ZAKONIK O KRIVINOM POSTUPKU ("Sl. list SRJ", br. 70/2001, 68/2002 i "Sl. glasnik RS", br. 58/2004)

Deo prvi OPTE ODREDBE Glava I OSNOVNA NAELA lan 1 (1) Ovaj zakonik utvruje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuen, a da se uiniocu krivinog dela izrekne krivina sankcija pod uslovima koje predvia krivini zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka. (2) Pre donoenja pravnosnane presude ili reenja o kanjavanju, okrivljeni moe biti ogranien u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje odreuje ovaj zakonik. lan 2 Krivinu sankciju uiniocu krivinog dela moe izrei samo nadleni sud u postupku koji je pokrenut i sproveden po ovom zakoniku. lan 3 (1) Svako e se smatrati nevinim dok se njegova krivca ne utvrdi pravnosnanom odlukom nadlenog suda. (2) Dravni organi, sredstva javnog obavetavanja, udruenja graana, javne linosti i druga lica duni su da se pridravaju pravila iz stava 1 ovog lana i da svojim javnim izjavama o krivinom postupku koji je u toku ne vreaju druga pravila postupka, prava okrivljenog i oteenog i naelo sudske nezavisnosti. lan 4 (1) Okrivljeni ve na prvom sasluanju mora biti obaveten o delu za koje se tereti i o dokazima optube. (2) Okrivljenom se mora omoguiti da se izjasni o svim injenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve injenice i dokaze koji mu idu u korist. lan 5 (1) Lice lieno slobode mora biti odmah obaveteno, na svom jeziku ili jeziku koji razume, o razlozima lienja slobode i o svemu to mu se stavlja na teret, kao i o svojim pravima:

1) da nije duno nita da izjavi i da sve to izjavi moe biti upotrebljeno kao dokaz protiv njega; 2) da uzme branioca po svom izboru; 3) da neometano opti sa braniocem; 4) da branilac prisustvuje njegovom sasluanju; 5) da zahteva da se o vremenu, mestu i svakoj promeni mesta lienja slobode bez odlaganja obaveste lica po njegovom izboru, kao i diplomatsko-konzularni predstavnik drave iji je dravljanin odnosno predstavnik odgovarajue meunarodne organizacije ako je u pitanju izbeglica ili lice bez dravljanstva; 6) da neometano opti sa diplomatsko-konzularnim predstavnikom odnosno predstavnikom odgovarajue meunarodne organizacije iz take 5) ovog stava; 7) da zahteva u svako doba da ga bez odlaganja pregleda lekar po njegovom izboru, a ako on nije dostupan, po izboru organa lienja slobode; 8) da pokrene postupak pred sudom radi ispitivanja zakonitosti lienja slobode; 9) da zahteva naknadu tete zbog neosnovanog lienja slobode. (2) Lice koje je lieno slobode bez odluke suda, mora biti odmah sprovedeno nadlenom istranom sudiji. (3) Lice lieno slobode ima pravo da pokrene postupak u kome e nadleni istrani sudija hitno ispitati zakonitost lienja slobode i naloiti putanje na slobodu ako je lienje slobode nezakonito. lan 6 (1) Niko ne moe da bude gonjen i kanjen za krivino delo za koje je pravnosnanom presudom osloboen ili osuen ili je za to delo postupak protiv njega pravnosnano obustavljen ili optuba pravnosnano odbijena. (2) U postupku povodom vanrednog pravnog leka, pravnosnana sudska odluka se ne moe izmeniti na tetu okrivljenog. lan 7 (1) U krivinom postupku u slubenoj upotrebi je srpski jezik ekavskog i ijekavskog izgovora i irilino pismo ili latinino pismo, u skladu sa ustavom i zakonom. (2) U sudovima na ijim podrujima ive pripadnici nacionalnih manjina, u slubenoj upotrebi u krivinom postupku su i njihovi jezici i pisma, u skladu sa zakonom. lan 8 (1) Tube, albe i drugi podnesci upuuju se sudu na jeziku koji je u slubenoj upotrebi u sudu. (2) Strani dravljanin lien slobode moe upuivati sudu podneske na svom jeziku.

lan 9 (1) Krivini postupak vodi se na jeziku koji je u slubenoj upotrebi u sudu. (2) Stranke, svedoci i druga lica koja uestvuju u postupku imaju pravo da u postupku upotrebljavaju svoj jezik. Ako se postupak ne vodi na jeziku tog lica, obezbedie se usmeno prevoenje onoga to ono, odnosno drugi iznosi, kao i isprava i drugog pisanog dokaznog materijala. (3) O pravu na prevoenje pouie se lice iz stava 2 ovog lana, koje se moe odrei tog prava ako zna jezik na kome se vodi postupak. U zapisniku e se zabeleiti da je data pouka i izjava uesnika. (4) Prevoenje se poverava tumau. lan 10 (1) Pozive, odluke i druga pismena upuuje sud na srpskom jeziku. (2) Ako je u sudu u slubenoj upotrebi i jezik nacionalne manjine, sud e na tom jeziku dostavljati sudska pismena licima koja su pripadnici te nacionalne manjine, a u postupku su se sluila tim jezikom. Ta lica mogu zahtevati da im se pismena dostavljaju na jeziku na kome se vodi postupak. (3) Okrivljenom koji je u pritvoru, na izdravanju kazne ili na izvrenju mere bezbednosti u zdravstvenoj ustanovi dostavie se i prevod pismena iz stava 1 ovog lana na jeziku kojim se slui u postupku. lan 11 Sudovi saobraaju meusobno i ukazuju jedni drugima pravnu pomo na jeziku koji je u slubenoj upotrebi u sudu. Ako je pismeno sastavljeno na jeziku nacionalne manjine, a upuuje se sudu u kome taj jezik nije u slubenoj upotrebi, priloie se prevod na srpskom jeziku. lan 12 Zabranjeno je i kanjivo svako nasilje nad licem lienim slobode i licem kojem je sloboda ograniena, kao i svako iznuivanje priznanja ili kakve druge izjave od okrivljenog ili drugog lica koje uestvuje u postupku. lan 13 (1) Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz strunu pomo branioca, koga sam izabere iz reda advokata. (2) Okrivljeni ima pravo da njegovom sasluanju prisustvuje branilac. (3) Pre prvog sasluanja, okrivljeni e se pouiti o pravu da uzme branioca i da branilac moe prisustvovati njegovom sasluanju. On e se upozoriti da sve to izjavi moe biti upotrebljeno protiv njega kao dokaz. (4) Ako okrivljeni sam ne uzme branioca, sud e postaviti okrivljenom branioca kad je to odreeno ovim zakonikom.

(5) Okrivljenom se mora osigurati dovoljno vremena i mogunosti za pripremanje odbrane. (6) Osumnjieni ima pravo na branioca u skladu sa ovim zakonikom. lan 14 Lice koje je bez osnova osueno za krivino delo ili je bez osnova lieno slobode ima pravo na rehabilitaciju, pravo na naknadu tete od drave, kao i druga prava utvrena zakonom. lan 15 Okrivljenog ili drugo lice koje uestvuje u postupku a iz neznanja bi moglo da propusti neku radnju u postupku, ili da zbog toga ne koristi svoja prava, sud i dravni organi koji uestvuju u postupku e pouiti o pravima koja mu po ovom zakoniku pripadaju i o posledicama proputanja radnje. lan 16 (1) Okrivljeni ima pravo da u najkraem roku bude izveden pred sud i da mu bude sueno bez odlaganja. (2) Sud je duan da postupak sprovede bez odugovlaenja i da onemogui svaku zloupotrebu prava koja pripadaju licima koja uestvuju u postupku. (3) Trajanje pritvora mora biti svedeno na najkrae potrebno vreme. lan 17 (1) Sud i dravni organi koji uestvuju u krivinom postupku duni su da istinito i potpuno utvrde injenice koje su od vanosti za donoenje zakonite odluke. (2) Sud i dravni organi su duni da s jednakom panjom ispituju i utvrde kako injenice koje terete okrivljenog, tako i one koje mu idu u korist. lan 18 (1) Pravo suda i dravnih organa koji uestvuju u krivinom postupku da ocenjuju postojanje ili nepostojanje injenica nije vezano ni ogranieno posebnim formalnim dokaznim pravilima. (2) Sudske odluke se ne mogu zasnivati na dokazima koji su sami po sebi ili prema nainu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama ovog zakonika, drugog zakona, ustava ili meunarodnog prava. lan 19 (1) Krivini postupak pokree se po zahtevu ovlaenog tuioca. (2) Za krivina dela za koja se goni po slubenoj dunosti ovlaeni tuilac je javni tuilac, a za krivina dela za koja se goni po privatnoj tubi ovlaeni tuilac je privatni tuilac. (3) Ako javni tuilac nae da nema osnova za pokretanje ili produenje krivinog

postupka, na njegovo mesto moe stupiti oteeni kao tuilac, pod uslovima odreenim ovim zakonikom. lan 20 Ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno, javni tuilac je duan da preduzme krivino gonjenje kad postoji osnovana sumnja da je odreeno lice uinilo krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti. lan 21 (1) U krivinom postupku sudovi sude u zbornom sastavu. (2) U prvostepenim sudovima sudi sudija pojedinac kada je to predvieno ovim zakonikom. lan 22 Kad je propisano da pokretanje krivinog postupka ima za posledicu ogranienje odreenih prava, ove posledice, ako zakonom nije drugaije odreeno, nastupaju stupanjem optunice na pravnu snagu, a za krivina dela za koja je propisana kao glavna kazna novana kazna ili zatvor do tri godine - od dana kad je donesena osuujua presuda, bez obzira da li je postala pravnosnana. Glava II NADLENOST SUDOVA 1. Stvarna nadlenost i sastav suda lan 23 Sudovi sude u granicama svoje stvarne nadlenosti odreene zakonom. lan 24 (1) U prvom stepenu sudovi sude u veima sastavljenim od dvojice sudija i trojice sudija-porotnika za krivina dela za koja se po zakonu moe izrei kazna zatvora u trajanju od petnaest godina ili tea kazna, a u veima sastavljenim od jednog sudije i dvojice sudija-porotnika - za krivina dela za koja je propisana blaa kazna. Kad se primenjuju posebne odredbe o skraenom postupku, u prvom stepenu sudi sudija pojedinac. (2) U drugom stepenu sudovi sude u veima sastavljenim od pet sudija za krivina dela za koja se po zakonu moe izrei kazna zatvora u trajanju od petnaest godina ili tea kazna, a u veima sastavljenim od trojice sudija - za krivina dela za koja je propisana blaa kazna. Kad sudi u drugom stepenu na pretresu, vee je sastavljeno od dvojice sudija i trojice sudija-porotnika. (3) U treem stepenu sudovi sude u veima sastavljenim od sedam sudija. (4) Radnje u istrazi sprovodi istrani sudija prvostepenog suda. (5) Predsednik suda i predsednik vea odluuju u sluajevima predvienim u ovom zakoniku.

(6) Prvostepeni sudovi, u veu sastavljenom od trojice sudija, odluuju o albama protiv reenja istranog sudije i drugih reenja kad je to odreeno ovim zakonikom, donose odluke u prvom stepenu van glavnog pretresa, sprovode postupak i donose presudu po odredbama lana 534 st. 2 do 6 ovog zakonika i stavljaju predloge u sluajevima predvienim u ovom zakoniku ili u drugom zakonu. (7) Sud odluuje o zahtevu za vanredno ublaavanje kazne u veu sastavljenom od pet sudija ako se radi o krivinom delu za koje je u zakonu propisana kazna zatvora u trajanju od petnaest godina ili tea kazna, a u veu sastavljenom od trojice sudija ako se radi o krivinom delu za koje je propisana blaa kazna i kada odluuje o zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnane presude. (8) Sud odluuje o zahtevu za zatitu zakonitosti u veu sastavljenom od pet sudija, a u veu sastavljenom od sedam sudija, kad odluuje o zahtevu za zatitu zakonitosti protiv odluke vea tog suda zbog povrede zakona. (9) Ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno, sudovi vieg stepena odluuju u veu sastavljenom od trojice sudija i u sluajevima koji nisu predvieni u prethodnim stavovima ovog lana. l. 25 i 26 (Brisani) 2. Mesna nadlenost lan 27 (1) Mesno nadlean je, po pravilu sud na ijem podruju je krivino delo izvreno ili pokuano. (2) Ako je krivino delo izvreno ili pokuano na podrujima raznih sudova ili na granici tih podruja, ili je neizvesno na kom je podruju izvreno ili pokuano, nadlean je onaj od tih sudova koji je po zahtevu ovlaenog tuioca prvi zapoeo postupak, a ako postupak jo nije zapoet - sud kome je prvo podnesen zahtev za pokretanje postupka. lan 28 Ako je krivino delo uinjeno na domaem brodu ili domaem vazduhoplovu dok se nalazi u domaem pristanitu, nadlean je sud na ijem podruju se nalazi to pristanite. U ostalim sluajevima kad je krivino delo uinjeno na domaem brodu ili domaem vazduhoplovu, nadlean je sud na ijem se podruju nalazi matina luka broda, odnosno vazduhoplova ili domae pristanite u kome se brod, odnosno vazduhoplov prvi put zaustavi. lan 29 (1) Ako je krivino delo uinjeno putem tampe, nadlean je sud na ijem podruju je spis tampan. Ako to mesto nije poznato ili je spis tampan u inostranstvu, nadlean je sud na ijem se podruju rastura tampani spis. (2) Ako po zakonu odgovara sastavlja spisa, nadlean je i sud mesta u kome sastavlja ima prebivalite, ili sud mesta gde se desio dogaaj na koji se odnosi spis.

(3) Odredbe st. 1 i 2 ovog lana shodno e se primeniti i u sluaju ako je spis ili izjava objavljena preko radija, televizije ili drugih sredstava javnog obavetavanja. lan 30 (1) Ako nije poznato mesto izvrenja krivinog dela ili ako je to mesto van teritorije Srbije i Crne Gore, nadlean je sud na ijem podruju okrivljeni ima prebivalite ili boravite. (2) Ako je sud na ijem podruju okrivljeni ima prebivalite ili boravite ve zapoeo postupak, ostaje nadlean i ako se saznalo za mesto izvrenja krivinog dela. (3) Ako nije poznato mesto izvrenja krivinog dela ni prebivalite ili boravite okrivljenog, ili su oba van teritorije Srbije i Crne Gore, nadlean je sud na ijem se podruju okrivljeni lii slobode ili se sam prijavi. lan 31 Ako je neko lice uinilo krivina dela u Republici Srbiji i u inostranstvu, nadlean je sud koji je nadlean za krivino delo uinjeno u Republici Srbiji. lan 32 Ako se prema odredbama ovog zakonika ne moe ustanoviti koji je sud mesno nadlean, Vrhovni sud Srbije odredie jedan od stvarno nadlenih sudova pred kojim e se sprovesti postupak. 3. Spajanje i razdvajanje postupka lan 33 (1) Ako je isto lice okrivljeno za vie krivinih dela, pa je za neka od tih dela nadlean nii a za neka vii sud, nadlean je vii sud, a ako su nadleni sudovi iste vrste, nadlean je onaj sud koji je po zahtevu ovlaenog tuioca prvi zapoeo postupak, a ako postupak jo nije zapoet - sud kome je prvo podnesen zahtev za pokretanje postupka. (2) Prema odredbama stava 1 ovog lana odreuje se nadlenost i u sluaju ako je oteeni istovremeno uinio krivino delo prema okrivljenom. (3) Za saizvrioce je nadlean po pravilu, sud koji je kao nadlean za jednog od njih prvi zapoeo postupak. (4) Sud koji je nadlean za izvrioca krivinog dela nadlean je, po pravilu, i za sauesnike, prikrivae, lica koja su pomogla uiniocu posle izvrenja krivinog dela, kao i za lica koja nisu prijavila pripremanje krivinog dela, izvrenje krivinog dela ili uinioca. (5) U svim sluajevima iz prethodnih stavova sprovee se, po pravilu, jedinstveni postupak i doneti jedna presuda. (6) Sud moe odluiti da se sprovede jedinstveni postupak i donese jedna presuda i u sluaju kad je vie lica okrivljeno za vie krivinih dela, ali samo ako izmeu izvrenih krivinih dela postoji meusobna veza i ako postoje isti dokazi. Ako je za neka od ovih krivinih dela nadlean vii a za neka nii sud, jedinstveni postupak moe se sprovesti

samo pred viim sudom. (7) Sud moe odluiti da se sprovede jedinstveni postupak i donese jedna presuda ako se pred istim sudom vode odvojeni postupci protiv istog lica za vie krivinih dela ili protiv vie lica za isto krivino delo. (8) O spajanju postupka odluuje sud koji je nadlean za sprovoenje jedinstvenog postupka. Protiv reenja kojim je odreeno spajanje postupka ili kojim je odbijen predlog za spajanje nije dozvoljena alba. lan 34 (1) Na predlog stranaka ili po slubenoj dunosti, sud koji je po lanu 33 ovog zakonika nadlean moe iz vanih razloga ili iz razloga celishodnosti, do zavretka glavnog pretresa, odluiti da se postupak za pojedina krivina dela ili protiv pojedinih okrivljenih razdvoji i posebno dovri ili preda drugom nadlenom sudu. (2) Protiv reenja kojim je odreeno razdvajanje postupka ili kojim je odbijen predlog za razdvajanje postupka nije dozvoljena alba. 4. Prenoenje mesne nadlenosti lan 35 (1) Kad je nadlean sud iz pravnih ili stvarnih razloga spreen da postupa, duan je da o tome izvesti neposredno vii sud, koji e odrediti drugi stvarno nadlean sud na svom podruju. (2) Protiv ovog reenja nije dozvoljena alba. lan 36 (1) Sud odreen zakonom moe za voenje postupka odrediti drugi stvarno nadlean sud na svom podruju ako je oigledno da e se tako lake sprovesti postupak ili ako postoje drugi vani razlozi. (2) Reenje u smislu stava 1 ovog lana sud moe doneti na predlog istranog sudije, sudije pojedinca ili predsednika vea ili na predlog nadlenog javnog tuioca. 5. Ocena i sukob nadlenosti lan 37 (1) Sud je duan da pazi na svoju stvarnu i mesnu nadlenost i im primeti da nije nadlean oglasie se nenadlenim i po pravnosnanosti reenja uputie predmet nadlenom sudu. (2) Ako posle otvaranja glavnog pretresa sud ustanovi da je za suenje nadlean nii sud, nee dostaviti predmet tom sudu nego e sam sprovesti postupak i doneti odluku. (3) Poto optunica stane na pravnu snagu, sud se ne moe oglasiti mesno nenadlenim niti stranke mogu isticati prigovor mesne nenadlenosti. (4) Nenadlean sud je duan da preduzme one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.

lan 38 (1) Ako sud kome je predmet ustupljen kao nadlenom smatra da je nadlean sud koji mu je predmet ustupio ili neki drugi sud, pokrenue postupak za reavanje sukoba nadlenosti. (2) Kad je povodom albe protiv odluke prvostepenog suda kojom se ovaj oglasio nenadlenim odluku doneo drugostepeni sud, za tu odluku vezan je u pitanju nadlenosti i sud kome je predmet ustupljen ako je drugostepeni sud nadlean za reavanje sukoba nadlenosti izmeu tih sudova. lan 39 (1) Sukob nadlenosti izmeu sudova reava zajedniki neposredno vii sud. (2) Pre nego to donese reenje povodom sukoba nadlenosti, sud e zatraiti miljenje javnog tuioca koji je nadlean da postupa pred tim sudom, kad se krivini postupak vodi po zahtevu javnog tuioca. (3) Protiv reenja donetog povodom sukoba nadlenosti alba nije dozvoljena. (4) Prilikom odluivanja o sukobu nadlenosti, sud moe istovremeno po slubenoj dunosti, doneti odluku o prenoenju mesne nadlenosti ako su ispunjeni uslovi iz lana 36 ovog zakonika. (5) Dok se ne rei sukob nadlenosti izmeu sudova, svaki od njih je duan da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja. Glava III IZUZEE lan 40 Sudija ili sudija-porotnik ne moe vriti sudijske dunosti: 1) ako je oteen krivinim delom; 2) ako mu je okrivljeni, njegov branilac, tuilac, oteeni, njihov zakonski zastupnik ili punomonik, brani drug ili srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobonoj liniji do etvrtog stepena, a po tazbini do drugog stepena; 3) ako je sa okrivljenim, njegovim braniocem, tuiocem ili oteenim u odnosu staraoca, staranika, usvojioca, usvojenika, hranioca ili hranjenika; 4) ako je u istom krivinom predmetu vrio istrane radnje, ili je uestvovao u postupku kao tuilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomonik oteenog, odnosno tuioca, ili je sasluan kao svedok ili kao vetak; 5) ako je u istom predmetu uestvovao u donoenju odluke nieg suda ili ako je u istom sudu uestvovao u donoenju odluke koja se pobija albom; 6) ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost.

lan 41 (1) Sudija ili sudija-porotnik, im sazna da postoji koji od razloga za izuzee iz lana 40 ta. 1 do 5 ovog zakonika, duan je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika suda, koji e mu odrediti zamenu. Ako se radi o izuzeu predsednika suda, njega e za taj sluaj zameniti sudija tog suda najstariji po imenovanju, a ako to nije moguno, zamenika e odrediti predsednik neposredno vieg suda. (2) Ako sudija ili sudija-porotnik smatra da postoje druge okolnosti koje opravdavaju njegovo izuzee (lan 40 taka 6), obavestie o tome predsednika suda. lan 42 (1) Izuzee mogu traiti stranke i branilac. (2) Zahtev za izuzee sudije ili sudije porotnika stranke i branilac mogu podneti do poetka glavnog pretresa, a ako su za razlog izuzea saznale docnije, zahtev podnose odmah po saznanju. (3) Zahtev za izuzee predsednika suda iz razloga propisanih u lanu 40 taka 6, stranke i branilac mogu podneti najkasnije u roku od pet dana od dana prijema poziva za glavni pretres. (4) Zahtev za izuzee sudije vieg suda stranke i branilac mogu podneti u albi ili u odgovoru na albu. (5) Stranke i branilac mogu traiti izuzee samo poimenino odreenog sudije ili sudijeporotnika koji u predmetu postupa. (6) Stranke i branilac duni su da u zahtevu navedu okolnosti zbog kojih smatraju da postoji neki od zakonskih osnova za izuzee. U zahtevu se ne mogu ponovo navoditi razlozi koji su isticani u ranijem zahtevu za izuzee koji je odbijen. lan 43 (1) O zahtevu za izuzee iz lana 42 ovog zakonika odluuje predsednik suda. (2) Ako se trai izuzee samo predsednika suda, ili predsednika suda i sudije ili sudijeporotnika, odluku o izuzeu donosi predsednik neposredno vieg suda, a ako se trai izuzee predsednika Vrhovnog suda Srbije, odluku o izuzeu donosi opta sednica tog suda. (3) Pre donoenja reenja o izuzeu pribavie se izjava sudije, sudije-porotnika, odnosno predsednika suda, a po potrebi sprovee se i drugi izviaji. (4) Protiv reenja kojim se usvaja zahtev za izuzee nije dozvoljena alba. Reenje kojim se zahtev za izuzee odbija moe se pobijati posebnom albom, a ako je takvo reenje doneseno posle podignute optube, onda samo albom na presudu. (5) Ako je zahtev za izuzee podnesen protivno odredbi lana 42 st. 3, 5, i 6 ovog zakonika ili ako je oigledno upravljen na odugovlaenje postupka, zahtev e se odbaciti u celini, odnosno delimino. Protiv reenja kojim se zahtev odbacuje nije dozvoljena alba. Reenje kojim se zahtev odbacuje donosi predsednik suda, a od otvaranja zasedanja - vee. U donoenju tog reenja od otvaranja zasedanja moe

uestvovati sudija ije se izuzee trai. lan 44 Kad sudija ili sudija-porotnik sazna da je podnet zahtev za njegovo izuzee, duan je da odmah obustavi svaki rad na predmetu, a ako se radi o izuzeu iz lana 40 taka 6 ovog zakonika, moe do donoenja reenja o zahtevu preduzimati samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. lan 45 (1) Odredbe o izuzeu sudija i sudija-porotnika shodno e se primenjivati i na javne tuioce i lica koja su na osnovu zakona ovlaena da javnog tuioca zastupaju u postupku, zapisniare, tumae i struna lica, kao i na vetake, ako za njih nije to drugo odreeno (lan 116). (2) Javni tuilac odluuje o izuzeu lica koja su na osnovu zakona ovlaena da ga zastupaju u krivinom postupku. O izuzeu javnog tuioca odluuje neposredno vii tuilac. O izuzeu republikog javnog tuioca primenjuju se odredbe odgovarajuih zakona. (3) O izuzeu zapisniara, tumaa, strunog lica i vetaka odluuje vee, predsednik vea ili sudija. (4) Kad ovlaena slubena lica organa unutranjih poslova preduzimaju istrane radnje na osnovu ovog zakonika, o njihovom izuzeu odluuje istrani sudija. Ako prilikom preduzimanja ovih radnji sudeluje zapisniar, o njegovom izuzeu odluuje slubeno lice koje preduzima radnju. Glava IV JAVNI TUILAC lan 46 (1) Osnovno pravo i osnovna dunost javnog tuioca je gonjenje uinilaca krivinih dela. (2) Za krivina dela za koja se goni po slubenoj dunosti javni tuilac je nadlean: 1) da rukovodi pretkrivinim postupkom; 2) da zahteva sprovoenje istrage i usmerava tok prethodnog krivinog postupka u skladu sa ovim zakonikom; 3) da podie i zastupa optunicu, odnosno optuni predlog pred nadlenim sudom; 4) da izjavljuje albe protiv nepravnosnanih sudskih odluka i da podnosi vanredne pravne lekove protiv pravnosnanih sudskih odluka. 5) da vri i druge radnje odreene ovim zakonikom. (3) Radi vrenja ovlaenja iz take 1 stava 2 ovog lana, svi organi koji uestvuju u pretkrivinom postupku duni su da o svakoj preduzetoj radnji obaveste nadlenog javnog tuioca. Organi unutranjih poslova i drugi dravni organi nadleni za otkrivanje

krivinih dela duni su da postupe po svakom zahtevu nadlenog javnog tuioca. (4) Ako organ unutranjih poslova ili drugi dravni organ ne postupi po zahtevu javnog tuioca iz stava 3 ovog lana, javni tuilac e obavestiti stareinu koji rukovodi organom, a po potrebi moe obavestiti nadlenog ministra, vladu ili nadleno skuptinsko telo. lan 47 Javni tuilac postupa pred odgovarajuim sudom saglasno zakonu. lan 48 Mesna nadlenost javnog tuioca odreuje se prema odredbama koje vae za nenadlenost suda onog podruja za koje je tuilac postavljen. lan 49 Kad postoji opasnost od odlaganja, radnje u postupku preduzee i nenadlean javni tuilac, ali o tome mora odmah obavestiti nadlenog javnog tuioca. lan 50 Javni tuilac preduzima radnje u postupku neposredno ili preko lica koja su na osnovu zakona ovlaena da ga zastupaju. lan 51 Sukob nadlenosti izmeu javnih tuilaca reava zajedniki neposredno vii javni tuilac. lan 52 Javni tuilac moe odustati od zahteva za gonjenje do zavretka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom, a pred viim sudom - u sluajevima predvienim u ovom zakoniku. Glava V OTEENI I PRIVATNI TUILAC lan 53 (1) Za krivina dela za koja se goni po predlogu oteenog ili po privatnoj tubi, predlog ili tuba se podnosi u roku od tri meseca od dana kad je ovlaeno lice saznalo za krivino delo i uinioca. (2) Ako je podignuta privatna tuba zbog krivinog dela uvrede, okrivljeni moe do zavretka glavnog pretresa i posle proteka roka iz stava 1 ovog lana podii tubu protiv tuioca koji mu je uvredu naneo istom prilikom (protivtuba). U ovakvom sluaju, sud donosi jednu presudu. lan 54 (1) Predlog za krivino gonjenje se podnosi nadlenom javnom tuiocu, a privatna

tuba nadlenom sudu. (2) Ako je oteeni podneo krivinu prijavu ili je podneo predlog za ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva u krivinom postupku, smatrae se da je time podneo i predlog za gonjenje. (3) Kada je oteeni podneo krivinu prijavu ili predlog za gonjenje, a u toku postupka se utvrdi da se radi o krivinom delu za koje se goni po privatnoj tubi, prijava, odnosno predlog smatrae se blagovremenom privatnom tubom ako su podneti u roku predvienom za privatnu tubu. Blagovremeno podneta privatna tuba smatrae se blagovremeno podnetim predlogom oteenog ako se u toku postupka utvrdi da se radi o krivinom delu za koje se goni po predlogu. lan 55 (1) Za maloletnike i lica koja su potpuno liena poslovne sposobnosti, predlog ili privatnu tubu podnosi njihov zakonski zastupnik. (2) Maloletnik koji je navrio esnaest godina moe i sam podneti predlog ili privatnu tubu. lan 56 Ako oteeni ili privatni tuilac umre u toku roka za podnoenje predloga ili privatne tube ili u toku postupka, njegov brani drug, lice sa kojim ivi u vanbranoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici, deca, roditelji, usvojenici, usvojitelji, braa i sestre mogu u roku od tri meseca posle njegove smrti podneti predlog ili tubu, odnosno dati izjavu da postupak nastavljaju. lan 57 Ako je krivinim delom oteeno vie lica, gonjenje e se preduzeti, odnosno nastaviti po predlogu ili privatnoj tubi bilo kog oteenog. lan 58 Oteeni i privatni tuilac mogu svojom izjavom sudu pred kojim se vodi postupak odustati od predloga, odnosno privatne tube do zavretka glavnog pretresa. U tom sluaju oni gube pravo da ponovo podnesu predlog, odnosno privatnu tubu. lan 59 (1) Ako privatni tuilac ne doe na glavni pretres iako je uredno pozvan ili mu se poziv nije mogao uruiti zbog neprijavljivanja sudu promene adrese ili boravita, smatrae se da je odustao od tube, ako ovim zakonikom nije to drugo odreeno (lan 445). (2) Predsednik vea dozvolie povraaj u preanje stanje privatnom tuiocu koji iz opravdanog razloga nije mogao da doe na glavni pretres ili da blagovremeno obavesti sud o promeni adrese ili boravita, ako u roku od osam dana po prestanku smetnje podnese molbu za povraaj u preanje stanje. (3) Posle proteka tri meseca od dana proputanja ne moe se traiti povraaj u preanje stanje. (4) Protiv reenja kojim se dozvoljava povraaj u preanje stanje nije dozvoljena

alba. (5) Reenje o obustavi postupka doneseno u sluaju iz stava 1 ovog lana stupa na pravnu snagu kada isteknu rokovi iz st. 2 i 3 ovog lana. lan 60 (1) Oteeni i privatni tuilac imaju pravo da u toku istrage ukau na sve injenice i da predlau dokaze koji su od vanosti za krivinu stvar i njihove imovinskopravne zahteve. (2) Na glavnom pretresu oteeni i privatni tuilac imaju pravo da predlau dokaze, postavljaju pitanja optuenom, svedocima i vetacima, da iznose primedbe i objanjenja u pogledu njihovih iskaza i da daju druge izjave i predloge. (3) Oteeni, oteeni kao tuilac i privatni tuilac imaju pravo da razmatraju spise i razgledaju predmete koji slue kao dokaz. Oteenom se moe uskratiti razmatranje spisa dok ne bude sasluan kao svedok. (4) Istrani sudija i predsednik vea upoznae oteenog i privatnog tuioca sa pravima navedenim u st. 1 do 3 ovog lana. lan 61 (1) Kad javni tuilac nae da nema osnova da preduzme gonjenje za krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti ili kad nae da nema osnova da preduzme gonjenje protiv nekog od prijavljenih sauesnika, duan je da u roku od osam dana o tome obavesti oteenog i da ga uputi da moe sam preduzeti gonjenje. Ovako e postupiti i sud ako je doneo reenje o obustavi postupka usled odustanka javnog tuioca od gonjenja. (2) Oteeni ima pravo da preduzme, odnosno nastavi gonjenje u roku od osam dana od kada je primio obavetenje iz stava 1 ovog lana. (3) Ako je javni tuilac odustao od optunice, oteeni moe, preuzimajui gonjenje, ostati pri podignutoj optunici ili podii novu. (4) Oteeni koji nije obaveten da javni tuilac nije preduzeo gonjenje ili da je odustao od gonjenja, moe svoju izjavu da preduzima ili nastavlja postupak dati pred nadlenim sudom u roku od tri meseca od dana kad je javni tuilac odbacio prijavu, odnosno od dana kad je doneseno reenje o obustavi postupka. (5) Kad javni tuilac, odnosno sud obavetava oteenog da moe preduzeti gonjenje, dostavie mu i pouku koje radnje moe preduzeti radi ostvarivanja ovog prava. (6) Ako oteeni kao tuilac umre u toku trajanja roka za preduzimanje gonjenja ili u toku trajanja postupka, njegov brani drug, lice sa kojim ivi u vanbranoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici, deca, roditelji, usvojenici, usvojitelji, braa i sestre mogu u roku od tri meseca od dana njegove smrti preduzeti gonjenje, odnosno dati izjavu da postupak nastavljaju. (7) Reenje o obustavi postupka zbog odustanka javnog tuioca od gonjenja stupa na pravnu snagu po isteku rokova iz st. 2 i 4 ovog lana. lan 62

(1) Kad javni tuilac odustane od optunice na glavnom pretresu, oteeni je duan da se odmah, a najkasnije u roku od osam dana, izjasni da li hoe da produi gonjenje. Ako oteeni nije prisutan na glavnom pretresu a uredno je pozvan ili mu se poziv nije mogao uruiti zbog neprijavljivanja sudu promene adrese ili boravita, smatrae se da nee da nastavi gonjenje. (2) Predsednik vea prvostepenog suda dozvolie povraaj u preanje stanje oteenom koji nije uredno pozvan ili je uredno pozvan, a iz opravdanih razloga nije mogao doi na glavni pretres na kome je donesena presuda kojom se optuba odbija zbog odustanka javnog tuioca od optunice, ako oteeni u roku od osam dana od prijema presude podnese molbu za povraaj u preanje stanje i ako u toj molbi izjavi da nastavlja gonjenje. U ovom sluaju zakazae se ponovo glavni pretres i presudom donesenom na osnovu novog glavnog pretresa ukinue se ranija presuda. Ako uredno pozvani oteeni ne doe na novi glavni pretres, ranija presuda ostaje na snazi. Odredbe lana 59 st. 3 i 4 ovog zakonika primenie se i u ovom sluaju. (3) Presuda kojom se optuba odbija, izreena u sluaju iz stava 1 ovog lana, stie pravnosnanost kad isteknu rokovi za podnoenje molbe za povraaj u preanje stanje. lan 63 (1) Ako oteeni u zakonskom roku ne pokrene ili ne nastavi gonjenje, ili ako oteeni kao tuilac ne doe na glavni pretres iako je uredno pozvan, ili mu se poziv nije mogao uruiti zbog neprijavljivanja sudu promene adrese ili boravita, smatrae se da je odustao od gonjenja. (2) U sluaju nedolaska oteenog kao tuioca na glavni pretres na koji je bio uredno pozvan, primenie se odredbe lana 59 st. 2 do 5 ovog zakonika. lan 64 (1) Oteeni kao tuilac ima ista prava koja ima javni tuilac, osim onih koja pripadaju javnom tuiocu kao dravnom organu. (2) U postupku koji se vodi po zahtevu oteenog kao tuioca, javni tuilac ima pravo da do zavretka glavnog pretresa preuzme gonjenje i zastupanje optube. lan 65 (1) Ako je oteeni maloletnik ili lice koje je potpuno lieno poslovne sposobnosti, njegov zakonski zastupnik je ovlaen da daje sve izjave i da preduzima sve radnje na koje je po ovom zakoniku ovlaen oteeni. (2) Oteeni koji je navrio esnaest godina ovlaen je da sam daje izjave i preduzima radnje u postupku. lan 66 (1) Privatni tuilac, oteeni i oteeni kao tuilac, kao i njihovi zakonski zastupnici, mogu svoja prava u postupku vriti i preko punomonika. (2) Oteenom kao tuiocu, kad se postupak vodi po njegovom zahtevu za krivino delo za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora u trajanju preko pet godina, moe

se, na njegovo traenje, postaviti punomonik ako je to u interesu postupka i ako oteeni kao tuilac, prema svom imovnom stanju, ne moe snositi trokove zastupanja. O zahtevu odluuje istrani sudija, odnosno predsednik vea, a punomonika postavlja predsednik suda iz reda advokata. lan 67 Privatni tuilac, oteeni kao tuilac i oteeni, kao i njihovi zakonski zastupnici i punomonici, duni su da o svakoj promeni adrese ili boravita obaveste sud. Glava VI BRANILAC lan 68 (1) Okrivljeni moe imati branioca u toku celog krivinog postupka. (2) Branioca okrivljenom mogu uzeti i njegov zakonski zastupnik, brani drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojilac, usvojenik, brat, sestra i hranilac, kao i lice sa kojim okrivljeni ivi u vanbranoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici. (3) Za branioca se moe uzeti samo advokat, a njega moe zameniti advokatski pripravnik, ako se postupak vodi za krivino delo za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora u trajanju do pet godina. Pred Vrhovnim sudom Srbije branilac moe biti samo advokat. (4) Branilac je duan da podnese punomoje organu pred kojim se vodi postupak. Okrivljeni moe dati braniocu i usmeno punomoje na zapisnik kod organa pred kojim se vodi postupak. lan 69 (1) Vie okrivljenih mogu imati zajednikog branioca samo ako to nije u suprotnosti sa interesima njihove odbrane. (2) Jedan okrivljeni moe imati istovremeno u postupku najvie pet branilaca, a smatra se da je odbrana obezbeena kad u postupku uestvuje jedan od branilaca. lan 70 (1) Branilac ne moe biti saokrivljeni, oteeni, brani drug oteenog ili tuioca, ni njihov srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobonoj liniji do etvrtog stepena ili po tazbini do drugog stepena. (2) Branilac ne moe biti ni lice koje je kao svedok pozvano na glavni pretres, osim ako je po ovom zakoniku osloboeno dunosti svedoenja i izjavilo je da nee svedoiti. (3) Branilac ne moe biti ni lice koje je u istom predmetu postupalo kao sudija ili javni tuilac ili je preduzimalo radnje u predkrivinom postupku. lan 71 (1) Ako je okrivljeni nem, gluv ili nesposoban da se sam uspeno brani ili ako se postupak vodi zbog krivinog dela za koje se moe izrei kazna zatvora preko deset

godina ili tea kazna, okrivljeni mora imati branioca ve prilikom prvog sasluanja. (2) Okrivljeni prema kome je odreen pritvor mora imati branioca dok je u pritvoru. (3) Okrivljeni kome se sudi u odsustvu (lan 304) mora imati branioca im se donese reenje o suenju u odsustvu. (4) Ako okrivljeni u sluajevima obavezne odbrane iz prethodnih stavova ne uzme sam branioca, predsednik suda e mu postaviti branioca po slubenoj dunosti za dalji tok krivinog postupka do pravnosnanosti presude, a ako je izreena kazna zatvora od etrdeset godina - i za postupak po vanrednim pravnim lekovima. Kad se okrivljenom po slubenoj dunosti postavi branilac posle podignute optunice, obavestie se o tome okrivljeni, zajedno sa dostavljanjem optunice. Ako optueni u sluaju obavezne odbrane ostane bez branioca u toku postupka, a sam ne uzme drugog branioca, predsednik suda pred kojim se vodi postupak postavie branioca po slubenoj dunosti. (5) Za branioca e se postaviti advokat, po redosledu sa spiska koji predsedniku prvostepenog suda dostavlja odgovarajua advokatska komora. lan 72 (1) Kad ne postoje uslovi za obaveznu odbranu, a postupak se vodi za krivino delo za koje je propisana kazna zatvora preko tri godine, a u ostalim sluajevima ako to zahtevaju interesi pravinosti okrivljenom e se, na njegov zahtev, postaviti branilac, ako prema svom imovnom stanju ne moe snositi trokove odbrane. (2) O zahtevu odluuje istrani sudija, predsednik vea, odnosno sudija pojedinac, a branioca postavlja predsednik suda. U pogledu odreivanja branioca primenie se odredba lana 71 stav 5 ovog zakonika. lan 73 (1) Umesto postavljenog branioca (l. 71 i 72), okrivljeni moe sam uzeti drugog branioca. U tom sluaju razreie se postavljeni branilac. (2) Branilac postavljen po odredbi lana 71 stav 2 ovog zakonika bie razreen nakon pravnosnanosti reenja o ukidanju pritvora. (3) Postavljeni branilac moe samo iz opravdanih razloga traiti da bude razreen. (4) O razreenju branioca u sluaju iz st. 1 i 2 ovog lana odluuje pre glavnog pretresa istrani sudija, odnosno predsednik vea, na glavnom pretresu vee, a u albenom postupku predsednik prvostepenog vea, odnosno vee nadleno za odluivanje u postupku po albi. Protiv ovog reenja nije dozvoljena alba. (5) Predsednik suda moe razreiti postavljenog branioca koji neuredno izvrava dunost. Umesto razreenog branioca, predsednik suda e postaviti drugog branioca. O razreenju branioca obavestie se advokatska komora. lan 74 (1) Posle donoenja reenja o sprovoenju istrage ili posle neposrednog podizanja optunice (lan 244), a i pre toga, ako je osumnjieni sasluan po odredbama o sasluanju okrivljenog, branilac ima pravo da razmatra spise i da razgleda prikupljene predmete koji slue kao dokaz.

(2) Neposredno pre prvog sasluanja osumnjienog, branilac ima pravo da proita krivinu prijavu i zahtev za sprovoenje istrage. lan 75 (1) Ako se okrivljeni nalazi u pritvoru, branilac se moe s njim dopisivati i razgovarati. (2) Branilac ima pravo na poverljiv razgovor sa osumnjienim koji je lien slobode i pre nego to je osumnjieni sasluan, kao i sa okrivljenim koji se nalazi u pritvoru. Kontrola ovog razgovora pre prvog sasluanja i tokom istrage doputena je samo posmatranjem, ali ne i sluanjem. (3) Branilac se sa okrivljenim ne moe dogovarati o tome kako da odgovara na pitanja koja su mu ve postavljena. (4) Istrani sudija moe narediti da se pisma, koja okrivljeni iz pritvora upuuje braniocu ili ih branilac upuuje pritvorenom okrivljenom, predaju tek poto ih on prethodno pregleda, ako ima razumnog osnova za verovanje da se ona koriste za pokuaj organizacije bekstva, uticanja na svedoke, zastraivanje svedoka ili neko drugo ometanje istrage. O zadravanju i pregledanju pisama istrani sudija sainie beleku. (5) Kad se zavri istraga ili kad se optunica, odnosno optuni predlog podigne bez sprovoenja istrage, okrivljenom se ne moe zabraniti da se slobodno i bez nadzora dopisuje i razgovara sa svojim braniocem. lan 76 (1) Branilac je ovlaen da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje moe preduzeti okrivljeni. (2) Prava i dunosti branioca prestaju kad mu okrivljeni opozove punomoje, odnosno kad bude razreen. Glava VII RADNJE DOKAZIVANJA 1. Pretresanje stana i lica lan 77 (1) Pretresanje stana i ostalih prostorija okrivljenog ili drugih lica moe se preduzeti ako je verovatno da e se pretresanjem okrivljeni uhvatiti ili da e se pronai tragovi krivinog dela ili predmeti vani za krivini postupak. (2) Pretresanje advokatske kancelarije moe se preduzeti samo u pogledu odreenog predmeta, spisa ili isprave. (3) Pretresanje lica moe se preduzeti kad je verovatno da e se pretresanjem pronai tragovi i predmeti vani za krivini postupak. lan 78

(1) Pretresanje nareuje sud, pismeno obrazloenom naredbom. (2) Naredba o pretresanju predaje se pre poetka pretresanja licu kod koga e se ili na kome e se pretresanje izvriti. Pre pretresanja, pozvae se lice na koje se odnosi naredba o pretresanju da dobrovoljno izda lice, odnosno predmete koji se trae. To lice e se pouiti da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca koji moe prisustvovati pretresu. Ako lice na koje se odnosi naredba o pretresu zahteva prisustvo advokata, odnosno branioca, poetak pretresa e se odloiti do njegovog dolaska, a najdue za tri sata. (3) Pretresanju se moe pristupiti i bez prethodne predaje naredbe, kao i bez prethodnog poziva za predaju lica ili stvari, i pouke o pravu na branioca, odnosno advokata, ako se pretpostavlja oruani otpor, ili druga vrsta nasilja, ili ako se oigledno priprema ili je otpoelo unitavanje tragova krivinog dela ili predmeta vanih za krivini postupak. (4) Pretresanje se vri danju. Pretresanje se moe vriti i nou, ako je danju zapoeto pa nije dovreno ili ako postoje razlozi iz lana 81 stav 1 ovog zakonika. lan 79 (1) Dralac stana i drugih prostorija pozvae se da prisustvuje pretresanju, a ako je on odsutan, pozvae se njegov zastupnik ili neko od odraslih ukuana ili suseda. (2) Zakljuane prostorije, nametaj ili druge stvari otvorie se silom samo ako njihov dralac nije prisutan ili nee dobrovoljno da ih otvori. Prilikom otvaranja izbegavae se nepotrebno oteenje. (3) Pretresanju stana ili lica prisustvuju dva punoletna graanina kao svedoci. ensko lice moe biti pretresano samo od strane enskog lica, a za svedoke e se uzimati samo enska lica. Svedoci e se pre poetka pretresanja upozoriti da paze na tok pretresanja, kao i da imaju pravo da pre potpisivanja zapisnika o pretresanju stave svoje prigovore ako smatraju da sadrina zapisnika nije tana. (4) Kada se pretresaju prostorije dravnih organa, preduzea ili drugih pravnih lica, pozvae se njihov stareina da prisustvuje pretresanju. (5) Kada se pretresa advokatska kancelarija, prema stavu 2 ovog lana ili u odsustvu advokata kome ona pripada, pozvae se predstavnik nadlene advokatske komore, a ako to nije mogue, drugi advokat, lan iste advokatske komore. (6) Pretresanje i pregledi u vojnoj zgradi sprovee se po odobrenju nadlenog vojnog stareine. (7) Pretresanje stana i lica treba sprovesti obazrivo, uz potovanje dostojanstva linosti i prava na intimnost, i bez nepotrebnog remeenja kunog reda. (8) O svakom pretresanju stana ili lica sastavie se zapisnik, koji potpisuju lice kod koga se ili na kome se sprovodi pretresanje i lica ije je prisustvo obavezno. Prilikom pretresanja, oduzee se privremeno samo oni predmeti i isprave koji su u vezi sa svrhom pretresanja. U zapisnik e se uneti i tano naznaiti predmeti i isprave koji se oduzimaju, a to e se uneti i u potvrdu koja e se odmah izdati licu kome su predmeti, odnosno isprave oduzete. lan 80

Ako se prilikom pretresanja stana ili lica nau predmeti koji nemaju veze sa krivinim delom zbog koga je pretresanje nareeno, ali koji ukazuju na drugo krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, oni e se opisati u zapisniku i privremeno oduzeti, a o oduzimanju e se odmah izdati potvrda. O tome e se odmah obavestiti javni tuilac radi pokretanja krivinog postupka. Ovi predmeti e se odmah vratiti ako javni tuilac nae da nema osnova za pokretanje krivinog postupka, a ne postoji neki drugi zakonski osnov po kome bi se ti predmeti imali oduzeti. lan 81 (1) Ovlaena slubena lica organa unutranjih poslova mogu i bez naredbe suda ui u tui stan ili druge prostorije i po potrebi sprovesti pretresanje ako dralac stana to trai ili ako neko zove u pomo, ili radi izvrenja odluke suda o pritvaranju ili dovoenju okrivljenog, ili radi lienja slobode odbeglog uinioca koji je zateen pri izvrenju krivinog dela za koje se goni po slubenoj dunosti, ili radi otklanjanja ozbiljne opasnosti po ivot i zdravlje ljudi ili imovinu vee vrednosti. (2) Dralac stana, ako je prisutan, ima pravo da protiv postupka organa iz stava 1 ovog lana izjavi prigovor. Ovlaeno slubeno lice organa unutranjih poslova je duno da draoca stana obavesti o ovom pravu i da njegov prigovor unese u potvrdu o ulasku u stan, odnosno u zapisnik o pretresanju stana. (3) U sluajevima iz stava 1 ovog lana nee se sastavljati zapisnik nego e se draocu stana odmah izdati potvrda, u kojoj e se naznaiti razlog ulaenja u stan, odnosno druge prostorije i primedbe draoca stana. Ako je u tuim prostorijama izvreno i pretresanje, postupie se po odredbi lana 79 st. 3 i 7 ovog zakonika. (4) Pretresanje se moe sprovesti i bez prisustva svedoka ako nije mogue da se odmah obezbedi njihovo prisustvo, a postoji opasnost od odlaganja. Razlozi za pretresanje bez prisustva svedoka moraju se naznaiti u zapisniku. (5) Ovlaena slubena lica organa unutranjih poslova mogu bez naredbe o pretresanju i bez prisustva svedoka sprovesti pretresanje lica prilikom izvrenja reenja o privoenju ili prilikom lienja slobode, ako postoji sumnja da to lice poseduje oruje ili orue za napad, ili ako postoji sumnja da e odbaciti, sakriti ili unititi predmete koje treba od njega oduzeti kao dokaz u krivinom postupku. (6) Kad ovlaena slubena lica organa unutranjih poslova sprovode pretresanje bez naredbe o pretresanju, duna su da o tome odmah podnesu izvetaj istranom sudiji, a ako se postupak jo ne vodi - nadlenom javnom tuiocu. 2. Privremeno oduzimanje predmeta lan 82 (1) Predmeti koji se po krivinom zakonu imaju oduzeti ili koji mogu posluiti kao dokaz u krivinom postupku, privremeno e se oduzeti i predati na uvanje sudu ili e se na drugi nain obezbediti njihovo uvanje. (2) Ko dri ovakve predmete, duan je da ih preda na zahtev suda. Lice koje odbije da preda predmete moe se kazniti novanom kaznom do 100.000 dinara, a ako i posle toga odbije da preda predmete moe se jo jednom kazniti istom kaznom. Na isti nain postupie se prema slubenom ili odgovornom licu u dravnom organu, preduzeu ili drugom pravnom licu.

(3) O albi protiv reenja kojim je izreena novana kazna odluuje vee (lan 24 stav 6). (4) Ovlaena slubena lica organa unutranjih poslova mogu oduzeti predmete navedene u stavu 1 ovog lana kad postupaju po l. 225 i 238 ovog zakonika ili kad izvravaju nalog suda. (5) Prilikom oduzimanja predmeta, naznaie se gde su pronaeni i opisae se, a po potrebi e se i na drugi nain obezbediti utvrivanje njihove istovetnosti. Za oduzete predmete izdae se potvrda. lan 83 (1) Dravni organi mogu uskratiti pokazivanje ili izdavanje svojih spisa i drugih isprava ako smatraju da bi objavljivanje njihove sadrine bilo od tete za opte interese. Ako je uskraeno pokazivanje ili davanje spisa i drugih isprava, konanu odluku donosi vee (lan 24 stav 6). (2) Preduzea ili druga pravna lica mogu zahtevati da se ne objave podaci koji se odnose na njihovo poslovanje. O tom zahtevu odluuje vee (lan 24 stav 6). lan 84 (1) Privremeno oduzeti spisi, koji mogu da poslue kao dokaz, bie popisani. Ako to nije moguno, spisi e se staviti u omot i zapeatiti. Vlasnik spisa moe na omot staviti i svoj peat. (2) Lice od koga su spisi oduzeti pozvae se da prisustvuje otvaranju omota. Ako se ono ne odazove pozivu ili je odsutno, omot e se otvoriti, a spisi pregledati i popisati u njegovom odsustvu. (3) Pri pregledanju spisa mora se voditi rauna da njihov sadraj ne saznaju neovlaena lica. lan 85 (1) Istrani sudija, sam ili na predlog javnog tuioca, moe narediti da potanska, telegrafska i druga preduzea, drutva i lica registrovana za prenos informacija zadre i njemu, uz potvrdu prijema, predaju pisma, telegrame i druge poiljke koje su upuene okrivljenom ili koje on odailje, ako postoje okolnosti zbog kojih se sa osnovom moe oekivati da e ove poiljke posluiti kao dokaz u postupku. (2) Poiljke otvara istrani sudija u prisustvu dva svedoka. Pri otvaranju e se paziti da se ne povrede peati, a omoti i adrese e se sauvati. O otvaranju e se sastaviti zapisnik. (3) Ako interesi postupka dozvoljavaju, sadraj poiljke moe se saoptiti u celini ili delimino okrivljenom, odnosno licu kome je upuena, a moe mu se poiljka i predati. Ako je okrivljeni odsutan, poiljka e se vratiti poiljaocu ako se to ne protivi interesima postupka. lan 86 Predmeti koji su u toku krivinog postupka privremeno oduzeti, vratie se vlasniku,

odnosno draocu ako postupak bude obustavljen, a ne postoje razlozi za njihovo oduzimanje (lan 512). Predmeti e se vratiti vlasniku, odnosno draocu i pre okonanja krivinog postupka ako prestanu razlozi za njihovo oduzimanje. 3. Postupanje sa sumnjivim stvarima lan 87 (1) Nae li se kod osumnjienog ili okrivljenog tua stvar a ne zna se ija je, organ koji vodi postupak opisae tu stvar i opis objaviti na tabli skuptine optine na ijem podruju oni ive i na ijem je podruju krivino delo uinjeno. U oglasu e se pozvati vlasnik da se javi u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa, uz napomenu da e se inae stvar prodati. Novac dobijen prodajom unosi se u pravosudni budet. (2) Ako se radi o stvarima vee vrednosti, objavljivanje se moe izvriti i putem dnevnih listova. (3) Ako je stvar podlona kvaru ili je njeno uvanje vezano sa znatnim trokovima, ona e se prodati po odredbama koje vae za izvrni postupak, a novac predati na uvanje u sudski depozit. (4) Po odredbi stava 3 ovog lana postupie se i kad stvar pripada odbeglom ili nepoznatom uiniocu krivinog dela. lan 88 (1) Ako se u roku od jedne godine niko ne javi za stvari ili za novac dobijen od prodaje stvari, donee se reenje da stvar postaje dravna svojina, odnosno da se novac unese u pravosudni budet. (2) Vlasnik stvari ima pravo da u parnici trai povraaj stvari ili novca dobijenog od prodaje stvari. Zastarevanje ovog prava poinje da tee od dana objavljivanja oglasa. 4. Sasluanje okrivljenog lan 89 (1) Kad se okrivljeni prvi put sasluava, pitae se za ime i prezime, matini broj, nadimak, ako ga ima, ime i prezime roditelja, devojako porodino ime majke, gde je roen, gde stanuje, dan, mesec i godinu roenja, iji je dravljanin, kojeg je zanimanja, kakve su mu porodine prilike, da li je pismen, kakve je kole zavrio, da li je, gde i kad sluio vojsku, odnosno da li ima in rezervnog podoficira, oficira, ili vojnog slubenika, da li se vodi u vojnoj evidenciji i pri kom organu nadlenom za poslove odbrane, da li je odlikovan, kakvog je imovnog stanja, da li je, kad i zato osuivan, da li je i kad je izreenu kaznu izdrao, da li se protiv njega vodi postupak za koje drugo krivino delo, a ako je maloletan, ko mu je zakonski zastupnik. (2) Okrivljeni e se pouiti da je duan da se odazove pozivu i da odmah saopti svaku promenu adrese ili nameru da promeni boravite, a upozorie se i na posledice ako po tome ne postupi. Zatim e se okrivljenom saoptiti prava iz lana 13 stav 3 ovog zakonika, zato se okrivljuje, osnovi sumnje koji stoje protiv njega, da nije duan da iznese svoju odbranu, niti da odgovara na postavljena pitanja, pa e se pozvati da, ako to eli, iznese svoju odbranu. (3) Okrivljenom koji to zahteva, omoguie se da neposredno pre prvog sasluanja

proita krivinu prijavu i zahtev za sprovoenje istrage. (4) Okrivljeni se sasluava usmeno. Okrivljeni ima pravo da se pri sasluanju koristi svojim belekama. (5) Prilikom sasluanja treba okrivljenom omoguiti da se u neometanom izlaganju izjasni o svim okolnostima koje ga terete i da iznese sve injenice koje mu slue za odbranu. (6) Kad okrivljeni zavri svoj iskaz, postavie mu se pitanja ukoliko je potrebno da se popune praznine ili otklone protivrenosti i nejasnosti u njegovom izlaganju. (7) Okrivljeni se sasluava sa pristojnou i uz puno potovanje njegove linosti. (8) Prema okrivljenom ne smeju se upotrebiti sila, pretnja, obmana, obeanje, iznuda, iznurivanje ili druga slina sredstva (lan 131 stav 4) da bi se dolo do njegove izjave ili priznanja ili nekog injenja koje bi se protiv njega moglo upotrebiti kao dokaz. (9) Okrivljeni moe biti sasluan u odsustvu branioca ako se izriito odrekao tog prava, a odbrana nije obavezna, ako branilac nije prisutan iako je obaveten o sasluanju (lan 251), a ne postoji mogunost da okrivljeni uzme drugog branioca ili ako za prvo sasluanje okrivljeni nije obezbedio prisustvo branioca ni u roku od 24 sata od asa kad je pouen o ovom pravu (lan 13 stav 3), osim u sluaju obavezne odbrane. (10) Ako je postupljeno protivno odredbama st. 8 i 9 ovog lana ili okrivljeni nije pouen o pravima iz stava 2 ovog lana, ili ako izjave okrivljenog iz stava 9 ovog lana o prisustvovanju branioca nisu ubeleene u zapisnik, na iskazu okrivljenog ne moe se zasnivati sudska odluka. lan 90 (1) Okrivljenom treba postavljati pitanja jasno, razgovetno i odreeno, tako da ih moe potpuno razumeti. U sasluanju se ne sme polaziti od pretpostavke da je okrivljeni priznao neto to nije priznao, niti se smeju postavljati pitanja u kojima je ve sadrano kako na njih treba odgovarati. (2) Ako se docniji iskazi okrivljenog razlikuju od ranijih, a naroito ako okrivljeni opozove svoje priznanje, sud ga moe pozvati da iznese razloge zato je dao razliite iskaze, odnosno zato je opozvao priznanje. lan 91 (1) Okrivljeni moe biti suoen sa svedokom ili drugim okrivljenim, ako se njihovi iskazi ne slau u pogledu vanih injenica. (2) Suoeni e se postaviti jedan prema drugom i od njih zahtevati da jedan drugom ponove svoje iskaze o svakoj spornoj okolnosti i da raspravljaju o istinitosti onoga to su iskazali. Tok suoenja i izjave pri kojima su suoeni konano ostali sud e uneti u zapisnik. lan 92 Predmeti koji su u vezi sa krivinim delom ili koji slue kao dokaz pokazae se okrivljenom radi prepoznavanja, poto ih prethodno opie. Ako se ovi predmeti ne mogu doneti, okrivljeni se moe odvesti na mesto gde se oni nalaze.

lan 93 (1) Iskaz okrivljenog unosi se u zapisnik u obliku pripovedanja, a postavljena pitanja i odgovori na njih unee se u zapisnik samo kad se odnose na krivinu stvar. (2) Okrivljenom se moe dozvoliti da svoj iskaz sam kazuje u zapisnik. lan 94 Kada okrivljeni priznaje izvrenje krivinog dela, organ koji vodi postupak duan je da i dalje prikuplja dokaze o krivinom delu samo ako je priznanje oigledno lano, nepotpuno, protivreno ili nejasno i ako nije potkrepljeno drugim dokazima. lan 95 (1) Sasluanje okrivljenog obavie se preko tumaa u sluajevima predvienim ovim zakonikom. (2) Ako je okrivljeni gluv, postavljae mu se pitanja pismeno, a ako je nem, pozvae se da pismeno odgovara. Ako se sasluanje ne moe obaviti na ovaj nain, pozvae se kao tuma lice koje se sa okrivljenim moe sporazumeti. (3) Ako tuma nije ranije zaklet, poloie zakletvu da e verno preneti pitanja koja se okrivljenom upuuju i izjave koje on bude davao. (4) Odredbe ovog zakonika koje se odnose na vetake shodno se primenjuju na tumae. 5. Sasluanje svedoka lan 96 (1) Kao svedoci pozivaju se lica za koja je verovatno da e moi da daju obavetenja o krivinom delu i uiniocu i o drugim vanim okolnostima. (2) Oteeni, oteeni kao tuilac i privatni tuilac mogu se sasluati kao svedoci. (3) Svako lice koje se kao svedok poziva duno je da se odazove pozivu, a ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno, duno je i da svedoi. lan 97 Ne moe se sasluati kao svedok: 1) lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanja dravne, vojne ili slubene tajne, dok ga nadleni organ ne oslobodi te dunosti; 2) branilac okrivljenog o onome to mu je okrivljeni kao svom braniocu poverio; 3) lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanja profesionalne tajne (verski ispovednik, advokat, lekar, babica i dr.), osim ako je osloboeno te dunosti posebnim propisom ili izjavom lica u iju je korist ustanovljeno uvanje tajne. lan 98

(1) Osloboeni su od dunosti svedoenja: 1) brani drug okrivljenog i lice sa kojim okrivljeni ivi u vanbranoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici; 2) srodnici okrivljenog po krvi u pravoj liniji, srodnici u pobonoj liniji do treeg stepena zakljuno, kao i srodnici po tazbini do drugog stepena zakljuno; 3) usvojenik i usvojilac okrivljenog. (2) Sud koji vodi postupak duan je da lica pomenuta u stavu 1 ovog lana, pre njihovog sasluanja ili im sazna za njihov odnos prema okrivljenom, upozori da ne moraju svedoiti. Upozorenje i odgovor se unose u zapisnik. (3) Maloletno lice koje, s obzirom na uzrast i duevnu razvijenost, nije sposobno da shvati znaaj prava da ne mora svedoiti, ne moe se sasluati kao svedok, osim ako to sam okrivljeni zahteva. (4) Lice koje ima osnova da uskrati svedoenje prema jednom od okrivljenih, osloboeno je od dunosti svedoenja i prema ostalim okrivljenim, ako se njegov iskaz prema prirodi stvari ne moe ograniiti samo na ostale okrivljene. lan 99 Ako je kao svedok sasluano lice koje se ne moe sasluati kao svedok (lan 97) ili lice koje ne mora svedoiti (lan 98), a nije na to upozoreno ili se nije izriito odreklo tog prava, ili ako upozorenje i odricanje nije ubeleeno u zapisnik, ili ako je sasluan maloletnik koji ne moe shvatiti znaaj prava da ne mora svedoiti, ili ako je iskaz svedoka iznuen silom, pretnjom ili drugim slinim zabranjenim sredstvom (lan 131 stav 4), na takvom iskazu svedoka ne moe se zasnivati sudska odluka. lan 100 Svedok nije duan da odgovara na pojedina pitanja ako je verovatno da bi time izloio sebe ili lica iz lana 98 stav 1 ovog zakonika tekoj sramoti, znatnoj materijalnoj teti ili krivinom gonjenju. lan 101 (1) Pozivanje svedoka vri se dostavljanjem pismenog poziva, u kome e se navesti ime i prezime i zanimanje pozvanog, vreme i mesto dolaska, krivini predmet po kome se poziva, naznaenje da se poziva kao svedok i upozorenje o posledicama neopravdanog izostanka (lan 108). (2) Pozivanje kao svedoka maloletnog lica koje nije navrilo esnaest godina vri se preko njegovih roditelja, odnosno zakonskog zastupnika, osim ako to nije moguno zbog potrebe da se hitno postupa ili drugih okolnosti. (3) Svedoci koji se zbog starosti, bolesti ili tekih telesnih mana ne mogu odazvati pozivu, mogu se sasluati u svom stanu. lan 102 (1) Svedoci se sasluavaju ponaosob i bez prisustva ostalih svedoka. Svedok je duan

da odgovore daje usmeno. (2) Svedok e se prethodno opomenuti da je duan da govori istinu i da ne sme nita preutati, a zatim e se upozoriti da davanje lanog iskaza predstavlja krivino delo. Svedok e se i upozoriti da nije duan da odgovara na pitanja predviena u lanu 100 ovog zakonika i ovo upozorenje e se uneti u zapisnik. (3) Posle toga, svedok e se pitati za ime i prezime, ime oca, ili majke, zanimanje, boravite, mesto i godinu roenja i njegov odnos sa okrivljenim i oteenim. Svedok e se upozoriti da je duan da o promeni adrese ili boravita obavesti sud. (4) Prilikom sasluanja maloletnog lica, naroito ako je ono oteeno krivinim delom, postupie se obazrivo da sasluanje ne bi tetno uticalo na psihiko stanje maloletnika. Ako je to potrebno, sasluanje maloletnog lica obavie se uz pomo pedagoga ili drugog strunog lica. lan 103 (1) Posle optih pitanja, svedok se poziva da iznese sve to mu je o predmetu poznato, a zatim e mu se postavljati pitanja radi proveravanja, dopune i razjanjenja. Prilikom sasluanja svedoka nije dozvoljeno sluiti se obmanom niti postavljati takva pitanja u kojima je ve sadrano kako bi trebalo odgovoriti. (2) Svedok e se uvek pitati otkud mu je poznato ono o emu svedoi. (3) Svedoci se mogu suoiti ako se njihovi iskazi ne slau u pogledu vanih injenica. Istovremeno se mogu suoiti samo dva svedoka. Na suoenju svedoka primenie se odredbe lana 91 stav 2 ovog zakonika. (4) Oteeni koji se sasluava kao svedok pitae se da li eli da u krivinom postupku ostvaruje imovinskopravni zahtev. lan 104 (1) Ako je potrebno da se utvrdi da li svedok prepoznaje odreeno lice ili predmet koje je opisao, pokazae mu se to lice, zajedno sa drugim njemu nepoznatim licima ije su osnovne osobine sline onima kakve je opisao, odnosno taj predmet, zajedno sa predmetima iste ili sline vrste, nakon ega e se zatraiti da izjavi da li lice ili predmet moe da prepozna sa sigurnou ili sa odreenim stepenom verovatnoe i da, u sluaju potvrdnog odgovora, na prepoznato lice ili predmet ukae. (2) U pretkrivinom i prethodnom krivinom postupku prepoznavanje lica obavie se tako da lice koje je predmet prepoznavanja ne moe da vidi svedoka, niti svedok moe da vidi to lice pre nego to se pristupi prepoznavanju. (3) U pretkrivinom postupku prepoznavanje lica se obavlja u prisustvu javnog tuioca. lan 105 Ako se sasluanje svedoka obavlja preko tumaa ili ako je svedok gluv ili nem, njegovo sasluanje vri se na nain predvien u lanu 95 ovog zakonika. lan 106 (1) Od svedoka e se zahtevati da pre svedoenja poloi zakletvu.

(2) Pre glavnog pretresa, svedok moe poloiti zakletvu samo ako postoji bojazan da zbog bolesti ili zbog drugih razloga nee moi da doe na glavni pretres. Razlog zbog koga je tada poloena zakletva navee se u zapisniku. (3) Tekst zakletve glasi: "Zaklinjem se da u o svemu to pred sudom budem pitan govoriti samo istinu i da nita od onoga to mi je poznato neu preutati." (4) Svedok zakletvu polae usmeno, itanjem njenog teksta, ili potvrdnim odgovorom nakon sasluanog sadraja teksta zakletve koju je proitao sudija ili od strane sudije ovlaeno lice iz suda. Nemi svedoci koji znaju da itaju i piu potpisuju tekst zakletve, a gluvi ili nemi svedoci, koji ne znaju ni da itaju ni da piu zaklinju se uz pomo tumaa. (5) Odbijanje i razlozi odbijanja svedoka da poloi zakletvu unee se u zapisnik. lan 107 Ne smeju se zaklinjati lica: 1) koja nisu punoletna u asu sasluanja; 2) za koja je dokazano ili za koja postoji osnovana sumnja da su izvrila ili uestvovala u krivinom delu zbog koga se sasluavaju; 3) koja zbog duevnog stanja ne mogu da shvate znaaj zakletve. lan 108 (1) Ako svedok koji je uredno pozvan ne doe a izostanak ne opravda, ili se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude sasluan, moe se narediti da se prinudno dovede, a moe se i kazniti novano do 100.000 dinara. (2) Ako svedok doe, pa poto je upozoren na posledice nee bez zakonskog razloga da svedoi, moe se kazniti novano do 100.000 dinara, a ako i posle toga odbije da svedoi, moe se jo jednom kazniti istom kaznom. (3) O albi protiv reenja kojim je izreena novana kazna odluuje vee (lan 24 stav 6). lan 109 (1) Sud je duan da svedoka i oteenog zatiti od uvrede, pretnje i svakog drugog napada. (2) Uesnika postupka ili drugo lice koje ped sudom vrea svedoka ili oteenog, preti mu ili ugroava njegovu bezbednost, sud e opomenuti ili novano kazniti. U sluaju nasilja ili ozbiljne pretnje, sud e obavestiti javnog tuioca radi preduzimanja krivinog gonjenja. U pogledu novane kazne, shodno e se primeniti odredbe lana 108 ovog zakonika. (3) Na predlog istranog sudije ili predsednika vea, predsednik suda ili javni tuilac moe zahtevati da organi unutranjih poslova preduzmu posebne mere zatite svedoka i oteenog.

6. Uviaj lan 110 Uviaj preduzima sud kad je za utvrivanje ili razjanjenje kakve vane injenice u postupku potrebno neposredno opaanje. lan 111 (1) Radi proveravanja izvedenih dokaza ili utvrivanja injenica koje su od znaaja za razjanjene stvari, organ koji vodi postupak moe odrediti rekonstrukciju dogaaja, koja se obavlja tako to e se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaaj odigrao. Ako su u iskazima pojedinih svedoka ili okrivljenih radnje ili situacije razliito prikazane, rekonstrukcija dogaaja e se, po pravilu, posebno zvriti sa svakim od njih. (2) Rekonstrukcija se ne sme obaviti na nain kojim se vrea javni red i moral ili se dovodi u opasnost ivot ili zdravlje ljudi. (3) Prilikom rekonstrukcije mogu se, po potrebi, ponovo izvesti pojedini dokazi. lan 112 (1) Organ koji obavlja uviaj ili rekonstrukciju moe zatraiti pomo strunog lica kriminalistiko-tehnike, saobraajne ili druge struke, koje e, po potrebi, preduzeti i pronalaenje, obezbeivanje ili opisivanje tragova, izvriti potrebna merenja i snimanja, sainiti skice ili prikupiti druge podatke. (2) Na uviaj ili rekonstrukciju moe se pozvati i vetak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miljenja. 7. Vetaenje lan 113 Vetaenje se odreuje kad za utvrivanje ili ocenu neke vane injenice treba pribaviti nalaz i miljenje od lica koje raspolae potrebnim strunim znanjem. lan 114 (1) Vetaenje odreuje pismenom naredbom organ koji vodi postupak. U naredbi e se navesti u pogledu kojih injenica se obavlja vetaenje i kome se poverava. Naredba se dostavlja i strankama. (2) Ako za odreenu vrstu vetaenja postoji struna ustanova, ili se vetaenje moe obaviti u okviru dravnog organa, takva vetaenja, a naroito sloenija, poveravae se, po pravilu takvoj ustanovi, odnosno organu. Ustanova, odnosno organ odreuje jednog ili vie strunjaka koji e izvriti vetaenje. (3) Kad vetaka odreuje organ koji vodi postupak, taj organ e, po pravilu, odrediti jednog vetaka, a ako je vetaenje sloeno - dva ili vie vetaka. (4) Ako za koju vrstu vetaenja postoje kod suda stalno odreeni vetaci, drugi vetaci se mogu odrediti samo ako postoji opasnost od odlaganja, ili ako su stalni vetaci spreeni, ili ako to zahtevaju druge okolnosti.

lan 115 (1) Lice koje se poziva kao vetak duno je da se odazove pozivu i da da svoj nalaz i miljenje u roku odreenom u naredbi. Rok odreen naredbom, iz opravdanih razloga, na zahtev vetaka, moe se produiti. (2) Ako vetak koji je uredno pozvan ne doe, a izostanak ne opravda, ili ako odbije da vetai, ili ako ne da nalaz i miljenje u roku iz naredbe, moe da se kazni novano do 100.000 dinara, a struna ustanova do 500.000 dinara. U sluaju neopravdanog izostanka, vetak moe i prinudno da se dovede. (3) O albi protiv reenja kojim je izreena novana kazna odluuje vee (lan 24 stav 6). lan 116 (1) Za vetaka se ne moe odrediti lice koje ne moe biti sasluano kao svedok (lan 97) ili lice koje je osloboeno od dunosti svedoenja (lan 98), kao ni lice prema kome je krivino delo uinjeno, a ako je odreeno, na njegovom nalazu i miljenju ne moe se zasnivati sudska odluka. (2) Razlog za izuzee vetaka (lan 45) postoji i u pogledu lica koje je zaposleno kod oteenog ili okrivljenog ili je, zajedno sa njima ili nekim od njih, zaposleno kod drugog poslodavca. (3) Za vetaka se, po pravilu, nee odrediti lice koje je sasluano kao svedok. (4) Kad je dozvoljena posebna alba protiv reenja kojim se odbija zahtev za izuzee vetaka (lan 43 stav 4), alba odlae izvrenje vetaenja, ukoliko ne postoji opasnost od odlaganja. lan 117 (1) Pre poetka vetaenja, pozvae se vetak da predmet vetaenja briljivo razmotri, da tano navede sve to zapazi i nae i da svoje miljenje iznese nepristrasno i u skladu sa pravilima nauke ili vetine. On e se posebno upozoriti da davanje lanog iskaza predstavlja krivino delo. (2) Od vetaka e se zahtevati da pre vetaenja poloi zakletvu. Stalno postavljani zakleti vetak bie pre vetaenja samo opomenut na ve poloenu zakletvu. (3) Pre glavnog pretresa vetak moe poloiti zakletvu samo pred sudom, ako postoji bojazan da zbog bolesti ili drugih razloga nee moi da doe na glavni pretres. Razlog zbog koga je tada poloena zakletva navee se u zapisniku. (4) Tekst zakletve glasi: "Zaklinjem se da u vetaiti savesno i nepristrasno, po svom najboljem znanju i da u tano i potpuno izneti svoj nalaz i miljenje." (5) Organ pred kojim se vodi postupak rukovodi vetaenjem, pokazuje vetaku predmete koje e razmotriti, postavlja mu pitanja i po potrebi trai objanjenja u pogledu datog nalaza i miljenja. (6) Vetaku se mogu davati razjanjenja, a moe mu se dozvoliti i da razmatra spise. Vetak moe predloiti da se izvedu dokazi ili pribave predmeti i podaci koji su od

vanosti za davanje nalaza i miljenja. Ako prisustvuje uviaju, rekonstrukciji ili drugoj istranoj radnji, vetak moe predloiti da se razjasne pojedine okolnosti ili da se licu koje se sasluava postave pojedina pitanja. lan 118 (1) Vetak pregleda predmete vetaenja u prisustvu organa koji vodi postupak i zapisniara, osim ako su za vetaenje potrebna dugotrajna ispitivanja ili ako se ispitivanja obavljaju u ustanovama, odnosno u dravnom organu ili ako to trae obziri morala. (2) Ako je za svrhe vetaenja potrebno da se analizira neka materija, vetaku e se, ako je to mogue, staviti na raspolaganje samo deo te materije, a ostatak e se u potrebnoj koliini obezbediti za sluaj naknadnih analiza. lan 119 Nalaz i miljenje vetaka unosi se odmah u zapisnik. Vetaku se moe odobriti da naknadno podnese pisani nalaz i miljenje, u roku koji mu odredi organ pred kojim se vodi postupak. lan 120 (1) Ako se vetaenje poverava strunoj ustanovi ili dravnom organu, organ koji vodi postupak upozorie da u davanju nalaza i miljenja ne moe uestvovati lice iz lana 116 ovog zakonika ili lice za koje postoje razlozi za izuzee od vetaenja predvieni u ovom zakoniku, kao i na posledice davanja lanog nalaza i miljenja. (2) Strunoj ustanovi, odnosno dravnom organu stavie se na raspolaganje materijal potreban za vetaenje, a ako je potrebno, postupie se shodno odredbama lana 117 stav 4 ovog zakonika. (3) Struna ustanova, odnosno dravni organ dostavlja pisani nalaz i miljenje, potpisan od lica koja su izvrila vetaenje. (4) Stranke mogu od stareine strune ustanove, odnosno dravnog organa zahtevati da im saopti imena strunjaka koji e izvriti vetaenje. (5) Odredbe lana 117 st. 1 do 5 ovog zakonika ne primenjuju se kad je vetaenje povereno strunoj ustanovi ili dravnom organu. Organ pred kojim se vodi postupak moe traiti od strune ustanove ili organa objanjenja u pogledu datog nalaza i miljenja. lan 121 (1) U zapisniku o vetaenju ili u pisanom nalazu i miljenju naznaie se ko je izvrio vetaenje, kao i zanimanje, struna sprema i specijalnost vetaka. (2) Po zavrenom vetaenju, kome nisu prisustvovale, stranke e se obavestiti da je vetaenje obavljeno i da zapisnik o vetaenju, odnosno pisani nalaz i miljenje mogu razgledati. lan 122 Ako se podaci vetaka o njihovom nalazu bitno razilaze ili ako je njihov nalaz nejasan,

nepotpun ili u protivrenosti sam sa sobom ili sa izvienim okolnostima, a ti se nedostaci ne mogu otkloniti ponovnim sasluanjem vetaka, obnovie se vetaenje sa drugim vetacima. lan 123 Ako u miljenju vetaka ima protivrenosti ili nedostataka ili se pojavi osnovana sumnja u tanost datog miljenja, a ti se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim sasluanjem vetaka, zatraie se miljenje drugih vetaka. lan 124 (1) Pregled i obdukcija lea preduzee se uvek kad o nekom smrtnom sluaju postoji sumnja ili je oigledno da je smrt prouzrokovana krivinim delom ili je u vezi sa izvrenjem krivinog dela. Ako je le ve zakopan, odredie se ekshumacija u cilju njegovog pregleda i obdukcije. (2) Pri obdukciji lea preduzee se potrebne mere da se ustanovi identitet lea i u tom cilju posebno e se opisati podaci o spoljnim i unutranjim telesnim osobinama lea. lan 125 (1) Kada se vetai van strune ustanove, le e pregledati i obducirati jedan, a prema potrebi dva ili vie lekara, koji, po pravilu, treba da budu sudsko-medicinske struke. Istrani sudija rukovodi tim vetaenjem i u zapisnik unosi nalaz i miljenje vetaka. (2) Za vetaka se ne moe odrediti lekar koji je leio umrlog. Prilikom obdukcije lea, a radi davanja razjanjenja o toku i okolnostima bolesti, lekar koji je leio umrlog moe se sasluati kao svedok. lan 126 (1) U svom miljenju vetaci e naroito navesti koji je neposredni uzrok smrti, ta je taj uzrok izazvalo i kad je smrt nastupila. (2) Ako je na leu naena kakva povreda, utvrdie se da li je tu povredu naneo ko drugi, i ako jeste, onda ime, na koji nain, koliko vremena pre nego to je smrt nastupila i da li je ona prouzrokovala smrt. Ako je na leu naeno vie povreda, utvrdie se da li je svaka povreda naneta istim sredstvom i koja je povreda prouzrokovala smrt, a ako je vie povreda smrtonosnih, koja je od njih ili koje su svojim skupnim delovanjem bila uzrok smrti. (3) U sluaju iz stava 2 ovog lana naroito e se utvrditi da li je smrt prouzrokovana samom vrstom i optom prirodom povrede ili zbog linog svojstva, ili naroitog stanja organizma povreenog, ili zbog sluajnih okolnosti ili okolnosti pod kojima je povreda naneta. Pored toga, utvrdie se da li bi blagovremeno pruena pomo mogla otkloniti smrt. (4) Vetak je duan da obrati panju na naeni bioloki materijal (krv, pljuvaka, sperma, urin i dr.) i da ga opie i sauva za bioloko vetaenje ako ono bude odreeno. lan 127 (1) Pri pregledu i obdukciji zaetka, treba posebno utvrditi njegovu starost, sposobnost

za vanmaterini ivot i uzrok izumiranja. (2) Pri pregledu i obdukciji lea novoroeneta, utvrdie se posebno da li je roeno ivo ili mrtvo, da li je bilo sposobno za ivot, koliko je dugo ivelo, kao i vreme i uzrok smrti. lan 128 (1) Ako postoji sumnja da je smrt nastupila trovanjem, uputie se sumnjive materije koje su naene u leu ili na drugom mestu na vetaenje ustanovi koja vri toksikoloka ispitivanja. (2) Pri pregledu sumnjivih materija, vetak e posebno utvrditi vrstu, koliinu i dejstvo naenog otrova, a ako se radi o pregledu materija uzetih iz lea, po mogunosti i koliinu upotrebljenog otrova. lan 129 (1) Telesne povrede vetae se, po pravilu, pregledom povreenog, a ako to nije moguno ili nije potrebno - na osnovu medicinske dokumentacije ili drugih podataka u spisima. (2) Poto tano opie povrede, vetak e dati miljenje, naroito o vrsti i teini svake pojedine povrede i njihovom ukupnom dejstvu, s obzirom na njihovu prirodu ili posebne okolnosti sluaja, kakvo dejstvo te povrede obino proizvode, a kakvo su u konkretnom sluaju proizvele, ime su povrede nanete i na koji nain. (3) Prilikom vetaenja, vetak je duan da postupi u smislu odredbe lana 126 stav 4 ovog zakonika. lan 130 (1) Ako se pojavi sumnja da je iskljuena ili smanjena uraunljivost okrivljenog usled duevne bolesti, zaostalog duevnog razvoja ili druge duevne poremeenosti, odredie se vetaenje psihijatrijskim pregledom okrivljenog. (2) Ako je prema miljenju vetaka potrebno due posmatranje, okrivljeni e se poslati na posmatranje u odgovarajuu zdravstvenu ustanovu. Reenje o tome donosi istrani sudija, sudija pojedinac ili vee. Posmatranje se moe produiti preko dva meseca samo na obrazloeni predlog upravnika zdravstvene ustanove, po prethodno pribavljenom miljenju vetaka, ali ne moe ni u kom sluaju trajati due od est meseci. (3) Ako vetaci ustanove da je duevno stanje okrivljenog poremeeno, odredie prirodu, vrstu, stepen i trajnost poremeenosti i dati svoje miljenje o tome kakav je uticaj takvo duevno stanje imalo i kakav jo ima na shvatanje i postupke okrivljenog, kao i da li je i u kojoj meri poremeaj duevnog stanja postojao u vreme izvrenja krivinog dela. (4) Ako se u zdravstvenu ustanovu upuuje okrivljeni koji se nalazi u pritvoru, istrani sudija, sudija pojedinac ili predsednik vea e obavestiti tu ustanovu o razlozima zbog kojih je odreen pritvor, da bi se preduzele mere potrebne za obezbeenje svrhe pritvora. (5) Vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi uraunae se okrivljenom u pritvor, odnosno u kaznu ako bude izreena.

lan 131 (1) Telesni pregled osumnjienog ili okrivljenog preduzee se i bez njegovog pristanka ako je potrebno da se utvrde injenice vane za krivini postupak. Telesni pregled drugih lica moe se bez njihovog pristanka preduzeti samo onda ako se mora utvrditi da li se na njihovom telu nalazi odreen trag ili posledica krivinog dela. (2) Uzimanje uzorka krvi i preduzimanju drugih medicinskih radnji koje su po pravilu medicinske nauke neophodne radi analize i utvrivanja drugih injenica vanih za krivini postupak, moe se pristupiti i bez pristanka lica koje se pregleda, izuzev ako bi zbog toga nastupila kakva teta po njegovo zdravlje. (3) Radnje iz st. 1 i 2 ovog lana preduzee se samo po naredbi nadlenog suda, osim u sluaju iz lana 238 stav 3 ovog zakonika. (4) Nije dozvoljeno da se prema osumnjienom, okrivljenom ili svedoku primene medicinske intervencije ili da im se daju takva sredstva kojima bi se uticalo na njihovu svest i volju pri davanju iskaza. lan 132 (1) Kad je potrebno vetaenje poslovnih knjiga, organ pred kojim se vodi postupak duan je vetacima naznaiti u kom pravcu i u kom obimu treba obaviti vetaenje i koje injenice i okolnosti treba utvrditi. (2) Ako je za vetaenje poslovnih knjiga preduzea, drugog pravnog lica ili preduzetnika nuno da se prethodno sredi njihovo knjigovodstvo, trokovi sreivanja knjigovodstva padaju na teret imaoca poslovnih knjiga. (3) Reenje o sreivanju knjigovodstva donosi organ koji vodi postupak, na osnovu obrazloenog pisanog izvetaja vetaka kojima je naloeno vetaenje poslovnih knjiga. U reenju e se naznaiti i iznos koji je preduzee, drugo pravno lice ili preduzetnik duno da poloi sudu kao predujam za trokove sreivanja njegovog knjigovodstva. Protiv ovog reenja nije dozvoljena alba. (4) Nakon sreivanja knjigovodstva, organ koji vodi krivini postupak donosi, na osnovu izvetaja vetaka, reenje kojim utvruje visinu trokova nastalih usled sreivanja knjigovodstva i odreuje da taj iznos snosi lice ije je knjigovodstvo bilo predmet sreivanja. To lice moe da se ali u pogledu osnovanosti odluke o naknadi trokova i visine trokova. O albi reava vee prvostepenog suda (lan 24 stav 6). (5) Ukoliko trokovi i nagrada nisu bili predujmljeni, oni e biti naplaeni u korist organa koji ih je unapred isplatio vetacima. Glava VIII MERE ZA OBEZBEENJE PRISUSTVA OKRIVLJENOG I ZA NESMETANO VOENJE KRIVINOG POSTUPKA 1. Zajednike odredbe lan 133 (1) Mere koje se mogu preduzeti prema okrivljenom za obezbeenje njegovog

prisustva i za nesmetano voenje krivinog postupka jesu poziv, dovoenje, zabrana naputanja boravita, jemstvo i pritvor. (2) Nadlean sud e se pridravati uslova odreenih za primenu pojedinih mera, vodei rauna da se ne primenjuje tea mera ako se ista svrha moe postii blaom merom. (3) Ove mere ukinue se i po slubenoj dunosti kad prestanu razlozi zbog kojih su preduzete, odnosno zamenie se drugom blaom merom kad za to nastupe uslovi. (4) Odredbe l. 134, 135 i lana 136 stav 9 primenjuju se shodno i na osumnjienog. 2. Poziv lan 134 (1) Prisustvo okrivljenog u krivinom postupku obezbeuje se njegovim pozivanjem. Poziv okrivljenom upuuje sud. (2) Okrivljeni se poziva dostavljanjem zatvorenog pismenog poziva koji sadri: naziv suda koji poziva, ime i prezime okrivljenog, zakonski naziv krivinog dela koje mu se stavlja na teret, mesto gde okrivljeni ima da doe, dan i as kad treba da doe, naznaenje da se poziva u svojstvu okrivljenog i upozorenje da e u sluaju nedolaska biti prinudno doveden, slubeni peat i ime i prezime sudije koji poziva. (3) Kad se okrivljeni prvi put poziva, pouie se u pozivu o pravu da uzme branioca i da branilac moe prisustvovati njegovom sasluanju. (4) Okrivljeni je duan da odmah obavesti sud o promeni adrese i o nameri da promeni boravite. O tome e se okrivljeni pouiti prilikom prvog sasluanja, odnosno dostavljanja optunice bez sprovoenja istrage (lan 244 stav 6), optunog predloga ili privatne tube, uz predoavanje posledica odreenih ovim zakonikom. (5) Ako okrivljeni nije u stanju da se odazove pozivu usled bolesti ili druge neotklonjive smetnje, sasluae se u mestu gde se nalazi ili e se obezbediti njegov prevoz do sudske zgrade ili drugog mesta gde se radnja preduzima. 3. Dovoenje lan 135 (1) Naredbu da se okrivljeni dovede moe izdati sud ako je doneto reenje o pritvoru ili ako uredno pozvani okrivljeni ne doe a svoj izostanak ne opravda, ili ako se nije moglo izvriti uredno dostavljanje poziva a iz okolnosti oigledno proizlazi da okrivljeni izbegava prijem poziva. (2) Naredbu za dovoenje izvravaju organi unutranjih poslova. (3) Naredba za dovoenje izdaje se pismeno. Naredba treba da sadri: ime i prezime okrivljenog koji se ima dovesti, mesto i godinu roenja, zakonski naziv krivinog dela koje mu se stavlja na teret uz navoenje odredbe krivinog zakona, razlog zbog koga se nareuje dovoenje, slubeni peat i potpis sudije koji nareuje dovoenje. (4) Lice kome je povereno izvrenje naredbe predaje naredbu okrivljenom i poziva ga da s njim poe. Ako okrivljeni to odbije, dovee ga prinudno.

(5) Naredbu za dovoenje protiv vojnih lica, pripadnika policije ili strae ustanove u kojoj su smetena lica liena slobode izvrava njihova komanda, odnosno ustanova. 4. Zabrana naputanja boravita lan 136 (1) Ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao pobei, sakriti se, otii u nepoznato mesto ili u inostranstvo, sud mu moe obrazloenim reenjem zabraniti da bez odobrenja napusti mesto boravita. (2) Uz meru iz stava 1 ovog lana, okrivljenom moe biti zabranjeno poseivanje odreenih mesta ili sastajanje sa odreenim licima, ili naloeno da se povremeno javlja odreenom dravnom organu, ili privremeno oduzeta putna isprava ili vozaka dozvola. (3) Merama iz st. 1 i 2 ovog lana ne moe se ograniiti pravo okrivljenog da ivi u svom stanu, da se nesmeteno via sa lanovima porodice, bliskim srodnicima i svojim braniocem, kao i da obavlja svoju profesionalnu delatnost. (4) Okrivljeni e se u reenju o izricanju mera iz st. 1 i 2 ovog lana upozoriti da se protiv njega moe odrediti pritvor ako prekri izreene zabrane. (5) Sud moe odrediti da se okrivljenom koji ima neodlonu potrebu da putuje u inostranstvo vrati putna isprava, ukoliko postavi punomonika za prijem pote u Republici Srbiji i obea da e se na svaki poziv suda odazvati, ili poloi jemstvo. (6) U toku istrage mere iz st. 1 i 2 ovog lana odreuje i ukida istrani sudija, a posle podignute optunice, predsednik vea. Ako meru nije predloio javni tuilac, a postupak se vodi za krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, pre donoenja reenja kojim se mera nalae ili ukida, sud e zatraiti miljenje javnog tuioca. (7) Mere iz st. 1 i 2 ovog lana mogu trajati dok za to postoji potreba, a najdue do pravnosnanosti presude. Istrani sudija ili predsednik vea duan je da svaka dva meseca ispita da li je primenjena mera jo potrebna. (8) Protiv reenja kojim se odreuju, produavaju ili ukidaju mere iz st. 1 i 2 ovog lana stranke mogu izjaviti albu, a javni tuilac i protiv reenja kojim je njegov predlog za primenu mere odbijen. O albi odluuje vee (lan 24 stav 6) u roku od tri dana od dana prijema albe. alba ne zadrava izvrenje reenja. (9) Privremeno oduzimanje vozake dozvole moe se odrediti i kao samostalna mera ako se postupak vodi zbog krivinog dela ugroavanja bezbednosti saobraaja koje je prouzrokovalo teke posledice ili je izvreno sa umiljajem. Odredbe st. 5 do 8 ovog lana primenjuju se i u ovom sluaju. Vreme za koje je vozaka dozvola oduzeta osumnjienom ili okrivljenom koji je na slobodi uraunae se u izreenu meru bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom. 5. Jemstvo lan 137 Okrivljeni koji treba da bude stavljen u pritvor i okrivljeni koji je ve stavljen u pritvor samo zbog postojanja okolnosti koje ukazuju da e pobei ili iz razloga propisanih u lanu 142 stav 2 taka 4 ovog zakonika moe se ostaviti na slobodi, odnosno moe se

pustiti na slobodu ako on lino ili ko drugi za njega prui jemstvo da do kraja krivinog postupka nee pobei, a sam okrivljeni obea da se nee kriti i da bez odobrenja nee napustiti svoje boravite. lan 138 (1) Jemstvo uvek glasi na novani iznos koji se odreuje s obzirom na teinu krivinog dela, line i porodine prilike okrivljenog i imovno stanje lica koje daje jemstvo. (2) Jemstvo se sastoji u polaganju gotovog novca, hartija od vrednosti, dragocenosti ili drugih pokretnih stvari vee vrednosti koje se lako mogu unoviti i uvati, ili u stavljanju hipoteke za iznos jemstva na nepokretna dobra lica koje daje jemstvo, ili u linoj obavezi jednog ili vie graana da e u sluaju bekstva okrivljenog platiti utvreni iznos jemstva. (3) Ako okrivljeni pobegne, reenjem e se odrediti da vrednost data kao jemstvo pripadne pravosudnom budetu. lan 139 (1) Okrivljeni za koga je poloeno jemstvo zbog opasnosti od bekstva, stavie se u pritvor ako na uredan poziv ne doe a izostanak ne opravda, ili ako se protiv njega, poto je ostavljen na slobodi, pojavi koji drugi zakonski osnov za pritvor. (2) Okrivljeni za koga je poloeno jemstvo zbog razloga za pritvor propisanih u lanu 142 stav 2 taka 4 ovog zakonika, stavie se u pritvor ako na prvi naredni uredni poziv na glavni pretres ne doe, a izostanak ne opravda. (3) U sluaju iz st. 1 i 2 ovog lana, jemstvo se ukida. Poloeni novani iznos, dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari vraaju se, a hipoteka se skida. Na isti nain e se postupiti i kad se krivini postupak pravnosnano dovri reenjem o obustavi postupka ili presudom. (4) Ako je presudom izreena kazna zatvora, jemstvo se ukida tek kad osueni pone da izdrava kaznu. lan 140 (1) Reenje o jemstvu pre i u toku istrage donosi istrani sudija. Posle podignute optunice, reenje o jemstvu donosi predsednik vea, a na glavnom pretresu vee. (2) Reenje kojim se odreuje jemstvo i reenje kojim se jemstvo ukida donosi se po pribavljenom miljenju javnog tuioca, ako se postupak vodi po njegovom zahtevu. 6. Pritvor lan 141 (1) Pritvor se moe odrediti samo pod uslovima predvienim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne moe ostvariti drugom merom. (2) Dunost je svih organa koji uestvuju u krivinom postupku i organa koji im pruaju pravnu pomo da postupaju sa naroitom hitnou ako se okrivljeni nalazi u pritvoru. (3) U toku celog postupka pritvor e se ukinuti im prestanu razlozi na osnovu kojih je

bio odreen. lan 142 (1) Pritvor e se odrediti: 1) protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je izvrilo krivino delo za koje je po zakonu propisana kazna zatvora od etrdeset godina, ako je to opravdano zbog posebno tekih okolnosti dela; 2) protiv optuenog kome je presudom prvostepenog suda izreena kazna zatvora od pet godina ili tea kazna, ako se optueni ve ne nalazi u pritvoru, a to je opravdano zbog naina izvrenja ili drugih posebno tekih okolnosti krivinog dela. (2) Ako postoji osnovana sumnja da je odreeno lice uinilo krivino delo, a ne postoje uslovi za pritvor iz stava 1 ovog lana, u cilju nesmetanog voenja krivinog postupka, pritvor se protiv tog lica moe odrediti: 1) ako se krije ili ako se ne moe utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva; 2) ako postoje okolnosti koje ukazuju da e unititi, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivinog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da e ometati postupak uticanjem na svedoke, sauesnike ili prikrivae; 3) ako osobite okolnosti ukazuju da e ponoviti krivino delo, ili dovriti pokuano krivino delo, ili da e uiniti krivino delo kojim preti; 4) ako uredno pozvani optueni oigledno izbegava da doe na glavni pretres; 5) ako je za krivino delo propisana kazna zatvora preko deset godina i ako je to opravdano zbog naina izvrenja ili drugih posebno tekih okolnosti krivinog dela. (3) U sluaju iz take 1 stava 2 ovog lana, pritvor koji je odreen samo zbog toga to se ne moe utvrditi istovetnost lica traje dok se ova istovetnost ne utvrdi. U sluaju iz take 2 stav 2 ovog lana, pritvor e se ukinuti im se obezbede dokazi zbog kojih je pritvor odreen. Pritvor koji je odreen po taki 4 stava 2 ovog lana moe trajati do objavljivanja presude, a najdue mesec dana. lan 143 (1) Pritvor se odreuje reenjem nadlenog suda. (2) Reenje o odreivanju pritvora sadri: ime i prezime lica koje se pritvara, krivino delo za koje se ono okrivljuje, zakonski osnov za pritvor, vreme na koje je odreen pritvor, vreme lienja slobode, pouku o pravu na albu, obrazloenje osnova i razl zaivanje pritvora, slubeni peat i potpis sudije koji odreuje pritvor. (3) Reenje o pritvoru predaje se licu na koje se odnosi u asu lienja slobode, a najdocnije u roku od 24 sata od asa lienja slobode, odnosno privoenja istranom sudiji. U spisima se mora naznaiti dan i as lienja slobode i predaje reenja. (4) Protiv reenja o pritvoru pritvoreno lice moe izjaviti albu veu (lan 24 stav 6) u roku od 24 sata od asa predaje reenja. alba, reenje o pritvoru i ostali spisi dostavljaju se odmah veu. alba ne zadrava izvrenje reenja.

(5) Ako se istrani sudija ne sloi sa predlogom javnog tuioca o odreivanju pritvora, zatraie da o tome odlui vee (lan 24 stav 6). Protiv reenja vea kojim se odreuje pritvor pritvoreno lice moe izjaviti albu, koja ne zadrava izvrenje reenja. U pogledu predaje reenja i izjave albe primenjuju se odredbe st. 3 i 4 ovog lana. (6) U sluajevima iz st. 4 i 5 ovog lana vee koje odluuje o albi duno je da donese odluku u roku od 48 sati. lan 144 (1) Na osnovu reenja istranog sudije, okrivljeni se moe zadrati u pritvoru najvie mesec dana od dana lienja slobode. Posle tog roka okrivljeni se moe zadrati u pritvoru samo na osnovu reenja o produenju pritvora. (2) Pritvor se po odluci vea (lan 24 stav 6) moe produiti najvie za dva meseca. Protiv reenja vea dozvoljena je alba koja ne zadrava izvrenje reenja. (3) Ako se postupak vodi za krivino delo za koje se moe izrei kazna zatvora preko pet godina ili tea kazna, vee vrhovnog suda moe, na obrazloeni predlog istranog sudije ili javnog tuioca, iz vanih razloga produiti pritvor najvie za jo tri meseca. Protiv ovog reenja dozvoljena je alba koja ne zadrava izvrenje reenja, o kojoj odluuje Vrhovni sud Srbije u veu sastavljenom od trojice sudija. (4) Ako se do isteka rokova iz st. 2 i 3 ovog lana ne podigne optunica, okrivljeni e se pustiti na slobodu. lan 145 (1) U toku istrage, istrani sudija moe ukinuti pritvor u saglasnosti sa ovlaenim tuiocem. Ako izmeu istranog sudije i ovlaenog tuioca ne postoji saglasnost, istrani sudija e zatraiti da o tome odlui vee, koje je duno da odluku donese u roku od 48 sati. (2) Ako se pritvor ukida zbog isteka roka trajanja pritvora, odluku o tome donosi istrani sudija. lan 146 (1) Posle predaje optunice sudu, do zavretka glavnog pretresa, pritvor se moe, po pribavljenom miljenju javnog tuioca, kad se postupak vodi po njegovom zahtevu, odrediti ili ukinuti samo reenjem vea. (2) Vee je duno da i bez predloga stranaka ispita da li jo postoje razlozi za pritvor i da donese reenje o produenju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optunice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optunice na pravnu snagu. (3) Od podizanja optunice pritvor moe trajati najdue dve, odnosno etiri godine za dela za koja je zapreena kazna od etrdeset godina zatvora. Ako za to vreme ne bude izreena prvostepena presuda pritvor e se ukinuti i optueni pustiti na slobodu. (4) Posle izricanja prvostepene presude pritvor moe trajati jo najdue godinu dana. Ako za to vreme ne bude izreena drugostepena presuda kojom se prvostepena presuda preinauje ili potvruje, pritvor e biti ukinut i optueni puten na slobodu.

Ako u roku od godinu dana bude izreena drugostepena odluka kojom se prvostepena presuda ukida, pritvor moe trajati najdue jo dve godine od izricanja odluke drugostepenog suda. (5) alba na reenje iz st. 1 i 2 ovog lana ne zadrava izvrenje reenja. (6) Protiv reenja vea kojim se odbija predlog za odreivanje ili ukidanje pritvora alba nije dozvoljena. (7) Rokovi iz st. 3 i 4 ovog lana ne teku u periodu u kome se glavni pretres odlae ili prekida zbog odsustva branioca, otkaza punomoja i izbora ili postavljanja novog branioca. lan 147 (1) Organ unutranjih poslova, odnosno sud je duan da o lienju slobode odmah, a najkasnije u roku od 24 sata od asa lienja slobode, obavesti porodicu lica lienog slobode, ili drugo lice sa kojim ono ivi u vanbranoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici, osim ako