuniti tabelu 3.8.1.1 o vrstama i količinama proizvedenog otpada i o načinima upravljanja tim vrstama otpada. Dokumentovati rešenja konačnog zbrinjavanja otpada kroz adekvatne ugovore sa operaterima.

b) Navedeni podaci treba da sadrže detalje o ostacima veterinarskih lekova, otpadu iz tehničkih procesa (ulja, boje, premazi na bazi vode ili rastvarača, metali), kontaminirana hrana za životinje, otpadna električna i elektronska oprema, otpadni papir, otpadna plastika, pesticdi, biocidi, ambalaža itd.

v) Ako se otpad prerađuje ili tretira izvan lokacije postrojenja , navesti odgovarajuće podatke i dozvole i saglasnosti operatera kome se predaje na dalji tretman.

g) Kada se otpad odlaže na lokaciji, navesti podatke o načinu odlaganja koji se primenjuje na lokaciji, i navesti podatke o dozvolama ili odobrenjima koji se odnose na način odlaganja.

31

Tabela 3.8.1.1 Upravljanje otpadom

Vrsta otpada

Indeksni broj iz Kataloga otpada

Mesto nastanka otpada

Proizvedena količina otpada (t godišnje)

Lokacija prerade ili odlaganja (na lokaciji, izvan postrojenja, predaja drugom operateru)1

Metoda prerade ili odlaganja2 (npr. reciklaža, proizv. en, termički tretman, deponovanje)

Papirna i kartonska ambalaža

15 01 01 Transport pilića i kancelarija

0,2

Kartonska ambalaža u kojoj se pilići transportuju se spaljuje na farmi

Spaljivanje kartonskih kutija za transport pilića; Reciklaža kancelarijskog papira

Ferozni materijal

16 01 17 Radionica 0,03 Preuzima je Centar za reciklažu

Reciklaža

Plastika 20 01 39 Lom ambalaže

0,03 Preuzima je Centar za reciklažu

Reciklaža

Mešani komunalni otpad

20 03 01 Generišu zaposleni na farmi

5

Odlaže se u metalni kontejner koji u skladu sa ugovorom, periodično prazni JP „Gradska čistoća“ Lajkovac

Deponovanje

Muljevi iz septičkih jama

20 03 04 Sanitarni čvor

40

Sanitarno-fekalne otpadne vode se sakupljaju u septičkoj jami, koju periodično prazni JP „Gradska čistoća“ Lajkovac

Odlaganje

Rešenjem Upave za veterinu br. 323-05-02680/2018-05 od 05.04.2018. godine, koje je dato u Prilogu 1, naloženo je da se posle istovara pilića na lokaciji farme (koja se vodi kao krug karantina) mora izvršiti čišćenje i dezinfekcija prevoznog sredstva i spaljivanje ambalaže, tj. kutija i prostirke. Kontrolisano spaljivanje ambalaže se obavlja u iskopanoj rupi na lokaciji farme, koja je pedesetak metara udaljena od objekata.

Godišnje količine otpadnog kancelarijskog papira su veoma male.

Na farmi se ne skladište ostaci veterinarskih lekova, nego nakon veterinarskih intervencija, veterinarska služba odnosi sve ostatke (ambalažu i sl.) sa farme.

Nakon bilo kakvih radova, otpad koji nastane tim radovima (otpadi iz tehničkih procesa), sa lokacije farme odnose subjekti koji su izvodili radove.

Svi ugovori vezani za preuzimanje otpada dati su u Prilogu 6 - Plan upravljanja otpadom.

1 Navesti mesto tretmana ili skladištenja na mapi u okviru lokacije postrojenja ili van nje. Navesti mesto odlaganja na lokaciji postrojenja ili van nje ukoliko operater vrši odlaganje otpada/Predaja drugom operateru. 2 Navesti metode tretmana otpada ukoliko operater vrši tretman na lokaciji ili van nje. Opisati postupak odlaganja ukoliko operater vrši odlaganje otpada

32

3.8.2 Upravljanje sporednim proizvodima životinjskog porekla

3.8.2.1 Upravljanje čvrstim i tečnim stajnjakom

a) Popuniti Tabelu 3.8.2.1. o čvrstom i tečnom stajnjaku koji se proizvede i koristi na lokaciji postrojenja

Tabela 3.8.2.1 Čvrsti i tečni stajnjak koji se proizvede i koristi na lokaciji

Opis stajnjaka Proizvedena količina (tona godišnje)

Metoda prerade/korišćenja/odlaganja (npr. proizvodnja energije, komposta, iznošenje na sopstveno zemljište...)

Stajnjak 1.473 t godišnje ili 268 t po turnusu.

Stajnjak preuzima poljoprivredno gazdinstvo koje ga koristi kao kompost u proizvodnji pečuraka. Ugovor o kupoprodaji stajnjaka je priložen u Prilogu 6 - Plan upravljanja otpadom.

b) U Tabeli 3.8.2.2 navesti podatke o ukupnom bilansu nutrijenata za rasturanje

tečnog/čvrstog stajnjaka koji se proizvede na lokaciji

Tabela 3.8.2.2 Bilans nutrijenata u stajnjaku za rasturanje po njivama na lokaciji -

Operater ne obavlja analize stajnjaka, jer sav stajnjak preuzima poljoprivredno gazdinstvo koje ga dalje koristi, te ono po potrebi vrši analize.

Ukupno dostupna površina zemljišta (ha) -

Iskoristiva površina zemljišta (ha) -

Prosečna potreba za fosforom (kg P/ha) na iskoristivom zemljištu -

Ukupna potreba za fosforom na farmi (kg) -

Prosečna potreba za azotom (kg N/ha) na iskoristivom zemljištu -

Ukupna potreba za azotom na farmi (kg) -

Ukupna količina proizvedenog tečnog stajnjaka (m3) -

Prosečna koncentracija fosfora (kg/m3) -

Prosečna koncentracija azota (kg/m3) -

Ukupni proizvedeni fosfor na lokaciji godišnje -

Ukupni proizvedeni azot na lokaciji godišnje -

Ukupni fosfor koji se koristi rasturanjem stajnjaka (kg) godišnje

-

Ukupni azot koji se koristi rasturanjem stajnjaka (kg) godišnje

-

33

v) U Tabeli 3.8.2.3 navesti podatke o tečnom/čvrstom stajnjaku koji se odvozi sa lokacije

Stajnjak se predaje poljoprivrednom gazdinstvu koje ga koristi kao kompost u proizvodnji pečuraka. Stajnjak se, nakon izlova brojlera, sakuplja u objektu za tov i direktno utovaruje u transportna sredstva kojima se evakuiše sa lokacije farme. Ugovor je dat u Planu upravljanja otpadom (Prilog 6).

Tabela 3.8.2.3 Čvrsti i tečni stajnjak koji se odvozi sa lokacije

Operater koji preuzima čvrsti/tečni stajnjak

Količina predatog čvrstog/tečnog stajnjaka (t)

Champicomp d.o.o. Količina isporučena 2017. godine - 1.473 t

3.8.3 Upravljanje sporednim proizvodima životinjskog porekla- uginulim životinjama

a) Popuniti tabelu 3.8.3.1 o upravljanju sporednim proizvodima životinjskog porekla (uginulim životinjama).

b) Navesti detaljne podatke o upravljanju leševima uginulih životinja, uključujući i broj uginulih životinja dnevno/nedeljno/mesečno/godišnje, uobičajenu praksu uklanjanja uginulih životinja iz objekata za uzgoj/jedinica za uzgoj, način skladištenja i odlaganja uginulih životinja, i način konačnog zbrinjavanja (kafilerija, spalionice, drugi načini spaljivanja, zakopavanje, itd.).

v) Dostaviti kopije ugovora sa operaterima koji preuzimaju otpad životinjskog porekla

Tabela 3.8.3.1 Upravljanje sporednim proizvodima životinjskog porekla (uginulim životinjama) - podatak iz 2017. godine

Vrsta sporednog proizvoda

Nastale količine (tona godišnje)

Način prerade (na lokaciji postrojenja, izvan lokacije)

Organski otpad - uginule životinje i njihovi ostaci

26,84 tona

Na osnovu ugovora, ovaj otpad preuzima ovlašćena organizacija (VU „Napredak“) i transportuje ga do svog postrojenja u Ćupriji.

Uginuli pilići se kontinuirano iznose iz proizvodnog dela i odlažu PVC vreće, zapremine 40 l koje se nalaze u predprostoru objekta. Potom se uvezane PVC vreće sa uginulim pilićima odlažu u zamrzivače u objektu za čuvanje uginulih životinja.

Nakon što se nakupi odgovarajuća količina, poziva se ovlašćena organizacija („Napredak“ Ćuprija), sa kojom je sklopljen ugovor i koja uginule životinje uklanja sa farme specijalnim vozilom. Odnošenje uginulih životinja sa farme se obavlja više puta u toku nedelje. Ugovor je dostavljen sa Planom upravljanja otpadom (Prilog 6).

34

3.9 Buka i vibracije

a) Popuniti tabele 3.9.1 i 3.9.2 koje se odnose na emisije buke koje potiču od rada postrojenja.

Nije bilo pritužbi okolnog stanovništva i organizacija na nivo buke koji potiče sa farme Ruklada. Indikativna merenja nivoa komunalne bruke su obavljena 16. januara 2015. godine u dnevnom režimu i 22. januara 2015. godine u večernjem i noćnom režimu. Merenja je obavila ovlašćena i akreditovana organizacija „Institut za bezbednost i preventivni inženjering“ d.o.o. iz Novog Sada. Izmereni rezultati su prikazani u tabeli 3.9.1. Farma se tretira kao industrijski objekat, pa se granične vrednosti indikatora buke sa kojima se upoređuju izmerene vrednosti nivoa buke, odnose na zonu sa kojom se farma graniči, a to je zona 3 - čisto stambena područja. Izveštaj o ispitivanju nivoa buke dostavljen je u Prilogu 9.

Tabela 3.9.1 Nivoi buke na granici lokacije

Lokacija mernog mesta i položaj na mapi

Rezultati merenja emisije buke (dBA,15 minuta)

Dnevni/večernji režim Noćni režim

Izmereni nivo (NB - oznaka na šemi datoj u Planu vršenja monitoringa - Prilog 4)

48,07dB(A)/46,69 dB(A) 44,71 dB(A)

Granične vrednosti indikatora buke (čisto stambena područja) 55 dB(A) 45 dB(A)

b) Navesti sve detalje o prijavama buke koja potiče od rada postrojenja u poslednje tri godine.

Nije bilo prijava zbog nivoa buke u poslednje tri godine.

U slučaju prekoračenja granične vrednosti emisije buke na granici kompleksa, popuniti sledeću tabelu za sve velike izvore buke na lokaciji:

Nije bilo prekoračenja nivoa buke.

Tabela 3.9.2 Izvori buke

Izvor buke Nivo snage

zvuka (Watt)

Rezultati merenja emisije buke (dBA,15 minuta)

Dnevni/večernji režim

Noćni režim

- - - -

35

3.10 Procena i mere smanjenja rizika od značajnih udesa

Opis scenarije udesa/nesreća koji bi mogli dovesti do ispuštanja zagađujućih materija u životnu sredinu tj. do značajnog negativnog uticaja na životnu sredinu. Uključiti:

• Masovno uginuće životinja

• Iznenadno značajno oštećenje objekata za skladištenje čvrstog i tečnog stajnjaka

• Iznenadno značajno oštećenje objekata za skladištenje hrane

• Iznenadno značajno oštećenje skladišta goriva

• Ostalo.

Scenariji udesa detaljno su opisani u Planu mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica (Prilog 7), koji je priložen uz ovaj Zahtev.

Potencijalne udesne situacije na farmi „Ruklada“ su:

- Iznenadno značajno oštećenje skladišta goriva (TNG) i sistema za transport goriva,

- Masovna uginuća životinja usled pojave zaraznih bolesti ili drugih uzroka.

Na lokaciji farme „Ruklada“ ne postoje objekti za skladištenje stajnjaka, jer se on odnosi sa farme po završetku svakog ciklusa tova.

Hrana se skladišti u 12 silosa kapaciteta 10 t i 12 silosa kapaciteta 16 t. Po dva silosa se nalaze pored svakog objekta za tov pilića. Njihovim eventualnim oštećenjem ne bi došlo do značajnijih zagađenja životne sredine, osim kratkotrajne, incidentne, pojave praškastih materija u vazduhu, koje ne bi imale značajnijeg uticaja. Hrana je u čvrstom stanju, tako da ne bi bio problem da se ona ukloni sa mesta akcidenta, niti bi njeno eventualno rasipanje dovelo do značajnih štetnih efekata na zemljište i površinske i podzemne vode, s obzirom da je najbliži vodotok Rukladska reka, koja je udaljena 4 km od lokacije farme.

Masovna uginuća životinja (brojlera) su moguća usled pojave zaraznih bolesti, trovanja hranom, vodom ili drugim sredstvima (namerno ili usled krajnje nemarnog odnosa zaposlenih), uskraćivanja elementarnih uslova za život pilića (hrane, vode, neodržavanje odgovarajuće temperature i vlažnosti u objektima za tov i sl), usled eksplozija rezervoara i sistema za transport TNG, usled požara, gušenja gasom sa grejalica, kao i usled različitih prirodnih katastrofa kao što su zemljotresi, poplave, udari groma i slično.

U Planu zaštite od udesa kao jedina opasna materija na farmi „Ruklada“ označen je tečni naftni gas (TNG), a kao najslabija tačka u pogledu nastanka udesa označen je rezervoar za skladištenje TNG. Udesne situacije su moguće usled nepravilnog rukovanja sa instalacijama rezervoara, dužeg izlaganja sunčevoj svetlosti u letnjem periodu, upotrebe otvorenog plamena u zoni opasnosti, usled udara groma i slično. Uzimajući u obzir stanje rezervoara i prisustvo zapaljivih materija, procenjeno je da do požara na rezervoaru, osim usled priordnih uticaja, može doći jedino usled krajnje ljudske nepažnje ili namernog izazivanja požara. Takođe, udesne situacije može izazvati i paljenje suvih biljnih ostataka na susednim parcelama, koje mogu prouzrokovati prenošenje vatre do rezervoara i objekata za tov, u uslovima pojačanog vetra.

36

Mogući razvoj događaja koji bi mogao dovesti do udesa je nekontrolisano isticanje TNG iz rezervoara uz prisustvo nekog izvora toplote. Do nekontrolisanog isticanja TNG može doći pri njegovom pretakanju iz autocisterne u rezervoar, ukoliko se proces pretakanja ne izvodi na propisan način. Eventualno nastali požar se može proširiti na susedne objekte i useve na okolnom poljoprivrednom zemljištu. Uzroci nastanka požara mogu biti neispravne električne instalacije, neispravnost vozila, nemarnost zaposlenih, atmosferska pražnjenja i sl.

U slučaju eventualnog akcidenta, najugroženiji su zaposleni na farmi. U okruženju na udaljenosti do 1.000 m se nalazi desetak individualnih stambenih objekata sa pomoćnim prostorijama. Najmanja udaljenost stambenog objekta je veća od 500 m. Samo u slučaju pojave eksplozije rezervoara sa efektom termičke radijacije vatrene lopte - BLEVE, mogu se očikivati termički efekti u prostoru poluprečnika do 570 m u vremenu od 60 sekundi. Osećaj bola se može očekivati u prostoru poluprečnika 890 m, u periodu od 60 sekundi.

U okruženju farme, u poluprečniku od 1.000 m ne nalaze se nikakva zaštićena prirodna dobra, niti bilo kakvi javni objekti (predškolske i školske ustanove, zdravstvene ustanove, ustanove kulture i sl). Jedini javni objekat u blizini, na rastojanju od oko 50 m je put Lajkovac - Ub.

Rezervoar za TNG je stabilan, zapremine 60 m3, prečnika 2.700 mm, dužine 11.600 mm. Uzdignut je 100 mm iznad okolnog terena i osiguran od pomicanja i prevrtanja. Površina ispod rezervoara je izbetonirana, a beton je premazan premazom koji ne varniči. Nalazi se na propisanoj udaljenosti od okolnih objekata, propisno je uzemljen i nije opremljen nikanvim električnim instalacijama.

Od vatrogasne opreme za gašenje eventualnih požara su predviđeni ručni aparati, pri čemu je obezbeđeno za svaki kubni metar rezervoara 5 kg praha za gašenje požara.

Potrebno je napomenuti da se redovno vrše periodični pregledi rezervoara i pratećih instalacija od strane ovlašćenih lica (izveštaj sa poslednjeg pregleda je dat u Prilogu 10).

U okviru Priloga 7 - Plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica, dat je Plan zaštite od udesa, koji je izradio „Ecode biro“ Surčin, u saradnji sa zaposlenima licima preduzeća „Vindija“ d.o.o. Lajkovac. U Planu zaštite od udesa dati su: procena opasnosti, mera odgovora na udes i informisanje javnosti. Pored ovoga, u Prilogu 7 razmatrane su moguće situacije koje bi mogle da dovedu do masovnih uginuća životinja.

3.11 Mere za nestabilne (prelazne) načine rada postrojenja

Farma brojlera „Ruklada“ je postojeće postrojenje koje je počelo sa radom 2010. godine, tako da ne postoji rizik izlaganja životne sredine negativnim uticajima usled početka rada postrojenja.

Do curenja može doći na rezervoaru i instalacijama rezervoara TNG, kao i na cevima kojima se TNG sprovodi do objekata za tov. Redovnom kontrolom rezervora i instalacija smanjuje se mogućnost za pojavu curenja. Curenje TNG može da dovede do pojave

požara, što je obrađeno u Planu mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih

posledica (Prilog 7), i opisano u prethodnom poglavlju.

37

Do curenja može doći i na rezervoaru dizel goriva koje se koristi za dizel agregat u slučaju nestanka električne energije. Zapremina rezervoara iznosi 350 m3. Operater je u obavezi da izgradi tankvanu za prihvat celokupne količine goriva koja može da iscuri. Izgradnja tankvane je definisana Programom mera prilagođavanja rada i aktivnosti farme

„Ruklada“ uslovima propisanim Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli

zagađivanja životne sredine, koji je dat u Prilogu 3.

Takođe, do curenja goriva može doći i kod vozila i transportnih sredstava, ali su radi o manjim količinama goriva koja bi eventualno mogla da dovedu samo do malog, lokalnog zagađenja zemljišta. U tom slučaju, operater je dužan da pomoću odgovarajućih apsorbenata (zeolit, piljevina i sl) pokupi rasuto gorivo i da prikupi zagađeno zemljište i da sa njima postupa kao sa opasnim otpadom, tj. da ovaj otpad odvoji i privremeno skladišti u zatvorenim buradima, na betoniranom i natkrivenom prostoru, do predaje ovlašćenom pravnom licu koje ima dozvolu za transport otpada. Ovaj opasan otpad se dalje transportuje kod lica koje je ovlašćeno za skladištenje ili tretman ovog otpada. Celokupan put od operatera (koji predstavlja proizvođača/vlasnika otpada) do pravnog lica koje tretira ili skladišti ovaj opasan otpad mora biti propraćen Dokumentom o kretanju opasnog otpada. Ovaj dokument se sastoji od 6 istovetnih primeraka, od kojih prvi primerak predstavlja prethodno obaveštenje, koja se dostavlja isključivo elektronski Agneciji za zaštitu životne sredine, unosom u informacioni sistem Nacionalnog registra zagađivača, najmanje 48 sati pre započinjanja kretanja otpada. Postupanje po ovom pitanju je definisano Pravilnikom o obrascu Dokumenta o kretanju opasnog otpada, obrascu prethodnog obaveštenja, načinu njegovog dostavljanja i uputstvu za njihovo popunjavanje („Sl. gl. RS, br. 17/17).

3.12 Definitivni prestanak rada postrojenja ili njegovih delova

Mere su opisane u Planu za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja (Prilog 8), koji je priložen uz ovaj Zahtev. U ovom planu su dat opis svih objekata na farmi brojlera „Ruklada“ i priložen je plan za zatvaranje farme koji obuhvata proces zatvaranja farme, sprovođenje osnovnih istraživanja, izradu sanacionog plana, inspekcijske kontrole koje bi trebalo sprovesti u tom slučaju i planirane troškove zatvaranja farme.

U slučaju trajnog prekida rada obustavljaju se sve aktivnosti vezane za procese uzgoja, nabavku i useljavanja životinja i nabavku hrane i ostalih sirovina. Potom se obavlja čišćenje i dezinfekciju objekata, čišćenje i dezinfekciju cele farme, demontaža opreme i uređaja, uklanjanje infrastrukture, uklanjanje sporednih produkata životinjskog porekla i otpada i rušenje objekata (po potrebi). U drugoj fazi predviđeno je vraćanje lokacije na kojoj se farma nalazila u prvobitno stanje ili u stanje koje odgovara budućoj nameni lokacije i objekata.

38

3.13 Netehnički prikaz podataka na kojima se zasniva zahtev za izdavanje integrisane dozvole

Operater „Vindija“ d.o.o. Lajkovac vrši tov pilića na farmi „Ruklada“ koja se nalazi na katastarskoj parceli 337 u katastarskoj opštini Rubribreza, koja pripada opštini Lajkovac. „Vidnija“ d.o.o. je vlasnik pomenute parcele, čija površina iznosi 83.272 m2.

Farma je puštena u rad 15.11.2010. godine i danas je na farmi je zaposleno 16 radnika. Zbog specifičnosti proizvodnje, neophodno je prisustvo zaposlenih 24 h dnevno, zbog kontrole rada i praćenja tehnoloških procesa, pa je radno vreme organizovano u 3 smene tokom cele godine.

Farma se nalazi van naseljenog mesta, na poljoprivrednom zemljištu slabijeg kvaliteta (V klasa). U blizini nema stambenih objekata, niti zaštićenih prirodnih i kulturnih dobara. Prednost lokacije, osim udaljenosti od stambenih objekata, je i to što se farma nalazi na 50 m od saobraćajnice Ub - Lajkovac, čime je znatno olakšan transport. Farma je okružena ogradom visine 2 m.

Farma se sastoji od 12 objekata za tov i pored svakog od objekata se nalazi jedan silos za hranu kapaciteta 16 t i jedan od 10 t. Na ulazu na farmu nalazi se objekat za smeštaj radnika i radionica u kojoj se obavljaju manje popravke.

Farma „Ruklada“ je registrovana na 336.000 pilića po turnusu, ali se zbog dobrobiti životinja i optimalnih rezultata proizvodnje, na farmu smešta 288.000 po turnusu. Godišnje se obavi oko 5,5 proizvodnih turnusa, tako da je ukupna godišnja proizvodnja oko 1.584.000 pilića.

Tov započinje prihvatom jednodnevnih pilića koji se na farmu dovoze iz inkubatorske stanice iz Hrvatske, koja je u vlasništvu matične firme „Vindija“ d.d. Varaždin. Tov traje između 31 i 43 dana, pri čemu pilići dostignu masu od 1,6 do 2,6 kg. Njihovo klanje i dalja obrada se obavlja u klanici u Plandištu, čiji je vlasnik firma „Vindija“ d.o.o. Lajkovac.

Objekti za tov se saniraju, čiste i deizfikuju pre uvođenja pilića. U objektima se kompjuterski kontrolišu odgovarajuća temperatura i vlažnost, koji se menjaju u zavisnosti od starosti pilića. Ponašanje i razmeštaj pilića u objektu najbolje ukazuje da li su temperatura i vlažnost vazduha optimalni. Za zagrevanje se koriste gasne grejalice snage 9 kW i to u svakom objektu po 23 komada. Ventilacijom se izbacuje prekomerna vlaga iz objekata i osigurava dovoljna količina svežeg vazduha za piliće. Ventilacija je prilagođena vremenskim uslovima i starosti pilića.

Za ishranu se koristi hrana koja se dobavlja iz fabrike Unip+ iz Valjeva, koja je u vlasništvu „Vindija“ d.o.o. Lajkovac. Voda za piliće se obezbeđuje iz sopstvenog bunara na farmi. Voda se crpi u sabirni ukopani rezervoar zapremine 75 m3 i odatle sprovodi cevovodom, a za pojenje se koristi tzv. nipl-sistem. Voda iz bunara se hloriše. Jednom godišnje akreditovana laboratorija analizira bunarsku vodu, dok se analize u laboratoriji na farmi sprovode 5-6 puta godišnje, tj. u svakom ciklusu tova. Voda ne dospeva van objekata za tov, tako da nema tehnoloških otpadnih voda na farmi „Ruklada“. Čišćenje objekata se obavlja uglavnom bez upotrebe vode, odnosno uz minimalno korišćenje vode pod pritiskom.

Pored hrane, vode, temperature i vlažnosti vazduha, za piliće je veoma značajan pravilan intenzitet svetla, pa se i o tome vodi računa.

Za prostirku se koriste najčešće pšenična i ječmena slama, čija debljina zavisi od godišnjeg doba. Na kraju ciklusa tova, stajnjak, koji čine slama, delovi hrane i izlučevine pilića, se direktno iz

39

objekata utovaruje na kamion poljoprivrednog preduzeća koje ga odnosi sa farme i dalje koristi kao kompost.

Na farmi se obavlja redovna vakcinacija pilića.

U blizini farme nema kanalizacione mreže, pa se sanitarno-fekalne otpadne vode ispuštaju u septičku jamu zapremine 10 m3, koju prazni JP „Gradska čistoća“ iz Lajkovca.

Vode od padavina se sa krovova sprovode do zemljanih kanala koji se nalaze pored objekata, dok se vode od padavina koje se slivaju sa saobraćajnica i radnih površina sprovode do separatora masti i ulja, a odatle se prečišćena voda izliva u putni kanal.

Najbliži vodotok je Rukladska reka (na udaljenosti od 4 km) koja se uliva u Kolubaru.

Snabdevanje strujom obavlja Javno preduzeće „Elektrosrbija“, a za slučaj nestanka struje, na farmi postoji dizel agregat.

Zagrevanje objekata za tov se obavlja pomoću gasnih grejalica, pa se na farmi nalazi i gasno-redukciona stanica. Snabdevanje gasom obavlja Javno preduzeće „Srbijagas“. Za zagrevanje vode za potrebe radnika na farmi i za grejanje prostorija u kojima radnici borave, koristi se kotao na gas, čija je snaga 33 kW. Taj kotao je i jedini stacionarni izvor emisija zagađujućih materija u vazduh, ali s obzirom da je male snage i da se kao gorivo koristi gas (TNG), sa sigurnošću se može zaključiti i da su emisije zanemarljive. Operater je dužan da preko akreditovane organizacije sprovodi merenja dva puta godišnje. S obzirom da ovaj kotao spada u mala postrojenja za sagorevanje na gas, operater je dužan na prati emisije azotovih oksida i ugljen monoksida.

Na farmi se mogu očekivati emisije zagađujućih materija koje se javljaju prilikom hranjenja i održavanja objekata. Ove emisije je jako teško meriti, pa se iz tog razloga vrši proračun emisija u skladu sa Pravilnikom o sadržini, izgledu i načinu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole (Sl. gl. RS, br. 30/06 i 32/16), a operater je dužan da redovno dostavlja podatke o emisijama Agenciji za zaštitu životne sredine. Proračunom su obuhvaćeni amonijak NH3; metan CH4, nemetanska isparljiva organska jedinjenja (NMVOC) i praškaste materije (PM).

Na farmi „Ruklada“ nastaju manje količine sledećeg otpada: papir, karton, kancelarijski materijal, mešani komunalni otpad, ambalažni otpad od vakcina i lekova (ovaj otpad zbrinjava nadležna veterinarska stanica). U skladu sa nalogom Uprave za veterinu, na lokaciji farme se spaljuju kutije u kojima su iz Hrvatske dopremnjeni pilići.

Od sporednih proizvoda životinjskog porekla, na farmi nastaje otpad koji čini prostirka zaprljana ostacima životinjske hrane i izmeta (stajnjak) i uginule životinje. Stajnjak se prodaje poljoprivrednom preduzeću, koje ga direktno iz objekata za tov utovaruje na kamione i odnosi sa farme. Skladištenje uginulih pilića se obavlja u posebnom objektu u kome se nalaze dva zamrzivača u kojima se pilići odlažu u kesama od po 40 l. Uginuli pilići se iz objekata za tov uklanjaju svakondnevno, a njihov transport sa farme se obavlja u skladu sa potpisanim ugovorom.

Na farmi „Ruklada“ nema značajnijih izvora buke. Osim toga, najbliži objekti stanovanja se nalaze na udaljenosti od oko 500 m, u selu Murgašu, tako da buka koja potiče sa farme ne može predstavljati veći problem. Merenja nivoa buke koja su obavljena početkom 2015. godine pokazala su da su vrednosti nivoa komunalne buke sa farme „Ruklada“ niže od dozvoljenih vrednosti.

40

Od opasnih materija na farmi se koriste: TNG, dizel gorivo i sredstva za dezinfekciju. Za ove materije primenjene su sve neophodne mere zaštite.

Na farmi „Ruklada“ ne postoji mnogo rizičnih tačaka. Kao rizične tačke može se smatrati gasna stanica, koja bi u slučaju izbijanja požara mogla da ugrozi osoblje i objekte na farmi i okolne poljoprivredne useve. Gasna stanica je uređena po svim propisima zaštite životne sredine i dobila je sve neophodne saglasnosti, pa je mala verovatnoća od pojave udesnih situacija. Svi zaposleni su prošli obuku vezanu za bezbednost i zdravlje na radu i zaštitu od požara. Na farmi se obezbeđena sva neophodna sredstva za gašenje požara.

U potencijalne rizike spada i udesi vozila i mehanizacije, što može da dovede do iscurivanja različitih tečnosti (antifriz, benzin, nafra i sl). U tom slučaju bi bili ugroženi zemljište i kvalitet podzemnih voda.

Osetljivu tačku predstavlja pre svega bunar, jer bi zagađivanjem bunarske vode bili ugroženi svi pilići koji se gaje na farmi.

Osobe koje posećuju farmu predstavljaju potencijalnu opasnost od zaraze, koja bi mogla da se brzo proširi na sve životinje. Iz tog razloga su na ulazu na farmu, kao i na ulazu u svaki pojedinačni objekat postavljene barijere za dezinfekciju, a farma je ograđena kako bi se sprečio neovlašćeni ulazak ljudi i životinja.

Takođe, u cilju sprečavanja pojave zaraznih bolesti redovno se spovode dezinfekcija i deratizacija.

Farma Ruklada je od nadležnog organa opštine Lajkovac dobila saglasnost na Studiju o proceni uticaja projekta farme za tov brojlera na životnu sredinu u maju 2009. godine. Studijom su obrađeni svi mogući uticaji farme na životnu sredinu i propisane su mere zaštite životne sredine, koje će dalje biti kontrollisane inspekcijskim nadzorom.

S obzirom na sve preduzete mere i na činjenicu da je ugrađena najmodernija oprema svetski priznatih proizvođača i s obzirom na stručni kadar koji je zaposlen na farmi, može se konstatovati da proizvodnja na farmi „Ruklada“ ne predstavlja opasnost po stanovništvo i životnu sredinu.

Za sve objekte su pribavljene potrebne građevinske i upotrebne dozvole, a za korišćenje bunarske vode pribavljena je vodna dozvola nadležnog ministarstva, dok su od nadležnog organa Ministarstva unutrašnjih poslova dobijena rešenja o saglasnosti na lokaciju za izgradnju rezervoara za gas i rešenje o saglasnosti na sprovedene mere zaštite od požara koje su predviđene tehničkom dokumentacijom.

Takođe, ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede izdalo je rešenje o ispunjenju propisanih veterinarsko-sanitarnih uslova za tov pilića na farmi „Ruklada“.

Operater „Vindija“ d.o.o. Lajkovac farma „Ruklada“ je upotpunosti usklađen sa Referentnim dokumentom o najbolje dostupnim tehnikama za intenzivan uzgoj živone i svinja, 2017 - IRPP 2017. Do neusaglašenosti dolazi u pojedinim zahtevima Referentnog dokumenta o najbolje dostupnim tehnikama za energetsku efikasnost i za emisije iz skladištenja.

Neusklađenosti sa najbolje dostupnim tehnikama koje se odnose na energetsku efikasnost su sledeće: energetska ocenjivanja se ne sprovode, nisu usvojeni indikatori energetske efikasnosti i sistemi za snabdevanje električnom energijom nisu optimizovani. Neusaglašenosti će se otklanjati u skladu sa Planom energetske efikasnosti i Programom mera prilagošavanja rada

41

postojećeg postrojenja i aktivnosti uslovima propisanim Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine - „Vindija“ d.o.o. Lajkovac, farma „Ruklada“.

Neusklađenost sa najbolje dostupnim tehnikama koje se odnose na emisije iz skladištenja se odnosi na sledeće: operater ne poseduje adekvatnu tankvanu oko rezervoara agregata za snabdevanje električnom energijom. Ova neusaglašenost će se otklanjati u skladu sa Programom mera prilagošavanja rada postojećeg postrojenja i aktivnosti uslovima propisanim Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine - „Vindija“ d.o.o. Lajkovac, farma „Ruklada“.

Slika 3 - Plan farme Ruklada

42

Zahtev za izdavanje integrisane dozvole za rad farme Ruklada, operatera „Vindija“ d.o.o. Lajkovac i obavljanja aktivnosti tova pilića, na lokaciji

farme Ruklada, opština Lajkovac

Prilog II - Tabele

1

Tabela 1.

1. Korišćenje sirovina i pomoćnih materijala*

Hemijske supstance, hemijski proizvodi i drugi materijali korišćeni u procesu proizvodnje kao sirovine i pomoćni materijali koji nisu klasifikovani kao opasni

Broj ili oznaka

Hemijske supstance ili proizvodi

Vrsta hemijskih supstanci ili

proizvoda (1) Korišćenje

Uskladištena količina (t) i način skladištenja

(2)

Količina korišćena

godišnje (t)

% u proizvodu

(3)

% u otpadu

(3)

% u otpadnim

vodama (3)

% u emisiji u vazduh

(3)

1. Kreč Neorganska materija

Za dezinfekciju 0,36 t

U džakovima 1,98 t - - - -

2. Virkon S Neorganska materija


U zatvorenim vrećama 0,4 t - - - -

3. Aldekol Organska materija

Za dezinfekciju 30 l

U plastičnoj ambalaži po 10 l

50 l - - - -

4. Environ Neorganska materija


Plastična ambalaža, pakovanja od 1 l i 10 l

100 l - - - -

5. Tečni hlor Neorganska materija


Plastična ambalaža, pakovanja po 50 l

250 l - - - -

6. Pan Dez ili Dikonit Neorganska materija


U plastičnoj ambalaži, pakovanja od po 1 kg

0,0065 t - - - -

Napomena: (1) Vrsta sirovina ili pomoćnih materijala: metal, drvo, plastika, minerali, naftni proizvodi, organske, neorganske materije, biljne, životinske, boje sa manje od 5% VOC, ili više od 5% VOC, korišćene u proizvodnji;

(2) Skladištenje: u buradima, rezervoarima, pod zemljom, na otvorenom ili u zatvorenom i dr. (mapa). Dati podatke o maksimalnoj količini za skladištenje;

(3) Količina hemijskih supstanci u finalnom proizvodu i u životnoj sredini što preciznije izražena u %.

* Zahtev za izdavanje integrisane dozvole - 3.4. - Kreč pomešan u vodi služi za premazivanje zidnih i podnih površina pri sanaciji proizvodnih objekata nakon izđubrivanja, kod suvog čiščenja. PAN DEZ je preparat u obliku granula koji se koristi za dezinfekciju vode, opreme i proizvodnih hala zidova podova, prostirke u objektima za tov. Preparat ima široku primenu u prehrambenoj industriji, zdravstvu i veterini, kao i u svim objektima za uzgoj živine.

2

Tabela 2.

Opasne hemijske supstance i hemijski proizvodi korišćeni u procesu proizvodnje kao sirovine ili pomoćni materijali

Broj ili oznaka

Hemijska supstanca

ili proizvod (1)

Vrsta hemijskih

supstanci ili proizvoda

(2)

Korišćenje CAS broj

(3) Kategorija

(4)

Rizik (R) Izraz (4)

Bezbednost (S)

Izraz (4)

Uskladištena količina (t) i

način skladištenja

(5)

Količina korišćena godišnje

(t)

% u proizvodu

(6)

% u otpadu

(6)

% u otpadnim vodama

(6)


(6)

1. Virkon S; Xn

Neorganska materija u prahu

Za dezinfekciju

131073-2

R8, R22, R34, R36/37/38, R41, R42/43, R52/53

S2, S22, S24/25, S26

0,048 U vrećama, u zatvorenom skladištu

0,4 - - - -

Napomena: (1) Vrsta sirovina ili pomoćnih materijala korišćenih u proizvodnji. Sledeće supstance smatraju se opasnim materijama i označene su sa Tx (veoma toksična), T (toksična), Xn (štetna), ili N (opasna po životnu sredinu), Fx (veoma zapaljiva), F (visoko zapaljiva), E (eksplozivna), teški metali i materije sa liste opasnih materija iz Direktive EU 76/464/EEC i 80/68/EEC;

(2) Vrste materijala: metal, drvo, plastika, minerali, naftni proizvodi, organske, neorganske materije, biljne, životinjske, boje sa manje od 5% VOC, ili više od 5% VOC i dr;

(3) CAS: Index oznaka za opasnu materiju; (4) Klasifikacija u skladu sa Direktivom EU 93/21/EEC; (5) Skladištenje: u buradima, rezervoarima, pod zemljom, na otvorenom ili u zatvorenom i dr. (u prilogu mapa sa rasporedom

skladišta). Maksimalna količina za skladištenje; (6) Količina hemijskih materija u finalnom proizvodu i u životnoj sredini što preciznije izražena u %.

Virkon S je višenamensko sredstvo koje deluje protiv virusa, bakterija, gljivica, a upotrebljava se za dezinfekciju objekata, opreme, vozila, protočnih sistema, za dez-barjere (za noge i točkove vozila).

3

Tabela 3.

Opasne proizvodi nastali u toku procesa proizvodnje (međuproizvodi)

Broj ili oznaka

Hemijska supstanca ili

proizvod (1)

Vrsta hemijskih

supstanci ili proizvoda

(2)

Korišćenje CAS broj

(3) Kategorija

(4)

Rizik (R)

Izraz (4)

Bezbednost (S)

Izraz (4)

Uskladištena količina (t) i

način skladištenja

(5)


(t)

% u proizvodu

(6)

% u otpadu

(6)

% u otpadnim vodama

(6)


(6)

- - - - - - - - - - - - - -



(3) CAS: Index oznaka za opasnu materiju; (4) Klasifikacija u skladu sa Direktivom EU 93/21/EEC; (5) Skladištenje: u buradima, rezervoarima, pod zemljom, na otvorenom ili u zatvorenom i dr. (u prilogu mapa sa rasporedom

skladišta). Maksimalna količina za skladištenje; (6) Količina hemijskih materija u finalnom proizvodu i u životnoj sredini što preciznije izražena u %.

4

Tabela 4.

Opasne hemijske supstance ili materijali u finalnom proizvodu operatera

Broj ili oznaka Hemijske supstance

ili proizvodi (1)

Vrsta materijala (2)

CAS broj (3)

Kategorija (4)

Rizik (R) Izraz (4)

Bezbednost (S) Izraz (4)

% u proizvodu

- - - - - - - -



(3) CAS: Index oznaka za opasnu materiju; (4) Klasifikacija u skladu sa Direktivom EU 93/21/EEC.

5

Tabela 5.

2. Korišćenje energetskih izvora u industrijskim postrojenjima*

Korišćenje goriva za proizvodnju toplotne i električne energije i transport na lokaciji postrojenja

Vrsta goriva Naziv

(poreklo)


Sadržaj sumpora

(%)

Sadržaj pepela

(%)

Donja toplotna moć

(kJ/kg ili kJ/m3)

Korišćeno za

Proizvodni proces

Grejanje (1)

Transport Proizvodnja električne energije

Teška tečna goriva - mazut (t) - - - - - - - - -

TNG (t) Eurogas 321,5 m3 <2 0 46.100 kJ/kg √ √ - -

Ugalj (t) - - - - - - - - -

Dizel (l) - Euro dizel NIS 3.600 l NP* NP* NP* √** - - √

Petrolej (t) - - - - - - - - -

Benzin (l) NIS 230 l NP* NP* NP* √*** - - -

Gorivo za visoke peći (t) - - - - - - - - -

Gorivo iz bitumenoznih škriljaca (t) - - - - - - - - -

Drvo (t) - - - - - - - - -

Treset (t) - - - - - - - - -

Drugo (t) - - - - - - - - -

Napomena: (1) Za potrebe grejanja i zagrevanja vode u neproizvodne svrhe (ne za proces proizvodnje).

* Zahtev za izdavanje integrisane dozvole - 3.4.

NP* - Nema podataka; √** - Pored agregata za napajanje električnom energijom u slučajevima nestanka struje, dizel se koristi za pogon

traktora koji se koristi za košenje, za iznošenje stajnjaka iz objekata i za dezinfekciju objekata; √*** - Benzin se troši isključivo za kosilicu - trimer u sezoni rasta trave.

6

Tabela 6.

Korišćenje toplotne energije od spoljnih snabdevača

Snabdevač

Korišćeno za (MWh/godišnje)

Proces proizvodnje Zagrevanje

(1) Druge potrebe

- - - -


Tabela 7.

Potrošnja električne energije (2016. i 2017. godina)

Električna energija (kWh/godišnje)

2016. godina 2017. godina

Za proizvodnju 42.765 44.740

Za osvetljenje 150.125 157.061

Za hlađenje i zamrzavanje zanemarljivo zanemarljivo

Za ventilaciju 108.561 113.533

Za zagrevanje 44.137 46.176

Za druge potrebe 83.341 87.238

Ukupno (zbir sopstvene proizvodnje i od spoljnih snabdevača) 428.929 448.748

7

Tabela 8.

Korišćenje goriva u energetici

(tabela se primenje na postrojenja gde su glavne aktivnosti proizvodnja toplotne i/ili električne energije)

Vrsta goriva Naziv

(poreklo)


Sadržaj sumpora

(%)

Sadržaj pepela

(%)

Donja toplotna moć

(kJ/kg ili kJ/m3)

Korišćeno za

Proizvodni proces Sopstvene potrebe Transport Električna

energija Zagrevanje

(1) Električna

energija Zagrevanje

(1)

Teška tečna goriva - mazut (t) - - - - - - - - - -

Prirodni gas (1.000 m3) - - - - - - - - - -

Ugalj (t) - - - - - - - - - -

Dizel (t) - - - - - - - - -

Petrolej (t) - - - - - - - - - -

Benzin (t) - - - - - - - - - -

Gorivo za visoke peći (t) - - - - - - - - - -

Gorivo iz bitumenoznih škriljaca (t) - - - - - - - - - -

Drvo (t) - - - - - - - - - -

Treset (t) - - - - - - - - - -

Drugo (t) - - - - - - - - - -


8

Tabela 9.

Karakteristike opreme za merenje potrošnje toplotne i električne energije

Broj mernog mesta (1)

Parametri koji se mere

Merna oprema Vrsta kontrole (kontinualna/periodična)

Učestalost merenja

Dokumentacija (knjige) Naziv Vrsta

- - - - - - -

Napomena: (1) U skladu sa šemom u prilogu.

Tabela 10.

Korišćenje vode

Vodni izvori i vrste korišćenja

Potrošnja voda u m3/godišnje

Za hlađenje m3/godišnje

Za procese proizvodnja m3/godišnje

Za čišćenje prostorija

m3/godišnje

Za neproizvodne potreba (kuhinja i sl)

m3/godišnje

Za druge namene m3/godišnje

Spoljni snabdevači - - - - - - Sopstveni izvori 32.212 5,5 15.048 0,5 50 17.108 Drugi - - - - - - Ukupno 32.212 5,5 15.048 0,5 50 17.108

Voda se koristi u proizvodnji brojlera kao voda za piće i za sanitarne potrebe. Na farmi Ruklada voda se crpi iz vlastitog bunara, a koristi se za tehnološke potrebe za napajanje brojlera. Na farmi se vodi knjiga evidencije o stanju rezervi podzemnih voda. Na bunaru se nalazi merač preko kojeg se kontroliše potrošnja vode. Kontrola kvaliteta vode kontroliše se u internoj laboratoriji i akreditovanim laboratorijama: Enološka Stanica Vršac i Zavod za javno zdravlje Valjevo.

9

Tabela 11.

3. Emisije u vazduh i njihova kontrola*

Zbirni pregled izvora zagađivanja

Postrojenje, proces, jedinica koja prouzrokuje zagađenje

Zagađujuća materija Karakteristike emisije

pre tretmana** Postrojenje za tretman

gasova Karakteristike emisija

posle tretmana**

Naziv Vrsta

Broj izvora zagađivanja

(1)

Trajanje operacije (h) Oznaka Naziv mg/m3 g/s t/god.

Naziv Vrsta

Efikasnost mg/m3 g/s t/god.

Dnevno Godišnje Planirana Stvarna

Objekti za smeštaj pilića

12 24 24x42x5,5

= 5.544

NH3 Amonijak 40,099

- - -

- - 40,099

NO Azot monoksid

0,182 - - 0,182

CH4 Metan 1,823 - - 1,823

NMVOC

Nemetanska isparljiva organska jedinjenja

19,685 - - 19,685

PM10 Suspendovane čestice frakcije <10μm

12,576 - - 12,576

Napomena: Sadržaj (koncentracija i količina) zagađujućih materija izražava se pro 0oC. 101,3 kPa i referentnom udelu O2 u suvom gasu. (1) U skladu sa šemom u prilogu. * Zahtev za izdavanje integrisane dozvole - 3.5. ** Emisije proračunate u skladu sa Pravilnikom o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja, kao i

metodologiji za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka (Sl. glasnik RS, br. 91/10, 10/13 i 98/16)

10

Tabela 12.

Tehničke karakteristike kotlova

Karakteristike opreme

Broj opreme

(1) Naziv Vrsta

Kapacitet (MW)

Vrema rada (h godišnje)

Stepen iskorišćenja

(%)

1 Zidni uređaj za grejanje „Baxi“ Prime HT 330

Kondenzacioni zidni gasni kotao

0,033

320 dana godišnje: - zimi 24 h dnevno, - proleće i jesen 12 h dnevno, - leti do 2 h dnevno za potrebe tuširanja zaposlenih

94


Tabela 13.

Gorivo za kotlove/postrojenja za grejanje

Gorivo

Broj opreme

(1) Naziv

Maksimum potrošnje Sadržaj sumpora (Sd)

(2) Sadržaj pepela (Ad)

(2)

t/h ili m3/s (za gasovito gorivo)

t/godišnje (za gasovito gorivo 1.000 m3/god)

% %

1. Bojler za grejanje 4,1 m3/h gasa 5,5 m3 TNG <2 0

2. Grejalice u objektima za tov pilića Nema podataka 316 m3 TNG <2 0

Napomena: (1) U skladu sa šemom u prilogu. (2) d - svedeno na suvu osnovu

11

Tabela 14.

Termoelektrane i toplane: izvori emisija

Redni broj i broj izvora

emisije (1)

Grid referenca Visina dimnjaka

(m)

Unutrašnji prečnik dimnjaka (mm) ili

površina (cm2)

Zapreminski protok dimnih ili otpadnih gasova

(max30min/prosečna) (m3/s)

Vreme trajanja emisije (min/h;

h/dan; dan/godina) (2)

Temperatura gasova

(max/prosečna) (oC) X Y

- - - - - - - -

Napomena: (1) U skladu sa šemom u prilogu. (2) Intenzitet emisije i vreme izraženo dnevno, mesečno, godišnje, uključujući početak i kraj grejne sezone.

Tabela 15.

Karakteristike izvora emisije (za sve objekte osim iz Tabele 14)

Redni broj i broj izvora

emisije (1)

Karakteristike izvora emisija i emisije

Grid referenca izvora emisije (2)

Visina dimnjaka

(m)

Unutrašnji prečnik dimnjaka (mm) ili

površina (cm2)

Zapreminski protok dimnih ili otpadnih gasova

(max30min/prosečna) (m3/s)

Vreme trajanja emisije (min/h; h/dan; dan/godina)

Temperatura gasova

(max/prosečna) (oC)

X širina

Y dužina

1. (oznaka E na slici 3)

E: 430292 N: 4915536 2,5 60 mm 4 · 10-5

320 dana godišnje: - zimi 24 h dnevno, - proleće i jesen 12 h dnevno, - leti do 2 h dnevno za potrebe tuširanja zaposlenih

75

Napomena: (1) U skladu sa šemom u prilogu - slika 3 Zahteva za izdavanje integrisane dozvole za rad farme Ruklada, operatera „Vindija“ d.o.o. Lajkovac i obavljanja aktivnosti tova brojlera, na lokaciji farme Ruklada, opština Lajkovac

(2) Prema https://a3.geosrbija.rs/

12

Tabela 16.

Kontrola procesnih parametara izvora zagađivanja

Broj opreme

(1) Naziv opreme

Podaci o održavanju

Kontrolni parametar

(2)

Vrsta kontrole (kontinualna/

periodična)

Opseg rada opreme

Vrsta mernih instrumenata

Način prikazivanja i čuvanja podataka

- - - - - - - - Napomena: (1) U skladu sa šemom u prilogu.

(2) Kontrolni parametar: npr. temperatura, pritisak, O2.

Na farmi Ruklada se ne koristi uređaji za smanjivanje emisija zagađujućih materija u vazduh, već se primenjuju sledeće metode za njihovu redukciju.

Opis metoda za sprečavanje emisija

1.2 Opis metoda za sprečavanje emisija, njihova efikasnost i uticaj na životnu sredinu

Za sprečavanje i smanjenje emisija zagađujućih materija iz postrojenja koriste se: - redovno izđubrivanje objekata za tov; - primena kvalitetne prostirke i njeno održavanje; - kontrola mikroklimatskih parametara automatskim mernim instrumentima; - kontrola vođenja procesa proizvodnje; - redovno čišćenje proizvodnih objekata uz visoke higijenske standarde.

1. Redovnim izđubrivanjem objekata, u njima se smanjuje količina amonijaka i vodonik sulfida, odnosno, neprijatnih mirisa

2.

Korišćenje slame u uzgoju utiče na količinu prašine u objektima, kao i na kvalitet i vlažnost đubriva. Slama se meša s izmetom pilića, pa proizvedeno đubrivo ima veliki udeo suve materija; uz održavanje odgovarajuće suvoće slame, smanjuje se emisija prašine, amonijaka i neprijatnih mirisa. Problem sa nastajanjem prašine dolazi do izražaja prilikom čišćenja proizvodnih objekata, a rešava se vlaženjem slame.

3. Objekti za tov se čiste suvim, mehaničkim čišćenjem: metenjem, struganjem, četkanjem i izduvavanjem svih površina (plafon, zidovi, pod i oprema).

13

Tabela 17.

Kontrola postrojenja za tretman gasova

Broj (1)

Naziv i vrsta postrojenja za tretman

Podaci o održavanju

Vrsta kontrole

Učestalost merenja

Projektovana koncentracija na izlazu

Način zamene u slučaju udesa

(2)

Podaci o izvršenoj kontroli

- - - - - - - -

Napomena: (1) Referentni broj postrojenja za tretman. (2) Vrsta opreme koja se koristi u slučaju otkaza (udesa) primarnog uređaja (npr. korišćenje dva istovetna uređaja i sl).

Nema uređaja za kontrolu emisija gasova iz kotla.

Tabela 18.

Karakteristike instrumenata korišćenih za merenje u postrojenju za registrovanje emisija

Broj izvora emisije/zagađivanja

(1)

Zagađujuće materije koje se kontrolišu

Instrumenti za merenje

Baždarenje/kalibracija Način dokumentovanje i

čuvanja podataka Naziv Vrsta

- - - - - -


14

Tabela 19.

Monitoring emisija

Opis i broj mernog mesta

(1)

Proizvodna jedinica Vrsta kontrole (kontinualna/

periodična)

Zagađujuća materija koja se kontroliše

GVE Osoba koja vrši

kontrolu

Metodologija kontrole

Naziv Vrsta g/s (2)

mg/m3 (2)

1 (oznaka E na

slici 3 Zahteva)

Farma „Ruklada“ - kotlarnica

Periodično - dva puta godišnje

Ugljen monoksid (CO)

Gas 1,5 85,3±7,7 Dejan Stefanović, upravnik farme

CO - SRPS EN 15058 ili SRPS ISO 12039

Oksidi azota izraženi kao NO2

Gas 0,8 46,6±18,0 NO2 - SRPS EN 14792

Napomena: (1) U skladu sa šemom u prilogu. (2) Propisana granična vrednost emisije, pri 0oC, 101,3 kPa i referentnom udelu O2 u suvom gasu.

Vrednosti emisija iz objekata za tov se preračunavaju u skladu sa Pravilnikom o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora

zagađivanja, kao i metodologiji za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka (Sl. glasnik RS, br. 91/10, 10/13 i 98/16) i prikazane su u tabeli 11.

15

Tabela 20.

Emisije u vazduh u slučaju udesa, puštanja u rad, neplaniranih događaja

Broj izvora emisije

(1)

Opis Odstupanja koja

prouzrokuje emisija

Opis emisija (potencijalne maksimalne emisije)

(2)

Zagađujuća materija mg/m3 Upupno tokom udesa

(kg ili t)

- - -

Napomena: (1) U skladu sa šemom u prilogu. (2) Potencijalne emisije u slučaju udesa, puštanja u rad, neplaniranih događaja.

Tabela 21.

Mirisi

Broj proizvodne jedinice (1)

Zagađujuća materija

Karakteristika mirisa

Mere za smanjenje mirisa

Objekti za tov brojlera (1 - 12 na slici 3)

NH3 i CH4 Miris truleži

Nakon svakog turnusa, iskorišćena prostirka (stajnjak) se direktno utovaruju na transportno sredstvo preduzeća sa kojim js sklopljen ugovor o preuzimanju i odvozi se sa farme. Poljoprivredno preduzeće koristi stajnjak za potrebe sopstvene proizvodnje i raspolaže dovoljnim kapacitetima za njegov smeštaj.


16

Tabela 22.

4. Ispuštanje i kontrola otpadnih voda*

Ispuštanje otpadnih voda direktno u vodno telo (reka, jezero i dr)

Naziv i lokacija mesta

ispuštanja

Broj mesta ispuštanja

(1)

Grid referenca mesta ispuštanja

Recipijent vodno telo Količina otpadnih voda Vreme trajanja

ispuštanja (3)

X širina

Y dužina

Naziv Kod (2)

Brzina toka (m3/h)

m3/24 h (vrednost)

m3/godišnje h/24h

dana/godišnje - - - - - - - - - -

Napomena: (1) U skladu sa šemom u prilogu uzete iz sertifikaciji sistema sakupljanja. (2) Kod u skladu sa nacionalnim sistemom kodova vodnih tela.

(3) U slučaju neregularnog ispuštanja, vreme ispuštanja naznačiti u časovima, mesecima i godinama (uključujući period započinjanja, održavanja, zaustavljanja)

* Zahtev za izdavanje integrisane dozvole - 3.6 i 3.7

17

Tabela 23.

Ispuštanje otpadnih voda u podzemlje


ispuštanja


(1)


Područje ispuštanja (2)

Količina otpadnih voda Dužina trajanja

ispuštanja (3)

X širina

Y dužina

Opis područja ispuštanja

(recipijent)

Osetljivost područja

m3/24 h m3/godišnje h/24h

dana/godišnje

- - - - - - - - -

Napomena: (1) U skladu sa šemom u prilogu uzete iz sertifikaciji sistema sakupljanja. (2) Dati razdaljinu od spoljne granice zaštitne zone izvorišta vodosnabdevanja (zahtevi za ispuštanje otpadnih voda u vodno telo i pod zemlju).

(3) U slučaju periodičnog ispuštanja, period ispuštanja naznačiti u časovima, mesecima i godinama (uključujući period započinjanja, održavanja, zaustavljanja)

Tabela 24.

Odvod otpadnih voda na tretman u postrojenja drugih operatera


ispuštanja


(1)


Naziv i broj postrojenja za

tretman (2)

Količina otpadnih voda Vreme trajanja

ispuštanja (3)

X širina

Y dužina

m3/24 h m3/godišnje h/24h

dana/godišnje - - - - - - - -

Napomena: (1) i (2) U skladu sa šemom u prilogu uzete iz sertifikaciji sistema sakupljanja. (3) U slučaju neregularnog ispuštanja, vreme ispuštanja naznačiti u časovima, mesecima i godinama (uključujući period započinjanja, održavanja, zaustavljanja)

18

Proizvedene otpadne vode

Popis pokazatelja zagađenja vode

Oznaka mesta ispuštanja

Mesta nastanka otpadnih voda

Ukupna dnevna količina m3/dan

i protok m3/h

Vrste i karakteristike

zagađujućih materija

Pre prečišćavanja Nakon prečišćavanja

Način prečišćavanja Koncentracija

mg/l Koncentracija

mg/l

Godišnje emisije (t) i

emisija/jedinica proizvoda (mg/l jed)

MS

(na slici 3, str. 42) Dezbarijere Promenljivo

Vodeni rastvor dezificijensa

Nema prečišćavanja. Odvode se u sabirnu jamu koju prazni komunalno preduzeće iz Lajkovca.

Vode iz dezbarijera se ne analiziraju.

- -

MS

(na slici 3, str. 42)

Sanitarni čvor u sklopu objekta

za radnike 0,08 m3/dan

Sanitarno-fekalne otpadne

vode

Nema prečišćavanja. Odvode se u septičku jamu koju prazni komunalno preduzeće iz Lajkovca.

Sanitarne otpadne vode

se ne analiziraju.

- -

Napomena: Dezbarijere se koriste u zavisnosti od epizootiološkog stanja na farmi.

19

Opis metoda za sprečavanje emisija

2.2.2 Opis metoda za sprečavanje emisija

1. Otpadne vode iz dezbarijera se ispuštaju u sabirnu jamu gde se neutrališu.

2. Na lokaciji ne nastaju tehnološke otpadne vode od pranja objekata za tov, jer se objekti čiste mehaničkim suvim čšcenjem. Mehaničko čišćenje obavlja se metenjem, struganjem, četkanjem i izduvavanjem svih površina (plafon, zidovi, pod i oprema).

3. Atmosferske vode sa krovova se ispuštaju u zemljane kanale pored objekata.

4. Atmosferske vode sa asfaltiranih površina se, nakon prečišćavanja u separatoru masti i ulja, ispuštaju u putni kanal koji prolazi pored farme.

5. Vode iz sanitarnog čvora koji se nalazi u sklopu objekta za radnike, ispuštaju se u septičku jamu.

6. Septička jama i sabirna jama su vodonepropusne, a njihovo čišćenje obavlja nadležno komunalno preduzeće iz Lajkovca.

Tabela 25.

Zagađujuće materije u vodama

Broj i lokacija mesta ispuštanja

(1)

Zagađujuće materije,

parametar (2)

Pre tretmana Kratak opis tretmana koji se

primenjuje i njegova efikasnost

Posle tretmana mg/l 24 h (srednja

vrednost)

t/godišnje (srednja

vrednost)

mg/l 24 h (srednja

vrednost)

t/godišnje (srednja

vrednost)

- - - - - -

Napomena: (1) U skladu sa šemom u prilogu uzete iz sertifikata o registraciji sistema sakupljanja. (2) Sve zagađujuće materije treba navesti u tabeli, uključujući one koje nisu tretirane pre ispuštanja u vodno telo (BPK5, HPK, suspendovane čestice, ukupan azot, ukupan fosfor, teški metali i dr).

20

Uticaj emisija zagađujućih materija na vodu i vodene eko sisteme

Redni broj Prečišćavanje otpadnih voda i posledica emisije zagađujućih materija na vodu i vodni eko sistem

1.

Na farmi nema emisija zagađujućih materija u vode, s obzirom da nema tehnoloških otpadnih voda. Jedine otpadne vode su: atmosferske vode, sanitarno-fekalne otpadne vode i otpadne vode iz dezbarijera. Na farmi se za čišćenje objekata za tov koristi suvo čišćenje, sa minimumom vode koja se koristi za čišćenje pod pritiskom i koja ispari u objektima.

Atmosferske vode se sa krovova sprovode u okolne zemljane kanale, a potom se sprovode u putni kanal.

Potencijalno zauljene atmosferske vode sa asfaltiranih površina se, prečišćavaju u separatoru masti i ulja, a zatim se ispuštaju u putni kanal koji prolazi pored farme.

Otpadne vode iz dezbarijera ispuštaju se u vodonepropusnu sabirnu jamu, a sanitarno-fekalne otpadne vode u septičku jamu. Obe jame prazni komunalno preduzeće „Gradska čistoća“ iz Lajkovca, na osnovu postojećeg ugovora.

Ispuštanje u sistem javne kanalizacije

Oznaka mesta ispuštanja

Mesta nastanka otpadnih voda

Ukupna dnevna količina m3/dan

i protok m3/h

Srednji period ispuštanja (min/h, h/dan, dan/god)

Vrste i karakteristike

zagađujućih materija

- - - - -

21

Tabela 26.

Ispuštanje otpadnih voda - kontrola proizvodnog procesa (gde je proces kontrole važan za prevenciju zagađivanja voda)

Broj (1)

Oprema Podaci o

održavanju Parametri koji se kontrolišu

Granične vrednosti emisije

Postupak merenja Vreme merenja Izveštaj/knjiga

- - - - - - - -


Tabela 27.

Proces kontrole sopstvenog postrojenja za tretman otpadnih voda

Broj (1)

Postrojenje za tretman

Održavanje (2)

Parametri koji se kontrolišu

Granične vrednosti emisije

Način merenja Vreme

merenja Izveštaj/

knjiga

1

Separator masti i ulja (merno mesto: OV na slici 3 Zahteva)

Redovno čišćenje i

pražnjenje

HPK BPK5 Amonijum jon Nitrati kao N Nitriti kao N Ukupni neorganski azot Gvožđe Ortofosfati kao P Sulfidi Deterdženti (anjonski) Hloridi Ekstrakt organskim rastvaračima (masnoće)

150 mgO2/l 25 mgO2/l 10 mg/l - - 18 mg/l - 2 mgl 5,0 mg/l - - 50 mg/l

Merck HPK test 1.09773 Merck BOD test 1.00687 Merck amonium test 1.14752 Merck nitrat test 1.14773 Merck nitrit test 1.14776 Računski Merck gvožđe test 1.00796 Merck fosfat test 1.14848 Merck sulfid test 1.14779 Merck surfaktnant (anjon) test 1.14697 Standartne metode Metoda P-V-19/B EPA 1664, Revision A

21.08.2018.

OV0308/18 ID 231 od 21.08.2018. Zavod za javno zdravlje Šabac

Napomena: (1) U skladu sa šemom u prilogu. (2) U skladu sa uputstvima za rad. Mere koje se preduzimaju u slučaju zastoja u procesu tretmana treba navesti.

22

Tabela 28.

Opis merne opreme za otpadne vode koje poseduje laboratorija


(1)

Broj mernog mesta

(2)

Parametar koji se meri

Merna oprema Vrsta opreme Baždarenje/kalibracija

Sprečavanje zastoja, zamena u slučaju udesa

(3)

Dokumentacija

- - - - - - - -

Napomena: (1) i (2) U skladu sa šemom postrojenja za tretman otpadnih voda u prilogu. (3) Vrsta opreme koja se koristi u slučaju otkaza (udesa) primarnog uređaja (npr. korišćenje dva istovetna uređaja i sl).

Tabela 29.

Monitoring ispuštanja zagađujućih materija u površinska i podzemna vodna tela ili sistem za sakupljanje

Lokacija i broj mesta

ispuštanja (1)

Broj mernog

mesta (2)

Zagađujuća materija, parametar

Oprema za uzorkovanje

Metod, tehnika, način proračuna

Učestalost monitoringa

Laboratorija koja je vršila

analizu Dokumentacija

- - - - - - - -

Napomena: (1) U skladu sa šemom u prilogu uzete iz sertifikata o registraciji sistema sakupljanja. (2) U skladu sa šemom u prilogu.

23

Tabela 30.

Monitoring životne sredine na mestu ispuštanja

Lokacija i broj mesta ispuštanja

(1)

Zagađujuća materija,

parametar, uslovi

Oprema za uzorkovanje

Metod, tehnika, način proračuna i dr.

Učestalost monitoringa

Laboratorija koja je vršila analizu

Rezultati merenja i izveštaji

Izlaz iz separatora masti i ulja - jedno mesto ispuštanja (oznaka OV na slici 3 Zahteva)

HPK, BPK5, amonijum jon, nitrati, nitriti, ukupni neorganski azot, gvožđe, ortofosfati, sulfidi, deterdženti, hloridi, masnosće

Teleskopski nastavci

Metode u skladu sa akreditacijom

4 puta godišnje

Zavod za javno zdravlje Šabac

OV0308/18 ID 231 od 21.08.2018. Zavod za javno zdravlje Šabac


Tabela 31.

Ispuštanja otpadnih voda u slučaju udesa, puštanja u rad, neplaniranih događaja

Broj i lokacija mesta ispuštanja

(1) Opis

Aktivnosti ili odstupanje od normalnih uslova rada koja prouzrokuje

ispuštanje zagađujućih materija

Zagađivanje (potencijalni maksimum ispuštanja)

materija mg/m3 Ukupno (kg ili t) - - - - -

Napomena: (1) U skladu sa šemom u prilogu uzete iz sertifikata o registraciji sistema sakupljanja.

24

Tabela 32.

5. Potrošnja vode*

Potrošnja vode

Napomena: (1) U skladu sa šemom u prilogu uzete iz sertifikata sistema vodosnabdevanja.

* Zahtev za izdavanje integrisane dozvole - 3.4

Broj izvora

(1)

Vodni izvor (vodno telo ili dubina izvora) Količina voda

Naziv i lokacija Grid referenca Upravljanje

vodama (2)

Oznaka teritorije (2)

m3/24 h m3/godišnje X

širina Y

dužina

1. Farma „Ruklada“ E: 430174 N: 4915573 Srbijavode Kolubarski okrug

(vodno područje Sava) 88,5 32.212

25

Tabela 33.

Podaci o opremi za merenje potrošnje voda

Napomena: (1) U skladu sa šemom u prilogu uzete iz sertifikata sistema vodosnabdevanja.

Broj izvora i mesta

merenja (1)

Merna oprema, očitavanje,

merna jedinica

Vreme merenja (na 24 h)

Obračunati protok, m3/dnevno,

1000 m3/mesečno

Kontrolna merna oprema

Meteorološka kontrola mernih instrumenata Dokumentacija

1. Vodomer „Insa“ 24 h 88,5 m3/dnevno 2,684 x 1000 m3/mesečno

Rezervni vodomer Operater spovodi vizuelnu kontrolu

Knjiga evidencije podzemnih voda

26

Tabela 34.

Potrošnja vode - monitoring procesnih parametara i uzorkovanje*

Broj i lokacija izvora

(1) Merna veličina

Uzorkovanje

Broj mesta uzorkovanja

(2) Učestalost Metod

Metod analize/tehnike

uzorkovanja

Laboratorija koja vrši analizu

(akreditacija i važnost)

1.

Boja vode

1

Eksterna ispitivanja četiri puta godišnje Interna ispitivanja 5 - 6 puta godišnje

SRPS ISO 11037:2013 Senzorski

Eksterna ispitivanja: Enološka stanica Vršac Interna ispitivanja: laboratorija operatera

Miris vode SRPS ISO 5496:2014 Senzorski

Ukus vode SRPS ISO 3972:2016 Senzorski

Ostatak nakon isparavanja na 105 oC Standardizovana metoda* Gravimetrijski

Utrošak kalijum-permanganata (KMnO4) Standardizovana metoda* Volumetrija

Aktivna kiselost (pH) Standardizovana metoda* Potenciometrija

Elektroprovodljivost na 20oC Standardizovana metoda* Konduktometrija

Sadržaj hlora (Cl) rezidualnog Standardizovana metoda* Titrimetrija

Sadržaj hlorida (Cl-) Standardizovana metoda* Jonska

hromatografija

Sadržaj nitrita (NO2-) Standardizovana metoda* Jonska

hromatografija

Sadržaj nitrata (NO3-) Standardizovana metoda* Jonska

hromatografija

Sadržaj azota (N), amonijačnog Standardizovana metoda* Spektrofoto-

metrija

Sadržaj gvožđa (Fe) Standardizovana metoda* AAS

27

Broj i lokacija izvora

(1) Merna veličina

Uzorkovanje

Broj mesta uzorkovanja

(2) Učestalost Metod

Metod analize/tehnike

uzorkovanja

Laboratorija koja vrši analizu

(akreditacija i važnost)

Sadržaj mangana (Mn) Standardizovana metoda* AAS

Mutnoća Standardizovana metoda* Turbidimetrija

Određivanje br. mikroorg. na 37oC SRPS ISO 6222:2010 Mikrobiologija

vode

Otkrivanje i određivanje broja Pseudomonas aeruginosa SRPS ISO 16266:2010 Ispitivanje bioloških

svojstava vode

Otkrivanje i određivanje broja crevnih enterokoka SRPS ISO 7899-2:2010 Mikrobiologija

vode

Otkrivanje i određivanje broja koliformnih bakterija SRPS ISO 9308-1:2010 Kvalitet vode - otpadne vode

Otkrivanje i određivanje broja Essherichia coli SRPS ISO 9308-1:2010 Kvalitet vode - otpadne vode

Sulfitored. sporog. anaerob. bakt. SRPS ISO 26461-2:2009 Mikrobiologija

vode

Napomena: * U skladu sa tehničkim zahtevima.

(1) i (2) U skladu sa šemom u prilogu uzete iz sertifikata sistema vodosnabdevanja.

Za određivanje zagađujućih materija mogu se primeniti sve standardizovane metode koje ispunjavaju zahteve date u tabeli Priloga 1. Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje („Sl. glasnik RS“, br. 67/11).

28

Tabela 35.

6. Upravljanje otpadom* Proizvodnja i postupanje sa otpadom

Otpad (1)

Naziv otpada (2)

Klasa opasnosti

(3)

Ulaz otpada (t/godišnje) Izlaz otpada (t/godišnje)

Proizvedeno Primljeno od drugih operatera

Ukupno

Procesirano (metod,

lokacija i dr)

Odloženo (metod,

lokacija i dr)

Predato drugim

operaterima Ukupno

glavni izvor (4) t/godišnje Količina R (5) Količina D (6)

15 01 01 Papirna i kartonska ambalaža

Neopasan Kartonske kutije 0,2 - 0,2 - - - 10 - 0,2

16 01 17 Ferozni materijal Neopasan Opravke i rekonstrukcije

0,03 - 0,03 - 4 - - 0,03 0,03

20 01 39 Plastika Neopasan Rashodovani PVC sanduci

0,03 - 0,03 - 3 - - 0,03 0,03

20 03 01 Mešani komunalni otpad

Neopasan Zaposleni na farmi 5 - 5 - - - 1 5 5

20 03 04 Muljevi iz septičkih jama

Neopasan Sanitarno-fekalne i vode iz dezbarijera

40 - 40 - - - 9 40 40

Biološki ostaci

02 01 06 Prostirka zaprljana pilećim fecesom i urinom

Neopasan Stajnjak iz objekata za tov

1.473 - 1.473 - - - - 1.473 1.473

02 01 02 Otpad od životinjskog tkiva

Neopasan Uginule životinje 26,84 - 26,84 - - - - 26,84 26,84

Napomena: (1), (2), (3), (5) i (6) Dati podatke o vrsti otpada (opasan, neopasan) sa oznakama otpada prema utvrđenim karakteristikama (OECD lista otpada, Evropski katalog otpada - EWC, H lista, C lista u skladu sa Direktivom 91/689/EEC), Y lista, Aneks I, II, VIII i IX Bazelske konvencije Metod procesiranja iskazuje se u skladu sa Direktivom 91/156/EEC i 75/442/EEC: R-oznaka (vrsta procesiranja), D-oznaka (vrsta odlaganja);

Lokacija: udaljenost od objekata (poređenje sa propisanom granicom), opis postupanja, usaglašenost sa sanitarnim i drugim standardima životne sredine. (4) Za svaku vrstu otpada reference se odnose na glavne aktivnosti i procese.

* Zahtev za izdavanje integrisane dozvole - 3.8.

29

Tabela 36.

Sakupljanje i prevoz otpada

Otpad (1)

Naziv otpada (2)

Klasa opasnosti

(3)

Vrsta sakupljanja (4)

Prevezene količine

t/godišnje

Vrsta prevoza (5)

Prevoznik (drugi prevoznik ili sopstveni prevoz)

Primalac otpada

16 01 17 Ferozni materijal Neopasan Na gomilu, odvojeno 0,03 Drumski prevoz Centar za reciklažu, Beograd Centar za reciklažu, Beograd

20 01 39 Plastika Neopasan Na gomilu, odvojeno 0,03 Drumski prevoz Centar za reciklažu, Beograd Centar za reciklažu, Beograd

20 03 01 Mešani komunalni otpad

Neopasan Kontejner 5 Drumski prevoz JP „Gradska čistoća“ Lajkovac JP „Gradska čistoća“ Lajkovac

20 03 04 Muljevi iz septičkih jama

Neopasan Septička jama V=10 m3, Sabirna jama V=10 m3

40 Drumski prevoz JP „Gradska čistoća“ Lajkovac JP „Gradska čistoća“ Lajkovac

Biološki ostaci

02 01 06 Prostirka zaprljana pilećim fecesom i urinom

Neopasan Stajnjak se direktno iz objekata za tov utovaruje u kamione kupca

1.473 Drumski prevoz „Champicomp“ d.o.o.

Pločica, Kovin „Champicomp“ d.o.o.

Pločica, Kovin

02 01 02 Otpad od životinjskog tkiva

Neopasan

Odlaže se u plastične vreće zapremine 40 l koje se privremeno smeštaju u zamrzivače u posebnom objektu za čuvanje uginulih životinja

26,84 Drumski prevoz Ovlašćena organizacija VU

„Napredak“ Ćuprija Ovlašćena organizacija VU

„Napredak“ Ćuprija

Napomena: (1), (2), (3) Dati podatke o vrsti otpada (opasan, neopasan) sa oznakama otpada prema utvrđenim karakteristikama (OECD lista otpada, Evropski katalog otpada - EWC, H lista, C lista u skladu sa Direktivom 91/689/EEC), Y lista, Aneks I, II, VIII i IX Bazelske konvencije

(4) Vrsta sakupljanja: kontejneri, burad, vreće i dr.

(5) Vrsta prevoza: železnica, drumski prevoz i dr.

30

Tabela 37.

Odlaganje otpada

Otpad (1)

Naziv otpada (2)

Klasa opasnosti (3)

Maksimalna količina za odlaganje utvrđena u dozvoli t/godišnje (ili t/kvartalno)

- - - -

Napomena: (1), (2), (3) Dati podatke o vrsti otpada (opasan, neopasan) sa oznakama otpada prema utvrđenim karakteristikama (OECD lista otpada, Evropski katalog otpada - EWC, H lista, C lista u skladu sa Direktivom 91/689/EEC), Y lista, Aneks I, II, VIII i IX Bazelske konvencije

Tabela 38.

6. Emisija buke*

Zbirni pregled izvora buke

Izvor buke (1)

Broj izvora buke (2)

Merodavni nivo buke u dB

(3)

Nivo buke po oktavama (4)

Opid (5) Period

emisije (6)

Napomena (7)

63 125 250 500 1000 2000 4000 8000 Imp Ton Info

- - - - - - - - - - - - - - - -

Napomena: (1) Navesti naziv uređaja - izvora, njegove tehničke specifikacije relevantne za buku, npr. snaga uređaja, broj obrtaja, proizvođač, tip, serijski broj i sl. (2) Navesti broj istih uređaja, onoliko koliko ih ima, jedan ili više. (3) Navesti nivo buke u dBA, po pravilu vrednost se daje kao Leq na standardnom rastojanju. (4) Navesti oktavne nivoe buke merene linearno (bez A-ponderizacije). (5) Prema nacionalnim propisima merodavni nivo buke izračunava se tako što se izmerena vrednost koriguje zavisno od postojanja impulsa, tonskih komponenti ili zvučnih informacija. (6) Navesti režim rada uređaja, merni interval, interval integraljenja i referentni interval. (7) Broj izveštaja o merenju buke. * Zahtev za izdavanje integrisane dozvole - 3.9.

31

5.1

Broj Izvori buke Opis izvora buke

Nivo akustične buke na izvoru LWA u dB

1. Ventilacija uzgojnih objekata

12 objekata za tov - ventilacija na svakom objektu:

- 4 krovna ventilatora (13.800 m3/h) i - 8 zidnih ventilatora (35.000 m3/h)

Ukupni kapacitet ventilacije: 250.400 m3/h

43

2. Izlov brojlera Izlov brojlera na kraju tovnog ciklusa obavlja se ručno

57 - 60 Laeq dB(A)

3. Dovoz hrane Dovoz stočne hrane transportnim vozilima i istovar 92 (na 5 m)

5.2 Vrednosti ekvivalentnog nivoa buke Laeq u dB u posmatranim područjima

Broj Lokacija merenja

Dan i veče Noću

Granična vrednost za zonu 3 za dan i veče

Izmerena vrednost Granična vrednost za zonu 3 za noć

Izmerena vrednost u toku noći U toku dana U toku večeri

1. Na severozapadnoj granici parcele prema Rukladi

55 dB(A) 48,07 dB(A) 46,69 dB(A) 45dB(A) 44,71 dB(A)

Prema merenjima nivoa buke obavljenih na severozapadnoj granici farme, u pravcu Ruklada, u januaru 2015. godine od strane akreditovane i ovlašćene organizacije „Institut za bezbednost i preventivni inženjering“ d.o.o. iz Novog Sada, nivo buke ne prelazi granične vrednosti za dnevni, večernji i noćni režim za 3. zonu - čisto stambena zona, sa kojom se farma (kao industrijski objekat) graniči. Granične vrednosti su propisane Uredbom o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini („Sl. glasnik RS, br. 75/10). Oktavne analize nisu rađene.

Adamovic

Typewritten Text

Radnici na farmi Ruklada:

1. Dejan Stefanović - upravnik farme

2. Vladimir Pavić – veterinar na farmi

3. Milan Bučić – održavaoc farme

4. Nenad Marinković – vozač distributer

5. Marko Bajić – radnik na farmi

6. Slađana Vujić – radnik na farmi

7. Dušica Ponjavić – radnik na farmi

8. Zorica Botić – radnik na farmi

9. Ivana Tomić – radnik na farmi

10. Milan Mitrovčić – radnik na farmi

11. Zoran Pavlović – radnik na farmi

12. Nemanja Petrović – radnik na farmi

13. Goran Vidaković – radnik na farmi

14. Branko Leontijević – radnik na farmi

15. Milorad Mitrovčić – radnik na farmi

16. Miloš Vasiljević – radnik na farmi

Upravnik proizvodnje u Srbiji Ing. Mario Brezić

PRIVREDNO DRUŠTVO ZA POIZVODNJU I TRGOVINU BEOGRADSKI PUT 37, 14224 LAJKOVAC

PIB: SR 103723527

TELEFONI: Centrala: +381 14 3433 545

+381 14 3433 556 +381 14 3433 186

http://

Žiro račun: 275-0010222105736-34 Societe Generale

KC Lajkovac, tel: +381 14 3433 545 KC Beograd, tel: +381 11 3143 076 KC Niš, tel: +381 18 285 888 PJ Plandište, tel: +381 13 861 314

Documents

Zahtev za izdavanje IPPC dozvole Ruklada · Za ishranu se koristi hrana od 18-22 % proteina. Smeša za ishranu pilića je organizovana od dobavljača Unip+, Valjevo, koja je u sastavu