РЕПУБЛИКА СРПСКА ВЛАДА

ПРИЈЕДЛОГ(по хитном поступку)

ЗАКОНО ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ЛОВСТВУ

Бања Лука, децембар 2012. године

Приједлог (по хитном поступку)

ЗАКОН ОИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ЛОВСТВУ

Члан 1.

У Закону о ловству („Службени гласник Републике Српске“, број 60/09), (у даљем тексту: Закон), у члану 3. у ставу 1. послије ријечи: „заштите“ и запете додаје се ријеч: „узгоја“ и запета.

У ставу 3. ријечи: „и Агенције за шуме“ бришу се.

Члан 2.

Послије члана 3. додаје се нови члан 3а. који гласи:

„Члан 3а.(1) Министарство оснива Савјет за ловство ради давања приједлога, савјета,

консултација и других стручних мишљења о битним питањима из области ловства Републике.

(2) Савјет за ловство Републике има пет чланова.(3) Савјет за ловство Републике чине представници Министарства, институција и

организација које су у вези са облашћу ловства, локалних заједница, невладиних организација, корисника ловишта и других.

(4) Савјет из става 1. овог члана доноси пословник о раду.(5) Чланови Савјета за ловство немају право на накнаду за свој рад.(6) Административне и стручно-техничке послове за потребе Савјета обавља

Министарство.“

Члан 3.

У члану 4. тачка ђ) мијења се и гласи:„ђ) Ловачки савез Републике Српске (у даљем тексту: Ловачки савез) је удружење

грађана у које су добровољно учлањени корисници ловишта и други субјекти заинтересовани за чланство у овом удружењу,“.

Тачка т) брише се.

Члан 4.

У члану 5. у ставу 1. у тачки б) у подтачки 16. ријечи: „породица вранци (Phalacrocoracidae): у коју спадају: вранац велики – корморан (Phalacrocorax carbo), вранац кукмаш (Phalacrocorax aristotelis), вранац мали (Phalacrocorax pigmeus)“ бришу се.

Послије подтачке 16. додаје се нова подтачка 16а. која гласи:„16а) породица вранци (Phalacrocoracidae), у коју спадају: вранац велики – корморан

(Phalacrocorax carbo), вранац кукмаш (Phalacrocorax aristotelis), вранац мали (Phalacrocorax pigmeus),“.

Члан 5.

У члану 8. послије ријечи: „пљенори“ и запете додаје се ријеч: „гавран“ и запета.

Члан 6.

У чл. 28. и 32. ријечи: „привредно-спортска“ бришу се.

Члан 7.

У члану 29. послије става 2. додаје се нови став 3. који гласи: „(3) Уколико постоји исказан интерес, Министарство може да управља и газдује

посебним ловиштем уз помоћ Јавног предузећа шумарства, при чему је Министарство дужно да за то обезбиједи потребна средства.“

Члан 8.

У члану 30. став 1. брише се.

Члан 9.

У члану 31. у ставу 1. ријечи: „привредно-спортска и“ бришу се.У ставу 2. ријечи: „правном субјекту који“ замјењују се ријечима: „ловачком

удружењу које“.

Члан 10.

У члану 33. у ставу 1. ријечи: „ловишта, вриједност планиране дивљачи за одстрел током ловне сезоне и броја чланова корисника ловишта“ замјењују се ријечима: „и потенцијал ловишта, вриједност планиране дивљачи за одстрел током ловне године и вриједност осталих ловних ресурса“.

Члан 11.

У члану 36. у ставу 1. ријечи: „без накнаде“ и запета бришу се.

Члан 12.

У члану 44. став 3. мијења се и гласи: „(3) Корисници ловишта дужни су да успоставе информациони систем за ловство и

омогуће електронску везу са информационим системом у Министарству.“ Послије става 3. додаје се нови став 4. који гласи:„(4) Министар доноси правилник којим прописује успостављање информационог

система у ловству, његов облик, садржај, начин управљања, одржавања и коришћења.“

Члан 13.

У члану 46. став 2. мијења се и гласи:„(2) Катастар ловишта установљава и води корисник ловишта и доставља га

Министарству.“

Члан 14.

У члану 47. послије става 5. додаје се нови став 5а. који гласи:

„(5а) Корисник ловишта је дужан да утврди да су ловци из става 5. овог члана осигурани, прикладно одјевени и опремљени за лов, са обиљежавајућом траком на видном мјесту, а у супротном је обавезан да им не дозволи лов.“

Члан 15.

У члану 54. став 1. мијења се и гласи:„(1) Врхунским трофејом сматрају се по броју поена, три најјача трофеја

Mеђународног савјета за очување дивљачи и лова (СIС), за поједине врсте дивљачи у Републици, утврђена на основу евиденције базе података о вриједносним трофејима.“

Став 5. мијења се и гласи: „(5) Корисници ловишта дужни су да Министарству у електронској форми достављају

податке за трофеје из трофејног листа.“

Члан 16.

У члану 55. у ставу 2. ријечи: „Агенције за шуме“ замјењују се ријечју: „Министарства“.

Члан 17.

Члан 56. мијења се и гласи:„Ловачки савез представља и заступа интересе својих чланица, савјетодавно и стручно

дјелује на њих, врши промоцију ловства и ловног туризма, организује и учествује на сајмовима, развија ловну етику, кинологију и ловно стрељаштво и обавља друге послове који се тичу ловства у земљи и иностранству.“

Члан 18.

У члану 63. став 2. мијења се и гласи: „(2) Намјенска средства, која се уплаћују на рачун јавних прихода Републике Српске,

обезбјеђују се из накнаде за коришћење ловног фонда, узгајалишта дивљачи, дијела концесионе накнаде за коришћење привредног ловишта, и дијела за унапређивање општекорисних функција шума.“

Члан 19.

У члану 64. у ставу 1. послије ријечи: „корисници“ ријечи: „привредно-спортских“ замјењују се ријечју: „посебних“.

У тачки а) послије ријечи: „интегрална заштита“ и запете додају се ријечи: „узгој дивљачи“.

Члан 20.

У члану 65. у ст. 1. и 3. ријечи: „привредно-спортских“ бришу се.У ставу 1. тачка а) брише се, а у тачки б) ријеч: „један“ замјењује се ријечју: „два“.

Члан 21.

Члан 70. мијења се и гласи: „(1) Ловочуварску службу врше ловочувари као службена лица, која су у радном

односу на неодређено вријеме код корисника ловишта.

(2) Ловочувар треба да има најмање трећи степен стручног образовања из шумарске, пољопривредне или друге струке гдје се изучава предмет ловство, односно ловна привреда.

(3) Одредбе из става 2. овог члана неће се примјењивати на ловочуваре који су у радни однос примљени до ступања на снагу овог закона.

(4) Ловочувар мора да има положен ловочуварски испит, који полаже пред комисијом коју именује министар.

(5) Комисија се састоји од три члана, који имају најмање седми степен стручне спреме и који су у току свог школовања изучавали предмет ловство, односно ловну привреду.

(6) Рок за полагање ловочуварског испита је двије године од дана ступања на снагу овог закона.

(7) Ловочувар обавља посао у службеној опреми, у коју спада: одјећа, обућа, руксак, оружје са изолученом цијеви – карабин, хигијенско-техничка заштита и друга заштитна средства, службена легитимација, службена књига коју носи са собом и ажурно води и која је регистрована и архивирана код корисника ловишта.

(8) Министар доноси правилник којим прописује службену опрему, службену легитимацију, службену књигу ловочувара, и услове и начин полагања ловочуварског испита.“

Члан 22.

У члану 79. у ставу 3. тачка њ) брише се.

Члан 23.

Послије члана 79. додаје се нови члан 79а. који гласи:

„Члан 79а.У року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона, министар ће донијети:а) Правилник о успостављању информационог система у ловству, облику, садржају,

начину управљања, одржавања и коришћења (члан 44. став 4) иб) Правилник о службеној опреми, службеној легитимацији, службеној књизи

ловочувара, условима и начину полагања ловочуварског испита (члан 70. став 8).“

Члан 24.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.

Број: ПРЕДСЈЕДНИКДатум: НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

Мр Игор Радојичић

ОБРАЗЛОЖЕЊЕПРИЈЕДЛОГА ЗАКОНА О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ЛОВСТВУ

(по хитном поступку)

I УСТАВНИ ОСНОВ

Уставни основ за доношење Закона о ловству садржан је у Амандману XXXII став 1. т. 8. и 13. на члан 68. Устава Републике Српске, према којем Република уређује и обезбјеђује основне циљеве и правце развоја привредног, научног, технолошког, демографског и социјалног развоја, развоја пољопривреде и села, коришћење простора и заштиту животне средине, као и у члану 59. став 5. Устава Републике Српске, којим се уређује заштита, коришћење, унапређивање и управљање добрима од општег интереса, као и плаћање накнаде за коришћење добара од општег интереса.

II УСКЛАЂЕНОСТ СА УСТАВОМ, ПРАВНИМ СИСТЕМОМ И ПРАВИЛИМА НОРМАТИВНОПРАВНЕ ТЕХНИКЕ

Према Мишљењу Републичког секретаријата за законодавство, број: 22/02-021-1245/12 од 4. децембра 2012. године, уставни основ за доношење овог закона садржан је у Амандману XXXII на члан 68. тачка 8. Устава Републике Српске, према којем Република, између осталог, уређује и обезбјеђује основне циљеве и правце привредног и технолошког развоја, развоја пољопривреде и села, као и мјере за усмјеравање развоја, као и члану 59. став 2. Устава којим је прописано да се законом уређује заштита, коришћење, унапређење и управљање добрима од општег интереса. Такође, према члану 70. Устава Народна скупштина доноси законе, друге прописе и опште акте.

Закон о измјенама и допунама Закона о ловству налази се у Програму рада Народне скупштине Републике Српске за 2012. годину.

Разлози за доношење овог закона по хитном поступку садржани су у предвиђањима Економске политике Републике Српске за 2013. годину којом је укинута Агенције за шуме, а ни Буџетом нису планирана средства за њен рад. У складу са тим, послове из надлежности Агенције за шуме које се односе на остваривање општег интереса у области ловства, било је неопходно у што краћем року пренијети на Министарство. Имајући у виду наведене разлоге процјена је обрађивача да су се стекли услови прописани чланом 221. став 2. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 31/11 и 37/11), те је предложено доношење овог закона по хитном поступку.

Осим брисања Агенције за шуме и преноса надлежности на Министарство, овај закон искоришћен је и за неопходна нужна побољшања која су била планирана за доношење овог закона у редовној процедури, а односе се на оснивање Савјета за ловство ради давања приједлога, савјета, консултација и других стручних мишљења о битним питањима из области ловства, те се прописује његов састав и структура чланства.

Даље, из закона су брисана привредно-спортска ловишта, која су по својој намјени организационе цјелине у саставу шумских или пољопривредних предузећа и послују на тржишној основи. Такође, указала се потреба уређења односа између корисника ловишта и ловачких удружења, а ради стварања услова да ловиште на коришћење може добити и ловачко удружење.

Предложеним рјешењима годишња накнада коју корисник ловишта плаћа за коришћење ловног фонда, поред величине ловишта, обрачунава се и на основу његовог потенцијала, вриједности дивљачи планиране за одстрел током ловне године и вриједности осталих ловних ресурса. Поред тога, прецизирани су извори из којих се обезбјеђују намјенска средства за обнову ловног фонда која се уплаћују на рачун посебних намјена за ловство, а то су накнаде за коришћење ловног фонда, узгајалишта дивљачи, дијела

конценсионе накнаде за коришћење привредног ловишта, и дијела за унапређивање општекорисних функција шума.

Такође, корисницима ловишта прописана је обавеза да приход остварен од коришћења дивљачи и ловишта улажу и за узгоју дивљачи. Даље, као извор намјенских средства за очување и побољшање квалитета ловних ресурса, брисани су приходи од накнаде за коришћење шума и шумског земљишта, а истовремено је проценат издвајања од један посто од укупне вриједности накнаде за унапређење општекорисних функција шума повећан на два посто. Ова измјена извршена је у циљу рационализације, свођењем двије накнаде на једну у повећаном износу. Поред наведеног ове измјене и допуне искориштене су и за прецизирање и језичко унапређивање текста Закона.

Обрађивачу су дате одређене сугестије, које су се односиле на побољшање, односно прецизирање формулација Приједлога, као и њихово усклађивање са Правилима нормативно- правне технике за израду закона и других прописа Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 13/06 и 20/06).

Будући да су усвојене примједбе допринијеле побољшању текста Закона, те да је Приједлог закона усклађен са Уставом и правним системом Републике, Републички секретаријат за законодавство је мишљења да се Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о ловству (по хитном поступку) може упутити на разматрање.

III УСКЛАЂЕНОСТ СА ПРОПИСИМА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Према Мишљењу Министарства за економске односе и регионалну сарадњу, број: 17.03-020-2284/12 од 29. новембра 2012. године, а након увида у прописе Европске уније и анализе одредаба Приједлога закона о измјенама и допунама Закона о ловству (по хитном поступку), није установљено да постоје извори EU acquis релевантни за материју коју регулише достављени приједлог, због чега у Изјави о усклађености стоји оцјена „непримјењиво“.

IV РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА

Закон о ловству („Службени гласник Републике Српске“, број 60/09) донесен је 2009. године, а ступио је на снагу 15. јула 2009. године.

Разлози за доношење Закона о измјенама и допунама Закона о ловству налазе се у потреби да се побољшају поједине одредбе које су се у пракси показале као недоречене, па као такве су изазивале одређене нејасноће приликом спровођења или се поједине одредбе у пракси нису показале као најефикасније рјешење у смислу њихове примјене.

Вишегодишња примјена овог закона показала је да одређена законска рјешења која регулишу: улогу Министарства у одрживом коришћењу и развоју ловства, намјену и статус ловишта, поступак давања ловишта на коришћење, статус и улогу Ловачког савеза Републике Српске, финансијске обавезе корисника ловишта, ловочуварске службе, прикупљање и намјенско трошење прикупљених средстава, треба да се побољшају. Идентификовано је више питања за одређена законска рјешења која су се показала као непотпуно регулисана или тешко спроводива. Важећи Закон од доношења није ниједном мијењан, те се у складу са чланом 35. став 1. Правила нормативно-правне технике за израду закона и других прописа Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 13/06 и 20/06), приступило измјенама и допунама основног текста Закона. Исто тако, програмом рада Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде за 2012. годину, предвиђено је доношење Закона о измјенама и допунама Закона о ловству.

Усвајањем овог закона, прецизније се дефинише предмет, општи интерес и власништво над ловним фондом Републике Српске. Битне одредбе наглашене су у члану 2. у ставу 2, гдје су дивљач и други природни ловни ресурси у својини Републике Српске, а којим на одржив начин управља, газдује и контролише остварене ефекте Министарство

пољопривреде, шумарства и водопривреде. Омогућена је контрола одрживог коришћења овог добра од општег интереса, са обавезом корисника ловишта за стално побољшање њиховог квалитета и екологије.

Из наведених разлога, а у циљу обезбјеђења ефикаснијег прикупљања средстава од корисника ловишта кроз накнаду за коришћење ловишта и конценсиону накнаду у буџет Републике Српске, као видове накнаде за коришћење природног ресурса од корисника ловишта и конценсионара обезбиједиће се потребна средства за обнову, интегралну заштиту, одрживо коришћење и стално побољшавање квалитета ријетке, вриједне и угрожене дивљачи, из намјенских средстава која се уплаћују на рачун јавних прихода у буџет Републике Српске и из властитих прихода од планираног одстрела дивљачи и еко-туристичких услуга. Због наведеног, предлагач сматра да су створене све претпоставке за усвајање овог закона.

V РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА ПО ХИТНОМ ПОСТУПКУ

Разлог за доношење Закона по хитном поступку садржан је у члану 221. Пословника о раду Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 31/11), а огледа се у чињеници да се законом обезбиједи довољно правног простора за реализацију рјешења и односа насталих усљед околности предвиђених Приједлогом економске политике Републике Српске за 2013. годину и Приједлогом Буџета Републике Српске за 2013. годину, према којима је предвиђено укидање Агенције за шуме, те укидање финансијских средстава за њен рад. С обзиром на то да се укидањем наведене агенције њене надлежности преносе на ово министарство, те да се наведене промјене одражавају на рад и организацију Министарства, неопходно је доношење Закона о измјенама и допунама Закона о ловству и Закона о измјенама и допунама Закона о шумама по хитном поступку.

У Закону о ловству, Агенција за шуме и њене надлежности се помињу у шест чланова. Приједлогом закона о измјенама и допунама Закона о ловству брисане се ријечи: „Агенција за шуме“, а надлежности Агенције за шуме пренесене су у надлежност Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Према овом приједлогу, Влада Републике Српске контролише остваривање општег интереса у области ловства, искључиво посредством Министарства.

VI ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ПРЕДЛОЖЕНИХ РЈЕШЕЊА

Чланом 1. прописује се узгој дивљачи, поред принципа и критеријума интегралне заштите, уређења ловишта, одрживог коришћења дивљачи и сталног побољшања квалитета ловног фонда и других ловних ресурса као базна мјера која се предузима за дивљач као добро од општег интереса.

Чланом 2. прописано је оснивање Савјета за ловство, његова улога, број и структура чланова као тијела надлежног за давање приједлога и рјешења о битним питањима из области ловства. За финансирање Савјета за ловство нису потребна буџетска средства.

Чланом 3. прецизније се дефинише Ловачки савез Републике Српске „као удружење грађана у које су добровољно учлањени корисници ловишта и други субјекти заинтересовани за чланство у овом удружењу“ умјесто досадашњег „и други субјекти заинтересовани за развој ловства Републике Српске“. У истом члану брисана је тачка т) која се односи на дефиницију Агенције за шуме.

Чланом 4. мијења се у члану 5. у ставу 1. у тачки б) подтачка 16. тако да од ријечи: „породица вранци“ постаје нова подтачка 16а. и тиме се постиже да се према систематској класификацији дивљач разврстава на породице и врсте из класе сисара и породице и врсте из класе птица.

Чланом 5. послије ријечи: „пљенори“ додата је ријеч: „гавран“ чиме је исправљен досадашњи превид, јер је гавран по степену заштите сврстан у категорију заштићених врста,

а у члану 8. није био наведен међу врсте дивљачи за које је одређена стална заштита дивљачи.

Чланом 6. брисане су ријечи: „привредно-спортска ловишта“ у чл. 28. и 31. По намјени привредно-спортска ловишта су организационе цјелине у саставу шумарских или пољопривредних предузећа или других правних лица. У пракси и на терену постоји 15 ловишта чији је корисник Јавно предузеће шумарства „Шуме РС“ а. д. Соколац, и једно приватно предузеће, а да истовремено на истом подручју егзистира ловачко удружење које нема ловиште чији би могло бити корисник, јер нема установљеног спортско-рекреационог ловишта. С обзиром на то да је Законом прописано да право коришћења ловишта корисник не може уступити другом кориснику, нити га дати у закуп, појавио се правни вакуум који се тиче односа између корисника ових ловишта и ловачког удружења који је до ступања на снагу овог закона био споразумно регулисан између шумског газдинства и ловачког удружења. У члану 8. из истог разлога брисан је у члану 30. став 1.

Чланом 7. прописано је да Министарство може директно да управља и газдује посебним ловиштем уз помоћ предузећа шумарства и обезбјеђује потребна средства за газдовање, а у циљу постојања репрезентативног, узорног ловишта вриједне, ријетке или угрожене ловне фауне.

Чланом 8. брисан је став 1. у члану 30. којим су дефинисана привредно-спортска ловишта, њихова намјена и потенцијални корисник.

Чланом 9. замијењене су ријечи: „правном субјекту“ ријечима: „ловачком удружењу“, јер се укидањем категорије привредно-спортских ловишта, конкурсом додјељују само спортско-рекреациона ловишта чији корисници могу бити искључиво ловачка удружења.

Чланом 10. прецизније и јасније су написани параметри који служе за обрачун годишње накнаде коју корисник ловишта плаћа за коришћење ловног фонда. Уз досадашњу величину ловишта, прецизирано је да је то и потенцијал ловишта јер од потенцијала ловишта зависи бонитет и квалитет станишних услова за живот и репродукцију дивљачи. У истом члану ријечи: „и броја чланова корисника ловишта“ замијењене су ријечима: „вриједност осталих ловних ресурса“, јер се Законом вреднује ловиште а не корисник ловишта.

Чланом 11. ријечи: „без накнаде“ су брисане, јер се у пракси показао недостатак и недореченост ове одредбе приликом привремене додјеле ловишта на одрживо коришћење. Наиме, и привремени корисник ловишта користи законско право одстрела и коришћења дивљачи и ловишта, а при том је био Законом ослобођен плаћања накнаде.

Чланом 12. прописано је успостављање информационог система за ловство, што представља значајан напредак у односу на претходно корићени појам: „база података“, а омогућава широк и обухватан двосмјеран проток стручних, практичних и за ловство значајних информација између Министарства и корисника ловишта. За успостављање информационог система обезбиједиће се средства из намјенских средстава за заштиту, узгој дивљачи и унапређивање ловства, а у складу са одобреним буџетом.

Чланом 13. умјесто Агенцији за шуме, корисник ловишта, овим законским рјешењем, катастар ловишта доставља Министарству.

Чланом 14. прописана је обавеза да ловци који учествују у лову, морају бити осигурани, прикладно одјевени и опремљени за лов, са обиљежавајућом траком на уочљивом мјесту, а све у циљу заштите, безбједности и сигурности ловца од рањавања и повређивања на било који начин, те да у лову не смију учествовати ловци који носе војну, полицијску, ватрогасну и другу униформу.

Чланом 15. исправљена је техничка грешка у члану 54. ставу 1. који дефинише врхунски трофеј поједине врсте дивљачи, а у ставу 5. корисници ловишта трофејне листове сада имају обавезу да достављају Министарству, умјесто Агенцији за шуме.

Чланом 16. ријечи: „Агенција за шуме“ замијењене су ријечју: „Министарство“.Чланом 17. прописана је улога Ловачког савеза Републике Српске као савјетодавног

и стручног удружења грађана, чије су активности и дјеловање усмјерене на окупљању и

представљању својих чланица, што је у складу са Законом о удружењима и фондацијама Републике Српске.

Чланом 18. прецизно су наведени извори из којих се обезбјеђују намјенска средства која се уплаћују на рачун посебних намјена за ловство који је у систему јединственог рачуна трезора, а врста прихода одређена је Наредбом о уплаћивању одређених прихода буџета Републике, општина, градова и фондова („Службени гласник Републике Српске“, број 75/12), дио остале накнаде, са врстом прихода 722458, накнада за коришћење ловног фонда.

Чланом 19. прописана је обавеза и корисника посебних ловишта, како и на који начин да улажу у ловиште приход остварен од коришћења дивљачи и ловишта. И за кориснике посебних ловишта, као и за ловачка удружења тежиште улагања дато је на узгој дивљачи. У члану 64. у ставу 1. ријечи: „привредно-спортских“ замијењене су ријечима: „посебних“ ловишта.

Чланом 20. брисане су у члану 65. ст. 1. и 3. ријечи: „привредно-спортских“, а у ставу 1. у тачки а) брисан је извор прихода од два посто од укупне вриједности накнаде за коришћење шума и шумског земљишта. Истовремено је у тачки б) проценат издвајања од један посто од укупне вриједности накнаде за унапређивање општекорисних функција шума повећан на два посто. Разлог за ово је издвајање накнаде за коришћење шума у сврху развоја ловства по једном основу, а не по два основа, како је било до сада прописано Законом.

Чланом 21. преформулисан је досадашњи члан 70. који се односи на ловочувара. Када је у питању стручна спрема прецизирано је да се прописани услови не односе на ловочуваре који су примљени у радни однос до ступања на снагу овог закона, чиме је отклоњена досадашња нејасноћа на које се ловочуваре односила ова одредба. Новина је да је овим приједлогом закона превиђено да ловочувар има положен ловочуварски испит, као и доношење правилника којим ће се прописати услови и начин полагања овог испита пред комисијом коју именује министар.

Чланом 22. брисана је тачка њ) која се односи на доношење правилника о службеној опреми, службеној легитимацији и службеној књизи ловочувара јер је овим законом предвиђено доношење новог правилника.

Чланом 23. прописано је доношење два правилника, као резултат промјена у овом закону.

VII ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА

За примјену овог закона нису потребна додатна финансијска средства.

ПРИЛОГ

ЗАКОН О ЛОВСТВУ(Текст предложених измјена и допуна уграђен у основни текст Закона)

Члан 3.

(1) Општи интерес из члана 2. став 2. остварује се у складу са принципима и критеријумима интегралне заштите, узгоја, уређењa ловишта, одрживог кориштења и сталног побољшања квалитета ловног фонда и других ловних ресурса.

(2) Дивљач и други природни ловни ресурси су у својини Републике, којим одрживо управља и газдује Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде (у даљем тексту: Министарство), под условима и на начин који се прописују овим законом.

(3) Влада Републике Српске (у даљем тексту: Влада), контролише остваривање општег интереса у области ловства, путем Министарства.

Члан 3а.

(1) Министарство оснива Савјет за ловство ради давања приједлога, савјета, консултација и других стручних мишљења о битним питањима из области ловства Републике.

(2) Савјет за ловство Републике има пет чланова.(3) Савјет за ловство Републике чине представници Министарства, институција

и организација које су у вези са облашћу ловства, локалних заједница, невладиних организација, корисника ловишта и других.

(4) Савјет из става 1. овог члана доноси пословник о раду.(5) Чланови Савјета за ловство немају право на накнаду за свој рад.(6) Администартивне и стручно-тејничке послове за потребе Савјета обавља

Министарство.

Члан 4.

Појмови и дефиниције које се користе у овом закону, имају сљедећа значења:a) дивљач су дивље животиње из класе сисара (Classis: Mammalia) и класе птица

(Classis: Aves),б) длакава дивљач су дивље животиње из класе сисара, чије је тијело покривено

длаком,в) перната дивљач је дивљач из класе птица, чије је тијело покривено перјем,г) корисници ловишта су правни субјекти, који су на основу одредaбa овог закона

добили ловиште на кориштење, а могу бити: ловачка удружења, предузећа шумарства и друга правна лица регистрована за бављење дјелатности ловства,

д) газдовање ловиштем подразумијева планске мјере које корисник предузима у ловишту, а обухвата обнову, интегралну заштиту, узгој, одрживо кориштење и стално побољшање квалитета ловног фонда, њиховог станишта и других ловних ресурса (инфраструктура и друго),

ђ) Ловачки савез Републике Српске (у даљем тексту: Ловачки савез) је удружење грађана у које су добровољно учлањени корисници ловишта и други субјекти заинтересовани за чланство у овом удружењу,

е) ловачко удружење је добровољно удружење грађана удружених ради организованог бављења ловачком дјелатношћу, очувања и заштите животне средине, његовања ловачке етике и обичаја и других спортско-рекреационих активности,

ж) ловостај је период у коме је забрањено ловити, прогонити или на други начин узнемиравати и угрожавати ловостајем заштићену дивљач,

з) ловни основ је вишенамјенски план газдовања ловним ресурсима у ловишту, коју предлаже и доноси корисник ловишта за период од десет година, а на исту сагласност даје Министарство,

и) узгајалиште дивљачи у ограђеном простору је инвестиционо-економски објекат намијењен за репродукцију квалитетне дивљачи и лов,

ј) чувар ловишта (ловочувар) је службено лице које врши интегралну заштиту и чување ловних ресурса у ловишту,

к) интегрална заштита дивљачи обухвата спровођење свих мјера које обезбјеђују услове за живот и репродукцију дивљачи, као и заштиту од болести, штеточина, елементарних непогода, противзаконитог кориштења и угрожавања,

л) узгој дивљачи је стручна оперативна активност, којом се обезбјеђују повољни услови исхране, репродукције, раста и развоја ловног фонда, достизање његове оптималне бројности, структуре и квалитета,

љ) уређење ловишта је спровођење пројектованих мјера које су у функцији ефикасније заштите, узгоја и коришћења дивљачи и ловишта,

м) коришћење дивљачи и ловишта је ловљење дивљачи и коришћење њених дијелова, те коришћење природних и других вриједности ловишта,

н) санитарни одстрел је одстрел болесне или рањене дивљачи, коју спроводе стручна лица, а дозвољен је и у вријеме ловостаја,

њ) узгојни одстрел дивљачи је узгојна мјера која се планира, а врше га стручна лица, организовано, у току ловне сезоне са циљем побољшања структуре и квалитета ловног фонда,

о) ловни ресурси су дивљач и сва друга материјална добра којим располаже ловиште,п) терен за обуку и тренинг ловачких паса је дио ловишта, највише до 5 % укупне

површине, планиран ловним основом за обуку и тренинг ловачких паса који су под ветеринарском контролом,

р) фотолов је спортско-рекреациона активност у којој ловац задовољава своју потребу фотографисањем ловних ресурса у слободној природи,

с) неловни дани су дани у којима није дозвољен планирани одстрел дивљачи ит) брише се.

Члан 5.

Дивљач, према систематској класификацији чине породице и врсте из класе сисара и породице и врсте из класе птица, а сврставају се на сљедећи начин:

а) породице и врсте из класе сисара: 1) породица јелена (Cervidae), у које спада: обични јелен (Cervus elaphus L.), јелен лопатар (Dama dama L.) и срна (Capreolus capreolus L.),2) породица шупљорошка (Bovidae), у које спада: дивокоза (Rupicapra rupicapra L.) и муфлон (Ovis musimon Pall.), 3) породица свиње (Suidae), у које спада: дивља свиња (Sus scrofa L.),4) породица пса (Canidae), у које спада: вук (Canis lupus L.), шакал (Canis аureus L.) и лисица (Vulpes vulpes L.), 5) породица мачке (Felidae), у које спада: дивља мачка (Felis silvestris Sch.) и рис (Lynx lynx L.),6) породица (потпородица куне) куне (Mustelidae), у које спада: куна златица (Martes martes L.), куна бјелица (Martes foina Erx.), твор (Mustela putorius L.), велика ласица – хермелин (Mustela erminea L.), ласица (Mustela nivalis L.); потпородица видра (Lutrinae), у које спада: видра (Lutra lutra L.) и потпородица јазавци (Melinae), у које спада: јазавац (Meles meles L.),7) породица медвједа (Ursidae), у које спада: мрки медвјед (Ursus arctos L.),

8) породица зеца (Leporidae), у које спада: обични зец (Lepus europeaus Pall.), 9) породица вјеверице (Sciuridae), у које спада: вјеверица (Sciurus vulgaris L.),10) породица пуха (Gliridae), у које спада: велики пух (Glis glis L.),11) породица волухарице (Microtidae), у које спада: бизамски пацов (Ondatra zibethicus L.),12) породица дабрића (Myocastoridae), у које спада: дабар (Castor fiber L.) и нутрија (Myocastor coypus Mol.) и13) породица цибетка (Viveridae), у које спада: мунго (Mungos mungo).

б) породице и врсте из класе птицa:1) породица тетријеба (Tetraonidae), у које спада: велики тетријеб или глухан (Tetrao urogallus L.), тетријеб мали или ружевац (Lyrurus tetrix L.) и љештарка (Terastes bonasia L.),2) породица фазана (Phasianidae), у које спада: фазан (Phasianus colchicus L.), јаребица пољска или трчка (Perdix perdix L.), јаребица камењарка (Alectoris graeca Meis.) и препелица или пучпура (Conturnix coturnix L.),3) породица патке (Anatidae), у које спада: дивља патка или патка глухара (Anas platyrhynchos L.), патка кржуља или кржа (Anas crecca L.), патка пупчаница (Anas querquedula L.), патка кашикара (Anas clypeata L.), патка ластарка (Anas acuta L.), патка пјегава или неретванка (Anus angustirostris Men.), патка крекетаљка (Anas strepera L.), патка звиждарка (Anas penelope L.), патка круната (Anas fuligula L.), патка жличарка (Spatula clypeata L.), патка главата (Nyroca ferina), патка њорка (Nyroca nyroca Guld.), патка батоглавица (Bucephala clangula L.), дивља гуска (Anser anser L.), гуска глоговњача (Anser fabalis Lath.), гуска лисаста (Anser albifrons Scop.), утва златокрила (Tadorna ferruginea Pall.), утва морска (Tadorna tadorna L.), ронац велики (Mergus merganser L.), ронац средњи или брскавац (Mergus serrator L.), ронац бијели (Mergus albellus), лабуд црвенокљуни (Cygnus olor Gm.), лабуд жутокљуни (Cygnus cygnus) и лабуд црнокљуни (Cygnus bewicki Yarr.),4) породица роде (Ciconiidae), у које спада: рода бијела (Coconia coconia), рода црна (Coconia nigra), жиличарка бијела (Platalea leucorodia L.) и блистави ражањ (Plegadis falcinellus L.),5) породице чапље (Ardeidae), у које спада: чапља сива (Ardea cinerea L.), чапља дангуба (Ardea purpurea L.), чапља жута (Ardeola ralloides Scop.), чапља бијела (Egretta alba L.), чапљица мала (Ixbrychus minutus L.), гак квакавац (Nycticorax nycticorax L.) и букавац небоглед (Botaurus stellaris L.), 6) породица шљуке – вивци (Charadriidae), у које спада: шљука шумска или шљука бена (Scolopax rusticola L.), барска шљука или шљука кокошица (Capella gallinago L.), шљука ливадарка (Capella media Lath.), шљука козица или мала бокасина (Lymnocryptes minimus Brun.), жалар рђасти (Calidris canutus L.), жалар кривокљуни (Calidris ferrubginea Brun.), жалар церикавац или сјеверни жалар (Calidris alpina L.), жалар црнчић (Calidris temmincki Lesl.), жалар мали (Calidris minuta Leisl.), прутка мрка (Tringa Erythropus Pall.), прутка црвенонога (Tringa totanus L.), прутка кривокљуна (Tringa nebularia Gunn.), прутка дугонога (Tringa stagnatillis Bechst.), прутка пјегава (Tringa ochropus L.), прутка мигавица (Tringa glareola L.), прутка мала (Actitis hypoleucos L.), муљача црвенорепа (Limosa limosa L.), муљача смеђа (Limosa lapponica L.) и вивак позвиздач (Vanellus vanellus L.), 7) породица галеба (Laridae), у које спада: галеб обични (Larus ridibundus L.), галеб клаукавац (Larus argentatus Pont.), галеб ћукавац или галеб смеђи (Larus fascus L.), галеб бурни (Larus canus L.), галеб мали (Larus minutus Pall.), галеб црнoглави (Larus melanocephalus Temm.), галеб тропрсти (Rissa tridactyla L.), поморник велики (Stercorarius skua Brunn.), поморник широкорепи (Stercorarius pomarinus Temm.), поморник краткорепи (Stercorarius parasiticus L.), поморник дугорепи (Stercorarius longicaudus Vieil.), чигра обична (Sterna hirundo), чигра мала (Sterna albifrons), чигра дугокљуна (Sterna sandvicenzis Lath.), чигра црна (Chlidonias niger), чигра бјелобрада (Chlidonias leucopareia Temm.), чигра тустокљуна (Gelochelidon nilotica Gm.) и чигра ћубаста или которска (Hydroprogne tschegrave Lep.),8) породица сокола (Falconidae), у које спада: соко сиви (Falco peregrinus Tunst.), соко крагујац (Falco subbuteo L.), соко смеђи (Falco cherrug Gray.), соко мали или соко крагуљчић (Falco columbarius regulus Pall.), соко јужни (Falco biarmicus Temm.), вјетруша кликтава

(Falco tinnunculus L.), вјетруша копчић (Falco vespertinus L.), вјетруша бјелонокта (Falco naumanni Fleisch.), еја пољска (Circus cyaneus L.), еја мочварица (Circus Aeroginosus L.), еја степска (Circus macrourus L.), луња рђаста (Milvus milvus L.) и луња црна (Milvus migrans),9) породица јастреба (Accipitridae), у које спада: орао сури (Aquila chrysaetos L.), орао крсташ (Aquila heliaca Sav.), орао клокоташ (Aquila clanga Pall.), орао кликташ (Aquila pomorana Brehm.), орао пругасти (Hieraaetus fasciatus Viell.), орао патуљасти (Hieraaetus pennatus Gm.), орао штекавац (Haliaetus albicilla L.), орао змијар (Circaetus gallicus Gm.), шкањац мишар (Buteo buteo L.), шкањац гаћаш (Buteo lagopus Brunn.), шкањац бјелорепи (Buteo rufinus Cretz.), шкањац осаш (Pernis apivorus L), суп бјелоглави (Gyps fulvus Havbl.), суп смеђоглави (Aegypius monachus L.), костоберина жутоглава или брађаш (Gypaeatus barbatus), стрвинар бијели (Neophron perenopterus L.), јастреб кокошар (Accipiter gentilis L.), кобац птичар (Accipiter nisus L.) и кобац кратконоги (Accipiter badius brevipes Severtzov),10) породица несита или пеликана (Pelecanidae), у које спада: несит ружичасти (Pelecanus onocrotalus L.) и несит кудрави (Pelecanus crispus Bruch.),11) породица ждрала (Gruidae), у које спада: сиви ждрал (Grus grus L.),12) породица допље (Otididae), у које спада: дропља велика (Otis tarda L.) и дропља мала (Otis tetrax L.),13) породица лиске (Rallidae), у које спада: лиска црна (Fulica atra L.), кокошица млакара (Rallus aquaticus L.), зеленонога млакуша (Gallinula choloropus L.), хариш или прдавац (Crex crex L.), штијoка кусица (Porzana pusilla Pall.), штијака риђa или штиока барска (Porzana porzana L.), штиока визлиница (Porzana parva Scop.) и султанка модра (Porphyrio porphyrio L.), 14) породица голуба (Columbidae), у које спада: голуб дивљи или пећинар (Columba livia Gm.), голуб дупљаш (Columba oenas L.), голуб гривњаш (Columba palumbus L.), дивља грлица (Streptopelia turtur L.) и гугутка или кумрија (Streptopelia decaocto Friv.),15) породица сове (Strigidae), потпородица праве сове (Striginae), у које спадају: сова буљина или велика ушара (Bubo bubo L.), сова јастребача (Strix uralensis Pall.), сова шумска (Strix aluco L.), сова шумска или сова утина (Asio otus L.), сова мочварица (Asio flammeus Pont.), кукувија дријемалица (Tyto alba guttata Brehm), кукувија смртна или ћук обични (Athene noctua Scop.), совица сива или мртвачка (Aegolius funereus L.), ћук лулавац (Otus scops L.) и ћукуша кукавица (Glaucidium passerinum L.),16) породица гњурца (Podicipedidae), у које спадају: гњурац чупасти (Podiceps cristatus L.), гњурац риђоглави или гњурац русогрли (Podiceps griseigena Bod.), гњурац златоухи (Podiceps nigricollis Brehm.), гњурац ушати (Podiceps auritus L.) и гњурац мали (Podiceps ruficollis Pall.), 16а) породица вранци (Phalacrocoracidae), у коју спадају: вранац велики – корморан (Phalacrocorax carbo), вранац кукмаш (Phalacrocorax aristotelis), вранац мали (Phalacrocorax pigmeus),17) породица пљенора (Columbidae), у које спадају: пљенор велики (Colymbus immer Brunn.), пљенор жутокљуни (Colymbus adamsi Gray.), пљенор средњи (Colymbus arcticus L.) и пљенор мали (Colymbus stelatus Pont.) и 18) породица вране (Corvidae), у које спадају: гавран (Corvus corax L.), врана сива (Corvus corone cornix L.), врана црна (Corvus corone L.), врана гаћац (Corvus frugilegus L.), чавка (Coloeus monedula L.), шојка (Garrulus glandarius L.), сврака (Pica pica L.), креја љешникара (Nucifraga coryocatactes L.), галица чолица (Pyrhocorax graculus L.) и галица црвенокљуна (Pyrhocorax pyrhocorax L.)

Члан 8.

Стална заштита одређује се за сљедеће врсте заштићене дивљачи: видра, рис, вјеверица, дабар, мунго, кока великог тетријеба, мали тетријеб и његова кока, кока љештарке, чапље (осим сиве чапље), роде, лабудови, супови – лешинари, орлови, шкањци, еје, луње, соколови, несити, сиви ждрал, дропље, лиске (осим црне лиске), жаларке, прутке,

муљаче, вивак позвиздач, поморници, галебови, чигре, сове, ронци, гњурци, пљенори, гавран, галица чолица и галица црвенокљуна.

Члан 28.

Према намјени, ловишта могу бити: посебна ловишта, спортско-рекреациона и привредна ловишта.

Члан 29.

(1) Посебно ловиште се установљава у аутохтоном станишту вриједне, ријетке и угрожене врсте дивљачи.

(2) На приједлог Министарства, Влада одлуком установљава посебно ловиште и одређује корисника посебног ловишта.

(3) Уколико постоји исказан интерес, Министарство може да управља и газдује посебним ловиштем уз помоћ Јавног предузећа шумарства, при чему је Министарство дужно да за то обезбиједи потребна средства.

Члан 30.

(1) брише се. (2) Спортско-рекреациона ловишта су ловишта чија је основна намјена спорт и

рекреација добровољних и непрофитних удружења грађана (ловачких удружења). (3) Ловачко удружење може бити корисник спортско-рекреационог ловишта, ако има

најмање 50 чланова са положеним ловачким испитом.

Члан 31.

(1) Спортско-рекреациона ловишта додјељују се на кориштење путем јавног конкурса, који расписује Министарство.

(2) Ловиште се даје на кориштење само једном кориснику, оном ловачком удружењу које понуди најповољније услове за одрживо газдовање и побољшање квалитета ловних ресурса, о чему одлучује Министарство.

(3) Министар доноси правилник којим прописује опште услове, поступак и начин давања ловишта на кориштење.

Члан 32.

(1) Посебна, и спортско-рекреациона ловишта додјељују се на кориштење за период од десет година.

(2) О додјели ловишта на кориштење Министарство закључује уговор са корисником.(3) Уговор из става 2. овог члана садржи: период на који се ловиште даје на

кориштење, годишња висина накнаде за коришћење, мјере које је корисник дужан да предузме ради побољшања квалитета ловног фонда и животних услова дивљачи у ловишту, услове одрживог коришћења ловишта, услови под којим се мијења, допуњује или раскида уговор и друго.

(4) Право кориштења ловишта, корисник не може уступити другом кориснику, нити дати у закуп.

Члан 33.

(1) Кориснику ловишта, за кориштење ловног фонда, одређује се и дефинише годишња накнада приликом закључивања уговора о коришћењу ловишта из члана 32. став 2. овог закона, узимајући у обзир величину и потенцијал ловишта, вриједност планиране дивљачи за одстрел током ловне године и вриједност осталих ловних ресурса.

(2) Висину и начин плаћања накнаде за коришћење ловног фонда прописује Влада на приједлог Министарства.

(3) Средства од накнаде за коришћење ловног фонда, уплаћују се на рачун јавних прихода Републике.

Члан 36.

(1) Ако се на објављени јавни конкурс не пријави кандидат који испуњава услове за додјелу ловишта из члана 31. став 1, или се са корисником ловишта раскине уговор о додјели ловишта на коришћење, у случајевима из члана 35. т. а) и б) овог закона или из било ког разлога ловиште остане без корисника, Министарство привремено додјељује ловиште на одрживо коришћење, првенствено правном лицу које користи шуме и шумско земљиште, пољопривредно земљиште или водене површине.

(2) Привремени корисник ловишта је дужан да у року од 30 дана од дана преузимања ловишта обезбиједи заштиту дивљачи путем организовања ловочуварске службе, до окончања поступка из члана 31. овог закона.

Члан 44.

(1) Корисници ловишта на обрасцима евиденције уписују податке о кориштењу ловишта за протеклу ловну годину, најкасније до 30. маја текуће године.

(2) Подаци о обрасцима евиденције уносе се ручно, хемијском оловком или мастилом и саставни су дио ловне основе.

(3) Корисници ловишта дужни су да успоставе информациони систем за ловство и омогуће електронску везу са информационим системом у Министарству.

(4) Министар доноси правилник којим прописује успостављање информационог система у ловству, његов облик, садржај, начин управљања, одржавања и коришћења.

Члан 46.

(1) За свако ловиште установљава се и води катастар ловишта.(2) Катастар ловишта установљава и води корисник ловишта и доставља га

Министарству. (3 Министар доноси правилник којим прописује начин израде, вођења и достављање

података катастра ловишта.

Члан 47.

(1) Лов дивљачи обухвата праћење, осматрање, избор јединке за одстрел, одстрел или хватање, сакупљање одстријељене дивљачи, уређење и евиденцију трофеја и фотолов.

(2) Дивљач могу организовано ловити лица која имају положен ловачки испит, дозволу за држање и ношење оружја, уз примјену одредаба етичког кодекса ловца.

(3) Лов дивљачи високог лова, врши се на основу дозволе за лов, а лов дивљачи ниског лова на основу ловне карте, које издаје корисник ловишта.

(4) У лову учествују ловци приправници, без права одстрела заштићене дивљачи, а под надзором ловца ментора.

(5) Дивљач могу ловити и у лову учествовати чланови удружења, инострани и домаћи ловци који нису чланови удружења и друга лица по одобрењу корисника ловишта.

(5а) Корисник ловишта је дужан да утврди да су ловци из става 5. овог члана осигурани, прикладно одјевени и опремљени за лов, са обиљежавајућом траком на видном мјесту, а у супротном је обавезан да им не дозволи лов.

(6) Инострани и домаћи ловци који нису чланови удружења, као и друга лица у лову могу учествовати само у пратњи ловочувара или стручног пратиоца, кога овласти корисник ловишта.

(7) Министар доноси правилник којим прописује облик, садржај, начин издавања и рок важења дозволе за лов и ловне карте.

Члан 54.

(1) Врхунским трофејом сматрају се по броју поена, три најјача трофеја Mеђународног савјета за очување дивљачи и лова (СIС), за поједине врсте дивљачи у Републици, утврђена на основу евиденције базе података о вриједносним трофејима.

(2) Врхунски трофеј је власништво оног ко је дивљач одстријелио и не може се изнијети из Републике, изузев трофеја који је категорисан на четврто мјесто и више.

(3) Оцјену по којој врхунски трофеј не спада у категорију прва три мјеста даје Ловачки савез.

(4) Изузетно од става 2. овог члана, Министарство може одобрити изношење врхунског трофеја ван територије Републике.

(5) Корисници ловишта дужни су да Министарству у елекотронској форми достављају податке за трофеје из трофејног листа.

(6) Министар доноси правилник којим прописује вођење базе података врхунских и вриједних трофеја.

Члан 55.

(1) Корисник ловишта је дужан да комисијски и правовремено изврши оцјењивање ловачких трофеја и издавање трофејног листа.

(2) Комисију за оцјењивање ловачких трофеја и потпис трофејног листа, именује корисник ловишта, уз сагласност Министарства, а од чланова који имају положен испит за оцјењивање трофеја.

(3) Комисија из става 2. овог члана врши оцјену трофеја на основу стандарда CIC-а.(4) Министар доноси правилник којим прописује програм и начин полагања испита за

оцјењивање ловачких трофеја, уз прибављено мишљење компетентне научне установе.

Члан 56.

Ловачки савез представља и заступа интересе својих чланица, савјетодавно и стручно дјелује на њих, врши промоцију ловства и ловног туризма, организује и учествује на сајмовима, развија ловну етику, кинологију и ловно стрељаштво и обавља друге послове који се тичу ловства у земљи и иностарнству.

Члан 63.

(1) Дио средстава за обнову, интегралну заштиту, узгој, одрживо коришћење и побољшање квалитета ријетке, вриједне и угрожене дивљачи, као и њихових станишта,

обезбјеђују се из намјенских средстава која се уплаћују на рачун јавних прихода у буџет Републике Српске и властитих прихода од планираног одстрела дивљачи и других услуга.

(2) Намјенска средства, која се уплаћују на рачун јавних прихода Републике Српске, обезбјеђују се из накнаде за коришћење ловног фонда, узгајалишта дивљачи, дијела конценсионе накнаде за коришћење привредног ловишта, и дијела за унапређивање општекорисних функција шума.

(3) Ловишта у саставу правних лица, која газдују шумама и шумским земљиштем у власништву Републике, пољопривредним земљиштима и водама, финансирају се из остварених прихода ових правних лица.

Члан 64.

Приходе које остваре ловачка удружења или друга правна лица која су корисници посебних и спортско-рекреационих ловишта користе се за очување и побољшање квалитета ловних ресурса, у које се убрајају:

а) интегрална заштита, узгој дивљачи, одржавање и побољшање квалитета станишта, животних услова и репродукције дивљачи у ловишту,

б) достизање и одржавање биолошке равнотеже, полне и старосне структуре основних врста дивљачи, која је утврђена у капацитету ловишта,

в) обнова аутохтоних и уношење нових врста дивљачи у ловиште,г) изградња ловно-узгојних и ловно-техничких објеката, те друге инфраструктуре у

ловишту,д) предузимање мјера за смањење штете коју почини дивљач,ђ) плаћање накнаде за кориштење ловног фонда,е) стручно образовање и усавршавање кадрова у ловству,ж) израда планских докумената, програма и студија развоја ловства,з) набавка расних ловачких паса ии) издавачка дјелатност из области ловства.

Члан 65.

(1) Корисници посебних ловишта, и спортско-рекреационих ловишта, користе намјенска средства за очување и побољшање квалитета ловних ресурса, из сљедећих извора:

а) брише се,б) два посто од укупне вриједности накнаде за унапређивање општекорисних

функција шума, која на рачун јавних прихода уплаћују полугодишње и по завршном рачуну сва правна лица која своју дјелатност обављају на тeриторији Републике, као и пословне јединице или дијелови праних лица чије је сједиште ван Републике и

в) из намјенских средстсва буџета Републике, за компензацију штета од дивљачи. (2) Средства из става 1. т. а) и б) овог члана додјељују се корисницима ловишта на

основу пројекта за унапређивање ловства, одобреног од Министарства, а давалац ових средстава има право контроле намјенског утрошка средстава наведених средстава.

(3) Корисници посебних, и спортско-рекреационих ловишта, захтјев за средствима из става 1. т. а) и б) овог члана, заједно са пројектом за унапређивање ловства, подносе Министарству, а за намјенско коришћење ових средстава Министарство закључује уговор са корисницима.

(4) О извршеним обавезама по основу уговора из става 3. овог члана корисник подноси Министарству извјештај о оправданости утрошка средстава до 31. децембра текуће године.

Члан 70.

(1) Ловочуварску службу врше ловочувари као службена лица, која су у радном односу на неодређено вријеме код корисника ловишта.

(2) Ловочувар треба да има најмање трећи степен стручног образовања из шумарске, пољопривредне или друге струке гдје се изучава предмет ловство, односно ловна привреда.

(3) Одредбе из става 2. овог члана неће се примјењивати на ловочуваре који су у радни однос примљени до ступања на снагу овог закона.

(4) Ловочувар мора да има положен ловочуварски испит, који полаже пред комисијом коју именује министар.

(5) Комисија се састоји од три члана, који имају најмање седми степен стручне спреме и који су у току свог школовања изучавали предмет ловство, односно ловну привреду.

(6) Рок за полагање ловочуварског испита је двије године од дана ступања на снагу овог закона.

(7) Ловочувар обавља посао у службеној опреми, у коју спада: одјећа, обућа, руксак, оружје са изолученом цијеви – карабин, хигијенско-техничка заштита и друга заштитна средства, службена легитимација, службена књига коју носи са собом и ажурно води и која је регистрована и архивирана код корисника ловишта.

(8) Министар доноси правилник којим прописује службену опрему, службену легитимацију, службену књигу ловочувара, и услове и начин полагања ловочуварског испита.

Члан 79.

(1) У року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона Влада ће донијети одлуку о висини и начину плаћања накнаде за кориштење ловног фонда (члан 33.).

(2) У року од двије године од дана ступања на снагу овог закона Влада ће донијети Програм развоја ловства Републике Српске (члан 39. став 2.).

(3) У року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона министар ће донијети:

а) Акт о времену лова ловостајем заштићене дивљачи (члан 9. став 2.),б) Акт о птицама и сисарима корисним за пољопривреду и шумарство (члан 14. став

3.),в) Правилник о условима, начину хватања и држању дивљачи у ограђеном простору

(члан 15. став 3.),г) Правилник о општим условима, поступку и начину давања ловишта на кориштење

(члан 31. став 3.),д) Правилник о начину и условима за установљавање узгајалишта дивљачи у

ограђеном простору (члан 38. став 3.),ђ) Правилник о начину пребројавања дивљачи, садржају, начину и носиоцима израде

ловне основе, привременог годишњег плана кориштења ловишта, годишњег плана кориштења ловиштем и евиденција о извршеним радовима (члан 42. став 3.),

е) Правилник о изради, начину вођења и достављања података катастра ловишта (члан 46. став 3.),

ж) Правилник о облику, садржају, начину издавања и року важења дозволе за лов и ловне карте (члан 47. став 7.),

з) Цјеновник одстрела, коришћења дивљачи и услуга у ловишту (члан 49. став 5.),

и) Правилник о полагању соколарског испита, мјесту и начину лова с птицама грабљивицама и условима које морају испуњавати регистровани субјекти за соколарење (члан 51. став 2.),

ј) Правилник о обрасцима пропратнице и трофејног листа, њиховом садржају, начину издавања и евиденцији (члан 52. став 4.),

к) Правилник о условима под којима се може вршити препарирање дивљачи, држање трофеја јавно изложених у објектима и употреба меса од дивљачи (члан 53. став 2.),

л) Правилник о вођењу базе података врхунских и вриједних трофеја (члан 54. став 6.),

љ) Правилник о програму и начину полагања испита за оцјењивање трофеја (члан 55. став 4.),

м) Правилник о накнади штете причињене кориснику ловишта бесправним ловом (члан 61. став 2.),

н) Правилник о програму, начину и условима полагања ловачког испита (члан 69. став 3.),

њ) брише се,о) Правилник о врсти, броју и начину коришћења ловачких паса у ловишту (члан 16.).

Члан 79 а.

У року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона, министар ће донијети:а) Правилник о успостављању информационог система у ловству, облику, садржају, начину управљања, одржавања и коришћења (члан 44. став 4) иб) Правилник о службеној опреми, службеној легитимацији, службеној књизи ловочувара, условима и начину полагања ловочуварског испита (члан 70. став 8).