Zakon o rudarstvu FBiH (''Službene novine FBiH'', broj: 26/10)...6. Rudarska infrastruktura su objekti rudnika koji su potrebni od po~etka do zavr{etka radova na eksploataciji mineralnih

ZAKON

O RUDARSTVU FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE

I. OP[TE ODREDBE

^lan 1. Predmet Zakona

Ovim zakonom ure|uje se pravni status rudnog blaga, odnosno mineralnih sirovina, na~in i uslovi upravqawa mineralnim sirovinama, za{tita, izvo|ewe rudarskih radova, mjere za{tite na radu, obustava izvo|ewa i trajni prekid rudarskih radova, tehni~ka dokumentacija i projektovawe, rudarska mjerewa i rudarski planovi, inspekcijski nadzor, za{tita i ure|ewe prostora, kaznene odredbe i druga pitawa u vezi s upravqawem mineralnim sirovinama na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine (u daqem tekstu: Federacija).

Rudno blago je dobro od op{teg interesa i pod posebnom je za{titom.

^lan 2. Zna~ewe izraza

Izrazi upotrijebqeni u ovom zakonu imaju sqede}e zna~ewe:

1. Mineralne sirovine su neobnovqiva i obnovqiva prirodna bogatstva koja je mogu}e neposredno ili posredno privredno koristiti.

2. Upravqawe mineralnim sirovinama obuhvata sve postupke i radwe potrebne za (optimalnu) eksploataciju i kori{}ewe mineralnih sirovina.

3. Rudnik je ograni~eni zemqi{ni prostor gdje se vr{i eksploatacija mineralnih sirovina, ukqu~uju}i opremu, ma{ine, zgrade, gra|evinsku infrastrukturu, deponije, odlagali{ta, skladi{ta i druge objekte koji su potrebni za izvo|ewe rudarskih radova.

4. Rudnik u pravnom smislu je privredno dru{tvo ~ija je osnovna djelatnost eksploatacija mineralnih sirovina.

5. Rudarski objekat je objekat u eksploatacionom poqu na povr{ini i/ili ispod zemqe, koji je namijewen eksploataciji mineralnih sirovina i izvo|ewu drugih rudarskih radova, koji nisu direktno vezani za eksploataciju mineralnih sirovina.

6. Rudarska infrastruktura su objekti rudnika koji su potrebni od po~etka do zavr{etka radova na eksploataciji mineralnih sirovina (pristupni putevi, elektro ure|aji i objekti, objekti vodosnabdijevawa, zgrade za qude i opremu i dr.).

7. Prostor za otkopavawe je prostor na povr{ini i/ili ispod zemqe, koji se sastoji od zemqi{ta za pristup i zemqi{ta odre|enog za eksploataciju mineralnih sirovina, ozna~en grani~nim linijama izme|u odre|enih geografskih koordinata povezanih na geodetsku mreù.

8. Plan - karta rudni~kog prostora je katastarska karta u propisanom mjerilu, sa ozna~enim granicama i brojevima parcela, koji na po~etku eksploatacije ne smije biti stariji od {est mjeseci i koji se mora najmawe jednom godi{we dopuwavati.

9. Eksploatacija je va|ewe mineralne sirovine iz leì{ta i wena prerada ili oplemewivawe.

10. Va|ewe obuhvata sve potrebne radwe da se do|e do mineralne sirovine u leì{tu - otvarawe, pripremu za otkopavawe, otkopavawe i dopremu na oboga}ivawe i /ili skladi{tewe.

11. Bu{otinska eksploatacija ukqu~uje sve potrebne radwe da se leì{tepripremi za crpqewe, da se crpqewe izvede i mineralna sirovina ukqu~i u preradu.

12. Prerada ili oplemewivawe mineralnih sirovina prema ovom zakonu je odabirawe, sortirawe, odrobqewe, mqevewe i su{ewe mineralne sirovine, odvajawe korisnog minerala od prate}e jalovine, te odvajawe pojedinih mineralnih komponenata, kao i odstrawivawe ne~isto}a i vode iz nafte i prirodnog gasa kada su navedene radwe u tehnolo{koj vezi sa eksploatacijom.

13. Skladi{tewe ukqu~uje sve potrebne radwe za uskladi{tewe mineralnih sirovina u ~vrstom, rasutom, teku}em i gasovitom stawu.

14. Rekultivacija napu{tenih i eksploatacionih prostora, ukqu~uje sve radwe koje je potrebno izvr{iti na rudni~kom prostoru u ciqu zavr{ne sanacije i revitalizacije povr{ina degradiranih rudarskim radovima u skladu sa rudarskim projektom.

15. Eksploataciono poqe je dio zemqine povr{ine ograni~eno pravim linijama, prirodnim ili vje{ta~kim granicama koje se prostiru do odre|ene dubine zemqe izme|u vertikalnih ravni poloènim kroz te granice, sa ozna~enim ta~kama i definisanim koordinatama.

16. Geolo{ka sredina za skladi{tewe ugqovodonika je poseban oblik skladi{ta koji se izra|uje u kompaktnom i neraspucalom stijenskom masivu.

17. Geotermalni energetski izvor je izvor toplote uslovqen zemqinom toplotom koja se odraàva kroz termalne fluide i toplotni efekat stijena.

18. Bezbjednosni stub je za{titno podru~je u kome nije dozvoqeno otkopavawe mineralnih sirovina, kojim se za{ti}uju podzemni i povr{inski objekti i dobra od op{teg interesa.

19. Metoda otkopavawa je niz tehni~kih postupaka, mjera, procesa i redoslijeda radwi kod otkopavawa mineralnih sirovina sa rudarskim radovima, u okviru konstrukcijski odre|enih elemenata otkopnog poqa ili otkopnog radili{ta.

20. Jama je rudarski objekat sa podzemnim na~inom eksploatacije.

21. Postrojewe je skup ure|aja i instalacija, povezanih u funkcionalnu cjelinu kod kojih zajedni~ka funkcija sluì istom zajedni~kom ciqu.

22. Otkopno poqe ili revir je ograni~eno podru~je za otkopavawe sa zasebnim ulaznim i izlaznim komunikacijskim putevima i putevima za vazdu{nu struju sa specifi~nim konstrukciono odre|enim elementima, koje se moè podijeliti na blokove, etaè, horizonte i pojedina~na radili{ta.

23. Otkopno radili{te je dio otkopnog poqa u kome se izvode radovi. Radili{ta imaju svoj naziv.

24. Klasifikacija i kategorizacija mineralnih sirovina je postupak kojim se mineralne sirovine razvrstavaju u klase i kategorije, prema osobinama, mogu}nostima primjene, izda{nostima, stepenu istraènosti i ekonomske opravdanosti.

25. Rezerve mineralnih sirovina su koli~ine mineralnih sirovina utvr|ene u leì{tu.

26. Pojave mineralnih sirovina su mineralne sirovine koje nisu dovoqno istraène ili izda{ne za ekonomi~nu eksploataciju.

27. Rudno blago su sve mineralne sirovine iz ~lana 7. ovog zakona, koje se eksploati{u pod uslovima i na na~in propisan ovim zakonom.

28. Pristupno zemqi{te je zemqi{te preko kojeg je mogu} pristup do prostora za eksploataciju.

29. Pojava opasnosti je svaka pojava u procesu eksploatacije mineralnih sirovina i drugih radova, koja ugroàva zdravqe i ìvot qudi, imovinu i okolinu.

30. Rudarska metoda iskopa i ugradwa osnovne podgrade pri izradi podzemnih rudarskih prostorija je metoda koja omogu}ava stabilnost i samonosivost prostora osiguranog osnovnom podgradom.

31. Rudarski radovi su radovi koji se izvode u svrhu istraìvawa i eksploatacije mineralnih sirovina.

32. Rudarska metoda rada je metoda kod koje se primjewuje tehnologija odre|ena tehni~kim propisima i propisima iz oblasti za{tite na radu u rudarstvu.

33. Jedinica mjere mineralne sirovine u ~vrstom stawu je kubni metar mineralne sirovine u leì{tu.

34. ^vrsto stawe mineralne sirovine podrazumijeva primarno stawe mineralne sirovine u leì{tu.

35. Povr{inski kop je rudarski objekat sa povr{inskim na~inom eksploatacije mineralnih sirovina.

36. Podzemno spremi{te je ure|en prostor za podzemno spremawe gasova, te~nosti (osim vode) i ~vrstih materija.

37. Izvo|a~ je privredno dru{tvo koje ima odobrewe nadle`nog organa za izvo|ewe rudarskih radova ili pojedinih tehnolo{kih cjelina.

38. Izvo|a~ rudarskih i drugih radova je privredno dru{tvo koje je upisano u sudski registar i koji je organu nadle`nom za inspekcijski nadzor dostavio obavje{tewe o po~etku obavqawa djelatnosti i ispuwavawu uslova tehni~ke opremqenosti, za{tite na radu, za{tite i unapre|ewa ìvotne sredine i drugih uslova propisanih za obavqawe te ili tih djelatnosti.

39. Rudni~ke vode su vode koje se nalaze na prostoru na kome se vr{i ili je zavr{ena eksploatacija mineralnih sirovina, odlagali{tima iskopanog zemqanog materijala, jalovi{tima i koje se dreniraju u susjedna vodna tijela ukqu~uju}i povr{inske vodne tokove, podzemne vode, jezera, mo~vare i more.

^lan 3. Svrha Zakona

Svrha ovog zakona je upravqawe mineralnim sirovinama u ciqu:

1. postizawa racionalne i odrìve eksploatacije mineralnih sirovina;

2. postizawa dru{tvenog i privrednog razvoja;

3. za{tite rudnog blaga;

4. obezbje|ewe u~estvovawa javnosti u dono{ewu odluka koje se odnose na rudna bogatstva i

5. upravqawe mineralnim sirovinama obuhvata sve postupke i radwe potrebne za optimalnu eksploataciju i kori{}ewe mineralnih sirovina koje }e vr{iti federalna, odnosno kantonalna vlast.

^lan 4. Upravqawe mineralnim sirovinama

Upravqawe mineralnim sirovinama je u nadle`nosti Federacije i kantona koji, u skladu s ovim zakonom, programiraju, planiraju i nadziru eksploataciju mineralnih sirovina uz obezbje|ewe wihovog racionalnog iskori{}ewa u skladu sa propisima o bezbjednosti rudarskih objekata i zaposlenih i o za{titi okoline i prirodnih vrijednosti.

^lan 5. Primjena Zakona

Ovaj zakon se ne primjewuje na djelatnosti u vezi sa obavqawem prevoza mineralnih sirovina (tereta) u: èqezni~kom prevozu na prugama javnog saobra}aja, drumskom saobra}aju na javnim putevima, u pomorskom i rije~nom prevozu, vazdu{nom prevozu, cjevovodnom transportu od predajne stanice, odnosno od uvo|ewa u sabirni cjevovod ili od posqedwe mjerne stanice za izlaz, ukoliko taj cjevovod sluì za neposrednu i iskqu~ivu predaju tre}im licima i drugim pogonima, ~ija djelatnost nije eksploatacija i priprema mineralnih sirovina

Upravqawe vodama vr{i se po posebnom zakonu.

^lan 6. Rudarska djelatnost

Rudarska djelatnost, u smislu ovog zakona, obuhvata: rudarske istra`ne radove, eksploataciju mineralnih sirovina ukqu~uju}i otvarawe, pripremawe, otkopavawe, transport, odlagawe, dopremu, preradu i uskladi{tewe mineralnih sirovina, izradu i reviziju tehni~ke dokumentacije za tu djelatnost (izvje{taji, studije, elaborati, planovi i projekti), sanaciju i tehni~ku rekultivaciju zemqi{ta o{te}enog rudarskim radovima.

^lan 7. Mineralne sirovine

Mineralnim sirovinama, u smislu ovog zakona, smatraju se sve organske i neorganske mineralne sirovine koje se nalaze u ~vrstom, te~nom i gasovitom stawu, u primarnom obliku (leì{tu) ili u nanosima, jalovi{tima, topioni~kim troskama i prirodnim rastvorima i to:

1. energetske mineralne sirovine - sve vrste fosilnih ugqeva, ugqovodonici u ~vrstom, te~nom i gasovitom stawu, sve vrste bituminoznih i uqnih stijena, ostali gasovi koji se nalaze u zemqi i radioaktivne mineralne sirovine;

2. mineralne sirovine iz kojih se mogu proizvoditi metali i wihova jediwewa;

3. sve vrste soli i solnih voda i gasovi koji se s wima javqaju;

4. nemetalne mineralne sirovine: abrazivi, azbesti, barit, bentonit, bijeli boksit, cementni laporci, dijatomit, dolomit, feldspat, fluorit, gips, grafit, kreda, kre~wak, kvarc, kvarcni pijesak, kvarcit, kerami~ke i vatrostalne gline, keramziti, {kriqci, liskuni, magneziti, opekarske gline, pirofiliti, sumpor, tuf, talk, talkni {kriqci, tehni~ko- gra|evinski kamen, arhitektonsko-gra|evinski kamen, ukrasno i poludrago kamewe, {qunak i pijesak za gra|evinarstvo izvan vodenih tokova;

5. sve sekundarne mineralne sirovine koje se javqaju kao neiskori{}eni ostatak dobijawa, oboga}ivawa i prerade primarnih mineralnih sirovina; i

6. sve nenabrojane mineralne sirovine prirodnog porijekla.

Upravqawe mineralnim sirovinama iz ~lana 7. stav 1. ta~. 1,. 2. i 3. ovog zakona vr{i Federalno ministarstvo energije, rudarstva i industrije (u daqem tekstu: Federalno ministarstvo).

Upravqawe mineralnim sirovinama iz ~lana 7. stav 1. ta~. 4,. 5. i 6. ovog zakona vr{e kantonalna ministarstva nadle`na za rudarstvo.

Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (u daqem tekstu: Vlada Federacije) ima pravo donijeti odluku za eksploataciju mineralne sirovine od posebnog interesa za Federaciju.

^lan 8. Rudarski radovi

Rudarski radovi u smislu ovog zakona su:

1. rudarski istra`ni radovi i radovi na eksploataciji mineralnih sirovina na povr{ini i/ili ispod povr{ine zemqe, u teku}im i staja}im vodama, obalnom moru, na morskom dnu, u primarnom nalazi{tu, naplavinama, iskopanom materijalu i jalovi{tima;

2. priprema, otvarawe, eksploatacija, ure|ivawe zemqi{ta u vrijeme eksploatacije, crpqewe, oboga}ivawe, uskladi{tavawe i sanacija i rekultivacija otkopanih prostora;

3. ispitivawe novih eksplozivnih sredstava u ciqu provjere bezbjednosti i upotrebqivosti u rudarstvu;

4. sve vrste minirawa na povr{ini i/ili ispod zemqe, primarna i sekundarna minirawa i sva masovna minirawa kod otkopnih i drugih rudarskih radova;

5. odlagawe otkrivke i drugih materijala koji nastaju pri izvo|ewu rudarskih istra`nih radova i eksploataciji mineralnih sirovina;

6. izrada jamskih karata i karata etaà na povr{inskim kopovima;

7. izrada planova odvodwavawa povr{inskih kopova i jamskih rudarskih prostorija i wihova za{tita od povr{inskih i podzemnih voda;

8. izrada planova sanacije podzemnih prostorija i ugra|ivawa osnovne podgrade;

9. izrada planova provjetravawa, iwektirawa i ankerisawa;

10. izrada tunela, galerija i drugih podzemnih prostorija, nasipa, usjeka, deponija, odlagali{ta, eta`nih puteva, odvodnih kanala i gra|evinskih objekata rudarskim metodama rada, na povr{ini i/ili ispod zemqe, jamskih iskopa kao i podgra|ivawa u toku izvo|ewa rudarskih istra`nih radova i eksploataciji mineralnih sirovina i eta`nih i drugih puteva u eksploatacionom poqu;

11. izrada i kori{}ewe skladi{ta fluida u geolo{kim sredinama;

12. eksploatacija geotermalnih energetskih izvora;

13. rekonstrukcija i odràvawe rudarskih prostorija poslije prekida eksploatacije mineralnih sirovina;

14. crpqewe podzemnih voda - bu{otinska eksploatacija iz ~lana 2. ta~ka 11. ovog zakona, kao i crpqewa podzemnih i povr{inskih voda, te regulacija vodotoka na povr{ini, koji se nalaze unutar leì{ta u ciqu stvarawa uslova za eksploataciju predmetnog leì{ta;

15. zatvarawe rudarskih objekata, sanacija i rekultivacija zemqi{ta o{te}enog rudarskim radovima;

16. sanacija i rekultivacija napu{tenih istra`nih prostora, povr{inskih kopova i rudnika rudarskim metodama rada i

17. radovi montaè, demontaè i odràvawa u rudarstvu.

^lan 9. Rudarski objekti i postrojewa

Rudarski objekti i postrojewa u smislu ovoga zakona su:

1. objekti i postrojewa u sastavu rudnika koji su neposredno vezani za tehnolo{ki proces rudarskih istra`nih radova, eksploatacije, pripreme, prerade i oplemewivawa mineralnih sirovina kao i magacini eksplozivnih sredstava koji se nalaze na povr{ini;

2. industrijski kolosijeci, vise}e ì~are, putevi i motorna vozila za prevoz mineralnih sirovina u leì{tu i od leì{ta do objekata za preradu ili oplemewivawe i odlagali{ta, ukoliko se prevoz ne vr{i javnim putevima, kao i skladi{ni prostori, radionice rudnika koje sluè za remont i odràvawe opreme u tehnolo{kom procesu eksploatacije mineralnih sirovina koje se nalaze u krugu rudnika;

3. hidrotehni~ki objekti i postrojewa za odvodwavawe i za{titu rudnika od voda;

4. naftovodi, gasovodi i sonovodi od pumpne stanice do razdjelno-sabirnih stanica i od ovih do rezervoara industrijske stanice;

5. elektri~na mreà rudnika sa objektima, postrojewima i ure|ajima koji su s wom u neposrednoj funkciji ili galvanskoj vezi, kao i mreà i ure|aji za sporazumijevawe, signalizaciju, nadzor i upravqawe;

6. lampare, garderobe sa kupatilima, prostorije stanice za spa{avawe i prostorije za smje{taj i odràvawe samospasioca i instrumenata za kontrolu jamskih gasova i mikroklime i

7. objekti i postrojewa koji nisu neposredno vezani za radove na eksploataciji energetskih mineralnih sirovina- lokalni i magistralni cjevovodi, gasovodi i drugi tehnolo{ki cjevovodi, mjerno-redukcione stanice, kao i objekti i postrojewa za preradu ili oplemewivawe mineralnih sirovina, te objekti za skladi{tewe fluida.

^lan 10. Pravo na eksploataciju mineralnih sirovina

Pravo na eksploataciju mineralnih sirovina sti~e se na osnovu odobrewa za eksploataciju i na osnovu dozvola u skladu sa ovim zakonom.

Pravo iz stava 1. ovog ~lana moè se prenijeti na drugo pravno lice uz saglasnost organa koji je to pravo dodijelilo.

Pravo eksploatacije mineralnih sirovina moè ste}i doma}e i strano pravno lice pod uslovima i na na~in propisan ovim zakonom.

^lana 11. Eksploataciono poqe

Eksploatacija mineralnih sirovina dozvoqena je samo unutar granica eksploatacionog poqa.

Eksploataciono poqe nalazi se unutar granica istra`nog prostora.

Oblik i veli~ina eksploatacionog poqa utvr|uje se u zavisnosti od vrste mineralne sirovine, uslova racionalne eksploatacije i potrebnog prostora za smje{taj rudarskih objekata infrastrukture.

Eksploataciono poqe obuhvata povr{inski kop-jamu, transportne i pristupne puteve na etaè, prostor za preradu ili oplemewivawe, odlagali{ta, vodosabirnike, magazine eksplozivnih sredstava, trafostanice, radioni~ki prostor, uredski i sanitarni prostor.

Leì{ta mineralnih sirovina mogu se podijeliti na vi{e eksploatacionih poqa.

^lan 12. Zabrana eksploatacije mineralnih sirovina pri izvo|ewu gra|evinskih radova

Privredno dru{tvo odnosno izvo|a~ rudarskih radova kada prilikom iskopa temeqa za gra|evinski objekat nai|e na pojavu bilo koje mineralne sirovine iz ~lana 7. ovog zakona mora o tome obavijestiti federalno ministarstvo, odnosno kantonalna ministarstva nadle`na za rudarstvo koje }e donijeti odluku o daqim aktivnostima.

Zabraweno je na osnovu gra|evinske dozvole iskopom temeqa za gra|evinski objekat vr{iti eksploataciju mineralnih sirovina, izuzev crpqewa podzemnih voda u funkciji odvodwavawa jame.

II. UPRAVQAWE MINERALNIM SIROVINAMA

^lan 13. Strategija upravqawa mineralnim sirovinama

Strategiju upravqawa mineralnim sirovinama priprema Federalno ministarstvo.

Strategiju upravqawa mineralnim sirovinama na prijedlog Federalnog ministarstva usvaja Vlada Federacije.

Detaqan sadràj i na~in izrade strategije upravqawa mineralnim sirovinama propisuje federalni ministar energije, rudarstva i industrije (u daqem tekstu: federalni ministar).

^lan 14. Plan upravqawa mineralnim sirovinama

Za sprovo|ewe strategije upravqawa mineralnim sirovinama donosi se Plan upravqawa mineralnim sirovinama.

Plan upravqawa mineralnim sirovinama izra|uje Federalni zavod za geologiju (u daqem tekstu: Federalni zavod).

Na prijedlog Federalnog zavoda, plan upravqawa mineralnim sirovinama usvaja Vlada Federacije.

Detaqan sadràj i na~in izrade plana upravqawa mineralnim sirovinama propisa}e federalni ministar.

^lan 15. Plan upravqawa mineralnim sirovinama i prostorno planirawe

Plan upravqawa mineralnim sirovinama je stru~na podloga za izradu prostornih planova Federacije i kantona.

III. IZVO\EWE RUDARSKIH RADOVA

^lan 16. Uslovi za izvo|ewe radova

Rudarsku djelatnost moè obavqati privredno dru{tvo upisano u registar dru{tava i koje je organu nadle`nom za inspekcijski nadzor dostavilo obavje{tewe o po~etku obavqawa djelatnosti i ispuwavawu uslova tehni~ke opremqenosti, za{tite na radu, za{tite i unapre|ewa ìvotne sredine i drugih uslova propisanih za obavqawe te ili tih djelatnosti.

Kada privredno dru{tvo izvo|ewe radova povjerava drugom privrednom dru{tvu, tada je obavezno zakqu~iti odgovaraju}i ugovor sa izvo|a~em radova koji ispuwava propisane uslove iz stava 1. ovog ~lana.

Izvo|a~i radova su du`ni postupati po odredbama ovog zakona i sprovedbenim propisima donesenim na osnovu wega.

Propis o uslovima za obavqawe rudarske djelatnosti donije}e Federalno ministarstvo.

^lan 17. Na~in izvo|ewa rudarskih radova

Pri obavqawu rudarske djelatnosti, privredno dru{tvo, odnosno izvo|a~ rudarskih radova mora po{tovati tehni~ke propise i normative u rudarstvu (u daqem tekstu: tehni~ki propisi), propise o za{titi na radu, za{titi

okoline, uslove utvr|ene u urbanisti~koj saglasnosti i druge propise, obezbijediti li~na za{titna sredstva zaposlenicima kao i sprovoditi propise o za{titi qudi i imovine.

^lan 18. Vi{e izvo|a~a rudarskih radova

Kada u istom rudni~kom prostoru radove izvode dva ili vi{e izvo|a~a rudarskih radova, privredno dru{tvo u kome se izvode radovi du`no je obezbijediti sprovo|ewe svih mjera za{tite na radu i za{tite zdravqa zaposlenika.

Zaposlenici izvo|a~a rudarskih radova iz stava 1. ovog ~lana moraju biti upoznati sa propisima i mjerama za{tite na radu, te opasnostima koje mogu nastati tokom izvo|ewa radova.

Obaveza privrednog dru{tva iz stava 1. ovog ~lana ne osloba|a odgovornosti svakog pojedina~nog izvo|a~a rudarskih radova za sprovo|ewe svih mjera za{tite na radu i za{tite zdravqa zaposlenika.

Prije po~etka izvo|ewa rudarskih radova, privredno dru{tvo u kome se izvode rudarski radovi i izvo|a~ rudarskih radova, me|usobne obaveze i odgovornosti u sprovo|ewu mjera za{tite na radu i za{tite zdravqa zaposlenika, regulisa}e pismenim ugovorom.

^lan 19. Propisi pri izvo|ewu rudarskih radova

Za sprovo|ewe tehni~kih mjera i mjera za{tite pri izvo|ewu rudarskih radova, federalni ministar donosi propise za radove iz sqede}ih oblasti:

1. za eksploataciju mineralnih sirovina na povr{ini i/ili ispod zemqe;

2. za eksploataciju mineralnih sirovina dubinskim bu{ewem;

3. za elektri~na postrojewa i instalacije u rudnicima sa povr{inskom i podzemnom eksploatacijom mineralnih sirovina;

4. za radove na povr{ini i/ili ispod zemqe, koji nisu vezani za radove eksploatacije mineralnih sirovina;

5. za radove pri preradi mineralnih sirovina i

6. za skladi{tewe i tro{ewe sekundarnih ili trenutno otpadnih sirovina u rudarstvu i korisnih mineralnih sirovina dobijenih kroz istra`ne radove.

Dodatne posebnosti za izvo|ewe radova iz stava 1. ovog ~lana, mogu se utvrditi op{tim aktom izvo|a~a rudarskih radova uz primjenu propisa iz stava 1. ovog ~lana, kao i drugih propisa koji se primjewuju kod izvo|ewa rudarskih radova.

Ako se rudarskim radovima izra|uju podzemni objekti kojima nije namjena eksploatacija mineralnih sirovina, prilikom wihovog izvo|ewa, pored propisa iz stava 1. ovog ~lana, moraju se primjewivati tehni~ki i drugi propisi o gra|ewu tih objekata.

Poslije izvr{enih radova iskopa i osnovnog podgra|ivawa iz stava 3. ovog ~lana, vr{i se tehni~ki pregled izvr{enog iskopa, odnosno osnovnog podgra|ivawa, i o tome izdaje odgovaraju}a saglasnost.

Saglasnost za mineralne sirovine iz ~lana 7. stav 1. ta~. 1,. 2. i 3. izdaje Federalno ministarstvo, a za mineralne sirovine iz ~lana 7. stav 1. ta~. 4,. 5. i 6. izdaju kantonalna ministarstva nadle`na za rudarstvo.

Privredno dru{tvo, odnosno izvo|a~ rudarskih radova na podzemnom objektu iz stava 3. ovog ~lana, du`an je komisiji za tehni~ki pregled, pored dokumentacije propisane zakonom, predo~iti i saglasnost iz stava 5. ovog ~lana.

Propise koji ure|uju za{titu na radu i za{titu zdravqa zaposlenika u rudarstvu iz stava 1. ovog ~lana, donosi federalni ministar u saglasnosti sa federalnim ministrima nadle`nim za rad i zdravstvo.

^lan 20. Slu`ba spasavawa, vatrogasna slu`ba i

slu`ba prve pomo}i

Privredno dru{tvo koje izvodi podzemne rudarske radove u potencijalno poàrnim i eksplozivno opasnim objektima ili radili{tima, pri kojima mogu nastati otrovni gasovi, pare, prodori gasova, vode i muqa, mora organizovati slu`bu spa{avawa i snabdjeti je potrebnom opremom. Vi{e privrednih dru{tava moè organizovati zajedni~ku slu`bu spa{avawa.

Na povr{inskim kopovima mora se organizovati slu`ba spa{avawa u slu~aju da nije mogu}e uspje{no sprovoditi spa{avawe sa postoje}im slu`bama.

Privredno dru{tvo je du`no organizovati vatrogasnu slu`bu i slu`bu prve pomo}i ili zakqu~iti ugovor sa odgovaraju}im slu`bama u mjestu gdje se nalazi privredno dru{tvo.

Na~in organizovawa, minimum stru~ne osposobqenosti i tehni~ke opremqenosti slu`be spa{avawa, vatrogasne slu`be i slu`be prve pomo}i propisuje federalni ministar u saglasnosti sa federalnim ministrom zdravstva.

^lan 21. Postupak kod pojava iznenadnih opasnosti

Svaki zaposlenik je duàn odmah obavijestiti nadre|enog o svakoj pojavi opasnosti posebno o pojavama eksplozivnih, zagu{qivih i otrovnih gasova, prodorima vode, muqa, blata, gorskim udarima i obru{avawima, pojavi nadvjesa, nestabilnim kosinama, neeksplodiranim minskim puwewima i drugim pojavama opasnosti, koje mogu ugroziti zaposlene, objekte i ure|aje.

O svim pojavama opasnosti iz stava 1. ovog ~lana, odgovorno lice privrednog dru{tva du`no je odmah obavijestiti nadle`nu rudarsku inspekciju.

Privredno dru{tvo, odnosno izvo|a~ rudarskih radova du`no je odmah izvijestiti Federalno ministarstvo, odnosno kantonalno ministarstvo nadle`no za rudarstvo, nadle`nog rudarskog inspektora i organ uprave nadleàn za unutra{we poslove o svakom smrtnom slu~aju, grupnoj povredi, teòj povredi na radu i svakoj drugoj rudarskoj nesre}i i o uzrocima nesre}e u privrednom dru{tvu.

U slu~aju pojave opasnosti, kada je ugroèna bezbjednost zaposlenih, objekata i opreme pri izvo|ewu rudarskih radova, akciju spa{avawa vodi odgovorno lice odre|eno op{tim aktom privrednog dru{tva.

Ako rudarski inspektor utvrdi da vo|ewe akcije spa{avawa nije dovoqno stru~no i efikasno usmeno }e odrediti odgovaraju}u upravnu mjeru.

Privredno dru{tvo je du`no u slu~aju rudarske nesre}e u drugom privrednom dru{tvu, pruìti odgovaraju}u pomo}, kao i na poziv rudarskog inspektora, odnosno ugroènog privrednog dru{tva.

^lan 22. Sprovo|ewe stru~nih poslova u oblasti za{tite na radu i zdravqa zaposlenika na radu

Privredno dru{tvo, odnosno izvo|a~i rudarskih radova moraju sprovoditi i obezbijediti nadzor nad primjenom tehni~kih propisa i propisa iz podru~ja za{tite na radu i za{tite zdravqa zaposlenika.

Privredno dru{tvo, odnosno izvo|a~ podzemnih rudarskih radova mora obavezno organizovati slu`bu za{tite na radu i obezbijediti da zadatke zdravstvene za{tite obavqa ovla{}ena zdravstvena ustanova.

Privredno dru{tvo, odnosno izvo|a~ rudarskih radova na povr{inskim kopovima zavisno od specifi~nih uslova za eksploataciju duàn je organizovati slu`bu za{tite na radu ili odrediti posebno lice za nadzor nad sprovo|ewem tehni~kih normativa i mjera za{tite na radu.

Zadatak slu`be za{tite na radu je:

1. neposredna kontrola sprovo|ewa svih propisanih mjera za{tite na radu;

2. vo|ewe evidencije o nesre}nim slu~ajevima, profesio- nalnim oboqewima, povredama na radu, gorskim udarima i drugim iznenadnim pojavama koje ugroàvaju ìvote zaposlenika i opremu u privrednom dru{tvu po mjestu nastanka, uzrocima i nastalim posqedicama;

3. prou~avawe uzroka nesre}nih slu~ajeva, profesio- nalnih oboqewa, povreda na radu, gorskih udara i drugih iznenadnih pojava koje ugroàvaju ìvote zaposlenih i opremu i davawe prijedloga za preduzimawe mjera i metoda rada koje obezbje|uju uspje{no otklawawe tih uzroka;

4. pra}ewe zdravstvenog stawa zaposlenika i predlagawe mjera za unapre|ewe zdravstveno-higijenskih uslova pri radu;

5. davawe prijedloga Upravi privrednog dru{tva za unapre|ewe za{tite na radu i za{tite zdravqa zaposlenika;

6. davawe stru~nih mi{qewa da li su rudarski projekti izra|eni u skladu sa propisanim mjerama za{tite na radu i

7. obavqawe i drugih poslova i ovla{}ewa koja su joj data op{tim aktom privrednog dru{tva.

Zadatke slu`be za{tite na radu obavqa potreban broj lica visoke stru~ne spreme odgovaraju}e struke i koja imaju najmawe dvije godine radnog iskustva ste~enog nakon poloènog stru~nog ispita.

Izuzetno, poslove neposredne kontrole sprovo|ewa mjera za{tite na radu mogu obavqati i lica koja imaju vi{u ili sredwu stru~nu spremu odgovaraju}eg smjera i pet godina radnog iskustva ste~enog nakon poloènog stru~nog ispita.

Rukovodilac slu`be za{tite na radu kod podzemnog na~ina eksploatacije mineralnih sirovina moè biti lice sa visokom stru~nom spremom rudarski fakultet i fakultet sigurnosti i pomo}i i koje ima najmawe tri godine radnog iskustva na poslovima tehni~kog rukovo|ewa u jami.

Rukovodilac slu`be za{tite na radu u podzemnim radovima koji nisu vezani za eksploataciju mineralnih sirovina, moè biti lice sa visokom stru~nom spremom rudarskog, geolo{kog ili drugog odgovaraju}eg smjera.

Privredno dru{tvo, odnosno izvo|a~ rudarskih radova mora prije po~etka izvo|ewa radova izraditi uputstva, koja }e sadràvati na~in izvo|ewa radova i mjere za{tite koje se moraju sprovoditi pri izvo|ewu radova u ciqu za{tite ìvota i zdravqa zaposlenika. Uputstva se moraju blagovremeno uskla|ivati sa nastalim promjenama uslova rada.

^lan 23. Rukovode}a lica u rudarstvu

Poslove i zadatke stru~nog rukovo|ewa pri izvo|ewu rudarskih radova, izrade i revizije rudarskih projekata, vr{ewa nadzora, samostalnog obavqawa rudarskih mjerewa, i druge poslove pri eksploataciji mineralnih sirovina mogu obavqati zaposlenici koji ispuwavaju propisane uslove stru~ne spreme i radnog iskustva i koji su poloìli stru~ni ispit.

Privredno dru{tvo je du`no svojim op{tim aktom utvrditi obavezu stru~nog usavr{avawa i provjeru stru~ne osposobqenosti za zaposlenike koji rade na poslovima za koje je prema odredbama ovog zakona propisana stru~na sprema i radno iskustvo.

Poslove iz stava 1. ovog ~lana, u jamama ugroènim metanom i/ili opasnom ugqenom pra{inom, mogu obavqati samo lica koja, pored ovim zakonom propisanih uslova u pogledu stru~ne spreme, radnog iskustva i stru~nog ispita, imaju najmawe tri godine radnog iskustva od ~ega najmawe dvije godine radnog iskustva ste~enog nakon poloènog stru~nog ispita u ovakvim jamama.

Izuzetno, poslove iz stava 1. ovoga ~lana mogu obavqati i zaposlenici koji su radili najmawe ~etiri godine u jamama, od ~ega najmawe dvije godine u jamama ugroènim metanom i opasnom ugqenom pra{inom.

^lan 24. Glavno tehni~ko rukovo|ewe u jamskoj i povr{inskoj eksploataciji

Poslove glavnog tehni~kog rukovo|ewa u privrednom dru{tvu koje se bavi jamskom eksploatacijom mineralnih sirovina moè obavqati zaposlenik koji ispuwava uslove iz ~lana 26. ovog zakona i koji ima najmawe tri godine radnog iskustva na poslovima tehni~kog rukovo|ewa u jami.

Poslove glavnog tehni~kog rukovo|ewa u privrednom dru{tvu koje se bavi povr{inskom eksploatacijom mineralnih sirovina moè obavqati zaposlenik koji ispuwava uslove iz ~lana 26. ovog zakona i koji ima najmawe tri godine radnog iskustva na poslovima tehni~kog rukovo|ewa na povr{inskom kopu.

Poslove glavnog tehni~kog rukovo|ewa u privrednom dru{tvu koje se bavi jamskom i povr{inskom eksploatacijom mineralnih sirovina moè obavqati zaposlenik koji ispuwava uslove iz ~lana 26. ovog zakona i koji ima najmawe tri godine radnog iskustva na poslovima tehni~kog rukovo|ewa u jami ili tri godine radnog iskustva na poslovima tehni~kog rukovo|ewa na povr{inskom kopu.

^lan 25. Glavno tehni~ko rukovo|ewe u eksploataciji nafte i

zemnog gasa

Poslove glavnog tehni~kog rukovo|ewa u privrednom dru{tvu koje se bavi eksploatacijom nafte i/ili gasa moè obavqati zaposlenik koji ispuwava uslove iz ~lana 26. ovog zakona i koji ima najmawe tri godine radnog iskustva na poslovima tehni~kog rukovo|ewa u privrednom dru{tvu koje se bavi eksploatacijom nafte i/ili gasa.

^lan 26. Tehni~ko rukovo|ewe

Poslove tehni~kog rukovo|ewa u privrednom dru{tvu koje se bavi rudarskom djelatno{}u moè obavqati zaposlenik koji ima visoku stru~nu spremu rudarske struke odgovaraju}eg smjera i najmawe tri godine radnog iskustva i poloèn stru~ni ispit.

^lan 27. Rudarska mjerewa

Poslove rudarskog mjerewa u jamama i na povr{inskim kopovima moè obavqati zaposlenik koji ima visoku ili sredwu stru~nu spremu odgovaraju}e struke, poloèn stru~ni ispit i najmawe dvije godine radnog iskustva ste~enog nakon poloènog stru~nog ispita.

^lan 28. Nadzornik u rudarskim objektima

Poslove nadzornika u rudarskim objektima moè obavqati zaposlenik koji ima najmawe sredwu stru~nu spremu odgovaraju}eg smjera i dvije godine radnog iskustva ste~enog nakon poloènog stru~nog ispita.

^lan 29. Poslovo|a u rudarskim objektima

Poslove poslovo|e u rudarskim objektima moè obavqati zaposlenik koji ima najmawe tri godine radnog iskustva na poslovima nadzornika u odgovaraju}em objektu.

^lan 30. Samostalno rukovawe eksplozivnim sredstvima

Poslove samostalnog rukovawa eksplozivnim sredstvima mogu obavqati i zaposlenici koji imaju visoku, vi{u ili sredwu stru~nu spremu rudarske struke i koji su stekli teorijska i prakti~na znawa o eksplozivnim sredstvima i minirawu.

Poslove samostalnog rukovawa eksplozivnim sredstvima mogu obavqati kvalifikovani zaposlenici rudarske struke koji imaju najmawe tri godine radnog iskustva na poslovima kvalifikovanog zaposlenika rudarske struke i polo`en ispit iz poznavawa propisa, primjene i prakti~kog rukovawa eksplozivnim sredstvima.

Federalni ministar donije}e propise za polagawe ispita za samostalno rukovawe eksplozivnim sredstvima.

^lan 31. Stru~na sprema

Pod {kolama i fakultetima odgovaraju}e struke za obavqawe poslova iz ~l. 24. do 30. ovog zakona podrazumijevaju se za poslove:

1. samostalnog rukovawa eksplozivnim sredstvima - polo`en ispit za kvalifikovanog zaposlenika rudarske struke, rudarska tehni~ka {kola, odnosno rudarski fakultet;

2. nadzora nad jamskim i povr{inskim eksploatacionim radovima - rudarska tehni~ka {kola;

3. nadzora u objektima oplemewivawa i oboga}ivawa mineralnih sirovina - rudarska, ma{inska i tehnolo{ka ili hemijska tehni~ka {kola;

4. nadzora nad eksploatacijom nafte i gasa - rudarska, odnosno geolo{ka tehni~ka {kola;

5. nadzora nad elektropostrojewima i radovima - elektrotehni~ka {kola;

6. nadzora nad ma{inskim postrojewima i radovima - ma{inska tehni~ka {kola;

7. nadzora nad gra|evinsko-monta`nim i drugim specijal- nim radovima - gra|evinska, tehni~ka, odnosno druga odgovaraju}a sredwa {kola;

8. tehni~kog rukovo|ewa rudarskim jamskim i povr{inskim radovima, masovnim minirawem, slu`bom za{tite, slu`bom provjetravawa i slu`bom spa{avawa - rudarski fakultet i fakultet sigurnosti i pomo}i;

9. tehni~kog rukovo|ewa radovima prerade ili oplemewivawa - rudarski, tehnolo{ki, rudarsko-ma{inski, ma{inski i elektrotehni~ki fakultet;

10. tehni~kog rukovo|ewa eksploatacijom nafte i gasa - rudarski, geolo{ki ili rudarsko- naftni fakultet;

11. tehni~kog rukovo|ewa elektro slu`bom - elektrotehni~ki fakultet;

12. tehni~kog rukovo|ewa ma{inskom slu`bom - rudarsko-ma{inski ili ma{inski fakultet;

13. tehni~ko rukovo|ewe sistemom odvodwavawa - rudarski, geolo{ki ili ma{inski fakultet

14. tehni~kog rukovo|ewa gra|evinsko-monta`nim i drugim specifi~nim radovima - gra|evinski, odnosno drugi odgovaraju}i fakultet;

15. rudarska mjerewa - geodetska ili rudarska tehni~ka {kola, odnosno geodetski ili rudarski fakultet;

16. tehni~kog rukovo|ewa slu`bom rudarskih mjerewa - geodetski, odnosno rudarski fakultet i

17. tehni~ko rukovo|ewe geolo{kom slu`bom na rudniku -geolo{ki Fakultet.

^lan 32. Stru~ni ispit

Stru~ni ispit za tehni~ko rukovo|ewe, nadzor nad rudarskim radovima i samostalno obavqawe rudarskih mjerewa polaù kandidati koji imaju stru~nu spremu propisanu ovim zakonom i najmawe jednu godinu radnog iskustva u oblasti rudarstva nakon sticawa stru~ne spreme.

^lan 33.

Polagawe stru~nog ispita

Stru~ni ispit iz ~lana 32. polaè se pred komisijom koju imenuje federalni ministar.

Program stru~nog ispita, te uslove, na~in i tro{kove polagawa stru~nog ispita sprovedbenim propisom utvrdi}e federalni ministar.

Aktom o imenovawui komisije odre|uje se broj ~lanova komisije, vrijeme na koje se komisija imenuje i naknada za rad stru~ne komisije.

^lan 34.

Radno iskustvo

Pod radnim iskustvom u smislu odredbi ~l. 23. do 30. ovog zakona smatra se iskustvo na odgovaraju~im poslovima u rudarstvu ste~eno nakon sticawa stru~ne spreme koja je uslov za rad na odre|enom radnom mjestu, odnosno iskustvo ste~eno nakon poloènog stru~nog ispita u slu~ajevima propisanim ovim zakonom.

^lan 35. Izvo|ewe i nadzor rudarskih radova

Privredno dru{tvo, odnosno izvo|a~ rudarskih radova mora obezbijediti izvo|ewe radova po tehni~koj dokumentaciji, tehni~kim propisima i propisima o za{titi ìvota i zdravqa zaposlenika, a pri gra|ewu drugih objekata i odredbe koje vaè za gra|ewe tih objekata.

Privredno dru{tvo, odnosno izvo|a~ rudarskih radova obavezan je obezbijediti stalni nadzor nad svim rudarskim radovima, postrojewima i ure|ajima i instalacijama u svim smjenama od stru~nih lica ili posredstvom ure|aja za kontrolu i daqinsko upravqawe.

U jamama ugroènim metanom i opasnom ugqenom pra{inom nadzor nad provjetravawem mora biti stalan.

^lan 36. Kwiga rudarskog nadzora

Privredno dru{tvo du`no je voditi kwigu rudarskog nadzora u koju se unose nare|ewa nadle`nog rudarskog inspektora izdata na licu mjesta pri vr{ewu nadzora u rudarskim objektima u slu~aju neposredne opasnosti po ìvot i zdravqe qudi i materijalnih dobara.

U kwigu rudarskog nadzora unose se nare|ewa i direktora privrednog dru{tva, lica odgovornog za glavno tehni~ko rukovo|ewe i rukovodioca slu`be za{tite na radu, koja se odnose na za{titu na radu, a koja su izdata na licu mjesta pri pregledu radova.

^lan 37 Dozvole

Za izvo|ewe rudarskih radova iz ~lana 8. ovog zakona, koji se odnose neposredno na eksploataciju mineralnih sirovina, potrebno je od Federalnog ministarstva, odnosno kantonalnog ministarstva nadle`nog za rudarstvo pribaviti sqede}e dozvole:

1. dozvola za eksploataciju;

2. dozvola za potpunu i trajnu obustavu eksploatacije;

3. dozvola za izvo|ewe radova po rudarskom projektu;

4. dozvola za upotrebu rudarskih objekata, postrojewa, ure|aja i instalacija - upotrebna dozvola;

5. dozvola za vr{ewe periodi~nih pregleda, mjerewa i ispitivawa oru|a za rad i ure|aja, fizi~kih, hemijskih i biolo{kih uticaja i izdavawe odgovaraju}ih isprava u rudarstvu;

6. privremena dozvola za izvo|ewe radova i

7. kona~na dozvola za izvo|ewe radova.

Dozvole iz stava 1. ovog ~lana ta~. 1., 2., 3., 4., 6. i 7. za mineralne sirovine iz ~lana 7. stav 1. ta~. 1., 2. i 3. ovog zakona, izdaje Federalno ministarstvo.

Dozvole iz stava 1. ovog ~lana ta~. 1., 2., 3., 4., 6. i 7. za mineralne sirovine iz ~lana 7. stav 1. ta~. 4., 5. i 6. ovog zakona, izdaje kantonalno ministarstvo nadle`no za rudarstvo.

Dozvole iz stava 1. ta~ka 5. ovog ~lana izdaje Federalno ministarstvo.

Dozvole iz stava 3. ovog ~lana za mineralne sirovine ~ije se eksploataciono poqe proteè na vi{e kantona izdaje Federalno ministarstvo.

^lan 38. Zahtjev za izdavawe dozvole i sadràj dozvole za eksploataciju

Uz zahtjev za izdavawe dozvole za eksploataciju privredno dru{tvo je du`no priloìti:

1. ugovor o koncesiji;

2. dokumentaciju o izvr{enim istra`nim radovima, leì{tu mineralnih sirovina, utvr|enim koli~inama i kvalitetu mineralnih sirovina (potvrda o revidovanim rezervama);

3. dokaz o pravu kori{}ewa ili pravu slu`nosti na zemqi{te odre|eno za eksploataciju mineralnih sirovina;

4. situacioni plan - kartu sa ucrtanim granicama eksploatacionog poqa, u mjerilu koje omogu}ava da se na wegovoj podlozi u prirodi mogu odrediti granice rudni~kog prostora, sa javnim prometnim i drugim objektima koji se nalaze na tom prostoru, sa opisom granica eksploatacionog poqa, uz naznaku op{tine na ~ijem se podru~ju eksploataciono poqe nalazi;

5. podatke o tehni~koj opremqenosti privrednog dru{tva ili izvo|a~a rudarskih radova, kao i stru~noj osposobqenosti zaposlenika za eksploataciju mineralnih sirovina i

6. okolinsku dozvolu i urbanisti~ku saglasnost.

Dozvola za eksploataciju sadrì podatke o:

1. vrsti mineralne sirovine ili mineralnih sirovina koje su predmet eksploatacije;

2. na~inu eksploatacije (podzemno, povr{inski i kombinovano);

3. poloàju i ta~nim granicama eksploatacionog poqa;

4. roku u kome se moraju izvr{iti pripremni radovi ukqu~uju}i i izradu rudarskog projekta i dobiti dozvola za izvo|ewe radova na eksploataciji mineralne sirovine;

5. roku va`nosti dozvole;

6. obavezi sprovo|ewa ugovora o koncesiji i

7. obavezi sanacije i rekultivacije podru~ja o{te}enog eksploatacijom mineralnih sirovina.

^lan 39. Ukidawe dozvole za eksploataciju

Nadle`no ministarstvo za rudarstvo ukinu}e dozvolu za eksploataciju mineralnih sirovina ako:

1. privredno dru{tvo kome je izdata dozvola ne po~ne sa eksploatacijom u roku koji je naveden u dozvoli;

2. privredno dru{tvo ne pribavi dozvolu za izvo|ewe radova po rudarskom projektu u propisanom roku;

3. se rudarskim radovima ugroàva ìvot i zdravqe zaposlenika i drugih gra|ana i imovine, a druge mjere utvr|ene ovim zakonom i drugim propisima nisu dovoqne da se to sprije~i;

4. se ugroàva okolina i ne vr{i rekultivacija prostora o{te}enog rudarskim radovima prema odobrenom projektu ili

5. ako je raskinut ugovor o koncesiji.

^lan 40.

Prestanak vaèwa dozvole za eksploataciju

Dozvola za eksploataciju prestaje da vaì:

1. prestankom rada privrednog dru{tva;

2. kada je iscrpqena mineralna sirovina na prostoru eksploatacionog poqa;

3. kada privredno dru{tvo odustane od izdate dozvole za eksploataciju ili

4. istekom ugovora o koncesiji.

^lan 41. Zahtjev za produèwe dozvole za eksploataciju

Uz zahtjev za produèwe dozvole privredno dru{tvo je du`no priloìti:

1. vaè}u dozvolu;

2. potvrdu o priznatim rezervama mineralne sirovine;

3. situacioni plan- kartu s ucrtanim granicama eksploatacionog poqa u mjerilu koje omogu}ava da se na wegovoj podlozi mogu odrediti granice rudni~kog prostora sa javnim prometnim i drugim objektima koji se nalaze na tom prostoru.

^lan 42. Dozvola za potpunu i trajnu obustavu eksploatacije

Uz zahtjev za izdavawe dozvole za potpunu i trajnu obustavu eksploatacije, privredno dru{tvo je du`no priloìti:


2. revidovan rudarski projekat za obustavu eksploatacije;

3. urbanisti~ku saglasnost;

4. okolinsku dozvolu;

5. obrazloèwe potpune i trajne obustave eksploatacije i odluku privrednog dru{tva o potpunoj i trajnoj obustavi eksploatacije.

Dozvola za potpunu i trajnu obustavu eksploatacije sadrì podatke o:

1. postojawu ugovora o koncesiji;

2. vrsti mineralne sirovine koja je predmet obustave eksploatacije sa koli~inama preostalih rezervi;

3. obavezi privrednog dru{tva o trajnom ~uvawu tehni~ke dokumentacije koja se odnosi na eksploataciju mineralne sirovine;

4. obavezi privrednog dru{tva o sprovo|ewu mjera bezbjednosti, kojima }e se trajno iskqu~iti mogu}nost nastajawa opasnosti za qude i imovinu;

5. odobrewu ulaska u eksploataciono poqe za otklawawe posqedica eksploatacije;

6. obavezi privrednog dru{tva o sanaciji i rekultivaciji eksploatacionog podru~ja u skladu sa projektom za predmetno eksploataciono poqe;

7. poloàju i ta~nim granicama eksploatacionog poqa;

8. aùrnom stawu izvedenih radova do vremena obustave i

9. roku obustave.

^lan 43. Dozvola za izvo|ewe radova po rudarskom projektu

Dozvolom za izvo|ewe rudarskih radova, gradwu objekata i postrojewa po odobrenom rudarskom projektu, odobravaju se radovi za gradwu objekata i postrojewa iz ~l. 8. i 9. ovog zakona.

Uz zahtjev za dobivawe dozvole iz stava 1. ovog ~lana, privredno dru{tvo ili izvo|a~ rudarskih radova mora priloìti:


2. revidovan rudarski projekt u dva primjerka;

3. dokaz o ispuwavawu uslova za izvo|ewe rudarskih radova;

4. dozvolu za eksploataciju odre|ene mineralne sirovine;

5. dokaz o pravu kori{}ewa ili pravu slu`nosti za zemqi{te odre|eno za eksploataciju;

6. okolinsku dozvolu i urbanisti~ku saglasnost;

7. izvje{taj revidenta o reviziji projekta i

8. vodnu saglasnost.

Dozvola za izvo|ewe rudarskih radova, gradwu objekata i postrojewa po rudarskom projektu sadrì:

1. naziv privrednog dru{tva ili izvo|a~a rudarskih radova kome je izdata dozvola za izvo|ewe radova;

2. naziv projekta po kom se odobrava izvo|ewe radova i gradwa objekta i postrojewa;

3. konstataciju da se projekat ovjerava u dva primjerka;

4. nalog podnosiocu zahtjeva da je jedan primjerak ovjerenog projekta duàn ~uvati kao akt od trajne vrijednosti;

5. nazive bitnih dokumenata priloènih uz zahtjev za dozvolu i to:

a. dokaz o pravu kori{}ewa ili pravu slu`nosti za zemqi{te odre|eno za eksploataciju;

b. urbanisti~ku saglasnost i

c. revizioni izvje{taj sa mi{qewem da se moè izdati dozvola.

U postupku izdavawa dozvole za izvo|ewe radova, gradwu objekta i postrojewa nadle`ni organ uprave utvr|uje:

a. gdje je projekat ura|en;

b. ko je rukovodio izradom projekta;

c. gdje je revizija projekta izvr{ena i

d. ko je revident.

^lan 44. Privremena dozvola za izvo|ewe rudarskih radova

Za uvo|ewe nove otkopne metode kod eksploatacije mineralnih sirovina, Federalno ministarstvo, odnosno kantonalno ministarstvo nadle`no za rudarstvo moè izdati privremenu dozvolu za izvo|ewe rudarskih radova u trajawu od najduè dvije godine.

Privremena dozvola se izdaje i u slu~ajevima kada je zbog uvo|ewa nove tehnologije i postrojewa predvi|en probni rad.

Uz zahtjev za izdavawe dozvole iz st. 1. i 2. ovog ~lana, privredno dru{tvo mora priloìti sqede}e dokumente:

1. revidovani rudarski projekat u dva primjerka i

2. izvje{taj revidenta o reviziji projekta.

^lan 45. Kona~na dozvola

Kona~nu dozvolu sa kojom se odre|uju za{titne mjere kod upotrebe otkopne metode, tehnologije ili postrojewa iz ~lana 44. ovog zakona, privrednom dru{tvu izdaje Federalno ministarstvo, odnosno kantonalno ministarstvo nadle`no za rudarstvo poslije predo~ewa dokaza o ispravnosti otkopne metode, tehnologije i postrojewa.

Postupak ispitivawa ispravnosti otkopne metode, tehnologije i postrojewa, propisuje federalni ministar.

^lan 46.

Po~etak izvo|ewa rudarskih radova

Privredno dru{tvo ili izvo|a~ rudarskih radova kome je izdata dozvola iz ~lana 37. stav 1. ta~ka 3. ovog zakona, mora, najkasnije 15 dana prije po~etka izvo|ewa rudarskih radova, nadle`noj rudarskoj inspekciji prijaviti po~etak izvo|ewa rudarskih radova i lica koje }e obavqati poslove tehni~kog i glavnog tehni~kog rukovo|ewa rudarskim radovima, kao i lica koja }e obavqati poslove tehni~kog nadzora ako se rudarskim radovima grade objekti.

Privredno dru{tvo ili izvo|a~ rudarskih radova mora rudarskoj inspekciji prijaviti prestanak rudarskih radova ako prijavom po~etka radova nije odre|en rok trajawa i okon~awa radova.

^lan 47. Dozvola za upotrebu rudarskih objekata, postrojewa, ure|aja i instalacija

Upotrebna dozvola

Upotreba rudarskih objekata, postrojewa, ure|aja i instalacija izgra|enih na osnovu odobrenog glavnog i dopunskog rudarskog projekta je dozvoqena na osnovu dozvole za wihovu upotrebu.

Dozvolu za upotrebu rudarskih objekata i postrojewa iz ~lana 37. ta~ka 4. ovog zakona na prijedlog komisije za tehni~ki pregled, izdaje organ uprave koji je izdao dozvolu za izvo|ewe radova.

Tehni~kim pregledom utvr|uje se da li je izgra|eni objekat i postrojewe izgra|eno prema odobrenom projektu, da li je uskla|en sa propisima, mjerama i normativima za{tite na radu i obaveznim standardima, da li je tehni~ki ispravan i da li ugroàva okolinu, ìvot i zdravqe zaposlenika i gra|ana.

Tehni~ki pregled rudarskih objekata i postrojewa izgra|enih na osnovu odobrenog glavnog i dopunskog rudarskog projekta, vr{i i odobrava upotrebu Federalno ministarstvo, odnosno kantonalno ministarstvo nadle`no za rudarstvo putem stru~ne komisije.

Stru~na komisija sastavqena je od predstavnika Federalnog ministarstva, odnosno kantonalnih ministarstava nadle`nih za rudarstvo i stru~nih lica iz privrednih dru{tava ili ustanova iz oblasti rudarstva koja ispuwavaju uslove iz ~lana 72. ovog zakona.

U radu stru~ne komisije iz stava 5. ovoga ~lana u~estvuju i predstavnici organa koji je izdao urbanisti~ku saglasnost i okolinsku dozvolu.

Radu komisije za tehni~ki pregled obavezno prisustvuje predstavnik rudarske inspekcije.

Tro{kove tehni~kog pregleda snosi privredno dru{tvo.

Rudarski objekti i postrojewa izgra|eni na osnovu odobrenog glavnog i dopunskog rudarskog projekta mogu se pustiti u probni rad najduè do {est mjeseci poslije izvr{enog tehni~kog pregleda od stru~ne komisije koju je

obrazovalo privredno dru{tvo, sa zadatkom da utvrdi da li su izvedeni radovi u skladu sa rje{ewima datim u rudarskom projektu. O pu{tawu u probni rad rudarskih objekata, postrojewa, ure|aja i instalacija, privredno dru{tvo pismeno obavje{tava Federalno ministarstvo, odnosno kantonalno ministarstvo nadle`no za rudarstvo.

Obavqawe tehni~kog pregleda pokre}e se zahtjevom privrednog dru{tva.

Uz zahtjev za tehni~ki pregled za dobivawe dozvole za upotrebu rudarskih objekata i postrojewa privredno dru{tvo prilaè:

1. rje{ewe o ispuwavawu uslova za obavqawe registrovane djelatnosti;

2. spisak objekata i opreme;

3. spisak projekata po kojim su izgra|eni objekti, postrojewa i ure|aji uz navo|ewe broja dozvole pod kojim su odobreni;

4. spisak kadrova;

5. spisak isprava i {ifre o izvr{enim periodi~nim pregledima oru|a za rad i ure|aja, odnosno radnih i pomo}nih prostorija koji podlijeù obaveznim periodi~nim pregledima i

6. vodnu dozvolu.

Dozvola za upotrebu rudarskog objekta i postrojewa sadrì:

1. naziv privrednog dru{tva kome se izdaje dozvola;

2. mjesto izgra|enog objekta i postrojewa;

3. nazive objekata i postrojewa sa tehni~kim karakteristikama;

4. obaveze privrednog dru{tva da sve izmjene u projektnoj dokumentaciji nastale u toku izgradwe objekta moraju unijeti u odobrenu projektnu dokumentaciju i ~uvati sve vrijeme dok objekat traje i

5. konstataciju da su:

a. objekat i postrojewe izgra|eni u skladu sa odobrenim rudarskim projektom;

b. da je privredno dru{tvo uvaìlo uslove date u dozvoli za izvo|ewe radova i

c. da je privredno dru{tvo uvaìlo uslove navedene u urbanisti~koj saglasnosti.

Na~in imenovawa ~lanova komisije, obavqawe tehni~kog pregleda, sadràj zapisnika o izvr{enom tehni~kom pregledu, te naknadu za rad ~lanova komisije uredi}e se posebnim pravilnikom koji donosi federalni ministar.

^lan 48. Dozvola za obavqawe periodi~nih pregleda oru|a za rad i ure|aja i ispitivawe fizi~kih, hemijskih i biolo{kih

uticaja i izdavawe odgovaraju}ih isprava u rudarstvu

Periodi~ne preglede oru|a za rad i ure|aja i ispitivawe fizi~kih, hemijskih i biolo{kih uticaja i izdavawe odgovaraju}ih isprava u rudarstvu mogu obavqati pravna lica koja, pored uslova propisanih ovim zakonom za obavqawe rudarske djelatnosti, imaju kadrove sa odgovaraju}om visokom {kolskom spremom, poloènim stru~nim ispitom i radnim iskustvom u struci od najmawe tri godine, tehni~ku opremu i laboratorije.

Uz zahtjev privrednog dru{tva, odnosno pravnog lica za dobijawe dozvole za obavqawe periodi~nih pregleda, mjerewa i ispitivawa oru|a za rad i ure|aja, fizi~kih, hemijskih i biolo{kih uticaja i izdavawe odgovaraju}ih isprava u rudarstvu, potrebno je priloìti:

1. rje{ewe o registraciji djelatnosti kod nadle`nog suda;

2. spisak kadrova sa odgovaraju}im uslovima u pogledu stru~ne spreme, radnog iskustva i poloènog stru~nog ispita;

3. spisak tehni~ke opreme;

4. spisak opreme i instrumenata koji podlijeù umjeravawu kao i dokazi da je umjeravawe izvr{eno;

5. spisak laboratorija i radnog prostora potrebnog za poslove navedene u zahtjevu; i

6. izvod iz op{tih akata privrednog dru{tva kojima se reguli{u poslovi obavqawa periodi~nih pregleda oru|a za rad.

Prije izdavawa dozvole za obavqawe periodi~nih pregleda, mjerewa i ispitivawa oru|a za rad i ure|aja, fizi~kih, hemijskih i biolo{kih uticaja i izdavawe odgovaraju}ih isprava u rudarstvu vr{i se uvi|aj na licu mjesta putem stru~ne komisije.

Tro{kove uvi|aja snosi privredno dru{tvo.

Dozvola za obavqawe periodi~nih pregleda, mjerewa i ispitivawa oru|a za rad i ure|aja, fizi~kih, hemijskih i biolo{kih uticaja i izdavawe odgovaraju}ih isprava u rudarstvu, sadrì:

1. popis poslova periodi~nih pregleda koji se odobravaju;

2. nosioce poslova iz ta~ke 1. ovog stava, koji moraju ispuwavati uslove propisane ~l. 72. do 81. ovog zakona;

3. uslove koje moraju zadovoqiti oprema i instrumenti u skladu sa Zakonom o mjerila{tvu u Federaciji BiH ("Slu`bene novine Federacije BiH", broj 8/05);

4. odgovaraju}i prostor; i

5. definisan broj lica za obim odobrenih radova.

Postupak utvr|ivawa uslova, na~in imenovawa komisije, sadràj zapisnika te naknadu ~lanovima komisije uredi}e se posebnim pravilnikom koji donosi federalni ministar.

^lan 49. Okolinska dozvola i urbanisti~ka saglasnost

Okolinska dozvola je upravni akt izdat od nadle`nog organa u skladu sa propisom koji ure|uje za{titu okoline u Federaciji.

Urbanisti~ka saglasnost je upravni akt izdat od nadle`nog organa u skladu sa propisom koji ure|uje prostorno planirawe i kori{}ewe zemqi{ta u Federaciji.

IV. MJERE ZA[TITE NA RADU

^lan 50. Obaveze u sprovo|ewu mjera

Direktor privrednog dru{tva je odgovoran za organizovawe slu`be za{tite na radu.

Za neposredno sprovo|ewe mjera za{tite na radu je odgovorno svako lice zaposleno u privrednom dru{tvu, odnosno kod izvo|a~a u okviru djelokruga svoga rada, u skladu sa pravilnikom o mjerama za{tite na radu.

Direktor privrednog dru{tva duàn je povremeno, a najmawe dva puta godi{we razmatrati stawe za{tite na radu i rad slu`be za{tite na radu.

Kori{}ewe jamskih prostorija u svrhe koje nisu odobrene za upotrebu rudarskim projektom, nije dopu{teno.

[trajk u objektima gdje se odvija tehnolo{ki proces, a posebno u objektima ugroènim metanom i opasnom ugqenom pra{inom, nije dopu{ten iz bezbjednosnih razloga.

^lan 51. Preduzimawe mjera za za{titu ìvota gra|ana i obezbje|ewe imovine

Pri izvo|ewu rudarskih radova privredno dru{tvo, odnosno izvo|a~ rudarskih radova je duàn preduzeti mjere potrebne za za{titu ìvota i zdravqa gra|ana kao i obezbje|ewe imovine prema vaè}im propisima.

Vlasnici i korisnici zemqi{ta i objekata na eksploatacionom poqu, kao i ostali gra|ani, pri kretawu ili radu, du`ni su se pridràvati mjera za{tite koje je propisalo privredno dru{tvo, odnosno izvo|a~ rudarskih radova.

^lan 52. Upoznavawe sa propisima

Svaki zaposlenik koji zasnuje radni odnos u privrednom dru{tvu mora se prije raspore|ivawa na poslove, odnosno zadatke upoznati sa poslom koji }e obavqati, propisima i mjerama za{tite na radu i mjerama za{tite od poàra, sa opasnostima koje mogu nastati u poslu, kao i sa organizovawem i pruàwem za{tite na radu u privrednom dru{tvu.

Zaposlenik ima pravo zahtijevati od lica zaduènog za upoznavawe sa propisima da se {to potpunije upozna sa opasnostima posla, pravima, odnosno du`nostima u vezi sa za{titom na radu i uslovima rada.

^lan 53. Uvo|ewe u posao

Zaposlenik koji se prvi put raspore|uje na rudarske poslove, mora se najmawe 15 dana u smjeni u kojoj je raspore|en uvoditi u posao pod neposrednim nadzorom instruktora koga ovla{}eno odgovorno lice u privrednom dru{tvu odredi i u tom periodu zaposlenik ne moè biti raspore|en na stalne poslove i zadatke.

Zaposlenik koji se raspore|uje na druge poslove i zadatke, mora se prije otpo~iwawa rada upoznati sa radom, propisima, mjerama za{tite i opasnostima koje mogu nastati na tim poslovima i zadacima.

Zaposlenik je duàn u toku rada stalno upotpuwavati i usavr{avati svoja znawa iz oblasti za{tite na radu.

Uvo|ewe zaposlenika u rudarski posao mora biti regulisano internim aktom privrednog dru{tva.

^lan 54. Poznavawe propisa iz oblasti za{tite na radu

Privredno dru{tvo, odnosno izvo|a~ radova je duàn donijeti posebne programe za sticawe znawa iz oblasti za{tite na radu, prema vrsti poslova i stru~nosti zaposlenika.

Privredno dru{tvo, odnosno izvo|a~ rudarskih radova je duàn organizovati upoznavawe svih zaposlenika sa propisima i mjerama za{tite na radu, kao i mjerama sprovo|ewa plana odbrane i akcija spa{avawa u slu~ajevima iznenadnih udesa.

Privredno dru{tvo, odnosno izvo|a~ rudarskih radova je duàn putem stru~ne komisije, najmawe jedanput godi{we, vr{iti provjeru poznavawa propisa o tehni~kim mjerama i o za{titi na radu, kao i plana odbrane i akcija spa{avawa u slu~ajevima iznenadnih udesa, nadzornog i tehni~kog osobqa, palioca mina, visokokvalifikovanih i kvalifikovanih zaposlenika ~iji je rad neposredno vezan za rudarske radove.

^lan 55. Sankcije za nepoznavawe propisa

Zaposlenici koji ne pokaù zadovoqavaju}e poznavawe propisa o tehni~kim mjerama i o mjerama za{tite na radu, a naro~ito o sprovo|ewu plana odbrane i akcija spa{avawa, ne mogu obavqati poslove dok se ponovnom provjerom ne utvrdi da su ovladali tim znawima.

Ukoliko se i ponovnom provjerom utvrdi nezadovoqavaju}e poznavawe propisa, poslodavac je duàn zaposlenika rasporediti na druge odgovaraju}e poslove, a ako takvih poslova nema, rije{i}e wegov radno-pravni status na na~in propisan Zakonom o radu.

^lan 56. Privremeno udaqavawe zaposlenika sa posla

Direktor privrednog dru{tva i druga odgovorna lica za izvo|ewe radova odre|ena pravilnikom o mjerama za{tite na radu, kao i zaposlenik slu`be za{tite na radu, imaju pravo privremeno udaqiti sa posla zaposlenika koji je izvr{io povredu neke od propisanih mjera kojima se ugroàva li~na i kolektivna bezbjednost.

Pravilnikom o mjerama za{tite na radu privrednog dru{tva odredi}e se koje su to povrede mjera za{tite na radu zbog kojih se moè postupiti po odredbi stava 1. ovog ~lana.

V. PRIVREMENA, POTPUNA I TRAJNA OBUSTAVA RUDARSKIH RADOVA

^lan 57. Privremena obustava

Privremenu obustavu rudarskih radova koja je iznenada nastupila na eksploataciji mineralnih sirovina zbog rudarskih ili privrednih razloga, privredno dru{tvo ili izvo|a~ rudarskih radova mora prijaviti Federalnom ministarstvu, odnosno kantonalnom ministarstvu nadle`nom za rudarstvo i nadle`noj rudarskoj inspekciji u roku od 24 ~asa nakon obustave radova.

U slu~aju pojave opasnosti po ìvote i zdravqe zaposlenika, privredno dru{tvo, odnosno izvo|a~ rudarskih radova mora odmah prijaviti Federalnom ministarstvu, odnosno kantonalnom ministarstvu nadle`nom za rudarstvo i nadle`noj rudarskoj inspekciji.

Privremenu planiranu obustavu radova, privredno dru{tvo ili izvo|a~ rudarskih radova mora prijaviti Federalnom ministarstvu, odnosno kantonalnom ministarstvu nadle`nom za rudarstvo i nadle`noj rudarskoj inspekciji najmawe osam dana prije obustave radova. Postupak je isti kod ponovnog po~etka radova.

Ako je obustava iz stava 3. ovog ~lana o~ekivana i u trajawu duèm od 30 dana, privredno dru{tvo ili izvo|a~ rudarskih radova, duàn je:

1. izvr{iti mjerewa stawa i dopuniti rudarske planove - karte;

2. sa~initi zapisnik sa obrazloèwem o uzrocima obustave radova i opasnostima koje su uzrokovale obustavu i

3. pripremiti plan mjera i aktivnosti radi spre~avawa nastajawa opasnosti koje se mogu pojaviti kod ponovnog otpo~iwawa radova.

Za vrijeme privremene obustave izvo|ewa radova, privredno dru{tvo, odnosno izvo|a~ rudarskih radova mora obezbijediti redovno odràvawe svih rudarskih prostorija i objekata, sprije~iti nastajawe {teta i obezbijediti kretawe zaposlenih bez opasnosti po wihov ìvot i zdravqe.

Prije pu{tawa u rad privremeno obustavqenih rudarskih radova, privredno dru{tvo, odnosno izvo|a~ rudarskih radova je duàn, putem komisije u kojoj je obavezno prisutan i nadle`ni rudarski inspektor, izvr{iti pregled i utvrditi da li su obezbje|eni uslovi za nastavak radova.

Privremeni prekid izvo|ewa rudarskih radova je prekid koji ne traje duè od jedne godine.

^lan 58. Potpuna i trajna obustava rudarskih radova

U slu~aju da privredno dru{tvo iz bilo kojeg razloga odlu~i potpuno i trajno obustaviti izvo|ewe rudarskih radova na eksploataciji mineralnih sirovina, na svim objektima ili na samo jednom objektu na kojem se izvode rudarski radovi, mora pri tome po{tovati odredbe ovog zakona.

Potpunu ili trajnu obustavu izvo|ewa rudarskih radova eksploatacije mineralnih sirovina, privredno dru{tvo mora prijaviti Federalnom ministarstvu, odnosno kantonalnom ministarstvu nadle`nom za rudarstvo i nadle`noj rudarskoj inspekciji, u roku od 15 dana prije po~etka obustave radova.

Federalno ministarstvo, odnosno kantonalno ministarstvo nadle`no za rudarstvo moè imenovati komisiju koja }e na licu mjesta provjeriti razloge obustave radova. Privredno dru{tvo mora komisiji predo~iti dokumentaciju na osnovu koje je izvodilo radove na eksploataciji mineralnih sirovina i donijelo odluku o potpunoj i trajnoj obustavi izvo|ewa radova kao i rudarski projekat zatvarawa rudarskog objekta na kome prestaje eksploatacija.

U sastav komisije iz stava 3. ovog ~lana, pored predstavnika Federalnog ministarstva, odnosno kantonalnog ministarstva nadle`nog za rudarstvo, imenuju se i predstavnici Federalnog ministarstva prostornog ure|ewa, Federalnog ministarstva okoli{a i turizma, odnosno kantonalnih ministarstava nadle`nih za prostorno ure|ewe i okolinu.

Poslije izvr{enog pregleda komisija sa~iwava zapisnik sa prijedlozima daqih mjera, koji se dostavqa Federalnom ministarstvu, odnosno kantonalnom ministarstvu nadle`nom za rudarstvo. Zapisnik predstavqa stru~nu podlogu za izdavawe dozvole za obustavu eksploatacije iz ~lana 42. ovog zakona.

^lan 59. Sanacija i rekultivacija posqedica rudarskih radova na okolinu

Poslije dobijawa dozvole za obustavu eksploatacije mineralne sirovine iz ~lana 37. ta~ka 2. ovog zakona, privredno dru{tvo mora izvr{iti kona~nu sanaciju zemqi{ta i rekultivaciju okoline i otkloniti posqedice koje su nastale pri izvo|ewu rudarskih radova, a na osnovu projekta sanacije i rekultivacije.

Privredno dru{tvo je du`no prema projektu izvo|ewa rudarskih radova u kontinuitetu vr{iti sanaciju zemqi{ta i tehni~ku rekultivaciju devastiranih povr{ina nastalih uticajem rudarskih radova.

Prije obavqawa kona~ne sanacije, privredno dru{tvo je du`no sprovesti mjere obezbje|ewa kako bi se trajno iskqu~ile opasnosti za ìvot i zdravqe qudi i imovine i mogu}i uzro~nici zaga|ewa okoline, odnosno {tete na objektima i okolini.

O izvr{enim radwama iz st. 1., 2. i 3. ovog ~lana, privredno dru{tvo je du`no obavijestiti Federalno ministarstvo, odnosno kantonalno ministarstvo nadle`no za rudarstvo, nadle`nu rudarsku inspekciju i federalnu, odnosno kantonalnu inspekciju za okolinu.

Federalno ministarstvo, odnosno kantonalno ministarstvo nadle`no za rudarstvo na osnovu obavje{tewa iz stava 4. ovog ~lana, izvr{i}e tehni~ki pregled kojim }e se utvrditi da li je sanacija i rekultivacija okoline izvedena u saglasnosti sa rudarskim projektom i da li su sprovedene mjere iz stava 3. ovog ~lana, dovoqne, o }emu }e izdati potvrdu privrednom dru{tvu. Ako sprovedene mjere nisu dovoqne naredi}e privrednom dru{tvu da u odre|enom roku otkloni utvr|ene nedostatke.

Ako privredno dru{tvo ne postupi po nalogu iz stava 5. ovog ~lana, Federalno ministarstvo, odnosno kantonalno ministarstvo nadle`no za rudarstvo sprove{}e potrebne mjere bezbjednosti na tro{ak privrednog dru{tva.

U obavqawu tehni~kog pregleda iz stava 5. ovog ~lana, u~estvuju i predstavnici Federalnog ministarstva, odnosno kantonalnih ministarstava nadle`nih za rudarstvo, nadle`nih ministarstava za prostorno ure|ewe, okoline i turizma i poqoprivrede, vodoprivrede i {umarstva.

Tro{kove tehni~kog pregleda snosi privredno dru{tvo.

^lan 60. Prestanak prava i obaveza

Prava i obaveze iz dozvola regulisanih ~lanom 37. stav 1. ta~. 1. do 7. ovog zakona prestaju s odlukom, koju izdaje isti organ koji je izdao navedene dozvole.

Brisawe privrednog dru{tva iz katastra eksploatacionih poqa utvr|uje se odlukom iz stava 1. ovog ~lana.

Rudarski planovi, mjera~ke kwige i druga dokumentacija o stawu rudarskih radova nakon dono{ewa odluke o obustavi eksploatacije, moraju se deponovati u Arhiv Federacije, odnosno arhive kantona, a potvrdu o predaji dokumentacije u nadle`ni arhiv, privredno dru{tvo mora dostaviti Federalnom ministarstvu, odnosno kantonalnom ministarstvu nadle`nom za rudarstvo.

Prestankom ugovora o koncesiji prava iz dozvola regulisanih ~lanom 37. stav 1. ta~. 3., 4., 6. i 7. ovog zakona prestaju sa odlukom koju izdaje isti organ koji je izdao navedene dozvole.

^lan 61. Otklawawe posqedica rudarskih radova

Privredno dru{tvo pokriva sve tro{kove za otklawawe {teta koje su nastale kao posqedica rudarskih radova.

^lan 62. Katastar eksploatacionih poqa

Federalno ministarstvo, odnosno kantonalna ministarstva nadle`na za rudarstvo koja su izdala dozvole za eksploataciju mineralnih sirovina du`na su voditi katastar odobrenih eksploatacionih poqa.

Federalno ministarstvo, odnosno nadle`na kantonalna ministarstva nadle`na za rudarstvo koja su izdala dozvole du`na su pored katastra iz stava 1. ovog ~lana voditi zbirku isprava te popis privrednih dru{tava kojima su izdate dozvole.

Federalni ministar donije}e propise o katastru odobrenih eksploatacionih poqa te o na~inu vo|ewa zbirke isprava i popisa privrednih dru{tava kojima su izdate dozvole za eksploataciju mineralnih sirovina.

VI. TEHNI^KA DOKUMENTACIJA I PROJEKTOVAWE

^lan 63. Tehni~ka dokumentacija

Tehni~ka dokumentacija u smislu ovog zakona je:

1. rudarski projekti;

2. idejna rje{ewa rudarskih projekata;

3. rudarski planovi i karte;

4. dugoro~ni i godi{wi programi eksploatacije mineralnih sirovina;

5. dokumentacija o rezervama i pojavama mineralnih sirovina;

6. dokumentacija o uticaju rudarskih radova na okolinu;

7. dokumentacija o razvrstavawu rudnika i wihovih dijelova u kojima se vr{e rudarski radovi po stepenu opasnosti od metana i ugqene pra{ine i

8. dokumentacija postrojewa, opreme i ure|aja.

Kod izvo|ewa rudarskih radova koji nisu u neposrednoj vezi sa eksploatacijom mineralnih sirovina, dozvoqena je upotreba i tehni~ke dokumentacije koju propisuje poseban zakon iz oblasti graditeqstva.

^lan 64. Uskla|enost tehni~ke dokumentacije

Tehni~ka dokumentacija iz ~lana 63. ovog zakona mora biti uskla|ena sa:

1. odredbama ovog zakona i na osnovu wega donesenih tehni~kih propisa, propisa o za{titi na radu i za{titi zdravqa zaposlenika na radu u rudarstvu, zahtjevima propisanim u urbanisti~koj saglasnosti, vodnoj saglasnosti, kao i drugim propisima koji su u primjeni u oblasti eksploatacije mineralnih sirovina i

2. propisima o za{titi okoline i za{titi od poàra, ukoliko propisima iz ta~ke 1. ovog ~lana nije druga~ije odre|eno.

Tehni~ka dokumentacija iz stava 1. ovog ~lana, treba da bude uskla|ena sa savremenim dostignu}ima i metodama rudarske, geolo{ke, geomehani~ke i drugih tehni~kih nauka.

^lan 65. Vrste rudarskih projekata

Za izvo|ewe rudarskih radova i gradwu rudarskih objekata i ugradwu postrojewa izra|uju se projekti, i to:

1. Glavni rudarski projekat;

2. Dopunski rudarski projekat i

3. Pojednostavqeni rudarski projekat.

Sadràj, redoslijed izrade, sastavne dijelove i na~in izrade rudarskih projekata, propisuje federalni ministar.

^lan 66. Glavni rudarski projekat

Glavni rudarski projekat izra|uje se za nove jame, povr{inske kopove, postrojewa za pripremu i oplemewivawe mineralnih sirovina, kao i eksploataciju te~nih i gasovitih leì{ta, te za izgradwu i kori{}ewe podzemnih prostora, koji nisu u vezi sa eksploatacijom mineralnih sirovina.

Projekat iz stava 1. ovog ~lana izra|uje se na osnovu bilansnih rezervi mineralnih sirovina A, B i C 1 kategorije, sadrànih na prostoru koji je obuhva}en projektom.

Dio bilansnih rezervi A + B, mora biti najmawe 60%, od ~ega rezerve kategorije A ne mogu biti mawe od 10%.

Od ukupno utvr|enih bilansnih rezervi C 1 kategorije kao podloga za projektovawe moè se uzeti najvi{e 50% pod uslovom da se kontinuirano naslawa na rezerve B kategorije ili kada wihov prostorni poloàj omogu}ava otkopavawe istim zahvatom otvarawa.

^lan 67. Dopunski rudarski projekat

Dopunski rudarski projekat radi se kao dopuna glavnom rudarskom projektu za izvo|ewe rudarskih radova, gradwu objekata i postrojewa u postoje}im rudnicima, za rudarske radove na otvarawu i eksploataciji novih horizonata, revira, otkopnih poqa ili dijela sloja i rudnih tijela, dijelova te~nih i gasovitih leì{ta, izgradwu i rekonstrukciju rudarskih objekata koji su direktno vezani za eksploataciju mineralnih sirovina, izgradwu skladi{ta eksplozivnih sredstava, otkopnu metodu i izmjenu otkopne metode, tehnologije i postrojewa i dodatna rje{ewa u okviru rudni~ke bezbjednosti i kolektivne za{tite, djelimi~nu ili potpunu eksploataciju za{titnih stubova i tehni~ku rekultivaciju.

^lan 68. Pojednostavqeni rudarski projekat

Pojednostavqeni rudarski projekat se izra|uje za radove maweg obima, jednostavnije i tipske objekte, postrojewa i ure|aje iz ~l. 8. i 9. ovog zakona kao i za nebitna odstupawa od glavnog, odnosno dopunskog rudarskog projekta koja nemaju uticaja na osnovna projektna rje{ewa.

^lan 69. Nostrifikacija projekata

Utvr|ivawe uskla|enosti rudarskih projekata izra|enih u inostranstvu sa ovim zakonom, posebnim zakonima, propisima i standardima vr{i se u skladu sa sprovedbenim propisom koji donosi federalni ministar.

^lan 70. Ponovna eksploatacija

U rudnicima, rudarskim objektima, jamama i povr{inskim kopovima, u kojima je potpuno ili trajno obustavqena eksploatacija mineralnih sirovina, moè se ponovno pristupiti eksploataciji samo na osnovu novog glavnog rudarskog projekta, odobrenog od federalnog, odnosno kantonalnog ministarstva nadle`nog za rudarstvo.

^lan 71. Izrada elaborata i kategorizacija jama i jamskih prostorija

Izrada elaborata za kategorizaciju jama i jamskih prostorija po stepenu opasnosti od metana i opasne ugqene pra{ine, vr{i se u skladu sa ~l. 72. i 73. ovog zakona.

Kategorizaciju jama i jamskih prostorija po stepenu opasnosti od metana i opasne ugqene pra{ine vr{i stru~na komisija koju imenuje federalni ministar, sastavqenu od predstavnika federalnog ministarstva i stru~nih lica iz privrednih dru{tava ili ustanova iz oblasti rudarstva koji ispuwavaju uslove iz ~lana 72. ovog zakona.

Sadràj elaborata, na~in i postupak kategorizacije ugqenih slojeva i jama i razvrstavawe jamskih prostorija po stepenu opasnosti od metana i klasifikacije i kategorizacije jame, odnosno jamskih prostorija po stepenu opasnosti od eksplozivne ugqene pra{ine, uslovima koje moraju ispuwavati privredna dru{tva za izradu elaborata u pogledu osposobqenosti i opremqenosti za potrebna ispitivawa, na~in imenovawa ~lanova komisije i naknadu za rad ~lanova komisije sprovedbenim propisom ure|uje Federalni ministar.

^lan 72.

Izrada rudarskih projekata

Izradu rudarskih projekata moè vr{iti privredno dru{tvo registrovano za obavqawe tih poslova koje pored op{tih ispuwava i uslov da u radnom odnosu ima najmawe tri zaposlenika od ~ega najmawe jednog zaposlenika one struke za koju se radi projekat (geolo{ki, rudarski, elektrotehni~ki, geodetski, rudarsko mjera~ki, ma{inski i gra|evinski).

Izuzetno od stava 1. ovog ~lana, izradu rudarskih projekata za rudarske objekte na povr{ini, i to: garderobe sa kupatilom, stanice za spa{avawe, dispe~erske centre, regulacije vodotoka, sonovode, sistem veza za specifi~ne radove na izgradwi i sanaciji rudarskih objekata, mogu vr{iti privredna dru{tva koja ispuwavaju uslove za projektovawe, odnosno izradu investiciono - tehni~ke dokumentacije prema propisima iz oblasti gra|ewa.

^lan 73. Osposobqenost lica za izradu rudarskih projekata

U privrednom dru{tvu iz ~lana 72. ovog zakona, rudarski projekat moè izra|ivati projektant - diplomirani inèwer odnosne struke, koji je poloìo stru~ni ispit i ima najmawe pet godina radnog iskustva, od ~ega najmawe tri godine u privrednom dru{tvu na poslovima one vrste za koje se izra|uje projekat (rudarski, geolo{ki, geodetski, rudarsko mjera~ki, elektrotehni~ki, ma{inski, gra|evinski i dr.).

Kada u izradi rudarskog projekta u~estvuje vi{e projektanata mora se odrediti glavni projektant.

Projektantski nadzor nad izvo|ewem rudarskih radova moè obavqati lice koje ispuwava uslove odre|ene za projektanta.

^lan 74. Ovla{}ena lica

Ovla{}eno lice privrednog dru{tva mora uz rudarski projekat priloìti dokaz da projektant i glavni projektant rudarskog projekta ispuwavaju uslove iz ~lana 73. stav 1. ovog zakona.

^lan 75. Pismena izjava

Projektant koji je izradio rudarski projekat ili dio rudarskog projekta i glavni projektant rudarskog projekta pismenom izjavom, potvr|uju da su u projektu primjeweni uslovi iz ~lana 63. ovog zakona.

Privredno dru{tvo u kome je izra|en projekat ili dio rudarskog projekta du`no je pismenu izjavu iz stava 1. ovog ~lana priloìti uz izra|eni rudarski projekat, odnosno dio rudarskog projekta kao poseban akt.

Za sva rje{ewa i kvalitet projekta, odgovorno je privredno dru{tvo u kome je projekat izra|en, projektant i glavni projektant.

^lan 76. Revizija rudarskog projekta

Rudarski projekti iz ~lana 65. ovog zakona podlijeù reviziji u pogledu primjene odredbi ~l. 64. i 75. ovog zakona.

Za kvalitet revizije projekta odgovorni su privredno dru{tvo u kome je izvr{ena revizija i revidenti koji su izvr{ili reviziju.

^lan 77. Pravo revizije

Reviziju rudarskog projekta vr{i privredno dru{tvo za svoje potrebe ili drugo privredno dru{tvo, koje je registrovano i ima odobrewe za obavqawe poslova revizije rudarskih projekata.

Revizija rudarskog projekta vr{i se putem revidenta koji ima stru~nu spremu i radno iskustvo iz ~lana 73. ovog zakona i koji ima zakqu~en ugovor o radu na neodre|eno vrijeme sa privrednim dru{tvom u kome se vr{i revizija rudarskog projekta.

Reviziju rudarskog projekta ne moè vr{iti zaposlenik organa uprave, lice koje je u~estvovalo u izradi projekta i privredno dru{tvo, odnosno zaposlenik u privrednom dru{tvu u kojem je izra|en projekat.

^lan 78. Zadatak revidenta

Revident rudarskog projekta sa~iwava izvje{taj o izvr{enoj reviziji, kojim utvr|uje da li je rudarski projekat izra|en u skladu sa odredbama ~lana 64. ovog zakona.

Ako revident utvrdi da u rudarskom projektu postoje nedostaci, ukaza}e na wih i zatraìti da se nedostaci otklone.

U izvje{taju o izvr{enoj reviziji rudarskog projekta jamske otkopne metode, revident je duàn dati svoje mi{qewe o mogu}nosti primjene projektovane otkopne metode u predvi|enom otkopnom poqu i predloìti koja odnosno kakva ispitivawa i pra}ewa rudarsko preduze}e je du`no izvr{iti u ciqu dobivawa elemenata i podataka potrebnih za utvr|ivawe uslova pod kojima }e se projektovana metoda mo}i primjewivati.

^lan 79. Reviziona klauzula

Privredno dru{tvo u kome je izvr{ena revizija rudarskog projekta du`no je da na rudarskom projektu potvrdi da je izvr{ena revizija projekta (reviziona klauzula).

Klauzulom iz stava 1. ovog ~lana potvr|uje se da je revidirani projekat izra|en u skladu sa odredbama ~lana 64. ovog zakona.

Revizionu klauzulu potpisom i pe~atom ovjerava ovla{}eno lice privrednog dru{tva u kome je izvr{ena revizija.

Uz revidirani projekat privredno dru{tvo iz stava 1. ovog ~lana prilaè izvod o upisu u sudski registar i odobrewe nadle`nog organa za obavqawe poslova revizije rudarskih projekata i dokaze da revidenti rudarskog projekta ispuwavaju uslove iz ~lana 72. ovog zakona kao i izvje{taj revidenata o izvr{enoj reviziji.

Revizija sloènih projekata moè se vr{iti komisijski, a svaki revident je odgovoran za svoj dio izvr{ene revizije.

Revizionu klauzulu sa popisom svih revidenata za projekte iz stava 5. ovoga ~lana potpisom i pe~atom ovjerava ovla{}eno lice privrednog dru{tva u kome je izvr{ena revizija, a potpisuje i predsjednik revizione komisije i svi revidenti.

^lan 80. Izmjene u projektu za izvo|ewe radova

Ako u toku realizacije glavnog rudarskog projekta do|e do odstupawa od odobrenog projekta u pogledu op{te tehni~kih rje{ewa, radi se novi glavni rudarski projekat.

Ako u toku realizacije glavnog rudarskog projekta do|e do odstupawa od tehni~kih projekata pojedinih faza tehnolo{kog procesa koje ne uti}u na op{ta tehni~ka rje{ewa iz glavnog rudarskog projekta, rade se novi tehni~ki projekti.

Novi projekti iz st. 1. i 2. ovog ~lana odobravaju se na na~in utvr|en u ~l. 37. i 43. ovog zakona.

Mawim izmjenama u projektu za izvo|ewe radova smatraju se izmjene projekta tehni~ke i tehnolo{ke prirode koje ne pogor{avaju uslove za{tite na radu.

Izvo|ewe radova po~iwe poslije dobijene pismene saglasnosti projektanta uz saglasnost slu`be za{tite na radu. U svim saglasnostima se utvr|uje da se nisu pogor{ali uslovi za{tite na radu odre|eni u rudarskom projektu.

Nu`na odstupawa od odobrenih dopunskih rudarskih projekata u pogledu izvo|ewa i postavqawa postrojewa i instalacija kojima se bitno ne odstupa od osnovnih projektnih rje{ewa mogu se vr{iti samo uz prethodnu saglasnost tehni~kog rukovodioca izvo|a~a rudarskih radova, slu`be za{tite na radu i projektanta.

Za eksploataciju nafte, zemnog gasa, mineralnih, termalnih i radioaktivnih voda, izvo|a~ smije zbog geolo{kih prilika i oblika terena, bez saglasnosti federalnog ministarstva, izmijeniti u okviru dozvole za ulazak u prostor,

mjesta bu{otina koja su predvi|ena u rudarskom projektu, ali ne smije pre}i granicu odobrenog eksploatacionog poqa.

VII. RUDARSKI PLANOVI I RUDARSKA MJEREWA

^lan 81. Planovi i karte

U ciqu pravilnog i bezbjednog izvo|ewa rudarskih radova i racionalne eksploatacije mineralnih sirovina, kao i spre~avawa materijalnih {teta, privredno dru{tvo je na osnovu mjerewa du`no izra|ivati planove, odnosno karte iz kojih se moè utvrditi stawe rudarskih radova, wihov me|usobni poloàj i poloàj u odnosu na stare rudarske radove i na objekte i vode na povr{ini.

^lan 82. Dostava i izrada planova i karata

Kopije rudarskih planova i karata iz ~lana 81. ovog zakona moraju se dostaviti Federalnom ministarstvu, odnosno kantonalnom ministarstvu nadle`nom za rudarstvo, na wegov zahtjev.

Na~in i uslove za izvo|ewe rudarskih mjerewa, izradu rudarskih planova i karata, wihova razmjera, izbor sistema koordinata i vo|ewe rudarsko-mjera~ke i druge dokumentacije koja se upotrebqava pri izradi rudarske tehni~ke dokumentacije, propisuje federalni ministar.

^lan 83. Obavezni planovi i karte

Privredno dru{tvo mora imati:

1. situacioni nacrt eksploatacionog poqa;

2. geolo{ku kartu eksploatacionog poqa i wegove okoline, kao i karakteristi~ne geolo{ke profile;

3. plan rudnika sa ucrtanom povr{inskom situacijom i podzemnim prostorijama, odnosno povr{inskim kopovima sa podacima o slijegawu terena;

4. planove pojedinih jama, odnosno povr{inskih kopova;

5. otkopne i eta`ne planove svih jamskih i povr{inskih rudarskih radova pojedinih revira;

6. planove energetske mreè (elektri~ne mreè, komprimiranog vazduha i dr.), vodovodne mreè kao i jamskih postrojewa sa glavnim tehni~kim podacima;

7. plan sistema veza, daqinskog nadzora i uzbuwivawa;

8. planove provjetravawa jama;

9. planove tektonike i

10. plan odbrane i spa{avawa od skupnih opasnosti i udesa.

Za rudnike sa velikim pritokom vode i sloènom tektonikom, federalni ministar moè propisati i vo|ewe hidrogeolo{kih planova i karte tektonike. Vo|ewe hidrogeolo{kih planova obavezno je kod eksploatacije kamene soli.

Planovi iz stava 1. ta~. 4., 5., 6., 7. i 8. ovog ~lana moraju se dopuwavati svakog mjeseca prema napredovawu rudarskih radova.

Ako se jamski radovi izvode u blizini starih radova ili napu{tenih dijelova jame ili prema geolo{kim rasjedima dopuwavawe planova vr{i se prema potrebi u kra}im rokovima.

Dopuwavawe planova vr{i se u kra}im rokovima i kada se podzemni radovi kre}u u podru~ju jamskih poàra i vodenih akumulacija kao i javnih objekata ili za{ti}enih podru~ja.

Izuzetno od odredbe stava 3. ovog ~lana, dopuwavawe planova za povr{inske kopove moè se vr{iti u roku od {est mjeseci uz saglasnost federalnog ministarstva.

^lan 84. Obavezni planovi i karte pri eksploataciji gasovitih i teku}ih leì{ta

Privredno dru{tvo za eksploataciju gasova i teku}ih leì{ta mora imati:

1. situacioni nacrt eksploatacionog poqa sa naznakom svih istra`nih i eksploatacionih bu{otina i ostalih ure|aja;

2. geolo{ku kartu eksploatacionog poqa i wegove okoline kao i karakteristi~ne geolo{ke profile;

3. karte o granicama rubne vode;

4. podatke i izvje{taje o bu{ewu i elektrokarota`nim mjerewima, zacijevqewu, perforaciji, osvajawu i mjerewu dinami~kog i stati~kog pritiska, gasnom faktoru i svim ostalim fizi~ko-hemijskim analizama kolektora i fluida i

5. plan eksploatacionog poqa sa podacima o slijegawu terena.

^lan 85. Prikqu~ivawe rudarskih mjerewa

Situacioni plan eksploatacionog poqa i rudarska mjerewa na osnovu kojih se izvode rudarski radovi, izra|eni rudarski planovi i projekti moraju biti prikqu~eni na dràvnu geodetsku osnovu.

^lan 86.

Mjera~ke kwige

O svim izvr{enim mjerewima privredno dru{tvo du`no je voditi mjera~ke kwige, koje se ovjeravaju po propisima o ovjeri poslovnih kwiga.

^lan 87. Lica za obavqawe rudarskih mjerewa

Rudarska mjerewa vr{e i planove izra|uju odnosno dopuwavaju samo lica koja za ove poslove imaju stru~nu kvalifikaciju (rudarski mjera~i i geodeti).

Kod izrade novih rudarskih planova, u wih se moraju prenijeti i svi detaqi iz starih rudarskih planova, kao {to su stari jamski otvori, stari radovi i rasjedi, visinske kote i dr.

^lan 88. Kori{}ewe zemqi{ta za premjer

Korisnici i vlasnici zemqi{ta du`ni su dozvoliti privrednom dru{tvu, odnosno izvo|a~u radova premjeravawe i postavqawe geodetskih ta~aka i oznaka eksploatacionog poqa.

^lan 89.

Dostavqawe planova

Kopije planova iz ~lana 83. ta~. 1. do 7. ovog zakona privredno dru{tvo du`no je dostaviti na zahtjev Federalnog ministarstva, odnosno kantonalnog ministarstva nadle`nog za rudarstvo.

Ako privredno dru{tvo ne izvr{i svakih {est mjeseci izmjene i dopune rudarskih planova federalni ministar, odnosno kantonalni ministar nadleàn za rudarstvo odredi}e izvo|a~a koji }e izmjene i dopune izvr{iti na tro{ak privrednog dru{tva.

^lan 90. Plan eksploatacije mineralnih sirovina

Privredno dru{tvo je du`no izraditi dugoro~ni program i godi{wi plan eksploatacije mineralnih sirovina i dostaviti ga Federalnom ministarstvu, odnosno kantonalnom ministarstvu nadle`nom za rudarstvo na wihov zahtjev.

^lan 91. Uskla|enost rudarskih projekata sa propisima koji reguli{u za{titu okoline

Privredno dru{tvo ili izvo|a~ rudarskih radova duàn je rudarske projekte i nadzor o uticaju svoje djelatnosti na okolinu, uskladiti sa propisima koji reguli{u za{titu okoline.

VIII. NADZOR

^lan 92. Nadzor

Nadzor nad sprovo|ewem ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona (iz nadle`nosti Federacije) vr{i Federalno ministarstvo.

Inspekcijski nadzor vr{i Federalna uprava za inspekcijske poslove na osnovu ovog zakona i Zakona o inspekcijama u Federaciji BiH ("Slu`bene novine Federacije BiH", broj 69/05).

^lan 93. Rudarska inspekcija

Inspekcijski nadzor nad sprovo|ewem ovog zakona i na osnovu wega donesenih propisa, tehni~kih propisa, propisa o za{titi od poàra pri izvo|ewu rudarskih radova, propisa o tehni~kim normativima o za{titi na radu i za{tite zdravqa zaposlenika i drugih propisa pri eksploataciji mineralnih sirovina, te izvo|ewu drugih radova, vr{i nadle`na rudarska inspekcija (u daqem tekstu: inspekcija) po ovom zakonu i Zakonom o inspekcijama u Federaciji BiH.

^lan 94. Rudarski inspektor

Poslove rudarskog inspektora (u daqem tekstu: inspektor) moè obavqati lice koje ima visoku stru~nu spremu rudarskog, ma{inskog ili elektrotehni~kog smjera, najmawe tri godina radnog iskustva na poslovima tehni~kog rukovo|ewa u privrednom dru{tvima koja se bave eksploatacijom mineralnih sirovina, poloèn stru~ni ispit za tehni~ko rukovo|ewe u rudarstvu i uslove iz ~lana 54. Zakona o inspekcijama u Federaciji BiH.

Za inspektora koji vr{i nadzor u jamskim objektima sa metanom i opasnom ugqenom pra{inom moè se postaviti lice koje osim uslova iz stava 1. ovog ~lana ima i radno iskustvo od najmawe tri godine na poslovima tehni~kog rukovo|ewa u takvim objektima.

^lan 95. Nadle`nost inspekcije

Inspekcija vr{i inspekcijski nadzor nad sprovo|ewem zakona i propisa koji se odnose:

1. na eksploataciju mineralnih sirovina;

2. tehni~ke mjere pri obavqawu rudarske djelatnosti;

3. za{titu na radu pri eksploataciji mineralnih sirovina;

4. za{titu od poàra i eksplozije pri eksploataciji mineralnihsirovina;

5. izgradwu i odràvawe rudarskih objekata, postrojewa i ure|aja;

6. transport, uskladi{tewe i rukovawe eksplozivnim materijalom.

7. na izvo|a~e radova;

8. na tehni~ko rukovo|ewe i nadzor i

9. na rudarska mjerewa, pravilnu izradu i redovno dopuwavawe rudarskih planova-karata i ostalu dokumentaciju potrebnu za pravilno tehni~ko i racionalno izvo|ewe rudarskih radova i aùrno vo|ewe mjera~kih kwiga;

Inspektor nadzire i rad pogona koji su u neposrednoj vezi sa tehnolo{kim procesom izvo|ewa rudarskih radova i elektro postrojewa kao i ure|aja i instalacija pri izvo|ewu rudarskih radova.

^lan 96. Ovla{}ewa inspektora

Pri vr{ewu inspekcijskog nadzora inspektor ima ovla{}ewa:

1. u svako doba u}i u sve poslovne i pogonske prostorije;

2. pregledati rudarske objekte, postrojewa, ure|aje i instalacije;

3. pregledati tehni~ku i drugu dokumentaciju;

4. utvr|ivati identitet lica koja izvode rudarske radove;

5. privremeno izuzeti tehni~ku dokumentaciju ili je fotokopirati;

6. fotografisati lokacije na kojima je zabranio radove;

7. uzeti potrebne podatke ili osnovne uzorke mineralnih sirovina ili drugog materijala;

8. traìti pomo} stru~ne organizacije ili pojedinih stru~nih lica i

9. privremeno zabraniti izvo|ewe rudarskih radova.

Inspektor moè u trajawu do osam dana, izuzeti dokumentaciju koja mu je potrebna za utvr|ivawe ~iweni~nog stawa o razmatranom predmetu i ako su prekr{ene odredbe ovog zakona, tehni~kih propisa i propisa iz oblasti za{tite na radu i za{tite zdravqa radnika i drugih propisa donesenih na osnovu ovog zakona ili ako sumwa da je u~iwen prekr{aj.

O izuzimawu dokumentacije iz stava 2. ovog ~lana, inspektor izdaje privrednom dru{tvu, odnos

Documents

Zakon o rudarstvu FBiH (''Službene novine FBiH'', broj: 26/10)...6. Rudarska infrastruktura su objekti rudnika koji su potrebni od po~etka do zavr{etka radova na eksploataciji mineralnih