SPECIJAL

ponedeljak, 28. novembar 2011.

ZAKONI ZA SIGURNIJI BIZNIS

OKRUGLI STO EKONOMSKOG INSTITUTA u saradnji sa Ministarstvom pravde

Sne`ana Malovi}, ministarka pravde:Ispravi}emo sve {to je negativno u srpskom pravosu|uMiodrag Kosti}, MK Grupa:Needukovane sudije, nemoralni advokati, svakakvi biznismeni...Suzan K. Fric, direktorka misije USAID:U oblasti izvr{enja presuda napravljen je veliki napredak

Lu Brefor, direktor kancelarije SB:Klju~no je pitanje primena zakonaZlatan Dimitri}, predsednik Privrednog suda u Beogradu:Rezultate sudova javnost ne prime}uje

Aleksandar Vlahovi}, predsednikAleksandar Vlahovi}, predsednikEkonomskog instituta:Ekonomskog instituta:Unapre|enje poslovnog ambijenta je osnovna Unapre|enje poslovnog ambijenta je osnovna tema o kojoj se govori i na kojoj se radi tema o kojoj se govori i na kojoj se radi u proteklih deset godinau proteklih deset godina

Ovaj okrugli sto vidim kao jedin-stvenu {ansu da pravosu|e Srbijesagledam iz jednog drugog ugla,

kao i da razmenom informacija do|e-mo do re{enja koja }e nam pomo}i udaljem radu. Kada smo krenuli s refor-mom pravosu|a, pred sebe smo po-stavili tri cilja. Prvi je efikasnije postu-panje sudova, zatim intenziviranjeborbe protiv organizovanog kriminalai korupcije, a jedan od ciljeva reformeje i efikasnije postupanje privrednihsudova i za{tita investicija u Srbiji. Toje u skladu sa osnovnim ciljevima ko-je je Vlada Srbije postavila prilikomsvog formiranja. Ekonomija i pravosu-|e su blisko povezani, i ukoliko refor-me i privreda ne idu paralelno, nemamogu}nosti za napredak na{eg dru-

{tva. Reforma pravosu|a je sveobu-hvatan program Ministarstva pravde~iji je glavni zadatak pobolj{avanje ra-da svih pravosudnih tela u Srbiji i us-postavljanje vladavine prava kroz ja~a-nje profesionalizma i odgovornostipravosu|a. Na taj na~in }e se pove}atipravna sigurnost gra|ana i privrede ikona~no osigurati strana ulaganja ko-ja su neophodna za br i privredni rast.

U reformu pravosu|a nismo u{liolako. Uradili smo niz analiza koje supokazivale da je stanje pravosu|a bilopred kolapsom. Pravosu|e Srbije je,na`alost, samo doprinelo tome do-zvoliv{i da postoje montirani politi~kipostupci, a od 70 sudija tada{njeg Tr-govinskog suda u Beogradu, petnae-storo njih se nalazilo u krivi~nom po-stupku. Mi smo odlu~ili da ispravimosve to {to je bilo negativno u srpskompravosu|u i da izmenimo percepcijugra|ana prema samom pravosu|u.Kada pogledamo analizu ura|enu2007. koja je govorila da je pravosu|e

veoma korumpirana profesija po mi-{ljenju na{ih gra|ana, mo`emo kon-statovati da smo ne{to uradili jer istatakva analiza iz 2011. pokazuje da uo~ima na{ih gra|ana pravosu|e nijevi{e u krugu profesija koje oni videkao korumpirane. Efikasno i nezavi-sno pravosu|e predstavlja apsolutnupretpostavku za niz drugih reformi odkojih zavisi uspostavljanje poverenjau srpsku ekonomiju.

Jedan od glavnih ciljeva Srbije jepriklju~enje Evropskoj uniji, a predu-slov za evropske integracije jeste pri-vla~enje i za{tita investicija. Ekonom-ska saradnja Srbije sa zemljamaEvropske unije i svim drugim zemlja-ma mora biti za{ti}ena efikasnim pri-vrednim sudstvom koje }e reagovati

mimo dnevne politike i {tititi interesestranih i doma}ih investitora. Refor-mu pravosu|a osmislili smo kroz ne-koliko faza. Prva je faza op{te istrage ija sam uverena da }e kroz nekolikomeseci to pitanje u potpunosti bitiokon~ano. Druga je faza izmene pro-cedure rada, i to kako krivi~ne proce-dure tako i procedure u parni~nim po-stupcima, i u postupcima izvr{enja, za-to {to nismo `eleli da izvr{enje budenovi parni~ni postupak kakav je, na`a-lost, bio slu~aj. Zatim, izmena organi-zacije rada i ono {to je mo`da najte`eposti}i - promena svesti. Ukoliko bu-demo imali istu svest koju smo imalipre nego {to smo zapo~eli reformu usrpskom pravosu|u, ne}emo mo}i daprimenjujemo u pravoj i punoj meriova dva zakona o kojima danas ras-pravljamo.

U protekle dve godine od po~etkareforme zaokru`ili smo zakonodavniokvir i obezbedili savremene zakone.Privredni sudovi pokazuju zavidne re-

zultate, pa tako statistika pokazuje daje uspe{no savladavanje predmeta nanivou od 95% u svim privrednim su-dovima. I broj predmeta starijih od petgodina u Privrednom apelacionomsudu smanjen je za 72 odsto. Gotovo

svi predmeti stariji od dve godine sure{eni. Nikad vi{e ne smemo da do-zvolimo da postupci traju 20 godina ida se stvara klima nesigurnosti i neiz-

vesnosti. Stoga bi trebalo zakonski re-gulisati da parnice ne traju du`e od dvegodine, i to u najte im slu~ajevima. Iz-vr{enja su bila rak-rana srpskog pra-vosu|a zbog nedopustivo dugog traja-nja. U analizama koje smo uradili prenego {to smo krenuli u izradu zakonao izvr{enju i obezbe|enju pokazalo seda 73 odsto preduze}a nikada ili retkokoristi sudske mehanizme za naplatupotra`ivanja. To je potpuno nedopu-stivo i u zakonu koji je donet i po~eo dava`i u septembru ove godine upravosmo poku{ali da re{imo taj problem.Po prvim rezultatima koji su postignu-ti nakon dono{enja novog zakona, re-kla bih da smo na dobrom putu da to iostvarimo.

Po novom zakonu o izvr{enjuuvodi se nova kategorija privatnih iz-vr{itelja, ~ime }e se rasteretiti sudovi.Procena je da bi ~ak 20 odsto pred-meta moglo da pre|e u ruke privat-nih izvr{itelja. Brzo izvr{enje sudskihodluka i verodostojnost isprava do-

ve{}e do ve}e sigurnosti u prometurobe i usluga kroz brzu naplatu po-tra`ivanja. Za sigurnost poslovanjaposebno }e biti zna~ajni javni registrikoji }e do najmanje mere smanjiti ri-zik poslovnog anga`mana. Naime, uknjigu du`nika bi}e upisani svi pro-tiv kojih je pokrenut sudski postu-pak, a postoja}e i jedinstveni registardostupan svima preko interneta.Knjigu du`nika vode osnovni i pri-vredni sudovi, dok jedinstveni regi-star vodi Ministarstvo pravde.

Sigurnost investicija i uspostavlja-nje poverenja doma}ih i stranih in-vestitora da}e zna~ajan podstrek pri-vredi i verujem da }e dovesti do ve}ihulaganja. Na taj na~in pove}a}e se isigurnost gra|ana Srbije u ekonom-skom smislu. Mi smo svesni zna~ajaprivrednog sudstva, a sigurna sam dasu i nosioci pravosudnih funkcijasvesni svoje odgovornosti jer postu-panje u privrednim predmetima jena{ izlog u svet.

OKRUGLI STOponedeljak, 28. novembar 2011.2e OKRUGLI STO ponedeljak, 28. novembar 2011. 3eZakoni za sigurniji biznis Zakoni za sigurniji biznis

[to je bolji poslovni ambijent, to je manji rizik ulaganja Aleksandar Vlahovi}, predsednik Ekonomskog instituta

Unapre|enje poslovnog ambijenta je osnovna tema o kojoj se govori i na kojoj se radi uproteklih deset godina. O~igledno je da nije mogu}e posti}i vi{i stepen konkurentnostisrpske privrede bez zna~ajnog smanjivanja rizika ulaganja. Smanjivanje rizika ulaganja je

u korelaciji s kvalitetom poslovnog ambijenta. [to je rizik ve}i, kvalitet poslovnog ambijenta jemanji, i obratno. Smatrali smo da je potrebno posebno akcentovati doprinos koji zakonodavnei institucionalne reforme pravosudnog sistema Srbije daju sveukupnoj reformi privrednogsistema i generalno uspe{noj privrednoj tranziciji. Ovaj aspekt pravosudne reforme,smatramo, do sada nije dovoljno potenciran u stru~noj javnosti. Na{ stru~ni skup treba dauka`e na va`nost ovog projekta. Zato smo nastojali da na jednom mestu okupimo relevantneeksperte i u~esnike u privrednom ivotu. One koji su kreatori pravosudne reforme, dakleMinistarstvo pravde s ministarkom Malovi} na ~elu, zatim strane i doma}e eksperte, kao ipredstavnike Privrednog suda Beograda i Privrednog apelacionog suda. Svakako, pozvali smo ione ~iji poslovni uspeh u potpunosti zavisi od ure|enosti poslovnog ambijenta, privrednaudru`enja i klju~na preduze}a privatne privrede.

@elela bih najpre da zahvalim Ekonomskominstitutu na organizovanju ovog okruglogstola koji nagla{ava presudnu va`nost pravo-

sudnog sistema za poslovno okru`enje. Tako|ebih elela da zahvalim ministarki Malovi} na nje-nom prisustvu okruglom stolu danas i na njenimnaporima u reformi sistema sudstva i sudskihprocedura. Ministarka li~no i njeno ministarstvoveoma su nam va`ni i predani partneri.

Uloga i uticaj Ministarstva pravde se`u dale-ko i izvan samog sudskog sistema. Pravosudni si-

stem je jedan od klju~nih determinanti kvalitetaposlovnog okru`enja jedne zemlje. Kompanija-ma je potrebno predvidivo, pravi~no i efikasnoupravljanje slu~ajevima i blagovremeno izvr{e-nje sudskih odluka. Ka{njenja i nedostaci u re{a-vanju i sprovo|enju slu~ajeva imaju brojne po-sledice: preduze}a oklevaju u zaklju~ivanju ugo-vora, banke pove}avaju kamatne stope i ograni-~avaju kreditne aktivnosti, a strani investitori raz-matraju samo one lokacije sa sigurnijom prav-nom za{titom. Svi ovi faktori ograni~avaju ukup-ni ekonomski rast.

U Srbiji je u oblasti izvr{enja presuda napra-vljen veliki napredak, a period od narednih {estmeseci bi}e od klju~nog zna~aja za obezbe|enjetakvog okru`enja u kome }e preduze}a i gra|aniu Srbiji imati koristi od novog Zakona o izvr{e-

nju, koji }e u potpunosti biti sproveden u maju2012. godine. Ovaj novi zakon se zasniva na re-formama sprovedenim tokom nekoliko godina,od kojih je mnoge podr`avao USAID.

Danas, u Srbiji su na snazi dva reformisana za-kona koja defini{u efikasnost izvr{enja ugovorai sudskih odluka - Zakon o parni~nom postupkui Zakon o izvr{enju i obezbe|enju. Ovi zakoni po-stavljaju temelj koji pru`a sigurnost preduze}i-ma da }e sudske odluke biti izvr{avane efikasni-je i u kra}em roku. Kada se jednom primene i

sprovedu, ovi zakoni bi trebalo zna~ajno da sma-nje vreme trajanja sudskih postupaka koje danas,prema procenama Izve{taja Svetske banke o po-slovanju u 2012, iznosi 635 dana. Tako|e, njiho-vom primenom trebalo bi da se smanji broj slu-~ajeva pred Evropskim sudom za ljudska prava,pokrenutih zbog kr{enja prava gra|ana i predu-ze}a na blagovremeno izvr{enje sudskih odluka.Ovo }e pove}ati op{ti ugled Srbije i u me|una-rodnoj areni i unutar zajednice investitora.

S druge strane, usvajanje ovih zakona ozna~avapo~etak ukupne reforme - njihovo sprovo|enje jeod klju~nog zna~aja ukoliko postoji volja da se tre-nutna situacija su{tinski promeni. Anketa koju jeme|u srpskim preduze}ima nedavno sproveoUSAID Projekat za bolje uslove poslovanja poka-zuje da 72 odsto preduze}a smatra da se sudske od-

luke retko izvr{avaju ili se nikada ne izvr{avaju.Prema Izve{taju Svetske banke o poslovanju u2011. godini Srbija se i dalje nalazi na 20. mestu nalisti 24 zemlje Isto~ne Evrope i Centralne Azije u iz-vr{enju ugovora, a na 104. od 183 zemlje {irom sve-ta. Evropski sud za ljudska prava i dalje procenjujeda je jedna tre}ina slu~ajeva iz Srbije pred ovim Su-dom posledica neizvr{avanja sudskih odluka.

Iz tog razloga smo danas u najva`nijoj fazi -pripremi za sprovo|enje novog zakona.

Ovo je nov, va`an i izazovan zadatak Ministar-stva. Iskustvo u regionu pokazuje da reforma si-stema u cilju izvr{enja presuda nije jednostavna.Ona zahteva predanost i efikasnu saradnju, kao ikoordinaciju svih relevantnih strana u~esnica u

tom procesu. Ali potencijal pozitivnog rezultataje veliki. Ako se svi pripremni koraci preduzmublagovremeno, 2012. godine Srbija bi trebalo dase pomeri sa dna liste efikasnosti izvr{enja sud-skih odluka, gde se danas nalazi prema anketiSvetske banke. Ako se slu~ajevi procesuiraju br-`e, a odluke se izvr{avaju, konkurentnost srpskihpreduze}a i Srbije kao investicione destinacijejednako }e biti unapre|eni.

USAID ostaje posve}en pru`anju podr{keVladi Srbije u reformi i unapre|enju poslovnogokru`enja zemlje i pravosudnog sistema. Pono-sni smo na svoje dugogodi{nje partnerstvo s Mi-nistarstvom pravde i radujemo se nastavku na-{ih udru`enih napora u ovoj kriti~noj godini.

Uovoj godini je donet niz va`nihzakonskih akata, uklju~uju}i i dvazakona o kojima raspravljamo, koji

zna~ajno stvaraju pretpostavke da seunapredi poslovni ambijent u Srbiji. Sobzirom na bolja re{enja koja donose iizvesnost da }e sudski sporovi trajati kra}e,odnosno da }e sporovi u kojima u~estvujuprivredni subjekti biti re{avani na adekvatnina~in, veoma sam zadovoljan {to su donetizakoni o kojima danas raspravljamo. @elim

da napomenem da su oni samo deo setazakona koji donose takve mere kojima su svioni problemi koji su postojali u prethodnimzakonima re{eni na valjan na~in. Potpunosam uveren da re{enja iz ovih zakona upotpunosti garantuju ve}u bezbednostinvesticija i stvaranja kvalitetnijeg poslovnogambijenta u na{oj zemlji. Naravno, potrebnoje sve ovo implementirati, me|utim,verujem da je u ovom slu~aju svepostavljeno onako kako treba.

Veliki napredak u oblasti izvr{avanja presuda Suzan K. Fric, direktorka Misije USAID u Srbiji

U Srbiji je u oblasti izvr{enja presuda napravljen veliki napredak,a period od narednih {est meseci bi}e od klju~nog zna~aja za

obezbe|enje takvog okru`enja u kome }e preduze}a i gra|ani u Srbiji imati koristi od novog Zakona o izvr{enju,

koji }e u potpunosti biti sproveden u maju 2012. godine

Reforma pravosu|a je sveobuhvatan program Ministarstvapravde ~iji je glavni zadatak pobolj{avanje rada svih pravosudnih

tela u Srbiji i uspostavljanje vladavine prava kroz ja~anje profesionalizma i odgovornosti pravosu|a

Privredni sudovi pokazujuzavidne rezultate, pa tako

statistika pokazuje da jeuspe{no savladavanje

predmeta na nivou od 95odsto u svim privrednim

sudovima. I broj predmetastarijih od pet godina u

Privrednom apelacionom sudusmanjen je za 72 odsto. Gotovo

svi predmeti stariji od dvegodine su re{eni

Zakoni garantuju ve}u bezbednost investicijaVladimir ^upi}, predsednik UO NALED i IO Hipo Alpe Adria bankePotpuno sam uverenda re{enja iz ovih zakona u potpunostigarantuju ve}ubezbednost investicija i stvaranjakvalitetnijegposlovnog ambijenta u na{oj zemlji

Najte`e je posti}i promenu svesti Sne`ana Malovi}, ministarka pravde

Ranije je u Privrednoj komori Srbi-je preovladavalo dosta kriti~nihtonova o na~inu rada sudstva. Ta-

da smo se suo~avali sa slu~ajevima ko-ji su predstavljali ono {to se zove ogra-ni~avanje uslova privrednog ambijen-ta. Dono{enje nova dva zakona ( Za-kon o parni~nom postupku i Zakon oizvr{enju i obezbe|enju - prim. ur.) ob-radovalo je privrednike jer }e oni spre-~iti raznorazna ograni~enja sa kojimasu se ranije susretali. Re~eno je ve} dasu sudski sporovi trajali ~etiri do petgodina, {to je bilo potpuno obeshra-bruju}e za privrednike. Takva situaci-ja nije bila nimalo dobra jer je {ti}entzv. du`ni~ki lobi, {to u svakom slu~ajunije bilo afirmativno za doma}e i stra-ne investitore, niti je Srbiju predstavlja-lo kao destinaciju koja ima afirmativanposlovni ambijent. Pored svih ostalihstvari koje su va`ne da se Srbija profili-{e kao zemlja sa dobrom poslovnomklimom, izuzetno je va`no dono{enje iova dva zakona jer je do{lo do pozitiv-nog pomaka i reforme srpskog pravo-su|a, {to je jako va`no. Ono {to bih e-leo da naglasim jeste to {to }e poredimplementacije ova dva zakona veoma

va`no biti i kakva }e biti njihova prime-na u samom postupku jer od toga }ezavisiti nivo efikasnosti u sporovima.Tako|e smatram da bi privrednike vi-{e trebalo uklju~iti kroz javnu raspravuu dono{enje ovakvih zakonskih akatajer njihova iskustva mogu da budu od

dragocene koristi pri izradi adekvatnihzakonskih re{enja. Sa aspekta pravnesigurnosti dugo trajanje sudskih spo-rova i dalje predstavlja smetnju u po-slovanju i uti~e na eventualne odlukeinvestitora za realizaciju njihovih inve-sticija. Problem predstavlja i to {to jepostupak arbitra`e nedovoljno razvi-jen. Kada su u pitanju du`ni~ko-pove-rila~ki odnosi, imamo podatak da je sa

31. oktobrom blokiran veliki broj pri-vrednih subjekata zbog neposlovanja,{to ukazuje na to da efikasnost sudovau re{avanju poslovnih sporova jo{ nijena onom nivou na kome o~ekujemoda da bude.

Rekao bih i nekoliko re~enica u ve-zi sa ste~ajem privrednih subjekata uSrbiji. Od svih zemalja u regionu Srbi-ja ima najdu`i ste~ajni postupak. Kodnas u nekim slu~ajevima taj ste~ajnipostupak traje i dve godine. Susre}e-mo se, tako|e, i sa problemom nedo-voljne efikasnosti ste~ajnih upravnika.U praksi se de{ava da jedan ste~ajniupravnik biva zadu`en za rukovo|e-nje ve}im brojem preduze}a u ste~aju,{to u potpunosti umanjuje njegovuefikasnost i produ`ava rok ste~ajnogpostupka. Tako|e, problem predsta-vljaju i nadoknade koje ste~ajni uprav-nici dobijaju za obavljanje tog posla.@eleo bih da uka`em i na postojanjeArbitra`nog suda pri Privrednoj ko-mori Srbije. Odluke njegovih arbitarasu iste te`ine kao i odluke drugih arbi-tra`nih sudova, a tako|e postoji i trgo-vinska arbitra`a koja poseduje visoknivo efikasnosti i fleksibilnosti.

Srbija ima najdu`i ste~ajni postupak u regionuMilo{ Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije

Sa aspekta pravne sigurnostidugo trajanje sudskih sporova

i dalje predstavlja smetnju uposlovanju i uti~e na

eventualne odluke investitoraza realizaciju njihovih

investicija. Problempredstavlja i to {to je postupak

arbitra`e nedovoljno razvijen

OKRUGLI STOponedeljak, 28. novembar 2011. ponedeljak, 28. novembar 2011.4e Zakoni za sigurniji biznis Zakoni za sigurniji biznis 5e

Usvojoj diskusiji ograni~io bihse na komentare vezane zaova dva zakona, o

parni~nom postupku i Zakona oizvr{enju i obezbe|enju. Mislimda je dono{enje ovih zakonaizuzetno va`no i o tom pitanju sesla`em sa prethodnimu~esnicima u diskusiji. Mi smoimali jednu veoma lo{u situacijuda su parni~ni postupci trajalimaratonski dugo, da seslobodno mo`e re}i da sudovedeni do potpunog apsurda.Tako ima primera da prose~anpostupak traje i po 635 dana,mada moram re}i da me je tajpodatak iznenadio kada samsaznao za njega jer sam mislioprema nekim iskustvima da tipostupci traju i znatno du`e.

Sre}om, sada se stvar promenila,odnosno pojavila se svest datrajanje tih postupaka trebaznatno skratiti. Uvek sam sepitao kada }e nadle`ni shvatitida je to potrebno uraditi i kada}e prestati s nepotrebnimgomilanjem postupaka vezanihza privrednu delatnost. Na~inkako i zbog ~ega su se odlagaliprocesi bili su potpunobesmisleni. Stalnimizostajanjem advokata,nepojavljivanjem svedokaoptu`enih ili nekih drugihu~esnika u sudskom procesupredstavljalo je samo vidopstrukcije koji mo`e da sekoristi kada nekoj od strana usporu odgovara da se saprocesom odugovla~i. To je bilozaista neprihvatljivo i veomalo{e primljeno kod nasprivrednika. Me|utim, ume|uvremenu su doneta ovanova zakonska re{enja koja su,slobodno mogu re}i, u interesupobolj{anja ekonomskih resursakoje poseduje ova zemlja.

Dosada{njim nepravilnimna~inom, odnosnoodugovla~enjem dono{enjaodluka u privrednim

sporovima, ti resursi kojimaraspola`e na{a zemlja potpunonepotrebno su se tro{ili. Kaone{to negativno kada je re~ osudskim procesima, naveo bihjedan primer moje kompanijeu Hrvatskoj pred tamo{njimpravosu|em i mogu re}i dasam veoma zadovoljan {to setakve stvari ne de{avaju kodnas u Srbiji. Naime, meni sedesila veoma neprijatnasituacija kada sam sanajboljom namerom u{ao ujednu poslovnu akvizicijuvezanu za kupovinu jednekompanije u Hrvatskoj. Imaosam veliko poverenje upartnera sa kojim sam radio tajposao, ~ak sam mu dao i periodod sto dana da samostalno vodi

kompaniju. Nakon izvesnogvremena meni je onemogu}enfakti~ki ulazak u kompaniju,odnosno kontrola i u~e{}e unjenom upravljanju. Ja samipak uspeo da se izborim zasvoja prava i da obezbedimkontrolu nad upravljanjemkompanijom, me|utim,partner me je tu`io i hrvatskopravosu|e je u neverovatnokratkom roku, za dva danadonelo privremenu merukojom mi se onemogu}ava dau~estvujem u upravljanjukompanijom ~iji sam ve}inskivlasnik. Oduzeto mi je pravona ig koji sam platio enormno,plus su mi oduzeli sedambrendova sa kojima sam tamotrgovao i nakon toga jedino {tomi je preostalo je da zatvorimfirmu, odnosno da prestanemsa poslovanjem u Hrvatskoj.Ipak, na samom kraju, posle trimeseca na{e pravne borbe,do`iveli smo satisfakciju jer jevi{a sudska instanca kojoj smose alili presudila u na{u korist.Ovaj primer sam naveo kakobih istakao da se, sre}om,ovakve stvari ne de{avaju predna{im privrednim sudovima.

Da se vratimo situaciji uSrbiji. Du`nost na{ihzakonodavaca je da donosetakve zakone i druge zakonskeakte koji treba da onemogu}esituaciju u kojoj su sudskisporovi produ`etak onoga {tose zove nelojalna konkurencija.Dakle, moraju se uspostavitijasni kriterijumi i odreditivremenski rokovi trajanjaprivrednih postupaka, {to seupravo ~ini ovim zakonskimre{enjima o kojimadiskutujemo. Naglasio bih damere iz zakona o izvr{enju iobezbe|enju omogu}avajuznatno ubrzavanje postupakajer primetio bih da su sudskeodluke potpuno obesmi{ljeneako ne mo`e da usledi izvr{enje.Opet bih naveo jedankonkretan primer u vezi sradom na{e kompanije. Re~ je ojednoj gara`i koju smo savesnokupili pre ~etiri godine odnjenog tada{njeg vlasnika.Me|utim, ~ovek koji je koristiogara`u nije hteo da iza|e iz nje.Da bi nas onemogu}io dau|emo u njen posed, on jeparkirao automobil ispredgara`e godinu dana. Poredtoga, koristio je i druge metodeopstrukcije kako bi nas spre~ioda u|emo u posed onoga {to jena{e, da bi tek nakon 1.400dana nedavno na{a kompanijauspela da dobije tu gara`u,odnosno mogu}nost da je zaistai koristi. Mogu re}i da nam jeovaj slu~aj poslu`io kao jednavrsta eksperimenta jer smohteli da vidimo koliko }e, a dane zahtevamo neke dodatnemere pred sudskim organima,trajati ova situacija, i mogu dakonstatujem da je ta situacijatrajala duplo du`e nego {to jeuobi~ajeno, a re~ je samo ojednoj gara`i. Sa stanovi{tarasipanja resursa ovaj slu~aj jeizuzetno negativan primersudske prakse u Srbiji.

Osnovni cilj novog Zakona oobezbe|enju i izvr{enju jesteubrzavanje izvr{nih sudskih

postupaka. Zakon, me|utim, sa-dr`i niz odredaba koje }e izvr{nepoverioce, kao i prethodni zakon,dovesti u situaciju da plate sudsketakse i predujmove, a da izvr{enjebude ili obustavljeno, ili za ishodima konstataciju da izvr{ni du-`nik nema sredstava na kojima bise sprovelo izvr{enje.

Nave{}u najjednostavniji pri-mer samo nekih takvih odredaba:Izvr{ni poverilac je du`an da su-du dostavi adresu izvr{nog du-`nika, koja za fizi~ka lica treba daodgovara adresi prebivali{ta iliboravi{ta upisanu u odeljenjuMUP-a koji vodi evidencije o li~-nim kartama. Ukoliko poverilacne poseduje ta~nu navedenuadresu, njegov predlog za izvr{e-nje bi}e odba~en s obzirom na toda MUP u skladu sa odredbamaZakona o za{titi podataka o li~no-sti, ne daje navedene informacije.Sud }e, tako|e, obustaviti izvr{e-nje ukoliko poverilac ne predujmitro{kove izvr{nog postupka, a ko-je ne}e mo}i da izra~una budu}ida nije poznata metodologija zaizra~unavanje i da se ovi iznosirazlikuju od suda do suda. Ukoli-ko u toku postupka poverilac idu`nik postignu sporazum da sedug izmiri u ratama, izvr{enje seobustavlja, umesto da se sa izvr-{enjem zastane dok ne proteknerok iz zaklju~enog sporazuma inastavi na predlog poverioca uslu~aju da du`nik nije ispuniosvoju obavezu pla}anja.

Ima jo{ niz drugih primedbi,zbog kojih su na jednom od se-minara u vezi sa primenom nave-denog zakona, gde su najbrojnijislu{aoci bili sudije, istakli svoju

ocenu da ovaj zakon, sa drugimnovodonetim propisima, pred-stavlja prete}i kolaps pravosu|a ina{eg pravnog sistema.

Sve primedbe i nedostaci za-kona bili bi zanemarljivi ukolikobi se njegovom primenom posti-gla osnovna svrha, a to je da pove-rioci naplate svoja potra`ivanjakoja se na drugi na~in nisu moglanaplatiti. Me|utim, re{enja sadr-`ana i u drugim zakonskim pro-pisima dove{}e do ishoda do ko-jeg je dovodio i izvr{ni postupaksprovo|en po ranijem zakonu, aline iz razloga brzine sprovo|enjaizvr{enja, ve} zato {to du`nici ne-maju imovine na kojoj bi se spro-velo izvr{enje.

A nemaju imovine jer najpreZakon o privrednim dru{tvimadozvoljava svakom da osnujeDOO sa samo 100 dinara osni-va~kog uloga, ili preduzetnicimada osnivaju preduzetni~ke radnje,a da tako|e nemaju li~ne imovi-ne kojom bi odgovarali za obave-ze. Nijednim propisom nije uspo-stavljen mehanizam kontroleonih osniva~a DOO ili preduzet-nika koji su ve} doveli firme ublokade i o{tetili poverioce, a kojibi ih onemogu}io da registruju nasvoje ime ili, {to se naj~e{}e de{a-va, fiktivno na ime svojih srodni-ka, nove DOO i radnje, bez pret-hodne obaveze da izmire navede-ne poverioce. Tako|e, nema me-

hanizma kontrole i poni{tavanjapostupaka kojima vlasnici i pred-uzetnici pre osnivanja firme pre-nose svoju imovinu na svojesrodnike kako ista ne bi mogla bi-ti predmet izvr{enja za neizmire-ne obaveze. Isti ovaj Zakon omo-gu}ava vlasnicima DOO da dru-{tvu daju zajmove i ula`u dodat-ne uloge bez pove}anja kapitaladru{tva, sa pravom da izvr{e po-vra}aj navedenih uloga i zajmovavlasnicima, {to opet pru`a velikemogu}nosti za zloupotrebe odstrane vlasnika, a kod poveriocamo`e stvoriti pogre{nu sliku o li-kvidnosti takvog DOO.

Novi Zakon o parni~kom po-stupku u cilju ubrzanja postupkapredvi|a da stranke samoinicija-tivno anga`uju ve{take i sudu do-stavljaju njihove nalaze i mi{ljenja.To za posedicu mo`e imati neo-bjektivnost nalaza ve{taka, odno-sno pristrasnost prema strancikoja ih je anga`ovala i platila. Pita-nje je kako }e sud postupiti akoobe stranke prilo`e mi{ljenja ve-{taka sa razli~itim nalazima i koli-ko }e ovakvi postupci ko{tatistranke. Pogotovu imaju}i u vidu~injenicu da ne postoje usposta-vljena pravila koja reguli{u obukui stru~ni ispit za ve{take pre upisau registar stalnih sudskih ve{taka.

Za po~etak }u potro{iti dvaminuta radi analize jednogprostog primera. Zamislite

da `elite da pokrenete autopre-vozni~ki biznis i kupite autobuskako biste prevozili putnike narelaciji Beograd - Novi Sad.Predvi|eno je da vreme trajanjaputa bude jedan sat. U skladu satim, preduzetnik }e napraviti bi-znis plan koji je osnova za uzi-manje kredita od banke. Me|u-tim, kada poveze autobus kaNovom Sadu va{ voza~ nailazina mnogobrojne prepreke. Presvega, postavljena su ograni~e-nja brzine koja datiraju jo{ iz

vremena kada naj toj relaciji au-to-put nije ni postojao. Pored to-ga postoje raznorazne radarskekontrole, od onih sa najstarijimdo onih sa najnovijim radarima.

Pri tom voza~ je bio zaustavljani u slu~ajevima kada za to nijebilo osnova. Zbog svega navede-nog, va{ autobus }e sti}i u NoviSad za tri sata umesto za sat, ka-ko je bilo predvidjeno.

Kao krajnji rezultat preduzet-nik ne}e biti u mogu}nosti davrati kredit banci niti }e mo}iprofitabilno da se bavi svojomdelatno{}u. Ovaj primer je samoupro{}ena demonstracija poslo-vanja u srpskoj privredi.

Kada je re~ o sudstvu, mo`e-mo konstatovati da postoji veli-ki broj needukovanih sudija inemoralnih advokata. Bizni-

smeni koji su skloni mahinacija-ma i prevarama koriste tu nee-dukovanost sudija za uve}anjeli~ne materjalne koristi. Za jed-nu veliku kompaniju kakva je,

recimo MK Grupa na ~ijem sam~elu, zaista nije lako da posluje utakvom okru`enju.

Ova dva zakona o kojima pri-~amo apsolutno pogoduju stva-ranju boljeg pravnog ambijenta,odnosno, da se vratim na svojprimer sa po~etka, ova dva za-kona u potpunosti omogu}ava-ju da autobus na liniji Beograd -Novi Sad zaista stigne na odre-di{te za sat vremena, odnosno,prevedeno u realan `ivot, omo-gu}avaju privrednicima da na-prave adekvatnu finansijskukonstrukciju za realizaciju svo-jih poslova .

Tako|e, ono {to je izuzetnobitno je da je jasno propisanovreme trajanja pravnih proce-dura.

Ipak, hteo bih da uka`em naneke stvari sa stanovi{ta MKGrupe koje bi mogle da buduproblemati~ne. Naime, problemste~ajnih upravnika je eviden-tan. Dobro je {to su propisanenjihove naknade i na~in radakojim moraju da se rukovode,samo je zaboravljena najva`nijastvar, a to su rokovi. Sada ima-mo situaciju da se ste~ajniupravnici pona{aju prili~no ba-hato i ne obustavljaju aktivnosti

vezane za firme u ste~aju, svedok postoji ste~ajna masa. To bitrebalo regulisati na druga~ijina~in putem nametanja jasnihrokova za preporod i reorgani-zaciju firme, ukoliko je to , na-ravno, mogu}e. Pored toga tre-ba obratiti posebnu pa`nju naizbor sudskih ve{taka obziromna njihov zna~aj u sudskom po-stupku. Takodje, uvo|enje pri-vatnih izvr{itelja je veoma dobarpotez i sigurno }e ubrzati po-stupke u praksi. Iz tog razloga bikriterijum za izbor izvr{iteljatrebalo biti definisan na najvi-{em nivou.

Kada govorimo o ambijentuza rad, mo`emo da konstatuje-mo da je tu situacija, kada je re~o Srbiji bolja od, recimo, Ukraji-ne, ali je ipak jo{ uvek mnogo lo-{ija nego u Velikoj Britaniji iliSjedinjenim Ameri~kim Dr`a-vama. Stoga moramo da se ori-jenti{emo na primere iz tih raz-vijenih zemalja. Tako bi, recimo,SAD trebalo da nam bude pri-mer kada je re~ o ste~ajnom po-stupku.

Kada u takvoj zemlji firmaode u ste~aj , ceo postupak sezavr{ava za dva meseca. Kadaje re~ o Srbiji, privredni sporo-

vi tog tipa traju znatno du`e.Zakon ne bi trebalo da dozvoliste~ajni postupak du`i od 60dana . Samo u izuzetnim slu~a-jevima ste~ajni postupak semo`e prolongirati, ali nikakona vi{e od dva do tri meseca. Uovom trenutku u Srbiji postoji270 preduze}a koja su u ste~a-ju. To je ogromna imovina.Ona tavori i svaki mesec u ko-me firma opstaje u takvom ne-re{enom stanju nije dobar niza interese dr`ave, a ni za samefirme, jer vrednost njene imo-vine opada.

Po{tovana ministarko, dame igospodo, zadovoljstvo mi je{to sam danas ovde. Kako

promena zakonodavstva mo`e dadoprinese poslovnom okru`enju?Mislim da je srpska vlada dokaza-la, a mi smo se slo ili sa ovim sta-vom, da su pravosu|e, efikasnopravosu|e i dobri zakoni od kri-ti~ne va`nosti za podr{ku razvojuposlovanja. Banka je veoma aktiv-na u pru`anju podr{ke naporimakoje ~ine vlade {irom sveta, a po-sebno Vlada Srbije, da re{e ovo pi-tanje. Efikasan i efektivan pravnisistem i pravosu|e klju~ni su ele-menti uspe{ne ekonomije. Brojnisu razlozi za to. Najpre, sudije i su-dovi imaju za cilj da interpretirajuzakone i da se pobrinu da se spo-rovi koji se vode re{e mirnim pu-tem. Dalje, oni obezbe|uju za{tituekonomskih i socijalnih prava, a

tako|e dr`e Vladu i dr`avnu slu-`bu odgovornim za postupke imere koje se sprovode na ovompolju. Sve su ovo kriti~ki va`nekomponente funkcionisanja tr i-{ne ekonomije. Preduze}a i po-slovno okru`enje moraju da stek-nu sigurnost da }e njihovi ugovo-ri da se izvr{avaju i da }e njihovavlasni~ka prava i druga prava ta-ko|e biti za{ti}ena. Jasno je dakomplikovane sudske procedurenisu dobre za poslovanje i da mo-gu dovesti do korupcije.

Pre nekoliko godina, ta~nijepre ~etiri godine, Svetska banka jesprovela anketu o poslovnomokru`enju i u~inku preduze}a ko-ja je, izme|u ostalog, bila fokusi-rana na sistem sudstva i pravosu-|a u oko 150 zemalja sveta u koji-ma je anketa sprovedena. Anketaje sprovedena me|u menad`eri-

ma preduze}a i odnosila se na nji-hov stav prema pravosudnom si-stemu - da li je efikasan, brz, pravi-~an, nepristrastan, nekorumpi-ran, da li je u mogu}nosti da izvr-{ava sudske odluke. Na osnovuove ankete, kvalitet sudskog in-deksa je bio razvijen u svim ze-

mljama. U to vreme, kada je spro-vedena anketa, odnosno 2007. go-dine, a rezultati objavljeni 2008.godine, kvalitet sudskog indeksa uSrbiji nije bio naro~ito visok. Izno-sio je 2.0. Naglasi}u jo{ jednom daje tada, u vreme sprovo|enja an-kete, najni`i indeks me|u svim

anketiranim zemljama bio 1.8 anajvi{i 2.7. Na osnovu rezultataankete bilo je jasno da, iz perspek-tive menad`era preduze}a, sudskisistem nije smatran naro~ito po-voljnim i efikasnim.

Nedavno, u okviru Multidona-torskog fonda za podr{ku Mini-

starstvu pravde i Vladi Srbije,sprovedena je Anketa o percepci-jama, perspektivama i o~ekivanji-ma menad`era preduze}a o pita-nju pravosu|a. Anketa se zasniva-la na odre|enom broju kriteriju-ma: efikasnost, kvalitet usluga, do-stupnost, pravi~nost, integritet,

tro{kovi itd. Veoma je interesant-no primetiti da su se, prema rezul-tatima ankete, preduze}a suo~a-vala s prakti~no dva problema: je-dan je efikasnost, odnosno vre-menski period o kome je mini-starka govorila, potreban za pro-cesuiranje slu~ajeva. Pokazalo seda taj period u proseku traje 50meseci. 10% sudskih slu~ajeva re-{ava se za dve do pet godina, 4%za vi{e od pet godina. Jasno je daje to veliki problem jer kad je sudupotrebno previ{e vremena da do-nese odluku, to podriva poverenjeu sistem. Drugi problem sa kojimsu se, prema rezultatima ankete,preduze}a suo~avala u tom tre-nutku je izvr{enje, o ~emu je mi-nistarka tako|e govorila. Veomaje va`no pomenuti da su srpskavlada i pravosu|e razmotrili ovepodatke i efikasno radili na una-

pre|enju pravosudnog sistema.Veliki broj zakona je ve} donet, dapomenem samo dva: Zakon oparni~nom postupku i Zakon o iz-vr{enju i obezbe|enju. Ova dvazakona su ciljano izra|ena kako bise, pored ostalog, bavila problemi-ma efikasnosti i izvr{enja. I to suzaista veliki koraci u pravom sme-ru.

Jasno je da je dono{enje zako-na, na ~emu bi trebalo ~estitati mi-nistarki i njenom timu kao i Vladii parlamentu, samo prvi korak. Aprimena zakona je uvek klju~nopitanje. U budu}nosti, akcenat bitrebalo staviti na ja~anje instituci-ja kako bi se osposobile za sprovo-|enje kvalitetnih zakona i pru`a-nje podr{ke poslovnim zahtevi-ma, a posebno u saradnji sa me-|unarodnim partnerima kao {toje USAID Projekat za bolje uslove

poslovanja, i GIZ Projekat kolegaiz Nema~ke za sprovo|enje zako-nodavnih reformi u Srbiji. Ova

dva partnera pru`aju podr{ku po-sebno u oblasti izgradnje kapaci-teta sudstva u sprovo|enju ova

dva pomenuta zakona, {to je va-`an korak u sprovo|enju va`nihreformi koje su ve} u toku.

Smatram da je prisustvo Mini-starstva danas, na ovom okru-glom stolu, jasno izra`avanje voljei posve}enosti Vlade da se kre}e utom smeru i da prepozna i usvojistav da su kvalitetan pravni sistemi jako sudstvo od klju~ne va`nostiza poslovno okru`enje. Svi prisut-ni ovde znaju da ivimo u te{kimvremenima i da reforma sudstva,kao i ubrzavanje i kontinuiranosprovo|enje kvalitetnih reformikoje su zapo~ele 2008/2009. godi-ne, sve vi{e dobijaju na zna~aju.

Negativni primeriiz Hrvatske i Srbije Slobodan Vu~i}evi}, predsednik kompanije NCA Investment Grupa

Imao sam veliko poverenje upartnera sa kojim sam radiotaj posao, ~ak sam mu dao i

period od sto dana dasamostalno vodi kompaniju.

Nakon izvesnog vremenameni je onemogu}en fakti~ki

ulazak u kompaniju,odnosno kontrola i u~e{}e unjenom upravljanju. Ja samipak uspeo da se izborim zasvoja prava i da obezbedimkontrolu nad upravljanjem

kompanijom, me|utim,partner me je tu`io i

hrvatsko pravosu|e je uneverovatno kratkom roku,

za dva dana doneloprivremenu meru kojom mi

se onemogu}ava dau~estvujem u upravljanju

kompanijom ~iji samve}inski vlasnik

Kada govorimo o ambijentuza rad, mo`emo da

konstatujemo da je tusituacija, kada je re~ o Srbiji

bolja od, recimo, Ukrajine, alije ipak jo{ uvek mnogo lo{ija

nego u Velikoj Britaniji iliSjedinjenim Ameri~kim

Dr`avama. Stoga moramo dase orijenti{emo na primere iz

tih razvijenih zemalja. Tako bi,recimo, SAD trebalo da nam

bude primer kada je re~ oste~ajnom postupku

Smatram da je prisustvoMinistarstva danas, na ovom

okruglom stolu, jasnoizra`avanje volje i

posve}enosti Vlade da sekre}e u tom smeru i da

prepozna i usvoji stav da sukvalitetan pravni sistem i jako

sudstvo od klju~ne va`nosti zaposlovno okru`enje

Velike su mogu}nosti za zloupotrebe

Dragoljub Vukadinovi}, predsednik kompanije Metalac

Sud }e obustaviti izvr{enjeukoliko poverilac

ne predujmi tro{koveizvr{nog postupka, a koje ne}e mo}i da

izra~una budu}i da nijepoznata metodologija

za izra~unavanje i da se ovi iznosi razlikuju

od suda do suda

Preduze}a i poslovno okru`enje moraju da steknu sigurnostda }e njihovi ugovori da se izvr{avaju i da }e njihova vlasni~ka

prava i druga prava tako|e biti za{ti}ena

Kada je re~ o sudstvu, mo`emo konstatovati da postoji veliki broj needukovanih

sudija i nemoralnih advokata. Biznismeni koji su skloni mahinacijama i prevarama

koriste tu needukovanost sudija za uve}anje li~ne materjalne koristi

Klju~no je pitanje primena zakonaLu Brefor, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji

Treba se ugledatina primere iz razvijenih zemaljaMiodrag Kosti}, predsednik kompanije MK Grupa

OKRUGLI STOponedeljak, 28. novembar 2011.6e OKRUGLI STO ponedeljak, 28. novembar 2011. 7eZakoni za sigurniji biznisZakoni za sigurniji biznis

Zakon o parni~nom postupku ne-sumnjivo je klju~ni zakon u ostva-rivanju subjektivnih gra|anskih

prava i otuda je njegov ogroman zna-~aj. On je usvojen i objavljen 28. sep-tembra ove godine, a stupi}e na snagu1. februara 2012. godine.

Velika su o~ekivanja od ovog zako-na u zaokru`ivanju reforme pravosu-|a. Razvoj dru{tva i ve}i obim za{ti}e-nih dobara uti~e na raznovrsnostpredmeta, a pravni promet zahteva vr-lo brzo procesuiranje predmeta jersvako odugovla~enje postupka nanosijednaku {tetu i onima koji na kraju us-peju u parnici. Osim toga, prakti~na

primena materijalnopravnih propisa,ma koliko da su dobri, neefikasna jeukoliko je manjkavo procesno zako-nodavstvo.

Praksa je pokazala da je neefika-snost sudova u dobroj meri bila uslo-vljena nekim re{enjima Zakona o par-ni~nom postupku tako da su du`nicina ra~un poverilaca profitirali kroz du-gotrajne i skupe parnice. ZPP je samojedan od instrumenata pravnog siste-ma koji sa svoje strane treba i mora dadoprinese pravnoj sigurnosti svihpravnih subjekata, {to je uslov eko-nomskog opstanka, ali i razvoja svakedr`ave.

Najva`nija na~ela za zakonitu, efi-kasnu i pravi~nu za{titu su posebnorazra|ena, ali ne kao deklaracije. Za-kon o parni~nom postupku afirmi{eparni~ni postupak u skladu sa onim{to bi on trebalo da bude. U tom smi-slu se iz ovog zakona otklanja nepove-renje prema strankama, strana~kimdispozicijama i strana~kim procesnimradnjama.

Parni~nim postupkom se {tite su-bjektivna gra|anska prava i u skladu stim je i postupak, pre svega, tako i or-ganizovan, kao strana~ka borba, ~imese ne oduzima pravo i du`nost suda dabude garant zakonitosti i pravilnosti

postupanja, a potpuno jasno su defini-sani prava, du`nosti i odgovornosti isuda i parni~nih stranaka.

Ve{ta~enje je postavljeno na bitnodruga~ije osnove u skladu s dosled-nom primenom raspravnog na~ela.Uz veliko normativno i su{tinsko jepobolj{anje delatnosti ve{ta~enja, jer jeod polovine godine u funkciji javni Re-gistar ve{taka na internet stranici Mi-nistarstva pravde sa svim bitnim po-dacima o svakom ve{taku na podru~-ju Republike Srbije. Tako su stvorenisu{tinski uslovi za efikasniji rad pravo-sudnih organa, ali i za efikasno postu-panje i samih stranaka.

Kada je re~ o posebnim postupcimai njihovom noveliranju, uveden je po-stupak za za{titu kolektivnih prava iinteresa zato {to postoji potreba za timda se odre|enim organizacijama (or-ganizacije potro{a~a, organizacije koje{tite lica sa posebnim potrebama i to-me sli~no), omogu}i da obave onufunkciju koja im je priznata materijal-nim zakonom. U tom smislu ovaj pro-cesni zakon ima za cilj da omogu}i dase novine u ve}em broju zakona kojisu doneti od 2004. do 2011. godinesprovedu.

Jedna od najva`nijih novina je oba-veza suda da odredi vremenski okvirza sprovo|enje postupka u skladu sana~elom su|enja u razumnom roku.

Ovo je izuzetno zna~ajno jer se naj-ve}i broj presuda Evropskog suda zaljudska prava na {tetu Srbije donosiupravo zbog povrede ovog na~ela.Istovremeno, ovim re{enjem se potvr-|uje opredeljenje za transparentni si-stem pravosu|a.

U maju ove godine usvojen je no-vi Zakon o izvr{enju i obezbe|enju.Op{ti deo zakona po~eo je da se pri-menjuje 18. septembra, a 18. maja2012. godine po~e}e primena delazakona koji se odnosi na privatne iz-vr{itelje.

Rezultati istra ivanja koje je, tokomizrade nacrta zakona, sproveo Pro-gram za reformu ste~ajnog i izvr{nogpostupka (BES), koji finansira Ame-ri~ka agencija za me|unarodni razvoj(USAID), ukazuju na to da preko 73odsto preduze}a „nikada ili retko“ ko-risti sudske mehanizme za naplatu po-tra`ivanja. Analiza reprezentativnoguzorka predmeta u trgovinskim sudo-vima pokazuje da je stopa naplate ma-nja od 5 odsto , a da prose~na starostpredmeta prelazi 500 dana, uprkos ~i-njenici {to sud re{enje o izvr{enju do-nese za 20 dana.

Svrha dono{enja novog zakona bilaje da se omogu}i brzo izvr{enje sud-skih odluka i verodostojnih isprava ida se na taj na~in postigne nekolikobitnih ciljeva:

- da se izvr{ni sudski postupci ubr-zaju, time postigne ve}a pravna sigur-nost i izvesnost, ve}a sigurnost u pro-metu robe i usluga kroz brzu naplatu

potra`ivanja, kao i sigurnost investici-ja i uspostavljanje poverenja stranihinvestitora.

Novi zakon sadr`i bitne novine ko-jima bi trebalo ubrzati sudske postup-ke, ali uvodi i novu pravosudnu profe-siju - privatne izvr{itelje.

Poseban zna~aj imaju javni registrikoji se ovim zakonom uvode. Za po-slovnu zajednicu }e oni imati velikizna~aj jer }e poslovni subjekti mo}i,

pre nego {to sa nekim stupe u poslov-ne odnose, da u registrima provere dali se sprovodi izvr{enje na imovinieventualnog partnera, odnosno da li jenjegova imovina pod sudskom me-rom zabrane raspolaganja ili optere}e-nja. U Knjigu du`nika koju vodeosnovni i privredni sudovi bi}e upisa-ni svi izvr{ni du`nici protiv kojih je po-

krenut sudski postupak za pribavljanjeizjave o imovini. Ime takvog du`nikabi}e upisano u Knjizi du`nika koja sevodi kao javni registar, dostupan svi-ma, na Portalu sudova Srbije. Podaciiz ovog registra dostavljaju se Mini-starstvu pravde koje vodi Jedinstveniregistar izvr{nih du`nika za teritorijucele Republike Srbije, koji }e tako|e bi-ti dostupan svima preko interneta. Ka-da sud donese privremenu meru

Na samom po~etku `eleo bih davas u kratkim crtama izvestim oradu Privrednog suda u Beogra-

du u proteklih nekoliko godina. Star-tovao bih s podacima iz 2008. godi-ne. Te godine u toj sudskoj ustanoviradilo je 62 sudija koji su re{ili 49.000postupaka. Dve godine kasnije, 36sudija istog suda re{ilo je 69.000predmeta. Imamo situaciju da, stati-sti~ki gledano, 40 odsto sudija manje- re{i 40 odsto sudskih predmeta vi-{e. Koliko mogu da zaklju~im, nikood prisutnih to nije primetio. Na`a-lost, to nije primetila ni javnost. Me-diji su tu ~injenicu samo zabele`ili, ajedini koji su primetili ovaj podataksu nadle`ni u Ministarstvu pravde,instituciji koja je i zadu`ena da pratitakve stvari. U 2008. godini re{eno jevi{e od 10.000 parnica. U toku teku-}e godine re{eno je vi{e predmeta ne-go 2008, a kako stvari stoje do krajagodine broj re{enih parnica }e bitioko 13.000. Dakle, dolazimo do neo-borivog zaklju~ka da se sa manjimbrojem sudija uspe{no re{ava ve}ibroj predmeta, me|utim, taj podatako~ito ne zadovoljava nikoga.

Vratio bih se na izlaganje gospodi-na Kosti}a, koji je pri~ao o prepreka-ma na putu koje do`ivljava prevoznik.Ako u|emo u tu pri~u, ja se ose}am

kao goni~ zaprege. Drugim re~ima,kada je re~ o sudstvu, svaki napredakistovremeno nije i dovoljan, ma koli-ko veliki bio. Opet se vra}am na poda-tak da se sa manjim brojem sudija re-{ava ve}i broj sporova, ali ni to nije do-voljno. Zbog ~ega je to tako? Sud re{a-va oko 40.000 predmeta godi{nje. Po-trebno je da sudski izvr{itelji sprove-du re{enja koja donesu nadle`ni sud-ski organi. Na teritoriji delatnosti Pri-vrednog suda u Beogradu, taj posao jedo reforme obavljalo devet sudskih iz-vr{itelja. Da vas podsetim, ukolikovam nije poznat taj podatak, Mini-starstvo pravde priprema podzakon-ske akte za imenovanje privatnih sud-skih izvr{itelja. Na osnovu tih akatabi}e imenovano oko sto privatnihsudskih izvr{itelja za teritoriju podnadle`no{}u Privrednog suda u Beo-gradu. Dakle, ti privatni izvr{iteljiima}e svoje pomo}nike. @elim da ka-`em da je upravo ono {to je nama po-trebno pove}avanje broja ljudi koji naterenu rade na realizovanju sudskihodluka. Treba naglasiti i to da }e shod-no vremenu rada suda od 7 do 15 ~a-sova i od 7.30 do 15.30, radno vremesudskih izvr{itelja biti od 7 do 22 ~asa.Ono {to o~ekujemo jeste da deseto-struko ve}i broj izvr{itelja u dvostru-ko ve}em vremenu obavi daleko ve}i

posao nego {to je to do sada bio slu~aj.Smatram da }e se ova o~ekivanja sa-svim sigurno realizovati u slu~aju dase od maja 2012. godine za poslove okojima govorimo anga`uje adekvatanbroj sudskih izvr{itelja. Samim timtreba konstatovati da nova zakonskare{enja sudskim izvr{iteljima omogu-}avaju da svoj posao rade na dalekoozbiljniji i efikasniji na~in. Za{to ne re-}i i to da zahvaljuju}i novim zakon-skim re{enjima o kojima danas pri~a-mo biti du`nik postaje kategorija ko-ja nije nimalo jeftina i lagodna i nama

koji radimo u sudstvu preostaje samoda ovu stvar sa zadovoljstvom isprati-mo na zaista adekvatan na~in.

Mislim da moramo da se osvrne-mo na jo{ jedno pitanje. Kako je mo-gu}e da se shodno novim zakonskimre{enjima desi da sudija sudi dvo-struko br`e, i to u kra}em vremen-skom roku. Odgovor je u zakonu oparni~nom postupku. Upravo to za-konsko re{enje daje odgovor na ovdepostavljenu dilemu. Naime, stvar je u

vezi s dostavljanjem. Do sada je oko40 odsto dostave o izvr{enju u prvo-stepenom koraku bilo bezuspe{no,odnosno dolazilo je do slu~ajeva vra-}anja tih dostava. Novim re{enjimasve te, a i mnoge druge stvari koje subile ko~nica, sada se ubrzavaju iomogu}avaju da se sudski predmetiobrade mnogo br`e i da se re{enja oizvr{enju tako|e sprovedu br`e nego{to je to do sada bio slu~aj. O~ekujemod zakona o parni~nom postupku dase uhvati u ko{tac sa svim odugovla-~enjima u postupcima, {to }e dovesti

do napretka u radu. S obzirom na toda zakon o parni~nom postupku stu-pa na snagu ve} idu}e godine, bi}eveoma zanimljivo da se provere re-zultati uspe{nosti ve} nakon godinudana sprovo|enja tog zakonskog re-{enja. O~ekujem, tako|e, da se ovihna{ih 10.000 ili 13.000 parnica pove-}a na 15.000 ili 20.000 re{enih parni-ca tokom godine, i to bez dodatnograda, bez dodatnog anga`ovanja su-dija i bez nekih vanrednih situacija.

Na po~etku izlaganja hteo bih danaglasim da se svi mi koji sedi-mo za ovim stolom delimo u

dve grupe. Prvu sa~injavaju ljudi ko-ji se bave pravnom naukom, a drugugrupu sa~injavaju oni koji su eksper-ti za ekonomiju. Smatram da samdobro definisao ovu podelu jer bizni-smene koji danas sede sa nama, od-nosno vlasnike firmi, tako|e mo`e-mo smatrati onima koji se bave eko-nomijom. Slikovito bih se izrazio re-~enicom da na{e dve grupe nisu „pri-jateljske“. Naime, to je zbog toga {tosu ekonomisti i pravnici dve suprot-nosti. Ekonomisti su sa jedne straneslu{kinje razvoja, odnosno rasta, a sadruge strane pravnici su slu{kinjestatusa kvo, odnosno statike. Dakle,imamo dinamiku nasuprot statike.Iz toga proizlaze ~uveni zaklju~ciekonomista da ako je u pitanju kaoparametar razvoj dru{tva, onda jeveliki broj advokata u dru{tvu kon-

traproduktivan jer vodi redistribuci-ji sredstava a ne stvaranju novih. Po-znata je ona krilatica: „Dajte mi eko-nomiste, ubijte advokate!“ Me|utim,kao {to ekonomista koji razumnorazmi{lja nikada ne}e re}i „ubijtepravnika!“ nego na|ite pravu meru,tako i na drugoj strani postoje ra-zumni pravnici koji poku{avaju dana|u pravu meru.

Nastavak na 8. strani

obezbe|enja, kojom se zabranjuje ras-polaganje ili optere}enje na imovinidu`nika, ona }e po predlogu mo}i dase upi{e u Registru sudskih zabranakoji vodi APR. Na ovaj na~in se sva-kom poslovnom subjektu omogu}a-va kompletna provera poslovanja, sta-tusa i solventnosti eventualnog budu-}eg partnera.

Najzna~ajnija novina je uvo|enjeizvr{itelja u pravosudni sistem i u po-stupak sprovo|enja izvr{enja. Zako-nom je predvi|eno uvo|enje privat-nih izvr{itelja, paralelno sa sudskimizvr{iteljima, koje poverioci mogu slo-bodno da odaberu za sprovo|enje iz-vr{enja, sem u porodi~nim stvarima iizvr{enjima u radnim sporovima kojase odnose na vra}anje na rad i kojaostaju u isklju~ivoj nadle`nosti suda.

Treba naglasiti da }e izvr{itelj bitifizi~ko lice koje u iva ugled i javno po-verenje u dru{tvu, koje je diplomiranipravnik sa iskustvom i polo`enimstru~nim ispitom za izvr{itelja, koje jedostojno i koje savesno obavlja delat-nost iz svoje profesije. Izvr{itelj obavljasve poslove i vr{i sve radnje kao i sud-ski izvr{itelj.

Iz navedenih razloga, od uvo|enjaizvr{itelja o~ekuju se koristi i za po-slovnu zajednicu jer }e njihov kvalitet,broj i ovla{}enja mo}i da uti~u na efi-kasnost sprovo|enja izvr{enja, ali onimogu da daju svoj doprinos u sma-njenju konflikata i sudskih postupakakroz posredni~ku i savetodavnu ulo-gu i stru~nu pomo} u servisiranju inaplati duga, u najboljem interesu obestrane, bez u~e{}a dr`avne prinude.

Moja motivacija da do|em na ovajokrugli sto prvenstveno je dane{to nau~im, a mislim i da }e

moji saveti pomo}i onima koji imple-mentiraju ove zakone da njihova re{e-nja budu jo{ uspe{nija. Na po~etkubih eleo da naglasim da se reforme uSrbiji ve} jednu deceniju sprovode saizrazitom pristrasno{}u prema odr`a-vanju makroekonomske stabilnosti,svedene na kontrolu potro{a~ke cenei na privatizaciju. Svetske organizacijei glavni finansijeri reforme u Srbijiuglavnom disciplinuju vladu da se dr-`i na~ela ~vrstog bud`etskog ograni-~enja na makronivou. Mikroekonom-ska perspektiva ili poslovna perspek-tiva je u drugom planu arhitekata re-forme u Srbiji do sada, kao da je zabo-ravljeno da ako imate neko bud`etskoograni~enje na mikronivou, onda segubici i nelikvidnost vrlo brzo kanali-ma privrednih tokova prenesu i namakroekonomski nivo. Rezultat sve-ga toga je neefikasnost privrede {todovodi do pojavljivanja rashoda. Savelikim zadovoljstvom ekonomistikoji problem posmatraju sa poslovnestrane, odnosno shvataju njenu bit-

nost jer se vrednost stvara na mikroe-konomskom nivou, komentari{u ovezakone i ja sam mogu samo da ~esti-tam zakonodavcima na donesenimre{enjima. Tako|e, ~estitao bih zako-nodavcima i na hrabrosti i konzistent-nosti da se uobli~e upravo ovakva za-konska re{enja. Zahvalio bih i me|u-narodnim organizacijama koje bezobzira na to {to vode ra~una o zadu`e-nosti zemlje i ~injenici da dr`ava nesme da probije stepen zadu`enja pre-ma inostranstvu, vode ra~una i ostrukturnim reformama.

[to se ti~e ekonomskog sadr`ajaovih zakona, oni obra|uju dva na{avelika ekonomska problema, ja bih re-kao dva defekta na{eg privrednog si-stema. Prvi je defekt tzv. spontanog fi-nansiranja. Zna~i, pored finansiranjaiz sopstvenih izvora i finansiranja izkredita, finansiraju jo{ i poverioci,banke, partneri ili finansira dr`ava.Taj problem u Srbiji je ogroman. Dru-gi problem je siva ekonomija. Mnogoima fantomskih firmi koje nastanu inestanu. Nakon toga se njihovi slu~a-jevi dugo vuku po sudovima, njihovaimovina se potpuno obezvredi, a po-

verioci nikada ne naplate svoja potra-`ivanja. Iz ekonomske perspektiveproblemi koje posmatraju ova dva za-kona spadaju u oblast tzv. asimetri~-nih informacija koje se ne mogu izbe-}i u ekonomskim transakcijama, ali semogu minimizirati, tako da ovaj za-kon vidim kao jedan veliki iskorak ure{avanju problema sa kojima se pri-vreda do sada suo~avala u sudskimprocesima. Smatram da zakoni koji sedonose kod nas uvek treba da budutakvi da ostvaruju princip kompatibil-nosti sa zahtevima Evropske unije.Tako|e, ono {to je veoma bitno nagla-siti jeste to da zakon nikako ne sme dainstitucionalizuje gre{ke, ve} treba daih onemogu}i ili ako se ve} dese dauvede sankcije za njih.

Mislim da je ovim novim zakon-skim re{enjima mnogo toga pozitiv-nog ve} u~injeno, pre svega na pre-ventivnom planu. Ono {to je bitnoznati jeste da ova zakonska re{enjatreba da se usklade i upotpune sa jo{jednim zakonom koji bi trebalo dabude donesen u februaru slede}e go-dine ili najkasnije za {est meseci odtog roka. To je jedan izuzetno bitan

zakon, kao {to sam ve} rekao, a re~ jeo zakonu o privrednim dru{tvima.Imam predlog u vezi sa implementa-cijom ovih zakona jer je sasvim jasnoda zakon bez mogu}nosti implemen-tacije nije dobar. Zato smatram da jekao podr{ka ovim zakonima izuzet-no bitno da dr`ava donese odgovara-ju}e podzakonske akte koji }e omo-gu}iti efikasnost delovanja, a istovre-meno smanjiti prostor za mogu}ukorupciju u sudstvu. Isto tako sma-tram da se ovim zakonskim re{enji-ma jasno mora podvu}i odgovornostovla{}enog revizora jer ovde se ne su-sre}emo s problemima na relaciji ve-liko preduze}e - malo preduze}e, ve}su ~esti slu~ajevi nesporazuma na re-lacijama izme|u dva velika preduze-}a tako da treba biti jasno preciziranaodgovornost revizora kroz izve{tajekoje je du`an da daje. Ako bi se malodoterala ova zakonska re{enja u obla-sti implementacije, ti zakoni bili bi re-formski strukturni zakoni u punomsmislu te re~i.

Mi smo suo~eni sa tim da se na{aprivreda nalazi u krizi, a kada je re~ otakvim situacijama, mi svi pomalo,

kako bih ja to definisao, postajemoparanoi~ni. A kako bismo mogli dadefini{emo paranoju u krizi? To jeneograni~en apetit traganja za detalji-ma koji uti~u na problem u kome senalazimo. Mislim da su ekonomskisadr`aj koji obuhvataju ova dva zako-na takve prirode da predstavljaju ko-ren problema na{e privrede iz kogaizlaze stablo, grane i drugi proizvede-ni problemi, da se tako slikovito izra-zim, i mislim da ako re{imo taj pro-blem da smo na dobrom putu da re{i-mo pitanje kredibiliteta sistema. Toprakti~no zna~i da bismo samim timbili atraktivniji za investitore, ne sa-mo strane ve} i doma}e. Potrebno jenaglasiti da u na{oj zemlji postoji pri-vredni kapital koji je sposoban za in-vestiranje, ali zbog raznoraznih razlo-ga u datom trenutku nije motivisanda tako ne{to i ~ini.

[ta je su{tinski novo u novim zakonimaMiroslav Nikoli}, predsednik Privrednog apelacionog suda

U ekonomskoj krizi svi su pomalo paranoi~niDragan \uri~in, predsednik Saveza ekonomista Srbije

Ve{ta~enje je postavljeno na bitno druga~ije osnove uskladu s doslednom primenom raspravnog na~ela. Uzveliko normativno i su{tinsko je pobolj{anje delatnos-ti ve{ta~enja, jer je od polovine godine u funkciji javni

Registar ve{taka na internet stranici Ministarstvapravde sa svim bitnim podacima o svakom ve{taku na

podru~ju Republike Srbije. Tako su stvoreni su{tinskiuslovi za efikasniji rad pravosudnih organa, ali i za

efikasno postupanje i samih stranaka

U 2008. godini re{eno je vi{e od 10.000 parnica. U toku teku}e godine re{eno je vi{e predmeta nego

2008, a kako stvari stoje do kraja godine broj re{enihparnica }e biti oko 13.000. Dakle, dolazimo

do neoborivog zaklju~ka da se sa manjim brojem sudija uspe{no re{ava ve}i broj predmeta,

me|utim, taj podatak o~ito ne zadovoljava nikoga

Treba naglasiti da }e izvr{itelj bitifizi~ko lice koje u`iva ugled i javnopoverenje u dru{tvu, koje jediplomirani pravnik sa iskustvom ipolo`enim stru~nim ispitom zaizvr{itelja, koje je dostojno i kojesavesno obavlja delatnost iz svojeprofesije. Izvr{itelj obavlja sveposlove i vr{i sve radnje kao i sudski izvr{itelj

Reforme se u Srbiji ve} jednudeceniju sprovode sa izrazitom

pristrasno{}u prema odr`avanjumakroekonomske stabilnosti,

svedene na kontrolu potro{a~kecene i na privatizaciju. Svetskeorganizacije i glavni finansijeri

reforme u Srbiji uglavnomdisciplinuju vladu da se dr`ina~ela ~vrstog bud`etskog

ograni~enja na makronivou

Manje sudija - uspe{nije re{ava vi{e predmetaZlatan Dimitri}, predsednik Privrednog suda u Beogradu

Ekonomisti i pravnici su prirodni „neprijatelji“Ga{o Kne`evi}, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu

Slikovito bih se izrazio re~enicomda na{e dve grupe nisu

„prijateljske“. Naime, to je zbogtoga {to su ekonomisti i pravnici

dve suprotnosti. Ekonomisti su sajedne strane slu{kinje razvoja,

odnosno rasta, a sa druge stranepravnici su slu{kinje statusa kvo,

odnosno statike. Dakle, imamodinamiku nasuprot statike

OKRUGLI STOponedeljak, 28. novembar 2011.8e Zakoni za sigurniji biznis

Ono {to je u zakonima napisano mora se po{tovatiSne`ana Malovi}, ministrarka pravde

Smatram da su sve izre~ene primedbe i opservacije u~esni-ka u diskusiji izuzetno korisne i da }e mi to pomo}i da znam ukom pravcu treba da idemo. Zaista sam zadovoljna svim on-im {to je danas izre~eno jer to i te kako mo`e da nam pomog-ne u na{em svakodnevnom radu. Nije kurtoazija kada ka`emda bi ~e{}e trebalo da se organizuju ovakvi okrugli stolovi nakojima se raspravlja o prakti~nim re{enjima. To je svakakoobostrana korist.

Osvrnula bih se na neke stvari koje su izre~ene ovde te takopoku{am da dam odgovore na njih. U svim diskusijama je apo-strofirano, {to je i osnovni cilj donetih zakona, da se ide u pravcupromene svesti. Kada smo krenuli u reformu pravosu|a bili smou dilemi {ta prvo da uradimo. Da li da prvo izvr{imo izbor kakobi u pravosudnom sistemu bili samo oni koji su stru~ni i sposob-ni da odgovore svojim zadacima, ili da prvo idemo u promenuorganizacije i procedure rada. Onda smo do{li do odgovora kojise sam po sebi nametnuo, da ne mo`emo da idemo korak po ko-rak, ve} da odjednom moramo da pokrenemo sve procese. Prvirezultati koji se name}u posle dve godine ukazuju mi da smo nadobrom putu da izvr{imo misiju koju smo sami sebi zadali.

Kada smo krenuli u izmenu Zakona o krivi~nom postupku,imala sam razgovor sa premijerom Mirkom Cvetkovi}em, koji jepo struci ekonomista i koji mi je rekao: „Da li ti mo`e{ u zakonuda napi{e{ da ugovor mora da se po{tuje?“ Ja sam bila zate~enazato {to se u pravu prosto podrazumeva tako ne{to. Tako|e mije bilo jasno za{to to ka`e jer smo u praksi imali dosta slu~ajevada se ugovor ne po{tuje, a imali smo i slu~ajeve da sudski postup-ci u vezi s tim traju dugo. To je povla~ilo nesigurnost privrednikakoliko }e trajati parnica, koliko }e trebati da se izvr{e mere koje jepropisao sud, i jo{ dosta stvari o kojima smo danas razgovarali.Upravo je u tome vrednost novih re{enja koja su propisana u no-vim zakonima. Njihova jednostavna poruka je da se ono {to je uzakonima napisano mora po{tovati. Zakoni pored toga {to mo-raju da imaju efektivno dejstvo prilikom njihovih vr{enja, tako|emoraju da imaju i preventivno dejstvo. Sla`em se sa svima oni-ma koji su ovde diskutovali u smislu da se zakonima mora obez-bediti sigurnost poslovanja jer to doprinosi da imamo investicije,a ako imamo investicije, onda imamo razvoj dru{tva, itd. Tako-|e sam saglasna i sa tim da mora da postoji kontinuirana edu-kacija sudija za sve nove propise koji se donose.

Dr`ava ne sme biti povla{}ena u procesuMiodrag Kosti}, predsednik MK Grupa

Kada imamo slu~ajeve da je dr`ava stranka u nekom pro-cesu, a sa druge strane privatna firma, sudije po pravilu gleda-ju da dr`avi obezbede privilegovani status u tom procesu. To

je do sada bila praksa i smatram da pisci zakona moraju dapo{alju signal da su se stvari promenile i da dr`ava vi{e ne mo-`e da bude privilegovana u takvim procesima.

NedopustivoGa{o Kne`evi}, profesor Pravnog fakulteta

- Skrenuo bih pa`nju i na jednu re~ koja se stalno pojavlju-je u ekonomskom vokabularu, a to je smanjenje rizika investi-cija. Svi investitori bi, po pravilu, eleli da smanje rizik svoje in-vesticije, {to je logi~no, me|utim, kalkulacija rizika je deo po-slovanja svake firme. Smatram da ne treba davati ono {to ni-ko normalan ne bi ni o~ekivao da treba da se da. S druge stra-ne, imamo procese koje zaista treba menjati. Recimo, Zakon oprivatizaciji, ~lan 41 tog zakona ka`e: „Kada Agencija za pri-vatizaciju raskine ugovor o privatizaciji - zadr`ava kupovnucenu.“ To je necivilizovano. Ne postoji arbitra`a u svetu koja }eprimeniti tu normu.

Ekonomisti i pravnici na istom zadatkuMilo{ Bugarin, predsednik PKS

- Ono {to }e sigurno pomiriti pravnike i ekonomiste jesteupravljanje vremenom i upravljanje rizicima jer su na istom za-datku svi. Dva zakona o kojima smo raspravljali idu u tompravcu. Dakle, da se skrate sudski postupci i da se u{tedi ono{to je najdragocenije, a to je vreme.

Potvr|ena za{tita svojineAleksandar Vlahovi}, predsednik Ekonomskog instituta

Sasvim je jasno da }e Ekonomski institut nastaviti da ide ukorak sa vremenom. Nastoja}emo da stepen dru{tvene odgo-vornosti izrazimo kroz organizaciju sli~nih stru~nih skupova.Ali, moram da naglasim da to ne zavisi isklju~ivo od nas. Ukonkretnom slu~aju inicijativa za organizaciju jednog ova-kvog okruglog stola do{la je od Ministarstva pravde. Smatra-li smo da je na{a obaveza da se ovako zna~ajnoj temi pokloninaro~ita pa`nja, te da se ona analizira argumentovano na na-~in kako je danas tekla diskusija. U obilju populisti~kih kritikakao da se namerno zamagljuju istinski dometi ovog reform-skog procesa. Krajnje je vreme da se prestane sa banalizacijomreformi u oblasti pravosu|a. Mo`emo konstatovati da su mini-starstvo pravde i reformisano pravosu|e u celini najva`niji„ambasadori“ srpske privrede. Razumljivo zakonodavstvo iefikasne institucije, tj. u praksi potvr|ena za{tita svojine, jestenajbolji na~in da se po{alje pozivnica inostranim, ali i doma-}im, investitorima da ulo`e svoj novac u na{u zemlju.

diskusijaNastavak sa 7. straneKada je re~ o poslovnom okru`e-

nju, konstatovao bih da su postojaledve bolesti na{eg, ali ne samo na{eg si-stema. Jedan je time management adrugi je cost management. Dakle, pre-vedeno na srpski, upravljanje vreme-nom i upravljanje tro{kovima samogpostupka. [to se ti~e tro{kova postup-ka, ekonomisti to mogu lak{e da razu-meju zbog svog nervnog sustava, od-nosno zbog svoje prirode, ali tajm me-nad`ment je kategorija sa kojom eko-

nomisti ne mogu da se pomire. To jeva`ilo jo{ u starom Rimu, kada se go-vorilo: „Plati odmah kao da si dva pu-ta platio.“ Kod mene je svojevremenodo{ao direktor austrijske Koka-Kole iza mene je imao samo jedno jedino pi-tanje: Za koliko vremena na{a arbitra-`a re{ava proces? Tako|e, pitao me jei to da li je ikako mogu}e da se spor re-{i krajem novembra, a ja sam bio zate-~en njegovim pitanjem. Kada sam gapitao za{to ba{ insistira da se postupakzavr{i u tom periodu, odgovorio mi jeda je du`an da zavr{ni ra~un preda dokraja decembra i da mu je ba{ veomava`no da ba{ tada cela situacija i budere{ena. To je jo{ jedna slika koja poka-zuje za{to su pravnici i ekonomisti pri-rodni „neprijatelji“.

Jedan od problema jeste to {to na{esudije ne znaju {ta je to time frame.

Treba im objasniti {ta taj izraz zna~i, ito veoma dobro. Taj izraz zna~i da sestranke zajedno sa sudijom dogovara-ju o vremenskim rokovima za pojedi-ne radnje. Ugovori se rok za izno{enje~injenica, vreme za kona~ni odgovor idonosi se odluka te tajm frejm morada bude bog za stranke i sudiju. Dobrastvar celog ovog postupka jeste to {tostranke koje u~estvuju u njemu moguta~no da odrede koliko }e postupaktrajati, odnosno da usklade njegovotrajanje onako kako to njima odgova-

ra. Dakle, da se vratim na ono {to samve} rekao, s obzirom na to da zakon-ska re{enja predvi|aju neka nova re-{enja koja su data na raspolaganje su-dijama, izuzetno je bitno raditi na edu-kaciji sudija {ta zaista ta re{enja zna~ei na koji na~in ona pravilno mogu i dase koriste. Potrebno je izgraditi zaistajedan partnerski odnos izme|u sudijei stranaka koje u~estvuju u procesu jerje to u interesu svih u~esnika.

Slu~aj gospodina Vu~i}evi}a u Hr-vatskoj koji je ovde iznet veoma je in-teresantan, i re~ je o slu~aju tzv. naci-onalnog protekcionizma, koga imatei kod nas, samo u korist na{ih strana-ka u odnosu na stranke iz inostran-stva. Upravo zbog toga trgovci ele dase njihovi sporovi re{avaju u arbitra-`i, gde nacionalni protekcionizamnema uticaja.

Ekonomisti i pravnici su prirodni „neprijatelji“

Specijalni dodatak: saradnik Gojko Vlaovi}, urednik Rade Radovanovi},fotografije Stefana Savi}, prelom Branislav Be{evi}