7/31/2019 Zakon Full

1/21

PROVERA POZNAVANJA PROPISA IZ OBLASTI OBRAZOVANJA IVASPITANJA - ISPIT ZA DOZVOLU ZA RAD (LICENCU) NASTAVNIKA,VASPITAA I STRUNIH SARADNIKA

Prava dece, uenika i odraslih

1. Pravo na dostupnost obrazovanja i kvalitetno obrazovanje;

1) jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola,

socijalne, kulturne, etnike, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivalita, materijalnogili zdravstvenog stanja, tekoa i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama;2) kvalitetno i uravnoteeno obrazovanje i vaspitanje, zasnovano na tekovinama i dostignuima savremene

nauke i prilagoeno uzrasnim i linim obrazovnim potrebama deteta, uenika i odraslog;2. Pravo na pokretljivost u okviru sistema obrazovanja;

Delatnost obrazovanja i vaspitanja obavlja se kao pred{kolsko vaspitanje i obrazovanje, osnovno i srednje

obrazovanje i vaspitanje.

Sistemom obrazovanja i vaspitanja obezbe|uju se:1) dostupnost obrazovanja i vaspitanja;2) mogunost za obrazovanje i vaspitanje pod jednakim uslovima i na ekonomski nedovoljno razvijenim

podrujima, kao i u socijalno, odnosno kulturno manje podsticajnim sredinama;3) kvalitetno obrazovanje i vaspitanje, koje osigurava sticanje jezike, matematike, naune, umetnike,

kulturne, zdravstvene, ekoloke i informatike pismenosti, neophodne za ivot u savremenom i sloenomdrutvu;4) obrazovanje i vaspitanje koje odgovara stepenu razvoja i uzrastu deteta, odnosno uenika;5) jednaka mogunost za obrazovanje dece i uenika sa smetnjama u razvoju;6) podsticanje uenika za sticanje to vieg nivoa obrazovanja i to veeg ukljuenja u proces do ivotnog

uenja;7) maksimalna horizontalna i vertikalna pokretljivost u okviru sistema obrazovanja i vaspitanja.Nain obavljanja delatnosti obrazovanja i vaspitanja propisan je ovim zakonom i posebnim zakonima uoblasti obrazovanja i vaspitanja ( u daljem tekstu: posebni zakon).

3. Pravo na posebne obrazovne potrebe lica sa posebnim sposobnostima, sa smetnjama u razvoju i odraslih; -nije sigurnoU Srbiji, celokupan sistem obrazovanja normiran je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja,

kao osnovnim zakonom, iz koga se moe zakljuiti da su deca sa smetnjama u razvoju, bilo koje vrste i

kategorije, pravno izjednaena odnosno da im je pruena mogunost, da se u skladu sa svojim sposobnostima,obrazuju i koluju.Lica sa smetnjama u razvoju, odrasli i lica sa posebnim sposobnostima imaju pravo na obrazovanje i

vaspitanje koje uvaava njihove posebne obrazovne i vaspitne potrebe, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.Delatnost u osnovnom obrazovanju i vaspitanju obavlja osnovna kola, osnovna kola za obrazovanje

odraslih, osnovna muzika, odnosno baletska kola i osnovna kola za obrazovanje uenika sa smetnjama urazvojuOsnovna kola ostvaruje kolski program, a moe da ostvaruje i: prilagoen kolski program za uenike i

odrasle sa smetnjama u razvoju i poseban kolski program za obrazovanje odraslih. Osnovno obrazovanje decesa smetnjama u razvoju traje do osam godina i ostvaruje se u skladu sa kolskim programom osnovne kole ili

posebnim programom. Uenik ometen u razvoju moe sticati osnovno obrazovanje i vaspitanje i poslenavrenih 19 godina ivota.4. Pravo na upis u deji vrti i kolu;

7/31/2019 Zakon Full

2/21

U predkolsku ustanovu moe da se upie dete na zahtev roditelja, odnosno staratelja.U predkolsku ustanovu upisuju se sva deca u godini pred polazak u kolu.Uz dokumentaciju potrebnu za upis, roditelj dostavlja i dokaz o zdravstvenom pregledu deteta.Roditelj, odnosno staratelj ije dete nije obuhvaeno vaspitno-obrazovnim radom u predkolskoj ustanovi,

duan je da upie dete starosti od pet i po do est i po godina u predkolsku ustanovu, odnosno osnovnu kolukoja ostvaruje pripremni predkolski program, s tim da ima pravo da izabere predkolsku ustanovu, odnosnoosnovnu kolu.Predkolska ustanova iji je osniva jedinica lokalne samouprave, odnosno osnovna kola koja ostvaruje

predkolski program, a iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave,duni su da upiu svako dete radi pohaanja pripremnog predkolskog programa, bez obzira na prebivaliteroditelja.U prvi razred osnovne kole upisuje se svako dete koje do poetka kolske godine ima najmanje est i po, a

najvie sedam i po godina.Uz dokumentaciju potrebnu za upis, roditelj dostavlja i dokaz o zdravstvenom pregledu deteta.Izuzetno, deca iz osetljivih drutvenih grupa mogu da se upiu u kolu, bez dokaza o prebivalitu roditelja i

potrebne dokumentacije.

Ispitivanje deteta upisanog u kolu vre psiholog i pedagog kole na maternjem jeziku deteta, primenomstandardnih postupaka i instrumenata, preporuenih od nadlenog zavoda, odnosno ovlaene struneorganizacije. Ako ne postoji mogunost da se ispitivanje deteta vri na maternjem jeziku, kola angauje

prevodioca na predlog nacionalnog saveta nacionalne manjine.Ispitivanje dece sa motorikim i ulnim smetnjama vri se uz primenu oblika ispitivanja na koji dete moe

optimalno da odgovori.U postupku ispitivanja deteta upisanog u kolu, kola moe da utvrdi potrebu za donoenjem individualnog

obrazovnog plana ili dodatnom podrkom za obrazovanje. Ako dodatna podrka zahteva finansijska sredstva,upuuje pismeni zahtev izabranom lekaru nadlenog doma zdravlja za procenu potreba za pruanjem dodatneobrazovne, zdravstvene ili socijalne podrke koje utvruje interresorna komisija.U kolu za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju mogu da se upiu deca na osnovu preporuke

izabranog lekara nadlenog doma zdravlja, a na osnovu procene potreba za pruanjem dodatne obrazovne,zdravstvene ili socijalne podrke ueniku, uz saglasnost roditelja.ete starosti od est do est i po godina upisuje se u prvi razred nakon provere spremnosti za polazak u kolu.Proveru spremnosti deteta vri psiholog kole primenom standardnih postupaka i instrumenata, preporuenih

od nadlenog zavoda, odnosno ovlaene strune organizacije.U postupku provere spremnosti na osnovu miljenja psihologa kola moe da preporui:1) upis deteta u prvi razred;2) odlaganje polaska deteta u kolu za godinu dana, uz nastavak pohaanja pripremnog predkolskog

programa.Roditelj, odnosno staretelj deteta, kome je preporueno odlaganje polaska deteta u kolu za godinu dana,

moe da podnese zahtev komisiji kole za ponovno utvrivanje spremnosti za upis u kolu. Komisiju ine:

psiholog, pedagog, uitelj i pedijatar deteta.Komisija kole primenom standardnih postupaka i instrumenata, moe da odobri upis deteta ili da potvrdi

odlaganje upisa deteta za godinu dana.Ako dete starije od sedam i po godina zbog bolesti ili drugih razloga nije upisano u prvi razred, moe da se

upie u prvi ili odgovarajui razred na osnovu prethodne provere znanja.kola je duna da upie svako dete sa podruja kole.kola moe da upie i dete sa podruja druge kole, na zahtev roditelja, u skladu sa mogunostima kole.Roditelj, odnosno staratelj moe da izabere osnovnu kolu u koju e da upie dete podnoenjem zahteva

izabranoj koli najkasnije do 1. februara tekue kalendarske godine u kojoj se vri upis.U prvi razred osnovne muzike, odnosno baletske kole, upisuje se uenik osnovne kole koji poloi prijemni

ispit, u skladu sa posebnim zakonom.Jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obavetava kolu i roditelje, odnosno staratelje o deci koja su

stasala za upis i koja su upisana u kolu.

7/31/2019 Zakon Full

3/21

Blie uslove za procenu potreba za pruanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrke ueniku,sastav i nain rada interresorne komisije, propisuju sporazumno ministar nadlean za poslove zdravlja,ministar nadlean za poslove socijalne politike i ministar.5. Pravo na besplatno obrazovanje;U ustanovi iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave obezbeuje

se besplatno: 1) osnovno obrazovanje i vaspitanje uenika i odraslih, u skladu sa ovim zakonom;2) vaspitanje i obrazovanje dece u godini pred polazak u kolu, u skladu sa ovim i posebnim zakonom;3) srednje obrazovanje redovnih i vanrednih uenika, pod jednakim uslovima, u skladu sa ovim i posebnim

zakonom.Redovan uenik jeste lice koje je u prvom razredu srednjeg obrazovanja i obrazovanja za rad mlae od 17

godina, a vanredan uenik - lice starije od 17 godina (u daljem tekstu: polaznik). Izuzetno, lice iz osetljivihdrutvenih grupa i sa izuzetnim sposobnostima mlae od 17 godina moe da stie srednje obrazovanje iliobrazovanje za rad u svojstvu vanrednog uenika, ako opravda nemogunost redovnog pohaanja nastave, uzsaglasnost ministra. Lice koje je steklo srednje obrazovanje, a eli da se prekvalifikuje ili dokvalifikuje, steknespecijalistiko ili majstorsko obrazovanje, plaa kolarinu. Visinu kolarine utvruje Ministarstvo, premavrstama obrazovanja, s tim da se pojedini polaznici ili grupe polaznika mogu da oslobode plaanja kolarine,radi postizanja pune ravnopravnosti u sticanju obrazovanja. Roditelj, odnosno staratelj deteta i uenika moe

da se opredeli i za upis u ustanovu iji je osniva drugo pravno ili fiziko lice, uz obezbeivanje trokovaobrazovanja i vaspitanja.6. Pravo na bre napredovanje;

7. Pravo na organizovanje odeljenjske zajednice i uenikog parlamenta;Odeljenjska zajednicaUenici jednog odeljenja kole obrazuju odeljenjsku zajednicu. Nain rada odeljenjske zajednice uenika

blie se ureuje statutom kole.Ueniki parlament

U poslednja dva razreda osnovne kole i u srednjoj koli organizuje se ueniki parlament (u daljem tekstu:parlament) radi: 1) davanja miljenja i predloga strunim organima, kolskom odboru, savetu roditelja idirektoru o:1) pravilima ponaanja u koli,2) merama bezbednosti uenika,3) godinjem planu rada,4) kolskom razvojnom planu,5) kolskom programu,6) nainu ureivanja kolskog prostora,7) izboru udbenika,8) slobodnim i vannastavnim aktivnostima,

9) ueu na sportskim i drugim takmienjima i10) organizaciji svih manifestacija uenika u koli i van nje i drugim pitanjima od znaaja za njihovo

obrazovanje;2) razmatranja odnosa i saradnje uenika i nastavnika, vaspitaa ili strunog saradnika i atmosfere u koli;3) obavetavanja uenika o pitanjima od posebnog znaaja za njihovo kolovanje i o aktivnostima

uenikog parlamenta;4) aktivnog uea u procesu planiranja razvoja kole i u samovrednovanju kole;5) predlaganja lanova strunog aktiva za razvojno planiranje iz reda uenika.Parlament ine po dva predstavnika svakog odeljenja u koli, a u umetnikoj koli - po tri iz svakog razreda,

odnosno godine. lanove parlamenta biraju uenici odeljenjske zajednice svake kolske godine. lanoviparlamenta biraju predsednika. Parlament bira dva predstavnika uenika koji uestvuju u radu kolskogodbora, odnosno proirenog saziva kolskog odbora u skladu sa lanom 57. ovog zakona. Program rada

parlamenta sastavni je deo godinjeg plana rada kole. Ueniki parlamenti kola mogu da se udrue uzajednicu uenikih parlamenata.8. Pravo na uee u radu odreenih organa kole;

7/31/2019 Zakon Full

4/21

9. Pravo na pohaanje nastave i ocenjivanje;Roditelj, usvojilac, staratelj, odnosno organ starateljstva (u daljem tekstu: roditelj) odgovoran je za upis deteta

u I razred i za redovno pohaanje nastave i obavljanje drugih kolskih obaveza uenika.kola je duna da obavetava roditelja i optinu o deci koja se nisu upisala u I razred, koja redovno ne

pohaaju ili koja su prestala da pohaaju kolu, najkasnije 15 dana od dana proteka roka za upis, odnosno oddana prestanka redovnog pohaanja nastave u koli.OcenjivanjeOcenjivanjem u osnovnoj i srednjoj koli procenjuje se ostvarenost propisanih ciljeva i standarda postignua u

toku savladavanja kolskog programa, a za uenike sa smetnjama u razvoju - prilagoenih standardapostignua u savladavanju individualnog obrazovnog plana. Ocenjivanje je javno i svaka ocena ueniku moraodmah da bude obrazloena. Ukoliko nastavnik ne obrazloi ocenu, a uenik to od njega zahteva, uenik ima

pravo da podnese prigovor na ocenu. Uenik se ocenjuje iz svih nastavnih predmeta i vladanja. U toku kolskegodine ocenjivanje je opisno i brojano i vri se na osnovu praenja napredovanja uenika u savlaivanju

kolskog programa, a na osnovu posebnih standarda postignua. Uenik se ocenjuje najmanje etiri puta upolugoditu u osnovnom i tri puta u srednjem obrazovanju i vaspitanju. Zakljuna ocena iz predmeta jestebrojana i izvodi se na kraju prvog i drugog polugodita, prema utvrenim standardima postignua ipropisanim kriterijumima za ocenjivanje. Uenik sa smetnjama u razvoju kome su tokom obrazovanjaprilagoavani posebni standardi postignua ocenjuje se u skladu sa prilagoenim standardima.

10. Pravo na polaganje ispita + 11. Pravo na sticanje javnih isprava, podnoenje prigovora, albe i zahteva zazatitu prava.Prigovor i alba na ocenu i ispitUenik osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, njegov roditelj, odnosno staratelj ima pravo da podnese:

1) prigovor na ocenu iz predmeta i vladanja u toku kolske godine,

2) albu na zakljunu ocenu iz predmeta i vladanja na kraju drugog polugodita i3) albu na ispit.Prigovor na ocenu iz predmeta i vladanja podnosi se direktoru kole u roku od tri dana od saoptenja ocene,

alba u roku od tri dana od dana dobijanja ake knjiice, odnosno svedoanstva, a alba na ispit propisanposebnim zakonom, u roku od 24 sata od saoptenja ocene. Direktor kole, u saradnji sa pedagoko-psiholokom slubom i odeljenskim stareinom, odluuje o prigovoru u roku od tri dana. Ako oceni da jeprigovor osnovan i da je ocena izvedena suprotno zakonu i propisima donetim na osnovu njega, reenjemponitava ocenu i obrazuje komisiju za proveru znanja uenika, pregled i ponovno ocenjivanje pismenog ilidrugog rada uenika. Po prigovoru, odnosno albi na ocenu iz vladanja direktor, u saradnji sa pedagoko-

psiholokom slubom i odeljenjskim stareinom, utvruje ocenu iz vladanja. Direktor kole je duan da odluio albi, u roku od 24 sata od njenog prijema. Ako utvrdi da je ocena iz predmeta izvedena suprotno zakonu i

propisima donetim na osnovu njega ili je alba iz drugih razloga osnovana, reenjem ponitava zakljunuocenu i upuuje uenika na polaganje ispita. Ako utvrdi da je ispit obavljen protivno ovom ili posebnomzakonu i propisima donetim na osnovu njih, ponitie ispit i uputie uenika na ponovno polaganje ispita. Ispitse organizuje u roku od tri dana od dana podnoenja albe. Za proveru znanja uenika, pregled i ponovnoocenjivanje pismenog ili drugog rada uenika, odnosno polaganje ispita, direktor reenjem obrazuje komisijuod najmanje tri lana, od kojih su dva struna za predmet, odnosno oblast predmeta ukoliko kola nema

potreban broj strunih lica za odgovarajui predmet, angauje struno lice iz druge kole. Nastavnik ija ocenaje osporena ili na iji je predlog utvrena zakljuna ocena, ne moe da bude lan komisije. Kada je ponitenispit direktor obrazuje novu komisiju u ijem sastavu ne mogu da budu lanovi komisije iji je ispit poniten.Ocena komisije je konana.

Nastavnici, vaspitai i struni saradnici

7/31/2019 Zakon Full

5/21

12. Zadaci nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika u obrazovanju;Nastavnici, vaspitai i struni saradniciVaspitno-obrazovni rad u predkolskoj ustanovi ostvaruje vaspita, u skladu sa posebnim zakonom. Nastavu i

druge oblike obrazovno-vaspitnog rada u koli ostvaruje nastavnik. Vaspitni rad sa uenicima u koli sadomom ostvaruje vaspita. Strune poslove na unapreivanju vaspitno-obrazovnog rada u predkolskojustanovi obavljaju pedagog, psiholog i drugi struni saradnici, u skladu sa posebnim zakonom. Strune

poslove u koli obavljaju struni saradnici: psiholog, pedagog i bibliotekar, u muzikoj koli - psiholog,pedagog, nototekar i medijatekar, a u koli za obrazovanje odraslih - andragog, psiholog i bibliotekar. Zavisnood potreba kole i programa koji se ostvaruje, dodatnu podrku i strune poslove moe da obavlja i socijalniradnik, defektolog, logoped i andragog.Zadaci nastavnika i vaspitaaZadatak nastavnika jeste da svojim kompetencijama osigura 1) postizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja2) standarda postignua,3) uvaavajui principe obrazovanja,4) predznanja, potrebe, interesovanja i posebne mogunosti deteta i uenika.Zadatak vaspitaa u predkolskoj ustanovi jeste da svojim kompetencijama osigura uvaavanje principa

obrazovanja, ostvarivanje ciljeva vaspitanja i obrazovanja i unapreivanje obrazovno-vaspitnog rada.

Zadaci strunog saradnikaZadatak strunog saradnika jeste da svojim kompetencijama, savetodavnim i drugim oblicima rada: 1)unapreuje obrazovno-vaspitni rad i saradnju sa roditeljima, odnosno starateljima u ustanovi,2) da prati ostvarivanje utvrenih standarda postignua,3) prua podrku nastavnicima i vaspitaima za unapreivanje njihovog obrazovno-vaspitnog rada, u

skladu sa principima, ciljevima i standardima postignua,4) pomo nastavnicima u razvijanju individualnih obrazovnih planova i pomo deci, uenicima,

roditeljima, nastavnicima i vaspitaima, po pitanjima koja su od znaaja za obrazovanje i vaspitanje i razvojprofesionalne karijere uenika.

Program svih oblika rada strunih saradnika, donosi ministar. 13. Stepen i vrsta obrazovanja i uslovi i nainprijema u radni odnos;

Stepen i vrsta obrazovanja-?Uslovi za prijem u radni odnosU radni odnos u ustanovi moe da bude primljeno lice, pod uslovima propisanim zakonom i ako: 1) ima

odgovarajue obrazovanje;2) ima psihiku, fiziku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i uenicima;3) nije osuivano pravnosnanom presudom za:krivino delo za koje je izreena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za krivina

dela nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zaputanje i zlostavljanje maloletnog lica ilirodoskrvnjenje, za krivino delo primanje mita ili davanje mita, za krivino delo iz grupe krivinih dela protiv

polne slobode, protiv pravnog saobraaja i protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnimpravom, bez obzira na izreenu krivinu sankciju, i za koje nije, u skladu sa zakonom, utvrenodiskriminatorno ponaanje; 4) ima dravljanstvo Republike Srbije.Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, osim uslova iz stava 1. ovog lana,

lice mora da ima i dokaz o znanju jezika na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad. Uslovi iz st. 1. i 2. ovoglana dokazuju se prilikom prijema u radni odnos i proveravaju se u toku rada. Dokaz o ispunjenosti uslova izstava 1. ta. 1) i 4) i stava 2. ovog lana podnose se uz prijavu na konkurs, a iz stava 1. taka 2) ovog lana prezakljuenja ugovora o radu. Dokaz iz stava 1. taka 3) ovog lana pribavlja ustanova. Zaposlenom prestajeradni odnos ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz stava 1. i 2. ovog lana ili ako odbijeda se podvrgne lekarskom pregledu u nadlenoj zdravstvenoj ustanovi. 14. Uslovi za rad nastavnika, vaspitaai strunog saradnika;Poslove nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika moe da obavlja lice koje ima dozvolu za rad (u daljem

tekstu: licenca). Nastavnik, vaspita i struni saradnik koji ima licencu moe da ostvaruje individualniobrazovni plan za rad sa decom i uenicima sa smetnjama u razvoju ako je za to osposobljen, po programu i na

7/31/2019 Zakon Full

6/21

nain koji propisuje ministar. Bez licence poslove nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika moe da obavlja:1) pripravnik;2) lice koje ispunjava uslove za nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, sa radnim staom steenim van

ustanove, pod uslovima i na nain utvrenim za pripravnike;3) lice koje je zasnovalo radni odnos na odreeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog;4) saradnik u predkolskoj ustanovi;5) pedagoki asistent i pomoni nastavnik.Lice iz stava 3. ta. 1) do 3) ovog lana moe da obavlja poslove nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika

bez licence, najdue dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa u ustanovi. Saradnik u predkolskojustanovi moe da obavlja vaspitno-obrazovni rad bez licence ako ima obrazovanje iz lana 8. stav 4. ovogzakona. 15. Pripravnici;Nastavnik, vaspita i struni saradnik - pripravnikPripravnik, u smislu ovog zakona, jeste lice koje prvi put u tom svojstvu zasniva radni odnos u ustanovi, na

odreeno ili neodreeno vreme, sa punim ili nepunim radnim vremenom i osposobljava se za samostalanobrazovno-vaspitni rad nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, savladavanjem programa za uvoenje u

posao i polaganjem ispita za licencu. Pripravniki sta traje najdue dve godine od dana zasnivanja radnogodnosa. Za vreme trajanja pripravnikog staa, radi savladavanja programa za uvoenje u posao nastavnika,

vaspitaa i strunog saradnika, ustanova pripravniku odreuje mentora. Prva tri meseca pripravnikog staanastavnik, odnosno vaspita-pripravnik radi pod neposrednim nadzorom nastavnika ili vaspitaa koji imalicencu i koje mu odreuje mentor. Nastavnik - pripravnik za vreme prva tri meseca ne ocenjuje uenike. Prvatri meseca pripravnikog staa struni saradnik radi pod neposrednim nadzorom odgovarajueg strunogsaradnika koji ima licencu i koga mu odreuje mentor. Izuzetno, ako ustanova nema mentora, odnosnoodgovarajueg nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika sa licencom, angaovae nastavnika, vaspitaa istrunog saradnika sa licencom iz druge ustanove na osnovu ugovora o dopunskom radu, u skladu sazakonom. Struni saradnik - pripravnik koji ima obrazovanje iz lana 8. stav 2. ovog zakona i koji je tokomstudija ostvario najmanje 10 bodova, u skladu sa Evropskim sistemom prenosa bodova na osnovu prakse uustanovi, svoj rad moe da obavlja bez neposrednog nadzora strunog saradnika sa licencom iz stava 5. ovoglana. Pripravnik koji savlada program uvoenja u posao nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika ima pravo

na polaganje ispita za licencu posle navrenih godinu dana rada. Pripravniku u radnom odnosu na neodreenovreme, koji u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa ne poloi ispit za licencu - prestaje radniodnos. Pripravniku u radnom odnosu na odreeno vreme svojstvo pripravnika prestaje nakon poloenog ispitaza licencu, a radni odnos istekom vremena na koje je primljen u radni odnos. Program obuke za mentora,

program uvoenja u posao nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, koji ukljuuje i programosposobljavanja za rad sa decom i uenicima sa smetnjama u razvoju i iz osetljivih drutvenih grupa, nain i

postupak provere savladanosti tog programa, program ispita za sticanje i ponovno sticanje licence, nainpolaganja i jezik na kome se polae ispit, trokove polaganja ispita, sastav i nain rada komisije Ministarstva,odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine pred kojom se polae ispit za licencu, propisuje ministar.Pripravnik - staistaPoslove nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika moe da obavlja i pripravnik - staista. Pripravnik -

staista savladava program za uvoenje u posao i polaganje ispita za licencu pod neposrednim nadzoromnastavnika, vaspitaa i strunog saradnika koji ima licencu. Ustanova i pripravnik - staista zakljuuju ugovoro stairanju u trajanju od najmanje godinu, a najdue dve godine. Ugovorom iz stava 3. ovog lana ne zasnivase radni odnos. Pripravnik - staista ima pravo da uestvuje u radu strunih organa bez prava odluivanja inema pravo da ocenjuje uenike u koli. Na ostvarivanje prava iz stava 2. ovog lana shodno se primenjujuodredbe ovog zakona koje se odnose na pripravnika. 16. Licenca i registar izdatih licenci;Licenca je javna isprava. Ministarstvo izdaje licencu i vodi registar nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika

kojima je izdata licenca. U registar se unose i podaci o suspenziji i oduzimanju licence. Registar je javan.Ustanova je duna da blagovremeno dostavi Ministarstvu sve podatke u vezi sa licencom nastavnika, vaspitaai strunog saradnika. Na zahtev lica koje ima pravni interes, Ministarstvo izdaje izvod iz registra. Sadraj inain voenja registra, kao i obrazac licence, propisuje ministar. 17. Izdavanje, suspenzija i oduzimanjelicence;Pravo na licencu ima 1) nastavnik, vaspita i struni saradnik i pripravnik - staista koji ima odgovarajue

obrazovanje iz lana 121. ovog zakona (Obrazovanje nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika),2) savladan program uvoenja u posao nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika i

7/31/2019 Zakon Full

7/21

3) poloen ispit za licencu.Ministarstvo je duno da u roku od 60 dana od dana poloenog ispita, izda licencu licu koje ispunjava uslove

iz stava 1. ovog lana. 18. Struno usavravanje i sticanje zvanja;Nastavnik, vaspita i struni saradnik, sa licencom i bez licence, duan je da se stalno usavrava radiuspenijeg ostvarivanja i unapreivanja obrazovno-vaspitnog rada i sticanja kompetencija potrebnih za rad, uskladu sa optim principima i za postizanje ciljeva obrazovanja i standarda postignua. U toku strunogusavravanja nastavnik, vaspita i struni saradnik moe profesionalno da napreduje sticanjem zvanja:

pedagoki savetnik, samostalni pedagoki savetnik, vii pedagoki savetnik i visoki pedagoki savetnik.Nastavnik, vaspita i struni saradnik ostvaruje pravo na uveanu platu za steeno zvanje. Nastavnik, vaspitai struni saradnik ima pravo na odsustvo iz ustanove u trajanju od tri radna dana godinje radi pohaanjaodobrenog oblika, naina i sadraja strunog usavravanja. Raspored odsustva nastavnika, vaspitaa i strunogsaradnika radi strunog usavravanja planira pedagoki kolegijum. Plan strunog usavravanja u skladu sa

prioritetima ustanove radi ostvarivanja ciljeva obrazovanja i standarda postignua i prioritetima Ministarstva,donosi organ upravljanja ustanove. Prioritetne oblasti za period od tri godine, oblike strunog usavravanja,

programe i nain organizovanja stalnog strunog usavravanja, uslove, organ koji odluuje o sticanju zvanja ipostupak napredovanja, sticanje zvanja u toku usavravanja nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika iobrazac uverenja o savladanom programu i druga pitanja od znaaja za struno usavravanje, propisuje

ministar. 19. Rad na neodreeno i odreeno vreme sa punim i nepunim radnim vremenom;

Radni odnos na odreeno vremeUstanova moe da primi u radni odnos na odreeno vreme bez konkursa lice: 1) radi zamene odsutnog

zaposlenog do 60 dana;2) do konanosti odluke o izboru kandidata po raspisanom konkursu;3) do izbora kandidata - kada se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih kandidata

ne ispunjava uslove - do zavretka kolske godine;4) radi izvoenja verske nastave, ako se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat koji ispunjava uslove za rad

na neodreeno vreme.

Listu nastavnika verske nastave, na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, utvruje ministar.Nastavnika verske nastave upuuje u kolu tradicionalna crkva ili verska zajednica sa utvrene liste za svakukolsku godinu. Za izvoenje verske nastave nastavnik sa kolom u koju je upuen zakljuuje ugovor o raduna 12 meseci za svaku kolsku godinu. Ustanova prima u radni odnos na odreeno vreme po raspisanomkonkursu lice: 1) radi zamene odsutnog zaposlenog preko 60 dana;2) u svojstvu pripravnika;3) radi obavljanja poslova pedagokog asistenta.U postupku izbora pedagokog asistenta pribavlja se miljenje nadlenog organa jedinice lokalne samouprave.

Za obavljanje poslova pedagokog asistenta ustanova sa licem zakljuuje ugovor o radu na 12 meseci za svakukolsku godinu. Radni odnos na odreeno vreme ne moe da preraste u radni odnos na neodreeno vreme. 20.Ugovor o izvoenju nastave;

Direktor kole moe da zakljui ugovor o izvoenju nastave ili za polaganje ispita, za najvie 30 odsto odpunog radnog vremena sa licem zaposlenim u drugoj ustanovi ili kod drugog poslodavca, odnosno kojisamostalno obavlja delatnost, u sluajevima - radni odnos na odreeno vreme bez konkursa. Direktor kole

pre zakljuenja ugovora o izvoenju nastave pribavlja saglasnost druge ustanove, odnosno poslodavca. Liceangaovano po osnovu ugovora iz stava 1. ovog lana ne stie svojstvo zaposlenog u koli, a pravo na naknaduza obavljeni rad stie na osnovu izvetaja o odranim asovima nastave, ispitima i drugim oblicimaobrazovno-vaspitnog rada. Lice iz stava 1. ovog lana uestvuje u radu strunih organa kole bez pravaodluivanja, osim u radu odeljenjskog vea. 21. Upuivanje na rad u inostranstvo;Obrazovno-vaspitni rad u inostranstvu izvodi vaspita, odnosno nastavnik koji ima licencu i koji ispunjava

posebne uslove za nastavnika. Reenje o upuivanju vaspitaa, odnosno nastavnika na rad u inostranstvodonosi ministar, na osnovu konkursa. Vaspita, odnosno nastavnik se upuuje na rad u inostranstvo na vremeod godinu dana, uz mogunost produenja. Vaspitau, odnosno nastavniku miruje radni odnos na poslovima sakojih je upuen na rad u inostranstvo. 22. Pedagoka norma;

7/31/2019 Zakon Full

8/21

U okviru nedeljnog punog radnog vremena nastavnik ima normu od 20 sati, nastavnik praktine nastave istruni saradnik 25, a vaspita 30 sati neposrednog rada sa decom, odnosno uenicima.

U okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje:1) nastavnik izvodi nastavu 20 asova i etiri asa drugih oblika neposrednog obrazovno-vaspitnog rada sa

uenicima (dopunski, dodatni, individualizovani, pripremni rad i drugi oblici rada, u skladu sa posebnimzakonom) - 60 odsto radnog vremena, a nastavnik praktine nastave 26 asova;2) vaspita u predkolskoj ustanovi ostvaruje pripremni predkolski program u poludnevnom trajanju - 50

odsto radnog vremena;3) vaspita u predkolskoj ustanovi i koli sa domom ostvaruje neposredan vaspitno-obrazovni rad sa

decom, odnosno vaspitni rad sa uenicima - 75 odsto radnog vremena;4) struni saradnik u ustanovi ostvaruje sve oblike rada sa decom, uenicima, nastavnicima, vaspitaima,

pedagokim asistentima, drugim saradnicima, roditeljima, odnosno starateljima dece i uenika - 75 odstoradnog vremena.5) nastavnik u koli za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju izvodi nastavu i individualne oblike

neposrednog rada sa uenicima - 50 odsto radnog vremena.Strukturu i raspored obaveza nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika u okviru radne nedelje utvruje

ustanova godinjim planom rada. Struktura i raspored obaveza nastavnika u pogledu svih oblika neposrednog

rada sa uenicima moe da se utvrdi tako da budu razliiti u okviru radnih nedelja. Normu svih oblikaneposrednog rada sa decom i uenicima i drugih oblika rada nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika uokviru nedeljnog punog radnog vremena i na godinjem nivou, kao i broj sati obrazovno-vaspitnog rada koji sedodatno moe rasporediti na druge izvrioce, propisuje ministar.Nepuno i puno radno vremeNastavniku, vaspitau i strunom saradniku svake kolske godine direktor reenjem utvruje status u pogledurada sa punim ili nepunim radnim vremenom, na osnovu programa obrazovanja i vaspitanja, godinjeg planarada i podele asova za izvoenje nastave i drugih oblika neposrednog obrazovno-vaspitnog rada sa uenicima(dopunski, dodatni, individualizovani, pripremni rad i druge oblike rada, u skladu sa posebnim zakonom).

Nastavnik, vaspita i struni saradnik koji je rasporeen za deo propisane norme svih oblika neposrednog radasa decom i uenicima, ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom. Nastavnik, vaspita i struni

saradnik koji je ostao nerasporeen, ostvaruje prava zaposlenog za ijim je radom prestala potreba, u skladu sazakonom. 23. Godinji odmor;Zaposleni u ustanovi ima pravo na odmore i odsustva prema optim propisima o radu, optem aktu, odnosno

ugovoru o radu. Zaposleni u koli, po pravilu, koristi godinji odmor za vreme kolskog raspusta.24. Pravo na plaeno i neplaeno odsustvo;

Plaeno odsustvoPlaeno odsustvo (ili slobodni dani) jesu dani tokom kojih ne mora da ide na posao, a na kraju meseca

bude plaen kao da si iao.Pravo na plaeno odsustvo, ipak, nee moi da ostvari tek tako ako ti se tog dana prosto lei kod kue.

Ima pravo na najvie sedam dana odsustva godinje (ali ne manje od pet) u sluaju da se venava, da ti se

supruga poraa i da je neki lan tvoje ue porodice tee bolestan. U lanove ue porodice raunaju se branidrug, deca, braa, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i druge osobe koja ive u zajednikom

porodinom domainstvu.U sluaju smrti lana ue porodice, ima pravo na najmanje pet radnih dana plaenog odsustva. Za

dobrovoljno davanje krvi dobie dva dana, raunajui i dan kad su te bocnuli. Zakon dodaje da se plaenoodsustvo moe dobiti i u drugim sluajevima, ako su ti drugi sluajevi predvieni kolektivnim ugovorom iliinternim pravilnikom firme, ili navedeni u tvom ugovoru o radu.Neplaeno odsustvoNaravno, svakome se moe dogoditi da mu je potrebno neko vreme van posla da odmori mozak, poloi neki

ispit ili ode na dugo planirano putovanje u centralni Sibir. Ako ba ne moe da saeka godinji odmor, ili tiodmor prosto nije dovoljno dugaak jedna opcija je da da otkaz; druga, verovatno pametnija sa aspektatvoje profesionalne budunosti, jeste da uzme neplaeno odsustvo.

7/31/2019 Zakon Full

9/21

Tokom neplaenog odsustva, ne mora da dolazi na posao, ali i ne prima nikakvu naknadu za sedenje kodkue, kao to je sluaj u ovim situacijama. Tvoj status na poslu je zamrznut, to znai da sva tvoja radna

prava i obaveze miruju u stanju u kome si ih ostavio, i ekaju da ih odmrzne danom povratka na posao.ef uopte nije obavezan da ti odobri neplaeno odsustvo u trajanju koje tebi najvie odgovara; zapravo, nije

obavezan da ti odobri ni jedan jedini dan. No dogovor kuu gradi, i ova situacija nije izuzetak.

25. Pravo na platu i druga primanja;

26. Udaljavanje sa rada;Zaposleni se privremeno udaljava sa rada zbog 1) uinjene povrede zabrane:zabrana diskriminacije, zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, zabrana stranakog organizovanja i

delovanja 2) tee povrede radne obavezeizvrenje krivinog dela na radu ili u vezi sa radom; nesprovoenje mera bezbednosti dece, uenika i

zaposlenih; podstrekavanje na upotrebu alkoholnih pia kod dece i uenika, ili njeno omoguavanje, davanjeili neprijavljivanje nabavke i upotrebe; podstrekavanje na upotrebu narkotikog sredstva ili psihoaktivnesupstance kod uenika ili njeno omoguavanje, davanje ili neprijavljivanje nabavke i upotrebe; noenje oruja

u ustanovi ili krugu ustanove; dolazak na rad u pripitom ili pijanom stanju, upotreba alkohola ili drugihopojnih sredstava koji smanjuju radnu sposobnost; odbijanje davanja na uvid rezultata pismene provere znanjauenicima, roditeljima, odnosno starateljima; odbijanje prijema i davanja na uvid evidencije licu koje vrinadzor nad radom ustanove, roditelju, odnosno staratelju; nezakonit rad ili proputanje radnji ime se spreavaili onemoguava ostvarivanje prava deteta, uenika ili drugog zaposlenog; neizvravanje ili nesavesno,neblagovremeno ili nemarno izvravanje poslova ili naloga direktora u toku rada, odnosno za vremenezakonite obustave rada ili trajka; zloupotreba prava iz radnog odnosa; nezakonito raspolaganje sredstvima,kolskim prostorom, opremom i imovinom ustanove; ovog zakona do okonanja disciplinskog postupka.Nastavnik, vaspita i struni saradnik kome je suspendovana licenca 1) koji prema izvetaju prosvetnog

savetnika ne ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na nain i po postupku kojim se omoguava postizanjepropisanih principa, ciljeva i standarda postignua, programa obrazovanja i vaspitanja, za koga prosvetni

savetnik utvrdi da nije otklonio nedostatke u svom radu, ni posle datih strunih primedbi, predloga iupozorenja u pisanom obliku, pa je na osnovu toga dva puta negativno ocenjen od strane prosvetnog savetnika.2) koji se nije struno usavravao, a prosvetni savetnik u svom izvetaju utvrdi da razlozi za to nisu

opravdani.udaljava se privremeno iz obrazovno-vaspitnog rada, do ukidanja suspenzije licence.Ako direktor ne udalji zaposlenog, organ upravljanja duan je da donese odluku o udaljenju. 27. Disciplinska

odgovornost;Zaposleni moe da odgovara za:1) laku povredu radne obaveze, utvrenu optim aktom ustanove;2) teu povredu radne obaveze propisanu ovim zakonom;3) povredu zabrane propisanu ovim zakonom;

4) materijalnu tetu koju nanese ustanovi, namerno ili krajnjom nepanjom, u skladu sa zakonom.28. Disciplinski postupak;Direktor ustanove pokree i vodi disciplinski postupak, donosi odluku i izrie meru u disciplinskom postupku

protiv zaposlenog. Disciplinski postupak pokree se pismenim zakljukom na koji prigovor nije doputen, akoji sadri podatke o zaposlenom, opis povrede zabrane, odnosno radne obaveze, vreme, mesto i nainizvrenja i dokaze koji ukazuju na izvrenje povrede. Zaposleni mora biti sasluan, sa pravom da izloi svojuodbranu, sam ili preko zastupnika, a moe za raspravu da dostavi i pismenu odbranu. Izuzetno, rasprava moeda se odri i bez prisustva zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni na raspravu uredno pozvan. Na ostala

pitanja voenja disciplinskog postupka shodno se primenjuju pravila upravnog postupka. Disciplinskipostupak je javan, osim u sluajevima propisanim zakonom kojim se ureuje opti upravni postupak. Posprovedenom postupku donosi se reenje kojim se zaposleni moe: 1) oglasiti krivim, u kom sluaju mu seizrie i disciplinska mera,2) osloboditi od odgovornosti ili se3) postupak moe obustaviti.

7/31/2019 Zakon Full

10/21

Pokretanje disciplinskog postupka za lake povrede radne obaveze zastareva protekom est meseci oduinjene povrede, a za povredu zabrane i tee povrede protekom jedne godine od dana uinjene povrede.Voenje disciplinskog postupka za lake povrede radne obaveze zastareva protekom jedne godine, a za

povrede zabrane i tee - dve godine od pokretanja disciplinskog postupka. Zastarelost ne tee ako disciplinskipostupak ne moe da se pokrene ili vodi zbog odsustva zaposlenog ili drugih opravdanih razloga. 29.Prestanak radnog odnosa, zatita prava zaposlenih.Prestanak radnog odnosaRadni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje u skladu sa zakonom, na osnovu reenja direktora.

Pravna zatita zaposlenih

Na reenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposleni ima pravo na prigovor organu upravljanja,u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja direktora. Organ upravljanja duan je da donese odluku po

prigovoru u roku od 15 dana od dana dostavljanja prigovora. Organ upravljanja zakljukom e odbacitiprigovor, ukoliko je neblagovremen, nedoputen ili izjavljen od neovlaenog lica. Organ upravljanja ereenjem odbiti prigovor kada utvrdi da je postupak donoenja reenja pravilno sproveden i da je reenje nazakonu zasnovano, a prigovor neosnovan. Ako organ upravljanja utvrdi da su u prvostepenom postupkuodlune injenice nepotpuno ili pogreno utvrene, da se u postupku nije vodilo rauna o pravilima postupka

koja su od uticaja na reenje stvari ili da je izreka pobijanog reenja nejasna ili je u protivrenosti saobrazloenjem, on e svojim reenjem ponititi prvostepeno reenje i vratiti predmet direktoru na ponovnipostupak. Protiv novog reenja zaposleni ima pravo na prigovor. Ako organ upravljanja ne odlui po prigovoruili ako zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom, moe se obratiti nadlenom sudu u roku od 15 danaod dana isteka roka za donoenje odluke, odnosno od dana dostavljanja odluke.

Institucije za unapreivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja30. Nacionalni prosvetni savet, sastav i nadlenost;

Vrste savetaRadi praenja, omoguavanja razvoja i unapreivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja obrazuju se: 1)Nacionalni prosvetni savet - za predkolsko, osnovno i srednje opte i umetniko obrazovanje i vaspitanje;

2) Savet za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih - za srednje struno obrazovanje i vaspitanje,specijalistiko i majstorsko obrazovanje, obrazovanje odraslih, obrazovanje za rad, struno osposobljavanje iobuku.Saveti duni su da meusobno sarauju i da usklauju svoje stavove. Kada saveti razmatraju pitanja koja su

od opteg znaaja za oblast obrazovanja, duni su da obezbede usaglaene stavove sa odgovarajuim savetomu ijoj su nadlenosti pitanja razvoja visokog obrazovanja. Saveti su duni da podnose izvetaj o svom radu i ostanju u oblasti obrazovanja i vaspitanja Narodnoj skuptini, odnosno Vladi, najmanje jedanput godinje.Saveti mogu da obrazuju stalne i povremene komisije iz reda nastavnika, vaspitaa, strunih saradnika i drugih

istaknutih strunjaka i naunika. Stalne komisije mogu da se obrazuju i za pitanja obrazovanja od posebnoginteresa za nacionalne manjine. Sredstva za rad Nacionalnog prosvetnog saveta obezbeuju se u budetuRepublike Srbije. lanovi Nacionalnog prosvetnog saveta imaju pravo na naknadu za rad u visini koju utvrdi

Narodna skuptina. Ministarstvo je duno da obezbedi sve uslove za obavljanje administrativno-tehnikihposlova za potrebe saveta. Saveti donose odluke veinom glasova od ukupnog broja lanova. Saveti donoseposlovnik o svom radu. Rad saveta iz je javan. Predsednik saveta bira se iz reda strunjaka iz oblastiobrazovanja. Sednicama saveta prisustvuje predstavnik Ministarstva i nadlenog odbora Narodne skuptineRepublike Srbije, bez prava odluivanja. U radu sednica saveta uestvuju bez prava odluivanja po dva

predstavnika uenikih parlamenata koje bira Unija srednjokolaca u Republici Srbiji.Sastav Nacionalnog prosvetnog saveta

Nacionalni prosvetni savet ima 43 lana, ukljuujui i predsednika. Predsednika i lanove Nacionalnogprosvetnog saveta bira Narodna skuptina na vreme od est godina. Podnosioci lista duni su da dostave listekandidata za lanove Nacionalnog prosvetnog saveta etiri meseca pre isteka mandata lanova kojima mandatistie. Lista sadri vei broj kandidata od broja lanova koji se biraju. Ako podnosilac liste ne dostavi listu uroku, Narodna skuptina bira lanove Nacionalnog prosvetnog saveta iz reda propisane strukture. Najmanje

7/31/2019 Zakon Full

11/21

polovina lanova Nacionalnog prosvetnog saveta bira se iz reda strunjaka iz oblasti obrazovanja i vaspitanja.Za lana Nacionalnog prosvetnog saveta ne moe da bude izabrano lice koje je imenovano, izabrano ili

postavljeno na funkciju u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave, liceizabrano u organ politike stranke ili organ upravljanja ustanove, lice zaposleno u Ministarstvu prosvete,Zavodu za unapreenje vaspitanja i obrazovanja, Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja,Zavodu za udbenike i nastavna sredstva, kao i optinski prosvetni inspektor. Narodna skuptina razreavalana Nacionalnog prosvetnog saveta pre isteka mandata, i to: 1) na lini zahtev,2) na predlog predlagaa i ako3) ne ispunjava svoju dunost kao lan Nacionalnog prosvetnog saveta,U sluaju razreenja lana Nacionalnog prosvetnog saveta pre isteka mandata, bira se novi lan do isteka

mandata ovog saveta, sa odgovarajue podnete liste.Nadlenost Nacionalnog prosvetnog savetaU oblasti razvoja i unapreivanja sistema obrazovanja i vaspitanja Nacionalni prosvetni savet: 1) prati i

analizira stanje obrazovanja2) utvruje pravce razvoja i unapreivanja kvaliteta3) uestvuje u pripremi strategije obrazovanja4) razmatra, zauzima stavove i daje miljenje Ministarstvu u postupku donoenja zakona i drugih akata,5) utvruje:

opte i posebne standarde postignua; standarde kompetencija za profesiju nastavnika i vaspitaa standardekompetencija direktora; standarde kvaliteta udbenika i nastavnih sredstava; standarde uslova za ostvarivanjeposebnih programa u oblasti predkolskog vaspitanja i obrazovanja; standarde kvaliteta rada ustanove; 6)donosi: osnove programa, nastavne planove i programe,7) utvruje predlog: programa zavrnog ispita osnovnog obrazovanja i vaspitanja,8) utvruje postojanje potrebe za novim udbenicima, donosi plan udbenika i predlae ministru

odobravanje udbenika i nastavnih sredstava9) daje preporuke za obrazovanje i dopunsko obrazovanje nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika savetu

nadlenom za pitanja razvoja visokog obrazovanja;10) obezbeuje konsultacije i pribavlja miljenje predstavnika relevantnih drutveno marginalizovanih grupa

i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom.

31. Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja i vrste centara;Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja: 1) obavlja strune poslove iz oblasti obrazovanja ivaspitanja2) uestvuje u pripremi propisa iz nadlenosti:Ministarstva, Nacionalnog prosvetnog saveta, 3. Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih

Zavod u svom sastavu ima organizacione jedinice - centre, i to: 1) Centar za razvoj programa i udbenika;2) Centar za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih;3) Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju.Zavod moe da ima posebne organizacione jedinice za pitanja obrazovanja nacionalnih manjina, kao i druge

organizacione jedinice. 32. Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja obavlja strune poslove u: 1) oblasti praenja i

vrednovanja stepena,2) sprovoenje optih principa,3) ostvarenosti ciljeva obrazovanja i vaspitanja,4) standarda postignua po nivoima i vrstama obrazovanja,Zavod obavlja strune poslove koji se, odnose na: 1) pripremu:optih i posebnih standarda postignua; standarda kvaliteta rada ustanova; posebnih standarda postignua u

osnovnom obrazovanju i vaspitanju i u optem srednjem i umetnikom obrazovanju i vaspitanju; programazavrnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, maturskih ispita u optem srednjem i umetnikomobrazovanju i vaspitanju; pripremu instrumenata zavrnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, opte iumetnike mature u optem srednjem i umetnikom obrazovanju i vaspitanju, obradu i analizu rezultata ispita;2) vrednovanje ogleda;3) vrednovanje rada ustanova;4) obavljanje meunarodnih istraivanja, nacionalnih ispitivanja i praenje uenikih postignua;5) pruanje strune podrke Ministarstvu i nadlenim savetima po pitanju osiguranja kvaliteta i prikupljanja i

obrade podataka;

7/31/2019 Zakon Full

12/21

6) pruanje strune podrke ustanovama:praenje i vrednovanje stepena ostvarenosti ciljeva, optih i posebnih standarda postignua, samovrednovanja

ustanova, pripremanje materijala za ispitivanje i ocenjivanje uenika, strunih preporuka za prilagoavanjeposebnih standarda; 7) praenje usaglaenosti sistema vrednovanja i osiguranja kvaliteta obrazovanja ivaspitanja sa sistemima vrednovanja i osiguranja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja evropskih zemalja;8) druge poslove u skladu sa ovim zakonom, aktom o osnivanju i statutom Zavoda.Zavod u svom sastavu ima organizacione jedinice - centre 1. Centar za standarde; 2. Centar za ispite; 3.

Centar za vrednovanje i istraivanja. Zavod moe da ima posebne organizacione jedinice za pitanjaobrazovanja nacionalnih manjina, kao i druge organizacione jedinice. Zavod podnosi Ministarstvu posebne

periodine izvetaje o obrazovnim indikatorima. Ustanove i druge organizacije33. Vrste ustanova;Delatnost obrazovanja i vaspitanja obavljaju: 1) predkolska ustanova;2) u osnovnom obrazovanju i vaspitanjuosnovna kola, osnovna kola za obrazovanje odraslih, osnovna muzika, odnosno baletska kola i osnovna

kola za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju; 3) u srednjem obrazovanju i vaspitanju - srednjakola, i to:1. gimnazija (opta i specijalizovana), 2. struna kola, 3. meovita kola (gimnazija i struna ili

umetnika), 4. umetnika kola, 5. srednja kola za obrazovanje odraslih i 6. srednja kola za uenikesa smetnjama u razvoju. kola moe da obezbeuje smetaj i ishranu uenika. kola za uenike sa smetnjamau razvoju moe da prua dodatnu podrku u obrazovanju dece, uenika i odraslih sa smetnjama u razvoju uvaspitnoj grupi, odnosno drugoj koli i porodici. Unikatna ustanova, u smislu ovog zakona, jeste ustanova koja

jedina u Republici Srbiji ostvaruje odreeni program obrazovanja i vaspitanja. Ustanova od posebnog interesaza Republiku Srbiju, ustanova koja ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja koji je od posebnog interesa,odnosno koja je od posebnog kulturnog, prosvetnog ili istorijskog znaaja. Vlada odreuje unikatne i ustanoveod posebnog interesa za Republiku Srbiju. 34. Uslovi za osnivanje, poetak rada i obavljanje delatnosti;Ustanovu moe da osnuje: 1) Republika Srbija,2) autonomna pokrajina i3) jedinica lokalne samouprave,

ako: postoji potreba za vaspitanjem i obrazovanjem na odreenom podruju; ima program obrazovanja ivaspitanja; ima obezbeena sredstva za osnivanje i rad. Drugo pravno ili fiziko lice moe da osnuje ustanovuako, osim gornjih uslova, ima garanciju poslovne banke da su obezbeena sredstva u visini potrebnihsredstava za: 1) godinu dana rada predkolske ustanove,2) ciklus osnovnog obrazovanja ili za3) trajanje programa srednjeg obrazovanja.Ustanova moe da pone sa radom i da obavlja delatnost obrazovanja i vaspitanja ako ispunjava uslove za

osnivanje i ima: 1) propisani prostor, opremu i nastavna sredstva;2) nastavnike, vaspitae i strune saradnike u radnom odnosu na neodreeno vreme;3) obezbeene higijensko-tehnike uslove, u skladu sa zakonom i propisima kojima se ureuje ova oblast.Blie uslove za osnivanje, poetak rada i obavljanje delatnosti ustanove, propisuje ministar.

35. Obavljanje delatnosti u seditu i izdvojenom odeljenju;

36. Autonomija ustanove;Pod autonomijom ustanove podrazumeva se pravo na:1) donoenjestatuta, 2. programa obrazovanja i vaspitanja, 3. razvojnog plana, 4. godinjeg plana rada ustanove,

pravila ponaanja u ustanovi i drugih optih akata ustanove; 2) donoenje plana strunog usavravanja iprofesionalnog razvoja nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika;

3) samovrednovanje rada ustanove;4) izbor zaposlenih i predstavnika zaposlenih u organ upravljanja i strune organe;5) ureivanje unutranje organizacije i rada strunih organa;

7/31/2019 Zakon Full

13/21

6) nain ostvarivanja saradnje sa ustanovama iz oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne i deje zatite,javnim preduzeima, privrednim drutvima i drugim organizacijama, radi ostvarivanja prava dece, uenika izaposlenih.37. Odgovornost ustanove za bezbednost dece i uenika, pravila ponaanja u ustanovi;

Odgovornost ustanove za bezbednost dece i uenikaUstanova je duna da propie mere, nain i postupak zatite i bezbednosti dece i uenika za vreme boravka u

ustanovi i svih aktivnosti koje organizuje ustanova, u saradnji sa nadlenim organom jedinice lokalnesamouprave. Blie uslove, oblike, mere, nain, postupak i smernice za zatitu i bezbednost dece i uenika uustanovi, propisuje ministar.Pravila ponaanja u ustanoviU ustanovi se neguju odnosi meusobnog razumevanja i uvaavanja linosti dece, uenika, zaposlenih i

roditelja. Zaposleni imaju obavezu da svojim radom i ukupnim ponaanjem doprinose razvijanju pozitivneatmosfere u ustanovi. Ponaanje u ustanovi i odnosi dece, uenika, zaposlenih i roditelja ureuju se pravilima

ponaanja u ustanovi. 38. Zabrana diskriminacije i stranakog organizovanja;Zabrana diskriminacije

U ustanovi su zabranjene aktivnosti kojima se ugroavaju, omalovaavaju, diskriminiu ili izdvajaju lica,odnosno grupe lica, po osnovu: 1) rasne,2) nacionalne,3) etnike,4) jezike,5) verske pripadnosti6) polne pripadnosti,7) fizikih i psihikih svojstava,8) smetnji u razvoju i invaliditeta,9) zdravstvenog stanja, uzrasta,10) socijalnog i kulturnog porekla,

11) imovnog stanja,12) politikog opredeljenja i13) podsticanje ili nespreavanje takvih aktivnosti,14) kao i po drugim osnovima utvrenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.Pod diskriminacijom lica ili grupe lica smatra se svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven nain,

iskljuivanje ili ograniavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili proputanje injenja, odnosnoneopravdano pravljenje razlika povlaivanjem ili davanjem prvenstva. Ne smatraju se diskriminacijom

posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zatite i napretka lica, odnosno grupe lica koja senalaze u nejednakom poloaju. Blie kriterijume za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog,uenika ili treeg lica u ustanovi, zajedniki propisuje ministar i ministar nadlean za poslove ljudskih prava.39. Razvojno planiranje i strukovno povezivanje.

Organi ustanove

40. Vrste i sastav organa ustanove; + 41. Organ upravljanja, predlaganje i njegovo imenovanje;

Organi ustanoveUstanova ima 1) organe upravljanja,2) rukovoenja,3) strune organe4) savetodavne organe,u skladu sa ovim zakonom, osnivakim aktom i optim aktom.Prilikom utvrivanja sastava organa upravljanja ustanove koju osniva drugo pravno ili fiziko lice,

obezbeuje se ravnopravna zastupljenost roditelja, a struni organi - obrazuju se u skladu sa optim aktom.

7/31/2019 Zakon Full

14/21

ORGANI USTANOVE IJI JE OSNIVA REPUBLIKA SRBIJA, AUTONOMNA POKRAJINA ILIJEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVEOrgani upravljanja ustanoveOrgan upravljanja u predkolskoj ustanovi jeste upravni odbor. Organ upravljanja u koli jeste kolski odbor.

Predsednik i lanovi organa upravljanja obavljaju poslove iz svoje nadlenosti, bez naknade.Sastav i imenovanje organa upravljanjaOrgan upravljanja ima devet lanova, ukljuujui i predsednika. lanove organa upravljanja ustanove imenuje

i razreava skuptina jedinice lokalne samouprave, a predsednika biraju lanovi veinom glasova od ukupnogbroja lanova organa upravljanja. Organ upravljanja ustanove ine po tri predstavnika 1) zaposlenih,

2) roditelja i3) jedinice lokalne samouprave.U ustanovi u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine lanovi organa upravljanja

- predstavnici jedinice lokalne samouprave imenuju se uz pribavljeno miljenje odgovarajueg nacionalnogsaveta nacionalne manjine. Ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi miljenje u roku od 15dana od prijema zahteva, smatra se da je miljenje dato. U ustanovi u kojoj se u veini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine ili za koje je, u skladu sa zakonom kojim se ureujunadlenosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, utvreno da su od posebnog znaaja za nacionalnumanjinu, nacionalni savet nacionalne manjine predlae najmanje jednog lana jedinice lokalne samouprave u

organ upravljanja. kolski odbor osnovne kole za obrazovanje odraslih ima sedam lanova, ukljuujui ipredsednika, od kojih tri iz reda zaposlenih i etiri predstavnika jedinice lokalne samouprave. Za srednje koleod posebnog interesa za Republiku Srbiju i unikatne kole Ministarstvo predlae skuptini jedinice lokalnesamouprave tri istaknuta predstavnika: privredne komore, zanatlija, udruenja poslodavaca, nacionalneorganizacije za zapoljavanje, sindikata i drugih zainteresovanih za rad kole (u daljem tekstu: socijalni

partneri). U kolski odbor srednje strune kole skuptina jedinice lokalne samouprave imenuje najmanjejednog predstavnika socijalnih partnera. kolski odbor srednje kole za obrazovanje odraslih ima devetlanova, ukljuujui i predsednika, i to po tri predstavnika zaposlenih, socijalnih partnera i jedinice lokalnesamouprave. lanove organa upravljanja iz reda zaposlenih predlae vaspitno-obrazovno, odnosnonastavniko vee, a iz reda roditelja - savet roditelja, tajnim izjanjavanjem. Za lana organa upravljanja nemoe da bude predloeno ni imenovano lice: 1) koje je pravnosnanom presudom osueno

za krivino delo za koje je izreena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca krivino delonasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zaputanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrvnjenje; zakrivino delo primanje mita ili davanje mita; za krivino delo iz grupe krivinih dela protiv polne slobode,

protiv pravnog saobraaja i protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom, bez obzira naizreenu krivinu sankciju, ni lice za koje je, u skladu sa zakonom, utvreno diskriminatorno ponaanje; 2)koje bi moglo da zastupa interese vie struktura, osim lanova sindikata;3) iji su poslovi, dunost ili funkcija nespojivi sa obavljanjem poslova u organu upravljanja;4) koje je ve imenovano za lana organa upravljanja druge ustanove;5) koje je izabrano za direktora druge ustanove;6) u drugim sluajevima, utvrenim zakonom.Skuptina jedinice lokalne samouprave odluuje reenjem o predlogu ovlaenog predlagaa. Ako ovlaeni

predlaga ne sprovede postupak u skladu sa ovim zakonom ili predloi kandidata suprotno odredbama ovogzakona, skuptina jedinice lokalne samouprave odreuje rok za usklaivanje sa ovim zakonom. Ako ovlaeni

predlaga ni u datom roku ne postupi u skladu sa ovim zakonom, skuptina jedinice lokalne samoupraveimenovae lanove organa upravljanja bez predloga ovlaenog predlagaa. Reenje o imenovanju, odnosnorazreenju organa upravljanja - konano je u upravnom postupku.Mandat organa upravljanjaMandat organa upravljanja traje etiri godine. Postupak za imenovanje lanova organa upravljanja pokree se

najkasnije dva meseca pre isteka mandata prethodno imenovanim lanovima organa upravljanja. Skuptinajedinice lokalne samouprave razreie, pre isteka mandata, pojedine lanove, ukljuujui i predsednika iliorgan upravljanja ustanove, na lini zahtev lana, kao i ako: 1) organ upravljanja donosi nezakonite odlukeili ne donosi odluke koje je na osnovu zakona i statuta duan da donosi;2) lan organa upravljanja neopravdanim odsustvovanjima ili nesavesnim radom onemoguava rad organa

upravljanja;3) u postupku preispitavanja akta o imenovanju utvrdi nepravilnosti;

7/31/2019 Zakon Full

15/21

4) ovlaeni predlaga pokrene inicijativu za razreenje lana organa upravljanja zbog prestanka osnova pokojem je imenovan u organ upravljanja;5) nastupi uslov iz lana 54. stav 10. ovog zakona.Izborni period novoimenovanog pojedinog lana organa upravljanja traje do isteka mandata organa

upravljanja. Kada Ministarstvo utvrdi nepravilnosti u postupku imenovanja, odnosno razreenja organaupravljanja, skuptina jedinice lokalne samouprave duna je da odmah, a najkasnije u roku od 15 dana od danadostavljanja akta kojim se nalae mera, otkloni utvrene nepravilnosti. Ako skuptina jedinice lokalnesamouprave ne pokrene postupak za preispitivanje akta o imenovanju, odnosno razreenju organa upravljanja ine usaglasi ga sa ovim zakonom, u roku, ministar razreava postojei i imenuje privremeni organ upravljanjaustanove.

Privremeni organ upravljanjaMinistar imenuje privremeni organ upravljanja ustanove ako ih ne imenuje jedinica lokalne samouprave do

isteka mandata prethodno imenovanim lanovima organa upravljanja. Mandat privremenog organa upravljanjaustanove traje do imenovanja novog. 42. Nadlenost organa upravljanja;Nadlenost organa upravljanja

Organ upravljanja ustanove: 1) donosistatut, pravila ponaanja u ustanovi i druge opte akte i daje saglasnost na akt o organizaciji i sistematizacijiposlova; 2) donosi

predkolski, kolski, odnosno vaspitni program (u daljem tekstu: program obrazovanja i vaspitanja), razvojniplan, godinji plan rada, usvaja izvetaje o njihovom ostvarivanju, vrednovanju i samovrednovanju; 3)utvruje predlog finansijskog plana za pripremu budeta Republike Srbije;4) donosi finansijski plan ustanove, u skladu sa zakonom;5) usvaja1. izvetaj o poslovanju, godinji obraun i izvetaj o izvoenju ekskurzija, odnosno nastave u prirodi; 6)

raspisuje konkurs i bira direktora;7) razmatra

potovanje optih principa, ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignua i preduzimamere za poboljanje uslova rada i ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada; 8) donosi1. plan strunog usavravanja zaposlenih i 2. usvaja izvetaj o njegovom ostvarivanju; 9) odluuje po

albi, odnosno prigovoru na reenje direktora;10) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i statutom.Organ upravljanja donosi odluke veinom glasova ukupnog broja lanova. Sednicama kolskog odbora

prisustvuje i uestvuje u njihovom radu predstavnik sindikata u koli, bez prava odluivanja. Sednicamakolskog odbora osnovne kole prisustvuju i uestvuju u njihovom radu dva predstavnika uenikog

parlamenta, bez prava odluivanja. Za obavljanje poslova iz svoje nadlenosti organ upravljanja odgovaraorganu koji ga imenuje i osnivau. 43. Direktor ustanove, uslovi i postupak za izbor i razreenje;

Direktor ustanoveDirektor rukovodi radom ustanove. Dunost direktora predkolske ustanove moe da obavlja lice koje ima:

obrazovanje iz lana 8. stav 2. ovog zakona za vaspitaa ili strunog saradnika, dozvolu za rad, obuku ipoloen ispit za direktora ustanove i najmanje pet godina rada u ustanovi nakon steenog odgovarajuegobrazovanja. Dunost direktora predkolske ustanove moe da obavlja i lice koje ima: odgovarajueobrazovanje iz lana 8. stav 3. ovog zakona za vaspitaa, dozvolu za rad, obuku i poloen ispit za direktoraustanove i najmanje deset godina rada u predkolskoj ustanovi na poslovima vaspitanja i obrazovanja nakonsteenog odgovarajueg obrazovanja. Dunost direktora kole moe da obavlja lice 1) koje imaodgovarajue obrazovanje za nastavnika te vrste kole i podruja rada, za pedagoga i psihologa,2) dozvolu za rad,3) obuku i poloen ispit za direktora ustanove i4) najmanje pet godina rada u ustanovi na poslovima obrazovanja i vaspitanja, nakon steenog

odgovarajueg obrazovanja.Izuzetno, dunost direktora osnovne kole moe da obavlja lice 1) koje ima odgovarajue obrazovanje za

nastavnika te vrste kole,

7/31/2019 Zakon Full

16/21

2) dozvolu za rad,3) obuku i poloen ispit za direktora ustanove i4) najmanje deset godina rada u ustanovi na poslovima obrazovanja i vaspitanja, nakon steenog

odgovarajueg obrazovanja,ako se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat sa odgovarajuim obrazovanjem. Na ponovljenom konkursu

kandidati koji imaju odgovarajue obrazovanje, ravnopravni su.Ispit za direktora ustanove moe da polae i lice koje ispunjava uslove za direktora ustanove i koje ima i

dokaz o pohaanom propisanom programu obuke. Lice koje poloi ispit za direktora stie dozvolu za raddirektora (u daljem tekstu: licenca za direktora). Izabrani direktor koji nema poloen ispit za direktora, duan

je da ga poloi u roku od godinu dana od dana stupanja na dunost. Direktoru koji ne poloi ispit za direktorau roku od godinu dana od dana stupanja na dunost, prestaje dunost direktora. Licenca za direktora oduzimase direktoru koji je osuen pravnosnanom presudom za krivino delo ili privredni prestup u vrenju dunosti.Direktor ustanove bira se na period od etiri godine. Mandat direktora tee od dana stupanja na dunost.Direktoru ustanove miruje radni odnos za vreme prvog izbornog perioda na radnom mestu sa koga je izabran.Direktoru ustanove prestaje radni odnos ako se u toku trajanja mandata utvrdi da ne ispunjava uslove ili odbijeda se podvrgne lekarskom pregledu na zahtev organa upravljanja. O pravima, obavezama i odgovornostimadirektora odluuje organ upravljanja. Blie uslove propisuje ministar.Izbor direktora ustanove

Direktora ustanove bira organ upravljanja na osnovu konkursa, po pribavljenom miljenju vaspitno-obrazovnog, nastavnikog, odnosno nastavnikog i pedagokog vea. U ustanovi u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine, kao i u ustanovi u kojoj se u veini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine ili za koje je, u skladu sa zakonom kojim se ureujunadlenosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, utvreno da su od posebnog znaaja za nacionalnumanjinu, organ upravljanja bira direktora uz pribavljeno miljenje odgovarajueg nacionalnog savetanacionalne manjine. Ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi miljenje u roku od 15 dana od

prijema zahteva, smatra se da je miljenje dato. Miljenje vea daje se na posebnoj sednici kojoj prisustvujusvi zaposleni i koji se izjanjavaju o svim kandidatima tajnim izjanjavanjem. Konkurs za izbor direktoraraspisuje se najkasnije tri meseca pre isteka mandata direktora. Odluka sa dokumentacijom o izabranomkandidatu dostavlja se ministru na saglasnost. Smatra se da je odluka organa upravljanja o izboru direktora

doneta, odnosno da je ministar dao na nju saglasnost ako u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke nedonese akt kojim odbija saglasnost. Organ upravljanja ustanove posle proteka roka donosi reenje o izborudirektora i dostavlja ga uesnicima konkursa. Reenjem se utvruju i vreme stupanja na dunost, kao i obaveza

polaganja ispita za direktora. Uesnik konkursa nezadovoljan reenjem ima pravo na sudsku zatitu uupravnom sporu. Akt o odbijanju saglasnosti ministar donosi ako se u postupku utvrdi da odluka nije doneta uskladu sa zakonom ili se njenim donoenjem dovodi u pitanje nesmetano obavljanje delatnosti ustanove. Akoministar donese akt kojim se odbija davanje saglasnosti na odluku o izboru direktora ustanove, raspisuje senovi konkurs. 44. Prava, obaveze i odgovornosti direktora;Prava direktora ustanove po prestanku dunostiDirektor ustanove kome prestane dunost zbog isteka drugog i svakog narednog mandata ili na lini zahtev,

rasporeuje se na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegovog obrazovanja. Ako nema odgovarajuihposlova u istoj ili drugoj ustanovi, lice ostvaruje prava kao zaposleni za ijim radom prestane potreba, u skladusa zakonom. Direktoru ustanove koji je razreen u skladu sa lanom 63. st. 3. i 4. ovog zakona, prestaje radniodnos bez prava na otpremninu. Direktoru ustanove kome u drugom i svakom narednom mandatu prestanedunost razreenjem, bez prestanka radnog odnosa, a koji ne moe da se rasporedi na poslove koji odgovarajustepenu i vrsti njegovog obrazovanja, prestaje radni odnos, uz isplatu otpremnine, u skladu sa zakonom.Nadlenost i odgovornost direktora ustanoveDirektor je odgovoran za zakonitost rada i za uspeno obavljanje delatnosti ustanove. Direktor za svoj rad

odgovara 1) organu upravljanja i2) ministru.Osim poslova utvrenih zakonom i statutom ustanove, direktor: 1) planira i organizuje ostvarivanje

programa obrazovanja i vaspitanja i svih aktivnosti ustanove;2) stara se o osiguranju kvaliteta, samovrednovanju, ostvarivanju standarda postignua i unapreivanju

obrazovno-vaspitnog rada;3) stara se o ostvarivanju razvojnog plana ustanove;

7/31/2019 Zakon Full

17/21

4) odluuje o korienju sredstava utvrenih finansijskim planom i odgovara za odobravanje i namenskokorienje tih sredstava, u skladu sa zakonom;5) sarauje sa organima jedinice lokalne samouprave, organizacijama i udruenjima;6) organizuje i vri pedagoko-instruktivni uvid i prati kvalitet obrazovno-vaspitnog rada i pedagoke

prakse i preduzima mere za unapreivanje i usavravanje rada nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika;7) planira i prati struno usavravanje i sprovodi postupak za sticanje zvanja nastavnika, vaspitaa i

strunog saradnika;8) preduzima mere u sluajevima povreda zabrana ovog zakona i nedolinog ponaanja zaposlenog i

njegovog negativnog uticaja na decu i uenike;9) preduzima mere radi izvravanja naloga prosvetnog inspektora i prosvetnog savetnika, kao i drugih

inspekcijskih organa;10) stara se o blagovremenom i tanom unosu i odravanju aurnosti baze podataka o ustanovi u okviru

jedinstvenog informacionog sistema prosvete;11) stara se o blagovremenom objavljivanju i obavetavanju zaposlenih, uenika i roditelja odnosno

staratelja, strunih organa i organa upravljanja o svim pitanjima od interesa za rad ustanove i ovih organa;12) saziva i rukovodi sednicama vaspitno-obrazovnog, nastavnikog, odnosno pedagokog vea, bez prava

odluivanja;13) obrazuje struna tela i timove, usmerava i usklauje rad strunih organa u ustanovi;

14) sarauje sa roditeljima, odnosno starateljima dece i uenika;15) podnosi izvetaje o svom radu i radu ustanove organu upravljanja, najmanje dva puta godinje;16) donosi opti akt o organizaciji i sistematizaciji poslova;17) odluuje o pravima, obavezama i odgovornostima uenika i zaposlenih, u skladu sa ovim i posebnim

zakonom.U sluaju privremene odsutnosti ili spreenosti direktora da obavlja dunost, zamenjuje ga nastavnik, vaspita

i struni saradnik u ustanovi na osnovu ovlaenja direktora, odnosno organa upravljanja, u skladu sazakonom. 45. Struni organi ustanove.Struni organi, timovi i pedagoki kolegijum ustanoveStruni organi predkolske ustanove jesu vaspitno-obrazovno vee i struni aktivi vaspitaa i medicinskih

sestara, aktiv za razvojno planiranje i drugi struni aktivi i timovi, u skladu sa statutom. Struni organi kolejesu: 1) nastavniko vee,2) odeljenjsko vee,3) struno vee za razrednu nastavu,4) struno vee za oblasti predmeta,5) struni aktivi za razvojno planiranje i za razvoj kolskog programa i6) drugi struni aktivi i timovi, u skladu sa statutom.kola sa domom ima i pedagoko vee. Vaspitno-obrazovno vee ine vaspitai i struni saradnici.

Nastavniko vee ine nastavnici, vaspitai i struni saradnici. Pedagoko vee ine vaspitai i strunisaradnici koji ostvaruju vaspitni rad u koli sa domom. Odeljenjsko vee ine nastavnici koji izvode nastavu uodreenom odeljenju. Struno vee za razrednu nastavu ine nastavnici koji izvode nastavu u prvom ciklusu

obrazovanja. Pedagoki asistent uestvuje u radu vea bez prava odluivanja. Struno vee za oblasti predmetaine nastavnici koji izvode nastavu iz grupe srodnih predmeta. Struni aktiv za razvojno planiranje ine: 1)

predstavnici nastavnika, vaspitaa, strunih saradnika,2) jedinice lokalne samouprave,3) uenikog parlamenta i4) saveta roditelja.lanove strunog aktiva za razvojno planiranje imenuje organ upravljanja. Struni aktiv za razvoj kolskog

programa ine predstavnici: 1) nastavnika i2) strunih saradnika.lanove strunog aktiva za razvoj kolskog programa imenuje nastavniko vee. Direktor obrazuje tim za

ostvarivanje odreenog zadatka, programa ili projekta. Tim mogu da ine predstavnici zaposlenih, roditelja,jedinice lokalne samouprave, odnosno strunjaka za pojedina pitanja. U koli u kojoj stiu obrazovanje uenicisa smetnjama u razvoju, direktor obrazuje struni tim za inkluzivno obrazovanje. Pedagoki kolegijum ine :1) predsednici strunih vea i strunih aktiva2) i predstavnik strunih saradnika.

7/31/2019 Zakon Full

18/21

Pedagoki kolegijum razmatra pitanja i daje miljenje u vezi sa poslovima direktora ( 1) planira iorganizuje ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja i svih aktivnosti ustanove;2) stara se o osiguranju kvaliteta, samovrednovanju, ostvarivanju standarda postignua i unapreivanju

obrazovno-vaspitnog rada;3) stara se o ostvarivanju razvojnog plana ustanove;4) sarauje sa organima jedinice lokalne samouprave, organizacijama i udruenjima;5) organizuje i vri pedagoko-instruktivni uvid i prati kvalitet obrazovno-vaspitnog rada i pedagoke

prakse i preduzima mere za unapreivanje i usavravanje rada nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika;6) planira i prati struno usavravanje i sprovodi postupak za sticanje zvanja nastavnika, vaspitaa i

strunog saradnika;. )Pedagokim kolegijumom predsedava i rukovodi direktor, odnosno pomonik direktora, a odeljenjskim

veem odeljenjski stareina. Sednicama strunih organa kole mogu da prisustvuju predstavnici uenikogparlamenta, bez prava odluivanja. Programi obrazovanja i vaspitanja46. Vrste programa obrazovanja i vaspitanja;???

47. Donoenje nastavnog plana i programa, predkolskog, kolskog i vaspitnog programa.

Predkolski, kolski i program vaspitnog rada pripremaju odgovarajui struni organi ustanove. O predloguprograma ustanova pribavlja miljenja saveta roditelja, a kola i od uenikog parlamenta i saglasnostnadlenog organa osnivaa na planirana materijalna sredstva za njihovo ostvarivanje. Ako se programobrazovanja i vaspitanja ili njegov deo ostvaruje na stranom jeziku, pre njegovog donoenja kola pribavljasaglasnost ministra. Kada je osniva ustanove Republika Srbija saglasnost daje Ministarstvo. Program donosiorgan upravljanja ustanove.

Ostvarivanje obrazovanja i vaspitanja48. kolska godina;

kolska i radna godinaObrazovno-vaspitni rad kole ostvaruje se u toku kolske godine, koja poinje 1. septembra, a zavrava se 31.avgusta naredne godine. Obrazovno-vaspitni rad organizuje se u dva polugodita. Uenici imaju kolskiraspust. Vreme, trajanje i organizacija obrazovno-vaspitnog rada i kolskog raspusta utvruje se kolskimkalendarom. kolski kalendar propisuje ministar do 1. juna. kolski kalendar moe da se menja u izuzetnimsluajevima, na zahtev kole, uz saglasnost ministra. Vaspitno-obrazovni rad predkolske ustanove ostvarujese u toku radne godine, koja se prilagoava kolskoj godini. 49. Godinji program rada;Godinjim planom rada utvruju se 1) vreme,2) mesto,3) nain i

4) nosiociostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja.Godinji plan rada ustanova donosi u skladu sa 1) kolskim kalendarom,2) razvojnim planom i3) predkolskim, kolskim i vaspitnim programom,do 15. septembra.

50. Predkolsko vaspitanje i obrazovanje;Predkolsko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje se u trajanju utvrenom programom predkolskog vaspitanja i

obrazovanja. Program pripreme deteta pred polazak u osnovnu kolu u okviru predkolskog vaspitanja iobrazovanja (u daljem tekstu: pripremni predkolski program) traje etiri sata dnevno, najmanje devet meseci.Pripremni predkolski program ostvaruje vaspita. 51. Trajanje osnovnog i srednjeg obrazovanja, strunogosposobljavanja i obuke;Trajanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja

7/31/2019 Zakon Full

19/21

Osnovno obrazovanje i vaspitanje traje osam godina i ostvaruje se u dva obrazovna ciklusa. Prvi ciklusobuhvata prvi do etvrtog razreda, za koje se organizuje razredna nastava, u skladu sa posebnim zakonom.Izuzetno, nastava stranog jezika, izbornih i fakultativnih predmeta moe da se organizuje i kao predmetna, uskladu sa posebnim zakonom i kolskim programom. Drugi ciklus obuhvata peti do osmog razreda, za koje seorganizuje predmetna nastava, u skladu sa kolskim programom. Osnovno muziko obrazovanje i vaspitanjetraje od dve do est, a baletsko etiri godine i ostvaruju se u dva obrazovna ciklusa, u skladu sa posebnimzakonom i kolskim programom. Osnovno obrazovanje odraslih organizuje se po razredima od prvog doosmog razreda i traje od tri do pet godina, u skladu sa kolskim programom.Trajanje srednjeg obrazovanja i vaspitanja i strunog usavravanjaSrednje obrazovanje i vaspitanje traje tri ili etiri godine, u skladu sa posebnim zakonom i kolskim

programom. Srednje obrazovanje odraslih traje dve ili tri godine, u skladu sa posebnim zakonom i kolskimprogramom. Specijalistiko i majstorsko obrazovanje traje od godinu do dve godine, u skladu sa posebnimzakonom i propisanim programom. 52. Ogled;Unapreivanje kvaliteta i osavremenjavanje obrazovno-vaspitnog rada, uvoenje novih sadraja programa

obrazovanja i vaspitanja, organizacionih novina ili naina finansiranja mogu da se pre njihovog uvoenjaproveravaju ogledom. Inicijativu za uvoenje ogleda sa predlogom programa moe da podnese ustanova,nadleni savet, zavodi ili drugo pravno lice. Program ogleda sadri cilj, oekivane ishode, trajanje, nain iuslove njegovog ostvarivanja i nain vrednovanja. Inicijativu sa predlogom ogleda razmatra ministar i po

prihvatanju inicijative odluuje o odobravanju ogleda i propisuje program ogleda. Za inicijativu koja ukljuujeznaajne novine ministar moe da pribavi i miljenje nadlenog saveta. Ministar raspisuje konkurs zasprovoenje ogleda i po okonanju konkursa odreuje ustanovu za njegovo sprovoenje. Prednost zasprovoenje ogleda ima ustanova koja je podnela inicijativu. Ogled moe da traje najdue pet godina, od kojihse u poslednjoj godini sprovodi vrednovanje ogleda. U postupku vrednovanja ogleda sprovoenje programa

prati prosvetni savetnik, a ocenu ostvarenog cilja i oekivanih ishoda na kraju ogleda - Zavod za vrednovanjekvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koji daje odgovarajui predlog ministru i inicijatoru ogleda. Izvetaj osprovedenom ogledu i ocena ogleda objavljuje se na nain koji je dostupan iroj strunoj javnosti. Na osnovuizvetaja o sprovedenom ogledu i ocene ogleda ministar odluuje o njegovoj daljoj primeni. Za vremeizvoenja ogleda u ustanovi se ne mogu vriti statusne promene. Isprava izdata na osnovu kolskog programaogleda ima karakter javne isprave, u skladu sa ovim i posebnim zakonom. 53. Udbenici.

U ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada koriste se udbenici i nastavna sredstva koje, na predlog nadlenogsaveta odobri ministar, u skladu sa posebnim zakonom. Ministar moe da odobri vie udbenika za istipredmet u istom razredu, kao i strani udbenik. Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku nacionalnemanjine, koriste se udbenici i nastavna sredstva odobreni, u skladu sa posebnim zakonom. Strani udbenikmoe da se odobri za upotrebu, u skladu sa posebnim zakonom. U postupku odobravanja utvruje se da liudbenik odgovara standardima kvaliteta, koji se odnose na sadrinu, pedagoko-psiholoke zahteve,didaktiku i metodiku obradu, jezike zahteve, izradu, grafiku, likovnu i tehniku opremljenost udbenika,odnosno da li obezbeuje ostvarivanje principa i ciljeva obrazovanja i standarda postignua. U ostvarivanjuobrazovno-vaspitnog rada mogu da se koriste i druga nastavna sredstva i pomagala, u skladu sa posebnimzakonom. Za uenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, izdaju se udbenici, u skladu sa njihovim

potrebama. Nadzor nad radom ustanova

54. Upravni nadzor; - nije sigurno

Poslovi inspekcijskog nadzoraInspekcijskim nadzorom:

1) ispituje se sprovoenje ovog i posebnog zakona i propisa donetih na osnovu njih, neposrednim uvidomu rad ustanove i2) zavisno od rezultata nadzora, izriu mere i kontrolie njihovo izvrenje.Poslove inspekcijskog nadzora vri prosvetni inspektor. U okviru ovlaenja utvrenih zakonom, prosvetni

inspektor vri kontrolu:1) postupanja ustanove u pogledu sprovoenja zakona, drugih propisa u oblasti obrazovanja i vaspitanja ioptih akata;2) ostvarivanja zatite prava deteta i uenika, njihovih roditelja, odnosno staratelja i zaposlenih;3) ostvarivanja prava i obaveza zaposlenih, uenika i njihovih roditelja, odnosno staratelja;

7/31/2019 Zakon Full

20/21

4) obezbeivanja zatite deteta i uenika i zaposlenih od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja,zanemarivanja i stranakog organizovanja i delovanja u ustanovi;5) postupka upisa i ponitava upis u kolu ako je obavljen suprotno ovom zakonu;6) ispunjenosti propisanih uslova za sprovoenje ispita;7) propisane evidencije koju vodi ustanova i utvruje injenice u postupku ponitavanja javnih isprava

koje izdaje ustanova.U postupku verifikacije po nalogu Ministarstva, ispituje ispunjenost uslova zakona i postupa u okviru svojih

ovlaenja u sluaju obustave rada ili trajka u ustanovi organizovanog suprotno zakonu. 55. Struno-pedagoki nadzor.

Poslove struno-pedagokog nadzora vri prosvetni savetnik.Prosvetni savetnik:1) vrednuje kvalitet rada ustanove, odnosno doma uenika na osnovu utvrenih standarda, ostvarivanjerazvojnog plana i programa obrazovanja i vaspitanja;2) prua pomo i podrku samovrednovanju ustanove;3) prati povanje optihto principa i ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja;4) savetuje i prua strunu pomo nastavniku, vaspitau, strunom saradniku i direktoru radi poboljanja

kvaliteta njihovog rada i rada ustanove i ostvarivanja standarda postignua;5) savetuje i prua strunu pomo ustanovi u obezbeivanju zatite dece, uenika i zaposlenih od

diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u ustanovi;6) ostvaruje neposredan uvid u rad ustanove, odnosno doma uenika, nastavnika, vaspitaa, strunogsaradnika i direktora;7) prisustvuje izvoenju nastave, ispita i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada;8) prati ostvarivanje ogleda;9) procenjuje ispunjenost uslova za sticanje zvanja;10) prati i procenjuje kvalitet rada savetnika - spoljnog saradnika;11) predlae ustanovi, ministru i nadlenim organima preduzimanje neophodnih mera za otklanjanje

nepravilnosti i nedostataka u obavljanju obrazovno-vaspitnog, strunog, odnosno vaspitnog rada i za njihovounapreivanje.Prosvetni savetnik u obavljanju poslova 1) iz stava 2. ta. 1), 3) do 5), ovog lana, pribavlja miljenje od

predstavnika uenikog parlamenta,2) kao i u vezi sa pitanjima:davanja miljenja i predloga strunim organima, kolskom odboru, savetu roditelja i direktoru o: pravilima

ponaanja u koli, merama bezbednosti uenika, godinjem planu rada, kolskom razvojnom planu, kolskomprogramu, nainu ureivanja kolskog prostora, izboru udbenika, slobodnim i vannastavnim aktivnostima,ueu na sportskim i drugim takmienjima i organizaciji svih manifestacija uenika u koli i van nje i drugim

pitanjima od znaaja za njihovo obrazovanje; razmatranja odnosa i saradnje uenika i nastavnika, vaspitaa ilistrunog saradnika i atmosfere u koli; aktivnog uea u procesu planiranja razvoja kole i usamovrednovanju kole; ovog zakona.Finansiranje delatnosti ustanova

56. Sredstva iz budeta Republike;U budetu Republike Srbije obezbeuju se sredstva za sticanje obrazovanja i vaspitanja dece i uenika u

osnovnoj i srednjoj koli koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave. Ubudetu Republike Srbije obezbeuju se sredstva za: 1) ostvarivanje pripremnog predkolskog programa (1god);2) ostvarivanje predkolskog programa za rad sa decom sa smetnjama u razvoju;3) ostvarivanje predkolskog programa za rad sa decom na bolnikom leenju;4) plate, naknade i dodatke zaposlenih, socijalne doprinose i otpremnine;5) razvojne programe i projekte ustanova, uee u oblasti investicija, strunog usavravanja zaposlenih i

takmienja uenika na republikom i meunarodnom nivou,6) rad unikatnih kola i kola od posebnog interesa;7) podrku posebno talentovanim uenicima u vidu bespovratne novane pomoiU ustanovi primenjuju se propisi kojima se ureuju plate i naknade i druga primanja zaposlenih u javnim

slubama.57. Sredstva iz budeta jedinice lokalne samouprave;

7/31/2019 Zakon Full

21/21

U budetu jedinice lokalne samouprave obezbeuju se sredstva za deo ekonomske cene obrazovanja ivaspitanja dece i uenika koja obuhvata ostale tekue rashode. U budetu jedinice lokalne samoupraveobezbeuju se sredstva i za: 1) ostvarivanje delatnosti predkolskog vaspitanja i obrazovanja u visini 80odsto od ekonomske cene po detetu,2) struno usavravanje zaposlenih;3) jubilarne nagrade i pomo zaposlenima;4) prevoz: dece i njihovih pratilaca radi pohaanja pripremnog predkolskog programa na udaljenosti veoj

od dva kilometra, uenika osnovne kole na udaljenosti veoj od etiri kilometra od sedita kole; prevoz,smetaj i ishranu dece i uenika sa smetnjama u razvoju, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od kole;

prevoz uenika na republika i meunarodna takmienja;5) prevoz zaposlenih;6) kapitalne izdatke;7) zatitu i bezbednost dece i uenika,58. Obezbeivanje vieg standarda obrazovanja.Ustanova moe ueem roditelja dece i uenika, jedinice lokalne samouprave, donatora, sponzora ili od

proirene delatnosti da obezbedi sredstva za vii kvalitet u oblasti predkolskog, osnovnog i srednjegobrazovanja. Sredstva koriste se za poboljanje uslova obrazovanja i vaspitanja u pogledu prostora, opreme inastavnih sredstava, za ostvarivanje programa koji nisu delatnost ustanove, za ishranu i pomo deci i

uenicima.