www.paragraf.rs

Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

ZAKON

O IZVRENJU KRIVINIH SANKCIJA

("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 72/2009 i 31/2011)

Deo prvi OPTI DEO

Glava prva

OSNOVNE ODREDBE

Sadrina zakona

lan 1

Ovim zakonom ureuje se, ako posebnim zakonom nije drukije ureeno, postupak izvrenja

krivinih sankcija prema punoletnim licima, prava i obaveze lica prema kojima se izvravaju

sankcije, organizacija Uprave za izvrenje krivinih sankcija, nadzor nad njenim radom,

izvrenje sankcija izreenih za privredne prestupe i prekraje, oduzimanje imovinske koristi

pribavljene krivinim delom i privrednim prestupom i primena mere pritvora.

Ako je zakonom o potvrivanju meunarodnog ugovora ureeno neko pitanje iz stava 1. ovog

lana, primenjivae se odredbe tog zakona.

Svrha izvrenja sankcija

lan 2

Svrha primene krivinih sankcija jeste suzbijanje dela kojima se povreuju ili ugroavaju ovek i

druge osnovne drutvene vrednosti. Ova svrha se ostvaruje putem izvrenja pravnosnanih i

izvrnih sudskih odluka.

Primena ovog zakona na izvrenje odluka stranih sudova

lan 3

Odredbe ovog zakona primenjuju se i prilikom izvrenja krivinih sankcija koje izreknu strani

sudovi, kad je to odreeno posebnim zakonom i meunarodnim ugovorom.

Pristupanje izvrenju sankcije

lan 4

Izvrenju sankcije pristupa se kad odluka kojom je sankcija izreena postane pravnosnana i

kad za izvrenje sankcije nema zakonskih smetnji.

Izuzetno, kad je to zakonom posebno odreeno, sa izvrenjem sankcije moe se otpoeti i pre

nego to je postala pravnosnana odluka kojom je ona izreena.

Odlaganje i prekid izvrenja sankcije

lan 5

Izvrenje sankcije moe se odloiti i prekinuti pod uslovima odreenim ovim zakonom.

Osnovne odredbe o poloaju lica prema kome se izvrava sankcija

lan 6

Sankcija se izvrava na nain kojim se jami potovanje dostojanstva lica prema kome se ona

izvrava.

Zabranjeni su i kanjivi postupci kojima se lice prema kome se izvrava sankcija podvrgava bilo

kakvom obliku muenja, zlostavljanja, poniavanja ili eksperimentisanja.

Kanjiva je prinuda prema licu prema kome se izvrava sankcija ako je nesrazmerna potrebama

njenog izvrenja.

lan 7

Lice prema kome se izvrava sankcija ne sme biti stavljeno u neravnopravan poloaj zbog rase,

boje koe, pola, jezika, vere, politikih i drugih uverenja, nacionalnog ili socijalnog porekla,

imovnog stanja, obrazovanja, drutvenog poloaja ili drugog linog svojstva.

lan 8

Lice prema kome se izvrava sankcija ima pravo na zatitu osnovnih prava propisanih Ustavom,

potvrenim meunarodnim ugovorima, opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i ovim

zakonom.

Lice prema kome se izvrava sankcija moe biti ogranieno u osnovnim pravima samo u meri

neophodnoj za izvrenje sankcije i u postupku propisanom ovim zakonom.

lan 9

Protiv pojedinanih akata kojima se reava o pravima i obavezama lica prema kome se izvrava

sankcija dozvoljena je sudska zatita, u skladu sa ovim zakonom.

Za podneske, slubene radnje i reenja u vezi sa primenom odredaba ovog zakona ne plaa se

taksa, ako zakonom nije drukije odreeno.

Voenje evidencija

lan 10

O licima prema kojima se izvravaju sankcije i pritvor vode se odgovarajue evidencije.

Blie propise o evidencijama donosi ministar nadlean za pravosue.

Sredstva za izvrenje sankcija

lan 11

Sredstva za izvrenje sankcija obezbeuju se u budetu Republike Srbije.

Lice prema kome se izvrava sankcija ne plaa trokove izvrenja, osim ako zakonom nije

drukije odreeno.

Glava druga

UPRAVA ZA IZVRENJE KRIVINIH SANKCIJA

I DELATNOST UPRAVE ZA IZVRENJE KRIVINIH SANKCIJA

lan 12

Uprava za izvrenje krivinih sankcija (u daljem tekstu: Uprava) organizuje, sprovodi i nadzire

izvrenje kazne zatvora, maloletnikog zatvora, kazne rada u javnom interesu, uslovne osude

sa zatitnim nadzorom, mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u

zdravstvenoj ustanovi, obaveznog leenja narkomana i obaveznog leenja alkoholiara, kao i

vaspitne mere upuivanja u vaspitno-popravni dom (u daljem tekstu: krivine sankcije).

Uprava je organ uprave u sastavu Ministarstva pravde Republike Srbije.

Uprava vodi jedinstvene evidencije o licima prema kojima se izvravaju krivine sankcije.

Uprava preduzima mere u cilju stalnog strunog obrazovanja i usavravanja zaposlenih.

Struno osposobljavanje i obuka obavljaju se u Centru za obuku i struno osposobljavanje

Uprave za izvrenje krivinih sankcija (u daljem tekstu: Centar).

Uprava ostvaruje saradnju sa odgovarajuim ustanovama, udruenjima i organizacijama koje se

bave problemima izvrenja krivinih sankcija.

Unutranje ureenje, organizaciju i delokrug organizacionih jedinica u sastavu Uprave,

propisuje Vlada uredbom.

II UREENJE UPRAVE

1. Zavodi

Vrste zavoda

lan 13

U Upravi postoje sledee vrste zavoda:

1) kazneno-popravni zavod i okruni zatvor - za izvrenje kazne zatvora;

2) kazneno-popravni zavod za ene - za izvrenje kazne zatvora i maloletnikog zatvora

izreene enama;

3) kazneno-popravni zavod za maloletnike - za izvrenje kazne maloletnikog zatvora;

4) Specijalna zatvorska bolnica - za leenje osuenih i pritvorenih lica, za izvrenje mera

bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog

leenja alkoholiara i obaveznog leenja narkomana;

5) vaspitno-popravni dom - za izvrenje vaspitne mere upuivanja u vaspitno-popravni dom.

6) (brisana)

Tipovi zavoda

lan 14

Prema stepenu obezbeenja i nainu postupanja sa osuenima, zavodi mogu biti otvorenog,

poluotvorenog, zatvorenog i zatvorenog tipa sa posebnim obezbeenjem.

U zavodima otvorenog tipa ne postoje prepreke za bekstvo.

U zavodima poluotvorenog tipa sluba za obezbeenje predstavlja osnovnu prepreku za

bekstvo.

U zavodima zatvorenog tipa, pored slube za obezbeenje postoje i druge prepreke za

spreavanje bekstva.

U zavodima zatvorenog tipa sa posebnim obezbeenjem postoje posebne prepreke za

spreavanje bekstva i posebna panja se posveuje postupanju sa osuenima.

lan 15

Kazneno-popravni zavod za ene, okruni zatvor i vaspitno-popravni dom su poluotvorenog

tipa.

Specijalna zatvorska bolnica i kazneno-popravni zavod za maloletnike su zatvorenog tipa.

Samo kazneno-popravni zavod moe biti zavod zatvorenog tipa sa posebnim obezbeenjem.

Odeljenja u zavodima

lan 16

U zavodima mogu postojati otvorena, poluotvorena, zatvorena odeljenja i zatvorena odeljenja

sa pojaanim nadzorom.

Osnivanje zavoda

lan 17

Zavod i Centar osnivaju se aktom Vlade.

Aktom o osnivanju zavoda odreuje se vrsta, tip i sedite zavoda, odnosno delatnost i sedite

Centra.

2. Slube u zavodima

Vrste slubi

lan 18

U zavodima mogu postojati sledee slube:

1) sluba za tretman;

2) sluba za obezbeenje;

3) sluba za obuku i upoljavanje;

4) sluba za zdravstvenu zatitu;

5) sluba za opte poslove.

Za dva ili vie zavoda mogu se obrazovati zajednike slube.

Sluba za obezbeenje je jedinstvena formacija Uprave.

Zavod mora raspolagati posebnom prostorijom za izdvajanje obolelih osuenih.

Zavod za ene mora raspolagati posebnom opremom za leenje trudnica, porodilja i bolesti

ena.

Sluba za tretman

lan 19

Sluba za tretman primenjuje metode i postupke kojima se na osuene utie da ubudue ne

ine krivina dela.

Sluba za tretman utvruje program postupanja prema osuenom i usklauje rad ostalih slubi i

drugih uesnika na njihovom sprovoenju.

Sluba za obezbeenje

lan 20

Sluba za obezbeenje stara se o sigurnosti ljudi i imovine u zavodu, sprovodi osuena i

pritvorena lica, uestvuje u utvrivanju i sprovoenju programa postupanja prema osuenom i

obavlja druge poslove odreene zakonom.

Sluba za obezbeenje sprovodi osuena i pritvorena lica u slubenim vozilima koja su

opremljena ureajima za davanje posebnih svetlosnih i zvunih signala, propisanom

ventilacijom i osvetljenjem.

Sluba za obezbeenje moe biti opremljena slubenim psima koji se koriste za pronalaenje

opojnih droga ili psihoaktivnih supstanci i eksplozivnih sredstava ili naprava.

lan 21

Sluba za obezbeenje je naoruana i uniformisana.

Pripadnici slube za obezbeenje, zaposleni u organizacionoj jedinici Uprave nadlenoj za

nadzor, bezbednost, kao i naelnici i zamenici naelnika odeljenja u seditu Uprave, upravnici

zavoda i njegovi zamenici mogu po nareenju direktora Uprave ili upravnika zavoda vriti

dunost u civilnom odelu.

Pripadnici slube za obezbeenje, zaposleni u organizacionoj jedinici Uprave nadlenoj za

nadzor, bezbednost, kao i naelnici i zamenici naelnika odeljenja u seditu Uprave, upravnici

zavoda i njegovi zamenici imaju slubenu legitimaciju, iju sadrinu i izgled propisuje ministar

nadlean za pravosue.

Po odobrenju direktora Uprave pripadnik slube za obezbeenje moe nositi slubeno oruje za

linu bezbednost i van radnog vremena.

Pripadnik slube za obezbeenje kome je dato odobrenje za noenje slubenog oruja za linu

bezbednost van radnog vremena duan je da ga nosi na bezbedan nain, kao i da preduzme

sve bezbednosne mere da ne bi dolo do zloupotrebe oruja, odnosno da oruje ne bi dolo u

posed neovlaenog lica.

Sluba za obuku i upoljavanje

lan 22

Sluba za obuku i upoljavanje obuava osuene za rad, organizuje njihov rad i obavlja druge

poslove odreene zakonom, saglasno programu postupanja prema osuenom.

Osueni se obuavaju i rade u zavodima ili izvan zavoda.

Rad Slube za obuku i upoljavanje se obavlja u okviru zakonom dozvoljenih delatnosti i u

skladu sa optim propisima za svaku pojedinu delatnost.

Na predlog upravnika zavoda, direktor Uprave daje saglasnost za obavljanje delatnosti.

Proizvodi i usluge iz rada Slube za obuku i upoljavanje mogu se koristiti za funkcionisanje

Uprave, sopstvene potrebe zavoda i za potrebe drugih zavoda.

Zavod moe da prodaje na tritu proizvode i usluge nastale u toku obuke i rada osuenih.

Prihod od prodaje proizvoda i usluga iz obuke i rada osuenih koristi zavod, na osnovu

finansijskog plana zavoda donetog uz saglasnost direktora Uprave. Prihodi se koriste za pokrie

izdataka nastalih radom osuenih, naknade za rad i nagrade za rad osuenih, tehnoloko

unapreenje rada i poboljanje uslova ivota i rada osuenih.

Postizanje prihoda od obuke i rada osuenih ne sme tetiti ostvarenju svrhe obuke i

upoljavanja.

Blii propis o organizaciji rada Slube za obuku i upoljavanje donosi ministar nadlean za

pravosue.

Sluba za zdravstvenu zatitu

lan 23

Sluba za zdravstvenu zatitu vri zdravstvenu prevenciju, lei osuena i pritvorena lica,

nadzire higijenu i kvalitet hrane i vode i uestvuje u utvrivanju i sprovoenju programa

postupanja prema osuenom.

Sluba za zdravstvenu zatitu ima najmanje jednog lekara i jednog medicinskog tehniara, a

mora omoguiti usluge i jednog lekara psihijatra.

Kad je bolniko leenje organizovano u zavodu, zavod mora imati lekara i bolniko osoblje sa

propisanom strunom spremom i raspolagati odgovarajuim bolnikim prostorijama i biti

snabdeven medicinskim materijalom, priborom, ureajima i lekovima.

Zdravstvenom radniku koji pregleda i lei osuenog garantuje se i obezbeuje puna

profesionalna nezavisnost, saglasno zakonu i etikom kodeksu.

Sluba za opte poslove

lan 24

Sluba za opte poslove obavlja pravne, administrativne, raunovodstvene, finansijske,

evidencijske i druge poslove od opteg znaaja za zavod i prua pravnu pomo osuenim i

pritvorenim licima.

3. Akt o kunom redu zavoda

lan 25

Nain ivota i rada osuenih blie se ureuje aktom o kunom redu zavoda.

Akt o kunom redu zavoda donosi ministar nadlean za pravosue.

4. Rukovoenje u Upravi

Direktor Uprave

lan 26

Upravom rukovodi direktor Uprave.

Direktora Uprave, na obrazloen predlog ministra nadlenog za pravosue, postavlja Vlada

Republike Srbije, na pet godina.

Direktor Uprave predstavlja Upravu i odgovoran je za zakonito i pravilno izvrenje krivinih

sankcija u Republici Srbiji.

Za direktora Uprave moe biti postavljeno lice koje ima visoku kolsku spremu i najmanje devet

godina radnog iskustva posle steenog visokog obrazovanja na studijama drugog stepena

(diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, specijalistike

strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od etiri godine.

Upravnik zavoda

lan 27

Zavodom rukovodi upravnik zavoda.

Upravnika zavoda, na obrazloen predlog direktora Uprave rasporeuje ministar nadlean za

pravosue.

Upravnik zavoda zastupa zavod i odgovoran je za zakonit i pravilan rad u zavodu.

Upravnik zavoda moe imati zamenika koga, na obrazloen predlog direktora Uprave,

rasporeuje ministar nadlean za pravosue.

Za upravnika zavoda i zamenika upravnika moe biti rasporeeno lice koje ima sedam godina

radnog iskustva na poslovima izvrenja sankcija, u pravosuu, advokaturi, vojsci ili policiji, posle

steenog visokog obrazovanja na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije -

master, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije), odnosno na

osnovnim studijama u trajanju od etiri godine.

Naelnik slube

lan 28

Slubom u zavodu rukovodi naelnik slube.

Naelnika slube, na obrazloen predlog upravnika zavoda, rasporeuje direktor Uprave.

Za naelnika slube moe biti rasporeeno lice koje je steklo visoko obrazovanje na studijama

drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije,

specijalistike strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od etiri godine i

koje ima pet godina radnog iskustva na istim ili odgovarajuim poslovima.

III JAVNOST RADA UPRAVE

lan 29

Rad Uprave je javan.

Ministar nadlean za pravosue i direktor Uprave, neposredno ili preko lica koje ovlaste,

obavetavaju javnost o izvrenju sankcija, pod uslovom da se time ne povreuje slubena tajna,

ozbiljno ne ugroava bezbednost ili odravanje reda u zavodu u kome se izvrava sankcija.

Blie propise o slubenoj tajni i nainu njenog uvanja donosi ministar nadlean za pravosue.

lan 30

Pojedinane i grupne posete zavodu moe da odobri direktor Uprave.

Posebno e se voditi rauna da se omogui poseta predstavnika domaih i stranih institucija i

udruenja koja se bave zatitom ljudskih prava, predstavnika sredstava javnog informisanja,

naunih radnika koji se bave prouavanjem kriminaliteta, kao i studenata odgovarajuih

fakulteta.

Direktor Uprave moe licima koja poseuju zavod odobriti razgovor sa osuenim licima ili

odreenim osuenim licem, uz prisustvo ili bez prisustva ovlaenog slubenog lica.

Deo drugi IZVRENJE KRIVINIH SANKCIJA

Glava trea IZVRENJE KAZNE ZATVORA

I OPTE ODREDBE

lan 31

Svrha izvrenja kazne zatvora je da osueni tokom izvrenja kazne, primenom odgovarajuih

programa postupanja, usvoji drutveno prihvatljive vrednosti u cilju lakeg ukljuivanja u uslove

ivota posle izvrenja kazne kako ubudue ne bi inio krivina dela.

lan 32

Sa osuenim se postupa na nain koji u najveoj meri odgovara njegovoj linosti i ostvarivanju

programa postupanja.

Radi ostvarivanja programa postupanja vri se razvrstavanje osuenih lica.

lan 33

Osueno lice ne moe u okviru slube zavoda obavljati dunost koja sadri disciplinska

ovlaenja.

lan 34

Osueni izdravaju kaznu po pravilu zajedno.

Kad to zahteva program postupanja, zdravstveno stanje osuenog ili kad je to predvieno ovim

zakonom, moe se odrediti da osueni izdrava kaznu odvojeno od ostalih osuenih.

Osuena muka i enska lica izdravaju kaznu odvojeno.

lan 35

Radi podsticanja linih napora za ukljuivanje u ivot van zavoda, osuenom, za koga se

osnovano moe oekivati da e se ubudue ponaati saglasno zakonu, omoguava se uslovni

otpust.

lan 36

Licu otputenom sa izdravanja kazne prua se neophodna pomo radi njegovog lakeg

ukljuivanja u ivot van zavoda.

II UPUIVANJE I RASPOREIVANJE OSUENIH U ZAVODE

Upuivanje osuenih u zavode

lan 37

Osueni se upuuje na izdravanje kazne zatvora saglasno rasporednom aktu ministra

nadlenog za pravosue.

Izuzetno, na molbu osuenog, direktor Uprave moe iz opravdanih razloga odstupiti od

rasporednog akta i reenjem promeniti mesto izvrenja kazne.

Protiv reenja direktora Uprave iz stava 2. ovog lana, dozvoljena je alba ministru nadlenom

za pravosue, u roku od tri dana od dana prijema reenja. alba ne odlae izvrenje reenja.

Rasporeivanje osuenih u zavode

lan 38

Osueni kojem je izreena kazna zatvora ije trajanje ili ostatak trajanja posle uraunatog

pritvora i drugog lienja slobode u vezi s krivinim delom ne prelazi jednu godinu, rasporeuje

se, po pravilu, u okruni zatvor.

Osueni kojem je izreena kazna zatvora ije trajanje prelazi jednu godinu po pravilu se

rasporeuje u kazneno-popravni zavod.

Osuena ena se rasporeuje u kazneno-popravni zavod za ene.

lan 39

Osueni koji je uinio krivino delo iz nehata i lice koje je prvi put osueno na kaznu zatvora do

jedne ili, izuzetno, do tri godine, rasporeuje se u zavod otvorenog ili poluotvorenog tipa.

Ostali osueni rasporeuju se u kazneno-popravne zavode zatvorenog tipa.

Naknadno rasporeivanje u zavode

lan 40

Direktor Uprave moe naknadno rasporediti osuenog u drugi zavod, ukoliko se prilikom

ispitivanja linosti osuenog utvrdi da bi se program postupanja uspenije realizovao u drugom

zavodu.

Protiv reenja direktora Uprave iz stava 1. ovog lana dozvoljena je alba ministru nadlenom

za pravosue u roku od tri dana od dana prijema reenja. alba na reenje o naknadnom

rasporeivanju ne odlae izvrenje reenja.

III POSTUPAK UPUIVANJA NA IZDRAVANJE KAZNE

ZATVORA

Radnje koje prethode upuivanju osuenog u zavod

lan 41

Ako sud koji je doneo prvostepenu odluku nije nadlean za upuivanje osuenog na izdravanje

kazne zatvora, duan je da izvrnu odluku, s podacima o linosti osuenog pribavljenim tokom

krivinog postupka, dostavi nadlenom sudu za upuivanje na izvrenje kazne u roku od tri

dana od dana kada je odluka postala izvrna.

Nadleni sud je duan da u roku od tri dana od prijema odluke pristupi upuivanju osuenog na

izdravanje kazne.

U postupku upuivanja osuenog na izdravanje kazne zatvora sud sarauje sa Upravom. Pri

odreivanju dana javljanja osuenog radi izdravanja kazne zatvora, sud je duan da zatrai

izvetaj Uprave o broju raspoloivih mesta u zavodima i da vodi rauna o prioritetu izvrenja, s

obzirom na prirodu krivinog dela, izreenu kaznu i rok zastarelosti izvrenja kazne.

Blii propis o postupku upuivanja lica lienih slobode donosi ministar nadlean za pravosue.

Nadlenost za upuivanje na izdravanje kazne

lan 42

Za upuivanje osuenog na izdravanje kazne zatvora nadlean je osnovni sud prema

prebivalitu, odnosno boravitu osuenog u vreme kada je odluka kojom je kazna izreena

postala pravnosnana.

Isti sud zadrava nadlenost i ako se prebivalite ili boravite osuenog docnije izmene.

lan 43

Kad su prebivalite i boravite osuenog nepoznati, za upuivanje osuenog na izdravanje

kazne zatvora nadlean je osnovni sud koji je doneo prvostepenu odluku, a ako je tu odluku

doneo vii sud, za upuivanje je nadlean osnovni sud u mestu sedita tog vieg suda.

Osuenog koji je u pritvoru na izdravanje kazne zatvora upuuje osnovni sud na ijem

podruju je sedite zavoda u kome je osueni pritvoren.

Nalog za izdravanje kazne

lan 44

Nadleni sud pismeno nalae osuenom da se odreenog dana javi na izdravanje kazne

zatvora.

Rok izmeu prijema naloga i dana javljanja ne moe biti krai od osam ni dui od petnaest

dana.

Nadleni sud obavetava zavod o datumu kada osueni treba da se javi i uz obavetenje

dostavlja izvrnu odluku s podacima o linosti osuenog pribavljenim tokom krivinog postupka.

Poetak izvrenja kazne

lan 45

Zavod obavetava nadleni sud da li se osueni javio na izdravanje kazne zatvora.

Poetak izvrenja kazne rauna se od dana kada se osueni javio u zavod na izdravanje

kazne.

lan 46

Ako se osueni koji je uredno pozvan radi izvrenja kazne zatvora ne javi u zavod, sud nareuje

njegovo dovoenje, a ako se osueni krije ili je u bekstvu, sud nareuje izdavanje poternice.

Tada se poetak izvrenja kazne zatvora rauna od dana kada je osueni lien slobode.

Trokovi prevoza

lan 47

Zavod nadoknauje osuenom trokove prevoza javnim saobraajem od prebivalita, odnosno

boravita do sedita zavoda.

Trokove dovoenja u zavod snosi osueni.

IV ODLAGANJE IZVRENJA KAZNE ZATVORA

1. Odlaganje izvrenja kazne zatvora na molbu osuenog

Razlozi i trajanje odlaganja izvrenja kazne zatvora

lan 48

Izvrenje kazne zatvora moe se odloiti:

1) ako je osueni oboleo od teke akutne bolesti - dok bolest traje ili zbog teke hronine

bolesti, ako se stanje osuenog znatno pogora, a nema uslova za leenje u zavodu ili

Specijalnoj zatvorskoj bolnici;

2) ako je osuena ena navrila esti mesec trudnoe ili ima dete mlae od jedne godine -

najdue do navrene tree godine ivota deteta;

3) zbog smrti ili teke bolesti branog druga, deteta, usvojenika, roditelja ili usvojitelja osuenog

- najdue tri meseca od dana odlaganja;

4) ako je supruga osuenog na tri meseca pred poroajem ili je od njenog poroaja proteklo

manje od est meseci, a nema drugih lanova domainstva koji bi joj pomogli - najdue est

meseci od dana odlaganja;

5) ako su zajedno sa osuenim na izdravanje kazne pozvani njegov brani drug ili drugi lan

zajednikog domainstva ili je neko od njih ve u zatvoru - najdue est meseci od dana

odlaganja;

6) ako je osuenom odlaganje potrebno zbog neodlonih poljskih ili sezonskih radova ili radova

izazvanih kakvim udesom, a u porodici osuenog nema potrebne radne snage - najdue tri

meseca od dana odlaganja;

7) ako je osueni obavezan da zavri zapoeti posao usled ijeg neizvrenja moe nastati

znatna teta - najdue tri meseca od dana odlaganja;

8) ako je osuenom odlaganje potrebno zbog zavretka kolovanja - najdue est meseci od

dana odlaganja;

9) ako je osuenom odlaganje potrebno za polaganje ve prijavljenog ispita - najdue dva

meseca od dana odlaganja.

Danom odlaganja izvrenja kazne zatvora smatra se dan kada je doneto reenje o odlaganju.

Postupak odlaganja izvrenja kazne zatvora

lan 49

Molbu za odlaganje izvrenja kazne zatvora podnosi osueni.

U molbi se navode razlozi za odlaganje, prilau se dokazi koji potvruju navedene razloge i

naznaava vreme za koje se odlaganje trai.

lan 50

Molba za odlaganje izdravanja kazne zatvora podnosi se u roku od tri dana od prijema naloga

za izdravanje kazne.

Ako je teka akutna bolest osuenog ili smrt njegovog branog druga, deteta, usvojenika,

roditelja ili usvojitelja usledila posle isteka roka od tri dana, molba se moe podneti do dana

kada osueni treba da se javi na izdravanje kazne.

lan 51

Molba za odlaganje izvrenja kazne zatvora podnosi se predsedniku nadlenog osnovnog suda.

Kad uz molbu nisu priloeni dokazi, predsednik osnovnog suda nalae osuenom da ih dostavi

u roku od osam dana i upozorava ga da e se u suprotnom molba odbaciti.

lan 52

Predsednik osnovnog suda je duan da povodom molbe za odlaganje izvrenja kazne zatvora

donese reenje u roku od tri dana od prijema molbe.

Neblagovremenu molbu, molbu koju podnese neovlaeno lice i molbu uz koju nisu

blagovremeno priloeni dokazi, predsednik osnovnog suda odbacuje.

lan 53

Osueni moe protiv prvostepenog reenja izjaviti albu predsedniku nadlenog vieg suda.

alba se podnosi u roku od tri dana od prijema reenja.

Predsednik vieg suda je duan da o albi odlui u roku od tri dana od njenog prijema.

lan 54

Molba za odlaganje izvrenja kazne zatvora zadrava izvrenje kazne do pravnosnanosti

reenja o molbi.

Predsednik nadlenog osnovnog suda, koji prilikom odbijanja drugi put podnete molbe utvrdi da

se pravo na molbu zloupotrebljava, odluie da alba ne zadrava izvrenje kazne.

lan 55

Osueni kome je izvrenje kazne zatvora odloeno zbog teke akutne bolesti duan je da

jednom u tri meseca, a na zahtev nadlenog suda i ee, sudu podnosi izvetaj ustanove u

kojoj se lei o svom zdravstvenom stanju.

Opoziv i obustava odlaganja izvrenja kazne zatvora

lan 56

Predsednik nadlenog osnovnog suda opoziva odlaganje izvrenja kazne zatvora ako

naknadno utvrdi da nisu postojali ili su prestali razlozi zbog kojih je odlaganje odobrio ili osueni

odlaganje koristi protivno odobrenoj svrsi.

Ako je odobreno odlaganje izvrenja kazne trudnici, a dete se rodi mrtvo, odlaganje se

obustavlja kad istekne est meseci od poroaja, a ako je dete umrlo posle poroaja odlaganje

se obustavlja kad istekne est meseci od smrti deteta.

Ako je odlaganje izvrenja kazne odobreno majci deteta mlaeg od jedne godine a dete umre,

odlaganje se obustavlja kad istekne est meseci od smrti deteta.

lan 57

Protiv reenja o opozivu i obustavi odlaganja izvrenja kazne zatvora osueni ima pravo albe

pod istim uslovima kao protiv reenja kojim je odlueno o molbi za odlaganje.

alba odlae izvrenje reenja.

2. Odlaganje izvrenja kazne zatvora povodom vanrednih pravnih sredstava

lan 58

Sud koji odluuje o zahtevu za ponavljanje krivinog postupka podnetog u korist osuenog

moe odloiti izvrenje kazne zatvora i pre pravnosnanosti reenja o dozvoli ponavljanja

postupka.

Sud koji odluuje o zahtevu za vanredno preispitivanje pravnosnane presude moe, zavisno

od sadrine zahteva, odloiti izvrenje kazne zatvora.

lan 59

Odlaganje izvrenja kazne zatvora uvek se dozvoljava na zahtev nadlenog javnog tuioca do

donoenja odluke o upotrebljenom pravnom sredstvu.

Odluka o odlaganju izvrenja kazne prestaje da vai ako javni tuilac pravno sredstvo ne

upotrebi u roku od trideset dana od prijema odluke o odlaganju.

V PRIJEM I RAZVRSTAVANJE OSUENOG U ZAVODU

Prijem osuenog

lan 60

Prilikom stupanja u zavod najpre se utvruje identitet osuenog, obavlja lekarski pregled i

otvara zdravstveni karton, posle ega mu se odreuje matini broj u zavodu. Matini broj u

zavodu je broj koji se odreuje prema redosledu dolaska osuenog u zavod u toku kalendarske

godine.

Osueni se prilikom stupanja u zavod upoznaje s pravima i obavezama koje ima za vreme

izdravanja kazne.

Tekst ovog zakona i akt o kunom redu zavoda dostupni su osuenom sve vreme izdravanja

kazne, na jeziku koji je u upotrebi, prema Zakonu o slubenoj upotrebi jezika i pisma.

Osueni koji je nepismen, ne moe da ita ili je gluvonem, ili ne poznaje jezik, o pravima i

obavezama bie upoznat usmeno ili uz pomo tumaa.

lan 61

Zavod je duan da omogui osuenom da se odmah po prijemu javi porodici ili licu koje osueni

odredi.

Ako osueni ima maloletnu decu ili lice o kome se iskljuivo stara, zavod o tome izvetava

nadleni organ starateljstva.

lan 62

Line stvari osuenog, koje prema aktu o kunom redu zavoda osueni ne sme posedovati,

stavljaju se na polog ili se predaju, odnosno dostavljaju licu koje on odredi, o emu se izdaje

potvrda. Kvarljive stvari se unitavaju, o emu se sastavlja zapisnik iji primerak se uruuje

osuenom.

Aktom o kunom redu zavoda ureuje se koje stvari osueni moe zadrati.

Razvrstavanje osuenog

lan 63

Nakon stupanja u zavod, osueni se upuuje u prijemno odeljenje.

U prijemnom odeljenju osueni se moe zadrati najdue trideset dana.

U prijemnom odeljenju se upoznaje linost osuenog radi utvrivanja programa postupanja i

njegovog razvrstavanja.

Razvrstavanje osuenog vri se na osnovu vrste krivinog dela, visine izreene kazne, oblika

krivice, odnosa osuenog prema krivinom delu, ranije osuivanosti i drugih kriterijuma

utvrenih pravilnikom o tretmanu, programu postupanja, razvrstavanju i naknadnom

razvrstavanju osuenih.

Tokom izvrenja kazne zatvora mogue je naknadno razvrstavanje osuenog, zavisno od

potreba ostvarivanja svrhe izvrenja kazne i izmena programa postupanja.

Odluku o programu postupanja i naknadnom razvrstavanju donosi upravnik zavoda na

obrazloen predlog strunog tima, koji se zasniva na oceni ispunjenosti uslova propisanih

pravilnikom o tretmanu, programu postupanja, razvrstavanju i naknadnom razvrstavanju

osuenih. Struni tim sastavljen je od predstavnika slubi zavoda.

Odluka o programu postupanja i odluka o naknadnom razvrstavanju dostavlja se osuenom

najkasnije u roku od tri dana od dana donoenja odluke.

Protiv odluke o naknadnom razvrstavanju osueni ima pravo albe direktoru Uprave, u roku od

tri dana od dana prijema odluke.

Pravilnik o tretmanu, programu postupanja, razvrstavanju i naknadnom razvrstavanju osuenih

donosi ministar nadlean za pravosue.

lan 64

Trudnice, porodilje i majke koje neguju decu smetaju se odvojeno od ostalih osuenih ena.

VI POLOAJ OSUENOG

1. Prava osuenog

Pravo na oveno postupanje

lan 65

Svako mora potovati dostojanstvo osuenog.

Niko ne sme ugroziti telesno i duevno zdravlje osuenog.

Smetaj

lan 66

Osueni ima pravo na smetaj koji odgovara savremenim higijenskim uslovima i mesnim

klimatskim prilikama.

Razvrstavanje osuenog u prostorije za zajedniki boravak i spavaonice sprovee se uz

briljivu ocenu svih okolnosti i podataka evidentiranih u prijemnom odeljenju, posebno imajui u

vidu uzrast, line osobine i sklonosti, kao i druga svojstva od kojih zavisi pozitivan meusobni

uticaj i odusustvo opasnosti od meusobnog fizikog i psihikog ugroavanja.

Osueni sa posebnim potrebama ima pravo na smetaj primeren vrsti i stepenu njegovih

posebnih potreba.

Prostorije u kojima osueni ive i rade

lan 67

Prostorije u kojima osueni ive i rade moraju biti iste, suve, provetrene, zagrejane i dovoljno

osvetljene, kako prirodnim, tako i vetakim svetlom koje omuguava itanje i rad bez smetnji

za vid. Spavaonica mora biti toliko prostrana da na svakog osuenog doe najmanje osam

kubnih metara i etiri kvadratna metra prostora.

Prostorije moraju imati primerene sanitarne ureaje i sredstva za linu higijenu.

Svaki osueni ima pravo na zaseban leaj.

Slobodno vreme osuenog

lan 68

Osueni ima pravo da izvan zatvorenih prostorija, u slobodno vreme, provede najmanje dva

asa dnevno.

Osueni, kome godine i telesne sposobnosti to dozvoljavaju, ima pravo u slobodno vreme na

organizovanu fiziku aktivnost, ukljuujui i pravo da zajedno sa drugim osuenicima koristi

sportske terene, ureaje i opremu.

Higijena u zavodu

lan 69

Osueni moraju odravati linu higijenu i higijenu odee i prostorija u kojima borave.

Zavod je duan da obezbedi pribor i sredstva za odravanje higijene.

U zavodima se redovno kontroliu higijena osuenih i prostorija u kojima borave.

Ishrana

lan 70

Osueni ima pravo na ishranu podobnu da odri njegovo dobro zdravlje i snagu, na tri obroka

dnevno ija ukupna vrednost ne sme biti manja od 12.500 dula.

Osueni koji radi na teim poslovima, bolesnik, trudnica i porodilja ima pravo na ishranu koju im

odredi lekar.

Osuenom se obezbeuje ishrana vodei rauna o njegovim verskim uverenjima, a prema

mogunostima zavoda.

Lekar ili drugo struno lice proverava, pre deobe obroka, kvalitet ishrane i nalaz unosi u

odgovarajuu knjigu.

lan 71

Osuenom u svako doba mora biti dostupna voda za pie.

Zdravstvena ispravnost hrane i vode u zavodima redovno se nadziru.

Blii propis o ishrani osuenih donosi ministar nadlean za pravosue.

Odea, rublje i obua

lan 72

Osueni ima pravo na besplatno rublje, odeu i obuu koji su prilagoeni mesnim klimatskim

prilikama.

Kad to zahteva posao koji obavlja, osueni ima pravo na posebnu radnu odeu, obuu i

opremu.

Blii propis o odei, obui, rublju i posteljini donosi ministar nadlean za pravosue.

lan 73

Odea osuenog ne sme delovati omalovaavajue ni poniavajue.

U zavodu otvorenog i poluotvorenog tipa i otvorenom i poluotvorenom odeljenju zavoda

zatvorenog tipa osueni ima pravo da nosi sopstvenu odeu i obuu.

Podnesci

lan 74

Osueni ima pravo da nadlenim organima upuuje podneske.

Strani dravljanin se moe podneskom obratiti diplomatsko-konzularnom predstavniku zemlje

iji je dravljanin, odnosno drave koja titi njegove interese, a osueni ije interese ne titi

nijedna drava moe se podneskom obratiti nadlenim organima Republike Srbije i nadlenim

meunarodnim organizacijama.

Osueni podneske prima i upuuje preko zavoda.

Dopisivanje

lan 75

Osueni ima neogranieno pravo na dopisivanje o svom troku.

U zavodu zatvorenog tipa sa posebnim obezbeenjem, zavodu zatvorenog tipa i zatvorenom

odeljenju zavoda, na predlog upravnika zavoda ili direktora Uprave, prvostepeni sud u seditu

zavoda moe, ako to nalau zahtevi odravanja reda, sigurnosti i bezbednosti, spreavanja

krivinih dela i zatita oteenih, doneti odluku da se, na odreeno vreme, tekst pisama nadzire.

Iz istih razloga sud moe uskratiti dopisivanje.

Protiv odluke suda iz stava 2. ovog lana, osueni ima pravo albe u roku od tri dana

neposredno viem sudu. alba ne odlae izvrenje odluke.

U sluaju sumnje na slanje i primanje nedozvoljenih stvari putem pisma, pismo upueno

osuenom, kao i pismo koje on upuuje, otvorie se u njegovom prisustvu i pregledati.

Nedozvoljene stvari e se oduzeti.

Osueni ima pravo na dopisivanje bez nadzora sa braniocem, Zatitnikom graana ili drugim

dravnim organima i meunarodnim organizacijama za zatitu ljudskih prava.

Telefonski razgovor

lan 76

Osueni ima pravo na telefonski razgovor u skladu sa odredbama akta o kunom redu, o svom

troku.

Odredbe lana 75. st. 2, 3. i 5. shodno se primenjuju i na nadziranje telefonskog razgovora.

Pravna pomo

lan 77

Osueni ima pravo na pravnu pomo u vezi sa izvrenjem kazne zatvora, a zavod je duan da

mu takvu pomo prua.

Zavod upuuje osuenog na nain ostvarivanja drugih oblika pravne pomoi.

Posete

lan 78

Osueni ima pravo na posetu branog druga, dece, roditelja, usvojenika, usvojitelja i ostalih

srodnika u pravoj liniji i u pobonoj liniji do etvrtog stepena krvnog i tazbinskog srodstva, kao i

hranitelja, hranjenika i staratelja:

1) jednom nedeljno - u zavodu ili odeljenju otvorenog tipa;

2) dvaput meseno - u zavodu ili odeljenju poluotvorenog tipa;

3) jedanput meseno - u zavodu ili odeljenju zatvorenog tipa i u zavodu zatvorenog tipa sa

posebnim obezbeenjem.

Upravnik zavoda moe osuenom odobriti i posete drugih lica.

lan 79

Osueni ima pravo da ga poseti branilac ili punomonik koji ga zastupa, ili koga je on pozvao

radi davanja punomoja o zastupanju.

Poseta punomonika moe se nadzirati samo posmatranjem a ne i sluanjem.

lan 80

Strani dravljanin ima pravo na posetu diplomatsko-konzularnog predstavnika zemlje iji je

dravljanin, odnosno drave koja titi njegove interese, a osueni ije interese ne titi nijedna

drava ima pravo na posetu nadlenih organa i organizacija Republike Srbije i nadlenih

meunarodnih organizacija.

Diplomatsko-konzularnom predstavniku strane drave i predstavniku nadlene meunarodne

organizacije, posetu odobrava direktor Uprave.

lan 81

Poseta traje najkrae jedan as.

Za vreme izdravanja disciplinske mere upuivanja u samicu osueni nema pravo na posete,

osim posete branioca ili punomonika koji ga zastupa ili koga je on pozvao radi davanja

punomoja.

Vreme, trajanje, nain posete i izgled prostorije za posetu ureuju se aktom o kunom redu.

Boravak u posebnoj prostoriji

lan 82

Osueni ima pravo da jednom u tri meseca boravi s branim drugom, decom ili drugim bliskim

licem tri asa u posebnim prostorijama zavoda.

Nain ostvarenja prava lica iz stava 1. ovog lana, izgled posebne prostorije i odreivanje kruga

bliskih lica blie se ureuju aktom o kunom redu.

lan 83

Za vreme izdravanja disciplinske mere upuivanja u samicu osueni nema pravo na boravak u

posebnoj prostoriji.

Prijem paketa

lan 84

Osueni ima pravo na prijem paketa:

1) jednom nedeljno - u zavodu ili odeljenju otvorenog tipa;

2) dvaput meseno - u zavodu ili odeljenju poluotvorenog tipa;

3) jedanput meseno - u zavodu ili odeljenju zatvorenog tipa i u zavodu zatvorenog tipa sa

posebnim obezbeenjem.

Paketi se pre uruenja pregledaju u prisustvu osuenog.

Teina i doputena sadrina paketa ureuju se aktom o kunom redu.

Prijem novanih poiljki

lan 85

Osueni ima pravo na neogranien prijem i slanje novanih poiljki.

Aktom o kunom redu odreuje se meseni iznos novca kojim osueni moe slobodno

raspolagati, kao i iznos koji mu se ostavlja na tednju.

Rad i prava na osnovu rada

lan 86

Rad osuenog je sastavni deo programa postupanja.

Svrha rada je da osueni stekne, odri i povea svoje radne sposobnosti, radne navike i struno

znanje.

U okviru izvrenja programa postupanja, osueni je obavezan da izvrava radne zadatke i

obaveze.

lan 87

Rad osuenih mora biti svrsishodan i ne sme biti poniavajui.

Postizanje ekonomske koristi od rada osuenih ne sme tetiti ostvarenju svrhe tog rada.

lan 88

Vrsta posla odreuje se prema psihikim i fizikim sposobnostima, strunim kvalifikacijama,

izraenim eljama osuenog i prema mogunostima zavoda.

Psihike i fizike sposobnosti osuenog za rad procenjuje struni tim zavoda.

lan 89

Osueni se upoljava u zavodu ili izvan zavoda.

Ureenje i nain rada u zavodu treba da su to sliniji ureenju i nainu rada izvan zavoda.

Zavodu pripada trina naknada za rad osuenih izvan zavoda.

lan 90

Na molbu lica koje je prvi put osueno na kaznu zatvora do est meseci, direktor Uprave moe

odobriti da za vreme trajanja kazne obavlja poslove na radnom mestu na kome je bilo

zaposleno u vreme prijema naloga za izdravanje kazne, ako za to postoje opravdani razlozi, a

krivino delo za koje je osueno nije u vezi s tim poslovima.

lan 91

Radno vreme osuenog moe trajati do etrdeset sati nedeljno, a izuzetno moe trajati i due,

pod uslovima odreenim zakonom.

Osueni koji pohaa nastavu opteg ili strunog obrazovanja radi srazmerno krae radno

vreme.

Osueni moe izvan radnog vremena da se uposli najvie dva asa dnevno na odravanju

istoe i drugim tekuim poslovima u zavodu.

lan 92

Rad osuenog ne uraunava se u radni sta.

Kad se shodno optim propisima i samo vreme provedeno na radu priznaje za sticanje strune

kvalifikacije, priznaje se za tu kvalifikaciju i vreme provedeno na istoj vrsti posla tokom

izdravanja kazne zatvora.

lan 93

Osueni ima pravo na naknadu za rad, koja se isplauje jednom meseno.

Naknada za rad iznosi najmanje 20% od najnie cene rada u Republici Srbiji, s tim da se za rad

dui od punog radnog vremena uveava za 50%.

lan 94

Upravnik zavoda moe osuenog novano nagraditi za uspehe u radu.

Najvii iznos naknade i nagrade za rad odreuje direktor Uprave.

lan 95

Osueni moe slobodno raspolagati sa 70% naknade i nagrade za rad, a ostatak mu se ostavlja

na tednju.

Upravnik zavoda osuenom moe odobriti troenje sredstava sa tednje ako je novac

neophodan osuenom ili njegovoj porodici.

lan 96

Osueni uiva zatitu na radu shodno optim propisima.

Osueni koji je bez svoje krivice privremeno nesposoban za rad ima pravo na naknadu shodno

optim propisima.

Zavod podmiruje najnunije potrebe osuenog koji bez svoje krivice ne radi, a nema sopstvenih

sredstava.

lan 97

Osueni ima pravo na dnevni, nedeljni i godinji odmor shodno optim propisima.

Godinji odmor koristi se u posebnim prostorijama zavoda.

Za vreme godinjeg odmora osueni prima naknadu za rad kao da radi.

lan 98

Osuena ena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoe, poroaja i materinstva, shodno

optim propisima.

lan 99

Za dela iz oblasti intelektualne svojine stvorena za vreme izdravanja kazne zatvora, osuenom

pripadaju prava shodno optim propisima.

lan 100

Blii propis o radu osuenog i njegovim pravima na osnovu rada donosi ministar nadlean za

pravosue.

Zdravstvena zatita

lan 101

Osueni ima pravo na zdravstvenu zatitu prema optim propisima o zdravstvenoj zatiti i

odredbama ovog zakona.

Osueni kome se u zavodu ne moe pruiti odgovarajua zdravstvena zatita upuuje se u

Specijalnu zatvorsku bolnicu ili drugu zdravstvenu ustanovu, a trudnica radi poroaja u

porodilite.

Vreme provedeno na leenju uraunava se u kaznu zatvora.

lan 102

Leenje osuenog se sprovodi uz njegov pristanak.

Prisilno hranjenje osuenog nije dozvoljeno.

Izuzetno, ako osueni odbijanjem leenja ili hrane ozbiljno ugrozi svoje zdravlje ili ivot

primenie se medicinske mere koje odredi lekar.

Zdravstveni pregled osuenog vri se samo u prisustvu zdravstvenog radnika, osim ako

zdravstveni radnik drukije ne zatrai.

Osueni ima pravo da bude upoznat sa nalazima o njegovom zdravstvenom stanju i sadrinom

njegovog zdravstvenog kartona, osim u sluajevima predvienim optim medicinskim propisima.

Osuenom se mora omoguiti da koristi usluge zubnog lekara.

U zavodu se moe obrazovati posebno odeljenje za odvikavanje od psihoaktivnih supstanci.

Blii propis o radu i sprovoenju programa odeljenja za odvikavanje od psihoaktivnih supstanci

donosi ministar nadlean za pravosue.

lan 103

Lekar u zavodu duan je da:

1) pregleda svakog osuenog odmah nakon prijema u zavod, po povratku u zavod sa

privremenog odsustva i pre otputanja iz zavoda;

2) prilikom prijema u zavod i kasnije, uvek kada je to potrebno, ustanovi da li je osueni fiziki ili

duevno oboleo i njegovu radnu sposobnost;

3) odmah pregleda osuenog koji se ali da je bolestan ili postoje znaci da je bolestan;

4) svakodnevno pregleda osuenog koji je bolestan ili odbija hranu ili vodu, a redovno, u

intervalima ne duim od tri meseca, ostale osuene;

5) kontrolie smetaj, ishranu, higijenu, sanitarne i druge uslove od kojih zavisi zdravlje

osuenih;

6) vodi posebnu evidenciju o povredama osuenih i obavetava upravnika zavoda o bilo kom

znaku ili indikaciji da se sa osuenim postupa nasilno;

7) nadzire rad apoteke i medicinskog osoblja koje evidentira, izdaje i daje propisanu terapiju

osuenom.

Lekar u zavodu duan je da upravniku zavoda u pismenoj formi:

1) podnosi periodine izvetaje o zdravstvenom stanju osuenih;

2) podnese izvetaj uvek kada ustanovi da je fiziko ili duevno stanje osuenog narueno ili

ugroeno zbog produenja ili naina izdraavanja kazne i da preporui mere za postupanje sa

tim licem, ukljuujui i mogunost prekida izvrenja kazne;

3) daje nalaze i preporuke o koliini i kvalitetu hrane za osuene;

4) daje nalaze i preporuke o poboljanju higijene u zavodu i kod osuenih, stanju sanitarnih

uslova i ureaja, grejanja, osvetljenja i provetravanja u prostorijama u kojima borave osueni;

5) daje nalaze i preporuke u vezi sa neophodnim fizikim aktivnostima osuenih.

Upravnik zavoda duan je da bez odlaganja preduzima mere iz stava 2. ovog lana koje mu

preporui lekar.

lan 104

Na zahtev osuenog, upravnik zavoda moe odobriti specijalistiki pregled osuenog, ako takav

pregled nije odredio lekar.

Trokove pregleda tada snosi osueni, ako upravnik zavoda drukije ne odredi.

lan 105

O ozbiljnoj ugroenosti zdravlja ili ivota osuenog, ili o njegovom premetaju u zavodsku

bolnicu ili drugu zdravstvenu ustanovu, zavod e odmah obavestiti njegovog branog druga,

decu, usvojenike ili lice sa kojim je do odlaska na izdravanje kazne iveo u vanbranoj ili

kakvoj drugoj trajnoj zajednici, a ako ih osueni nema tada njegove roditelje, usvojitelja, brau,

sestre ili dalje srodnike.

Prava osuene ene koja ima dete

lan 106

Osuena ena koja ima dete moe zadrati dete do navrene prve godine ivota, posle ega

roditelji deteta sporazumno odluuju da li e dete poveriti na uvanje ocu, ostalim srodnicima ili

drugim licima.

Kad se roditelji ne sporazumeju ili je njihov sporazum na tetu deteta, o poveravanju deteta

odluuje sud nadlean prema prebivalitu, odnosno boravitu majke u vreme osude.

lan 107

Osuena ena koja ima dete ima pravo na pomo strunog osoblja zavoda.

U odsustvu neposredne majine brige, detetu se omoguuje smetaj u posebnu prostoriju

zavoda i struna nega, koje odgovaraju standardu deijih jasli.

Podatak da je dete roeno u zavodu ne sme biti naveden u izvodu iz matine knjige roenih i

drugim javnim ispravama.

lan 108

Poroaj osuene ene, njena nega i smetaj i nega deteta u zavodu su besplatni.

Obavetavanje

lan 109

Osueni ima pravo da koristi dnevnu i periodinu tampu i druga sredstva javnog

obavetavanja.

Osueni moe da ita knjige iz biblioteke zavoda i knjige koje sam pribavi.

Obrazovanje

lan 110

Osueni ima pravo na osnovno i srednje obrazovanje, koje se shodno optim propisima

organizuje u zavodu.

Zavod organizuje i druge vidove obrazovanja osuenih.

lan 111

Upravnik zavoda moe osuenom odobriti vanredno kolovanje.

Trokove vanrednog kolovanja snosi osueni.

lan 112

Iz isprave o sticanju obrazovanja ne sme biti vidljivo da je obrazovanje osuenog steeno za

vreme izdravanja kazne.

Blii propis o obrazovanju osuenih donose sporazumno ministar nadlean za pravosue i

ministar nadlean za obrazovanje.

Verska prava

lan 113

Osueni ima pravo:

1) na verski obred;

2) da dri i ita versku literaturu;

3) da ga poseti sveteno lice.

Ako u zavodu postoji dovoljan broj osuenih iste veroispovesti, na njihov zahtev upravnik

zavoda e dozvoliti svetenom licu te veroispovesti da ih redovno poseuje ili da u zavodu ima

redovnu slubu ili nastavu.

Na osuenog se ne moe vriti pritisak da prisustvuje verskom obredu ili poseti svetenog lica.

Verski obred obavlja se u posebnoj, prikladnoj prostoriji zavoda.

Vreme, trajanje i nain korienja prava iz ovog lana blie se ureuju aktom o kunom redu.

Podnesak, prituba i alba

lan 114

Osueni se moe, radi ostvarivanja svojih prava, podneskom obratiti naelniku ili drugom

ovlaenom licu iz odgovarajue slube zavoda.

Lice iz stava 1. ovog lana duno je da u roku od pet dana od dana predaje podneska, pismeno

i obrazloeno odgovori na podnesak osuenog.

Osueni ima pravo pritube upravniku zavoda zbog povrede prava ili drugih nepravilnosti koje

su u zavodu uinjene prema njemu.

Upravnik zavoda ili lice koje on ovlasti duan je da ispita pritubu osuenog i da u roku od 15

dana donese reenje.

Osueni koji ne dobije odgovor na pritubu ili nije zadovoljan donetim reenjem ima pravo da u

roku od osam dana, od dana prijema reenja podnese albu direktoru Uprave.

Direktor Uprave duan je da o albi odlui u roku od 30 dana od dana prijema albe.

lan 114a

Ako osueni smatra da je njegovo pravo povreeno postupanjem upravnika, moe podneti

pritubu direktoru Uprave.

Ako direktor Uprave ili lice koje on ovlasti utvrdi da prituba nije podneta iz razloga navedenog u

stavu 1, pritubu e dostaviti nadlenom organu i o tome e obavestiti osuenog.

Direktor Uprave ili lice koje on ovlasti moe da ispita osnovanost pritube i neposrednim uvidom

u svu relevantnu dokumentaciju zavoda, razgovorom sa upravnikom i zaposlenima u zavodu,

razgovorom sa osuenim koji je podneo pritubu i drugim osuenima, bez prisustva zaposlenih

u zavodu.

Ako se utvrdi da je prituba osnovana, direktor Uprave e naloiti da se otkloni povreda prava

osuenog.

Ako smatra da je do povrede prava osuenog dolo usled postupanja zaposlenog, direktor

Uprave obavestie pismeno upravnika zavoda i lice ovlaeno za vrenje nadzora, a ako

smatra da je do povrede prava osuenog dolo usled postupanja upravnika obavestie lice

ovlaeno za vrenje nadzora.

lan 114b

Osueni ima pravo da se bez prisustva zaposlenih lica u zavodu pritui ovlaenom licu koje

nadzire rad zavoda.

Sadrina pritube predstavlja tajnu.

2. Posebna prava osuenog

lan 115

Osuenom koji se posebno dobro vlada i zalae u ostvarivanju programa postupanja upravnik

zavoda moe dodeliti sledea posebna prava:

1) proireno pravo na prijem paketa;

1a) proireno pravo na broj poseta;

2) proireno pravo na krug lica koja mogu posetiti osuenog (dalji srodnici, prijatelji i drugi);

3) pravo na prijem poseta bez nadzora u prostorijama za posete;

4) pravo na prijem poseta u posebnim prostorijama, bez prisustva ostalih osuenih;

5) pravo na prijem poseta izvan zavoda;

6) pravo na pogodniji smetaj;

7) pravo na slobodan izlazak u grad;

8) pravo na posetu porodici i srodnicima o vikendu i praznicima;

9) pravo na nagradno odsustvo iz zavoda do sedam dana u toku godine;

10) pravo na vanredno odsustvo iz zavoda do sedam dana;

11) pravo na korienje godinjeg odmora izvan zavoda.

Odluku iz stava 1. ovog lana upravnik zavoda donosi na obrazloen predlog strunog tima, u

skladu sa pravilnikom o tretmanu, programu postupanja, razvrstavanju i naknadnom

razvrstavanju osuenih.

U sluaju da osueni prestane da ispunjava uslove iz stava 1. ovog lana, struni tim zavoda

moe upravniku predloiti oduzimanje nekih od dodeljenih posebnih prava.

Odluku o oduzimanju posebnih prava donosi upravnik zavoda.

Protiv odluke iz stava 4. ovog lana moe se izjaviti alba direktoru Uprave u roku od tri dana od

dana prijema odluke. alba ne odlae izvrenje odluke.

3. Premetaj osuenog

lan 116

Direktor Uprave moe, po predlogu upravnika zavoda, premestiti osueno lice iz jednog zavoda

u drugi kada je to opravdano zbog sprovoenja programa postupanja ili odravanja reda i

bezbednosti u zavodu.

Direktor Uprave moe, iz razloga bezbednosti, osuenog premestiti po slubenoj dunosti.

Protiv odluke direktora Uprave iz st. 1. i 2. ovog lana osueni ima pravo albe ministru

nadlenom za pravosue u roku od tri dana od prijema odluke. alba na odluku direktora

Uprave ne odlae izvrenje reenja.

lan 117

Zavod u koji je osueni premeten duan je da odmah posle premetaja osuenom omogui da

se javi porodici ili licu koje on odredi, o troku zavoda.

4. Prekid izvrenja kazne zatvora

Prekid izvrenja kazne odlukom direktora Uprave

lan 118

Na molbu osuenog ili predlog upravnika zavoda, direktor Uprave moe odobriti prekid izvrenja

kazne zatvora ako nastanu razlozi zbog kojih bi se njeno izvrenje moglo odloiti.

Protiv odluke direktora Uprave iz stava 1. ovog lana dozvoljena je alba ministru nadlenom za

pravosue u roku od tri dana od prijema odluke.

alba na odluku direktora Uprave iz stava 1. ovog lana ne odlae izvrenje reenja.

lan 119

Kad je osueni upuen u zavod pre pravnosnanosti reenja o molbi za odlaganje izvrenja

kazne, a docnije se utvrdi da je molba bila osnovana, prekida se izvrenje kazne zatvora,

odlukom direktora Uprave, a saglasno odluci suda o odlaganju izvrenja kazne.

U tom sluaju vreme izdrane kazne zatvora ne uraunava se u trajanje prekida.

Prekid izvrenja kazne zatvora povodom vanrednih pravnih sredstava

lan 120

Sud koji odluuje o zahtevu za ponavljanje krivinog postupka podnetog u korist osuenog

moe prekinuti izvrenje kazne zatvora i pre pravnosnanosti reenja o dozvoli ponavljanja

postupka.

Sud koji odluuje o zahtevu za vanredno preispitivanje pravnosnane presude moe, zavisno

od sadrine zahteva, prekinuti izvrenje kazne zatvora.

lan 121

Prekid izvrenja kazne zatvora uvek se dozvoljava na zahtev nadlenog javnog tuioca do

donoenja odluke o upotrebljenom pravnom sredstvu.

Odluka o prekidu izvrenja kazne prestaje da vai ako javni tuilac pravno sredstvo ne upotrebi

u roku od trideset dana od prijema odluke o prekidu.

Opoziv prekida izvrenja kazne zatvora i sprovoenje osuenog na dalje izdravanje

kazne

lan 122

Direktor Uprave opoziva prekid izvrenja kazne zatvora ako naknadno utvrdi da nisu postojali ili

su prestali razlozi zbog kojih je prekid odobrio ili osueni prekid koristi protivno odobrenoj svrsi.

Ako se osueni posle isteka ili opoziva prekida izvrenja kazne ne javi u zavod, zavod o tome

odmah obavetava policiju, koja osuenog sprovodi na dalje izdravanje kazne.

Dejstva prekida izvrenja kazne zatvora

lan 123

Vreme prekida izvrenja kazne zatvora ne uraunava se u izdranu kaznu.

Za vreme prekida izvrenja kazne osuenom ne pripadaju prava predviena ovim zakonom.

Shodna primena odredaba o odlaganju izvrenja kazne zatvora

lan 124

U svemu ostalom na prekid izvrenja kazne zatvora shodno se primenjuju odredbe ovog zakona

kojim se ureuje odlaganje izvrenja kazne zatvora.

5. Smrt osuenog

lan 125

U sluaju smrti osuenog odmah se obavetavaju policija i istrani sudija, a zatim njegov brani

drug, deca i usvojenik, a ako ih osueni nema - njegovi roditelji, usvojitelj, brat, sestra, dalji

srodnici ili lice koje je on odredio.

O smrti osuenog obavetava se i sud koji je doneo prvostepenu odluku i matiar.

lan 126

Posmrtni ostaci osuenog i njegove line stvari predaju se porodici osuenog ili licu koje je on

odredio.

Ako osueni nema porodicu, ili porodica, odnosno lice koje je on odredio, ne prihvati posmrtne

ostatke, posmrtni ostaci osuenog sahranjuju se o troku zavoda.

VII MERE ZA ODRAVANJE REDA I BEZBEDNOSTI

1. Opte odredbe

lan 127

Tokom izvrenja kazne zatvora osueni je duan da se ponaa u skladu sa zakonom i

propisima donetim na osnovu zakona, kao i po nalozima slubenih lica, osim kada bi izvrenje

naloga bilo protivpravna radnja.

U cilju odravanja reda i bezbednosti u zavodu, prema osuenom se mogu primeniti samo one

mere za odravanje reda i bezbednosti koje su utvrene ovim zakonom i propisima donetim na

osnovu ovog zakona i samo u meri u kojoj je to neophodno.

U primeni mera za odravanje reda i bezbednosti ne sme se primeniti stroa mera od

neophodno potrebne s obzirom na prirodu potrebe njene primene i sadrinu mere.

Mere za odravanje reda i bezbednosti su mere prinude i posebne mere.

2. Mere prinude

Uslovi za primenu mere prinude

lan 128

Mere prinude prema osuenom se mogu primeniti samo kada je neophodno da se sprei:

1) bekstvo osuenog;

2) fiziki napad na drugo lice;

3) nanoenje povrede drugom licu;

4) samopovreivanje;

5) prouzrokovanje materijalne tete;

6) aktivan i pasivan otpor osuenog.

Pod aktivnim otporom podrazumeva se svako suprotstavljanje osuenog zakonitim slubenim

merama, radnjama i nalozima slubenog ili ovlaenog lica koje se vri zaklanjanjem ili

dranjem za lice ili predmet, otimanjem, stavljanjem u izgled da e se lice napasti ili

preduzimanjem sline radnje.

Pod pasivnim otporom podrazumeva se svako suprotstavljanje osuenog zakonitim slubenim

merama, radnjama i nalozima slubenog ili ovlaenog lica koje se vri ogluivanjem ili

zauzimanjem kleeeg, sedeeg, leeeg ili slinog poloaja.

Mera prinude se moe primeniti i prema licu koje protivpravno oslobaa osuenog ili

protivpravno ulazi u prostorije zavoda. Ovo lice se zadrava do dolaska ovlaenih lica policije.

Vrste mera prinude

lan 129

Mere prinude su:

1) upotreba fizike snage;

2) vezivanje;

3) izdvajanje;

4) upotreba gumene palice;

5) upotreba mrkova sa vodom;

6) upotreba hemijskih sredstava i

7) upotreba vatrenog oruja.

Prilikom primene mere prinude koristi se ona mera koja najmanje ugroava ivot i zdravlje lica

prema kome se primenjuje, i kojom se uspeno savlauje otpor i srazmerna je opasnosti koja

preti.

Primena mere prinude i lekarski pregled

lan 130

O nameri primene mere prinude usmeno i jasno se upozorava lice prema kojem e se mera

primeniti, osim ako se radi o istovremenom ili neposredno predstojeem protivpravnom napadu.

Upotrebu mrkova sa vodom i hemijskih sredstava moe narediti samo upravnik zavoda.

Neposredno nakon primene mere prinude, izuzev mere vezivanja, obavezan je lekarski pregled

osuenog prema kome je mera primenjena i koji se ponavlja izmeu dvanaestog i

dvadesetetvrtog sata od primene mere.

Pismeni izvetaj slube obezbeenja i izvetaji o obavljenim lekarskim pregledima dostavljaju

se upravniku bez odlaganja. Izvetaj lekara sadri i navode lica prema kome je mera prinude

primenjena o nainu nastanka povreda i miljenje lekara o povezanosti primenjene mere i

nastalih povreda. Upravnik zavoda obavetava direktora Uprave o upotrebi mera prinude i

prosleuje izvetaje u roku od 24 sata od vremena primene mere prinude.

Upotreba vatrenog oruja

lan 131

Vatreno oruje dozvoljeno je upotrebiti samo ako se drugim merama ne moe:

1) odbiti istovremen ili neposredno predstojei protivpravni napad kojim se ugroava ivot

osuenog, zaposlenog ili drugog lica zateenog u zavodu;

2) onemoguiti bekstvo osuenog iz zavoda zatvorenog tipa;

3) onemoguiti prilikom sprovoenja bekstvo osuenog koji izdrava kaznu zatvora od deset

godina ili teu kaznu ili bekstvo lica kome je odreen pritvor za krivino delo za koje se moe

izrei kazna zatvora preko 10 godina.

Vatreno oruje se nee upotrebiti ako bi se time ozbiljno ugrozio ivot drugog lica.

Ako se slubena radnja preduzima pod neposrednim rukovodstvom upravnika zavoda ili

rukovodioca slube obezbeenja, vatreno oruje se moe upotrebiti samo po njihovom

nareenju.

Dunost obavetavanja o upotrebni vatrenog oruja

lan 132

Upravnik zavoda je duan da odmah dostavi obavetenje o upotrebi vatrenog oruja i zapisnik o

lekarskom pregledu osuenog lica direktoru Uprave i nadlenom javnom tuiocu.

Postupanje prilikom bekstva osuenog

lan 133

Pripadnik slube obezbeenja bez odlaganja preduzima radnje da osuenog onemogui u

bekstvu.

O svakom pokuaju bekstva i bekstvu osuenog, pripadnik slube obezbeenja odmah

obavetava upravnika zavoda, koji je duan da o tome obavesti direktora Uprave.

U sluaju bekstva osuenog, upravnik zavoda obavetava policiju i sud koji ga je uputio na

izdravanje kazne zatvora, nareuje izdavanje poternice i preduzima druge radnje koje su

neophodne da se osueni u bekstvu lii slobode.

Za vreme bekstva osuenom ne tee izvrenje kazne zatvora.

Korienje saobraajnih sredstava i sredstava veze

lan 134

U cilju liavanja slobode neposredno odbeglog osuenog pripadnik slube obezbeenja se

moe posluiti dostupnim prevoznim sredstvom i sredstvom veze. O upotrebi ovih sredstava

izdaje se potvrda.

Pretres stana

lan 135

U sluaju neposrednog bekstva osuenog iz zavoda ili prilikom sprovoenja osuenog,

pripadnik slube za obezbeenje je duan da bez odlaganja obavesti policiju i obezbedi mesto

za koje pretpostavlja da se osueni krije.

3. Posebne mere

Uslovi za primenu i vrste posebnih mera

lan 136

Prema osuenom za koga postoji opasnost od bekstva, nasilnikog ponaanja,

samopovreivanja ili ugroavanja reda i bezbednosti druge vrste, koji se na drugi nain ne

mogu otkloniti, izuzetno se mogu narediti posebne mere.

Posebne mere su:

1) oduzimanje i privremeno zadravanje stvari ije je dranje inae dozvoljeno;

2) smetaj u posebno osiguranu prostoriju bez opasnih stvari;

3) smetaj pod pojaan nadzor;

4) usamljenje;

5) testiranje na zarazne bolesti ili psihoaktivne supstance.

Primenu posebne mere odreuje upravnik zavoda ili lice koje on ovlasti.

Prema osuenom mogue je primeniti i vie posebnih mera istovremeno.

Izvrenje mere iz stava 2. ovog lana odmah se obustavlja ako su prestali razlozi za njenu

primenu.

lan 137

(Brisano)

Smetaj u posebno osiguranu prostoriju bez opasnih stvari

lan 138

Smetaj u posebno osiguranu prostoriju bez opasnih stvari moe trajati najdue do etrdeset i

osam sati odjednom. Ova mera se odreuje uz prethodno miljenje lekara.

Uz meru iz stava 1. ovog lana primenjuje se mera pojaanog nadzora.

Smetaj pod pojaan nadzor

lan 139

Smetaj pod pojaan nadzor moe se primeniti samo u zavodima zatvorenog tipa, odnosno u

zatvorenim odeljenjima zavoda.

Na reenje o smetaju pod pojaani nadzor osueni ima pravo albe direktoru Uprave u roku od

tri dana od prijema reenja. alba ne odlae izvrenje reenja.

Mera iz stava 1. ovog lana preispituje se svaka tri meseca. Na reenje o produenju trajanja

ove mere osueni ima pravo albe u roku od tri dana od prijema reenja. alba ne odlae

izvrenje reenja.

Usamljenje

lan 140

Osuenom koji svojim ponaanjem uporno remeti red, ugroava bezbednost i predstavlja

ozbiljnu opasnost za druge osuene, moe se reenjem izrei mera usamljenja u neprekidnom

trajanju najdue do tri meseca. Tokom kalendarske godine ova mera se moe primeniti najvie

dva puta.

Usamljenjem se osuenom onemoguava veza s drugim osuenim izdvajanjem iz zajednikog

naina izvrenja kazne i zajednikih aktivnosti.

Usamljenje se odreuje uz prethodno miljenje lekara.

Usamljenje se izvrava u prostoriji koja ima uslove propisane u lanu 152. stav 1. ovog zakona.

Osuenom se za vreme izvrenja mere usamljenja mora osigurati boravak van prostorije na

sveem vazduhu u trajanju od najmanje jedan sat dnevno.

Osuenom se za vreme izvrenja mere usamljenja omoguava rad u prostorijama u kojima se

mera primenjuje, a tokom primene moe koristiti line stvari, itati tampu i knjige, dopisivati se,

sluati radio i pratiti televizijski program.

Na reenje iz stava 1. ovog lana osueni ima pravo albe direktoru Uprave u roku od tri dana

od prijema reenja. alba ne odlae izvrenje reenja.

Mera iz stava 1. obustavie se kada strune slube ocene da ona vie nije neophodna.

Testiranje na zarazne bolesti ili psihoaktivne supstance

lan 141

U sluaju osnovane sumnje u postojanje zaraznih bolesti ili uzimanja opojnih droga ili

psihoaktivnih supstanci, mogue je od osuenog uzimati uzorke krvi i mokrae u meri

neophodnoj za ispitivanje prema pravilima medicinske struke, odnosno korienje

odgovarajueg testa.

U sluaju testiranja na virus HIV-a i virus hepatitisa C, potreban je pristanak osuenog.

Ostale odredbe o posebnim merama

lan 142

Smetaj u posebno osiguranu prostoriju bez opasnih stvari, smetaj pod pojaan nadzor,

usamljenje i testiranje na zarazne bolesti ili psihoaktivne supstance primenjuje se pod nadzorom

lekara.

lan 143

Blii propis o merama za odravanje reda i bezbednosti donosi ministar nadlean za pravosue.

Izuzetno, policija moe biti ukljuena u odravanje reda i bezbednosti u zavodima, kao i prilikom

sprovoenja lica lienih slobode, saglasno posebnom sporazumu izmeu ministra nadlenog za

pravosue i ministra unutranjih poslova.

VIII DISCIPLINSKI PRESTUPI, MERE I POSTUPAK I

MATERIJALNA ODGOVORNOST OSUENOG

1. Disciplinski prestupi

Pretpostavke za primenu disciplinskih mera

lan 144

Disciplinski prestupi su tee i lake povrede pravila reda i bezbednosti, kao i povrede drugih

pravila ponaanja osuenog utvrenih ovim zakonom i aktom o kunom redu zavoda.

Tei disciplinski prestupi ureuju se ovim zakonom, a laki aktom o kunom redu zavoda.

Prema osuenom se primenjuje disciplinska mera i ako za vreme izdravanja kazne uini

krivino delo za koje je propisana novana kazna ili kazna zatvora do jedne godine, ili kazna

zatvora do jedne godine i novana kazna.

Prema osuenom se ne moe vie puta primeniti disciplinska mera za istu radnju disciplinskog

prestupa.

Tei disciplinski prestupi

lan 145

Tei disciplinski prestupi su:

1) bekstvo ili pokuaj bekstva iz zavoda;

2) podstrekavanje na pobunu ili bekstvo;

3) pripremanje pobune ili bekstva;

4) neovlaeno naputanje zavoda;

5) nasilje prema drugom licu;

6) pravljenje, posedovanje ili korienje opasne stvari ili sredstva za komunikaciju na daljinu;

7) izrada ili unoenje u zavod sredstva podobnog za napad, bekstvo ili vrenje krivinog dela;

8) spreavanje pristupa u bilo koji deo zavoda slubenom licu ili licu koje se ovlaeno nalazi u

zavodu, odnosno ulazi u njega;

9) ugroavanje, oteenje ili unitenje imovine veeg obima;

10) odbijanje izvrenja zakonitog naloga ovlaenog lica usled ega je nastupila ili mogla

nastupiti tea tetna posledica;

11) namerno ili grubom nepanjom ugroavanje tueg zdravlja;

12) proizvodnja, posedovanje ili korienje opojnih droga ili psihoaktivnih supstanci;

13) grubo zanemarivanje line higijene;

14) bavljenje igrama na sreu;

15) namerno ugroavanje svog zdravlja radi onesposobljavanja za izvrenje obaveze;

16) otpor zdravstvenom pregledu ili merama za spreavanje opasnosti od zaraze;

17) podstrekavanje lica lienog slobode na tei disciplinski prestup;

18) zanemarivanje radne obaveze koje je izazvalo ili je moglo izazavati teu tetnu posledicu;

19) obuavanje sebe ili drugog o nainu izvrenja krivinog dela na osnovu linog ili tueg

iskustva;

20) tea zloupotreba dobijenih posebnih prava iz lana 115. stav 1. ovog zakona;

20a) nedolino, nasilniko ili uvredljivo ponaanje prema zaposlenom;

20b) protivpravno prisvajanje tuih pokretnih stvari;

21) ponavljanje lakih disciplinskih prestupa.

2. Disciplinske mere

lan 146

Za uinjene disciplinske prestupe izriu se disciplinske mere.

Disciplinske mere su:

1) ukor;

2) ogranienje ili zabrana primanja paketa do tri meseca;

3) oduzimanje dodeljenih posebnih prava iz lana 115. stav 1. ovog zakona;

4) ogranienje ili zabrana raspolaganja novcem u zavodu do tri meseca;

5) upuivanje u samicu u slobodno vreme ili tokom celog dana i noi.

Mera upuivanja u samicu i ogranienje ili zabrana raspolaganja novcem u zavodu moe se

izrei samo za tee disciplinske prestupe.

Ukidanje dodeljenih posebnih prava iz lana 115. stav 1. ovog zakona i upuivanje u samicu

mogu se izrei kumulativno.

Uslovno odlaganje disciplinske mere

lan 147

Disciplinsku meru, izuzev disciplinske mere ukora, mogue je uslovno odloiti do tri meseca.

Ukoliko osueni u roku za koji je odloeno izvrenje disciplinske mere uini tei disciplinski

prestup, uslovno odloena disciplinska mera e se opozvati, a ukoliko uini laki disciplinski

prestup disciplinska mera se moe opozvati.

Odluku o opozivu iz stava 2. ovog lana donosi organ koji je doneo odluku o disciplinskoj meri.

Sticaj disciplinskih prestupa

lan 148

Za sticaj disciplinskih prestupa izrie se jedinstvena disciplinska mera, na osnovu ocene teine

prestupa u sticaju i drugih okolnosti koje utiu na izricanje mere.

lan 149

Ukor se izrie kad osuenog zbog uinjenog disciplinskog prestupa treba samo prekoreti.

Disciplinske mere iz lana 146. stava 2. ta. 2, 3. i 4. ovog zakona izriu se kao samostalne

mere kad nema osnova ili nije opravdano izrei meru upuivanja u samicu, a ukorom se ne

moe postii svrha disciplinske mere.

Izvrenje disciplinske mere upuivanja u samicu

lan 150

Disciplinska mera upuivanja u samicu izrie se izuzetno, samo za tee disciplinske prestupe i

ne moe trajati due od 15 dana.

Meru upuivanja u samicu do 30 dana mogue je izrei za sticaj disciplinskih prestupa.

lan 151

Disciplinska mera upuivanja u samicu predstavlja iskljuenje osuenog iz zajednikih aktivnosti

s drugim osuenima u slobodno vreme ili tokom celog dana i noi.

Pre izvrenja disciplinske mere upuivanja u samicu obavezan je lekarski pregled.

lan 152

Prostorija u kojoj se izvrava disciplinska mera upuivanja u samicu mora imati najmanje etiri

kvadratna metra i deset kubnih metara prostora. Prostorija mora biti prozrana, osvetljena

dnevnim i vetakim osvetljenjem, zagrejana u skladu sa klimatskim uslovima, opremljena

krevetom i posteljinom, stolom i stolicom.

Osuenom se mora osigurati neogranien pristup vodi za pie i sanitarnim ureajima.

Tokom izvrenja disciplinske mere upuivanja u samicu osueni moe itati i pisati, i ima pravo

da boravi van prostorije na sveem vazduhu u trajanju od najmanje jedan sat dnevno.

lan 153

Tokom izvrenja disciplinske mere upuivanja u samicu obavezna je lekarska kontrola

osuenog najmanje jednom u toku dana, a upravnik zavoda i vaspita su obavezni da ga

posete najmanje jednom u toku sedam dana.

Nalazi i zapaanja lekara i drugih ovlaenih lica unose se u knjigu izvrenja disciplinske mere

upuivanja u samicu.

lan 154

Ukupan boravak osuenog u prostoriji u kojoj se izvrava disciplinska mera upuivanja u

samicu ne moe trajati due od est meseci u toku jedne kalendarske godine.

lan 155

Upravnik zavoda obustavlja izvrenje disciplinske mere upuivanja u samicu ako oceni da je

disciplinska mera postigla svoju svrhu i pre njenog isteka.

Upravnik zavoda obavezno prekida izvrenje disciplinske mere upuivanja u samicu ako po

pismenom miljenju lekara dalji boravak u samici ugroava zdravlje osuenog.

3. Disciplinski postupak

Nadlenost i pokretanje postupka

lan 156

Postupak za tee disciplinske prestupe vodi i odluku donosi disciplinska komisija, a za lake

disciplinske prestupe upravnik zavoda ili lice koje on odredi, s tim da to lice ne moe biti

predlaga.

Predlog za pokretanje disciplinskog postupka podnosi rukovodilac organizacione jedinice

zavoda ili lice koje on odredi. Za tee disciplinske prestupe predlog za pokretanje postupka

moe podneti i upravnik zavoda ili lice koje on odredi.

Predlog za pokretanje disciplinskog postupka iz stava 2. ovog lana podnosi se u roku od

etrdeset osam sati od saznanja za uinjeni prestup.

Ako je osueni uinio disciplinski prestup u nedelju ili u dane dravnih praznika, predlog za

pokretanje disciplinskog postupka podnosi se prvog narednog radnog dana.

Disciplinsku komisiju od tri lana iz stava 1. ovog lana imenuje direktor Uprave, na predlog

upravnika zavoda.

Uslovi za izdvajanje osuenog

lan 157

Od momenta saznanja za uinjeni tei disciplinski prestup i tokom disciplinskog postupka,

upravnik zavoda ili lice koje on ovlasti moe odluiti da se osueni izdvoji iz bezbednosnih

razloga od ostalih osuenika, do etrdeset osam sati. Vreme izdvajanja se uraunava u

disciplinsku meru upuivanja u samicu.

Dokazi u disciplinskom postupku

lan 158

Osueni protiv koga se vodi disciplinski postupak se obavezno sasluava, a navodi koje istakne

proveravaju se i izvode se i drugi dokazi.

O toku disciplinskog postupka vodi se zapisnik.

Odmeravanje disciplinske mere

lan 159

Pri izricanju disciplinske mere vodi se rauna o ponaanju osuenog tokom izdravanja kazne i

zalaganju na radu, a uzimaju se u obzir i sve druge injenice bitne za pravilno odmeravanje

mere.

Zastarelost

lan 160

Disciplinska mera ne moe se izrei niti se izreena mera moe izvriti, ako je od uinjenog

disciplinskog prestupa proteklo vie od jedne godine.

Pravo osuenog na strunu pravnu pomo

lan 161

Osueni protiv koga se vodi disciplinski postupak ima pravo na strunu pravnu pomo.

O pravu iz stava 1. ovog lana osueni mora biti obaveten pre utvrivanja injenica u

postupku.

Reenje i alba u disciplinskom postupku

lan 162

Disciplinski postupak se okonava reenjem.

Protiv reenja osueni moe izjaviti albu u roku od tri dana od dana prijema reenja i o albi se

mora odluiti u roku od tri dana.

alba ne odlae izvrenje reenja.

O albi odluuje direktor Uprave.

Ovlaenje ministra nadlenog za pravosue

lan 163

Blie odredbe o disciplinskim prestupima, merama i postupku donosi ministar nadlean za

pravosue.

4. Materijalna odgovornost

lan 164

Osueni je duan da nadoknadi tetu koju namerno ili grubom nepanjom prouzrokuje zavodu.

O naknadi tete u iznosu do 15.000 dinara odluuje prvostepeni disciplinski organ na zahtev

predlagaa, a za iznos tete preko 15.000 dinara zavod ostvaruje svoje pravo u parninom

postupku.

Naknadu tete o kojoj je odluio prvostepeni disciplinski organ zavod neposredno naplauje iz

sredstava kojim osueni slobodno raspolae, a ako je to nedovoljno i iz tednog uloga

osuenog.

IX SUDSKA ZATITA

Pravo osuenog na sudsku zatitu

lan 165

Protiv konane odluke kojom je osuenom tokom izvrenja kazne zatvora ogranieno ili

povreeno neko pravo utvreno ovim zakonom osueni ima pravo na sudsku zatitu.

Sudska zatita iz stava 1. ovog lana ostvaruje se u upravnom sporu.

Tuba za sudsku zatitu

lan 166

Tuba za sudsku zatitu se podnosi u roku od tri dana od dana dostavljanja odluke.

O tubi iz stava 1. ovog lana nadleni sud odluie u roku od 30 dana od dana prijema tube.

X OTPUTANJE OSUENOG SA IZVRENJA KAZNE ZATVORA

Otputanje zbog isteka kazne

lan 167

Osueni se otputa iz zavoda onog dana kada mu je istekla kazna.

Ako istek kazne pada u subotu, nedelju ili u dane dravnih praznika, osueni se otputa

poslednjeg radnog dana koji prethodi tim danima.

Zavod je duan da u roku od osam dana nakon otputanja osuenog o tome obavesti sud koji

ga je uputio na izvrenje kazne, kao i policiju.

Opte odredbe o otputanju osuenog

lan 168

Pre otputanja, lekar pregleda osuenog i nalaz unosi u zdravstveni karton.

Teko bolesno lice, koje je otputeno sa izvrenja kazne zatvora i otputeno lice koje je zbog

bolesti nesposobno za put, zavod smeta u najbliu odgovarajuu zdravstvenu ustanovu.

Trokove leenja za prvih trideset dana snosi zavod.

lan 169

Osuenom se prilikom otputanja iz zavoda izdaje otpusni list.

Otpusni list, pored ostalog, sadri i datum otputanja i datum do kada otputeno lice treba da se

javi policiji.

Otpusni list slui otputenom licu i kao dokaz o identitetu do prispea u mesto prebivalita,

odnosno boravita.

lan 170

Osuenom se prilikom otputanja predaju stvari i predmeti koje mu je zavod uvao, uteevina i

novac koji je primio za vreme izdraavanja kazne, a nije ga potroio u zavodu.

Pri otputanju osuenog, zavod mu obezbeuje rublje, odeu i obuu, ukoliko osueni nije u

mogunosti da ih pribavi.

Lice se smatra otputenim kada napusti prostor zavoda.

lan 171

Trokove prevoza otputenom licu do mesta prebivalita, odnosno boravita snosi zavod.

Otputenom strancu plaaju se trokovi prevoza do graninog prelaza, ako posebnim propisom

nije drukije odreeno.

Otputanje zbog amnestije i pomilovanja

lan 172

U sluaju da se osueni otputa iz zavoda na osnovu zakona o amnestiji, zavod je duan da ga

otpusti najdocnije dvadeset etiri asa nakon prijema reenja o amnestiji, ako zakonom o

amnestiji nije drukije odreeno.

U sluaju da se osueni otputa iz zavoda na osnovu odluke o pomilovanju, zavod je duan da

ga otpusti istog dana po prijemu odluke o pomilovanju, a najdocnije u roku od dvadeset etiri

asa.

lan 172a

U sluaju da se osueni otputa iz zavoda na osnovu pravnosnane odluke o uslovnom

otpustu, zavod je duan da ga otpusti najkasnije u roku od dvadeset etiri asa od prijema

odluke.

U sluaju da je sud doneo odluku o uslovnom otpustu kojom je odredio da je osueni duan da

ispuni obaveze predviene krivinopravnim odredbama uz elektronski nadzor, elektronski

nadzor izvrava organizaciona jedinica u sastavu Uprave nadlena za tretman i alternativne

sankcije, preko poverenika, koji utvruje i prati program izvrenja uslovnog otpusta.

Blii propis o izvrenju obaveza osuenog predvienih krivinopravnim odredbama uz primenu

elektronskog nadzora donosi ministar nadlean za pravosue.

Prevremeno otputanje

lan 173

Direktor Uprave moe, zbog dobrog vladanja osuenog i postignutih rezultata u programu

postupanja, na predlog upravnika zavoda, prevremeno otpustiti osuenog sa izdravanja kazne,

najvie tri meseca do isteka kazne, ako je izdrao devet desetina kazne.

Predlog iz stava 1. ovog lana podnosi upravnik zavoda, na osnovu prethodno pribavljenog

miljenja strunog tima.

XI PRIPREMA ZA OTPUTANJE OSUENOG I POMO NAKON

OTPUTANJA

lan 174

Zavod je duan da pre otputanja osuenog sa izvrenja kazne zatvora, u okviru programa

postupanja, utvrdi program pruanja pomoi nakon otputanja.

U ostvarivanju pruanja pomoi iz stava 1. ovog lana zavod sarauje sa organizacionom

jedinicom u sastavu Uprave nadlenom za tretman i alternativne sankcije, organom starateljstva

nadlenim prema mestu poslednjeg prebivalita, odnosno ukoliko osueni nije imao

prebivalite, prema mestu poslednjeg boravita osuenog pre upuivanja na izvrenje kazne

zatvora, policijom ili odgovarajuom organizacijom ili udruenjem.

Zavod je duan da pre otputanja osuenog o tome obavesti policiju u mestu prebivalita,

odnosno boravita, kao i sud koji je izrekao kaznu zatvora.

Blii propis o pripremi za otputanje i pomo nakon otputanja donosi ministar nadlean za

pravosue.

Glava trea a IZVRENJE KAZNE ZATVORA BEZ NAPUTANJA

PROSTORIJA U KOJIMA OSUENI STANUJE

lan 174a

Kada sud donese odluku kojom se odreuje da se kazna zatvora izvri bez naputanja

prostorija u kojima osueni stanuje, odluka se dostavlja organizacionoj jedinici u sastavu

Uprave nadlenoj za tretman i alternativne sankcije.

Organizaciona jedinica u sastavu Uprave nadlena za tretman i alternativne sankcije utvruje i

prati program izvrenja kazne zatvora iz stava 1. ovog lana, preko poverenika.

Poverenika reenjem odreuje direktor Uprave, u roku od osam dana od dana prijema izvrne

presude.

lan 174b

Osueni kome je odreeno izvrenje kazne zatvora bez naputanja prostorija u kojima osueni

stanuje ne sme naputati prostorije u kojima stanuje.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, osueni moe napustiti prostorije u kojima stanuje u sledeim

sluajevima:

1) zbog pruanja nune medicinske pomoi osuenom ili lanu njegovog porodinog

domainstva, ako je za pruanje medicinske pomoi neophodno naputanje prostorija;

2) radi redovnog odlaska na posao, ukoliko krivino delo za koje je osuen nije u vezi sa radom;

3) radi pohaanja nastave tokom redovnog kolovanja;

4) zbog odlaska na polaganje ispita;

5) zbog teke, akutne ili hronine bolesti, radi odlaska na redovne zdravstvene preglede;

6) zbog svog venanja ili smrti bliskog lica;

7) zbog obaveze staranja prema lanovima ue porodice predviene zakonom, u sluaju da tu

obavezu ne moe da obavlja drugo lice;

8) zbog sezonskih poljoprivrednih radova, ukoliko se osueni bavi poljoprivredom kao stalnom

delatnou;

9) zbog boravka van prostorije u kojima stanuje u trajanju do etiri sata dnevno, u skladu sa

programom izvrenja kazne.

Odluku o dozvoljavanju naputanja prostorija u kojima osueni stanuje, u sluajevima iz stava

2. ovog lana, donosi direktor Uprave, na molbu osuenog.

Osueni podnosi molbu preko rukovodioca organizacione jedinice u sastavu Uprave nadlene

za tretman i alternativne sankcije.

Rukovodilac organizacione jedinice u sastavu Uprave nadlene za tretman i alternativne

sankcije, uz molbu, dostavlja direktoru Uprave i miljenje o osnovanosti molbe.

lan 174v

U sluaju da osueni nije u mogunosti da podnese molbu, zbog potrebe pruanja hitne

medicinske pomoi osuenom ili lanu njegovog porodinog domainstva, osueni moe

napustiti prostorije u kojima stanuje.

O naputanju prostorija iz stava 1. ovog lana osueni ili lan njegovog porodinog domainstva

u najkraem roku obavetava poverenika i dostavlja mu izvetaj zdravstvene ustanove o

zdravstvenom stanju osuenog, odnosno lana njegovog porodinog domainstva.

U sluaju iz stava 1. ovog lana, poverenik odmah obavetava rukovodioca organizacione

jedinice u sastavu Uprave nadlene za tretman i alternativne sankcije o naputanju prostorija

osuenog.

Po pribavljenom izvetaju zdravstvene ustanove, ako je osueni zadran na daljem leenju, a

na predlog rukovodioca organizacione jedinice u sastavu Uprave nadlene za tretman i

alternativne sankcije, direktor Uprave u najkraem roku donosi odluku o dozvoljavanju

naputanja prostorija u kojima osueni stanuje.

lan 174g

Direktor Uprave opoziva odluku o dozvoljavanju naputanja prostorija u kojima osueni stanuje,

ako:

1) vie ne postoje okolnosti iz lana 174b stav 2. ovog zakona;

2) se naknadno utvrdi da su podaci navedeni u molbi osuenog, na osnovu kojih je doneta

odluka o dozvoljavanju naputanja prostorija u kojima osueni stanuje, netani;

3) osueni zloupotrebljava dodeljenu dozvolu naputanja prostorije.

Protiv odluke kojom se opoziva dozvoljavanje naputanja prostorija u kojima stanuje, osueni

moe izjaviti albu ministru nadlenom za pravosue, u roku od tri dana od dana prijema

odluke. alba ne odlae izvrenje odluke.

lan 174d

U sluaju da osueni samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje u trajanju do 12 asova, ili

dva puta u trajanju do est asova, organizaciona jedinica u sastavu Uprave nadlena za

tretman i alternativne sankcije o tome, bez odlaganja, obavetava sud i policiju.

Organizaciona jedinica u sastavu Uprave nadlena za tretman i alternativne sankcije

obavetava sud, policiju i Upravu i o drugom krenju obaveza osuenog, odnosno o

okolnostima koje onemoguavaju izvrenje kazne.

lan 174

Kada sud odredi da se izvrenje kazne zatvora bez naputanja prostorija u kojima osueni

stanuje primenjuje uz mere elektronskog nadzora, primenu mera elektronskog nadzora sprovodi

organizaciona jedinica u sastavu Uprave nadlena za tretman i alternativne sankcije, u saradnji

sa policijom.

Ureaj za lociranje osuenog (odailja sa prateom opremom), koji je nekodljiv po zdravlje,

instalira struno lice, koje pri tome daje detaljna uputstva osuenom o nainu rada ureaja.

Organizaciona jedinica u sastavu Uprave nadlena za tretman i alternativne sankcije rukuje i

ureajem kojim se daljinski prati kretanje osuenog i njegov poloaj u prostoru.

Nain izvrenja kazne zatvora bez naputanja prostorija u kojima osueni stanuje blie se

ureuje aktom koji donosi ministar nadlean za pravosue.

lan 174e

Nakon pravnosnanosti presude, kao i u toku izdravanja kazne, osueni, javni tuilac i direktor

Uprave mogu podneti predlog da se osuenom kome je izreena kazna zatvora do jedne

godine kazna izvri bez naputanja prostorija u kojima osueni stanuje.

O predlogu iz stava 1. ovog lana odluuje predsednik suda koji je doneo prvostepenu presudu.

Ako je predlog podneo osueni ili direktor Uprave, pre donoenja odluke, sud e pribaviti

miljenje javnog tuioca, a ako je predlog podneo javni tuilac, sud e pribaviti saglasnost

osuenog.

U odluci kojom se usvaja predlog iz stava 1. ovog lana sud e odrediti da se izvrenje kazne

zatvora bez naputanja prostorija u kojima osueni stanuje odreuje uz primenu mera

elektronskog nadzora ili bez njegove primene.

Pre donoenja odluke iz stava 4. ovog lana sud e voditi rauna o tehnikim mogunostima

izvrenja kazne, kao i o drugim okolnostima od znaaja za njeno izvrenje.

Protiv odluke suda o predlogu iz stava 1. ovog lana, osueni i javni tuilac mogu izjaviti albu,

u roku od tri dana od dana dostavljanja odluke.

O albi na odluku predsednika prvostepenog suda odluuje predsednik apelacionog suda,

shodnom primenom zakona koji ureuje krivini postupak.

Glava etvrta IZVRENJE NOVANE KAZNE

Nadlenost i postupak za izvrenje novane kazne

lan 175

Za izvrenje novane kazne nadlean je sud koji je doneo prvostepenu presudu.

lan 176

Rok za plaanje novane kazne odreuje se presudom.

Rok iz stava 1. ovog lana ne moe biti krai od 15 dana niti dui od tri meseca.

U opravdanim sluajevima sud moe dozvoliti da osueni plati novanu kaznu u ratama, s tim

da rok isplate ne moe biti dui od jedne godine.

lan 177

Ako osueni ne plati novanu kaznu u odreenom roku, sud e novanu kaznu zameniti

kaznom zatvora.