ZAVOD ZA PLANJRANJE PAZVOJA GRADA BEOGFADA

DETALJNI URBANISTIČKI FLAM PODRUCJA IZMEDJU ULICA*KWEZA VI$E SLAVA., STEVANA TODOROVICA, KRALJICE KATARINE, Rr.OGRADSKOG BATA LJ ON A, WT.DELJKA SA3RIN0VIČA, DLAGOJA PAROVIČA I PEK^EATIVNO-SPORTSKOG CENTRA ’KOSUTNJAK"OP?.TINA ČUKARICA

- AM A LIZ A POSTOJEĆEG ST AM J A I PRELIMINARY! PROGRAM

BEOGRAD, oktoba.r 19 83. crodine

NAFUČILAC: Gradska samcuD ravna i n t e r e s n e z a i e đ n i c a za g r a d j e v i n s k o z e i r . l j i š t e

Zavod za i z g r a d n j u grada Beograda

MQSILAC IZPA.DE:

i^IREKTO?. ZAVODA

Zavod za p l a n i r a n i r a n j e r a z v o j a grad a Beograđa

Dr M i l u t i n S p a s o j e v i ć , d i p l . i n p .

DIREKTCR SEKTORA' ZA DETALJNO PLANIRANJE D j o r d j e П га к ^ d i o l . i n g . g r a d j .

RUKOVODILAC ODELJEMJA ZA ĐETALJNO PLANIRANJE NA TERITORIJI “UP-a D r a g u t in K a đ o v i ć , d i p l . i n g . a r h .

RUKOVOMLAC TIMA ZA TZRAĐU rU P -a :

T a t j a n a M i k e l j e v i ć , đ i p l . i n g . a r h .

CLANOVI TIMA ZA IZRADL* ĐUP-a : T a t j a n a M i k e l j « v i ć , d i p l . i n p . a r h .

^ rog ram ska i p r o s t o r n a s i n t e z aA le k s a n d ra T i l i n g e r , d i p l . i n g . a r h .s a r a d n j a na ^ i r . t e z iMiodrag B o i o v i ć , d i p l . i n g . s a o b r .s a o b r ć č a j n i programC e l a J o k a n o v i ć , d i p l . i n g . g r a d j .

s . i o b r a ć a jn a r -režaSlobodan S t j e p a n o v i ć , d i p l . i n g . g r a d ivodovođ i k a n a l i z a c i j aM ed je l j k o P e r u n i č i ć , d i p l . i n g . e l .

l e k t r i k a S l a v k o B a j c , d i p l . i n g . m a š . g-re j a n i eL j i l j a n a B o g d a n o v i ć , d i p l . i n g . Sum. r e k r e a c i j a i o z e l a n j a v a n j e Mr L iu b d ra g ? i m i č , d i p l . i n g . a r ’ . p r i r o d n e u s l o v l j e n o s t i D u ?ica R u p a r , l e k a ru'i’e d j e n j e i z a S t i t a ž i v o t n e s r e d i n e Mr B l a p o i e P e t r o v i č , d i p l . o r a v n i k

p r a v n i osnovL ju bo m ir Boškovi 6. >d i p l . i n g . arh . z a š t i t a od 0 l e r e n t a r n i h neDGgoda i 040

~ 4 ~

INSTITUCTJE RARADMlcn NA IZ RADI Dl’P- a t Zavod za izgradnju grada Beograda

i "Kosovoprojekt - Zavod za geo- tehnikug^otehničke karakteristike terena

Oradski geodetski Zavod geodetske podloge

Zavod za saštitu spomenika kulturo p.rada Beogradažaštita kultumog i istorijg^og nasledia

GradsVi sekretarijat za narodnuodbranuT rograr'

SO Cukarica p rogram

Opštinske samoupravne interesne zaiednice:- drufttvone brige o deci pređškolskop.

uzrasta- socijalne za^tite- fi zičke kulturo prograr

Gradsk* somouT^ravna interesna zajedni- ca za fiziSku kulturu p rogram

Gradska samoupravna interesna zajedni- ca za gradjevinsko zemljičte p'rogramJugoslovenski Zavod za fizičku kultu­ru i medicinu sportaprogr an

riektrodistribucija - Beograd podaci o Dostoj^ćem stanju

6

SADR2AJTEKSTUALNOg riELA ELABORATA:

UMESTO UVODA1.0. Osnovne informacije2.0. Povod za izradu plana3.0. Cilj izrade plana4.0. Predmetplana5.0. Pravni osnovANALIZA P0S70JEĆEG STAMJA1.0. Osnovni podaci o prirodnim strukturama2.0. Osnovni podaci o stvorenim strukturama 3.C. Osnovni podaci o planskim strukturama4.0. Osnovni podaci o ćruštveno-ekonomskim

strukturama

PRELIMINARY PROGRAM1.0. Uklapanje u širu zonu2.0. Osnovni elementi prostornc-programske

koncepcije3.0. Varijante namene površina4.0. Strukturna analiza programs4.1. Stancvanje4.2. Delatnosti4.3. Saobraćaj4.4. Infrastruktura3.0. Preporuka za uredjenje i zaštitu

ambijentalnih celina i objekata4.0. Urbanističke mere uredjenja i

zastitc životne sredine5.C. Zaštita od elemcntarnih neporoda

i intercsi i potrebe narodne odbrane6.0. SocioloSki aspokt - preporuke7.0. Pro'rram.ske postavke društveno-

-ekononskog razvcja

7

UKESTO UVODA

1.0. OSNOVNE IHFORMACIJE

Priloženi roaterijal prezentuje rezultate rada na prvcj i druc~oj fazi predmetnor DUP~a: analizi postojećer sta- nja i preliminarnc™ prorramu.

Analizom postojećer stanja kroz prikupljanje i selek- ciju osncvnih informacija i podlopa za prednetnu tori- toriju i nicno Sire okruženje, doŠlo se do podataka o prirodnim- stvorenim, planiranim .i društveno-ekonomskim strukturama.

Preliir.inarr.im prcrramom je izvršeno poredjenje potreba i mogućnosti sa predlopom programskih elemenata za srednjcročni period i konačnu realizaciiu, uz ravnoprav- nc vrednovanje tri varijante prostorne orr,anizaci je .Po ouredeljenju za jednu od varijanata, odnosno po ut~ vrdjivnnju prorrana. isti trebs da bude u<rradjen u elaborat Sire prostorne celino Banovo brdo - žarkovo, koji se sada nalazi u fazi analize postoječer stanja.

U cilju podrobnijep prikupljanja ulaznih podataka, nji- hovor vrednovanja i klasifikovanja? kao i u cilju be- ljer saf.ledavanja opštih interesa tokom rada usledili su nnogobrojni kontakti i dogovori sa sadašnjim i bu- dućim kcrisnicima prostora i zainterescvanim subjektima planiranja. Uz korišćenje zavodske dokumer.taeije i uvi- djaje na terenu. ovo je bilo permanentno prisutna kompo- nenta za sva opredeljenja u cbadve faze rada.

2.0. POVOĐ ZA IZR/DU PLANA

Prvenstveni povod za izradu ovo^a detaljno.r urbanisti- čk0 7 plana jesu sve izrazitiji zahtevi za rešenje pitanja

8

nehi^ijensko," naselja na području izmedju ulica Bla- goja Parovića i Izvorske. Izpradnja je ovde bila aktu- elna jcS 1969. god. Tada je uradjen prvi detaljni ur- banistički plan. Po tom planu započeta je realizacija i izvedeni su vrlo kvalitetni stambeni objekti u ul. Becp.radsko.L' bataljona, koji danas, kao neposredno okru- ženje, još više potenciraju neodloženost uredjenja i preostalor dela tQritorije, pod uslovima koji bi u od- nosu na prvobitni planski dokument ovim DUP-отп bili preispitani.

U potrazi za izihalaženjem ekonomičniiih rclacija u privodjenju namena područja obuhvačeno? razradom, doš-- lo se do stavova da se kroz izradu DUF-a preispitaju mogućncsti za izrrradniu i na i:nekžim" delovima, odnosno, prediože izrrene Generalnor urbanističkor plana Beorxada. Iz tih razloga proizašla je i granica Detaljnog plana, koja se z--hvatajuci delove tri mesne zajednice ne bi, inaCes r.orla pravdati kao rranica funkcionalne celeine porodne za urbanistički zahvat kroz jedan planski do- kument*

Pored navedeno<r prisutna je i činjenica velike zainte- resovanosti za realizaciju na podrufiju Plana i sadržaja rejonskop i rradskoi* značaja bilo onih koji su već predvidjeni Gl,p-cm ili onih čije bi uvodjenje u ovaj prostor bilo u krliziji sa istim.

U cilju rešavanja navedenih problema i nekih pratećih Gradska samoupravna interesna zajednica za .gradjevinsko zeroljišto i Zavod za izrradnju grad a Beograda pokrenuli su pitanje izrade predmetnor detaljnog urbanističkog plana. Rad na zadatku je zapofcet na osnovu zahteva Za- voda za izjrradnju grada Beograda hr. 5/155/8 2 (паб br. 6818/82) i ur-cvora sklopljenof- izmedju Gradske samoup- ravne interesne zajednice za ^rađjevinsko zemljište,

s

Zavoda za iz^radnju rrad?. Beo^rada i Zavoda za plani- ranje razvoja pr ida Beorrada; meseca februara 198 3.rod.

3.0. CILJ IZRADS PLANA

Kada definišemo cili izrade detaljncp urbanističkog plana polazime od člana 2. i člana *+. Odluke o sadrža- ju, načinu izrade i postupku donošenja detaljnih ur­banist ičkih plancva i urbanističkih prcjekata, u kojima se ka?e da se detaljniir urbanističkim planom razra- djuje Generalni urbanistički plan kao i postavke Pro- rrama prostorno? razvoja i izpradnje grada> da bi se sarladtili bitni podaci neophodni za opredeljenje or panizacija udru&eno.r rada i drupih inv&stitora o udru- .Živanju radi iz^radnje na odredjenoiT: zemljištu.

Fri ovcnie planom sc obezbedjuju uslovi za formiranje i razvrvj' zivotne sredine strukturama uslcvljenim pome- nutim opštim planskim dokumentima, sa<?lasno konkret-- nim potrebama kac i moFućnosti.ma i o^raničenjima situa- cije na terenu.

U slučaiu predmetne# DLT~a u pitar.ju je, pre sve^a, stancvanje sa pratećim sadrSajima, izrazito deficitar- nim u postojećem stanju, zatim rekreacija i sport, kako za potrebe doti^nih stanovnika* tako i za potrc be rejona Bancvor brda i rrada u oelini.

NeuobiČajeno, u odnosu na pomenutu Odluku, ovaj zada- tak opteretila su i neka pitanja opštc:^ planiranja, kroz delimično preispitivanje: javno.r zelenila, sporta i rekreacijey i morućnosti za formiranje specijalizova- no<7 naučno<r centra. U vezi sa navedenim, tek nakon ve- rifikr'vania ovih stavova na nivou opštih planova, stvo- rila bi sa mc.-ućncst za usvajanje predraetnog DUP~a i

10 ~

u skladu sa vnžečim propisima dcbilo pravni osnov za repulisanje izrradnje.

I na kraju, cili izrade over zadatka je i da se kroz sve strukture u.^rade konkretni pr^^rami buducih koris- nika prcstora, zbor čepa se i radi sa elercentima ur- banističkor? projekta.

4.0. PREĐMET PLANA

Predmet plana ieste teritorija u okviru r,ranice DUP-a. Granica DUF a obuhvata teritoriju izmedju repulacionih linija (bližih) ulica: Kneza Višeslava i Beopradskog bataljona i (donjih) ulica: Stovana Todorcvica, Kralji- ce Katarine, Medeljka čabrinovića* Blaroja Parcvića i Zimonjićeve i rekreativno-sportskop centra *Košutnjak;: po cranici katastarskih parcela broj: 3388/6, 3390,3391 , 3395/2 , 3395/1* 3438 i 3437. Površina uniitar ove ^ranice iznosi oko BO hektara.Zč> ulicu Kneza Viseslava uradjen je poseban planski dokuraent 197 3. p-odine u kon je sa^ledana kao saobra- ćajna i prostorna celina.Za ulicu rjcorradsko;-: bataljona, deonicu od ul. Požeške do njencr lomljenja u pravcu sever~jup iz istih razloga treba uraditi poseban planski dokument.

Granica kvantifikacicno.r područja DUF-a razlikuje se od pranice plana po tome što r>scvinski uključuje obed- ne saobraćajnice.

Teritoriju DUP-a tanrira sa severne strane park izmedju dva red" postojećih solitera, i zone porodičncr stano- vanja; sa zapadne zone kolektivno- i porodičnop stano- vanja; sa južnc rradski rekreativno-sportski centar i sa istočne park-šuma KoSutnjak.

11

PRAVNI OSNOV

l2vori pravne regulative u kojima se implicira pravni osnov za izradu i donošenje Detaljnog urbanističkoe plana izmeđju ulica Kneza ViSeslava, Stevana Todoro- vića, Kraijice Katarine Beo^rađskog bataljcna, Ne- deljka čabrinovića, Bla^cja Parovićai sportsko-rekre- ativnop centra u KoŠutnjaku nalaze se u Zakonu c pla- niranju i uredjenju rrostora, Odluci o Generalnom ur- rbanističkom planu Beograda, Odluci o Programu pros- tornog razvoj* 5 izrradnje Beograda u periodu od 1975. do 1985. god, Odluci o društveno-ekonomskom i prostor- nom razvoju grada Beograda u peripdu od 1981 do 1990. godine, Statutu grads Beograda,, Društvenom planu grada Beograda za period od 1981. do 1985. godine i u Odlu­ci c sadržaju, načinu izrade i pcstupku donošenja de- taljnih urbanističkih planova i urbanističkih projeka- ta.Prema:Odluci o Generalnom urbanističkr-тг. planu Beograda ("Službeni list grada Beograda", br: 17/72) područje obuhvaćeno predmetnim Detaljnim urbanističkim planom nalazi se u zoni sportsko-rekreativno- centra, javncg zelenila i stanovanja velikih, srednjih i malih gustina.

Prema Odluci o Programu prostornog razvoja i izgradnje Beograda ('Službeni list grada Beograda4, br. 5/77) u ,:9. Registru promena i dopuna namena površina Gene­ral no«* urbanističkog plana Beograda'f pod "2.2.2.” predvidjeno je manje oovećanje stambene površine na račun dela Spcrtskor centra na Bancvom brdu (VIII mesna zajednica)=

Takodje . prmenutim Proдгamom u odeliku '■'** . Površine za tercij.^rne đelatnosti' pod :тЦ.4.3." mali deo kompleksa

12

u ulici Kneza ViSeslava, namenjen za sportski centar, izdvojen je za hidro-meteorološku službu SR Srbije.

■Prema Odluci o Frogramu društveno-ekonoirskog i pros- tornof razvoja grada Beoqrada za period 1981-1990. rodine ( Službeni list grada Beograda:t, br. 14/81) u odeljku 19.2. Re^istar iznena i dopuna GUP-a u podo- deljku ГВ Površine z? stanovanjc,: paragrafom 1513.9." deo povrsine narr.enjen za rekreativno- sportski centar izmedju ulica* Kneza Višeslava> Wove Sarkovačke, Beo- ^radskor bataljona i postojećerr rckrećitivno-sportskog centra u KoSutnjaku promenio je narnenu u površine za stanovanje srednjih pustina, izuzev kompleksa predvi- djenog za Rc-publički hidrometeorološki zavod SR Srbije.

Takod j & , pomenutim Frogramon paragrafom fB.ll.,: deo povrŠine namenjen za zelenilc izmedju ulica: Kneza Vi- šeslava, Knoza Višeslava u produžetku ul. Zarka Vuko- vića-Pucara, do postojećer kompleksa višespratne stam- bene izgrađnje i zone ,!B.51” promenio je namenu u sta­novanje srednjih gustina.

Tste tako, citiranim Frcp-ramcm predvidjeno je u "Re- ^.istru izmena i dopuna Gl:P-ali dp. 6e se kompleksi, koji su na osnovu ranijih rer.ulacionih planova i drugih planskih -lokumenata većim delorn realizovani kroz iz- gradnju porodičnih zgrada na parcelama, da 6e se oni završiti u istor. srislu. Granice cvih kompleksa i us- lovi za njihovu realizaciiu utvrdiće se kroz nosebnu razradu. Zbofr. to^a su ovim Programom srednje i velike rustine stanovanja promenjene u male gustine stanova- nja. Konkretno, na teritoriji opštine čukarica prome- njena je namcna u komplaksima:

l.^B.Sl* i to izmedju ulica: Ičkov-L, Pcre Tođorovića, daIon Steve Todorrvića - nrodužetka ulice Radcvana Dragovića ulice Kneza Višeslava.

13

2. " B. 5 2 1 to izmedju ulica: Rajka od Rasine, Beo~ gradskih bataljona, Narodnog hercja, 2arka Pucara i Kraijice Katarine, obostrano.

3. U korcpleksu ,5B.53,: izmedju ulica: N.H. Petra Leko- vi6a„ Tzvcrske, Bla.ro j a Parovića i *arkovačke

Prema Srednjoročnom programu društveno-usmerene stam- bene izgradnje u Beogradu za period 1S81-1985. godine (“Službeni list grada Beograda", br. 8/82) u odeljku "III.2. obim stambene izgradnje" lckacije sa područja opčtine čukarica spadaju u treću grupu gde uredjenje i opremanje zemljišta treba da otpočne i kod koje se uglavnom planira počctak izgradnje stanova u zadnje dve godine srednjoročnog perioda. Programirana reali- zaciia stanova u periodu 1981-1985. godine na pomenu- toj opštini treba da bude 2.731 stan.

Ovaj Detaljni urbanistički plan zasniva se na 61. 17. stav 1. Zakona o planiranju i uredjcnju prostora ("Službeni glasnik SR Srbije”, br. 19/74), čl. 6. stav 2. Odluke n Generalnor urbanističkom T'lčinu Beograda (o.c.), član 4. Odluke o Progrnmu prcstornog razvoja i izgradnje Beograda za period od 1S75. do 1985. god. (o.c.), član 5, stav 1. Odluke o Frogramu društveno- ekonomskog i prostornog razvoja grada Beograda za pe~

ricd od 1931. do 1990. godine (o.c.) i na čl. 3. Odlu­ke c sadržaju, načinu izrade i postupku đcnošenja de- taljnih urbanističkih planova i urbanističkih proje- kata (“Službeni list grada Beograda1'" br. 17/30).

ANALIZA FOSTOJEĆEG STANJA

- 15

1.0. OSNOVNI PODACI 0 PRIRODNIM STRUXTURAMA

1.1. Položaj i vizuelna parcepcija

Posmatrana teritorij? pruža se po grebenu KoSutnjaka u nastavku sportskog centra, prerna severu, duž zapadne strane ulice Kneza Višeslava.

Glavna k.-rakteristika posmatrane površine jeste njen izuzetno istaknut položaj. Ona je na najvišero delu Košutnjaka, nedaleko od njegove najviše kote, kote 218, koju inače đrži filmski grad, a neposredno pored gra- nice teritorije obuhvaćene zadatkom je druga po visi- ni kota u Kosutnjaku* kota 205 , kod restorana ‘'Golf :. Citav ovaj potez vidljiv je sa raznih strana, jer okolo nađaleko nema većih brda, a naročito važna činjenica je da Košutnjak zatvara vizuru aa KalemOgdana preko ve- like okuke reke Save na takozvani savski amfitcatar, završavajući ga sa te strane. Upravo zbop toga veoma je važno šta će se na ovom mestu dalje dogadjati.

U odnosu na prirodne uslove posmatrani lokalitet zahte- va poseban tretroan. Radi se pre svega o reljefu i o po- ložaju u reljefu. Bitna je uloga koju ova teritorija ima u opštoj slici grada, a naročito u panorami sav- skog amfiteatra, koja je jedna od najlepSih beogradskih panorama. Maime, Košutnjak zatvara savski amfiteatar sa jupozapadne strane, jer iza njega noma drugih brda. Ovo je naročito bitčin elemenat panorame grada sa Kaleme^da- na prema jugu, preko okuke reks Save. Verovatno je to jedan od najlepših pcgleda na Beogr=d. Važno je da na ovoj teritoriji više ne b.ude visokih zgrada. Objekti koji postoje (vodotoranj i zgrada republičkcp meteorološkog zavoda) nisu takvi da bi znatnije rentetili liniju reljefa i uopšto ambijer.t u kome sada dcminira zelenilo. U svakom slučaju, radi se o položaju koji je manje intere-

16

suntan u odnosu na lokalne relacije. nepo u odnosu na daleke vizure.

Od ostalih elemenata prirodnih uslovljenosti veliki značaj iraa znatna izloienost posrcatrano£ lokaliteta vetru. Ograničenja u visini izcradnje koja su potre- bna zbo£ odnosa prema oblićima u reljefu i uopšte pre­ma arbijentalnim vrednostima slažu se take i sa orea- ničenjima koja nameću octrebe zaštite od vetra.

1.2. Reljef i litoloski ssstav ter-зпа

Već je dovoljno j^sno istaknuto da se radi o najvišem delu Kcšutnjaka. Ovaj deo ustvari je ro.zvodje izmedju sliva TopČiderske геке i sliva S.ive u užera smislu, prema Mekišu. Teren je delimično skoro ravan. NeŠto je strmiji deo prema ulici Đlagoja Parovića* do oko 10%, s tiia što mu se pad postepeno pcvećava kako se ide naniže. Po geološkoj strukturi podlo^a mu je ta~ kodje jednostnvna: u osnovi su krečnjaci i peščari, preko kojih je sloj lesa. Takva podloga je suva, pro- pustljiva .1 u prirodnim uslovima stanja stabilna.

1.3. Kliir.atskj uslovi

U blizini postoji mcteorcloška stanica Beograd-Filmski grad, u okviru filmskop ^rada u Košutnjaku, medjutim osmatranja na toi stanici vršena su krajnje neredovno, take da sc na pedatke sn nje ne шо?.е računati, niti oni moru dati bilo kakvu pouzdanu sliku o lokalnoj klimi. Sto je najvaznije, merenja vetra nisu vršena uopšte, jer stanica nema instruments za merenje vetra. Ovo je posebno. veliki nedostatak, s obzirom na izložen polo- žaj mesta. Nova zgrada Republičkcg metecrološkog zavoda postoji tek otskora, i sa lokaliteta £de je ona nikakvi

17

podaci- ukoliko ih ima,. nc mogu se smatrati merodavnim jer j-e eve-rvtualni period osmatranja ncznatan. Zatc se mo.ru dati samo neke. procene na osnovu analogija sa dru~ rim slionim lokalitctima. U ovon slučaju može se raču- nati na dosta pouzdane zaključke, jer se radi o otvore- nom lokalitctu, a na takvim mestima cbično preovladju- ju karakteristike opšte klime, kakve vladaju na većim prostranstvina u okolini.

Kako je već navedeno, radi se o jako izloženom mcstu. Zbog toga njegov položaj ima neke važnc karakteristike koje’mo^u imati ulogu značajnih ograniČavajućih faktora Radi se pre sve.ra o odnosu prema vetru- Približno se nože uzeti da je brzina vetra na pojedinim slično iz- lcženim lokalitctima gotovo dvaput veea nero u gradu.Na stanici Zeleno brdo (kota 245, kod Radio industrije blizu Cvetkcve mehane) Drcscčna godisnja vrednost br- zine jugoistočnog vetra - košave iznosila je, za period osmatranja 1 957-1965 . godine, 7,0 m/sec., prema svega 4>С m/sec za r.etcorološku opservatoriju Beograd, više Slavije kod dečje klinikc. Za nroleće i za isti period osmatranja razlika izmedju ova dva lokalitcta bila je još veća: 7,7 m/sec. za Zeleno brdo, prema svega 3,8 n/sec. zn meteorološku opservatoriju Beograd. Znači, na Zelenom brdu tacno dvaput više nego u gradu. Nigde na teritoriji grada nema drugih stanica koje mere vetar ali se može oCekivati slična situacija kao na Zelenom brdu, s obzirom na položaj. Ostali elementi klime manje su važni. Osunčavanje je povoljno, štaviše treba raču- nati na potrebu zaštite od sunca. Leti takodje treba ra Čunati na pojavu tzv. tropekih noći (tj. noći kada tem­perature ne opadaju ispod 20° C), 5to je redovna pojava na eksponiranim delovima reljefa. To je posledica sma- njenih dnevnih amplituda na sličniir položajima. Padavi- nc su bez znaf-aja.

19

1 •4 • PećoloSki sast?v i bonitet zeir.ljišta

Do p^dološkoj strukturi zemljište pripada tipu gajnjače ilcvaste па lesu. S obzirom па to da se radi o relativ- no ravnora zeir-ljiStu ono nije izlozeno.eroziji u znatni- joj meri. Pros tor je većiir. delom izgradjen, a slobodne povrčine su pr*_težno pod travnim pokrivačem. j^utohtonc. vegetacija je ista kao i u susednom Košut- njaku i pripada šuir.i hras.ta sladuna i cera, koja je irače tipska vegetacija za Sumadiju; ali na ovom pro- stc.ru od to vegetacije malo je ostalo. Susedni sport ski centar zasadjen je no vim vrstama i sva ta vegetacija našla j ovde sasvim od^ovarajuće stanište i dobro na- orecuje. -icgućnosti za ozelenjavanja prema tome su veo- na povoljne, ali bi bilo po?.eljno uneti autohtone vrste, da se posti.-ne i celinska veza ovoe prostora sa sused- nim KoSutnjakoRi. Ovo naročito važi za deo neposredno po­red ulice Kneza Višeslava.

Za bonitet zemljišta nerca podataka, s obzirom na to da se radi o površini koja se veo odavno ne koristi za po- lioprivrednu proizvodnju. Mcdjutim, preira stanju za susedno područjc južno od filmskojT grada, koje .ima po-- tpuno iste prirodne us love (ista ^eološka podlora,, isti Dedcloški pokrivač.. ista ckspozicija i nadir.orska visina i isti uslcvi lokalne klime), treba računati da se radi c zcmljištu visoke plodnosti, verovatno drure bonitetno klasc. Nema medjutim nikakvih uslova da se bilo ko^i deo ovor prostora koristi za poljoprivrednu proizvodnju.

1.5. Inžirnersko:?eološka ocena uslova izgradnje naselja

U rromentu izrade ovon elaborata-, planiranje slobodnih

19

površina razredjeno jc u dve variiante. Razlika izme­dju ove dve varijante je u tore $to je teren iavnoe zelenila u prvoj varijanti, п drujroj predvidjen za vi~ sokorrradnju. Počto drupa varijanta zahvata veći pros- tor za starbenu izrradnju a samim tin- i veću potrebu za ocenuinženjerskopeoloških uslova izrcradnje, u clabo ratu prikaza.ee se uslovi i drurc varijante.

1.5.1. Obrazlczsnje uslova izpradnjc objekata visokogradnje

^ • 2»

Pri razmatranju IG uslova iz,"radnje objekata visoko- rradnje, osnovni kriterijuni bili su ođređjivanje prirodnih sred?Lna za oslanjanje t'enel^nih konstrukci- ja-, sredina na koje ce se prenositi dopunsko optere- ćenje od objekata i prognoza ponažanjr pojedinih in- ?.enjersko-eolo?kih sredina pri izjjradnji objekata.

Radi lakše pro-leđnosti novoformirani blokovi predvidj ni z-л stanovanje oznaeeni su-sloviira od A-0» prilor 1. Ukoliko se jednn ili više blokova nalazi u jednoj IG sredini, IG usiovi iz.erađnje dati su skupno.

Ostali novoformirani blokovi su ili iz^radjeni (Hid- roireteorološki zavod, Ufrostitel jska škola i?!diplomat'- sko naselje) ili predvidjeni za sportsko rekreativni centar i javno zelenilo, tako da sc inženjerskogeolo- ška svojstva sredina za ove blokove пебе komentarisati

1.5.1.1. Inženjerskor-eolo^ki uslovi izgradn^e cbjekata u bloku A, П. D, H

Blok A se nalazi izmedju ulica Stevana Tcdcrovića i Kneza Višeslava. ;Den.ivelaci-ia torena u okviru bloka

20

iznosi 4-6 m. Unutar bloka postoji veći broj objckata individualno izcradnje (Prilol ).

Blok B zahvata deo terena od ulice Kneza ViŠeslava do novoprojektovane. istoimene ulice. Denivelacija terena iznosi 5 7m. (Prilog 1).

U bloku D i H vcć su sagradjena po dva objekta kolek- tivnog stanovanja i imaju male slobodnop prostora (Prilor 1). Denivelacija terena u okviru blokova ve- rovatno 6e se re§avati različitim kotama fundiranja pojedinih objekata.

Površinski deo terena u okviru ovih blokcvaizcradjen je od <31 • . dl'- i dl-pr sedimenats (poglavlje 2.3.2.- 2.3.4. )t debljine 9,2 - 12 metara a leže preko kre~ dnih* sedimenata - kračnjaka (Poglavlje 2.3. , Prilog2.1. - 2.3. ). Seđimenti đl najčešće se javljaju do dubine l.,5 2,5 m. od površine terena. Pored ovih u urbanizovanom đelu u površinskoj zoni nalazi se nasu- to tlo, Gcponovano uri nivelaciji terena bilo oko li- nijskih objekata ili visokorradnje, debljine 0,5 - 1,5 m. Nivo riodzen'-ne vc-de na ovorr. delu terena (konstatovan u bušotin?. BB 55) iznosi 7,5 n. od površine terena.

Ukoliko fundiranje . objekata izvede na 2 m. od d o - vršine terena, temeljna konstrukcija bi se oslanjala na lesoliki deluvijum (dl3 ) ili deluvijalne gline (dl^). Pri geostatičkim proračunima mopu se koristi- ti sledeće vrednosti parametara za (Prilog 6):

* E labor at * Inženjerskogeološkn istraživanja zanaselje ,!Golf,; na Banovom brdu - nivo UP-a. (Elaborat rada: SOUR ::6eozavodn ’

RO Institut za hidrogeološka i geomehanička istraživanja Beograd 1983.

21

-* lesoliki daluvijum (dl^)*'= 16 kN/шЗ f= 19° с = 1п kN/m2 Ms1 =3000-5000

kN/m2

- deluvijalne gline (dl^)4= 19 kN/ir.3 /'= 19° c = 15 kN/m2 Ms1-l+ = 2 . 793-5 . 319 kN/m2

Za ove vrste tla pri ispitivanju deformabilnih svojsta- va zapaženo je da ee pri dopunskim opterećenjima većim od 130 kN/m2 ostvaruju znatna slogan?a.

Pritisci od dcr>unskih opterećenja preriosiće se na deluvi- jalne giine (dl^) koje su svrstane u stišljivu sredinu, deluvijalno proluvijalne ^line (dl-pr) slabostišljive i na krečnjake kredne (K) koji predstavljaju praktično ne- stišljivu sredinu.

IG uslcvi izgradnje objekata u novoformiranim biokovima C, E> F i 0

Blok C se nalazi izmedju puta koji spaja ulice ?,arka Pu- cara - Xncza Višeslava i kote terena 190 m.n.v. Denivela- cija terena je oko 4 m. (Prilog 1).

Blok E sa istočne strane p.ranici se blokom C a sa zapadne ie opraničen ulicom ?,arka Pucara. Zahvata veću površinu slobodnog prostora. Denivelacija terena unutar ovog bloka iznosi 10 m. (Prilog 1).

Blok F zahvata deo terena izmedju ulice žarka Pucara i Izvorske. Denivelacija terena iznosi od 4-6 m. (prilog 1 ).

22

Blok 0 zahvata dec terena u na;'južni jem delu ispitiva- nop pođručja iznad ulice Blanoja Parc.viča sa denivela- cijoro terena od 9-12 m. (Prilog 1).

Denivelacija terena u okviru ovih blokova verovatno će sc rešavati različitim kotama fundiranja pojedinih ob- j ekata.

Površinski deo terena u okviru ovih blokova izpradjen je od lesa (1), lesolikog deluvijuma (dl^), deluvijal- nih (dl1'^) i deluvijalno proluvijalnih glina (dl-pr), debljine 6.,3 8,5 m. cko bušotine BB-45 oko 2,5 m, a lože orekc krednih sedimenata koji su u ovom delu za~ stupljeni u faciji krečnjaka, u jednom manjem delu blo- ka E u faciji konglomerata, i u faciji peščara u delu terena bloka 0 (Prilog 2.1. - 2.?.). Inženjerskogeolo- ška svojstva ovih sredina data su u poglavlju 2.3.1. -2.3.5. Eolski sedirrenti - les (1) javljaju se u povr- šinskom delu dubine 3,2 - 4,2 m. čiji je pokrvni deo humus debljine 0,2 - 0,5 m. U urbanizovanom delu u po- vršinskoj zoni nalazi sc nasuto tlo, deponovano pri nivelaciji terena bilo oko linijskih objekata ili ob- jekata visokogradnje debljine oko 0,5 - 1,0 m. Nivo podzemne vode u delu terena gde se planira blok C i E, iznosi iko 7,5 тг. od površine terena (konstatovan u bu~ šotini B3'-41) u sloju deluvijalno proluvijalnih glina.U delu terena gde se planirp blck C dubina nivoa pod- zenne vode iznosi oko 9,25 m. a javlja se u raspadnu- toj - drobinskoj zoni krednih sedimenata.

Ukoliko se fundir<=»nje objekata izvede na 2 m od povr- Sine terena. teneljna konstrukcija bi se oslanjala na les (l', Unutar lesa se razlikuju dva horizonta po sv^jiin IG svojstvina i parametriroa koji se mogu kori- stiti pri geostatičkim proračunima:

23

- za les do dubine 2,5 m.'■= 15 kN/m'3 . =19° c = 5 kN/m2

- za les od 2,5 - 4,2 m.= 18 kM/m3 ) =22° c = 3 kN/m2 Ms. _,f = 3623-7042 kN/m2

Zn ovu vrstu tla pri ispitivar.ju deformabilnih »svoj- stava zapažcno je da se pri doounskim cpterećenjima ve- ćir od 120 kN/m2 ostvaruju znatna sleganja.

Pritisci od dopunskih onterećenja prencsiće se na jedan de6 lesa, koji je svrstan u vrlo stišljivu sredinu,le~ soliki deluvijum (dlJ ) i deluvijalne cline (dl^E) koji su stišljivi, deluvijalno-proluvijalne gline (dl-pr) slabo stišljive i na kredne sediments - kročnjake, peščare, konglomerate koji su praktično nestišljivi. U legendi (Prilog 1) dati su parametri koji se koriste pri geostatičkim parametrima za svzku od ovih sredina.

Ukoliko se isplanira da slobodne pevršine u krugu dip- lomatskog naselja budu iskorišćene za izgradnju objeka-- ta, inženjerskogeološki uslovi izgradnje na tom delu terena pripadaju ovoj crunaciji,

1.5.1.3. IG uslovi izgradnje objekata unovoformiranim blokovima G, I i J

Blok G sc r. .lazi izmedju Izvorske i ncvoprojektovane ulice Kneza Višeslava. Unutar bloka cenivelacija tore- na iznosi oko 5 metara> (Prilog 1).

Blok I zahvata deo ispitivanog područja izmedju novo- projektcvane ulice Kneza Višeslava i Izvorske ulice. Denivelacija terena iznosi od 4-7 metara. U jednom delu

M S ^ 4 = 1355-3780 kN/m2i_ = 0 ,05 m ’

24

ovog bloka nalazi se napušteni majdan krečnjaka (Prilog 1 ).

Blok J sc nalazi izmedju Izvorske i ulice Kraijice Kata- rine sa denivelacijom terena oko 6 m. Unutar bloka pos- toii veći broj individualnih objekata (Prilog 1).

Ova postojeca denivelaciia terena u okviru pojedinih blokova verovatno će se rešavati različitim kotama fun- diranja pojedinih objekata.

Površinski deo terena u okviru bloka F, G, izpradjen je od lesa debljine 0,5 - 2>0 metra a lež.i na krečnjacima kredne starosti. U okviru bloka I i J u površinskom delu dubine 0,5 - 2,0 metara nalazi se dl a leži u severnom delu na konglomeratično peščarskoj seriji (oko bušotine BB U3), a u ostalom delu na krečnjacima,

(prilog 2.1. - 2.3. ). Nivo podzemne vode u ovom delu terena nije konstatovan.

Ukoliko se fundiranje objekata izvede na 2 metra cd površine terena, temeljna konstrukcija bi se oslanja- la na krečnjake, a oko bušotine BB-43 (u bloku I) na konglomeratično pešačku seriju. Inženjerskogeološka svojstva cvih sredina data su u po.^lavlju 2.3.5.

1.5.1.4. IG uslovi izgradnje objekata unovoformiranim blokovima K. L, M i N

Za bloka K i L, ,;Jugcicroiekt'■ je 1970. godine uradio elaborat za nivo glavnih gradjevinskih projekata pod nazivoir, Geomehanički elaborat stambenog bloka u ulici Kr^ljice Katarine na Banovom brdu u Beogradu", a za blok V i N pod nazivom Geomehan.icki elaborat za iz- gradnju centra MZ 'VII" sa osncvnom školom i kompleksom

ч

- 25 -

kolektivne građnje, na Banovom brdu1'., U bloku K već\ * \ *• • •

su izgrađjeni cbjckti kelektivnog s.tancvanja.

Кта nivou naših istraživanja može se reći da je povr-• * ! ■ I * "t •šinski deo terena izgradjen od lesa (l),(manjim delom. , lesolikog deluvijuma (dl^), deluvijalnih (đl^) i de- luvijalno-proluvijalnih glina (dl-pr) a leže preko kre­dnih sedimenata.koji su u ovom delu terena zastupljeni u faciji krečnjaka, peščara i laporaca.

Les se prcstire na.delu terena gde su .izgradjeni ob-. ! * • • I.1 • . ' • 'jekti knlektivnog stanovanja u bloku K i debljine je0,5 - 3,0 m, Lesoliki deluvijum je na ostalom delu terena na površini debljine 1,2 ~ 2,5 m. Nivo podzemne vode na ovom delu terenti iznosi od 8,5 - 11,1 metara od površine terena.

Kote fundiranja izvedenih i projektovanih objekatanan nisu -roznate. Ako bi se fundiranje nrojektovanih• : ; .1 - . tobjekata izvelo na 2 m. od površine terena temeljne konstrukcije bi se oslanjale na lesoliki deluvijum (dl1) ili deluvijalne gline (dlr-4). Pri geostatičkim proračunima mogu se koristiti parametri:

- za lesoliki deluvijum16 kK/m3 '.'=19° c = 10 kN/m2 3000-5 000 kN/m2

- za deluvijalne glinet- 19 kN/m3 V' = 19° c = 15 kN/m2 Msa^ = 27?3-5319 kN/m2

U ovim vrstam-a tla pri dopunskirr. opterećenjima većim od 130 kN/m2 ostvaruju se znatna sle^anja. Dopunska opterećenja od objekata prenosiće se jednim delom na dl^ i d l ^ koji predstavljaju stišljivu sredinu, na deluvijalno proluvijalne gline (dl-pr) slabostišljive,

- 26 -

i na kredne sedimente (кгебпјаке* peščaro i laporce) koji.predstavljaju praktično nestišljivu sredinu (prilog 2.3.}. Na manjem delu tercna u blcku L u bli- zini ulice Beogradski bataljon, krečnjak se nalazi u blizini površine terena, prekriven đl^ debljine 1,2-2,1 m. оа će prilikom iskopa za temeljne jame biti potrebna upctreba cksploziva.

1.5.2. IQ uslovi izgradnje saobraćajnica sa pratećcm infrastrukturom

:Na ispitivanom prostoru projektovane su saobraćajnice koje medjusobno povezuju pojedine novoprojektovane blokove. Kekc od njih su već izgradjene sa savreme- nom kolovoznom konstrukcijom, a veći broj ulica jesa makadamcm.

U' momenta izrade elaborate nisu nam poznata nivelaci- ona rešenja saobraćajnica te 6c detaljniji podaci o inženjerskogeološkim sredinama, njihovim debljinama, nosivosti podlore, debljini kolovozne konstrukcije, biti dati u sledecim fazama projektovanja.

1.5.2.1. IG uslovi izgradnje nastavka žarkovačke ulice sa pratećom infrastrukturom

Iz priloga broj 1, se vidi da je r.ovoprojektovana ulica nastavak već postoječe žarkovačke ulice a nalazi se iz­medju ulice Beogradskor bataljona i ulice Kneza Vlšeslava. Dugina saobraćajnice je 0+345 m. širina kolovoza 7 me- tara sa trotcarom sa obe strane širine 5 metara. Apsolu- tne kote tercna pr> trasi saobraćajnice kreću se od 1S8-186 m.n.v.

27

Iz priloga 2.3. se vidi da je površinski deo terena izgradjen od lesa (1), lesolikog deluvijuma (dl1), deluvijalnih (dlpp) i deluvijalno proluvijalnih &li- na (dl-pr), svc debljine 10-13 metara, a leže preko krednih sedimcnata koji su u ovom delu terena zastu- pljeni u fazi krečnjaka. Inženjerskogeološka svojstva ovih sredina data su u poplavlju 2.3.1. - 2.3.5. - Nivo podzemne vode konstatovan ubušotini BB-50 iz­nosi 8,2 metra.

Pri izgradnji saobraćajnice biće angažovan les koji se u Dovršinskom delu nalazi debljine 3-5 m. (Prilog2.3. ). Pokrovni deo lesa je humus debljine 0,1 - 0,3 ip, a lokalno se nalazi i nasut materijal neujednačene deblj ine.

Laboratoriiskim ispitivanjima dcbijene su sledeće vrednosti lesa

max = W = CBR =- -....... opt - ..— •

- 28 -

2.C. OSNOVNI PODACI 0 STVORSNIM (FIZIČKIM) STRUKTURAMA2.1. Suprastruktura

Pcdaci koji ćo biti prikazani u sleđećim tabelama i usput kjmcntansrxnii odncsi se na područje istrraživanja izmedju ulic- : Kneza ViSeslava, Stevana Trdorovica, Krai j ice Kata- rine, Beogradskp^ bataljcna> Nedeljka čabrinovića, Blagoja ^arovića i rekreativno-sportskog ' ccntra ,:Košutnjak“.

2.1.1.‘PovrŠine bloka „ .Tabela 1.Brojbloka

P m2 brUtO Ш sao^raSaj

1. 9.839 8 .605 1.2942. r 15.926 13.586 2. 340.3. 10.507 9.025 1.4824. 26.873 23.590 3.2835. 19.752 18 .000 1.7526. 15.597 14 .190 1.4077. 29.224 25.880 3.3448. 29.820 27.685 2.1359. 13.565 12.545 1.020

1C. 56.114 52.760 3.35411; G.292 6.860 1.4 3212. 4 7.390 43.990 3.40013. 24.534 22.980 1.55414. 7.700 7.C70 63015. 81.665 79.105 2.56016. 23.362 21 .997 1.3651-16 M2.02 ha. 38.79 ha 3.2 3 ha17. 24.85 5 22.025 2.83018. 7.237 6.050 1.18719. 12.06 0 9.740 2.32020. 13.234 11.300 1.93421. 4.197 3.287 91022. 7.109 5.754 1. 35523. 7.610 5.515 1 .09524. 11 .400 10.440 96025. 10.027 8 .652 1.37526. 7.335 5.510 1.77527. 14 ,675 12.705 1.97028. 27.000 22 . 385 4.11529. 13.862 10.670 3.19230. 13.005 10.675 3.13031. 16.610 12.520 4.09017-31 19.1П ha 15.88 ha 3.22 ha >’JKIJPNOPODRUWr 61.12 ha. 54.67 ha 6.45 haDUP a1-31:

29 -

Analiza postojećeg stanja pokazala je da p.odručje koje je predmet detaljnog plana, s obzirom na poštojeću name- nu površina, ižgradjenu fizičku strukturu i pravce gra- .vitacije, čine -u suštlni dve zone, kcje razgraničava ulica Beogradskop bataljona. Zona iznad ove ulice je po svom položaju dodirna tačka zone zelenila (park-šume "Košutnjak’5 > i zone rekreacije (spcrtsko-rekreativnog centra ,fKosutnjak':). U njcj je pretežno zastupljeno po- rodično stanovanje u objektima na velikim parcelama, a pored toga prisutne su i druge namene. Zona ispod ulice Beogradskog bataljona je isključivo stambenog karaktera i čine je objekti nehigijenskog naselja kao i blokovi po- rcdičnog i kolektivnog stanovanja sa objektima dobrog kvaliteta.Zagornju zonu karakteristično je da postojeće ulice uglav- nom ne formiraju zaokružene blokove i da u tom pogledu ceo prostor deluje dosta haotično. Takodje, procenat površina namenjenih saobraćaju je u odnosu na celu teritoriju veoma mali* dok su uostojece ulice lošeg kvaliteta i mahoir bez asfaltnog zastora.

U zoni ispod Beogradskog bataljona uglavnom postoje čvršće formirani stambeni blokovi, i samo je u nehigijenskom na- selju mreža ulica slabije izražena i lošeg kvaliteta.S obzirom na postojeće razlike ove dve zone su u svim kvantifikacijama postojećeg stanja tretirane odvojeno, s tim što je na kraju svakc tabele dat i njihov sumarni prikaz.

- 30 -

, Izpradjenost neto pcvršine bloka Tabela 2.

Brojbloka

F m2 pod objoktima

P m2 slobodn:

% iz?_;ra- d djenosti

F m2- razv.

brutoobjekata

!,i,: indeks izpradj.

1 2 3 4 ЕГ ! 61 I•L • 38 5 8.220 4 ,47 385 0,042. 2.318 11.268 17,06 9.721 0,723. 220 18.805 2,44 220 0,024. 4 .624 18.966 19,60 14 .303 0,615. • • ‘ 1,C30 16.970 5,72 1.078 0,066. 88^ 13.306 6,23 992 0,077. '1. 144 24.736 4 ,42 1. 144 0,048. 1„ 046 26.639 3,78 1.370 0,059. % “ 12.545 - - -

10.f‘ v 2.419 50.341 4 .58 2.659 0,0511. 882 5.978 12,85 882 0,1312. 3.666 40.324 8,33 8 .466 0,1913, 931 22.049 4,05 997 0,0414. 4 27 6 .64 3 6,04 427 0,0615. ii.025 75.080 5,09 6 .995 0,0916. 447 21.550 2,03 447 0,021-16 24 .•448 363.420 6,30 50 .086 0,1317. 3.90S 18.216 17,29 12 .119 0,5518. 1.337 4.713 22,10 3.057 0,5119. 2.086 7.654 21,42 4 .644 0,4820. 1 .950 9.340 17,35 1.960 0,1721. 582 2 .705 17 ,71 582 0,1822. 706 5.048 12,27 706 0,1223. 1.197 5.318 18,37 1.197 0,1824. 1.502 8 .838 15 ,34 1.717 0,1625. i .380 7.272 15,95 1.380 0,1626. 583 5.027 10,39 533 0,1027. 151 12.554 1,19 151 0,1123 . 3 597 19.288 15,72 7.917 0,3429. 2.064 8.60S 19,34 5.096 0,48304 2.319 8 .356 21,72 5.341 0,5031. 2.734 9.785 21 ,84 6.333 0,5117-31______ 26.107 132 .720 16,44_______ 52.738________ 0,33PUP:_______ 5 0,555 496 .140 9,25______ 102 .874________ 0,19

31

Zonu iznad ulice Beogradskog bataljona karakterišu .. niži stambeni objekti, pretežno visine- P i P+l. Izdva- jaju se dva visoka cbjekta visine P+12 i P+16 (završni objekti dva niza solitera) i objckat Rcpubličkog hidro-

' ‘ neteorcloškog zavoda čija maksiir.alna spratnost iznosi F+7. Prizcmni objekti, kojih ima najviše, uglavnom se nalaze na velikim parcelarna, cd kojih neke dostižu du- binu i do 100 m. Prisutne su i velike neizgradjene po- vršine (šuma, voćnjaci, terasasta padina izmedju soli­tera, iznad ul. Steve Todorovića, tereni sportskog družtva ’'čukarički”), kao i kompleks “diplomatskog na- selja55, sa veoma malim procentom i indeksom izgradje- nosti, Ove karakteristike terena i fizičke strukture rezultirale su relativno malim procentom i indeksom izgradjenosti> za celu zonu iznad ulice Beogradskog ;bataljona.

U zoni-ispod ulica Beogradskog bataljona dominira tako- ..'_dje prizemna stambena gradnja, ali na veoma malim par-

celama rcusto izgradjenim, i sa velikim procentom bes- pravne gradnjc i nehigijenskih objekata. U t»/oj zoni po- stoje i blokovi porodičnih stambenih objekata visine P+l na manjim uredjenim parcelama, kao i grupacija no- vih stambenih objekata visine P+2 do P+3 uz ulicu Beo­gradskog bataljona. Procenat izgradjenosti, koji se u pojedinim blokevima kreće do 2 2%, u sumarnoj slici za celu zonu 'ublažen je postojanjem većih neizgradjenih i neuredjenih površina kcje se malim delom koriste kao obradive.

- 32 -2.1.3. Korišćenje teritorije

Tabela 3.

бгој P m2 za stanovarne P ir2 slobodne oovršine P m2 P m2bloka ]<blek-

tivnoPoro-dično

Kolekt. ’’diplom. ‘

Ukvrjno Sport. Javno centar zelen.

Obrad. . povrS.

Ukupno zadelat.

ukuprnetobloka

1 2 3 4 5 6 7 8 9 " 1ТГ ll1. 2.100 - 2.100 6.505 - 6.505 - 8.6052. 5.501 8.085 - 13.586 - - - - - 13.5863. - 2.825 - 2.825 - 6.200 - 6.200 - 9.2054. 5.600 14.990 ' 20.590 - 3.000 - 3.000 - 23.5905. - 8.975 - •8.975 - 6.325 2.700 9.025 - 18.0006 . - 7.950 - 7.950 - 4.365 1.875 6.240 - 14.1907. - 9.900 - 9.900 *- 15.980 - 11.980 - 25.8808. - 15.100 - 15.100 - 9.085 3.500 12.585 - 27.6859. - - - 12.545 - - 12.545 - 12.54510. - 7.400 - 7.400 32.510 11.800 - 44.310 1.050 72.76011. - 6,850 - 6.860 - - - - - 6.86012. 5.350 - 5.350 - 9.200 - 9.200 29.440 43.99013. - 7.550 - 7.550 - 15.430 - 15.430 - 22.980li+. ч* 5.070 ~ 5.070 - 2.000 - 2.000 - 7.07015. - 9.900 48.500 58.500 ••• 15.205 5.400 20.605 - 79.12516. 4.550 4.550 17.447 17.447 - 21.9971-16 11.101 115.905 48.600 175.606 45.055 123.242 13.475 181.772 30.490 387.86817. 20.425 1.300 - 21.725 300 - 300 - 22.02518. - 6.050 - 6.050 - - - - - 6.050IS. - 9.740 - 9.740 - - - - - 9.74020. - 11.300 - 11.300 - - - - - 11.30021. - 2.937 - 2.937 350 - 350 - 3.28722. - 3.554 - 3.554 - 2.200 - 2.200 - 5.75423. - 6.515 - 6.515 - - - - - 6.51524. - 6.040 - 604 - 3.300 1.100 4.400 - 10.44025. - 5.802 - 5.802 2.850 - 2.850 - 8.65226. - 4.910 - 4.910 700 - 700 - 5.61027. - 1.100 - 1.100 - 11.605 - 11.605 - 12.70528. *• 22.885 • 22.885 - - - - 22.88529. 2.437 8.233 - 1C.S7C - - - - - 10.67030. - 10.675 - 10.675 •• - - - - 10.67531. - 9.820 - S.320 - 2.700 - 2.700 - 12.52017-31 22.862 110.861 — 133.723 24.005 1.100 25.105 - 158.823

UKUPNO FODRUČJE DUF-a 33.9631-г22----------

226.766 48.60C 303.329 45.055 147.247 14.575 206.877 30.490 546.696

- зз.г' -

Na celom analiziraonom području dominantna je funkcija porodičnog stanovanja. U zoni iznad ulice Beogradskog bataljona u okviru sta- novanja, izdvajaju se dva visoka objekta kolektivnog stanovanja, vi- sine P+13 i P+16 i dva aneksa uz njih spratncsti P+3 i P+4. Kao po- seban vid stanovanja javlja se "diplomatsko naseljef;, u zasebnim ili dvojnim objektima, ali na zajeđničkoj parceli i sa zajedničkin pratoćim površinama, tc je u analizi tretirano kao vid kolektivnog stanovanja. Kao površine namcnjene porodičnom stanovanju* računate su i ba§te i voćnjaci koji se nalaze u okviru parcele na kojima su stambeni objekti. Kako su ove parcele često veoma velike, to treba imati u vidu kao izvestan korektivni faktor ukupne površine namenje- ne porcdičnom stanovanju.Površine za stanovanja čine približno 42% celokupne teritorije ove zone.Pod slobodnim povrSinama, podrazumevaju se novršine sportsko-rekrea-. . 1 • ’ * ’ • tivnog centra, javnog zelenila i obradive površine. One zajedno čine

pribl^žno 43% ukupne teritorije. Od toga najveću površinu zauzima javno zelenilo, oko 29% cele teritorije, dok najmanji procenat pripada zase­bnim obradivim površinama oko 3%.U okviru površina za delatnostidominiraju koir.plcks Republičkog hidro- meteorološkog zavoda SR Srbije, i kompleks Više ugostiteljske škole, koji zajedno zauzimaju površinu od 2,9 ha. Ostale đelatnosti, pretežno poslovne namene, nalaze se na površini od oko. 0,1 ha. U njih ulaze klub sportsko-rekreativnog centra !:čukaricki‘; sa sadržajima ugostiteljstva i poslovanja i dva poslcvna objekta RO ' Naš stan,: i "Neimar".U zoni ispod ulice Beogradskog bataljona zastupljcno je isključivo sta-. novanje na površini od oko 13 ha, pretežno pcrodično. Od toga* u okviru nehigijenskog naselja nalzi se 41.158 ha. što čini 31% ukupne površine za stanovanje u ovoj zoni. Pored porodičnog stanovanja prisutna je grupacija šest novih objekata kolektivnog stanovanja uz ulicu Beograd­skog bataljona. Poslovanja u ovoj zoni gotovo nema, a u okviru slobodnih površina dominira javno zelenilo, koje č-ine uglavnom zapuštene i neure- djene površine od oko 2,1 ha. Pored njega, ima i nešto obradivih povr- šina na zasebnim parcelama, oko 0,1 ha.Ukupna površina namenjena stanovanju, na celoir. području GUP-a iznosi oko 50%, delatnostima 5%, slobodne površine zauzimaju oko 35% celokupne teritorije, dok oko 10% otpada na površine za saobraćaj.

<..1.4. Xvalitat gr»adjev?.nf ко., f •> ' ? m2 1 *1: o' Tabela 4.- r °3 - . ..StaES^m. ~ ~ Za d e J a t n o s 'L 'j . "______^famToblekat i 'g a r a že ~~ ОоБалbloka Los Sreanii loJar Ukupno U>S Srecinii Ebbar Ukupno Eol Sredrm Dobar Gkutno rrariievinski fond l 2 4 g 6 7 5”— r 10' 11 J---- 15---- % ---:---- fiL-J-- w ------

I. 80 275 _ 355 30 _ 30 3652. 241 86 9.124 9.451 •- - - v ~ 77 - 193 270 9.7213. 192 - - 192 - 28 - - 28 — - 2204. 1.353 603 11.578 13.540 - 27 - 27 351 — 385 736 14.3035. 888 56 - 944 - - — - 134 - 134 1.0785. 510 257 77 344 - - - - 148 — - 148 9927. 656 72 1.007 - - ' - - 137 _ _ 137 1.1449.9 533 164 500 1.297 - - - 73 - - 73 1.37010. 508 355 52 915 _ 600 970 1.570 170 _ 174 2.65911. 4 36 187 210 833 ~ - 49 - 49 88212. 408 172 122 702 - — 7.443 7.443 110 — 211. 321 8.46613. 212 443 ~ 955 - ~ - 142 _ 142 99714. 261 85 •4» 346 - - - ... 81 — - 81 42715. 162 '• 5.958 6.120 - - - 185 — 890 875 6.99516. 105 114 "62 331 - - - - 66 - - 66 • 447T--16 6.322 3.152 27.778 37.762 - 68Š 8.413 5.095 1.727 - 1.475 3.206 б с ш е г ......17. - lO.oOd 10.Č3Ć) - - - - 24 - 1.265 1.2 9 12.11918. - - г!.о23 2.623 - - - - 67 - 367 434 3.05719. 250 - ?.°S5 4.105 • -• ~ — 24 - 515 539 4.64420. 1.556 132 1.688 - - - 272 - - 272 1.96021. 5C4 43 - 547 - - i. 35 - - 35 58222. 553 - 59 617 18 *- 18 71 - 71 70623. 1.046 - - 1.0U6 - - -» 151 • — — 151 1.19724. 1.317 116 1.433 - 284 — 284 1.71725. 1.193 40 1.233 - - •- 147 - - 147 1.38026. 236 12b 72 496 - - - 87 - — 87 53827. 151 - r- 151 - - - — — — - .15123. 313 .322 6.?86 6.927 .. .» . 48 48 359 — 583 942 7.91723. - \ .088 4.588 - - - - 193 — 315 508 5.09630. 143 30 4,r58 4.791 - - •• 134 - 416 550 5.34131. - 220 5.535 5.755 40 - 40 105 - 438 543 6.338ГГ“ЗТ'7.51ГЗ 1.Ш ' 33.176 L6.830 18 40 4£ m 1.933 - 3.M9 5.S5F. ‘ 52.788UKUPNOPODRUČJEDUP-al4.385 4.273 1-31

65.Pr4 £4.612 18 725 8.461 9,204 3.680 - 5.378 9.058 102.874

35

Kvalitet gradjevinskog fonda na celom analiziranom podrucju je veoma neujednačen.. ali se mogu izdvcjiti manje prostorne celino (blokovi) u okviru kojih se nalaze objekti približnc sličnog kva- liteta. . ' .... : I ...... :■-U -zoni iznad ulice Beogradskog bataljona, posmatrajući sum.u brute razvijenih gradjevinskih površina, dominiraju objekti dobrog kva- liteta i u okviru stanovanja i u okviru delatnosti. To proistioe iz činjenica da su objekti lošeg kvaliteta uglavnoir. prizerrni > dok su stambeni objekti dobrog kvaliteta mahom v.isine P+l. Zatim.sta- novanje se nalazi u dva kvalitetna objekt= visine P+13 i P+16 i dva aneksa visine P+3. Takodje značajno jo i prisustvo : diplcmat- skog naselja' sa sedam zasebnih i šest dvojnih objekata izuzetno dobrog kvaliteta i visokor standarda stanovanja, a još jedna takva grupacija objekata se gradi. Debar stambeni gradjevinski fon čine i porodi^r.i objekti uz ulicc Steve Todorovića i Krai j ice Katarine,- dok su estali ;stambeni objekti mahom lošeg kvaliteta.r*Gr^djevinski fond za delatnosti je dobrog kvaliteta* a u okviru. _ njeea se ističe .objekat Republičkog hidroir.cteoFoloSkog zavoda i ob •jeka-t Više ugo'STitelisk'e škole.Cd pomoćnih objekata i earazas dobrog kvaliteta4 su garaže i pomo- ćne prostorije u okviru kvalitetnih stambenih objekata, dok su go- tovo svi bespravno dozidani -pomoćni objekti loši.U zoni ispod Beogradskog bataljona prema bruto razvijenog gradje- vinskoj pcvršini dominira takodje dobar rradjevinski fend, i evi- dentna je njegova jasna prostorna izdvojenost od stambenih objeka- ta nehigijenskog naselja. Gradjevinski fond dobrcg kvaliteta cine ncvi stambeni Objekti visine P+2 do P+3 uz ulicu Beogradskog bata­ljona i šest blokova kvalitetnih porodičnih zgrada visine P+l na uredjenim parcclama. Ostatak gradjevinskog fonda cine.prizemni•ob- jekti izuzetno loSeg kvaliteta sa niskim stepenom korounalne oprem* 1jenosti> .bcz priključka na kanalizaciju,zidani u'lošem materijalu na gusto izgradjenim parcelama, sa velikim brojem bespravno dczida nih prostorija, koje? iako neadekvatne, mahom služe za stanovanje.Garaže dobrog kvaliteta nalaze sc uz nove objekte kolektivnog sta- novanja i kvalitetne porodične objekte. Svi ostali pomočni objekti su izuzetno lošeg kvaliteta.

36

2.1.5. Stanovi i stanovnici

Broj Broj stanova u objektiira Bro-j domaćinstava u cbjekt. Broj starovnika u objek.bloka Losiro Srednj. Ebbrim Ukupno Lošur. Sredni. Dobrin Ukupno Lošiir. Sređnj .Dobrim ukupno1 2 a 4 5 Б 7 S" ' 1 10 11 12 13

1. 2 5 _ 7 2 5 7 6 14 202. 4 1 115 120 4 1 151 156 19 8 391 4183. 5 - - 5 7 - - 7 15 - - 154. 33 20 128 101 36 22 140 190 94 53 391 5385. 25 1 - 26 30 3 - 33 81 8 - 896. 11 5 1 17 11 4 1 16 34 12 4 50n t . 14 4 1 19 17 6 2 25 49 17 4 708.Q 10 5 4 19 13 5 4 22 38 12 15 65П/ « 10. 10 4 1 15 13 6 1 20 36 16 4 5611. 11 3 3 17 11 4 3 18 26 8 9 4312. 11 2 2 15 11 3 2 16 34 10 6 5013. 9 6 - 15 9 7 - 16 25 23 - 4814. 6 2 ~ 8 8 2 ~ 10 24 4 - 2815. 3 3 21 27 3 4 22 29 11 13 67 9116. 2 3 2 7 2 3 2 7 6 10 7 231-16 156 64 • 278 49S 177 75 320 580 498 208 898 1.60417. 5 78 83 7 _ 85 92 16 _ 344 36018. - - 23 23 - - 34 34 - - 86 8610. 5 - 30 35 6 - 51 57 13 - 144 15720. 37 2 - 39 46 3 - 49 134 6 _ 14021. 10 - ~ 10 IQ - ' - 10 26 _ _ 2622. 10 » 1 11 12 - 1 13 32 _ 3 3523. 29 - - 29 33 - - 33 87 8724. 30 3 - 33 36 3 39 103 7 — 11025. 35 2 - 37 40 2 2 101 5 — 1C626. 6 3 1 10 10 3 2 15 28 7 5 4027. 4 - Ш . 4 4 - - 4 8 - - 820. 12 4 84 100 14 7 106 127 30 19 295 34420. - 52 52 - - 59 59 - - 153 15330. 4 A

J. 44’ 43 4 - 45 49 8 - 150 15831. — 5 54 59 - 4 50 62 - 8 199 20717-37 187 20 367 574 222 22 441 685 586 52 1.379 2.017Ш Ш ГrOBRUčJE

343 BU 6U5 1.072 399 97 76S 1.255 1.084 260 2.277 3.621

37

U zoni iznad ulice Bco.eradskog bataljona nalazi se 46% ukup-- nog broja stanova. Od tor,a j® 31% u objektima lošeg, 13% u objektima srednjeg i 56* u objektima dcbrog kvaliteta. Broj đomaćinstava je za 82 veći od broja stanova, ili, 14% ukup- nog brcja domaćinstava nema svoj stan. Prosečna površina stana (neto) iznosi- 58* m2, a na svakog stanovnika dolazi 18 m2.U donjoj zoni, u objektima lošeg kvaliteta nalazi se 33% sta­nova. srednjeg 3%., a u objektima dobrog kvaliteta 5 + % ukupnog broja stanova na ovoj teritoriji.Domaćinstava ima 111 više od broja stanova, ili 16% domaćin* stava nema zaseban stan. Prosečna neto površina stana je 6 3 m2 a na svakog stanovnika dolazi 18 m2.Medjutim* treba imati u vidu da u obc zone postoje po jedna stambena cclina koje su atipične u odnosu na prosek stanova­nja. U zoni iznad Beogradskoc. bataljona to je T;diplomatsko naselje” sa visokim standardom stanovanja i stanovima 200-250 m2 take da u tom bloku-.posmatrano u celini ima na 4.708 m2 stambene površine samo 27 stanova (29 dcnaćinstava) i 51 sta- Tiovnik5 što čini oko 174 m2 po stanu i 5 2 m2 po stanovniku.U donjoj zoni, uz ulicu Beorradskog bataljona, postcji sest novih objekata sa stanovima u proseku 100 - 150 m2, tako da đe u ovom bloku dobija 100 m2 po stanu i 2 3 m2 pc stanovniku.Kada se izuzmu ova dva bloka, u gprnjoj zrni dobija se pro- sočna veličina stana 52 m2 i 16 m2/stanovniku9 a u donjoj zoni 56 m2 i 16..7 m2/stanovniku.U objektima nehigijenskog naselja prosečna veličina stana je 32 m2, sa 10 m2/stanovniku.

38 -

2.1.6. Korisnici i zaposleniTabela 6.

Brojbloka Broj zaposlenih Broj korisnika

1. 2 42. - -

3. 2 «44 . - -

5. • - -5. -7. — _

3. -

9! - ~ ^10. 73 150+ 30011. -

12. 359 1421 ♦ 372213. - -

14. -15. -

16. - -1 16 436 1579 + 300 + 378217. _

IS. -

19. - -

20. - -

21. - -

22. 2 323. - -

24. - -

25. - -

26. - -

27. - -

28. 4 429. - -

30. - -

31. 217-31 8 9

Ш Ј ШPODRUČJEP0DRUČJEDUF-a1-31

444 1588 + 300 + 3 7S2

3C0 u tcku celop dana ** 37t‘2 vanredna students

- 39

Delatnosti zastupljene na analiziranom pođručju u glavnom nisu u vezi sa potrebama i životcm okolnih stanovnika.Gotovo svi prostori za delatnosti nalaze se u zoni iznad ulice Beogradskog bataljona. Medju njima doreinira kompleks Republičkog hidrometeorolcškcg zavoda uz ulicu Kneza Višeslava, sa oko 300 zaposlenih. Sa ovim kompleksom graniči se kompleks Više ugcsti- te-ljske škole, sa 5 5 zaposlenih, 1.M6 redovnih i 3 . 78 2 vanred- nih studenta. Godišnje se upiše (podaci za školsku 1982/83 godinu) 25 0 redovnih i 22 5 vanrednih studenata.U okviru sportsko-rekreativnog centra 7ičukarički' postoji obje- kat kluba u kome se, pored prostorija kluba, nalazi privatni restoran i deo poslovnog p'ros'tora PO : Naš stan” čiji jc cbje- kat u ne.posrednom susedstvu. U celcir, obj*ktu ima ukupno 12 za­poslenih. Pored ulaza na fudbalski st?.dion postoji još jedan wanji- ofcj-GkafkoJ-i služi kao magacin kluba.. sa jednim zapos- lenim,. Poslcvni prostor F.O ifNiaS star."' i :Neinar' smešten je u dva montažna objekta pored kluba "čukarički", uz ulicu Bec- д-radskog bataljona sa ukupno oko 60 zaposlenih.Pored tih sadržaja u ovoj zoni postoje tri manja prodajna ob jekta za prodaju uplavnom Drehrambenih artikala, od kojih su dva tipa kioska., sa ukupno 3 zaposlena.

U kupan broj kcrisnika u jednom momentu u ovim. prodajnin ob- jektima je 12. Ercj korisnika (mesta) u restoranu je oko 15 0, a dnevna poseta terena i prostorija Ifčukaričkog” oko 300.Ukupan broj zaposlenih u ovoj zoni je ^36 a broj korisnika 1.579 + 300 (dnevna peseta “Cukaričkog ) + 3.752 (vanredni studenti Više ugostiteljske Skole).

U zoni ispod Beogradskog bataljona nema gotovo nikakvih de- latnosti izuzev jednog kioska za prodaju prehrambenih arti­kala, jednog privatnog pekara i dve autorcehaničarske radionice.

- 40 -

2.1.7* Objekti društvenih delatnosti

Mreža i kapaciteti objekata društvenog standarda ana- lizirani su u funkciji područja funkcionalnih celina *1 i 4 . Konstatovana je dobra opsluženost mrežcm ob- jekta sto s g može dokazati sledećim pokazateljima:

1. Predškolske ustanove

Funkci-onalnacelirvi

Mesns7-ajednica

Згој sta • novn.

Brojusta-nova

Brojmesta

%obu~hvata

m2g.p.korisn.

m2 p.k. korisn.

1 03 11.200 3 960 85% 5,0 13,44 06/

0711.301 1 140 17% 2,36 14,3

Ukiipncrazma*tranjaširater.istoč.odFbžeške

22.501 4 1.100 54% 4,60 13,5

Procenjeni obuhvat dece sa područne teritorije raču- najuči sa pretpostavkom da 60-75% korisnika dclazi sa mesnih zajsdnica ''Mihaj lcvac" , • Milan-Tomić-čare i Elagoje Parović’' je 54% §to prostavlja ciljnc stanje za 1985. god. Ukupni kanaciteti su uključili i nena- nenski građjen objekat dečije ustanove "Sportski cen- tar koji l pored perifernog položaja ima veoma dobre komparativne prednosti. Prisutan je medjutim problem

Nureraei^a preuzeta iz Prostome celine Banovo brdo-Zarkovo" pri čermi celinu 1 čini dec: mesne zajeđnice ;!Mihailovac” a ce- linu 4 dcc: Mesne zajednice ’’Milan Tomić~čare?5 i Mesne zajed- nice wBlr»goje Parović"Vrtić jchadja 139 dece od kojih je 46% sa dela Banovog brda istočro od rbžeške ulioe.

- 1*1 -

noravnomcrne mreže ustancva: sa približno jednakim •brojem stanovnika cdnos broja mesta u dečjim usta- novama na podcelinama 1:4 je u razmeri 5,86:1.

Ova dispropcrcija će se ublažiti novoplaniranom nre- žom objekata u sledećoj etari izgradnje objekata pra- teće.cr standarda. Dalja preporuka bi bila da se u cilju stvaranja boljih uslova funkcionisanja izvrši proši- renje postojećep gradjevinskog prostora za novih 600 m" kako bi standard po korisniku izneo minimalnih 6,00 m2 ђ.р. po detetu.

2. Osnovne Škole

Kapaciteti škole "Banović Stahir.ja,: u ul. Kneza Više- slava take su dimenzionisani da imaiu rezerve i u za- tvorenirr. i u orvorenim prostorima. U odnosu na broj učenika (1.003) broj uCionica (16) i dvosmenu nasta- vu standard cradjevinske površine je prebačen za 34% a površine parcele za 100%.Realno, škola, ukoliko bi se koristile rezerve u pro- storu moze da primi 1.350 učenika., što odgovara popu- laciji od 14.110 stanovnika.

U odnosu na utvrdjene gravitacijske podcoline 1 i M stanje je sledeće:

Funkci- t-fesna Broj Kapaciteti osnovnih školaonal. газе- sta- 1983. ;iod.celina dnicr. ncvn. tfroi

ust.BrojuSen.

m2 g.p. učen.

m2 p.k. učen.

1 03 11.200 1 1.003 9,40 37,504 06/

G?11.301 - - -

Ukupno razmtr. Sirs teritorija južno od Po?:eške

22.501 1 1.003 9,40 37,50

42

U pogledu ^rostorne organizacije za planiranu rekon- strukciju biokcva u sastavu funkcicnalne celine 4 tre- ba rezervisati prostor za izgradnju osraogodišnje škole.

3. Prostori mesnih zajednica

Svedeni su na minimum i ne mogu se iskazati standar- dima. Bibliotečki punkt i univerzalna sala imaju ka- rakter rejonskog društvenog centra i kompenzuju nedc- statak sndržaja za nivo stambene zajednice. Zbog ma- lih gustina stanovanja i obodnog položaja ovog objek­ta (ul Požcška) i udaljenosti od cvih centara okup- ljanja i društvenog života veće su od poželjnih.

2.1.8. Zelenilo.. sport i rekreacija

Analizom postoječeg stanja zelenila г.а terenu utvrdje- no je da postoji nekoliko tipova kategorija zelenih površina, koje čine ukupnu sliku stanja zelenila unu- tar granica ovog planskog dokumenta, to su:

I. Javne zelene površine1. Šume2. blokovsko zelenilo kolektivnog stanovanja

II. Zelenilo na individualnim parcelam^ porodičnog stanovanja

III. Sportsko-rckreativne površine

I. Javne zelene povrŠine u granicama ovofplanskog dckumenta čine dve manje površine pod *umom i zeleni prostori u okviru zone kolektivnog stanovanja

1. SumeNa prcstcru izmedju ulice Kneza Višeslava, objekata

- U3 -

kolektivnop- stanovanja i parcela sa baštama i voćnjacima erzistira veoma kvalitetna mešovita pretežno lišćarska š.uma koju čine. hrast sladun, сег, hrat beljik, lipa, klen i pajavac, brdski jasen. U šuni su konstatcvani i primerci crnog bora koji so ovde javljaju kao rezultat antropcgenog faktora.

Drveće je staro preko 4 0 podina i veoma dobrog zđrav- stvenog stanja i vitalnosti pa šuma danas predstavlja dragoceni stečeni kvalitet o v o .t prostora. Ovaj deo šume pc svom sastavu odctovara susednom velikom šunskom kom- plek.su Košutnjaka. Na delu šume bliže stambenin\ objek­tima postavljene su drvene - rustik klupe za odmor. Unutrašnjost šurr.e se ne koristi za šetnju ođnor i spon- .tane vidove rekreacije stoga što veoma p'ust sklop, kao i sprat šiblja5 onemogućavaju navedsne aktivnosti. Mi- nimalnim intervencijama: aklanjanjenrpodrasta, sprata šiblja i isključivo sanitarnim sečama> ova izvanredna parcela pod šumom шод1а bi se rrevasti u park.

Na prostoru iznad fudbalskog igrali§ta SK rčukaričkogu nalazi se još jedan manji šumski kcmpleks, i ova kao i prethođna šuma odT'likuje se postojećim biljr.im fondom kvaliteta koji podrazumeva bezuslovno očuvanje i una- ^redjenje datog zelenog prostora. Ovde treba istaći da su u okviru ovc šume konstatovani izvanredno lepi pri- jperci sofore. Sophora japonica је listopadno drvc po- reklom iz Klne i Koreje u domovini mozc da naraste i do 2 5 n. visine. Cveta veoma obilno i dugo (ođ pcčetka jula do kraja avpusta) pa je veona cenjena parkovska vrsta. Mjena pc-java na ovom području takodje predstav­lja rezultat antropopenog faktora. Drvtće jc zdravo, veoms vitalnc i vrlo lepog oblika krošnji stoga да za- jeđno sa svi i ostalim kvalitetnim drvećem bezuslovno treba sačuvati.

- 4 *4 -

I ova Suma kao i prethodna uz minimalne intervencije nege i uredjer.ia nože da se pretvori u izvanredno kva~ litetan zeleni prostcr za višestruko korišćenje.

2. Biokovste zelenilo kolektivnog stanovanja

Zelenin površina ovakve kategorije nema mncpo na raz- matranom prostoru.Jcdna ovakva površina nalazi se okc višespratnih stam- benih objekata u ul. Beogradskog bataljona:to su mahom manje travne do'vrSine sa mladim sadnicama lišćara i Četina-n. Zel^.na površina je uredjena na take davno pa mlado đrvoće jcš uvek ne daje efekte koji se ocekuju. Izmedju cbjekata uredjen je manji plato koji malom bro- ju stanovnika može poslužiti kao prostcr za odmor. U okviru zone stanovanja nema izgradjenih dečijih igra- lišta kao ni malih sportskih terena za rekreaciju van- Skolske omladine i odraslih.

Огида zelena ^cvršina šličnog tipa nalazi so u zoni radno nazvanoj :rdir'lomatsko naselje::. Ovde su uplav- nom zastupljene travne površine sa retkim sadnicama li§ćarskog i četinarskog drveća. U ovoj zoni do danas r.isu izgr-'djena igrališta i mali sportski tereni pred- viđjeni važeoim urbanističko-tehničkim uslovima.

II. Zelenilo na individualnim parcelama u zoni porodičnor: stanovanja

U okviru zone ^orodičnog stanovanja možemo konstatova~ ti dve jasno pedvojene celine.

Prvu prostornu veću celinu čirie parcels sa baštama i voćnjacima na koiirna su spontano i bespravno nicali stambeni '-jbjektj ranje više nehigijenski. Ovu celinu

45

odlikuje prisustvo velikog brcja raznovrsnih voćki.Tu se sreću izvanređno lepi primerci ir.ladog i starog oraha, trešnje. kajsija, breskvi., jabuka, najveći deo ovog fonda cdiikuju izvanrcdno lepi i kvalitetni pri- merci odličnog zdravstvenog stania i vitalncsti. Naj- veči dec postojećeg fcnda trebalo bi prilikoir. budućih intervencija štititi i sačuvati jer tokoro celop ve- getacionog perioda a naročito u proleće predstavljaju izvanredno đekorativ^n biljni materij-?!.

Drueu celinu čine postojeći fond kvalitetnih stambe- nih objekata u okviru čijih okućnica se sreću i lepi primerci razncvrsnog bilia, po ^ravilu u baštama is- pred stambenih objekata nalaze se izvanredno lecii primerci lišćarskog i četinarskop; drveća, dekorativ- no£ šiblja, sozonskog cveća, ruSa i perana. Iza stambenih objekata ponegde su takodje leno uredjene cvetne baŠte a ponegde su to izvanredno lepi minija- turni vočnj-:ci.

III. Sportsko-rekreacione površine

3ez obzira na p.risustvo razliSitih vidova stanovanja (individualno> kolektivr.o) na razmatranom prostoru nisu nrisutna dečija iprališta niti mali sportski te- reni.Jedine izgradjene sportsko tereno čini travno fudbal- sko igraliste sa izgradjenim tribinaT.a.. zatim pomoćni fudbalski teren koji se koristi za hokej na travi i jedan košarkaški toren.Svi nave.deni: tereni pripadaju SK čuk?.ričkin i dar.as ih same on održava i koristi.

- 46 -

Ггерсги чС ::

Analiz-• pcstojećeg stanja koja je napred iznsta od- ncsi se samo n?. prcstor unutar granica predmotno^ plan- skc^ dokumenta, međjutin, za đalji rađ na izradi p.red- loga orograma .potrebno .jc izvršiti analizu šire zone која bitno utiče na dalja cpređeljenja što je tim. do- sada i uradio.

Opšti-T: planskiir dokumentima ovaj prostor je jednim svcjim deioiT namenjen javnom zelenilu a drupim sportsko rekreativnoni centru. Ovakva o^redeljenja nisu bila slučajna. Po svojim prirodnim orografskin karaktcris- tikama ovaj pros tor predstavlja najviši zaravljen pla­te Banovog brda. U neposrednoj kontaktnoj zoni nalazi se veliki kompleks park-šume Košutnjak* zatim tereni sportskcg centra KoSutnjak koji je gradskog značaja, u neposrednoj blizini se nalaze i bazeni sportskog centra. Saiua šuma KcSutnjak predstavlja izvanrednu prirodnu vređnost i retkost jer se ona do dančs odr- žala kac jedina autohtona šuma u Beogradu. Ispod Ko- šutnjačke §ume nalazi se Hipodrom i Topčider-park kulturnc istorijskog značaja.

Iz sverra napred iznetOR može se zaključiti da se celo ovo šire područje vcć stolećina razvija kao zeleni ->rostor a u posleratnom periodu i kao sportskorekrea- tivni. cer.tar. Smatramo da je dugogodišnji trend cvak- vog razvoja đator pr.'Stora, kao i jedinstven prirođni lokalitet izvanrednih svojstava, presudan faktor za cpredeljenia dčljeg razvoja ovog prostora.

Ovde trebc. naglasiti još jedan vccna bitan momenat. Postojeće zelene novršine predstavljaju završetak jedinog pestojećeg kontinualnor klina zelenila koji

- 4 7

se iz dubokcg zaledja uvlači u gradsko tkivo. Qvde svakako moramo imati. u vidu činjenicu da se pczitivni uticaj ovog zelenoj; klina' odra^ava-: ne samo na sta­nje životne sredine na- Bancvom brdu veS i na posredan način ima uticaja i na stanje životne sredine u naj- užem gradskcm jeztfru.

Stanje zagadjenja životne sredine užeg gradskog jezgra kao i karakteristična oboljenja respiratornih organa obavezuju nas da veoma pažljivo i studiozno pristupi- mo izradi prograiriskog koncepta i oprodeljenja.

r-

48

2.2, Saobraćaj

2.2.1. Saobraća-jne karakteristikera 2 vc4. nor; rave a Banovo Brdo

’J saobraćčijnoiTi smislu razvojni pravac Banovo Brdo ored'stavlja jedan od najdeficitarnij ih pravac a raz­voja grada i to, kako po kapacitetnosti mreže takoi po rcinimalnim mogućnostima alternativnog protoka saobraćaja kroz mrežu.

Fizioko ^aografski faktor je bez sumnje odi^rao bitnu ulogu u formiranju ulične rareže i fizičkih struktura.

Na ovori Dodručju se sustiču dva uvodna pravca u grad: ibarski -ovedni pravac magistralnog značaja i obreno- vački uvodni pravac regionalnog značaja.

PožeSka ulica je prirođni produžetak Ibarske magi- strale, to kao takva ima ulo^u magistralnog pravca. Kapacitctna povezanost Požeške ulice (preko Kirovlje- ve) sa F.adniČkom ulicom i ulicom Vcjvodc Mišića još više. intenzivira obim saebraćaja u Požeškoj ulici.

Duž ove ulice danas prolazi 8 autobuskih linija jav- nc<? gradskog saobraćaja i obim saobraćaja od 1.150 vozila na čas (vidi brojanje na raskrsnici Pošeška- Kirovljeva-Pere Todorovića).

Atraktivni -sa6r&£!jiJ. đuž požeškc ulice uslovijavaju visoke obime t>ešačkih kretanja čije je vedjenje i regulisanje tokova takodje uslovilo zauzefie jednog dela kapaciteta saobraćajnice i raskrsnica kroz iz- dvajanje posebnih faza.

- 49

Iz ovih razloge. je znatno ctežana neophodna i nužna komunikativnost pešaka sa sađržajima duŽ obe strane Požeške ulice.

Uloga i značaj Požeške ulice pored njene uloge u primarnoj mre£i, je ocenjena da ima i ulogu pcvezi- vanja atraktivnih sađržaja uslužnog i radnog karak- tera, što opet uslovljava da se krcz izradu detalj- nih planova sprovedu sve mere koje će omocućiti da Požeška ulica izgubi interni i eksterni tranzit.

Kontakt obodnih zona iz bliže i daljo okoline, je otežan zbog visokih padova i nedovoljno regulisanih raskrsnica. Cvo se odnosi najviše na istočne padine na kojima se i nalazi- područje predmetnog plana.

Nedostatak transverzalnih veza pogodnih za pristup primarnoj mreži uopšte je đaleko izrazitiji na isto- čnoj padini (gledano u odnosu na PoSesku ulicu) nego na zanadnoj, Na ovom delu je mrsža iskiđana i dispo- ziciono i funkcionalno usmerena ka ulici Blapoja Pa- rovića.

Đruga važna saobraćajnica na koju sc predmetno r.!ođ- ručje DUP* a neposredno naslanja je ulica Blagoja Pa- rovića. Ova saobraćajnica ima povoljne nivelacione elemente i veliku dužinu pružanja jer se preko nje nastavlja ulica Kneza Višeslava.

Ulica Blagoja Parovića povezuje rekreativne zone op- šteg gradskos značaja i stambene zone malih i srednjih rustina stanovanja.

2.2.2. Kapacitetnost postojeće nreše

Priir.arna mrežr. na širem području i pcdručju DUP-а raći

50

na nivcu kapacitetnosti koji se približava zagušenju. Ovo se ođnrsi naroČito na raskrsnica koje se nalaze duž žeske ulice i ka kojima se sliva Sire područje pa i područje plana.

U okviru cvog zadatka razmatran je rad i raspoloživi kapacitet raskrsnica duž Požeške ulice4 a koje imaju cirektnog uticaja na ^redmetno pcđručje:

1. Raskrsnica* PožeŠka -Kirovljeva-Pere Todorovića i (vidi filiku opterećen ja).

2 . Po ? e Ska El a go j i '3&wt?osri:ća)

Prva raskrsnica radi na kritičnom nivcu pctpunor is* koriSeer.ja kapaciteta i zahteva hitre intervencije u šircj mreži ukoliko se žel.i dalji prostorni razvoj na ovoir. i c-lu grada.

Drupa raskrsnica je za sada joŠ uvek u stanju da pri- hvati veći obim saobraćaja jer trenutno radi na ni- vcu us luge 5 CT‘.

2.2.3. Mreža "rcdmetnc;^ pcđručja

Mrežu predmetnog pcdručia čini sisteir. lokalnih stam­benih i pristupnih (kolsko pešačkih prilaza) saobra- ćajnica.

Orijentacija mreže je uplavnom sever-jug sa izrazitim pr^ćcnjer. izchipsa i minimalnim mo.^ućnostima kontak- tiranja sa primarnom mrežom.

opterećenje raskrsnice požeška-kirovljeva9 SEPTEM3AR 1982

četvrtak 6-7 h

lcnvSG Ovozilojutarnji vršrii č c :

- 51 -2 . 2 . L . Postojeće stanje JGS-a2 »2.4.1. Kreža lir.iia i stajališta

Opsluzenost linijarea JGS-a posmatr-ano£ područja DUP-a u postojećem stanju obavlja se autobuskom linijcm br.:•• 53: Zsleni venae - naselje Vidikovac.

Autobuska linija br. 53 spada u prupu radij^lnih li- nija, koja nr.selja izvan kontinuiranog prndskog *:>odru- бја, kac i periferni deo grada povezuje sa centralnom zonen.

Posmatrano područje DUP-a ova linija tanpencijalno or>slu?.uje duz ulice Plapoja Parovića i to same na delu ove ulice koja predst^.vl je дгаг-icu pođručja DUP-a.

Kcriščenja uslupa navedene autobuske linija omopućeno je na sledećim sta jalištima JGS-a, lociranin u ulici Blapoja Parcvića i to:.- Zarkovačke- Sportski centar

Gravitacioni uticaj cvih stajališta nastanjeni deo po- dručja DUP- a pokriva u optimalniir pranicariF1 vetoriinut- nop hoda, đok se opslu^enost precstalop dela posrratra- nop pođručja cstvaruje -pri dužerr- utrošku vremena peša- čenja do deset minuta.

Lokacije staialičta su pcstavljene na trotoarskim po-* vršinama ulice Blap.oja Parovićn, što pruža rel^tivno veći karacitet staničnop mesta. Oba navedena. stajališta su izvan rrranica posmatranop područja DUP-a.

Na situaciji u prilogu prikazan** ie trasa autobuske liniie br. 53 u zc-ni posjnatranog pođručja DUP-a, ozna* čena stajališta na liniji, kao i njihcv gravitacioni uticaj na ovo područje.

57

2. 2.4. 2. Saobračajr.i elementi rada linijd

•П tabeli broj 1 dati su osnovni dementi rada lir.iie preira v-ižefiem redu vo?nie za ra^.ni d~nv a u časoviip.a vršnih opter^ćenia.

Tabela br'oj 1

Liri. Vrene Sroi Inter­ Frek- Brzinabroi obrta vozila val venc. obrta

(min.> (roin.) (voz/h) (km/h)53 34 19 5,0 12,0 19,40

Ukupni nivo ponude u zoni nosmatrano^, područja DUP- a iznosi 3 2 0 vozila na čas, što ujodno pokazuje da se vreme čekc“nja na nailazak vozila nalazi u tolerantni/n pranicania do ct ninuta.

Ma autobuskoj liniji broj 5 3 radc vozila većeg kapa- citeta od 1SC raesta.

2.2.4.3. Eksploat&eioni pokazatelji rada linije

Karakteristični eksnloatacioni parametri rada linije. kao i ukupan broj putnika od Гј.ОС - 7,00 časova đat je u tabeli broj 2.

Tabcla broj 2 t

Lin. Br.putni’ca od Maksimal. Pcnućjeni Koeficijentbrcn 6.00 7.00 rrotok r \a kapacitet iskorišćenia

časova karakt.đeon. Opon kaoacitetaqrax(put/h) (nesta/h)

5 Qj V 2.023 1.662 1.920 0,87

53

Prema prikazanim podacima uočava se da na liniji broj 5 3 postoje male rezarve u ponudjenim kapacitetima, što se mo*e povećati shođno porastu populacije na terito- riji posmatranog nodrufja.

2.2.4.4. Broj prevezenih putnika

Prema podacima sistematskog i kontrolnop brojanja na linijama GSB-a na autobuskoj liniji broj 5 3 preveze se sledeći broj putnika prikazan u tabeli broj 3. Podaci su dati za radni dart, po smerovima linije i ukupno.

Tabela broj 3?

Linijabroj

P u t n i c iAmer ,?A" Smer Ukupno

53 17.236 21.331 38 . 567

Prema iznetim podacina pokazuje se da ova linija spada u optercćenije linije GSR-a, Sto je i razumljivo , obzirom na njen noložaj trase, odr.osno povezanost sa primarnim gradskim centrom.

2.2.4.5. Opterećenost stajališta

U tabeli broj 4 prikazani su podaci opterećenosti sta- jaliSta pri ulazu i izlazu putnika u zoni posmatranor rodručja DUP’-a. Podaci su dati za Cas jutarnjer i po- podnevnog vršnog opterećenja.

54 -

Tabela broi 4;

linijabroj

N?ziv•stajaliSta

Smsr A* Smer ,:bnUlaz Izlaz VVenv-

(h)ttLaz Izlaz Vrere

(h)53 ?,srkDvačka 28 77 6.00-

7.0C211 13 6.00-

7.0019 442 14. (JO-

15.00108 22 14.00-

15.0053 S'xjrtski

centar19 371 6.00«

7.00160 2 6.00-

7.0011 194 1ft.00-

15.00248 3 14.00-

15.00

Iz prejrleda tabelarnih podataka uočava s g da su navedena stajališta dosta opterećena u pogledu broja nutnika, ali poSto su STT-eštena na trotoarskin*. povrsinama, to irnaju ka- oacitetne mogućnosti i za prihvatanje novih putnika. U zavisnosti od budućih potreba ''ostoji mojrućnost usposta- vljanja novoj stajališta na samoj praničnoj liniji u zoni DUP a, a u ulici Blagoja Parovića.

2. 2. 4.6. Ocena opslui-ancsti :

Ma osnovu pregleda pokazatelja rada JGS-a u postojećem stanju zsključuje se da ie prostorni razmeštaj linije u posmatranom području DUP-a* kac pretežno rekreativnog Đodručja.. porodno postavljen.

Stepen podobnosti linije u potpunosti odjrovara postoje- ćem stambenorn delu naselja, kakc u pogledu nivoa ponude* tako i u po^ledu komfornosti prevoza.

Autobuskon linijom broj 5 3 stanovnici posmatranog pod- ručja direktno su povezani sa Banovim Brdom i central-nor?, zononi grada.

- 55

Nastanjeni deo područja DUP-a pokriven je ^ravitacionim zonama postojećih stajališta JOS a u optimalnim pcšačkim distancama. Položaj stajališta je odgovarajuće raspore- djen za relativno ravnomerno rasporedjivanje putnika.

2.2.4.7. Konstatacije i smernice budućeg razvoja JGS-a

Analizom mreže JGS--a na širem području kao i na pođručju obuhvaćenim Detaljnim urbanističkim planom konstatovano je da na ovom đelu nije moguće uspcšno i ekonomično vr- šiti proSirenje mreže odnosno uvodjenje novih linija.

Ovakav stav je proizašao nrvenstveno iz sledećih razloga:

a) Izrazita konfiruracija terena je uslovila vodjonje ulica paralelno sa izohinsama tako da u postojećoj mreži ovog dela grada nedostaju saobraćajnice kojc transvcrzalno povezuju sekunđarnu mrežusa primarnom mrežom.

b) Podužni na«ibi svih transverzalnih saobraćajniea se kreću od minimum 7% do maksinum 14%.

c) Niske gustine stanovanja sa objektima u disperziji danas upućuju na neracionalnost uvodjenja linija javnog saobraćaja.

d) Ulica Blagoja Parovića pledano kroz aspekt njene urbane morfclogije i funkcije u mreži već danas je uzurpirana protokom samo jednc linije GSP-a.

Sva sagledavanja koja su obavljena u ovoj fazi rada ukazuju da če porast populacije u posmatranom području ĐUP-a bitj. pra'en cJ&ovarajućim povećanjeir kapaciteta

56

na postojećoj autobuskoj liniji 5 3 Čija dispozicija pružanja nudi izvestan nivo opsluženosti i budućim etancvnicima,imajući pre svega u vidu mogućnost di- rektne pcvezanosti sa gradskim centrom7čime se na neki način kon^enzira potreba za presedanjem koja je današnjim uslovima rada i funkcionisanja ir.reže linija JGS-a sve češća pojava.

Pored mcgučnosti povećanja kapaciteta na ovoj lini- ji je noguce otvoriti novc stajalište u ulici Bla~ gcja Parovića ukoliko se za to kroz dalje faze rada na ovom planu pokaže potreba.

2.2.5, Stanje ulične mreže

Sve ulicc u nreži postojećerr stanja na analiziranom pcdručju sa svojim karakteristikama (situacioni,ni- velacioni i elementi poprečnog profila) prestavljaju stamber.e ulice koje povezuju ovo područje sa obcdncm mrežom odnosno PožeŠku i Kirovljevu ulicu a preko njih na širu gradsku uličnu mrežu,

U poprečnom profilu ovc ulice sadrže kolovoz za dvos- memo odvijenjc saobraćaja širine izmedju 6,0 i 7,0 m. i obcstrane pešačke staze raznih širina od 1,5 m. do2,5 m, izuzev jednog dela ulica Beogradskih bataljona i Kneza Višeslava gde postoje jednostrani i delimičnc izvedeni trotoari (prikazano u grafičkom prilogu 1 : 1000) .

U nivelacicnom smislu ulice su maksimalno uskladjene sa torenom a kako je teren u padu to noprečne veze (ulice koje se spuštaju prema Požeškoj ulici) imaju velilca padove i do 12%, dok su ostale sa blagim na- p-ibima tusaglaSene sa terenom i obezbedjenim edvednja- vanjem.

57

Pored navedeni-h obodnih ulica na prostoru koji se razradjuje DU planom takodje se nalazi nekoliko ulica sa istim karakteristikama (Izvorska, žarkovačka, Kraljice Katarine i dr.), situacionih, nivelacionih i elernenata poprečnog profila. U zoni DU plana u novoizgradjenim stambenim blokovima izgradjen jo i niz kolovoza i kolsko-pešačkih staza sa različitin Dopreonim profilima rde se širina kolovoza kreće od3,C m. do бдС ш. Takodje u ovim prostorima formirane su i posebne novršine za iiirujući. saobraćaj - otvo- reni parking prostori i garaže uglavnom u sklopu stam­benih objekata.

Sve navcdene saobraćajnice i saobraćčijnc površine izgradjene su od savremenog kolovoznop. zastora sa jasno izdvojenim elementina poprečnog profila gde su upotrebljeni ivičnjaci raznop. naterijala: kamer.i i bell betonski. ^ovršine za mirujući saobraćaj iz- pradjcne su od BT elernenata i sa zastorom asfalta i uglavnom zasenjene drvoredima. Pešačko staze - tro- roari izgradjeni su klasične konstrukcije sa livenijr asfaltom dok su trotoari na delu ulice Blagoja Paro- vića i Kneza Višeslava od betonskih ;'ri“2mi .20 x 40 x 10 i u dosta lošem stanju.

Pored ovih saobraćajnica i saobraćajnih površina u zoni DU plana u postojećem stanju forniran je niz ulica sagradjenih od raznog materijal? (uglavnom šljaka i zemlja) bez jasno definisanih situacionih, nivelacionih i elernenata poprečnog profila. Ovako formirana mreža i njena konstrukcija ne prestavlja­ju nikakvu obavezu pri daljoj razradi ovo.p prostora.

Deo ulice Kneza Višeslava (pored fudbalskog i.^rališta) izgradien je od savremenog kolovoznor; zastora - asfalt

58

betor.a.> ali lošijer kvaliteta tako da ukoliko se za drzava pri đaljoj razradi kolovoz se mora ’ ' ojačati i oivičiti jer u postojećem stanju sa jedne strane oivičeije nije izvedeno. U poprečnom profilu ova ulica sadrži samo kolovoz i to male širine oko3,5 m.

Na ukupne zasncvanoj uličnoj mreži cvog područja nema zasnovanih drvoreda duž trotoara kcji su i za ovu namenu mali.

Površine: saobraćajnica i saobraćajnih površina na analiziranoj tcritoriji plana

Kneza Višeslava: K. 930 x 5,0 = 4.650 m2T. 450 x 1,4 = 630 m2

Blapoja Paroviea: K: 220 x 7,0 = 1.540 m2T. 220 x 1,40 = 308 m2

S j o S . f K ’ 1030 * 7 ’° =7 '210T. (1030 + 600) X 2,5 = 4.575 m2

Izvorska: K. 2 00 x 6,0 = 1*200 тг.2T. (200 + 200)x 2 = 800 m2

Kraij ice Katarine-Stevano Todorcvića:K. 770 x 6,0 = 4.620

T. (770 + 770) x 2*0 = 3.080 m2

Kolsko i kolskopešačke staze grupacija B.Bataljona - Izvorska

K. 70 x 6,0 = 420 m2P. 35 x 5,5 = 195,5 m2T. 70 x 1,5 = 105,0 m2K. 90 x 5,0 = 450,0 m2P.-15 x 5,5 = 82,5 m2

59

KPS. 86 x 5,0 = 4 3,0 m2 70 x 3,0 = 210,0 jr. 2

P. 30 x 15 = 450,0 m2 parking"*. 30 garaza 29

Hidrometeorološkiinstitut K. 105 x 9,0 = 94 5,0 m

P. 50 x 45 = 2250 m2 KPS. 125 x 3,0 = 37S m2 T. 60 x 1,5 = 90 m2

Ukupno parkinga 96

Điplomatsko' naselje K. 342 x 6,0 = 2052 m2

P. 125 x 5,5 = 687,5 m2 T. 360 x 1,0 = 36050 m2

Ukupno parkinga 4 7 Garaža 19

Ukunno P. kolskih i ,, flQO kol.pes.staza

P. parkinga 3.662 m2P. trotoara 555 m2

ukupno površine pod saobraćajem:

kolovoza 24.102 m2trotoara 9.44 8 m2 .parkinga 3.662 m2

Uk up no garaž a 4 8 parkinga 173

* Površina garaža nijc ušla u računicu, isto su u sklopu stambenih objekata.

60

2.3. Inf r as t r ukt ura

2.3.1. Vodovod

Teritorija predmetnog naselja locirana je na terenu koji se nalazi a II i III visinskoj zoni snabdevanja vodom.

Druga visinska zona se snabdeva iz magistralnog cevo- voda 2 7QC nun. koji ide od instalacije nBele vode'' do rezcrvoari na Dedinju. Magistralni liveno gvozdeni cevovod 0 700 mm. prolazi izvan područja detaljnog Ylana pri čemu preseca ulicu Kneza Višeslava. Na ce~ vovod jo vezana vo^.cvodna mreža druge visinske zone.

Treća visinska zona se snabdeva iz vodotornja !,Košut- njak" i crp.na stanica f,Košutnjak::, koji su izgradjcni van područja dataljnog plana a nalaze se kod "Pionir- skeg grada :. Crpna stanica t:KoSutnjak:: je izgradjena na postoječem dovodu 0 700 mm. druge visinske zone.

Vodovodna mreža u sklopu predmctnog DUP-a izvedena jc po postojećem saobraćajnicama kako je to prikazano u grafičkcm prilogu.

Vodovodna mreža druge visinske zone priključena je na magistralni cevovod 0 700 mm. u ulici Kneza Više- slava cevovodom 0 200 mm. koji dalje ide ulicom Bla- goja Parovića, Beogradskog bataljona i Kraijice Kata- rine. Izgradjena rrrcža drune zone dimenzija je 0 100 mm. i 0 2 00 mm.

Vodovodna nreža treće visinske zone priključena je na vodotoranj preko cevi 0 250 mm. i 0 200 mm. u ulici Кг.е za V i š s lava .

- 61

Izgradjona nreža treće zone đimenzija je 0 5/4r,0 3/4’’ 3 100 тш. , 0 150 min. i 0 200 mm.Izgradjene vodovodne, cevi postavljene su uglavnom izvan kolovoznih površina u trotcaru saobraćajnica.

Već danas.se možc reći da je posmatrano područje de- ficitarno vodom ili se pcstojeći sistem nalazi na granici iskorišćenja.

Još teža situacija sa vodosnabdevanjem javićo se kada fcudu potpuno završena naselja Kneževac - Kijevo, Ce- rak, Skojevska i kada se novi potrošači budu priklju- čili na oostojeće ir.agistralne dovcde vode.Uredno snabdevanje vodom na ovoir. području trcba cče- kivati onda kada se izgra.de primarni objekti novog vodovodnog sistema (PP "Makišr, prva decnica II tu- nclskog prstcr.a i .sistem "Petlovo brdc").

Znacajr.a vodovodna mreža predmetne teritorije izvedc- na j€ u sledoćim ulicama:

Q> 20G mm, u ulicama*.- Kneza Višeslavas Blagoja Parovića., Nedeljka čabrinovića, Beogradskog bataljona, Kraljice Katarine, Stevana Todorovića.

0 150 гјп. u ulicama: Krai j ice Katarine, Stevana Tcđoro- vića i Pere Todorovića.

0 100 rnm. u ulicama: Blagoja Parovića, Kraljice Katarine, Stevana Todorovića, Izvcrskcj, žarkcvačkoj, Becgradskog bataljona.

Sve postojeće vodovodne cevi prečnika S3 100 mm. i ir.a- njeg nezadovoljavajućih su dimenzija i kao takve treba đa se rekonstruišu.

62

2.3.2.. Kanalizacija

Predmcrtna teritcrija na Banovom brdu, prema konfigura- ciji terena gravitira slivu Topčiderske reke i delu Makiškog polj a .

Izgradjena gradska kanalizaciona mreža ovc teritorijc je po separacionom sistemu.

Ur-ctrcbljcne vode iz ovog sistema kanalizacije oreba- cuju se r-rekc crpne stanice ,:Cukarican u kolektor u Buleva.ru vojvode Mišića.

Na najnizvodnijem delu sliva pređmetne teritorije, duž ulica Milorada Jcvanovića, LazarevaČki put i Radničke* pcstoji kolektpr dimenzija 80/135 cm. i 60/110 cm. preko koga se odvode sve upotrebljene vcdc kako cve teritorije tako i uzvođnih teritorija naselja 2eleznik i Sremčica.

Ovaj kclektor je projektovan i gradjen јсб 1965. gcđine zbvr. čega je njegov kapacitet proma sadasnjim potreba- ma nezadovoljavajući. Zbo<z toga je predvidjena izgrad- nja ncvog kolektora sa ciljem da se postojeći rastere- ti od područja Đclih voda do crpne stanice ,!čukarica'; na bazi UTU br. 3383/79.

odvodjen-je kišnih voda sa eve i nizvodnih teritorija Banovog brda, s obzirom na konfiguraciju terena vrši se u Toočidorsku reku i Makiško pclje.Kišna kanalizacija u ulici Pcžeškoj i ulici Kneza Više- slava preko kanala 0 600 irtm. uliva se u Topčidersku reku.

Največi deo prednietnog podrucj? se nalazi u donjcm delu sliva Repiškor, potoka (sliv Makiša), koji so preko đ o s -

63

tojeće cevne mreže cdvodnjavn u kičrii k- nal 0 900 mm. u ulici Milorada Jovancvićn.Ovaj kanal kcji je napravljen od betonskih cevi 0 90 0 mm. izgradjen je đc nelioracionor kanala u Makišu i po dimen'zijama nije dovoljan da odgovcri nameni. Prihva- tanje atmosferskih vcda uslovljeno jc izgradnjcm obod- nog kanala i rekonstrukcijom postojeće rareže kišnc ka- nalizacije nizvodno od predmctne teritorije.

Mreža kiSne kanalizacije predmctne teritorije izvedena ie u sledečim ulicama:

U1. Kneza Višeslava 0 HOC mm. u delu ul. Stevana Todo- rovifia, 0 250 тш. u ul. Kraljice Katarine 0 250 nun. ,0 300 mrn. i 0 35 0 mir. u ul. Beogradskog bataljona 0 400 mm. i 0 500 mm.

Mreža fekalne kanaližacije predmetne teritorije izve- đena je u sleđećim ulicama:

Ulici Kneza Višeslava 0 25 0 mm.Ulici Kraljice Katarine 0 250 min.Ulici Beogradskop bataljona 0 250 mm.Ulici ZarkovaCkoj 0 2 50 mm.Ulici Blagoja Parovića 0 2 50 mm.Ulici Sarkovačkoj 0 250 mm.

Prema priložencj situaciji postojeće k=nalizacione mrcže, vidi sc da je razmatrana teritorija nedovoljno kanalisana pošto po svim ulicama ni.su izgradjene ka~ nalizacione cevi.

2.3.3. ElektriČna mreža

Na posmatranom području izgradjena je električna mreža

$4

nanona 35, 10 i 1 kV. Postojeći vcd 35 kV izveden je podzemno n duž postojećih saobraćajnica i prolaznih staza. Vodovi 10 kV uglavnom su izvedeni podzemno a jedni.Tr. manjim delom i nadzemno. Napajanje prcdmet- nog naeelja orijentisano je na postojeću TS 3 5/10 kV "Banovo brdor:. Postojeća električna mreža uglavnom zadovoljava tražene zahteve.

Đuž pojedinih saobraćajnica izvedene su i instalacije javnor osvetlenja.

Postojeća električna mreža nemože da opsluži i buđuće potrosače električne enerrijc pa je neophodno graditi nove objekte električne mreže.

2.3.4. TT mreže

Na predmetnom području postoji dclimično iz^radjena TT mreža. Postojeća TT mreža izgradjena je duž posto- ječih saobraćajnica i dclinično zadovoljava tražene zahteve

Postcjeći ^T korisnici priključeni su na ATC "čukari- ca".2a potrebt. plani.rar.ih TT korisnika potrebnc je proši- riti postojeću TT mrežu kao i izgraditi nove TT vodovu TT kar.alizaeiju a u zavisnosti od kapac.itcta i mesta TT korisnika.

2.3.5. Grejanjc

Na predmctnom području* u r,ranicama razmatranja, postc- jc izpradjuni krajevi magistralnih toplovoda br. 5 (Pijaca-Perc Todorovića) i br. 6 (Steve Todorovića - Zar- ka Pucara) ?rejnog sistema kotlarnice ‘‘Banovo brdo'.

- 65

Magistrala br* 5 nema dovoljno raspclcživoč pritiska. Kedostaje 6.672 mmVS i nova priključonja nisu mopuća.

Mapistrala br. 6 ima višak od 16.852 mmVS, odnosnc4 2,1% i mo^uca su nova priključenja,

U bloku izmedju ulica: Požeške, N.H. Petra Mećave , Mikola j a Go^olja i N.H. Milana Kuča, izgradjena je kotlarnica '?Banovo brdo” sa pogonom na tečno gorivo.

Postojcća kotlarnica ;:Banovo brdo: opslužuje grejnopodručje izmedju apsolutnih kota terena: najviših184 mmV i najnižih 91 mmV, sa pritiskom mirovanjaP . = 10 bara, koncesionim oritiskom kotla 16 bara, marmeksimalnim napcrom pumpi 6 bara i ugradjenim ka- pacitetom od 60 Gcal/h, oko 7 0 MW.

Instalisani kapacitet kod postojećih potrošača iznosi ukupno oko 36,7 Gcal/h, odnosno 42^7 MW.

Trenutno je tcplctni izvor iskorišćen sa 61,13%.

Pored pomenutih' delova mapistralnih toplovoda iz sis- tema KO :’Banovo brdo” na predmetnom ^rostoru, posto- ji joS r.ckoliko individualnih. kotlarnica od značaja za dalji rad=

1. Kolektivno stanovanje u ul. Beogradskop bataljona ukupnap; toplotnog konzuma od 19 3 MW snabdeva seiz privremene kotlarnice i:K0 Beopradskih bataljona" u objektu br. 40. Kotlarnica je sa po^onom na tečno perivo, i ima kapacitet 1,4 8 MW <1x0,55 i 1x0,9 3 MW).

2. Visa ugostiteljska škola u ulici Kneza Višeslava br. 31 preje se iz sopstvene kotlarnice na čvrsto

- 66 -

čorivo, Instalisani kapacitet kotlarnice je 220.300 Kcal/h (2 х 110.000 Kcal/h, vodeni sistem, A=22,4 m2, Neo Vulkan IV, godina proizvodnje> 1960. u ispravnom stanju).

3. Hetcorološki zavod u Ulici Kneza Višeslava je u za- vršnoj fazi izgradnje i ima ugradjene sopstvene kot- love na tečno gorivo.

4. Fostoiećc điplomatsko naselje u ulici Kraljicc Kata­rine greje se na električnu energiju> preko elektro bojlcra i etažnih sistema vodenog grejanja. Svaki objekat predstavlja zasebnu celinu.

U. U Žarkovačkoj ulici br. la postoji kotlarnica natečnc gorivo> koja дгеје još i objekte u br. 1 ibr. lb. Kapacitet kotlarnice je oko 250.000 Kcal/h, odnosno oko 290 kW.

Sve ove kotlarr.ice individualnog tipa mogu se priklju- čiti na budući sistein daljinskog grejanja, o čemu če biti re*i u programskoj fazi.

2.4. Stvorer.e strukture sa aspekta zaStite istoriiskop i kulturnofr: nasledja

2.4.1. Istorijat naseljavanja područja

Sve do sredine 19.veka ovc područje je nenaseljeno.Tokom druge polovine I9.veka srpski književnik i poli- tičar Katija Ban, kupovinom zemljišta, sadjenjem vino- p.rada i ^radjenjem svoje kuće za odmcr prvi nascljava ovo područje koje ro njemu dobija i ime. Sve do prvog svetskog rata nema značajnijih tragova naseljavanja ovor područja, budući da se radi o izrazito visokoi koti, udaljenoj od svih furikcija gradskog života.

67

Primeri stambcnih objekata na ovom području poticu naj~ češće iz roodjuratnog i posleratnoc perioda kada se na ovom toronu pojavljuju spontani začeci novih ulica, stanje tipično za period Predurbanizacije “gradske pe~ riferije”.

Tokom tridesetih jrodina pojavljuju se i nešto značaj- niji stambeni objekti medju kojima je nnjbolji primer vila Pelivanovića u ulici Kneza Višeslava 38.

U poslcratnom periodu nastavlja se nekontrolisana iz- fo-radnja malih stambenih objekata, dogradnja i rekon­strukci ja starijih objekata. Uz ovaj sadržaj pojavlju- je se i sportsko igrališ.te kluba "čukarički ''. Južr.o od teritorije DUP-a podifce se tokom šezdesetih i sedam- desetih ^odina razvijeni sportski centar, a na delo- vima teritorije bližim centru Banovog brda podize se niz kolektivnih stambcnih objekata. U ovo posleratno doba odir.rava sc i zanimljiv ^okučaj sa * pionirskom železnicoms;, izvedcn sasvim u duhu sovjetskih predlo- žaka. Ostaci trase T:pionirskc železnice'- vidni su i danas, a postoje i zprade stanica, danss u ruiniranom stanju.

2.4.2. Oris postojećcg graditeljskop nasledja

Iz orethodnop teksta možc se videti da na ovon oodru- čju nema zatečenih urbanih ili praditeljskih vrednosti koje bi obavezivale na odredjeni postupak planiranja rekonstrukcije, Pomenuta zprada Pelivanovića (Kneza Višeslava 38) nrestavlja gradjevinski vredan stambeni objekat koji bi se mogao uklopiti u budući sadržaj, pri čemu bi se morale vediti računa da je rer o samo- stalnom objektu-vili, čije zadržavanje zahteva i zadr- žavanje parcele koja mu pripada.

- 68

Ostali rradjcvinski objekti nogu se razvrstati u ne- kclikc vrsta:a) objekti nastali bez plana, kako u medjuratnom tako

i u pcslcratnorr pericdu, sađržc u scbi svc karak- teristike ::divlje £radnje”, spontanost u oblikova- nj u, primeni materijala, konstrukciji,

b) stair.beni objekti nastali na osnovu verifikovane tehničke dokumentacije, naročito u delu koji je bliži kontinualnoj teritoriji Banovcg brda, ne sadr*e nekakve poscbne cdlike, već predstavljaju standardnu graditeljsku produkciju, pa ih treba vrednovati isključivo sa stanovišta fizičkog bo- nit’eta,

c) stadion sportskor društva ^čukarički" prestavlja ne dovoljno uredjenu površinu, bez upotpunosti iz- pradjenih pratećih objekata (tribine , odeljenja za rad i ^ripremu sportista itd.)»

2.5.St<?.nje živctne sredine

Posmatrana teritcrija nalazi se izmedju ulica: Kneza ViSeslava* Stevana Todorovića, Kraijice Katarine, Beo- rradsko^ bataljona, Nedeljka čabrinovića, Blapoja Pa- rovića i Sportsko-rekreativnog centra 'Košutnjak':.

Teren je u padu prema zapadu (jugozapadu, zapadu i se- verozapadu) sa visinskom razlikom od 150 do 204 r.c'tara. Kapib terena na najvećem delu r'odručja kreće se od 5% do 10%, što znači da je veoma pogodan za stambenu iz- gradnju. Sa ovog terena pružaju se divne vizure prema Makišu, Savi, Adi Ciganliji i Sremu.

69

S obziron na otvoren polcžaj posmatranog terena velika je izloženost juacistočnom vetru košavi. On može ne- pativnc. uticati na. zonu konfora. unutar radnih i bora- v’išnih prostorija, čime se stvaraju ne^ovoljni zdrav- stveni uslovi za boravak ljudi u nj.ima. U letnjeir. peri- odu moguće su prejake insolaciie, treba računati na po- iavu takozvanih tropskih noći (tj. noći kada tempera­ture ne opadaju ispod 20 stepeni).

Na posmatranom području zacadjenost vazduha je nezna- tna, odnosno vazduh je čist. Na najvcćem delu terito- rije buka je ispod' dozvoljenop maksimuma* osirr duž ulicc Blagoja Parovića, na kojoj se nalazi i merno mesto (na ovom mestu je 198 2. iodine srednja vrednost ekvivalentnog nivoa buke u dB (A) za dan bila 64,6 a za noć 61.3). Prema Pravilniku o dczvoljenom nivcu buke u sredini u kojoj čovek bcrav?' doz.vcljeni nivo buke u stanbenoj Zoni za dan iznosi 55 a za noć l*5 dB (A).

U okviru pcdručja DUP-a izgradjeni su izvesni sadr- ?aji (objekti) fudbalsko ipraliSte (stndi'on čukaričkor*) sa dru£Tim terenima objekat ugostiteljske škole i ob- jekat Republičkog hiđrometeorolcškof z.ivcda SR Srbije.Na ovom području nalazi se kompleks individualnop sta­novanja "diplomatsko naselje':, koje je skorc izprad jeno. Pored tope nalazi se i jedan broj stambenih zgrada izpradjenih pre više cd 50 Rodina. lino go od tih z^ra- da ne zadcvcljavaju osnnvne sanitarne uslove za sta- novan je, zbeg vlape koja se javlja usl;_d nedostatka hidroizolacije.

Postojeće stanbene zgrade snabdevaju se vedom iz prad- skog vodovedn. Odvodjenje otpadnih veda vrši se u s«=p“ tičke jame i poniru-ce bunarc, take da je celo podzem- lje zapadjeno. Neke od stambenih žgrada imaju nehiri- jenske poijske nužnike. '

Jedan broj ulica je sa zemljanom podlogom, tako da se leti sa njin đize velika prašina, a zimi se stvara blato.

70

3.0. OSNOVNI PODACI 0 PLANSKIM STRUKTURAMA

3.1. Rcsenja i stavcvi Generalnog urbanističkog plana Beograda

3.1.1. Namene novršina

Pod naraenom površina Đrema Generalnom urbanističkom planu Beograda podrazumeva se namena u momentu izrade rrednetnog DUP a tj. sa izmenama koje su učinjene i verifikovane u odnosu na usvojeni Generalni urbanis- tički plan iz 1S72. god. Te.ko • posmatrano područje zahvaćeno analizom postcjećeg stanja namenjeno je pretežno za stanovanje u srednjim, malim i velikiir rrustinama; zatim za rckreativno-sportskc centre i za javno zelenilo. Same neznatni deo teritorije izdvojen je za T’idro TT'etcorološki zavod, (cdnosno specijalizo- vani centar). Znač.ajnc je istaći da se sa istočne strane pcdručje oslanja na zastitno zelenilo i šurae: korpleks park šumc Košutnjak i da se u neposrednoj blizini nalazi rejonsko-predskLeentar duž Požeškc uli- ce i na Sumadijskom trpu.

Izmene GUP~a na predmetnom području nastavljene i ve- rifikevane u periodu od njegovog donošenja 1972. god. do danas su slcdeće:

1970.god; - tačka 2.1.2.Predvidjeno je manje povećanje stambene novršine na račun dela površine Sportskog centra na Banovom brdu (VIII Mesna zajed- nica).

tačka 4 . 4 . 3.Mali deo kompleksa u ulici Kneza Viseslava, namenjen za sportski centar, izdvajase za Hidrometeorološku službu SR Srbije.

71

1981. god.: (B.9.) Deo površine namenjene za sportsko rckreativne centre izmedju ulica; Kneza Višeslava, ?arkovačke i postoječep spor- tsko rekreativnog centra u Košutnjaku, menja namenu u površinu za stanovanje u srednjim gustinana .

- (B.ll.) Deo površine namenjen za zaštitno zelenilo duž južne strane ul. Steve Todo- rovića menja namenu u površinu za stano- vanje u malim jjustinama.

Ko-npleksi koji su na csncvu regulacionih planova i drugih planskih dokumenata većim delcr?. realizovani kroz izpradnju porodičnih zgrada па Darcelair.a, završiće se u istom smislu. Granice ovih kompleksa i uslovi za njihovu realizaciju utvrđiće se posebnim

: planskim aktima. Zbog toga planiran e sred- •- '• ћјс* i velike gustine u (3UP-u menjaju se u

ovim kompleksima, tako da prelaze u male gust5ne.

Ove ižmene odnose se па sledeće komplekse;. •1 : ** * г-л sa r»r» 1 r. z.> i :

(B.51) Komrleks izmedju ulica: Ičkove, Pere Todorovića, delom Steve Todcrovića - produ- žetak ulice Radovana Dragovića i ulice Kneza

• ;• Višeslava ♦

(Б.52) Kompleks izmedju ulica: Rajka odRasine, Beopradskih bataljona, Narodnop heroja žarka Pucara i Kraijice Katarine obostrano.

- 72 -

(3.53) Kompleks izmeđju ulica: N.H. Petra Lckovića,Izvorske, Blagoja Parovica i 7,ar- kovačke.

3.1.2. Startfovanie

Osnovna jedinica za orranizovanje stambene zone je, premia Generalnom urbanistickom planu, mesna zajednica. Više mesnih zajednica ^rupišu se u veću celinu - rejon. Područje DUP-a gravitira centru Banovo brdo, kao svon rejonskon ccntru.Zeno stanovanja u kateroriji rustiria jasno su razdvo- jene u male, sredr.je i velike, pri čemu sc male циз- tine planiraju do 90 st/ha i indeksom izgradienosti do 0,3; srednje 105-155 st/ha i indeksom izrradjeno- sti 0U-0.7 i velike 170-215 st/ha i indeksom izgradje- nosti 0,? 1,0, Sustine stanovanja u pojedinim zonama predstavljaju __-rosečnu ^ustinu svake zone u konačnoj realizaciji Generalncji plana. 0 ovome treba posebno voditi računa jer se Detaljni plan radi za rekonstruk- ©iju postojećeg r.'radskog tkiva. Prilikom utvrdjivanja ^okazatelfa rustine naseljenosti i indeksa izgradjenesti oošlo se od usvojenop standarda prosečne površine sta­na od 21 T.2/st.

I na kraju treba napomenuti da je Generalnim urbanisti- čkim planom rečeno: :;Detaljr.a razrada i realizacija T^cjedinih komnleksa vršiće se u okviru funkcionalnih celina. Tako celina za razradu ne može u rckor.struk- ciji biti manja od crrupe blokova, a u realizaciju od jednopa bloka . . .,f

73

3,1.3. Tercijarne priyredne i društvene delatnosti i sis-tem centara

Pc Generalnom urbanističkom planu> obuhvacenr. terito­rija nema u sebi nikakve značajnije sadržaje ni kon- centracije tercijarnih privrednih i društvenih delat- nosti jer nema intenzivnu stambenu iz^adnju, a prn- niči se sa rekreacionom zcnom Košutnjaka. Medjutim, vrlo je važnn neposredna blizina Požeške ulice, defi- nisane kao linearni centar opStcrrradskog zn^čaja koji se daljc intenzivno razvija za gravitacionu zonu ju?.nor dela grada i refionalnor zaledja (s » oko 150.000- 200.000 stanovnika) a u cilju rasterećenja Central- ne zone r-rada. Prema tome neposredna blizina centra Banovo brdo:' u Požeškoj ulici opsluživaće zonu DUP--a

potrebama rejonsko-rradsko^; značaja uslugama i robom svakednevnih povremenih i dclimicno izuzetnih potre- ba, dok će ostale potrebe da sc pedmiruju u plavnon cer.tru prada onoliko kolikr nedostaju u centru Bano- vor: brd3. odnosno> zavisno o A. njerovo<~ razvoja.

U ^ožeškoj ulici zadržava se i razvija nijaca na is- toj lokaciji koja će opsluživati zonu ГДЈР-а sa uda~ ljenošću od oko 500 - 8 00^0 m.

Od specijalizovanih centara, značajnih za novu stam­benu zonu predmetncg DUP-a su:

Sportsko-rekreacioni centar "Košutnjak;i sa kojir se pođručje neposredno praniči i koji sadrži: srortski centar, rekreacionu zonu, Pionirski rrad, Fil^nski grad, karnp i dr., što бе se đefinisati daljim plan- skim razradama i uredjenjem.

74

• Bclnički centar Drarutin Pitović;: u zcni Požeške ulice koji sc dagradjuje i rekonstruiše.

Standard! га dimenzionisanie prate^ih sadrzaja dru- štvenih delatnosti za sledeće патпепе Gtambene zajed- r.ice su

D e 1 a t n o s t 2CC03(n2/stsn)Površina parcele

Bruto p. etaža

-a) Dečija zaštita i op*5te obrazovcinje 4,200 1,320

a . 1 . koir.binovar.a đečija ustanova 1,200 0,480

a . 2. osnovna škola 3,000 0,840

b) Društveni centar stanbene zaiednice 0,503 0,202

b.a . i avna uprava i adrr.ini s trac i j a 0,060 0,040

b . 2. ustanove kulture1 0,400 0,130b. 3. zdravstvena i

socijalna zaštita

0?0US 0,032

L'KUPNC za društv. delatnost• 0,70? 1 ,522

3.1 .4 . Zelenilo i rekreacija

Oviin rlanskir dokumentom prihvaćen je norrnativ od 21 и2 zelenila po stanovniku, Sto sa prosekom neto stambene površinc ođ takonje 21 m2 го stanovniku čini odnos 1:1.

75

Istim planskim dokun-.entom iznesene su pretpostavke daće ’'Beograd do 2G00~te r,odine;: elirainisati deficit u javnim gradskim zelenim površinama na taj način što će na kontinualno izr.rad jenom delu p;rada obezbe- d:ti nove prostore kako bi na kraju р1ап?код perioda dostij-.ao normativ od 2 5 m2 javnih gradskih zelenih površina po stanovniku, istovremeno se predvidja po- većanje opšte gradskih sportskih površina kako bi se dobilo 6 m2 ovih površina po stanovniku.

Generalnim urbanističkim planom prostor koji ie pred- met razmatranja ovog plar.skor dckumenta .-pored ostalor narner.jen ^e za rekreativno sportski centar i javno zelehilo te su posebno interesantni parametri kcjim se opredeljuju veličine sportsko-rekreativnih zona i površina zavisno od mesta u hijerarhiji ovih cen- tara.

N i v om2/st. kor i s na pcvrSina

m2 /st. prateda

m2/st. ukupno

Mesna zajednica 1,7 1,3 3 5 0CReonski sportski centar 1,3 1 > 7 3,0Opšterradski objekti 1,2 2,0 3,2

3*1.5, Saobraćaj

Dredm.etno podrucje DUP->a obuhvata zone rekreativnih novršina opšte pradskog značaja i stanovanje malih i srednjih gustina.

76

Iz ovih razloga, GUP koji uglavnon tretira primarne saobraćajne sisteme nije obuhvatio deo rnreže koji se odnosi na ovaj deo prada.

Kasniie, kroz izradu Etapnog plana đruštveno-ekonom- skog i prostornog razvoja Beoprada učinjen je de- taljni prig tup izradi plana tako da su tretirane i saobraćainice nižep reda.

Za predmetno područje pledano u širem smislu saobra- ćajnice:a) Požeška i njcr. nastavak prema Ibarskom putu ib) Požeška preko Bla.soja Parovića i Kneza Višeslava

dc Rakovice,

su tretirane kao saobraćajnice koje prestavljaju oba- vezu kao deo primarne mreže.

3.1*6. Vodovod i kanalizacija

Kod izrade GUP a razmatrani su samo osnovni principi u vezi sa vodovođom i kanalizacijom. Kako će koncep- ciski biti rešeno vodosnabdevanje i kanalizacija predmetne teritorije ostalo je da se raspravi u !iGe- neralnon rešeniu vodovoda Beograda. (R.O. Energcpro- jekt) i peneralnom rešenju Beogradske kanalizacije- 2000-te godine,(R.C. Beo^radski vodovod i kanalizacija - OOUR Kana­lizaci j a ) =

Vodovod

Generalnim resenjem vodovoda Beoprada do 2000-te g.odine dato jo reženje snabdevanja vodom izgradnjom novog vo- dovodnor, sistema, poSto se Beograd danas uglavnom snab­deva podzennor: vodom iz priobalnog pojasa reke Save.

77

Pricritetni objekti u sistemu snabdevanja vodom su:1. Reni bunari sa dovodirca sirove vode2. Instalacije za prečišćavanje rečne vode :Makiš',:3. Primarna mre*a i drugi vcdovodni prsten koji se

sastcji ođ potisne cevi i tunela i isti polazi od * izvorišta u Makišu pa do naselja Kaludjerica.

Kanalizacija

Prema Generalnom rešenju Beogradsks kanalizacije na teritoriji grada Beograda predvidjeni su sledeći ka- nalizacioni sistemi:- centralni sistem- Batajnički sistem- Ostružnički sistem- banatski sistem , .

Prema ovoj pođeli predmetno područje pripada "Central- појп kanalizacionom sistemu - šumadija^. Osnovne p>os- tavke iz GUP--a o kanalizaciji su sleđeće:

- Nove kanalizac:one sisteme ^raditi kao separacione.- Odvodjenje kišnih voda rešavati po pojedinim hidro-

grafskim celinama • slivovima malih vodotcka.

- 7.a deo grada južno od Save i Dunava zaokružiti i rekonstruisati sistem kanalizacije približno u sa~ da£njim granicama i izvesti га na instalacije za prečišćavanje u Veliko Selski Rit.

- Zavisno od recipijenta u koji če se vrSiti upuštanje upotrebljenih voda obavezno je prcčišćavanje. đc steper.a ria ne bude ugrožena II klasa vodctoka.

78

Kijučni objekat centralnog sistema je glavni kolektcr skupljač • interceptor.

2.1.7. Električna i TT jnreža

Električna mreža

Generalni urbanističkimplanom grada Beograda đo 2000-te godine razniatrana је mreža naponsko^ nivoa 380 kV. Ovo područie je izvan mikrolokacija vodova i TS naponsko^ nivoa 380 kV.

TT mrežaGeneralnim urbanističkim planom ^rada Beograda do 2000- te ppdine dati su onšti st^.vovi po pitanju broja telefonskih priključaka kao što su: za svaki stan i lokal telefonski priključ.^k, na četiri zaposlena u administraciji po jedan priključak i sl.

3.1.8. Grejanje

Prema Generalnom urbanističkom planu Beograda iz 1972. ecdine rredmetni prostor je bio uglavnom narr.enjen re- kreativno sportskom centru i zaštitnor. zelenilu i r.isu bili predvidjeni da se centralizovs.no snabdevaju top- lotnorn ^nergijom. Kasnije prilikom donošenja Programa društveno-ekonomskog i prostornog razvoja prada Зео?~ rada za period od 1981-90. god. izvršena je izmena i dopuna namena površina Generalnog urbanističkog plana Beosrada iz 1972. godine u namcr.e za stanovanje u sred- njiro gustinama (B9 i Bll).

Obziroiii da je reč o stanovanju u srednjim gustinama, iste su preira postavkama GL’P-a predvidjene da se cen­tral izovano snabdevaju toplotnom energijom iz jednog

79

rejonsko^ toplotncg izvora. U ovojti slučaju ref je n kotlarnici rBanovo brdo’’, koja već snabdeva toplotnom energijom deo naselja Banovog brda.

3.2. Stavovi program?. druStveno-ekonomskon i rrostornc£ razvoja rrada Beograda za period 1981-1990. rcdine

3.2.1, Stanovanje

Predvidjena je stambena izgradnja na području izmedju ulica Krai j ice Katarine i Blapoja Parcvićć..

Osnovni standard je stanovanje proeečno 18,0 m2 neto površine stana po stanovniku. Gužtine naseljenosti su kcrigovane i prila.gadjene uslovima za vremenski pe­riod 1981-1990. god.

Gustina naseljenosti

Tndeksizcrad jer.os ti;

Stanovnika na hefctar

male do 0,3 do 105srednje 0,4-0,7 120-780velike ед-ip 20C-250vecma velike 1,1.- 1,6 260-400

3.?.?. Tercijarne privredne i društvene delatnosti i sisterr. centara

Po EP~u razvoja Beo.nrada do 1990. godine predvidja se intenziviranje sadržaja centra :lBanovo brdo,f sa oko11.00C m2 p.p. čime bi sc postipao viši nivo usluga, naročito pradskog značaja i to najviše u tercijarnim

80

privre-dnin- delatnostima. Takodje se ГР-oir. predvidja mzvoj najneophodnijih sadržaja za svakcdnevne pot- rebe stanovnika u okviru snabdevačkih punktova ili c^ntara mesnih zajednica u deficitarnim stambenim zonama ali bez definisanja lokacija.

Standardi za dimenzionisanje pratećih sadržaja dru- Stvenih dolatnosti za sledeće плтп .пе stanbene zajed- r.ice su:

D e l a t n o s t 1985.r . (m2/stanovn.)Površinaparcele

bruto p . čtaža

a ) Đečija zaštita i opSte. obrazovanje 3,589 0,814a.i. kc mb i no v ana

dečija ustanova 1,025 0,320

a. 2 osnovna §kc?la 2,564 0 ,494

b) Društveni centar stambcnc zajednice 0,434 0,102b.l. javna uprava i

administracija 0,052 0,021

b.2, ustancve kulture 0,342 0,054b.3. zdravstvena i

socijalna zaštita 0,040 0,027

Ukupno za društv.delatnost: 4,023 0,916

3.2.3. Zelenilo i rekreacija

Opšti ciljeviKoncepcija daljeg razvoja zelenih i rekraativnih pcvr šina u navodenom planskom dokumentu data kroz osnovna opređeljenja od kojih će ovde biti izneta same neka:

81 -

Z e l e n i l o

- Uspostaviti jedinstven sistem zeler.ila grada i uklju-- čivati pcstojeće šumske komplekse iz zaledja Beogra- da u taj sistem.

- U svijn gravitacionim poćručjima, rejonima i opšti- nama u gradu i u širim prostorima treba revitazirati j prcSiriti pcstojeće i podići nove površine.

- Površine koje su GUP-oir. predvidjene za javno zele­nilo treba:privesti nameni i predati na održavanje.

Vršiti dalje urođjivar.ie postojećih park šuma u gradu i neposredno j okolini.

• Rekreacija4 '"iv- ‘ <- Posebnu paznju obratiti dnevnoj rekreaciji, koja pokazuje nei;ativne rezultate zbog prevelike iz^ra- djeriosti i prevelikih gustina stanovanja« Oncmopu- ćavanje realizacije i onako deficit^rnih rekreativ- nih površina zbog uzurpiranja teritorija namenjenih zelenilu je ti^ičan negativni trend koji se rr.cra sprečiti. Cilj je ostvariti dnevnu rekreaciju u ok­viru :- stambenih zona- škola- sistema javno? zelenila- reonskih sportsko-rekreativnih cent r.ra- radnih zona

3.2.4. Mreža linij-a javnog grzidskog saobraćaja

U široj zoni predmetnog plana - područje Panovog brda je proma si^ednjcrcčnom plar.u đruštvenc-ekonomskog i

32

prostcrnog r.'zvcja jrrada (Etapni plan) koncepcijski i funkcionalno izmenjena. Đuž rožeške ulice i dela Ibarske magistrale do Zarkcva planiran je tramvaj. Uvodjenjera tramva jskoc: saobraćaja na ovom delu grada bitno je izmenjena orranizaciona šema rad a i fun- kcionisanja gradskog javnog autobuskcg saobraćaja.

3.2.5. Vodovod i kanalizacija

Prema Etapnom planu na prodmetnoj teritoriji se ne očekuje iz^radnja znsčajnijih primarnih objekata vo- dova i kanalizacije. Predvidjeni su uglavnom radovi na rekonstrukciji postojećih cevovoda i održavanju mreže.

U prilogu s'ž dnje prikaz objekata koji će da se grade izvan predmetncg kompleksa a od značaja su za ovaj kompleks.

Vodovod

Postojeće stanje vodosnabdevanja nijc zadovcljavajuće. Celo pođručje grada deficitarno je vodom sa tendenci- jom da se st?nje pogoršava. Na osnovu specifične po- trošnje vode, maksimalna dnevna potrošnja vode porašće od 5 „ U m3/sec. u 1S7S. gcdini na 8,5 m3/sec. u 1935. codini. Zadovoljavajuće rešenje vodosnabdevanj a na ovoj teritoriji i drugim-teritorijama grada ostvariće sc iz-rradnjom drugog vodovođnog prstena i izvorišta "MakU” .

U ovom trenutku izvesno je da će se I faza izvorišta- postrojenja rMaki§r' (kapaeitota 2,0 m3/sec) izvesti u periodu 1SS5 -1990. godine a takodje i prva deonica vodovodnog prstena - tunela do okna "Zarkovo" sa pra­ted im objektima ** rezervoar ''Earkovo Ir i crpna stanica

- 83

:'2arkovo'’ zatiro dovod vode 0 1500 mm- od instalacija "Mcikišdo prve deonice tunela. (izdat planski doku- menat br. 155/79, br. 1811/79, br. 961/32).

Kanalizacija

Prema Etapnom planu i Generalnom rcšenju Becgradske kanalizaci je đo 2000-te godine, predvidjena je izgrad- n j č* primarne kanalizaci je izvan predmetne teritorije kako bi se realizovf-?la koncepcija o orikupljanju ot- padnih voda iz svih izliva na jedno mcsto gde bi se prečišćavale i take prečišćene ispustile u Dunav.

Ključni objekat centralncg sistema kanalizacije kome pripada i ovaj kompleks, je ”interceptorv i instalaci­je Z'? prečišćavanje otpadnih voda u i?Veliko selskom ritu".

Fekalna kanalizacija

TJ planskom periodu 1986-1990. godina građili bi sledeći objekti značajni za predmetni kompleks kao i za cpšte gradske potrebe:

1. Interceptor dd C.S. ‘’Ušće” do postrojenja :;Veliko selc' (izdati planski dokument br. 11332/76).

2. Pcstrojenje za prečišćavanje "Veliko Selo”, 0 faza (izdat planski dokumenat br. 113 32/76).

Da bi se kompletirao kanalizacioni sistem za odvod otp^dnih voda i rasteretila postojeća kanalizacija značajna za predmetni kompleks,, kao i za cpšte grad­ske potrebe gradili bi se sledeći kanalizacioni ob jekti u planskcm periodu 1981-1965. godina:

84

- rekcnstrukcija C.S. ?.arkovo i čukarica,- crpna stanica 'Mcstar5' sa potisniir. vodovima,- kolektor ::Bele vode” - KCS Čukaric^

(izdat planski dokumenat br. 3383/79),• kolc.ktor u Bulevaru vojvode Mišića

(izdat planski dokument br. 8753/1/77),- kolektor u Sarajevskoj ulici

(izdat planski dokumenat br. 10231/1/78).

Kišna kanalizacija

Glavni recipijent kišnih voda ovog slivnor područja je reka .Sava.

Objekat kišne kanalizacije koji se eradi kao zaštita vodovodnog izvorišta ,:Makiš*‘ a gradio bi se u plan- skom periodu 1981-1985. godina:

lu Obodni kanal duž Savske maristrale i vezni kanal na podrucju Makiša(izdat planski dokumenat br. 3562/2/79).

3.2.6. Električna i TT mreža

Program društveno-ekonomskcr i prostornoc. razvoja grada Beograda u perindu 1981-1990. god. definisale su TS 110/10 kV i TS 380/110 kV kao i ođgovarajući vodovi 110 i 380 kV. Prodmetni kompleks nalazi se izvan pođručja lokvacija TS i vodova 110 i 380 kV.

TT rrreža

Programom đruštveno-ekonomskog i prostornojr razvoja grada Beegrada u 1981. god. i 1990. god. dat je plan

- 85

izgradnje novih i proSirenje kapaciteta pcstojećih ATC na području plana. Datiir. rlancra pređvidieno je povećanje kapaciteta postojeće ATC čukarica" na 25.0 00 telefnnskih priključaka.

3.3. Prikaz uslovljenosti iz dru$tveno-ekonor?.skihplanskih dckumenata

3.3.1. Drogram đruštver.o-ekonomskog i prostcrnograzvcja grada Beograda za period 1981-190C. od.

Prema ovom planskcm dokumentu, razmeštaj mssovne stambene izgradnje je na:

* velikim lckacijama na teritoriji kontinualnog pradskog tkiva, i

• delovima perifernog gradskog tkiva Beograda.

Uz uslov da su tereni pogodni za mascvnu stambonu iz~ gradnju.

Područje koje je predmet razradc detaljnoe plana obu- hvaćeno. je;pro^ramom aktivnosti 2a srednicročni peri­od stambene izgradnje.Prema ovom planskom dokumentu predvidja se i aktivi- ranje manjih lokacija za društveno usrnerenu stambenu izpradniu i u naseljima van kontinu-ilnog gradskcg tki­va, s tim što sve lokacije treba Ла budu blarovremeno opremljene infrastrukturnom mrežom.

Individualna stambena izgradnja pređvidjena je prven- stveno u naseljima van kontinualnog ^radsko- tkiva.

U odnosu na standards stanovanja, ovim planskin doku- mentom sp. predvidja:

- 86

- prosečna veličina stana- prosečna 'iovršina stena po stanovniku

- struktura stanova prem^ vrsti stana

U cilju realizacije stambene iz<rradnje u naredncm periođu treba nastojati, da se na lckacijama koje nude povoljne 3okacione uslove obezbede velike gustine na- seljenosti.

3.3.2. Društveni plan opštine Čukarica za period 1991 1985. godine

Fren.a društvtnom planu, stambena izgradnja na podru- Čju cve opštine, u prvim godinama srednjoročnog razvo­ja odvijaće se pre svepa, na započetim i uredjenim lc- kacijama i iokacijama kođ kojih je priprema i urcdje- nje zemljiSta u toku.

U kasnijoj fazi srednjoročnog razvoja. izgradnja sta- nova odvijaće se na lokalitetima koji imaju lokacione pređncsti za brže osposobljavanje i privodjenje plani- ranoj nameni. Pri tcme je bitno đa potencijalna loka- cija za masovnu stambenu izgradniu irna mogućnosti za ^riklju^ivanje na postojeću primarnu mrežu infrastru- kture.

t’ srednjoročncTn periodu razvoja na području opštine ču- karica planir: se izgradnja oko 5.353 stanova, cđ kojih oko 2 00 u individualnom vlasništvu.

Potencijalne lokacije za masovnu stambenu izpradnju su:

5 7,5 m2

18,0 m2

51,0% trcsobni stanovi

- 87 -

- Cerak Vinogradi - sa oko 2.484 stanova- Trgovačka ulica - sa oko 1,600 stanova- ostale lokacije - se oko 1.069 stanova

Radne organizacije sa pooručja opštine izrazile supctrebu za oko 1.794 stanova za koje su obezbedileoko 2,3 miliona cinara.

3.4« Stečene urbanis-tičko-oravne cbaveze

Ma području predmetnog Detaljnop urbanistickop plana6t>idectirene su sleđeće urbanističko-pravne obaveze:

1. ?Јл slobođnoj površini u ulici Steve Todorovića izmedju solitera br. 36 i 45 realizuje se akcija ”38 sadnica za druga TitafT odnosno park u MZ ?'Mihajlovac” (akt br. 2995/82).

Pravni osnov za uredjenje date pcvršine je • i Ođluka o javnim zelenim površinama (”Službeni list grada Beograda” br. 10/79).

7. Stečena planska obaveza na ovom području u cblasti saobraćaja je planski dokument ?:Urbfinistički uslovi ulice Kneza Višeslava od Požeške ulice do ulice Blagoja Parovića” broj 139 3/7 3.

Izdate urbanističke uslove za ovu ulicu prema ukup- пош sagledavanju saobraćajne mr-j?.e na ovoj torito* riji ne treba mf'njati jer trasa prcgramski, situaci- ono i nivelaciono zadovoljava.

3. Na predmetnom području urađjeni su urbanisti£ko-teh- nički uslovi za izriradnju podzemnog voda 10 kV od TS 35/10 kV -'Bancvo brdo f do postojeće TS 10/0,4 kV 15f-umberačka” • broj 2689/79.

88

4. Na pređirietnoni prostoru u radu jc urbanističko-teh- nički dokument za izgradniu primarnog toplovođa od KO "Bancvo brdo': dc điplomitskog naselja, br.27 38/81. Ovaj toplovod je projektovan da obezbedi ukupr.e potrebe cvoga prostora i izuzetno je zna- čajan za nje.^ov đalji razvoj.

Na ovome toplovodu planirana je izgradnja pre - pumpnt stanic? koja se mora uključiti u trenutku k?;da bude z-:.počela toplifikacija prostora iznad kot=5 18 5 mnv, Na isti način neophodne su izvesne rekcnstrukciopreme za održavanje -oritiska i obezbedjenja cirkulacije vođe u toplotnom izvoru.

4.0. OSNOVNI FODACI 0 ĐRUSTVENO-EKONOMSKIM STRUKTURAMA

Ma osnovu raspoložive dokumentacijе (planska doku- menta i sprovedena anketa) dcšlo se od osnovnih po- kazatelja :> stanju i na osnovu toga i do ocene o za- stupljenosti i razvijenosti osnovnih društveno-eko- nomskih struktura na Dodručja koje je predmet plan* ske razrade.

Analiza stania i ocena zastuplienosti ovih struktura ima z-i cilj .

••• da putcn indentifikacije prikaže stvorene uslove poč kojirca se podrazunevaju svc strukture i aktiv- ncsti,

- da prikaže društveno*ekononsku strukturu, kojoir. se iskazuju bitne karakteristike- stanovništva, zapos- lenosti i aktivnosti na ovom prostoru* i

83

- utvrdi način i standarđe korišćsnja fizičkih struk- tura i prostorau celini.

Medjusobnim uporedjivanjem po jeđmačnih društvenc-eko- nonskih elemenata dobija se uviđ o kcrišćenju prcstorai inđicije za nje.-ovo urećjivanje i korišćenje u na- rednom periođu.

StanovniŠtvo i zaposlenost

Na osnovu dobijenih pcdataka o broju stanovnika cvcg prostora i primenorn analogije iz širih prostora za kcje se raspolaže adekvatnom dokumentaciјош (popis stanovništva) mcgu se izvesti i csncvne karakteris- tike postojećih korisnika ovo? prc'Stor^ . Prcstor koji je. predmet istraživanja, пгешл rezultatima ankete ima oko 3.6 20 stanovnika, i 1.26 5 domaćinstava. Pro sečna veličina domaćinstava je 2,86 lic~, štc je is- pod proseka u oćr.csu na druge lokacije i slična na­sel ja. Tz ođnosa broja stanova i brcja domaćinstava proizilazi da područje ima 193 domaćinstava više cd broja stanova ili nastanjenost ođ 3.3 7 lica po jed~ nom stanu.

Starosna struktura postojećec stanovništva, preraču- nato па osncvu proseka za M.Zajeđnico koje prednetno područje obuhvata je*

Starosr.e ^rupe Broj lica Struktura0 - 7 gođina 336 9 v37 - 1 4 « 305 8,516- 64 ,J 2.755 76,0prekc 65 224 6,2

Ukurjno 1 3.020 100 ,0

90

Iz date starosne strukture proizilazi:

- da su pojedine starosne grupacije podjednako zas- tunljene u ukupnoj starosnoj strukturi stanovništva,

- da je učešće dece od 9,3% relativno povoljno i kreće se u granicama kao i z-л ostala naselja u kojima se odvijala stambena izgradnja i doseljavanje stancv- ništva, i

- da relativno visoka zastupljenost lica stara preko 65 Rodina starosti ukazuje čr stenovničtvo ovog na­selja nije u većem obimu migriralo.

Cstala demografska obeležja ovog dela stanovništva su:

- odsustvo aktivnih lica u Drimarnim delatnostima,* relativno povoljna stopa aktivnosti stanovništva od

47,0%,

- prisustvo od oko 13*3% lica sa, ličnim prihodoir. - što je i karakteristično za pretezno domorodna na­selja • naselja u kojima se nisu odvijala migrator- na kretanja, i

- relativno povoljna stopa zapeslenosti ukupnop aktiv • nor dala stanovniStva koja se približava stopi ak­tivnosti.

Prema rezultatinve. ankete . u cvom naselju je zaposlencoko 444 lica. što u odnosu na ukupan broj aktivnihukazuje da oko $25 lica radi van mesta stanovanja.

Iz da toд prikaza proizilazi:

91

da je ovo naselje prctežno zona stanovanja,- da su u naselju zastupljene i druge aktivnosti,

pretežno tercijarnor karaktera, i

- da. je naselje deficitarno komercijalnim delatno- stin12 .

Struktura aktivnosti

Na osnovu strukture gradjevinskog fonda prema nameni, može se konstatovati da u ovom naselju dominira fun- kcija stanovanja. Cd ostalih objekata prisutni su: Hidrometeorološki zavod, Sportsko-rekreativni centar, Viša ugcstiteljska škola i montažni objekti za finan- sijske i druge uslupe.

a) Stambeni fond

Stanovanje kao aktivnost na ovon prostcru je zastup- ijeno u sleđećem obimu:

- ukupan broj stanova- neto stambena povržina •• broj stancvnika■v»

- broj domaćinstava

Iz datih odncsa proizilazi:

-* da je nrosečna veličina stana 60,7 m2 korisne površine,

- da je prcsečna nastanjenost stanova od 3/37 lica po 1 stanuv

- da po jednom stanovniku u proseku ima 1.7,9 m2 koris- nor stambsnog prostora, i

da je po.: jednom stanu, u proseku smešti?nc 1,13 doma- ćinstava.

1.072 6 5.085 m2 3.620 1.265

Struktura stambencg fonda prema kvalitetu, kao jedar. od pokazatelja uslova stanovanja je:

Ukupan stambeni fond - neto m2 65.085 m2 - 100,0%

Od toga:- dobar kvalitet- srednji kvalitet- loš kvaiitet

50.7 34 3.285

11.066

78,05,0

17*0

U strukturi premo kvalitetu, stancvi dobrop kvaliteta učestvuju sa 7 8,0% dok je skoro jedna petina stanova lošep kvaliteta.

U ukupnoir gra ■ jevinskom fondu ovon naselja od 79.134 m2 korisne površine, stambeni fond učestvuje sa 8 2,3% pri čemu je učešće stanova loSeg kvaliteta u ukupnom gradjevinskom fondu oko 14,0%.

b) Ostali gradjevinski fond

U ukupncm gradjevinskom fondu, ostali nestambeni ob­jekti mereno korisnorr. površinom učestvuju sa oko 17,7% 2d бе^а pomoćni objekti i garaže oko 54,1%.

Najveći deo korisne nestambene površine odnosi se na Hidrometecrološki zavod i Višu ugostiteljsku školu, đok je učešće ostslih* pristupnih aktivnosti, mereno neto korisnom površinom koju koriste , vrlo neznatno.

Struktura prema kvalitetn ovof dela gradjevinskogfonda je:

- do bar kva1itet 75,7%srednji kvalitet 3,9%

•* loš kvaiitet ______________ 20,4%_________Ukupno: 100,0

93 -

U strukturi nestambenog gradjevinskog fonda prema kvalitetu, dominiraju objekti dobrog kvaliteta sp. 75j7% dok je učesće objekta lošeg boniteta 20,4%. Objekti lošeg boniteta, ovirc planoir. treba da budu zamenjeni.

PRELIMINARY PROGRAM

- 95 -

1.0. UKLAPANJE U SIRU ZONU

Graniaom Detaljnog urbanističkog plana obuhvaćena je teritorija pcvršine oko 60 hektara, odnosno delovi tri -mesne = zajednice:

Mesne zajednice :Mihajlcvac”,Mesne zajednice ,:Milan Tomić-čare" ,

- Mesne zajednice Blagoje Parović".

Ove tri mesne zajednice pokrivaju celckupno područie Banovog brda istočno od Požeške i Xirovljeve ulice, zahvatajudi znatno veći prostor od preostale tri riesne zajednice sa suprotne strane Požeške i Kirovlje- ve ulice.

Teritorija mesne zajednice Milan To.mić-Čare je stanbena sa sadržajima pretečno rejonskog značaja . Teritoriju druge dve mesne zajednice, pored zone stanovanja i spe.cijalizovanih centara gradskog značaja (kac §tc su kompleksi* Films>cg grada Klini6kor centra, Hidro- reteorcloškog zavcda, šumarskog fakulteta i Sećerane), cine kvalitetni gradski prostori zaštitcg1 javnog zcle nila, sporta i rckreacije. T.o su rckreatjvno sportski centar "Košutnjak”, park šuma Košutnjak i hipodror korr.paktno spregnuti u funkcionalnu celinu. Ova i:pluc = deluju ne same na životnu sredinu čvrsto izgradjenih delova Banovog brda nego i na mnogo šire područje rr«ida. Ako se svemu navedenom doda postojeći park i kompleks sportskop- druŠtva ,:čukarički ccadVdj-e •nc j zajednici ;:Mihailovaconda je jasno da je pod- ručje oredmetncg DUP-a jedno izvanrednc atraktivna lokacija za sve pcstojeće i buđuće aktivnosti,

Ova konstatacija je potvrdjena tokor izrade plana krez mnojjobrojne kontakte sa subjektima plćiniranja.

96

Imaiući u vidu sve navedenc sa jedne strane. kao itrorriirnske zahtevc investitora sa druge, nastojali

đasmo urbanistička rešenna u okviru DUP--a da bududapnhvatljiva u krajnjem ciliu doprir.esu uređjenju -

prednnitnog prostora. Sa ovakvin opredel j en jejr.» problem uklapanja u neposredno okruženje i širu zonu bio ie stalna preokupncija Timr-2, Područje plana u svakoi strukturi sarledano je kac dec celine kojoj će u budućnosti pripadati. U odnosu na stanovanje to su stair.bcne celine iznad i ispođ ulice Beonradskog ba taljon.". Prvu će činiti kvalitetno postojeće i pla- r.iranc stambeno tkivo sa pratećim sadržajima, na pođručj’u đanašnje mesne zajednice "Mihajlovac", a drxrru гр području din-.šnjih mesnih zajednica Milan Tomić^^are'* i ;В1а:тоје Parović;}. U svim kvantifi- kacijamn n^vedene celine su tretirane кдс dve buđu- če mesr.s zpjednicc: i jedno i drugc sa približno11.300 stanovnika. Predloženi prateći sadržaji sta­novanja na području Detaljnog plana su delovi ili celine s-drnaja tako koncepiranih rnesnih zajednica. Ovakav pristup ne reir.eti postojeću društveno-pcli- tičku podelu na r.esne zajednice, a takodje usaglašen je i sa prostornom celinom Banovo brdo - železnik, izrada koja je u toku.

U odn^su пд površine za s^ort i rekreaciiu pristup •ie sledeći. Neuredjeni i privromeno izpradjeni de­lovi GUP--OJTI odredjeni za sportski centar 'Košutn j ak,:, or-'đviđjeni su za privođjenie nameni uz mogućnost izgradnje novih terena i mopućnost f“*ztiranje titnor zelenila prcma zonama: stanovanja i delatnosti.

- 97

- "'oritorija izmedju ulica: Beorradskcr bataljcna - Kneza Višeslava i Move па produženom pravcu žarko- vačke ulice, predvidjena je, takodje u skladu sa QUP-om, za rej onski rekreativno-sportski centar u okviru kcpa bi se zadržalo i pcstcjece sportsko dru Stvo "čukarički ". Veličina ovog kompleksa i mogućnc- sti njerrovog pcvezivania sa park šuir.orc ,:Xo5utnjak:: r zavisi od varijantnih rešenja. U svakom slučaju u kompleks se uključuje pcstojeća šuma i stvaraju uslovi za đopunu sadašnjih sadržaja. 2a i bližeckruženja rejonski rekroativno sportski centar biće, neosporno značajan prnstor. Pcred csnovne namene ižvanređne vizure koie se ovde otvaraju daleko preko Save, učini-če ea privlačnijim. Preko predvidjenog javnog ili blokovskog zelenila (zavisno od varijante) sa severne strane i blokovskog zelenila s--3 ju2ne> rejonski sportski centar se povezuje sa postojećim oarkovs'kim površinama klinasto udenutiir. izmedju stambenof tkiva i rekroativno sportskim centrcm 1Košutnjak’ c 'a taj način podužno pc 'rrebenu ostvaren 1 a zelen-i prospekt bez koga bi delovi koje pc-vezuje medjusobno bili razđvćjeni.

I na kraju uvodjenjem novih sadržaja naučnc-istraži-uz . . . »» ■ • 1 ’ vačkih. već postojeće (Hiđrometeorolcški zavod šurr.ar

ski fakultet) ulica Kneza Višeslava dobija novik -Jeter. koji kroz dalju urbanističku arhitektonsku

■azradu treba maksimalno oplemeniti .

98

2,0. OSNOVNI ELEMENTI PROSTORNO-PROGRAMSKE KONCEPCIJE

U slučaju ovoga DUP-a teško je uopšteno govoriti o prostorno-protframskoj koncepciji, jer su razlike koje se javljaju u pojedinim varijantnim regenjima razmera koje dcsežu do altcrnativnih postavki i zadiru u ge- neralnc opredeljenje. Ipak, za osnovnc elemente pros- tcrno-programske kcncepcije, nastojalo se, koliko je to bilo moguća, da budu jedinstveni. Ovakav pristup proisttkac je iz prirodnih uslovljenosti a zatim i iz uslovljenosti opStih planova. Kada to kašemo ni- slimo, ore svega3 na površine gradskog i rejonskog zr.ačaja: javnog zelenila, rekreacije i sporta. Poz- nato je da je GUP-om iz 197 2. godine celo područje Plana iznad ulice Beogradskog bataljona bilo predvi- djeno za rckreaciju, sport i javno zelenilo. Javno zelenilo na području ĐUP-a trebalo je da poveže park- -šur.u Košutnjak sa parkom izmedju solitera na padini Banovog brda. a površine za sport i rekreaciju da se nadcvežu na postojcći rekreativno-sportski centar ,;Košutnjak,f. Takodje je poznato da su kasnije izmene Generalnog urbanističko.r plana sa uvocljenjem drugih struktura u ovoj trasi iskidale prvobitno za&iSlje- ni sistem zelenila, sporta i rekreacije. Ako se tome doda da se (dru^om • i trećom varijar.tom) prostorno- -programskom organizacijom u okviru DUP-a predlažu i nove izmene Generalnog plana, a da pri svemu tome st^ji pred t intom za izradu ovog zadatka problem oču- vanja relacija zasnivanih GUP-om iz 19 72. god. jasno je da su načelna opredeljenja: da se maksimalno saču- vaju sistemske veze izmedju javnog zelenila, površini za sport - rekreaciiu i zaštitnog zelenila, ostala za- jednička u svim varijantama i to je ta jedinstvenost u osnovnir elementima prostornn-programske koncepcije.

99

Naravno, i ako je najvažnija, ovo nije jedina zajed- nička konponenta u detaljnoj urbanističkojrazradi pod- ručja Plana. Tako naprimer se de se zatečenestrukture sagledaju u kontekstu novih kao sastavni deo odgovarajucih celina, bilo da se zadržavaju u svojej dosadaSnjo j name hi ili da im se namena menja.

Ovde so nisli prvenstveno na kvalitotne zone kolektivnogi porodičnog stanovanja koje sa novcforniranim čine jedinstvene delove za stanovanje, kompletiran e sa odgovarajučim pratećim sadržajima: osnovnom Skolorr., centrom mesne zajednice i dopunskim punktovima snab- devanja. Zatim, na kcmplekse sporta i rekreacije, rejonskog i gradskog značaja, proširenje neor-hodnih površina za deficitarne sadržaje. U slučajevima gde se predlažc izmena namene, kao npr. za коп*р1т&&з Vise •ugostiteljske škole , nasto j alo se da novi sadržaj bude src>đfti$i nepcsrednom okruženju. I na kraju predložene intervencije u pogledu saobraćaja trebalo bi da do- prinesu holjoj organizaciji prostora, voćeći glavnc tokove izmedju funkcionalnih celina ili., ukoliko nije moglo drukčije, minimalno ih renettci.

3.0. OPIS VARIJANTI DETALJME NAMENE POVRSINA SA PRIKAZOM VREDNOVANJA SVAKE VARIJANTE

Tmajući u vidu karakter i potencijalne mogućnosti pros­tora koji je predmet ovog detaljnog urbanističkog plana sa jeđne strane. i potrebe zainteresovanih korisnika ovog pođručja sa druge strane, na osnovu analize i vrednovania postojeceg stanja došlo se do tri moguce varijante predloga rešenja namene površina. Sve su va- rijantc ravnopravno vrednovane i analizirane na osnovu istih pokazatelja.

3.1. Prcjekcija 1399ftoć.

3.1*1. Variants I

Varijanta I se zasniva na postavkama datim GUP-om, prema koj ima je deo predmetne teritorije iznad ulice Beogradskop; bataljona sagledan kao nastavak prodora javnop zelenila koje se ođ park-šume Košutnjak spugta niz padinu Banovcg Brda izmedju solitera,! dalje.urim prcdorom sa suprotne strane Požeške ulice,vezuje na sportsko rekreativni centar na Adi Ciganliji. Ka se- veru na prostoru izmediu dva poslednja solitera, iz­nad ulice Kraijice Katarine, data je lokacija za 88 spomen sadnica. Sa južne strane, cvo javno zelenilo, se u okviru ?ranica DUP-a, naslanja na rejonski sportski centar Čukarićki", a od njega se dalie, de- iom teritorije izmedju kompleksa Republičkop hidro- roeteoroloskog zavoda i Više upostiteliske škole sa j'edne i Diplonatsko^ naselja sa druge strane, trcdo- rom u okviru blokovskop. zelenila vezuje za kompleks sportsko•rekreativnog centra :,KoSutnjak . Ovakvom koncepcijonr uredjen^a prostora, ostvaren je, u onoj meri u k'ojoj je to s obzirom na već postojeće fizi- cke strukture moguće, maksimalan kontinuitet zeleni­la i sačuvan postojeći, mada predhodnom izgradnjoir. delimično narušen karakter ovcg pođručja, koje čir.i đodirnu tačku zone rekreacije i potez javncp zelenila.Takodfe* u ?irem sagledavanju reljefa Beograda , ova zona predstavlja veoma eksponiranu tačku. a dva niza izp.radjenih solitera ocrtavaju siluetu i čine simbcl . Banovon Brđa- S obzircm na visinu ovih solitera, bilo bi tcško na završetku njihovog niza ostvariti neku strukturu koja bi u vizuelnoir. smislu predstavljala završni akcenat ovog prostora. Zato se, za završetak ovog poteza, kao najnrirodnije rešenje nameće zelenilo koje neće rcmatiti postojeću siluetu.

ICO -

101 ~

Prostor spcrtsko-rekrcativnog centra čukarički se ^roširuje do ulice Kneza Višeslava, preko koie se direktno naslanja na kompleks park-šume Košutnjak. Proširenjem teritorije* uz izpradnju novih terena koji bi prvenstveno služili sportsko-rekreativnir potrebama okolnog stanovništva. i uz eventualnu promenu režima i načina korišćenja postiojećih te- гепд, ovaj kompleks, koji se danas u suštini svodi na tcrene sportskoe kluba ' čukarički:: s pcstac bi sportsko-rekreativni centar rejonsko:: značaja. Sa jedne strane, preko ulice Kneza Višeslava naslanjao bi se na zaštitno zelenilo: park-šunu Kcžutnja,■= sa drupre na javno zelenilo: novopredvidjeni park. Kroz ceo ovaj koirpleks zelenila sporta i rekreacije, bile bi obezbedjene adekvatne pečačke komunikačijei biciklisticke staze.

Ovakva namena površina u zoni iznad ulice Beo^radskof bataljona cstavlja malo prostora za novu starr.benu iz- p.radnju, tako da se na tom delu teritorije, u okviru jcdnoprovcg stanbenor bloka dobija sanio BO novih stanova, plus 25 stanova u objektima diplomatskop. naselja koji su u iz^radnji, ili dati uslcvima.

'Diplomatsko nasolje" u ovoj varijanti zadržava pc- stojeći status, s tim što se planira njegovo proši- renje sa 12 novih diplomatskih stanova. Cvaj stav prema 'diplomatskom naselju' proistekao je iz dve činjenice. Postojeće 'diplomatsko naselje” (računa- ’ući tu i objekte koji se sada prade) Čir.i uglavnom

10 2

zaokruženu celinu stanovanja visoko? standarda, koje pcdrazumeva i adekvatno uredjenje neposredne okoline, izgradnju pratećih sportskih terena, a u vizuelnom i koropozicionoir. smislu očuvanje identiteta nasel^a kao celine. Svako nešanje drugor tipa stano­vanja i druge arhitekture narušilo bi tu celinu.S druge strane, u ovoj varijanti je predvidjena mo- gućnost đn ;:diploriatsko naselje” zadrži svcj status i na osnovu toga što je cd strane Protokola dobijen zahtev za iznalaženje novih lokacija za stanovanje. diplomats. Sir.atralo se da je cvaj deo lokacije i:Golf':, s obzirom da je ta namena u njoj vcć inicirana, r ožđa jedna od mcpućih lckacija. U zoni ispoć ulice Reogradskcg bataljona, na teritorrl ji postojećep ne- higijenskog naselja, predvidja se kolektivna stam- bena izpradnja u granicama srednjih pustina. Posto- -ieći blokovi kvalitetnog porodičnog stanovanja se zadržavaju, s tim što sc predvidja zamena objekata lošep kvaliteta novim porodičnim objektima visine F + l. U ovci zoni se dobija odnos broja srušeni'n i novih stanova 1-2,18, dok je rdnos njihovih brute razvijenih površina 1:4. Cvu disproporciju treba ircati u vidu jer je cna odraz kvaliteta objekata koji se ruŠe3 izuzetno malih površina stanova i nis- kog standarda stanovanja.

U okviru stambcnih objekata kolektivnog tipa stano­vanja, predvidjeni su punktovi za dopunsko snabdevanje i jedan zaseban dcpunski punkt na uglu žarkovačke ulice i ulice Blagoja Parovića.

Za potreba mesnih zajednica ’Blagoje Parcvić"; "Milan Tomić-čarc:;, nredvidja se izjrradnja neve osnovne škole.

U TV Rnjri-ГЕ 4U NfERT<^KE VREDMOSTI ZA VARIJANTU 3 0 9 9 0 .Г С Р .

- 10 3 ••

Povrčina Moka "Tabela 1Broj bloka P r 2 brute P 3T.2 neto P m2 гп sacbraćai1 9.76o 7. 755 2 .00.52 a 7.06 o 5.6 8? 1.1782 b 7.9 39 6. 35o 1. 5 892c , 3a , «*<j 9 . ooc 7.240 1. 754-4 a 10.884 3.036 2 . 8437 a 19.059 17.214 1.9455a,3b,6 ,7b,3a 62.399 ' 58.277 4 .12 28b 7.512 6.695 8175b, 3 16 .6o4 15.5 SI l.o2312,12a 11. 30 4 9 . 454 2.94cIn,13a,15a 62.598 5 8.916 3. 73212b 25.960 2 3.569 2 . 40012c 15.529 14.455 l.oG413b 19.oPo 17.96o 1.12 o13c,1* 11.15o 11.15o -15b 79.93o 7 3.9oo 6 . o3o35 2 3. 362 2].997 1. 36 51-1 fi 399. 339 rr2 = 364. 437 rr.2 = 34.8 92 r\7-

39,93 ha. 36 ,44 ha 3,49 haMb 9.524 7 . 34« 1. 2 754c, Sc 12.9c2 9.357 3.o4517 2 3 . ft 5 o 2 c.lo3 3.74715 7.2 37 6 . o5o 1. 13719 12 . cfiO 9.74c 2 . 32c2o,21. 22a,2 3 2 8.9oo 22.47c 6 . 4 3o22b,24b,25,26 22.100 18.475 3.62 52 a j 2 7 25.754 19.347 6.4o723 27.ooo 22.495 4.53529 13.362 lo.67o 3. 1923o 13.fro 5 ]o.675 3.33c31 19.51c 12.52o 4 . c9r-4b - 3 T 212.6o4 ir.2 = 169. 741 m2 = 4?.863 m2 =

21,26 ha 16 . :>7 ha 4,29 he

Ukupno 611.923 it2 = 5 34. 178 ir2= 7 7. 74f> ir2 =rod rue i ? 61,1^ ha 5 3,43 ha 7,73 habUP* -11-31:

Tzrradienost netc novr^ine bloka

- 10U ~

Tabela 2Rroj hioka ? nod

ob'ielctiir.aP ir2 slc- bodno

% i zgra- djenosti

P m2 bruto razv.cbickt

4. in.LZ>rr

1 1. 574 6. 181 20,30 5.511 c-,712a 9 39 4.943 15 ,96 1.862 o,312b 1.153 5.197 18,16 7. 358 1,162c , 3a , ud - 7.245 - - -**б 9c.fi 7. 128 11,1c 8. 38-> 1 ,C47a - 17.214 - - -5a,3t,6,7b,&a 8c 5 8.13 7 0,14 16c 0 .,co38b - 6.695 - - -5b, 9 - 15.581 . - -11,12a - 9.454 - - --lo.13a,15e 83c 58.086 1,41 1. o7o o,c212b 2.115 21.454 8 ,97 6,019 c,2512b 7 39 13.716 5,11 1. 42 4 0 , lo13b 256 17.7o4 1,42 89 3 c,o513c. 3*. - 11.15o - - -15b 7 . 75c 6 6.15o lo*49 12 ,89c 0,1726 - 21.997 - - -1-15 IF. 34 U 348.C.3 3 4,48 45.582 0*124b 1.217 6 .132 16 ,56 2 . 754 c, 374c, Sc 1.371 7.8 86 19,99 6 .9 00 С'» 7 O17 •4.-42 3 15.68c 22,00 14.072 0 , 7o18 1. 337 4.713 22 ,1c 2.623 0,4313 2. 12 7 7.618 21,84 4.455 0,462o,21,22a,23 3.93? 18,5 38 17,5c 15.729 c . 7c2 2b, 2 41; ,25,26 1. 367 17.loR 7 ,4o 4. loo c,22243,27 3. 326 15.961 17 ,5o 13.543 0,7028 3.66 7 18.818 16 , 3o 7.662 C , 3429 2 ,06 4 8.606 19,34 4.588 0,433o 2 . 5 76 8.099 2 4,13 5. 358 o,5I31 3.434 9 .086 27,43 6.495 0,524b-31 31.Sol 138.240 18,56 88.279 o,52

Ukupno pcdru* PUP- a

^7.845 486,333 8,95 133.841 o,25

Grad ie vi nski fond na nodrurHu PLP-*

.. 105 -Tabela 3

J3r.hlo<a koja se zadržav*------Tie2 "

nova* m2 икшпс

bruto raz. starb^na

Brute raz pce.lovna

. bruto raz, brute razv. starrbena ooe-iovna

bruto Tr.zv. brute razv, s tanben a d cs 1 cvnc.

1* - 5.236 275 5.235. 2752a 1.852 ' ’ - - 1.652 -

2b 7.35* - - 7.358 -2c,3a,4d . - - - -4a 3.38c - - 8. 38c -

7a . -- - -5a,3b,67b,8a** - - ISo - 16 c3b - . - -•5b,9 - - - - -11,12a - - - - -lo,l3a,15a - 1. o7o - I.c7c12b - 6.cl9 - - 6.cl912 c - 1.424 - - 1.42413b ., - - 898 8 8 -13c,14 - -* - - -15b*** 5.63c • - 7.26o 12.£9o -16 - - - - -

1-16 23.22c. 3.513 13.394 (6134) 4 35 ’ ' ' 726c

35.614 R.94S

4b? v ' 2.754 2.754 -4c,5c . 32»» - 0.o75 5co 6.4 oc 5 co17 lo.Boc - 3.472 14.072 -

18 2.623 - 2.623 -

19 3.355 ~ 5oo 4.455 -

2o,21,2?a,?3 . - 15.729 IE.729 -

22b,24b,25,2fii •• - 4. loo - T. loc24a,27 - - 13.oU3 Soo 13.043 See28 6.414 4« 1.2oc 7.614 цс<

29 ■».588 ~ - 4.588 -

3c 4.558 - 3oo 5.358 -

31 5. 75 4c 7oc 5.755 74o4b-3'1 41.471 88 4c.?2o 5.8cc 32.391 5.888I kupno podnč y?. DUP-a 1-31

£•4.691 £.6ol •* "54.3^4 6.235 (47.o54)

7?2 6c119.005 14.o 36

* Prcrsna nairene postcne&^ stanb.objekta brute razv.ncvr*. 275 jt2** Proniana namene postoVćep ?ta”b. objekta bruto razv.povrJ. 16 o m2&:*? i; Г'г>лр-к ~H d'plrrnatskcp raselja u iz rednji 8 x 57o m2 i 9 x 3 o m2 = 7?6c

A^a 11 za pos to ječe .g grad jev in sk off fcnda T abeala 3asverkn* r\? novoforrrirsne b lckove

- 106 -

Br.blokaP r?2 икшпо P m2 koja sc ruSi P r>2 kcia se zađrž?vabrute raz. brute raz. s tambena dcs lovna

brute raz. stainbena

brute raz.i>rutc raz. n> o.v lo vn a s t amber, a

brute raz. doslovna

л7Г~ 35 S 3c Пo+275* So - -

2a 2. coo - 154 - 1.852 -

2b 7.358 - - - 7.355 -

2c,3a,4d 234 28 234 28 - -4a ?.9el - 521 - 8. 38c- -7a5a,3b,5 ,

**"“ — — — *• —

7b, Sa- 3.377 - 3.217+lBo** - - -Sh 3So - 38o - -Sb,9 2 b 5 - 255 - - -11, № 1Л42 - 1.143 - * -lo, 13 a ,15a 915 1.57c 915 5oo - l.o7o12b - Š.clO - „ - 6.01912 c 392 1.424 392 ~ - 1.42413b 471 - 471 - - -13c,14 73c - 73o - -15b 6.12c - 49c - 5.6 3c -16 3-91 - 381 - -

1-16 33. cl-! 9.c71 9.798 588 23.22o 8.513

4b 3.7 35 - 481 ~ 2.751* -e,5c 1.529 - •1.2o5 - 324 -17 lc.*i’- - 23o - I0.600 -18 2.623 - - - 2.623 -

102c,21,22a

u. t.c-5 — 25o — 3.855

23 22b.2-b

3.632 - 3.632 — — —

25,26 2. cS9 IS 2.039 18 - -24a,27 1.49 c - 1.49 o - - -28 6.927 513 - 6.414 4829 4 538 - - 4.588 -3o 4.791 - 233 • - 4.558 -

31 5.755 4c - - 5.755 4 cr M l 51.594 lc6 le.1 3 ifc 41.471 86

'v3cunnc područ DIF-a

34 12 9.177 19.921 576 64.691 8.60I

л Рглр.лп narene 'orViop nbiekta brute razv.površine '27,5 тг? >ч Prcrena narene jcdroF ch-iekta brute razv.površin^ 16o rr2

- 107Stanovnici i stanovi na podririu iXT’-a Tabsla 4.

Rrojblcka V cbiektijiia koii sc zadržavaju U novirr ofojsktinia Jkupnc u cbjektinvi

... Broj 'broj stan.Qvnika stanova.

^ Т . Г ‘Broj --- &tariovnika

broj Broj s ranova s tancvnika

brojstanova

3* - .. 22^ 7o 224 7o2a 63 17 - - 63 172b 335 99 - - 33‘; 992c,3a,-d - - - - - -4a 317 99 - - 317 S97 a - - - - -5a, 3b,6 ,7b, 8a** - - - - - -8b - - - - - -5b,9 - - - - -ll,l?a - - - - - -1 r. ,13a, lr>a - - - - -12b - - - - -12c •• - - • -13b - - 38 12 38 1213c ,14 - - - - - -15b 57 19 So 25 137 4416 - - - - - -1-16 773 2.34 . .. _ 342(262

*C)167(§2

h)1.115 •341

4b 57 23 - 57 234c ,5c 15 5 26c 81 275 2617 344 78 148 4S 492 124lfi 85 23 - se 2319 144 3o 19 6 163 362o,21,22a, 3 - - 67 2 21c 672 21o22b,24b,25,2f- - - - - -24o,27 - - 557 17*; 557 17428 3co 90 38 12 339 9829 153 52 - - 153 523o ISo 44 26 H 176 5231 2o7 59 - - 2o7 5917-31 1.456 4oo 1.72o 537 3.176 937

tlkuono Bodru!HeIfJP~a1-31

7.229 6 34 2.C62(1.982)So

•344(fa o Is

4.29T 273

5 stanova, 14 stanovniku u cbjektu koji raenia namenu ** 2 stćna, 5 stanovnika u objtktu koji nenja nairenu

toaliza pcstcjcćih stancvnika i stanova s vecfena na ncvofonri rane blckove

Tabeli 4a

Broi IT objekti it« ukipnc ŽK rtite1 k e j l Uob^ektinn koji se zr-hick a Brc:

stan o' rikabr^jstanova

brcjstanovnika

brojstanova

brostanovnika

Бгсзstanova

1* 2o 7 2o 7 - -2a 74 19 11 2 63 172b 336 99 - 336 992c43a,-ć 22 6 22 6 -- -

4a 351 113 34 14 317 997a - - - - - -

5a,3b,6 ,7b 3a** 216 69 218 69 - -8b 12 3 12 3 - -

5b,9 32 6 32 6 - --11,12a 67 25 67 26 - -

lc,13p,15a 56 IS 56 15 - -

12b - - - - - -

12 c 26 7 26 7 - -

13b 23 8 23 8 - -

13c, 14 S 3 15 53 1.5 - -

15b 91 27 34 9 57 1916 23 7 23 7 - -

1-16 1 4o4 426 631 192 773 2344b 92 34 35 11 57 234c,5c lofi 33 93 33 15 517 36c 83 16 5 344 7818 86 23 - - 86 2319 157 35 13 s 144 3c2c,21,22a,23 267 8-4 267 84 * -

22b,24b .25 ,26 173 5 U 173 54 - -

24a ,27 112 35 112 35 - -

26 344 Ic'-O 44 14 3oc 8529 153 S2 - - 153 523c 158 49 8 5 15c 4431 2o7 59 ... - 2c7 5917-31 2.217 646 761 246 1.456 4ooIkuDP.o porir*,£-ieВДР-&1-31

3 621 l.o72 1. 292 438 2.229 634

* 6 stanev,-, li+ stanovnika u obiektu koji menja narenu** 2 stana- 5 stanovnikd u cbjektu koji menja патапи

- 169 -

? . 1. ? . Varijanta IT

U cvoj varijanti., zona ispod ulice Beon.radskcp batiljcna tretirana je ha isti način kao u prvoj varijanti.

P.^zlika izmedju ove dve varijante jestc u orcanizacij: i nameni -rostera u zoni iznad ulice Beogradskoq bata- ljona. S obzircm na nezadovoljavajući odnos rušcnja i iz.anradnje koji daje ^rva vari 7 ant a , istrnzena je me ru~ ćnost izpradnje većeg broja stanova n-. ovoj teritoriji9 s tiir da so-, kcliko je rncnuće, koncepcija prodora ze­lenila sačuva. Od oostojećep; z e l e n i l a s.-'čuvana je sumi uz ulicu Кпегл Višeslava, koja predstavlja deo park-eume Krsutnjak .i koju štitd i Zavod za zaštitu spomenik?. kulture. kao i dva pcstojeća kvalitetna voćnjaka. Kcn- takt ovih dveju zelcnih pcvršin^ ostvaren je trakom 7.ч- lenila širine oko 20 r, koja.naslanjaiući se na loka- ciju spomen-sadnica, uspostavlja kontinuitet zelenili od Košutnjaka prema postcjećeir. zelonilu n? padini iz­medju solitera* Ostali blokovi u ovoj zoni, koji su u prvoj varijanti namenjeni zelenilu, predvidjeni su zi strincvanje srednjih gustina. Kroz zonu stanovanja, u pravcu severozapad-jugoistok, provučena je traka blo­ke vs kor zelenila. u okviru koje bi se mogla naći deoja it?raliSta. Ona se, kao i u prvoj varijanti, nastavlja na postojcću šumu u okviru rejonskog sportskog centr-- , i dalje na traku blokcvskog zeler.il? izmedju Tlidrore- teorcloško^ zavoda i :!diplom.itskog naseljči > v^zujući take ovu zonu kolektivnog stanovanja sa sportsko-rekrc— ativnim certrom •’Košutnjak”. U ovoj varijanti u zoni iznid ulice Beogradskor bataljona, predvidja se zadrža- v^nje nekoliko postojećih stambenih objekati dobro.r i srednje^ kvaliteta koji se nalaze u okviru ncvih stim- ber.ih blokova.

110

U ovoj varijanti predložena je izmena statusa posto- i ećepr ’’diplomatskog naselja’7, Sto je moguče s obzirom d-.j. su stmovi i teritorija na kojoj se nalaze u vla- sništvu naše zemlje. U ton slučaju predlažc se 5. iz- pradnja novih stanova u okviru postojećeg kompleksa, £ime ?e. dobija jcs oko 200 novih stanova u okviru srednjih pustina.

Odnos rušenja i izgradnje za ovu zonu iznosi 1:3, a za celu teritoriju DUD-a 1:2,7.

UTVPDJ-111 •*

MUNTKICKE Vr.EI^OSTI ZA VAPтJAMTU 2 ~ 1990.god

r,TaB<&.a 1

Eroi bloka P. m2. bru-to P r.2 neto P m2 za saobraćaj

1 9.760 7.755 2.0052a 7.060 5.892 1.17«2b 7.939 6. 350 1 . F: B S2c ,3a ,^d 9.000 • 7. 246 1. 7544a 1G.884 8.036 2.348Sa 6.930 5.€60 1.2706a 1П.52С 7.930 2.5905d, 6b 9.930 7.090 1 .84 03b, 7b 6.497 4.322 2.1757a 17.951 15.360 2.5917c , 8c 23.150 19.945 3.2668a 7.480 4.860 2.620Sb 7.512 6.695 817Sb, 9 16.604 15.581 1.02311, 12a 11.394 9.454 l.cmn10,13a, 15a 62.969 58.9.16 3.78212b 25.963 2 3*569 2 .40012c 15.519 . 14 *455 1.0641 C C j 14 11.150 11.150 —13b, 15b 29.010 91.860 7.150ir>~........ - • ?3;362 ?1.9 97 1.365i-i|>., ...... „ • .. . 3 ?:? .319 тг.2 = - 3 54 .113* ).■ 2‘• 4 5-;-2$ 6 17.2- = - —, —» = 39.93 ha * = 3 5 , 1 ha •4.52 ha4b '6. / . ЈЦ T. '17 b "4c, 5c 12.902 9.«57 3.04F,17 23.350 20.103 3.74718 7 . 237 6.G50 1.18719 12.060 9.740 2.3700, 21, 22a, 23' 23.900 22.470 6. U 3C

22b, 24b, 25, 2c 22.100 18.475 3.62524a, 2 7 25.75** 14 . 347 6.40728 27.000 22.4R5 4.51529 13.36? 10.670 3.19230 13.805 10.67? 3.13031 ....... 16.610 12.520 - "4.090 '4b-31 2Д 2 . 6.04 m2 = 169.741 r.2 = 4 2.86-3 rr-2 =

21*26 ha 16,97 ha 4,2 9 haUkupnop o d r u č ie «311 .923 јл2 = 52 3.fi54 r2 = 88.C69 -2 =DUP-a-- ..... .61,12 ha 57 ,38' ha ‘8,8i ha1-31

112 -

.1 7.- radjenost neto povrSinfc bloka Tabela 2

Broj bloka I- m2 pod objekti*4..

J IT.Ž slo- a bođno

lZTra-djenosti

P jt2 brute razv.objek.

"T" Tn-deks .17,- f-radjen.

1 1.574 6.181 20,30 5.511 0,712a G 3 O - - - 4 .943 15,96 1.852 0,312b 1.153 5.107 18,16 7.3 58 1,162c, 3a* d - 7.246 - - -4a 90.8 7.128 11,30 6.380 1,045 a 1.132 4.528 ?o,oc 3. 962 0,706a 1. 586 6. 344 20, 0C 5.551 0,705d, Bb - 7.C90 • - -3b, 7b - 4.322 - - -7a - 15.360 - - -7c, He 3.149 - 16.79 6 15,79 11.967 0,608 a 972 3.88« 20,00 3.402 0,70Sb - 6.695 - - -5 b, 9 - 15.581 - - -11, 12a - 9 . **5.4 - - -1C, 13a, 15a *30 58.086 •1,41 1.070 0,0212b 12.115 21.454 fi,37 6.019 0,2512c 739 • 13.716 5,11 1.424 0,1013c, 14 - 11.150 - - -13b, 15b* S.230 2 . 6 3 0 10.05 27.870 0, 3016 - 21.997 - - -1-16 24.327 329.70* 6*87 84 . 366 0,244b * ” • 1.217 6.132 1-6,58 2.754 0,374c, Sc 1.971 7.886 IS ,99 6.9.0 Л 0,7017 V.4 23 15.690 22,00 14.072 0,7018 1.337 4 .713 22,10 2.623 0,4319 2.127, 7.613 21,84 4.455 0,4620,21, 22a, 23 3.932 18 . 538 17,50 17.729 0,702 2 b , 2 - b , 2 :> ,26 1.367 17.108 7,40 4.100 0,2224a, 27 3. 38 6 15.961 17,50 13.54 3 0,7023 3 . 6 E 7 • IB.818 16,30 7.662 0,3425 2.C64 8.606 19,34 4.588 0,4330 2.576 8.099 24,13 5.358 0,5131 3 . 4 3 u 9.086 27,43 6.495 0,524 b-31 31.501 138. 240 18, 56 88.279 0,52

UkupnopođručjoDUP-a1-31

55.828 468.026 10,66 17 2.645 •# CO CO

NATOMEN. : Prosečna spratnost novih ohiekat? u blokovipa l-25b je ?+2,5, a u blokovima 17-31 je P+3

* Frosečna spratnost ?+2

Graojevinski fond na pcđručju DU1-“a Tabelp. 3

Broj bloka Г it:5 ko}<? r,e zaiir av? ? r? nova Г гг/ икитплbruto raz staTbena

. bruto raz. pcslcvna

bruto raz. Stambena

bruto raz ocslovna

. bruto raz. stairbeni

bruto rP081-

_ .5.2 36 275 5. / 36 2752;_ 1.852 - - - 1.352 -2b 7. 3 5?: - - - 7. 35° -

2c , 3a, - - - - - -4 a з.зео - - - 8.3f<0 -56 - - 3.96 2 - 3.96? -6 a 174 - 5.377 - 5.55: -5 c, 6b - - - - -3b, 7b - - - - - -7a - - - - - -7c, 8c 210 - 11. 757 - 11.96 7 -Sa 160 - 3.242 - 3 . L; 02 -8b - - - - - -5b, 9 - - - - - -11, 12a - - - - - -10, 13* 15a - 1.070 - - - i.07012b - 6.019 - - - 5.01912c - 1.424 ~ - - .4 2413c, 1’- - - - - -13b, 15b 5.630 - 7.260 + - 27.^70 -

14.98016 - - - - - -1-1 £ 23.76u ? . 52 3 51.814 275 75. 5 7 R 8. 7 S H• — <4^.554

+ 7.26 0)4b 2.754 — _ 2.7544c, 5c 3 24 - 6.076 500 6 .'.-CC 50017 10,600 - 3.472 - 114 .072 --18 2.$23 - - - 2.623 -19 ".855 - 600 - 4 .4 5 5 -20, 21, 22-., 23 - - 15.729 - 15.729 -22b, 2*-b, ?S, 26 - - - 4.100 - 4 .10024a, 27 - - 13.043 500 13.0^3 50028 6. 414 48 1.200 - 7.614 4 329 4 , 5SS - - - 4 . ~

30 U.S53 1 - •8 CO - 5.353 -31 5,755 40 - 700 5.755 7404b-31 41.471 B3 U 0 . 9 2 0 5..ECO 2 • 3 9" 5.SS8

Ukupno DOĆrUČ j e DU?-a 1-31

65.235 Р.6П1 9 2.7.34. <85.tJ7- * +■ 7.260)

6.075 157.969 14.67?

* Fostoie^i st am .cbiekat bruto * 27 5 r? тре ја n--irc:nu u poslovni**' Diplomats ko naselie:

5.63 C r 2 - postojeć? obiekt j.7 .260 m2 - objekti u izgradnj i +4 planir:'n-*1 neizvedena objekta

1ч.980 r2 - nova bruto razvijena stambens površina koju jр' morucs izigraditi r.a slobodnin delcvimr Mcka, raŠunaiući sa i = 0,7 saro za tu teritoriju, pri čemu se z- ceo hick dobija prosečno ,;i,f = 0,3

- 114 -e r . T • —

Analiza srs to je fe - hT<?d j-jvinskop fonda svedena na novofonrirane fclokove

Tabela. 35a.

riVnr-! "J ''"'.I«' 4 P n? ukupno P m2 koja se ruši P jm2 koja se zađržav'{‘.PV— J «-* JL V_V/\ Cl bruto Г27 . brute raz. brute raz. bruto raz. brute raz. brute raz.

stambena poslovm stambena ■' oslovnr1 stambena DOŠlOVnc1* 355 30 80+275* 30 —

2:1 2.006 - 154 - 1.852 -

2 b 7.358 - - - 7.358 -

2c, 3a, ;«‘d . 234 28 234 28 - -

4o 8.901 521 - - —

5a 44 7 - »147 - - -

6-7 844 - 670 - 174 —r,d, 6b 117 - 117 - - -

3b, 7b 217 - 217 — — -7a - - . _ — _ -7c, Be 1.525 - 1.315 - 2108a 22 7 - 67 - 160 -8b 3*0 - 380 - -5b j 9 225 - 225 - - —U , 12a 1.143 — 1.143 - -1C, 13c-, 15a 915 1.570 915 500 - 1.07012b - 6.019 - - - 6.01912c 392 : .424 39? - - 1 .42413c, 14 710 - 730 - — -13b, 15b 6 .591 - 961 - 5.63016 381 • - - 3?1 - - -

1-16 33.018 5.071 9.254 553 23.764 8.5134b 3.235 — 481 2.754 M

4c, Sc 1 .529 - 1.205 - 324 -

17 10.830 - 230 - 10.600 -

18 2 .8 2 3 - - - 2.623 -

19 4.105 - 250 - 3.855 -

20, 21, 22-?, 23 3.632 - 3.632 - - -

22b, 2-b, 25, 26 ?.C89 18 2.089 18 - -

24.-, 27 1.490 - 1.490 - - -

28 6.927 513 - 6.414 4829 4.588 T- - - 4.588 -

30 4.7 21 - 233 - 4.558 -

31 5.755 40 - - 5.755 404b-31 • 51.5-91- 106 10.123 18 41.471 Q?-

UkupnopođručieUJP-a1-31

84.612 9.177 19.377 576 PS,235 S.001

P^stojeći stair. ofcjekf.t, P br. = 275 m2, r enia плгепи u prslovni

Starcvnici 5. stanovi na pociručju ШГ-а „T-gbel p. 4

- 115 -

U ebjekt ima koji se 11 novirn obi ekt lira fjkupne- u obyiktiiraBroj bloka zadrtavaju

brcj broj bro;) broj broj brr4star<o r?. stanovi stanov^. rl: r. .»• st novr.. stancwa .

1 _ 224 70 224 70?a 63 17 . ... - 63 172b 336 99 - - 3 36 992c, 3a, 4d - - - - - -4a 317 ... - • ■ - 317 c\'\5 a - - 169 53 169 536 a 7 2 230 72 237 7 '45d , 6 b. - - - - - -3b, 7b - - - - - -7 a - - - - - -7c, 9c 12 3 502 157 514 ieo8 a 5 2 138 43 14 3 453b - - - - - -5b, a - - - - - -11, 12a - - - - - -1C, 13a, 15a - - - - - -12b - - - - - -12c - - - - - ««13c, 14 - - - - - -13b, 15b* 57 19 80+64Л 25+200 777 24416 - - - - - -1-16 707 /41 1.983 620 2.780 861

(1.903 (595+ +80) 25)

4b *57 • 23 ’ — - 57 234c, 5c .15 . 5 . — 260 81 27 5- *617 344 78 148 46 *‘92 12W18 86 23 - - 36 2319 144 30 19 6 163 3620, 21, 22a, 23 - 672 210 6 72 21022b, 24b,25, 26 - - - - -24a, 27 - - 5 57 1 74 5 57 1?4O Q 300 86 38 12 338 9?29 153 52 - - 153 8 230 150 44 26 e ' 176 5?31 207 55 - - 2C 7 594 b-31 1,4 56 400 1.720 53*7 3.176 9 37

Ukupno2.253 641 3.703 1.157 5.956 1. 793

1-3* (3.623 (1.132+ +

80) 25).

"Điplcrp.atsko naselje,T- SO stanovnikč*., 2 5 stanova u objektira u izgradnji i u 4 planir.=«ria,

a noiz.vGder.;? objekta- SUO stanovnika, 200 stanova u objekt. koje je mccruće iz^r?diti na

slobod .delovirna bioka računato sa i = 0,7 same za te delove

116

l i z n posto ; -■ č ■* r starW\>'i\5 va *i stam>\T ;5.v?^'na nar ■ C V ■■ f C • Г!Г: Д Г P P : • t>?, <>) 'X- Vjj

'Btbslg- 4*$,

B r o j b i o 1/"?’J г Ц e x ty re ukupne- U obnektim?. k o j i

s* ru^eU otaektiirv* knp i s e

zad ržavajuB ro j^t-'DC-vn:,Va

Bpo]stan cv a

P rois ta n o -vniJr-i

s t u c v aВгс^s t^ n c -vnika

■Ћгспstancv ,i

a 20 7 20 72л 74 19 11 2 63 172b 336 90 - - 3362c , З а , lid 22 6 22 6 - _

351 113 34 14 317 905r» 37 14 37 14 - —

6-3 •30 17 4?. 15 7 25d, 6b 7 2 7 2 — ~3b , 7b 13 4 1 « 4 - -

lr - -- - - - —7 c , 3c 07 29 851 26 12 3Be. 9 3 4 1 s 23b 12 3 12 0 - -5b , 5 32 6 32 6 - -1 1 , 12 ? '.:n%mf / 25 67 25 - -10 , 1 3 a , 15? 5f» 15 56 15 - -12b - - - - - -12c 26 7 26 7 - -1 3 c , 1«» . 53 15 53 15 - -13b, Г51-. 1.14 35 57 16 57 13IB 23 7 23 7 - -

1-16 1.401' 426 607 -185 797 241

4b S 2 34 35 11 57 234 c , Sc 101? 38 93 33 15 517 ЗГ.0 D3 16 5 34^ 7ft18 «6 23 - 06 231? 157 35 13 5 144 3020 , 2 1 , 22r),2? ?P? 84 267 P4 — -22b , 21 b 9 25 , 26 173 $u 173 54 -2U&, 27 112 35 112 35 - -

2? 3uti 100 44 14 300 3529 a 53 52 - - 153 5230 15Č 49 P 5 150 4431 20? F9 - - 207 5°

jr . . , - C l•• “ .•* >»«■■<.» «»W«« »

2 .217 346 761 246 1 .456

11 i i!

Ukupr>-oođrucje 3 .S 2 1 1 .0 ? ? 1 .3 6 8 431 2 .2 5 3 641ЈХР-п1-31

117

3.1.3. y-j-ri-Santa III

Ova varijanta, koja je u odnosu na namenu povrSina rotovo ista kao varijanta 2, rezultat je pokušaja da se ostvari Sto je mcguće racionalniji cdncs rušonj*. i izqradnje. Zato je u zoni ispod ulice Beogradsko- bataljona predloženo stanovanje velikih gustina, »to bi podrazumevalo izmer.u GUP-a u kvantitativnom i- slu, koji je za ovu zonu nredvideo srednje rusting. Ovakva izmena zasniva se na činjenici da romenutd zona već u postojećera stanju ima izrazito stambeni karakter, to bi camo došlo do pogušćavanja u okviru iste namene. S druge strane, svaki pokušaj da se -;c- ?:tigne racionalniji cdnos izgradnjom veće~ brcja sta- nova u zoni iznad ulice Beo^.radskog bataljona, pcvu- kac bi sa so bom niz ne.qativnih posledica, u smislu negirar.ja postojećep karaktera prostora, pre^varar. j em u Čisto stambenu zonu na račun zel^nila, i uvlačenjeir. stanovanja u zone koje bi trebalo da pripadnu spcr- tsko-rekreativnom centru.

Povečanjen gustina u zoni iSDod ulice 3eogradskog ta~ taljona, dobija se ukupno na celo;. teritoriji ĐUF-л odnos rušerija i izgradnje 1:3,2.

Sledeća razlika u odnosu na prethodnu varijantu je u toir.e Što je učinjen nokusaj da se nadje prostcr za kompleks Tnstituta za nove automatizovane tehnologije. Istraživanje radjeno u Zavodu 1982. godine oonudilo je tri rccguće Ickacije za ovaj Institut, od kciih se jedna nalazi u zoni 'Golfa'. PoSto je naručilac is- traživanja sn^atrao da ova lokacija u najvećoj rr.eri zadovoljava sve potrebe i postavljene uslove, r?cku- šalo se da se u okviru lokacije 'Golf" nadje nosto i za ovaj Institute

- 118

Postrjalo su tri mop.ućnosti: prostcr izmedju Hidrome- teorolcSko# zavoda i diplcmatsko^ naselja” koji je orvobitnim istraživanjem i bio ponudjen* lokacija po- stcjeće Više ugostiteljske škole i blck izmedju sprrtsko -rekreativnog centra čukarički i ulice Kneza Višesla.va. S cbzirom na vrstu delatncsti i uslove kr;ji su necphodni za neometan rad idrometeoroloSke sla^bCj Dckaz-"1 lc sc da r>rve dve lckacije nisu mofle doći u obzir. ^er se delimičnc preklapaju sa zcnc.T. zaštitc koju uslovijava Hidrometeorolcški zavođ.Tako jo za lokaciju Instituta predložena pome nut a zona izmedju sportsko-rekreativnog centra "čukarički:? i ulice Kneza Višeslava. Po površini,.ovaj kompleks zadovoljava potrebe budućeg Instituta. okruzenost sacbracajnicama sa tri strane omonućava dobro opslu- živanje kompleksa, a postojsća šuma čini prirodnu rranicu i tam.pcn-zonu izmedju kompleksa Instituta i terena ,rčukaričko/?r. Ovakvim rešenjem smanjuje se prostcr sportsko-rekreativnog centra i on praktično ost-aje u svojirr. današnjim granicama, te ne bi mor.ao ixr.ati rang rejrnsfcog spcrtsko" centra.

Ostali delcvi zone iznad ulice Beogradskog bataljona tretir^ni su isto kao u prethodnoj varijanti.

- 119UTVKWENL NUMERICKE VKEDNOSTI ZA VARIJAWiU 3 - 199o. goci.

Površina bloka • Tabela 1.iiro$ bloka - P m2 bruto P m2 netc P m2 za sa-

obraćгj1 1 3 41 9.76o 7.555 2. 0062a 7.060- 5.382 1.1782b 7.939 6.35o 1.5392c,3a>4d 9 .000 7.246 1.7544a lc.884 3 ,c36 2.8465a 6.93c 5'. 660 1.27coa lo.52o 7.930 2.590Sd,5D 8.930 7.c9o 1.84C3b ,7c 6.497 4.322 2.1757a 17.951 15.36c 2.5917c, 6c 23.15o 1945 3.266da 7.48o 4.060 2.62o3b 7.512 6.695 3175b, J 15.6o4 15.581 1.02311,12a 11.394 6.279 5.11510,13a., 15a 62.698 58.916 0. 7e212b 25.959 23..563 2.40012c 15.519 14.455 1.06413c,14 11.150 11.15o -13b,1St 99.olo 91.860 7.15o1C 23.362 21.997 1.355

1-16 399.319.m2 35o’.938 m2 .. 48.381 m239,93 ha 35,o9 ha 4,34 ha

4b 6.524 7.349 1.1754c, Sc 12.9o2 9.857 3.04517 23.8So 2o.lo3 3.747lb 7.237 6.06c 1.18713 12.oGo 9.74c 2.32c20,21,220,23 28.9oo 22.47o 6.43o22b,24b,26,25 22.loo 18.4 75 3.62524a,27 25.754 19.347 6.4c728 27.ux) 22.485 4. SIS2S 13.862 lc.57o 3.1923c 13.8o5 10.675 3.13o31 16.610 12.520 4.o9o

4b-31 212.6o4 m2 169.741 m2 42’.'863 m221,26 ha 16,97 ha 4,23 ha

Ukupno pođručjeDUP-a 1-31 611.923 m2 = 52c.6"9 m2 91.244 m2 =

= 61,19 na = 52 >06 ha = 9,13 na

- 120 -

Izgracij nost: po^šini bloka Tabela 2.

Br. bloka P m2 pod P m2 slo- % izgradje- P m2 Indeksob-jektir.a oodno nosti brute

razv.objek.

izgrd-djeno-sti

1 2 3 4 5 61 1.574 6.161 2o.3c 5.511 0.712 d 9 39 if .3 13 15,96 1.862 o,312fc 1.153 •5.1o7 18,16 7.358 1,162c,3a,:»d - 7.246 - - -4a 3o8 7.128 11,3o 8,33c 1,04Sa 1.132 ii,523 2o,oo 3,962 o,7c6a 1.5S6 5.344 2o,oo 5.551 0, 7o5d,6b - 7.o9o - - o,7c3b, 7b - 4.322 - - -7a - 15.360 - - -7c, 8c 3.14b 16.736 15,79 11.967 0,603a 972 3.838 2c, oc 3.4o2 o,7o3b - 6:695 —5b, 9 -• 15.53± - — —11,12a 2.l>co 4.279 31,85 5.000 o,951c,13a,15a - -<33o 5fj.o8C 1,41 l.o7o o,o2126 12.115 21:454 8,97 6.019 0,2512c 73У 13.716 5,11 1.424 o,lc13c,14 • - 11.15o Лт - —13b,15b* 16 9.235 82.630 lo,o5 27.870 o,3o1-16 26.327 324.6Ц 7,5o 90.366 o,25

4b 1.217 6.132 16,56 2.754 0,374c,5c 1.271 7.886 19,99 6.900 o,7o17 5.930 114.173 29,5o 2c.lo3 1,0013 1.337 4.713 22,lo 2.623 C ,4319 2.127 7.613 22,84 4.455 0,452o,21,22a,23 5.61? 16.853 25,oc: 22.47o 1,00lib,24b,25,26 1.367 17.1o8 7,«40 4. loo 0,2222b, 27 4.837 14.510 25,00 19.347 1,002c 3.657 18.813 16,3c 7.662 0,342ii 2.oC- 8.6o6 19,34 4,58$ 0 433o 2.576 8.o99 24,13 5.358 o,‘l31 3.434 9.086 27,43 6.495 0,52

40-31 36.144 133.507 . 21,3o I06.855 o,63

Ukupno zoč- ručje DUP-a 1-31 62.471 458.2q8 12,oo 197.221 c,3S

NAP0ME№\: rruseČna spratnost novih objekata u blokcvinw 1-lSb je P+2,5, a u blakovima 4b-31 je P+3

* Prosecna spratnost P+2

GruđjevinsKi -'fond na pocručju -CWNa Fafcela 3.

Br.blctka P m2 koja so zadržava P m2 nova Г m2 ukupnabruto raz. s tanbena

bruto raz. poslovna

bruto raz. stambena

brutoraz.poslov­na

bruto raz stambena

. brute raz. pcslovna

1 *1 4 5 5 r1* 5.236 275 5.236 2752a 1.352 - - 1.852 -2b 1.358 - - - 7.358 -2c,3d,4d - *• - - - -4a 8.380 - - 3.38c -5a - —1 3.96-2 - 3.962 -6a 174 5.377 - 5.551 -Sd,6b - — - - - -3b, 7b - —. - - - -7a - ,. - - - -7c,6c 21o 11.757 - 11.967 -ba 16 0 3.242 - 3.4o23b - - -5b,9 - — - - - -11,12a - — - 6.000 - 6.00cЗо., 13a, 15a - 1.о7с - - - 1 ,c7c12b _ 6.о19 - - - 6.01912c - 1.424 - - - 1.42413c,14 - - - - - -13b,15b** 5.630 7.260+14.9Bo - 27.87c -16 — — —

1-16 23.764 3.513 51.614 6.275 75.578 14.788__ (44.554+7.260)

4b 2.754 — - - 2.754 »-4c, 5c 324 6.076 5co 6.400 5oc17 lo.6oc - 9.5оЗ - 2o.lo3 -18 2.623 - - - 2.623 . -19 3.855 - Боо - 4.455 -2o,21,22a,23 -■ - 22.47o - 22.470 -22b,24b,25,26 - - - 4. lOO - 4. lOO24a,27 - - 13.847 5 00 18.847 5oo26 6.414 46 1.200 - 7.614 4829 4,588 - - - 4.583 -Зо 4.553 - 8oo - 5.353 -31 5.755 40 7oc 5.755 74c

4b-31 41.471 . 88 59.496' 5.3co loc.967 5.833

Ukupno po-dručjeDUP-a1-31 55.235 8. Gel 111.310

(1o4.o5o+7.12.075

26o)176.545 2o.678

- . —* Postojeći st jfb.objekat P bruto = 276 m2 msnja namenu u розlovni** Diplomatsko naselje:

5.63o m2 - postcjeći objekti7.2Go m2 - objekti u izgrađnji + 4 planirana a neizgradjena objekta 14.9&о m2 - nova bruto razvijena staimena površina koju je rrtoguće izgraditi na

slcbodnim delovima bloka, računajuči sa i = o,7 samo za tu teritcrijju pri čeim se za ceo blok dcbija prosečno ”i" = o,3

.4naliza pdstojećeg fej&fei

- 122 -

svedena nd novofonfiirahS KlokovsBr.bloka P m2 ukupno P m2 koja

rušise r m2 kcjase zađržava

oruto raz. s tambene

bruto raz. poslovna

bruto raz. stambena

Druto raz,bruto raz.bruto raz. poslovna stambena poslovna

1 2 3 I* 5 ^ ... T . . . .

1* 355 3o Bo+275* 3o —2d 2.COC - 154 - 1.8522b 7.353. - - - 7.3502c,3a,4d 234 28 234 28 _4a P.. Sol - 521 - —5a •147 - 447 - ,6a C44 - C7o - -174 _5d,6b 117 - 117 -3b, 7b 217 - 217 - — ...7a - - —7c,Oc 1.525 - 1.315 - 21ogg - 67 - 16o35o — 38o _

f S & a 1 . Ш _ i m - - -

lo, 13a, 15a 915 1.57o 915 boo - l.o7o12b - 6.019 - - - 6.01912c 392 1.424 392 ~ - 1.42413c,14 73o - 73o - - -13b,15b G. 591 - 961 - 5.53o -10 361 — 331 — — —

1-16 33.ol3 9.o71 9.253 553 23.764 6.513

4b 3.235 — 481 _ 2.7544c, 5c 1.523 - 1.2o6 - 324 -17 lo.83c - 23c - lo.6oc -18 2.523 - - - 2.623 -13 4. lo5 - 25o - 3.555 -2c,21,22a,23 3.632 - 3.632 - - -22b,24b,25,26 2.0o9 18 2.o89 13 - -24a,27 1.436 - 1.49o - - -22 5.927 43 513 - S. 414 4029 4.5Gb - - - 4.538 -3o 4.7-31 - 233 - 4.553 -

31 5.755 4o 5.755 40

4t- 31 51.594 io6 10.124 10 41.473 62

Ukupno po-orucje УЈР-а1-31 34.612 9.177 19.377 576 65.235 Q.60I

Postojtjći stamb.cbjekat P = 275 m2, menja namenu u poslovni

- 123 -Stanovnici i stanovi па pođnačju DUP-a

Br.bloka U objektima koji se zadržavaju

U novim objektim Ukupno u objektrra

br. stanc n br. s tanova br. s tanovn. br. sta­nova

br. stanovr.. br. stanovaI 2 3 4 t. 6 71 - - 224 7o 224 7o2a 03 17 - - 63 172b 336 99 - - 336 392c,3a, - - - - - -4a 317 99 - - 317 995a - - 169 53 36 i 53Ga 7 2 23o 72 237 745d,6b - - - - - -3b, 7b - - - - - -7c, 8c 12 3 5o2 157 514 .160ба 5 2 138 43 143 458b - « - - - —5b, 3 - - - - -11,12a - - - - -lo,13a,15a - - - -12b ■- -- - - - T-12c - -- “ > - - -13c,iu — — - — ,13b,15b* 57 19 8o+54o 25+200 777 244-16 ---— - . ... . -- . ----- - _ — -- — - - ------I-i6 7S7 241 h§oi+3o) Ш 5+2М 2.78c '356 •

Mb 57 23 — _ 2Qцс,5с 15 5 26o 31 275 6617 334 73 4o5 127 75c 2c518 36 23 - - 86 2319 144 3o 19 0 163 362o,21,22a,23 - - 96o 3oc ^60 3 002c b.24b 25 ?.6 — *■* it- e Xr T f24a,27 - _ 8o5 252 8c 5 2S228 З00 36 30 12 336 9329 153 52 - - 153 523o 15o 44 20 0 176 5231 2o7 59 2o7 59

4b-31 1., 4S6 4oo 2.514 796 3,.97o l.x91

Ukupno po-riručjuDUP-a 2.,253 541 4.497 1.4o6 6,,75o 2.o471-31 (4.417+30) (1381+25)

* Diplciiiatsko naselje:- So stanovnika, 2C- stanova u objeJctima u izgradnji i u 4 planirana, * neizvedena objekta- 64o stanovnika, 2co stanova u objektima koje je moguće izgrariiti na slobodnim delovima bloka, racunato sa i - o,7 Game 2a te delove.

124

Analiza postcjećiiv.stanovniku- iT.sYanova па novof< Tabeia 4d

Br.blcka U objelcduiK ukupne U objektima koji se ruse

U objektina koji sч zadržavaju

br. star;,ova. br.stanova br. stonovn. br.sta- br. nova

■stanovn. br.stanova1 2 3 4 5 c 71 2o 7 2o 7 .2a 74 n 11 2 C3 172b 336 39 - - 336 392c,3a,4d 22 6 22 6 - -4a 351 115 34 14 317 995a 37 14 37 14 - -

6a So 17 43 15 7 25d,6b 7 2 7 2 - -

3b, 7b 10 4 18 4 -

7a - - - - - -

7c, Gc 97 29 851 26 12 33a Л3 3 4 1 5 2Sb 12 ЛĆ 12 3 - • -5b, 9 32 6 32 6 - -11,12a 67 25 57 25 - -lo,13a,16a 56.. 16 .. 56 __- - -12b - - - • - -12c 26 r 26 7 - -

13c,14 53 15 53 15 - -13b,15b 114 35 67 161 57 1916 23 7 23 7

i-ie 1.4o4 426 5o7 185 797 241

4b 92 34 " 35 11 57 234c, 5c lc3 38 93 33 15 517 3Co 63 16 5 344 78IS 86 23 - - 36 2313 157 36 13 5 144 '3o2c,21,22a,23 267 64 267 Б4 - -

22b,24b,25,26; 173 54 173 54 - -

24a,27 112 35 112 35 - -

23 344 lijQ 44 14 3oc 0629 163 52 - 153 523o 1S3 49 & 5 ISo 4431 2o7 59 2o7 59

4 « ! ... '27517“ 646 761 546 1.1« 56 40C

Ukupne po— đručje DUP-ći 1-31 3.621 1.072 1.368 431 2.253 041

125 ~

3.1. 4 .Prikaz pustina na teritcriji ШР-а, from varijantauia. 199С..фс.

Varijantc 1. .CELINA 1* • ‘ ®35l?rWbr.blckavc’. gustina st/ha br, blokova us t ilia st/ha

rrele • 2a 86 4b: If; IS; 2G;29-dec; 3c; 31

121

srednje la; 13b; 15b 37

17; 2c,21, 22a, 23; 24a 27; 29-dec ' 194

vs like 2b; Us 314 4c, 5c 2c2

Varijanta 2Kategcri^a CELINA 1 CHINA 4čustina br. blokcva gustina st/ha br. blc-kova gustina stThamale 2a , «6 46jlO;19;

2C;29-dec; 3o;31

121

sreCnisi- •l;5a;6a; 7c,3c;8a, 13b,15b

12717;20^ 21; 22a523;24a,27t* 194 23-deo

vel ike ?b;4a 314 4 БсДс

V arijar.ta 3

KatCfprija Ш Ј Ж Т ' CffltNA 4gu stira br.bloka gustina st/ha b r Mokcv-i ru stin a st/ha

male 2a 86 4b ;18 ;19 ;20;29~i3eo;3o;31

121

sreOnje l ;5 a ;6 a ; 7 c ,3 c ;8 a ; 13b,15b

127 2S--clec a i

velike

* rv-i M7 i|Wv

2b, 4a $14 4c Д с ;1 7 ; 2o,2 1 ,22a , 23 ;24*,27

278

t A r V 4 klj 1 1 i- * *■' «J «Lv' V C < v

** Dec ’S 'Blapoje Parović' i MZ Milan Т<зт.б--£аге'

3,2. Froiekciia Varijonta 1 -Stanovnici i

~ 12620 00-te pod. stanova па pcdručju DUP-а, 2000 rod.

Broj '■>'* U * ob j ektim'' J$qj i :: nbyam "\r ■ '. ■ . i 1 « ■iBcupno tibloka. . se, zađrža.vajy “ оспектзла objektimabr.stano- ''bar-sta­ br.sta- br. sta­- BrTsta Br.sta­

vnikr. nova пслтоЈса nova novnika nova1 2 3 4 5 6 71 _ _ 192 66 192 662a 63 18 - - 63 182b 267 loo - . 267 ioc2c ,3.? 4d - - - - -4a 3c7 9S - 3c 7 937a - - - - -Sa 3b, - - 7hj' 5 - - - - - -8b - - - - -Sb,9 - - - -11,12a - - - - -lo,13a,15a - - - - -12b - . .. - - - . . .

12c - .. - .. - - - . -13b - - 36 12 36 IS13c,14 - ‘ - - - •• -15 ; 57 19 Se 25 137 4416 - - - — - —T-16 6S4 236 Зоб lc3 loci 339Mb 84 2o - - 84

244c ,5c 12 4 223 77 235 cl

17 386 78 127 44 SI3 12218 87 26 - - • 87 2619 128 35 22. 6 15o 412c521 22a 23 - - 576 199 57S 19922b,24b*25,26 - - - - - -24-,27 - - 478 165 478 16528 2c4 52 44 12 249 6429 102 41 - 162 413c 1 6 32 29 8 175 4o31 188 44 - - 188 4441>3l 1397 332 ] m 511 2896 £43

Ukupno pcđručjeU^^-lzJlz^ ===z._=:==z:==z:2?§i=r======§§*======ш = = = = _6!4___ = = II=z ==r=: =

127

Vsxx -Г; ? r t.w v rJ.c i i btc\i¥.vi u& ; . uU'.jU ГлЈГ-а, 2000 GCD.

Bicjbloka

’J cbjektim ko ji se U ncvin cbjektuna I H c objekturo.zađržavajuВГС-3 broj broi broj broil broj

' stanovnika stancva stanovnika stanova stanovnika stanova1 _ — -.. 192 66 192 662a 63 18 - - 63 1C2b 267 loo - - 207 loc2c,За 4d - - - - - -4a 3o7 99 - - 3o7 99Sa - - 145 5o 145 5o6a 13 4 197 08 21o 72Sc] Sb - - - - - -3b 7b - - - - - -7a - - - - -7c, 8c IS 6 431 146 446 154Sa 6 2 ■ 119 41 125 43fib - - - -• -5b, G - - - - -11.12a - - - - -lo,13a;15a - - - - -

12b - - - - - -

12c - - - -

13c>l4 - - - - - -

13b,15b 57 19 Oc+549 25+189 6??€ 233K - * *— - — • •

T=ie 7M 24$ 1713(1633+8c)

507562+25)

2441 835

4Б $U •2o ~ - £>4 2o4c ,5c 12 4 223 77 235 8117 386 70 127 44 513 12218 87 26 - - 87 2619 128 35 22 6 15o 412c521,22a.23 - - 576 199 576 19922b, 24b, 28,26 - - - —

24a,27 - 476 165 47:: 16529 2o4 52 44 12 246 6429 162 41 - 162 413c 146 32 2S e 175 4o

4431 188 44 - 18'J4b-3a 1397 332 34 9Ј-Г 511 2896 843Ukupno peerucie 2125 5 Bo 3212 lo9£ 5337 167GDUP-a 1-31 (3132

+80)

(1073+25)

- 128 -Varijonta 3. stanovnici i stanovi na pođručju ШР-а, 2000 od.Brc]bloka

U cbj ktiira koji se zađržavaju U novim Ii Ukupno u obje3ctimaBrcistanovnika

Br.stancva Eroj Broj stanovnika stanova

Broj Broj sta- stanovnika nova

1 - - 192 66 192 662a CO 16 ~ 63 102b 267 100 — ~ 267 1002c,3a.4d - - - - -4a 307 93 - - 307 995a - - 145 50 146 606a 13 4 137 66 210 725d, 6b - - - - - -3b, 7b - - - - ~ -7a - - - - - -7c, Cic 15 6 431 14 8 446 1546a Б 2 119 41 125 43Cb - - - - ~ -5b, S - - - - — -11, 12a - - - - - -10, 13a,15 ** - - •• -12b - - - ~ - -12c - - - - - -13c, 14 - ... ~J3b, 15b 57 19 60+549 25+189 666 233i'-ić 7 243 1713' 567 2441 835

(1633 (562+ +60) 25)

4b 04 2o _ - 84 2o4c, 5c 12 u 223 77 235 8117 360 78 348 120 734 19316 27 26 - -- 87 2610 126 35 22 r. 150 4120,21,22a,23 - - 823 284 323 2G422fc,246,25,26 - - -

24a,27 - - 690 236 690 2332S 204 52 44 12 246 6423 162 41 - - i:2 4130 146 32 29 6 175 4031 188 44 - - 108 444b--31 1397 332 2179 745 3576 1077Ukupno ' odruč’jt;DUF-a1-31

2125 560 3892(3312+

eo)

1332(13072?)

6017 1912

- 129

Prikaz rust ini na teritoriji EUP-a, prema vcrij antama, 200C1.дос1..Varijanta 1

Kate^orijapustina CELIMA 1* CELINA 4**

br.blokeva rustina st/ha br.blokova ^ustina st/ha

rale 2a 96— *• • *

46;IB,19; 28; 29-deo; 3o;31

109

sn-injc 1;13b;15b 33 17;2o,21 22a*23;24, 27 ;29~deo

181

volike 2b,4а 293 4c35c 173

Varijanta. 2 .. ... .Katefonja.'UStina

. CTLIwi 1 CELIMA 4br.blokeva f.ustina st/ha br.blokova gustira st/ha

irale 2a G6 4b;18;19; 23 ;29='dC:o; 30; 31

109

srednje l;5a;6a;7c,6c; 8a; 112 13b,15b

. 17;20,21,22a, 23; 24a,27;29- dec

iei

velike 2b;4a 293 4c, 5c 173

Var.' izvta 3Xategcnja CELTNA 1 С Е Ш Л 4frustina br.blokova gustina st/ha br. blokova >,ustina st/harralo 2a ’ S6 4b;10;19;

20;2$ deo 3o; 31

109

srednjc l;5a;6a;7c, 8c;Da; 112 13b-15b

29-deo 12o

velike

* Dec MZ ’’Miha5

2b;4a 253• • • r • * . * ‘

1

4c ,5c;17;2o,21.22a,23i24 ,27

25o

** De0 уп !,BiQ0o je Farović'’ i ''Milan Tcrđč> Caro1'

130

4.0. STRUKTUKNA ANALIZA PROGRAMA

4.1. Stancyanje

Preliminarni pro pram za stanovanje kao aktivnost pro- izašao je iz: stavova. i parametara Generalnog urbani- stičkon plana Beorrada> Programa društveno ekonomskor i prostornog razvoja grada Beo^rada za period od 1991. do 1990. eodine* zatcčenog stanja na terenu i priro- dnih uslovljenosti.

Tmajudi u vidu navedeno, na području predmetnor DUP-a predvidjeno je stanovanje sa ra2ličitim karakteristi-kama.

4.1.1. Blokovi- 2a f 4b;, 18 , 19 , 23 , 30 i delovi blokova:2? i 31 pretstavljaju delove celina porodične staro- hvne izrradnje, formiranih na osnovu Regulacionor -linn rpštine Cukarica za rejon Banovo brdo ( 1962.*-.). J.zpradjeni su pretežno jednospratriim individualnim кцбата dobrog kvaliteta. Ove blokove treba saČuvatisa svin postojećim karakteristikama; treba zadržati postojciću parcelaeiju sa individualnim kućama visine prizemlja i jedan sprat, s tim da se postcjeće pri- zorne kuoe mogu zaneniti ili nadzidati jednim spratom. Prejr.a ^eneralnom planu (verifikovana izmena) nalaze se u zoni malih sustina stanovanja.

4 = 1.2. Blokovi; 1, 4c. 5c, 20, 21, 22a, 23, 24a i 27 pred-- vidjaju se. za kolektivnu stambenu izgracnju u odp.o- varajućin ^ustinama stanovanja, srednjim i velikim (zavisno od varijante), sa maksimalnim indeksom iz- ^radjenosti i visinoir. limitiranom slobodnem pcvrši- nr-m po stanovniku. Konkretnije rečeno* visina ne bi smela dp predje prizemlje i tri sprata a slobodna

131 -

površina po .stanovniku ne bi smel- da bude mania ođ 21 0 m2 - U postojećem'stanju ovi blokovi su pretežno izrradjeni nekvalitetnim prizemnim objektima na in- dividualnim parcelama, komurialno nedovoljno opreir.lje- nim, te prestavljaju delove nehisijenskih zona sta~ novanj a . Sa za nemaruj u ć i m izuzetkom svi pcstojeći objekti predvidjeni su za rušenje. Frem?. Genera lr.omplanu blok 4c, 5c, nalazi se u zoni velikih r.ustina, a ostali u srednjim ^ustinama.

4.1.3. Blokovi: 2b, 4a, 17 i deo bloka 29 prestavljaju već danas kvalitetno formiran e delova eelina kolcktivne stambene izgradnje nastale na osnovu ranije plinske dokumentaci je, bazirar.e takodje na Regulacionom pl*nu iz 1962 . god. ISti su uklorljeni u predvicijenu aro- storno pro^ramsku organizac.i ju područja DUP-.i sa svim uslovijenostima za nove struJčture kcie su sa sobom uneli. Prema Generalnora planu blok 17 je u zoni sred- njih a blokovi 2b i 4a u zoni velikih gustim.

4 .1.u . Blokovi: 5a. 61.> 7c, 8c i 8a (v^rijante: 2 i 3) urostojećem stanju izgradjeni su spont?.nc porodičniir. kućaraa bez urbanističke planske dokumentacije. Par- cele su znatno veće od parcela u regularnim zomma ^orodično^ stanovanja i koriste se kao voćnjaci i obradive bašte. Objekatadobrog kvaliteta je male i sa izuzetkoro dve -tri kuće koje bi se mogle zađržati (pre sve. a jedna vila),ostale su za rušenje. Komun?.l- na opremljenost je delimična, te i u uslovima malog procenta izpr?.djenosti ne zadovoljav^ * • osnovne us- love stanovanja, Generalnim planom ovi blokovi obu- hvačeni su zonom javnor. zelenila. U evidentnoj čir.je- nici neracionalnosti rexonstrukcije пл području Dl/P-a u skladu sa Generalnim planom, kao neminovnost kroz varijantu 2 i 3.I)etaljno£a olana predvictjena je iwrr.ena

- 132

плшепе GUP-a na pođručju planajrj. javno zelenilo u kom se nalaze i navedeni blokovi z imenilo bi se delimično stanovanjem u srednjim gustinarv*. Kako ovij deo danas predstavlja zavrSnicu formiranor urb.^nis- tinker prospekta nizovima solitera na padini Banovop brda* to visine budućih objekata ne bi smela dn pre- die prizemlje i dva sprata kako bi isti mopli da se smeste ispod kroSanja drveća. Na taj način iz dale- kih ^r-adških viaura i vizur? na ulasku u grad, op- tički bi slika ostala nepromenjena. U samoj zoni u oscvini poncnutor prospekta ostvarila bi se kroz blokovsko zelenilo pešačka komunikacija do rejonskeg s^ortskop, centra i dal je na isti način do pradsko- sprrtskog centra ’’Kosutn j a k . U okviru ove veze predvidja se; biciklistička staza zi rekreaciju,i^ra-1 i*ta za decu i prostor za odnor odraslih i uživanje u 1 e ts on po c’ledu.

4.3.5. Blokovi- 13b i 15 b (u varijanti 2 1 3 ’ jedan blok)

U postcjecem stanju čine teritoriju zahvaćenu. diplc- matskim naseljem, delom izpradjenim,delom u izrradnji* i slobodnim zapuštenim površinama sa dve-tri neplan- skc norodične kuće. Prema Generalnom planu (verifiko- vana izmena) blokovi se nalaze u zoni za stanovanje srednjih ijustina. Prorramom DUP-a zadržavaju se zgra- de diplomatsko^ naselja i n?. preostalim delovira bio- kova predvidja izgradnja novih. objekata iste visine, bez obz.ira da li će to biti povećanje stambenot^ fondp. za stanovanje diplomata ili za stanovanje naših cra- djr.n?. Varijante 2 i 3 razlikuje se od varijante 1 u tone Sto se u njima ukida granica kompleksa diplomat- skoq naselja i u kompleksu povećalra izrradnja. dok se u varijanti 1 poštuju izdati urbanistički uslovi za tr naselje kao stečena urbanistička obaveza, a iz- rrradnja novih objekata predvidja samo izvan pranice kompleksa.

133

4.2. Delatnosti

Osim Dratećih' sadržaja stanovanja, o kojima će u ovom po^rlavlju biti reči, na prostoru obuhvaćencn prani-. I : • . V r : j •com predmetnog DU plana nalize se, a prcdvidjaiu se i novi (varijaht:? 2 i 3) sadržaji pridskop. značaja.

.i - ! ■ ’ . ' J h"4 " ' - *- 'Isti se lociraju d‘už ulice Kneza Višeslava pored stojećef kompleksa Hidro-meteorološkc^ zavoda. Tu se podrazumeva izgradnja novdh institute fabrike "Ivo Lola Kibar:: iz železnika, kao i izmena тту.епе pesto- jećt; žfrrade Više urostiteljske škole u istcm srrislu.

I *• : 4 . » * I • . ’ - ’yV*. . *. •*Na taj nacin formin sc zona specijalizovanog .centra (naučni) duž ulice Kneza Vi§eslava> što takodje pred-

‘ 'sthvlja izme'nu namene povrsina General nog urbanisti- rkor plana Beograda (1972. pod.): Institut se locira na području GUP-'om predvidjenog rejonskcg sportskor centra 5 a krirpleks Više urostitel jske škole .CUP-om (veri'f ikovana izmena) tretirar. u okviru zone stano- vanja kao prate6a funkcija, izdvaja iz stanovanjai uključuje u sadržaje frradsko? značaja.•. ' if. . • • • i - * • * '•

Ove izmene Generalnog plana, kao i one o kojima smo govorili u predhodnim potr.lavl j irca evore o velikcj zrinteresovanosti za izpradnju na nod- ručju.predmetnog plana struktura koje nisu usarlašene sa f.eneralnim opredcljenj ima ovora prostora od pre đesct podina. To potvrdjuje neophodnost revizije GUP-a< koja bi ovakve zahtcve blagovremeno rečila i sirurno mnor;c kvalitetnije od predlog'i koje mcže da da, uz maksimnlan domen safiledavanja, jedan DUP.

* *

134

U područiu obuhvaćenom ĐUP-om danas nema nikakvih sadržaja tercijarnih privrednih delatnosti, već cno male stanovnika koliko ih ima (2.753 st. ) opslužuje ceritar Eanovo brđo. Od sadržaja gradsko# značaja postoji Hiđrometeorološki zavod i Ugostiteljska škola.Razvojent ove zone u isključivc stambenu* đelon spe- cijalizovanu., jer sadrži diplomatsko nasolje, sa ukup­no 4. 290 -• 6.75 0 stanovnika u IS90. gođini, poja- vliuje se T>otreba njenor neposrednog opremanja sadrža- jima svakodnevnih potreba. Pri tome treba imati u vidu đa diplomatsko n^selie đobije kvalitetniji asortiman robe. Za prcveru potrebnih kapaciteta pratećih delat­nosti uračunavaće se neposredno gravitaciono područje sa još oko 3.100 stanovnika.

Sadržaji za svakodnevnc snabdevanje i usluge raspođe- lili bi se;

- u razloženi centar mesne zajednice: CMZ/1 i CMZ/2 ргсгол sađašnjiir. uslovima raspoloživog slobodnopprostora i to*

CMZ/1 ie deo centra na u r I u ulica Blagoja Parovića i Zarkovačke sr. prostorima severno i južno od ras- krsnice.

CKZ/2 đe.p centra uz školu u ulici Blagoja Parcvića.

- u nekoliko dcpunskih punktova (D?) sa dcstupnošću ađ 200-3000 m. ; jedan od ovih punktova bio bi uz diplomatsko n.f’selje,

- i eventualno u jedan specijalizcv?n ugostiteljski nunkt zbog specifičnosti ove zone u kontaktu sa Košutnjakom(stara železnička stanica picnirske pruge).

135

Sadržaji povremenih potreba naći će mesto u centru Sanovc brdo kao što jo tc i đnnas slučaj, n ponotovo njepcvim proširenjem i dopunom sa sadržajima ovog nivoa. Izuzetno, u dopunskom punktu diplomatskog na­selja mogu se naći prehrambeni artikli, šire? asor- timana ođ svakođnevnih potreba, a u CMZ/1 sve vrste delatnosti u manjoj meri, jer je ovaj kraj dosta udaljen od Fožeške' ulice.

U buđućem naselju "Golf" u okviru DUP a predvidja se broj stanovnika po varijantama u 2000-toj godini:

4.231 5.956 6.750

U neposrednom pravitacionoir. području ima još-oko 3.100 stanovnika.

4.2.1» T e . r c i j a r n e p r i v r e d n e d e l a t n o s t i potrebni kapaciteti

?rora.čun potrefcnih kapaciteta vrši se posebno za deo DUP-a u okviru mesnih zajednica ‘‘Milan Tomić-čarc:' i ”Sla£oje Parović% a posebno za deo ĐUP-a u okviru MZ "Mihajlovac”.

U MZ "Blago je • P a r o v i ć smestio bi se "razloženi cen­tar mesne zajednice, s tim što bi CMZ/1 imao pretežno komercijalne sadržaje, a CMZ/2 (uz školu) pretelno sa- držaj društvenih aktivnosti.

'Ј MZ '’Milan Tomić-čare''; rsmešta se mariji dopunsk.i nunkt DP 1, a u MZ "Miha j.lovacjoš dva Dp- 2 i DP-3.

Varijanta I Varijanta IIL Varijanta III

1*8

FZ ‘'Milan Tomić Eare" (deo u DUP*-u) M2 :;В1'лроје Pai?ovićr (deo u DUP-u)

V a r i j a n t a ‘ I i IIBroj stanovnika;: u MZ uM.Tomićrc

gravitacijau MZ "B.Parović" gravitacija

332100

3.1762.800

Ukupno: 6.408

Delatnosti za nivo CMZ i D?

Grad} 1990

IT: 2 / S tIzam. Zemlj nt2fcp

.rovrSina 19 9 0 go d. ha

Trgovina 0,22 1408,0 0,25Uslu?. o zanatstvo *:2G,0 0,07 448,0 0,06Urostiteljstvo 0,06 384,0 0,06Ukupno: . * 0,35 2240,0 0,27-0,

V a r i j a n t a * 'IIIBrcj sianovnika sve isto seir-

u MZ f,B. Psrović" 3.970STO CINI UKUPNO: 7.202, 0

Delatnosti za nivo CMZi DP

-1' ’Gradj’ć:1330

" • m2/stžero. Zemlj

m2 gp.povrčina 1990. ha

Tr.ro vina 0,22 1534,0 0,25Usluš.zanatstvo 0,07 504,0 0,06Ufc st i\e1jst vo 0,06 432,0 0,06Ukupno• 0,35 2520,0

- 137

Dodatni sadpgaii rejonskoT znafiajn za oko 6.000 stanovnika

Delatnostiza nivo CMZ ' " i DP

Grad i . pč . 1990.

Zen.l j . novrsina1990.ham'5/st m2 jtp

Trcjovina 0,3 1800,0 0, 3 ~ 0 j 3 5Usluž.zanatstvo 0,13 780,0 0,1U^ostitel j stvo 0,08 480,0 0,6Ukupno: . 3060,0

Preraspodela kar>aciteta

U delu centra mesne zajednice (CKZ) pde se locira velika saraoposluR-a bićc u 1090-toi ođir.i

Delatnosti CMZ/1 CMZ/2 IP>•*' *

V I V IX v - m V-I V* TI v. in V- I V-2 "lгзr?2 . m2 £.p, m2 r.p.

Trpovina 2400 22**0 2576 600 600 800 208 208 208Usl.zamt. 500 500 600 500 500 526 22-П 228 228Ufostit. 400 400 482 364 364 UQO. 100 100 100Ukupno: ?300 3200 3658.0 1464 1464 1726 535 536 536

I; CMZ/1 urcdvidja se:■aveća samoposlu-ra sa delom za

mini piiac.u 2000 ,0 m2

neprehrambena tr^ovina 400,0 576y0m2

* postoii konkretan zahtevRO !'Ponoravl jc::

- 13 8 -

- zanatski lokali prema ponudi, alisamo mirnih zanata ličnih usluga 500-£0030 m2

- urostiteljstvo sa jddnim većim lokalom,, • *> • 400-482,0 m2dansinborn i malim lokalma.

Zanatstvo se može organizovati kao svojevrsna prupa- cija.L’ delu CMZ/2 koji obuhvata DUP tj . sa gornje strane ulice Blagoj a Parovića smešta se pclovina kapaciteta sa oko 2000 2500 m2 i P+l sa pomenutom sarroposlu- (jon i nesto ugostitel jstva, a sve ostalo sa druge, donje strane ove ulice gde ima dosta raspoioživog prostora ka ju«ru. Ovde bi se pre svega formirao za~ natski centar a zatim ostali predvidjeni sadrzp.ji.

U CMZ/2 predvidja se:

- manja samoposluga 30 0 ~ 4 00,0 m2- neprehrambena trpovina .. 200 - 300,0 m2- zanatski lokali, komplementarnog

sadržaja u odnosu na CMZ/1 500 - 526,0

• ugostiteljstvo sa samouslužnimzastoro'm pogodnim za školstvo. 364 - 400,0

U D^-l predvidja se:

- mala samoposluga 180,0 m2

~ duvan, stampa i si. 28,0 m2- najneo-ohodnije zanatskeusluge (cbućar, vodoinstalater, 228 ,0i si. ) ,

- poslasticarnica i si. ugostiteljskiobjekti 1 0 0 , 0

139 -

MZ "f'iha j lovac ” (deo u DUP-u)

Varijanta V-IBroj stanovnika: u severnoir, delu 940 (85%)

- u diplomatskom naselju

’ l175 (15%)

Ukupno: 1 .115

Delatnosti za nivo 02 i IP — ,

Gradj .povr,1390. gpd-

m 2/st m2 & .p.

Zerrlj .površ. 2000 f. ha **

Trgovina -- 0,22 245,0 0^02

Usl.zanatstvo* 0,07 72,0 0,006

Ugor.titelj stvo 0,06 57,0 0,006

Ukupno: 0,35 390,0 0,032

* Bez autoservisnih i bučnih usluga“** Deo' sadržaja ide u prizemlja stambenih objekata

Varijanta V--II i V-IIIBroj stanovnika: - u severnoir. delu 2 . 003

- u diplom. naselju 777

Ukupno: 2 . 7 8 0

Delatnosti za n ivo CJIZ i DP

»V ‘Ч П' • Gradj .p cv r.1S90. rod.

m 2/st m2 p .p .

Zemlj .površ. 2000 g.

ha

Trflovina : ,22 Gil,6 0,05

U služ. zanatstvo 0,07 194,6 0,018

0,06 106,3 0,015

- m o

Preraspodela kapaciteta

U MZ ::Miha jlovac: ovi kapaciteti bi se raspodelili na tri dopunska punkta:

DP 2 •• postojeći uz dodatne sadržaje u novin objektima u severnom delu obuhvaeenog dela ove MZ,Ukupno treba: m2 ^radj.povrž.

V-I V-II i V-III1. tr^ovinske usluge (prehrambena) 4 0,0 100,02. zanatski lokali (cbućar,pekar) - 30,03. kafić i si. - 25,0

Ukupno oko: 4 0,0 15 5,0

Tip 3 - u diplomatskom riaselju povećaće setrgovinske uslup;e radi vcćeg asorti- тт-апа za 15-20%

m2 pradj.površ.V-Г' V-II i V-III

1. trgovinske uslupe (prehrambenai dr.) sa većim гeortimanom robe(+15-20%) 240-260,0 610-620,0

2. zanatske usluge 66,0 165,03. ufiostiteljski lokali c- ..

i'poslaetiSarnica 5 7-100,0 15 0, Đ

Ukupno 363**426 925-1025

Ma teritoriji ove mesne zajednice u okviru DUP-a predvidja se i jedan specijalizovan ugostiteljski centar na lokaciji stanice stare pionirske pruge, koji je zbog položaja u odncsu na Košutnjak opštegradskog značaja. U planu je obeležen sa oznakom - SC, a kapaciteta je bar 100-150,0 m2 uz moeućnost adaptacije i širenja postog«ćeg objekta.

4.2.2. Društveno delatnosti

Proračun potrebnih kapaciteta osnovnih škola i pret- školskih ustanovc izvršen je па bazi šire saglcdanog gravitacionoj^ područja, celina X (Meena zajednica ,rMihajlovacT;) i 4 (Mesna zajednica i: Milan Tomić-čare:? i ’’Blagoje Parović '). .Povećanje broja stanovnika u celini 1 prihvatiće po- stojeći. kapacitcti. osnovne žkole "Josi-f Pančić': čime će objekat i kenpleks biti korišćeni u pranic.-ma

optinalnih standarda.:Kpnpletiranje. mreže dečijih ustanova pored đogradnje na pos.tojećim. parcelama predvidja i izgradnju novoq; objekta kombinov.ane dečj.e ustancve van granica DUP-a, prema, konkretnom predlojru koji će-oe formirati u programskoj fazi rada na Siroj prostorncj celi.nd Sa - novo brdo - žarkovo.

Frostor za društveni život stanovnika na delu V.Z ;'i- rhajlovac” a posebno onih kategorija koji su na niega posebno upućeni (omlsdina, per.zioneri i domaćice) treb predviđeti ili u prizeroljima novih objekata uz Steve Tođorovića ili u sastavu specijalizovanog ugostitelj skog centra, u objektu nekađašnje stanice Ficnirskt • ruge gde je za ovu vrstu sadržaja potreb.no obezbeđi- ti 190 m2 (za Varijantu 1) ili 470 m2 (z.a Varijantu II i. III).

Za područje ĐUP*Golfa kao dela gravitacione celine L koja pokriva mesnu zajednicu "Milan Tbrrdč-čare' i Blagoje Parović" treba predvideti dcpunu rcrežc ob-

jektima društvenor standarda i toO s n o v n a š k o l a

- 141 -

Za planiranu populaciju 12.000 stanovnika kapaciteti

142

škole će ee kretati u sleđećim veličinama- broj učenika (12,5% od

ukupnog broja stanovnika)

~ broj učionica- građjevinski (zatvoreni) prostor obiekta

-■ parcela škole

Đinenzionisanje novoplaniranog objekta škole izvršeno je na osnovu đemografske procene i pretpostavke o bro- iu sir.ena (1,6). Tom prilikom su korigovani normativi koji se priir.enjuju za proraćune objekata pratećeg standarda u novim naseljima jer je nova škola u sklo- pu kompaktno iz^ra^enog i uobličenog područja dobrih mikrolokacijskih koji mopu kcmpenzovati nešto smanje- ne slobođne površine (za 20%).

P r e t š k o l s k e u s t a n o v e

Postojeća dečija ustanova "Keroj Pinki", jedini namenski .sradjen objekat na području dveju mesnih zajeđnica svojirn kapacitetima nije uskladjeno sa pctrebama stam- bene tcritorije za orpanizovanim vidoin zbrinjavanja i vaspitanja pređškolske dece.

Stoqa je potrebno cbczbediti nove prostore koji bi po­red ravnomernijeg razmeštaja objekata mogli da zadovo*lie planirani obuhvat dece(75% od ukupne starosne gru-*aape Duđe obuhvaćeno ovom delatnošću).

Mreža dečijih ustanova posmatrana ie za dva gravita-

1.5GG

32

7.25 0 m2 g.p.

1,8 ha.

143 -

ciona područja celina 1 i 4:

Celina Qrij.br. stanov,

Fbtreban Broj br.mesta usta- u К Ш no va

Fotrebno izpraditi novihhfesta Objckata m2/bfp m2 potrebe

1 13.000 97S .3 75 : 1 565 1.5004 12.000 9G0 3 320 2 2.400 6.400

44 G 2 3.345 S. 920506 2 3.800 1C.120

.Frema preliminarnim sagledavanjima do kojih se đcšlo u toku rada na Siroj prostornoj celini Banovo brdo - Žarkovo Z3. kombinovane dečije ustancve će se rezcrvi- sati prostori u blokovima koje graniče "Golf’: parce- la na Zarkovačkoj ulici novi kapaciteti dobijeni pro- širenjem kompleksa u okviru postojeće dečije ustanove11 Hero j Pinki':.

Ukoliko definitivan program studije 5FC pckaže veće razlike u konccptu or.ranizaci je prostora treba osts- viti izvesne rezerve za treću dečiju stanovu i to u okviru bloka Blagoja Parovića - Kraljice Katarine.

D r u š t v e n i c e n t a r s t a m b e n e z a j e d n i c e

Ovakva kategorija centra prctstavlja skup sadržaia koji cbezbedjuje društvcni život u mesnim zajednicama gde bi se posebno .iniinirali stariji stanovnici i omladina. Moguće jo koncipirati *P Jcao Kpcsebno:i sadržaje 5 to predstavlja novinu u koncepciji vanstambenih sac.ržaja а defakto čine produžetak stana. Pored :‘hobisyr -ros- tora, bile bi to prostorije kučnih saveta, funkcional- ne i druce društvene prostorije, mesta okupljanja u "prijateliske krugove,:i niz novih kategorija kcje jcš nisu posebno ispitane i koje bi tražile i oosebn^. soci- ološka mini"istraživanja i anketiranje javnosti.

144 -

b) Društveno-kulturni sađržaji prema dosad prinenjiva- noj nomenklaturi sadržaja: prostori za društveni život stanovnika sa prostorom za skupove (mania sa- la za višenamensku upotrebu) klubovi 2a amaterske aktivnosti i si.).

Zbog specifične dispozicije i terenskih ograničenja glavna kcncentracija ovih sadržaja bi bila na delu centra irusne zajednice duž ulice Blagoja Parovića. Mezavisno od pređloženih varijanti veličina ovog pro­stora bi se kretala od 1.400 - 1.7 00 m2 bgp.

Z d r a v s t v e n e z a š t i t a

Ovo pođručje je izvanredno dobro opsluženo delatnošću osnovne i sr.ecijalističke zdravstvene zaštite preko doma zdravlja KDr Simo Milošević” i zdravstvene sta** nice u Orfelinovoj ulici.

Sairi kapaciteti doma zdravlja su nedovoljni i u daljoj perspektivi sc predvidja izgradnja novog objekta u sastavu bolničko^ centra ':Banovo brdo:;.

^ . 3 . S a o b ra ća i

4.3-1. Pclazne proprair.ske odredbe

Kroz analizu zatečeno^ stanja na obuhvaćenom području a i kasniie, kroz faze razrade varijantnih rešenja or- ganizacije prostora, proizaSle su sledeće konstataci- je, obaveze i odredbe.

14 5

4 * 3 .1.1. Kmstataci je :

1. Nije bilo moguće acslovno sprovesti matricu uličnc mreže koji je iz,eradiena duž padina Amfiteatra i to kako po gust ini tako i po koncepcijj. mreže.

Presudan fiktor izraženc konfi^uracdje teren-s (plate i' padina) je uslovio da se na poduznoj liniji preli ska sa padine na plato i do.r;odi promena u n.isledjeno rcatrici ulične Freže.

2. Specifičnosti namene i načina kcrišćenja zemljišta (rckreativnc zone širep, gradskoa značaja i kolfiktiv- no£ stanovanja) predndredili su matricu uličnor sis- tcira koja pre sveza sa^lasno opslužuje namene i lo- kacije različitih sadržaja.

3. Nasledjena matrica ulične mreže којз jc nastala sti- hijno na ovoir. području sa pretežno prilaznim saob raćajnicama koje medjusobno nisu povezane u sistorn nije u celosti prihvaćena, niti je pak kao takva dosleđno poslužila kao br;za za nadorradniu planira- ne u1i čne mre že.

4 , 3 .1, 2«Obaveze:

1. Marrinalni položaj predmetnon područja u odnosu na iz.^radjenc kontinualno urbane tkivc obave2uje for- miranje takve matrice uličnc mrežc koja ćt omoeući- ti podobnu povezanost predir.etr.o-’ pođručja sa sused' nirc zonam- i šire. pre sve.rra s-i primarnon mrežcrr. sao braćajniea.

2. Specifičnost područja ka^ i njegove -m.bi jentnlne i drure vrednosti su uslovile minimizaciju tranzitno- sti kroz uličnu mrežu tretiranog područja, a da se

m e

pri tome nije umanjila, mocućnost i stepen podobr.osti s nobr a<5 a j no r op slu živan j a .

3, Ur'iešće različitih vidova komunieiranja (javni gradski s.^'braeai individualni nrevoz i posebno pešačka kre- tanja) su uslovili njihovu funkcionalnu i prostornu diferencii *.ci ju. Ovo se nosebno odnosi na potrcbu pro- stornog vodjenja u potpuncsti izdvojenih pešačkih po- toza s.-? razgranatrir mrežcm pešačkih prilaza.

Udaljenost prodm^tnc zone cd jjradskog centra i osta- lih atraktivnih punktova grada, pre svega radnih zona > su uslovili da se cstvare što podobnije saobračajne veze nreko srođstava masovnog javnog prevoženja i in- dividualnog, automobile. U tom cilju je izvršena dife- rencija uličnog sistema koja omogućava usmereno vo- djonje saobraćajnih tckova sredstvima javnoe prevoza. xdo posebno izdvojenog terminala i individualnog sao- braćaja do staeicnarnih površina (situacioni prikaz 1 1000) .

5» Stacicnarne površine namenjene individualnom prevozu, predstsvljaju važan podsistem u jedinstvenom uličnon sistemu. Posebno, njegova adekvatna karacite-tnost i steoen podobnosti pristupa narking mestima.

Praćenjem potreba za individualniip stacioniranjem vozila od perioda donošenja Generalnog urbanističkog plana r-eograda 1972. iodine pa do danas može se kon- statcvati sledece:

-• u celosti se ne meže prihvatiti odredb?. GUP-a koja uniformno za ceo grad uslovljava realizaciju sta* cionarnih novršina u odnosu: jedno parking ir.esto na 3 stanovnika odnosno domaćinstvo. Ov^kvim odredbarr.a

147

sc suprostavljaju ore sve^a: različit polor.aj ne.- seli-T u bdnrsu na rredsko područje, rr; zličit л ~.t- raktivnost pojedinih delova grada* različita kon- fipuraeija terena i posebno, različit stepen iz- rcradjencsti pradskop tkiva - urbanog pclja;

- u celosti se ne nože prihvatiti odredba GUP-a koja takodje uniformno za ceo prad uslovljava roaliza- ciju stacionarnih kapaciteta u odnosu 50% na ntvo- renim stacionarnim površinana 50% u raražnon oro- storu kolektivnop ili kombinovanoc tipa.

Pored već navedenih razloga iz nredhodne stavka ne može se ispustiti iz vida i činjenica da garažnc mestro res­tate sve skuplje te da će ono kroz sve prisutnije tr- ?.išne zakonitosti iož daleko vi3e poskupljavati tres- kovt% održavanja individualnog automobile , da samin tirn i doslovno OT^redcliti nivo k^r.fora njerovop stacioni- ranja.

Usled nedostatka urbo-ekonomskih istraživanja u det;ilj- niir planovira: kao i nedostatka iscrpnih analiza koje baziraju na bazi ulošenih investicija i stvarnih trcš- kov^ i koristi koje se ostvaruju kroz period eksploa* taeije, mi nismo u stanju da odredimo koje su to vred- nosti automobila izražene kroz nje^ovu kupovnu ccnu^ a koje je rentabilno održaviti kroz skupo iz^radjene ^araže u stambenim naseljima. Kao posledica ovakvih odnosa pokazalo se u praksi da kolektivne .crarafo u stan- benim naseljima nemaju svoiu ekonomsku opravdanost. Po­red ovog,priroda javne garaže u stambenom naselju us­lovl java nedovoljan stepen pristupačnjsti i pod^bnosti r»ristupa stajnbeniro površinama. Iz ovih razlo.ca st-?nov- nici u naseljima sa javnom raražom je ne koriste već to Čine sa najbližim parkinp mestima pored svo;: stana.

148

Detaljni plan, pored toga što pravno sankcioniše prostorne elements i prostorne odredbe.on je i is- crpnn stu^ija koja nudi pažljivo prostuđirane i definisano odredbe kcje je nužno ugraditi u kcncen-- cije nnrednih faza projektovanja. Nažalost,sa ovakvin mčinoir. rad a on to niie cine su nanesene i permanen-- tn.o so nanose izuzetno velike društvene štete.

Iz ovih i drupih razloga nisu se morale prihvatiti ndred.be Generr.lncg plana kao obaveza, već ee prišlo srrežnon preispitivanju urbani stičkih, ekonomskih i saobraćaini’n uslovljencsti i zakonitosti iz kojih su nroizašle i konačne potrebe izraženc u broju par­king. ires": i dpo s tor no j lokaciji parking mesta i njihovoj povezanosti sa sekund=rnom i primarnorn uli- бпоЈг. mrežom.Naravno sve u frranicama morrućncsti sa kojima su is- traživači raspolarali,

RaspoleMve prostorne Trjogucnosti lokacije parking mesta u otvorenoj površinskoj orranizaciji su se--ovce pokazale kao najpresudniji ^aktcr u donošenju odluke da se za kclektivni tip stanovanja planiraju samo ot- voreni parkinzi. Adekvatno hortikulturno obradjen n-tvoreni stacionarni prostor, sa zasadom i rcšetkas-- tori noseeom konstrukcijom koiu je mogućc ozeleniti, ne sarrto da povećava fond slobodnos zelenila već se i sariasno uklopio u površine za rekreaciju, pešačke T^rilaze i st-aze i kolektivno stanovanje.

4.3.?. Prorramske odredbe

Pro pram ske odredbe koje definišu saobraćaj ne potrebe na pcdručju prodmetncg plana su istražene kroz dv^ radne fazo i to:

14 9

1. Analizu pcstojećeff stanja odnosno* stepen promenr koje se inpliciraju na postojeće stanje i

2. Optimalizaciju profiramskih odredbi kroz SDrežnc podeš'ivanje svih tretiranih nrbanih strukturau Detaljnom planu

П fazama razrade prorramskih parametara tretirane su urlavncm dve v=irijante prostorne or^anizacije i to varijanta prema odredbama GUP a i varijanta prema op timalnim rezultatima istraživanja. U obe nve istra- živačke faze prcces istraživanja je d ilekc većiprostorni domet nego što je to nranicaprednetnor pod- ručja. Potreba za širim dometom urostorno;- istraživanja se naročito osetila kod istraživanja saobraćajnih po- treba* te i povezivanja ulične mreže naselja i sistema iavncc prevoza sa rradorn i svim njeppvim delovina. Cvo utoliko ?re, što se u planovima srednjoročnop ^rostor- nor i đruštveno* ekonomskop razvoja , rada na oven delu planiraju znatr.e izmene : u pogledu načina prcvože- nja (tramvij duž Po?,eške ulice sa tendencijorr da se uvede u ?.arkovo). Isto tako i u samom konceptu ulične nreže đolazi do vcčih koncepcijskih promena - Ibarsk.- matristrala sa uvodi u Lazarevački drum i povezuje sa ma^istralnom saobraćajnicom za Obrenovac.

Pri formiranju ulično^, stacionarno;3 i sistema jav­nog jrradskoe .-.revoza korišćeni su sledeći paramo tri :

1. za saobraćajne površine (ulice + parkinzi) izdvojeno je 14,32% od ukupne bruto površine podrunja obuhva- ćenop DU planom,

2. za -»rcvoz sredstvima iavnog saobraćaja ostvarena je morućnost za uvodjenje posebne autobuske linije

~ 150 -

sa -»osebnim teririnalom. Ova linija bi povezivala na- selje sa tramvajskim terroinalom u Požeškoj ulici u kasnijim fazama razvoja sistema JGS-a na ovom delu rrada ,

3.^neposrednoj blizini posFatranog područja tj., duž ulice Pcžeško ^redvidjen je prolazak tranvajske nrure do k^je se iz prcstor.?. razmatranop DUP* a može doei peSice uz maksimalni utrošak vremena od desc- tak rcinuta. što se smatralo sasvim zadovoljavaiuće za buduće opsluživanje JGS-om uz zadržavanje posto- jeće autobuske linije br. 53 (Vidi prilog 1:2500),

4. orijentacija mreže i njeno povezivanje sa primarnom mrežcm je izvršeno uglavnom prema ulici Blagoja Pa rovića i Kneza Višeslava,

5. stacionarni ^irujući saobraćaj je razmatran kao sister. otvcrenih parkin^a u kolektivnom tipu sta- novanj”.Za blokove sa kolektivnim tipom stanovanja izdvo- jenc su površine za mirujući saobraćaj date u ta** heli 1.

- 151

Tabela 1. Varijanta 2

Plokovi sa kolek- tivnim tipom sta novanja (oznaka bloka)

Brojstanovnika

Ster>cr. mb tori zacija

Broj parking me sta otvoreno 'т. tip a

1 224 1 3 752b 336 1 3 1124a 317 -1 3,5 904c , 5c 296 1 3 995a 169 1 3 566 a 237 1 3 807c, 8c 386 1 3 1298a 143 1 3 ^813a,- ISb 777 1 4 19517 492 1 4 12320. 21, 22a, 23 651 1 4 167• 27,2ua 557 1 4 139

Ukupno parking mesta na podrucju DUP •a: 1-.313

5. Shodno planiranon broju stanovnika sračunate supotrebe i obin dinamifinor saobracaja i na toj osnevi izvršeno je dimenzionisanje protočnih kapacit-ta ulične mreže i kolovoznih konstrukcija.

4 . I n f r ? s t r uk t ur ?.

4.1, Vodovod

Predipetni korvpleks prema konficurrciji terena prioadnII i III visinskoj zoni vodosnabdevanja.

152

Druga visinska zon-i (kote terena 125-175) danas se snabdev-1 vodom iz magistralnog cevovoda 0 7 00 mm. na pctezu od instalacija "Bele vede;; dc rezervoara !,,'De- d i n j e .

Treća visinska zona (kote terena 17 5-2 25) danas se snabdeva vodom iz magistralnog cevovoda 0 7 00 mm. druge zone - preko vodctornja Košutnjak i crpne sta­nice wKo5utnjakr.Imajući u vidu postojeće i planirane sadržaje u pos- matrancm kompleksu kao i okolna naselja koja snabdeva v'.-dom pestojeća primarna vodovodna mreža II visinske zone a time i treće ne zadovoljava potrebe u vodi roštc je ustanovljen deficit u količinama vode.

Potrebna kollčina vode za predmetni kompleks: Varijanta II:Stanovnika 5.956.

Qmax. dn = 550 = 37,91 1/sec.

Qmax.čn s = 37,91 x 1*5 = 56,87 1/sec.

Varijanta ItStanovnika. 4.291

j 4.291 x 550 _ on -5-1 -I /Omax. dr. = ---86 L( 0Q---- = 27,31 1/sec.0 max. c.as= 27, 31 x 1 ,5 = 4 0,95 1/sec.

Varijanta III:Stanovnika; 6.750

6.750 x 550 Moor- 1 /Omax dn. ----- ^ Uq------ = 4 2,96 1/sec

0 max. 5as = 4 2,96 x 1,5 = 64.4 5 1/sec

153 -

?rem ovim količinama predvidjena je vodovodna mrežn u kompleksu minimum 150 mm.

Rešenje snabdevanjn vodom predmetncg kompleksa radiće se u skladu sa Generalnim reSenjem beorradskog vodovoda do 200C te podine.

?J torn slučaju za rešer.je snabdevanja vodon pcstojećih i planiranih potrošača neophodna je izgradnja postroje- лја zaprečišćavanje rečne vode PP :MakiS; dela II tu ■ nelskog prstena (cevovod 1 15 00 mm. ) sa objektima i veznim dovcdima vode do postojeće primarne vodovodne mreže.

•J širen sagledavanju rešenja snabdevanja vodom druge visinske zone n u cilju dopunjavanja primarne mreže potrebna je izgradnja:

* crpna stanice kod instalacija j;Bsnovc brdo:;,potisnc-g voda od crpne star.ice • Binovo brdo’*' d"> postojećer dcvoda drupe zone 8 700 mm.

Za iz.-radnju ovih objekata u toku je izrada planskih dokumenata.

Da bi se upctpunilo i poboljšalo snabdevanje vodom, predmetnog kompleksa potrebno je kompletirati vodovodnu mre?.u na predmetnoj teritoriji uz izeradnju sekundame vodovodne mreže po svim ulicama, kao i zamenu detrajaie mreže i cevi mo.lop prečnika..

pr trebno je obezbediti pijafiu vodu za planirar.i broj stanovnika uz rrosečnu specifičnu pctrcšnju vode 55 0 1/st/dan.

154

Kanalizacija se rešava prema kc-nceptu Generalnop reSe-nja kanalizacije Beograda do ?000~te podine* pri čenvjpredrnetni kompleks p^ipada Centralnom sistemu * Suriia dij aM.

r,rema Generalnom rešenju kanalizacije Beograda predjr.a- tna teritorija se kanališe do separacionom sistemu. Prerm ovop stavu pradiće se kanali posebno za odvođ upotrebl •• enih i posebno atmosferskih voda .

Upctrebijene vode odvode se preko kolektora dimenzij- 110/60 cm u RadniČkoj ulici do dostojeće crpne sta • rice •čukarica '.

Ovaj pcstojeći i primarni kolektor 110/60 cm. pc svorri kanacitetii ne zadovoljava ni potrebe posrojećih kori-- snika.

Izpradnjom novo? kolektora (na bazi UTU br. 812S/1/78) od crpne stanice ?arkovo do crpne stanice *ukarica: reSj.će se problem odveda upotrebljenih voda i sa predmetne teritoriie.

Upotrebljene vode iz predmetnoc nasalja će se sistemom uličnih kanala odvesti u kolektor 110/6 0 cm. na potezu CS ’ 7.arkovo CS čukarica :.

Sa rreoTCtnof- komnleksa potrebno je ddvesti sledeću količinu upotrebljenih voda1

Varijanta II:

Specifično oticanje na dan do stanovniku iznosi

0 350 1/st/dan

- 1S5

Osr = 3S0 x 5956 = 2,084.600 1/dan = 24,12 1/sec.

Haksisnalni đnevni protok:Omax = 1;3 x 24,12 = 4 5,82 1/sec.

Varijanta I0 = 350 1/st/danOsr = 350 x 4*291 = 1.S01.85O 1/d = 17,39 1/sec.Omax = 1.9 x 17,33 = 33,03 1/sec.

Varijanta. Ill: a- 3S0 1/st/danOsr = 350 x 67 5 0 = 2.362.500 1/dan = 27,34 1/sec.Or ax = 1,9 x 27,34 = 51,94 1/sec.

Prema ovoj količini vode i prosečnim padov.ima X ana la odredjuje se prečnik 0 25 0 mm, kao mirtimalno dozvolje ni profil u uličnoj kanalizacionoj mre?i z* odvod upo- trebljenih voda.

Odvodjenje kiSnih voda u sadašnjim uslovina vrši se jednim delom zatvcrenom mrežom ki*ne kanalizacije do ulice M. Jovanovića i dalie kroz cevne propuste u Maki^ko polje i Melioracione kanale (Repiški sliv).

Urbanizacij? RepiSko^ sliva sve više ugrožava osncvno izvorište Beogradskor vodovoda Makiško polje.

U sklcpu raznih mera zaštite izvoriŠne zone vrlo je aktuelna i problematika prihvatanja atmosferskih voda koje se slivaju sa Banovog brda a ne it.ojtu se odvesti u Padinski kanal.

156

Atmosfer»ske vode sa pomenutih podruČja rravitiraju delu Makiskog polja i. potrebno ih je na najoptimal- niji načivi prihvatiti i odvesti u recipijent - reku Savu.

Kcd raznatranja problematike atmocferskih voda u zoni Fepi-jkof? sliva. obavezno se nameće notreba regulacijti ^epiško;- potoka (delimično izveden kolektor 0 500), načina prikupljanja atmos.fersk.lh vod-' i mogućnost uvo- djenja ovih vcda u kompleks Makiškog polja i odvo- djonie do :;obodnoft kanala1*, pa u reku Savu.

'Jkupr.i frit jc atmosferskih voda sa rravitira juće,7 sliva orfedrretnov; kompleksa koii 6e dospeti u kanale:

Kadi sifurnije zaštite Makiškog polja, računaće se sa kišcm povratnog perioda od 10 godina; sa trajanjem od 2 5 ninuta i intenzitetom i = 225 1/sec/ha.

Koyficij^nt oticanja: ^ = '• \ z C,39 ' = 0,31

Površina područja DUP-a 61,19 ha.Varijanta II:Ok = 225 x 0.41 x S;,19 = 5644v77 1/ha

Varijanta T :ok = 225 x 0,39 x 61,19 = 5369,42

Varijanta III:Qk = 225 X 0S31 x 61,19 = 4268 1/sec.

Prema prose*nirr padovima kanala i pripadajućim površinama određjujc se pročnik 2 300 mm. kao minimalno dozvoljeni profil u uličnoj kar.alizacionoj mre£i za odvod atmosfer­skih voda.

157

Neophođno je izpraditi kišne i fekalne kanale u sviir. ulicamc: predrnetnog kompleksa.

Kanali fekalne i kišne kanalizacije u saobraćajnica^"de ne postoje vode se sredinom kolcvoza.

Kivelote kišnih i fekalnih kanala određiće se tako d^ se omofcuće najpovoljniji uslovi priključenja kućnih instalacija.

ц. фl| . 3 . Električna mreža

Pri opisu postoiećec stanja konstatovano je da ie ла predm^tnom području izgradjena distributivna električna mref.a a za potrebe postojećih potrcšača.

7,a. planirani sadržai potrebno jc graditi novu elektri- čnu mrežu vodova 10 i 1 kV, 'TS 10/0,4 kV kao i insta- laciie javnor osvetljenja.

Ovde ćc biti razinatrane tri varijante.

T varijanta

Po ovoj varijanti predvidja se ^radnja 644 novih sta-- nova uz zađržavanje 6 34 postojeća stana a što čini ukup­no 1278 stanova.

Jednovremeno opterećeno po jednorr. stanu iznosi 4,26 kW/stanu a ukupno jednovremeno opterecenje za celo naselie iznosi

= 1278 . 4 ,26 = 5444 kV:.

Potreban broj transformatorskih stanica iznosi Л 7 7 ft

P = ---~ 6 0 C = " ^ 10/0,4. kV instalisanesnare d o 6 30 kVA.

153

U ovaj broj ulaze i postojeće TS 19/0,4 kV.

II Varijanta

Po ovoj varijanti predvidja su gradnja 1157 novih sta­nova ur. zadržavanje 641 postojaćih a što ukupno čini 179 8 stanova.

jeUz jcdnovreiTieno opterećen od 4 5?6 kW/stanu jed n o v rem e • no cpterećenje naselje iznosi

?.. = 1.798 . 4, 26 = 7 .659 JcW

Potreban brci transformatorskih stanica 10/0,4 kV iznosi

= 13 TS 10/C j 4 kV instalisanc snagepo 630 KVA.

U ovaj broj TS računate su i postojeće TS 10/0,^ kV.

Ill V.?rijarta

Po ovoj varijanti predvidja se gradnja 1.4 06 novih sta­nova uz zađržavanje 641 postojfići stana a što ukupno čini 2. O'1? stanova. Osim stanovanja predvidja se i gradnja institute ,:Ivo Lola Ribar:; a za koje su podaci dati u predhodnim poplavljima.

Jednovremcno opterećene po jednom stanu iznosi 4*26 kV a ukupno jednovremeno opterećene za celo naselje iznosi

= 2.0^7 . 4 ,26 = 8 .720 kVj

Potreban broj TS 10/0,4 kV iznosi

P = •— — = 15 TS 10/0,4 kV instalisanc sn a .ic6 30 KVA.

159

Za potrebe instituta potrebno je izgraditi jednu TS 10/0,4 kV od 630 KVA.

Upoređjujući ove tri varijante vidi se da jo za III varijantu potrebno izvršiti veća finrnsiska ulaganjn a zbo? većeg broja TS 10/0.4 kV.

U sair.or. kompleksu potrebno je izgraditi now. elektri- Čnu mrežu 10 i 1 kV. TS 10 / 0 4 kV kao i od^ovarajuće instalacije javnog osvetljenja.

Napajanje električnoir enerpijomp planiranog naselja planira se iz TS 35/10 kV "Banovo brdo”, a posredstvom podzemnih vodova 10 k';.

Planirani vodovi 10 kV polasali bi se od planiranog naselja najkraćim putem duž pojedinih saobraćajnica a od TS 35/10 kV ;,'Banovo brdo".

Za kcnačno rešenje snabdevanja električnom ener^ijor; ovof, područja biće necphcdna gradnja TS 110/10 kV.Kroz izradu Sire prostorne celine Banovog brđa bićo. i određjena lokacija buduče TS 110/10 kV.

4 .4 .4 . TT mreža

Potreban broj telefonskih priključaka odredjen je pc kriteri jur.u:* za svaki stan i lokal po jedan telefonski priključak,- na četiri zaposlena u adir.inistraciji po jedan tolefon-

ski priključak.

Ka osnovu DOdatka zapojedine varijante potreban broj telefonskih priključaka iznosi.

- 160

- za I varijanti; 12 90 talefonskih priključaka- za II vsrijantu 177 0 telofonskih priključaka

za III varijantu 18 30 telefonskih priključaka

Kao štc se vidi iz priloženog za varijantu III pet rebr.o je cbezbediti najveći broj priključaka a sto ima za posledicu i veća finansijska ulapanja.

Ovo područje pripada ATC ?'čukaricai;.U samcrn kompleksu potrebno je izgraditi od^ovarajuću razvodnu mrežu kao i vezu kompleksa sa ATC "Cukarica ,

4. u.5. Grejanje

Predmetno naselje snabdevaće se toplotnom ener^ijom za potrebe grejani« i ventilaoije iz postojećer, rrej nor sistema kotlarnice Eanovo brdc::.

Distribucija tonlctne ener^ije ostvariće se preko rekonstruisane iro^istrale br. 1 (Požeška, parna stra- na) i planiranor orimarnof: to^lcvoda u U1. Beogradskih bataljona i Krai j ice Katarine.

Procena torlctne snare naselia radjena je u tri va-* rijante , sa raspodelom г-о blokovima i predvidjenir namenama.

Kao ulazni kriterijum za daljinsko grejanje računatc je sa totalnom toplifikacijom postojećih i planiranih objekata. obzirom na izražen veliki interes za uvo- ^jer.jem ,rrejanja u postojećira porodično stambenim ob~ j ektima.

5vi rezultati su sredjeni tabelarno po varijantama.

- iei

Rekipitulacija 7'iibelći 1.

V'?ЈГ i č’JTtM Jfeman Fostojećo m2 brute kW

Flanirervo ir.2 bruto kw

UkupnokW

4л. rbslovinje 8.601 1.210 6.235 2.810 14.836 4.020Forodično st. 32.723 4.250 2.600 290 35.323 4.540Kclekti vrr. st. 31.968 3.570 51.714 4.360 83.602 7.930

Poslovanic 8.5S3 1.210 6.075 970 1 .668 2.1802 Fbrodično st. 33.267 4.320 2.600 290 35.267 4.610

Kblektivno st. 31.968 3.570 30.134 7.610 122.102 11.180

Poslovarje 3.593 1.210 12.075 1.330 20.668 3.1403 Frrr.'fično st. 33.267 4.320 8.676 990 41.943 5.310

Kol.Jctivno st. 31.963 3.570 102.554 3.620 13 .523 13.1S0

Varijanti 1 Ukupnc: 73.292 9.030 60.549 7.460 133.341 16.490i) 55% 45% 100%

Vsrijanta 2 likupno: 73.323 9,100 98.809 7.610 172.637 17.970% 51% 49% 100%

Varijanta 3 Ukupnc: 73.829 9.100 123.305 12.540 197.134 21.640% 42% 58% 100%

.-Ia> хз fj

E «

>

bw

fca

Jc -1^ a ,toOGfti*

Gл?r—iCU .&

GПЈ>

- - t - 1’ g o

>f-l

>>•gTjft!N

tofca.

r-4s

s iC/3>:Ia.*•r- .C■HVI o;•r~i■^5v O+-> CCO rj<■.: 4-P- 01

162

£л aЛ <1

д gw njГ G £■■' CO

O • *r~>4- > ~? N П;G T>cn ^

&

&O I o

i '

c4-’(!'

C-■HI

I■H<1'Si

•• n •

» t ; GN m >ГЈ OG C-

rrt£o'

C • *r*» • p б "гр £Ja g & g

8n;t. O)

F* бs<1>

M >rc (J 5- p.,O *nS'S fi k.

8sj;

.• ■ f'l ■V £ r"H.IT O

s

lO

<N

cn

oc

LO

CO

o3 -

0CM01

-oC--CM

o-Г3 -

coo

lCCOCn;

lO

a

Ф

CO•r*Cr . 'i

>G£LO

o o o o^ r CN r r ■X;CvJ CO Ф c n CO CO

■jcc

OO

C.'c.

a > (X a> a- U5

oГ-Н-ГЗ

o

•

LO

a> <3> a; G - lO

e <D a > a a=

o O f' t..1 cJ Cv J OJСЧ a.' o > CO

O O C C cc- o u-> -3 J-ro KD C ГМ• • • ■r—1 -O CC Cvl

<'-J CO c zr -■?U0 1Л CO LO CNJ03 ro CO r - o >• • • шr-< Г" a . ' C-l

; a :Cl) ГЈ •r~ <!•• n > c •r - •§

f..Č

r?> s> Q > f-l

L> ■P p.c : o C*fT.

4-* 3t £ f eW C- o: Ci.e co f <LC 0 G 'U

3 1iC* !£r\Г

Ch-J

G

•u

ДO

I

M & j osi a* ,-'-1 CNJ , CM J-, J -

Ф

Q.'

» >• 1Л Г- .

OlT

o ro

• jro

Oco

C'.CfH

a

, r j <0. Г - . ^ < r

O•rfi. j

<>'(isr -

a. a :

CO

cnД-;LT:

Nastavak tabels 2.VARLT/WTA I

1 2 2 4 5 6 7 8 9 lc 11 12 13 1U 1511 j 12a .Jlo, 13--

Л‘51 van'V ‘3 1., o7n 66- 15 r 9 9 15v12b I-sjs i'. var.j 0 5.,cl9 4.. 82 c 84c 9 c. 84o12c Pcclcv nje 0 1.Л24 1., 14c. 2 cc 9 G 2oo13b ’*c lekti vn: stanova-

ivS 9 G- 898 690 8r Q 8o13c j 14 r\ G15b У -»lek t. s tanovan je 5.63o i\33o 63r 9 7.26c b.58o 61o 0 1.24c1?. fe "'9'----------UKUPNO 1-16 26.298 2c.c9o З.гЗс 8.513 6.82c 1.19c 19.47c 14.97c 1.64c 935 75c 15з 6. clo17 Kcl e1' t. s Wicv an j e Ic.Goo - 8.15c. 1.18c e 3.472 2.67- 29c e 1.47oIB Pore r*icn "> strnovan ie 2.62 3 1.94c 34o 0 9 G 34c19 PcrrdlJnc 3.85o 2.86c 5oc 9 6 CO 44o 7c 0 57o2c,2122a>23 Ko lokt.stan■'лапје e 0 15.729 1?. lc.o 1.33c 9 1,33c22b.24b,*25*26 PDGlCVlTija e s ft 4. loo 3.28c 66e 66c2 4 a > ? 7 Kc 1 evt. s tenc\ an ne 9 Q 13.043 1с.с-Зл l.lco Soo 4cC 8c l.ISc28 Porcđičiv. & tancvan ic C. 14 4.75c 83 r. 48 •lo lc 1.2oc, 89c 13c 9 97c29 °ог ••ii.ćno 4,589 3. Чго ОГС 0 9 0 See3c I 0170 ' 4.558 3.38c 59c 9 8oc 5 Sc 9c e 6 Go31 ForsT icnn .755 4.2б r 75c 4 3c lc p 7c "i W o llo 8?c

•JKUFWO:17-31 38.393 2R. 74 - 4.70 c 88 lr 2c 34,844 26.7>» 3.olc 5. 3 c ’1.24c 2.66«. lc.48cvJK’JPNO ШР1-31 6^,691 48.83c- 7. 82c 8.6--1 6.89c 1.21c 54.314 41.890 4,6bo 6.235 4.99c 2.81c 16.49::

163

T ab ela 3. VARIJANI'A 2Stano van j a sreon j ih gustini

Red.‘■лх.ј Knncna blcka

Pcstcjeće stanje koje stanovanic t

se zadržava oslovni prostcr

Piiu'xiran.: s tan j e stanovanje roslcvni prrsotr Uku: n:

bruto razv. gradj. površ.

NetoT5?l.snaca

unite razv. gradj. povr.

Tcpl. Neto sra^

Onjtc razv. gradj snaga

Meta•

Tcpl. Brute Tcpl. snaga rnzv. Neto smga

gradj. snaga

'ibplot x sna^a

m2 rn’2 ' " ni? mi jn2 ir.2 KW m2 m2 Kw KW1 :> 3 "V" & 6 7 C § lo 11 12 13 14 151. Kblektivnr stancvanje 0 9 5.236 4.030 44-0 275 220 40 4 CO

2.1 Porodićno stancvanje 1.852 1.370 240 £ p. 2402b Pretežno kcl. st.?nc-

vanie 7.35o 5.660 820 9 0 9 0202c ,3a 4d 0 *04a Kolektivnc stanovanje 8. o8\> 6-450 94Г! 9 f> 9 9404b Pcrodičnc stanovanje 2.754 2.040 360 6 0 e 360г.с> Me Pcstcjeće per.

:;lan. kolek. 324 240 40 6.076 4.67 500 400 GO 630ca Kolektivnc stanovanja 9 3«982 3.050 340 n 3403a Pcs t. per- , i -lar. kc. lok. 174 130 20 *5 5.377 4.140 4 60 e 4Z)Sd.Bd 9 • »7.i 9 %

7c, 8c j Post. £.or- plan. kolek. 210 16 J Q 11.737 9.Г4" 990 1.02:-Pest. * х.'Г,; lan. kolok. 160 150 20 9 3.242 2..4 90 27!. 9 ОЛ ■—

5b.'3 011,12a Уlo>13aI5a Peslovonje e 1.070 360 150 P e ISO

»Tastavr.k tabele 3VAR IJANT /. II

1 2 Л U 5 6 7 3 9 10 11 12 13 14 16121 ' Poslcvaniu 9 6.019 4.820 840 e C40Ш ' Foslovanje e 1.494 1.140 200 Q- 9 200j.3, 14 6 9l3Ss15b Kblektivnr StOTKTV njC; S.630 4.330 530 9 22.240 17.100 1.580 r+tr 2.51016- 9 9UKUP* 0 lr-.6 26.642 20.500 3100 8.513 6.820 1.190 57.890 44.520 4.390 775 620 120 9.3C9J fclekx. stinovrr.i s 10.600 8.150 пго e 3.47? 2.670 290 9 1.470џ - Fbrodic. stanovanje 2.623 1.940 3U0 6 9 9 340■10 ■ • Poroc1 ič. st; ncvari j e 3.855 2.360 500 e 600 440 70 9 57025-* >21,22č? *23 Kblektivno st-.ncvčinjc 9 9 15.729 12.100 1.330 9 1.33022b, 24b. 25,26 »

Poslcvarno 9 p 0 .100 3.280 660 6602Uc1,‘ 27 Kclekt.strinovdrije 9 e 13.043 1C.030 1.100 500 400 30 1.18028'' Ftrcđično stcJicvanje 6.414 4.750 830 48 40 10 1.200 890 130 9 97029 * Porođično stanovanje 4.588 3.400 600 e 9 9 6C030' Porcx3ično stanovanje 4. 559 3.380 5S0 9 800 59C 90 9 6803tt Percxi.icnc Dtincvonje 5.755 4.260 750 40 30 10 ‘9 700 560 110 870UKUJ MO 17-31 38.393 28.740 Г/9С 88 70 20 3U.844 26.728 3.010 5.300 4.240 850 8.670URUTMO ГЈГ: 1-31 65.235 49,240 7890 «.*301 b.r n 1.200 92.734 71.240 7.9ПП 6.075 4.960 97} 17.97:

ie>5

VARIJANTA 3 (velike ,ms tine) +

Tabela broj 4

2ed.broj Nrjien?. bloka

rost': jcce stanje koje se zadržava Planirono st.-.me UKliFHOBrut 3 razv. c-rauj. pOVT.

neto Topi.5тгд

Brute razv. grcdj.DOVTŠ.

Neto Tipi.snap?.

Brute razv. gradj. rcvrš.

Neto To-1.snap?.

Brute razv. rradj. površ.

Neto Topi. sraga Topic tn? snap

m2 m2 W m2 m2 Ш mŽ m2 kW m2 m2 kW ' KW ~ .1 ? 3 ~“4~ 5 Б 7 5 У 10 11 гг 13 14 ' " '15 ■

1 Kolekt.stan. У ~V~ ' 5/236 4.03U ' W 771 " ■ m 4ТГ .... Ш ' "-2*— Pe«xl. stan. 1.852 1.370 240 0 G 9 2402b Pret. kol. stan. 7.3"° S.boO 820 0 0 6 820?c,3a,4d e 9 9 9 94a Kblekt.stan. 3.°W 6.450 940 в 9 9 9494b rbrod.stan. 2.754 2.0U0 360 9 9 9 3604e,5c Itozod.ston. 240 40 0 6.076 4.670 700 500 400 80 8205 a Kolekt.stan. e 9 3.962 3.050 340 9 3406a Fbrod.stan. 174 130 20 9 kolekt.

5.377 4.140 620 9 6405d?6b3b?7b ••7-l10 J oc Postoj .por.

lnn.kolck. 21" 160 30 6 11.757 9.0:0 990 б 1.020t;a I st. pored.

>1тп.ко1ск. 160 120 20 e 3,/42 2.490 270 9 290Ob 0

1:1.12- Poslcvanje 6.000 U.8C0 960

Nastava.4 fcabele 4VARIJANTA 3

1 2 3 4 5 6 7 8 9 lo 11 12 13 14 15in. 13i 1.5а Poslcvanje 7 .070 860 150 I / 15012b poslovrmnc: $ 6,,019 4.820 B4C 7 7) J4012c PĆslcvanjc Ф 1.,424 1.140 200 7 7> 20013 >14 7 t

13b. lob Kplokt.stanov. 5.630 4.330 830 г 22,16o 17.1oo 1.88c 7 2.51016

7

UKUPNO1-18 26.843 20.5% 3.100 8.513 6.620 1.190 57.610 44.520 5.240 6.775 5.420 1.0SQ 1 . 6Г;17 Kolektivnc

stan. 10.6 0 8 415C 1.180 7 9.503 7.310 800 г 1.30CIS Percdič.sta­

nov. 2.623 1.940 34 C A 7' г 340'1* Pcrodžstan. 3.855 2.S6C SCO 7 600 440 70 г 57020,21 22:i i 23 Kolek. st ?.n. Ф. 7, 22.470 17.230 1,960 1. 9Cj22b,24b,25,25 Foslovanifc 7 7 / 4Д:Т 3.280 66 c 66J24a/2 7 Per- d.stan. г • - ■ 7 - 10.Г47 14.500 1.6*00 SCO 40) ■;.Ajv l.sa2C Fort d.stan. 6.414 4.750 830 43 40 10 1.200 92П 140 i 3f;029 Pored.stan. 4. 5So 3.40C 6C0 г <t 7 6%30 Pcrod »stan. 4.5 bii 3 3CO 690 ф •/ GOO 53 3F!0 1 45031 Porc.d.stnn. •>.755 4 26:..* 750 40 30 10 1) 700 56 j lie ')T,uKi'i :l- 17-31: 3P.353 28.74C 4 790 BO 70 20 53.420 40.450 5.370 5.3 Cu 4.240 050 11,030UKUPNO1-31

cup65.23П 49 2UC 7.,f'90 R.6C1 6.G90 1.210 111.23C 84.970 10.610 12 75 9.660 1,950 21 64"

167

163

Na istoi površini naselja za sve varijante od 61,13 ha. pustina toplntnog konzuma biće redosledno: Vari­janta 1: 27 MV7/km2, varijanta 2: 29 Л MW/km i Vnri- janta 3: 35,4 MW/km.2, uključujući postcjeće i planirane objckte. Sve varijante ispunjavaju uslov minimalne ^ustine toplotnor konzuma, od 25 MW/km2.

Isti kriterijum. prikazan samo za planirane objekte redosledno iznosi: Varijanta 1: 12,2 MW/km2, Varijanta 2: 12,5 MW/km 2 Varijanta 3: 20,5 MW/km2. Ovo iz raz - lop.a što relativno mali broj individualncr stanovanja iir.a sopstvene instalacije centralncg rrejanja.

Cvako osvetljen problem gustine tcplotncp. konzuma je izrazit jer niti jedna varijanta ne ispunjava gore po- menut minimalni uslov, pa se očekuju teSkoće cko totalne tonlifikacije.

Proizilazi da će novi objekti morati da obave prvo- Mtno prcdir.vestiran je i izrr-“»dnju izvcra i prenosne toplovodno mreže, postojeći objekti 6<j se naknadno nriključivati po ispunjenja mnogih uslova (zajedničko investiranje i gradnja zajedničke podstanice itd.).

Zavod za planir^nje razvoja grada Beorrada podržava sveukupnu akciju toplifikacije celog područja, sa napomenom da e.e deo posla oko priključivanja postoje- ćih objekata biti vezan s? mnogim teškoćama.

7elc.nil-, i rekreacija

Pro r*ir.ski kcncept zelenih i rekreativnih površina prati'. je koncept suprastrukture i dat je varijantno u zavisnosti od povećanja broja stanovnika ćdnosno broia stanova. Prilikoro nlaniranja izgradnje novih stambenih celina ili naselja na potpuno slobodnim torenima, sa povećanj m brc j a stanovnika predvidja sc i c cl .-/c vara juće povećanje zelenih i rekreativnih površina (21 :n2/st. bruto zelenila). No, prilikom plan?ranja izgradnje novih stanova na prostoru gđe nostoji već izgradjeno naselje i različite okolne strukture5 pa time i stroga prostorna ograničenja i mnoge drupe uslovl jenosti, često nije mojiuće os- tvariti potrebne površine zelenila kao i spcrtsko rekreativne pcvršine u odnosu na povećani broj sta­novnika .

U slučaju Banovog brda javila se najnepovoljnija solucija ~ povećsnjem broja stanova dolazi do bitno.r smanjenja već postojećeg kvalitetnog zelenog fonda i destrukcije prostora koji je prirodnim faktorima gotoVo predodredjen za crganizaciju sportsko-rekre* ativnih aktivnosti. Ovo će u daljem tekstu biti jasnije objašnjeno po varijantama.

Varijanta 1

Ova varijanta predstavlja GUP-ovu varijantu, tačnije poštuje uslovl jenosti Generalnog urbanističkog Diana koji je nvaj prostor onredelio za s^ortsko-rekreativ- ni centar i javno zelenilo.

?re bliž.ef. objaSnjenja varijante treba istaći da je GUP ova koncepcija već izmenjena i bitno narušena

izjjradnjom MeteoroloSko-g -zavod^ - i diplomatskor' naselj?., Zauzimanjem d^tih prostr-ra došlo do per- nur.og prostornoc razjedinjenja postojećer pradskop sportskof. centra od GUP~om planiranog reonskor spor- tskog centra.

No kako nave.dene dve namene (Meteorološki zp.vod i iiolomatsko naselje) predstavljaju zatečenr, atsnje učinjen j-e pokušaj da se pronadje najpovoljnije r<_ šcnje -nrihvat?.jući stečene obaveze.

Ovom varijanton - predlaze se zadržavanje svog kv -i litetnog pestojećeg zelenila i stvaranje j ivne zeleno površine od 82.667 n? na prostoru izmedju ulice Knezi Višeslave i kompleksa RSC. ZadrSava se pcstojeća šuma u kompleksu RSC i produ?.ava u linearni park izmedju diplomatsl'prr naselja i Meteorolcškog zavoda, sve do sportsko^; centra ' Košutn jak:?.

Zastupa se ideia da se -Banovo brdc u jednom pravcu ^oveže s-? Aden Ci!7T.nlijom preko zelenih prodcra pred loženih dru^ir planskim dokumentom. U drugom pravcu Yi se preko postojeće park-šur.e ko'j a se proteže od Fožeške ulice do ul. Steve Todorovića, pa preko parkr ''63 sadnica za drura Tita*\ zatim park-šune predložen« ovim plancm, zelenila reonsko;r centra i linearnop parka pored diplomatskcsr naselja ostvarila veza sa sportskir: centrom Košutnjak.

Ka ovaj način bi se oc1 šume KoSutnjak dc Ade Ciganlije ostvario zeleni klin u koji bi se smestile aktivr.ost^ f-cev od vrshunskor sporta (na saveznorr pa i med junar'-.d-

nom nivou) i sportske medicine- preko or^anizovanir: vidova rekreacije za masovne aktivnosti do potpuno slo- bodnih i spontanih rekreativnih aktivnosti, nrmora rekreacije i zabave.

Ovrfe treba odmah na^lasiti da je ovakav koncept moguće ostvariti jedino u ovoj varij-.mti.

V~. ^rostoru predloženog RSC danas se nalazi .izgradjer. rr.anii fudbalski stadion sa tri’rirama* jedno nomoću i^ralište koje se koristi za hokej пл travi a jedno košarkaško ieraličte* Predloženi sportski ccntar zauzirnao bi površinu od 8 9.816 m2 (8,58 ha) no zbo£ ooložaja i veličine izgradjenih sportskih igraliSta, kao i ’'cstcjeće šume gotovo da je nemoguće ostvariti sve potr-.bne sađržaje koje bi spcrtski oentar reonskog značaja imao da orimi. Pošto se i ovako predložen cenl’ar smatra skoro nedovoljnim nameće se gotovc bezuslovna potreba da se ovaj prostor ne uzurpifca bilo kakvi drueim namenama.

U cilju lr.kf.e i bolje pristupačnosti centru> potrebno jc da se kompleks sportskog centra oslanja na ulicu Kneza Višeslava. Cvo i stoga jcr se na taj način oslanja i na veliki šumski kompleks Košutnjak-i što je vooma bitno zborr neometane cirkulacije svežih vazđušnih nasa iz pravca kompleksa. (Jedan od bitnih kvalitativnih uslova za opredeljenje lokaliteta ncko.c soortakop- centra ja blizina vt;ćih zelenih masiva).

Ovako kategoričan stav zauzima se sto^a što sportski centar Košutnjak koji se nulazi u neoosrednoj blizini verovatnr; već u bliskoj budućncsti neće mcći u većoj mcri ir.asovno da koriste gradjani za rekreativne лк- tivnosti. Ovo stoea Stc razvojni planovi ovog centra idu u pravcu prctvaranja kompleksa u centar za vrhunsk Sport i sportsku medicinu na s^veznon nivou pa i šire. Dar.ažnji kcrisnici ovog prostora teže da stvore uslove da se u okviru ovog centra vrše prioreme vrhunskih sportista iz cele naše zemlje a takodje i iz drugih zemalja. Stoga je veoma bitno da integritet ovog spor- tsko . contra ostane u potpunosti nenartQ-ftenC- -

172

r’redložsna varijanta nudi završnu realizaciju zelcnor, klina koji sc iz dublie^ <?radsko£ zaledja Kosnj 1 Avle, Titovos ^aja, manastirske šurcs i suTie Kcšutnjak "'i preko Topčidera i Ade Cignnlije zelenim arterijam?. (drvoredimaiuvlači đo centralnog rrodskrr jezjrra .Ovnj momenat sa asoekta zafctite životno sredine je svakako presudan prilikom opredeljenja.

Heosporno je đa Banovo brdo već danas kao i cela nr,ština čukarica iraaju veliki procenat zelenila po stanovniku i do 7 puta veći od opštine Stari p-rač i Vračar. čir.jenic;? je i da je sir.rtnost o-:'. raka plući na opštini čukarica u toku proteklih ;*odina bila ns- kolikc puta jnanjs rfego na opštini Stari дгзг! i Vračar. Iz ovosa se nameće jasan zaključak da je oču- var.je postoieći zelenop fonda i stvaranje budićer lccmpaktncг zelenc^ klina imperativ u najvećcj meri zbr,-T zaštite životne sredine u centralnoir rradekcri j ez-ru.

I na kraiu јоб treba istaći da je prilikom rada na zadatku vršena dcdatna analiza daleko šireg okružja od -ranice da top det^ljnoji plana.

Počev od velikog Topčiderskop parka koji iir.-л isto- rijsk:i značaj (prvi r>ark u Srbiji - po njepovom uzoru osnivali su se druri p^rkovi) zaštiincrkoir.ple k s a Ki*- ror’rorcastrelišta, Velike šunie Košutnjak fctanas jeđire saouvane autohtone šurne u Beojrradu) Pionirskc.” rrada, spcrtskog centra KoSutnjak* b'=zena i začetof recnskor spoptsko centra čitav ovaj prcstor se vcć denesciјагла nzvijao kan zelena oaza sa spcrtsko rerekativnin aktivnostina.Ovo nije slučajna pojava, izuzetna nrirorlne odlikc lokaliteta predodredile su njegovu namenu.

173

Poveć.mje broj a stanova uslovilo je smanjenje zelenih r>cvršina i to take đrastično da ovom varijantom pretf- lovcne zi-lenc oovrsine iznose ukupno P=34.018 m2 (3VU0 ha) sto je za ?=U8.6 39 m2 (^,86 ha.) manjo nero u varijanti 1.

Ova varijanta (sa aspekta zelenila) praktičnc znači га- državanje postoiećep. šumskog masiva F=l,72 ha. i prod 1 žo uređjcnje zolene površine na prostoru jeđncr: dansšnjep voćnjaka. U okviru ove zelene površine (zbog nedovoljnih prostornih mogučnosti) moral bi đa se iz'.-rađo i dečija igrališta D1 D2 i Đ3.

Ov'ir varijantom rubi se kontinuitet ostvarcnia zele - ođ S.C.non prođora " ‘■‘KoSutnjak do Ace Ci.ranlije ili pođnožja

B&novog brda.

Planirr.r.i reonski centar okružuje se neposrednc. stam - benifii susedstvom Sto će svakakc i nepovoljno uticati na zonu konfora stambenih cclina kao i na svrsishoclnc funkcionisanje soortsko rekreativnop centra.

Rejonski sportski centar i u o v o j varijanti zauzima istu površinu saro sa uvećanjem broja stanovnika njegovi kapaciteti postaju nedovoljni.

Varijanta 3

U ovoj varijanti dispozicija javnor zelenila ostaje ista kao i u varijanti 2 no zbog uvećanor broja stanovnika svak"kc nedovoljne površine.

Varijanta 2

174

IzuEstnu ne^ativnost ove varijante ^redstavljn uvadjanj-e.. insti-tuta Ivo V'la Rib^r -no drestor т:.'гос. ul. Кћер’ Višeslpva. Na ovaj n-oin unionjuie se kr/nnleks F^C za -.500 n? i rraktično onemo^ućava bilo kakvc uve.^jenje novih sac’ržaja. V okviru sportsko - cen'.r-:.o.strlo bi jedino fudbalsko i.c ralište s•?. tribinar.m, pcmb&r i rnlište i je-^an koš'.rkaški tcren. Ovo je ne:!ovoljno i za potrebe mesne zajednice.

175

Tabelarni pre el eel pctrebnih pcvršina (prema normativima) za đcčija ipraliSta, rekreociju i odmcr stanovnika

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ V A R I J A N T A 1Br.bloka Br. stanovnika D2 D3 Mo SP Ukupno1 22U 33,60 100,80 336,0 224 236,0 1030,402a 63 3 .,45 28,35 94,50 63,0 94,50 289,3c2b 336 5 ,40 151,20 504,0 ?3C,0 504,0 1545,602c,3a,46 - - - - -

4a 317 47,55 142,65 475,5 317,0 475,5 1458,204b 57 f ,55 25,65 85,5 57,0 95,5 262 j204c, 5c 275 41,25 123,75 412,5 275,0 412,5 1255,007a • • - - ~ - -

5a,3M,7,fe - - - - - -

fib * - - - - -

5b>, 3 - - - - - -

11,12a - - - -

1C,13a,15 л - - -

12b - - -

12c - - - - - -

13b 33 5,70 16,65 57 38 57 174,35130,1«+ - - - - - -

1F»b16

125 :3.7S 56.25 197,5 125.0 187,5 ^ 575,00

1-16 1.447 217,05 651,15 2170,5 1447,0 2170,5 6656,217 492 73,-30 221,40 738,0 492,0 738,0 2263,218 86 12,3 30,70 129,0 86,0 129,0 395,613 163 24,45 73,35 244,50 163,0 244,50 749,820,21,22a,23 22b,24,25,26

672 100,80 302,40 1009,0 672,01 1008,0 3C£l,2

24a,27 557 £3,55 250,65 835 .5 557,0 035,5 2562.228 338 50,70 152,10 507,0 338,0 507,0 1554,829 153 22 f:!5 68,85 229,5 153,0 229,5 703,830 176 26, 0 79,20 264,0 176,0 264 0 309,631 207 31v05 93,15 310,5 207,0 310,0 951,7

17- 31 2.844 426,6 1279,80 4266-,0 2844,0 4266,0 13C02,4

UKUPNOPODRUCJE Ш?~а 1 31

4.291 643,65 1930,95 6436,5 4291,C 6436,5 19738,6

170^abelami octrcbnih površina (ргглв norma tivira)za cte*i?a igrali*ta rekreaciju i ortrcr stanovnika

VAJRIJAW ?Ђг .hicks fcr*, s tanovnika D1 b2 D3* ""М'0 S 'o 'ЛСЈРГ-ЈС1 224 33T6o . loo, 8 c 336 ,c 224 336 ,o lo3c,4c2 a 63 9,45 28,35 94,5o 63,o 94,5c 239 ,8c.2b ЗЗГ 5л,Мо 151,2o 2 ryh 336 ,o 5o4 ,c- 1545 ,6 c2c,3*,4<? - - - - - - -4a 317 47,55 142,65 475,5 317,o 475,5 146b ,2-'

57 8,55 ?5,65 85 ,5 57,0 85,5 262.2c4c, 5 c 275 41,25 12 3,75 412 ,5 275 ,c 412,5 1265 ,o5a 169 25,35 76 ,c5 247,5 169,? 2*4-7,5 596,46 a 237 35 ,55 lo6 ,65 35 Г) ,5 2 37,c 355,5 lc3o,250,6b - - - - - -3b,7b - - - - - - -Га ■514 77,1 231,3 771,0 514?o 77l,o 2354,47c,8c 143 21,45 64,35 214,5 143,c 214,F 6b? ,88a - - - - - -8b - - - - - - --5b,9 * - - - - -11,12s - - ~ - - - -lo ,13a =3 — - - - - - -12b - - - - - -13c, 1* - - - - - -13b, 15b 777 116,5 5 349,65 1165 ,5 777,0 .. 1165,5 3574,2IB - - - - - -1-16 3112 ' 466,8 140-, 4 4668 ,o 3112 ,o 4668,0 l:-31r ,217 492 73,8o 221,4o 738,c. 492 ,0 738,- 2263,218 36 12,9 38,7- 129 ,c 86,? 12 9,c 3S5 .519 163 24 ,45 73,35 244 ,So 103,o 24U.5-: 749,62o/21,22a 23 *6 72 loo, 8o 3c2 ,4r lro8,o 642,-. loeS 3oS2. &22b ,24b,2 5,2624a,17 557 83,55 25 ">,65 8?5 ,5 5S7,o 83b ,5 2562 ,22S 3 38 5o._7o 152 ,1-. 5o7 ,c 338 ,r 5o7 1554,829 153 22,95 68,85 229,5 15 3 ,c 229,5 7'3,83o 176 26,4c 79 ,2o 264,0 176,0 264 ,c 8o9,631 2o? 31 ,o5 93Д5 310,5 2o7 ,o 31c ,o 951. ,717-3} . 844 426 ,6 12 79 ,8 4266,o 2844,0 4266 ,o I3r.&2 ,4UKUPMQ PCD?’ JEf. ПР-5 .9S6 893,4c 268c,2 8954,0 5956«,o 8934 4o 27397,6

177 -

Tcbelć rni potrebnih pcvršim (jrenr. nGrmstiviin?.) zaJćjčija irrali-Hr, rekreaciju i odiror stanovmjoi

VARIJANTA 3Вгглblok."

Erojstanovnika Г.1 '1)2 D3 Mo SP • Ukupnc m2

1 224 33,60 100 ,80 336,0 224,0 336,0 1030,402?. 63 9,45 28,35 94,50 63, Q 94,50 283,802b 336 50,40 151,2 504,0 336,0 504,0 15*+ 5,602C , 3:1, '4đ - - - - - -4a 317 47,55 142,65 475,5 317,0 475,50 1458,204b 57 8,55 25,65 85,50 57,0 85,50 262,204c, Sc 275 41,25 123,75 412,50 275,0 412,5C 1265,C&?. 16S 25,35 76,05 247,5 169,0 247,5 596,46~. 237 35,55 106,65 355,5 237,0 355,5 1090,25đ, 6 b - - - - - - -

3b, 7b - - - - - - -

7c, Зс 514 77,1 231,3 771,0 514 ,0 771,0 2364,4За 14 3 21,45 S*,35 214,5 143,0 214,5 657,850, 9 - - - - - - -

11, 12a - - - - - - —10, 13a, 15a - - - - - - -121 - - - - - - -12c - - - - - - -13c, 14 - - - - - - -

13b, 15b 16

777 116,55 349,65 1165,5 777,0 1165,5 3574,2

1-16 3.112 u66,8 1400,4 4668,0 3112,0 4668,0 14315,2'7 75018 36 12,9 38,7 125,0 86,0 129,0 395,0п 163 24,45 73,35 244,50 163,0 244,50 :49,820,2.1,22%23 960 144,0 432,0 1440,0 260,0 1440,0 4416,0* 2>»24b,25 26 5

_ _ _ _ .. _

24ci, 27 805 120,75 362,25 1207,б 605,0 1207,5 3703,023 338 50,70 152,10 507,0 338,0 507,0 1554,82S 153 22,95 68,85 229,5 153,0 229,5 703,830 176 26,40 79,20 264,0 176,0 264,0 809,631 207 31,05 93,15 310,5 207 s0 310,0 951,717-31 3.636 545,7 1637,1. 5457,0 3638,0 5457,0 16734,3UKUPNO 'PODRUCJEDlF-a 6.750 1012,5 3037,5 10125, 6750,0 10125,0 31050,0

178

5=0. FREPOKUKE ZA UREDJENJE T ZA5TITU AMBIJEMTALNIH CELINA I OBJEKATA

5.1. Valorizacija zona sa preporukama za budući razvoj

Karta valorizacije prikazuje preciznu pranicu zaštitene zone Topčidera (crvena linija) i priMižne granice poje­dinih nasledjenih zona sa već odredjenim sadržajem.

a) Zona diplomatskog naselja nastala je u najnovije vre- rne (pre nekoliko j^odina) i obuhvata dva tipa z^rada: tip ’“sa alpskim krcvovima'?, neusaglašen sa lokalno praditcljskom tradicijom i drupi tip, koji bi se :r,o- fa.o smatrati savremenim u najopštijem smislu reči t i koji predstavljaju objekti izuzetno razudjene osncvc, rasporedjeni slobodno u prostoru, u smaknutom pcrct- ku. Objekti oba tipa predstavljaju zavr^nu urbanisti- čku celinu s3 kojom se mora računati, kao sa nasledje- noir. vrednoftću u olariiranju ovog prostora.

b) Sportski teren kluba ?: ukaricki:* prestavlja ost itak bez vccih vrednosti, pa je sa stanoviSta slu?.be za- Stite njegovo zadržavanje irelevantno. 0 rekonstruk- ciji. do^radnji ili ukidanju ovog sportskog terer.a, ostavlja se planer ima i nadležnim samoupravninj teli- ma da odluče.

c) Zcfrada Hidrcmeteorološko.e: zavoda (deo arh. Ned je To- manovičći) sagradjena je tokom poslednjih nekoliko Rodina u veoma ambicioznom tretmanu, sa namerom da se nametne okolini, *to je u punoj suprotnosti sa osobinama zaštićene zone Topčidera> na koju se &va j objekat direktno nč'sl.ar.ja. Znatna visina ovog ob-- jekta (p plus 6) takodje ne od;-ovara njercveni prirodnom

179

položaju koji ga čini još istsknutijim. Po sveir.u ovc đelo.. c čijim umetničkim kvalitetima je još pre- rano sućiti, predstavlja opomonu kako ne treba pla nirati u području osetliive cranicc zaštićene zone.

d) Teren namenjen stanovanju, kako pc već nasledjenim ele- mentima tako i po logici stvaranja kontinuiranor stambenog tkiva, pruža se u padu od ulice Kneza Više- slava (granice zaštićene zone Tcpčidera) ka centru Sanovoz brda. Lc^ična ie pretpostavka đa konzistentnost tkiva i visina objekata treba da raste od pranice sa Tcpčiderom ka centru Banovog brda. U zoni bli?e Top- čiđeru službs zaštite vidi mogućnost eradjenja niskih stambenih objekata, u otvorenoir sisteir.u izeradnje., đc.k se u udaljenijim zonama može predvidjati i relativno visoka kolektivna stambena izgradnja.

c) Fosebnu pažnju valja obratiti na postojcću zelenu pc~ vršinu u neposrednoj blizini Nemačkog ratnog rrroblja i r;alo£ stambenog obj=kta za koji se predposta4'I ja aa prcdstavlja ostatke kuće za cdmor Matije Bana. Zel .ni--lo u približnim obeleženim granicama trebalo bi zadr- ?ati u sadašnjem cbliku kao ncposređnu prircdnu vezu sa navedcnim kulturnip vrednostina.

5.2. Prelinunarni konzcrvatorski uslovi

j. Za predmetni detaljni urbanistički plan definisana je ^ra- nica zaštićcne prostorno kulturno istorijske i prircdne celine .Tcpčider na osnovu elaborata o proglašenju ovc> prostorne celine za kulturno dobro, koji je pripremic Zavcd za zaštitu spomenika kulture prada Beoprada. Ovirn el^boratom definisana je granica zaštičene prostorno kulturr.c istcrijske celine duž ulice Kneza Višeslava z?.tir.i Zimonjićevom ulicom, Pustorečkon i dalje po slobodnom

130 -

terenu kroz sportski centar, kako je ucrtanc u prafiikoj interpretaciii konzervatorskih usleva. Karakter i značaj ove prostcrne celine odredjuju i mcgućnosti izrradnje nove fiziekc strukture i unošerije novih sađržaja u neposrednoj zoni uz pranicu zaštićene prostorne celine Topč-id^ra, ođ- ncsi se na sledeće:

- maksimalno poštovanje zaštićene prostorno kul- turno istorijske celine Topčidera sa njenon ffranicoTr. na ovom području pri planiranju fizičke strukture.

2. Na delu teritorije DUP-a unutar ;rranica zaštićene zone Topčidera, postojeći objekti se u zavisnosti ođ ekonomskih mogućnosti zadržavaj.u ili ruše.Ovaj dec teritorije treba prcdvideti > u kasniiirn etapama rekonstrukcije, kac u svemu pripojen za štićenrj zoni Topčider, pa se u vezi s tim u ovov. trenutku ne sme predvidjati.nikakva nova gradnj-n.

3. Obeležeria zelena zona vezana sa terencm Nemačkog ^rcblja mora se zađržati u svon sadašnjem obliku. Vn ovom terenu se takodje ne sme predvidjati bilo kakva izgradnja.

4. Na ostalim delovima teritorija DU?~a mcruče je predvideti rekonstrukciju postojećepr i iz^rradnju novo," "radjevinskog fonda> vodeci racuna o vis ini objekata koja može da raste u pravcu od zaštićene zone Topčidera prema Požeškcj ulici.

181

6,0. URBANISTIČKE MERE UREDJENJA I ZASTITF 2IVOTNE SREĐINE

Područje obuhvaćeno ovim DUP-oin ne sme se posmatrati sano kao mesna zajednica ili kao sportsko-rekreativni centar c-pštine Čukarica, već kao područje opšte^rad" skog pa Čak i šireg značaja.

Vrednovanjem sve tri varijante sa sanitarno-higijen- skoq glediSta i gledišta zaštite životne sredine prednost se daje prvoj varijanti, јег ima najmanji indeks iz^rađjenosti (0,27).

Institut HIvo Lola Ribar,: pc svojcj osnovnoj funkciji niie vezan zaponudjenu lokaciju (varijanta III) kakav ie slučaj sa već izgradjenim objektima Hidrometeoro-loSkop zavcda,

Mnoge zgrade ne zadcvoljavaju osncvne sanitarne uslove za stanovanje, pa ih treba porušiti ukoliko ih nije mo^uće adaptirati da zadovolje savremene zahteve sta~ novanja.

Na večen delu ovog područja nije izpradjena kanaliza*- ciona rnreza, pa je neophcdno predvideti njenu izgrad- nju i prikljuSenje stambenih zgrada za nju.

Pri izrrradnji objekata na ovom prostoru voditi računa c vizurama i o "pravu na pogled” iz postojećih obje­kata, pa zbog to^a ne dolaze u obzir zgrade visoke spratnosti.

Z-a. ovu lokaciju ne dolaze u obzir zgrade sa ravnim krovom, leti zbog pregrevanja a zir.i zbor rashladjenja.

1в2

Izbegavati objekte javnog karaktera koii zahtevaju velike površine za parkirališta ili sličnu namenu, jcr oni znatno reduciraju zelene pcvržine.

Kompleks fudbalskog i^rališta (stadion čukaričkon-) sa drugim terenina enophodno je izolovati zelenin. tamponom od drugih .funkcij^.

Jugoistočni dec gde se ovaj kompleks graniči sa fud* balskim irralištem Sportskog centra "Kosutnjak" izo­lovati zelenirr tamponom, čire će so ođvojiti sportske oovršine od stambenog dela i obezbediti zaštita od vetra.

Zelcnj pcjas koji spaja sportski centar na judoists- ku i s’ortske površine, "čukaričkog” po irorućnosti troba da buđe što širi, jer jedino tako niofc-з preusoti namenj enu funkc iju.

Svo slcbođne površine duž ulice Blagoja Parovića do maksimuHia iskoristiti za začtitno zelenilo.

7.0. ZASTITA OD ELEMENTARNIH NEPOGODA I INTERESI ГОТНЕВА 0? 5TEMAR0DNE ODBRANE

Predmetno područje detaljncr urbanističkop plana valo- rizcvano je komparacijama varijantnih morućnosti . '3 tom smislu kao elemenat valorizacije, bio je prisutar. i aspekt urbanističkih mera zaštite. Generalno posma- tra.no, varijanta koja nudi više zelenih prodora i jav­nog zelenila ie песврогпо prihvatljivija sa aspekta urbanističkih mera zaštite. Medjutim i varijanta sa znatniiom izgradjenošću suprastrukture ne ucrožava reneralni aspekt zaStite. Posmatrano uže, u granicama plana varijantom 2 i 3. a u odnosu na narametre i

133

činioco povredivosti, postir»nuti su zadovoljavajući rezultati. Prosečne spratnost od 2,5 ukupan procenat izgradjenosti od oko 10% s-n indeksom izr.radienosti "i:: < 1,0, kao i kvalitetria saobraćajna mreža i namenarp.a površina, samo su ilustrativni elementi po- stic:nutih rezultata i sa aspckta urbanističkih rera zastite.

Ukupn<? analize, pro^ramska rešenja sa obrazloženjirca i dokumentacijom, sa aspekta urbanističkih n;era zaS tite, .izđvvojena su u posebnom elaboratu priloga sa rerama zaštite, koji nredstavlja sastavni deo detalj • nog urbanističkor plana.

184 -

9.0. PRELIMINARYI PR0RAČUN P0T.RE3NIH SKEĐSTAVA- PROGRAMSKE POSTAVKE

Na površini zemljišta, od oko 61,19 ha koje je deli- mično izgradjeno, planirana je rekonstrukcija, pre- težno stambenih objekata u cilju:

-- obimnije stambene izgradnje- poboljšanja uslova stanovanja i rada, i- racionalnije korišćenje građjevinskog zemljišta.

Deo planirane stambene izgradnje sa pratecim sadrza- jima, građiće se na novim povrsinama, a dec na po- vršinama koje* čo se dobiti puteir. zamer.e postojećeg stambenog fond a.

Cilj jo da se dec stambenog fonda, koji ne omogucava zaoovoljavanje osnovnih uslova stanovanja pcruši,Cd bi se na tim parcelama izgradile stambene zgrarie.. Taj deo zemijišta koji se privodi planirarioi nameni mora se i komunalno opremiti, kako bi ncvoi-gradjenii postojeći sadrž.iji u okviru ovog k orr.pl eksa i fun- kcionisali.

2a realizaciju ovog plana} po kojem su predvidjeni neophodni radovi, planiraju se i potrebna finansijska srecstva. Potrebna finansijska sredstva su orijer.taci- ono data, da bi se u ovoj faziplanske razrade, ooenila

- podobnost rekonstrukci je naselja u dc.tom obimu u ovom crenutku proširenja i izgradnje grada,

- povoljnost datih varijantnih rešenja uredjenjr. i izgradnje ovog dela grada

- ukupna potrebna sredstva za realizaciju plana po da tim vari j ant aqia, i

185

- sa finansijskog aspekta, najpovoljnija varijanta planskog uredjenja i izgradnje gradjevinskog zem- ljišta, a koji zadovoljava i osnovne urbanističke pararaetre korišćenja prcstora.

Procena potrebnih sredstava data je po osncvnim tro~ skovima uredjenja gradjevinskog zemljista i izgradnje rlaniranih sadrzaj'a, i po cenama radcva za IV kvar- tal 1083. godine.

Orijentacioni proračun potrebnihsredstava za realiza- ciju plana dat je j o varijantnim rešenjima organizacije ovog prostora.

Nezavisno od varijantnih rešenja organizacije ovog pro­stora, potrebno je izgraditi i dec primarrie mreže i ma- gistralnih vodova u neposrednoj okolini ovog prostora koji je predmet planske razrade.

Primarna mreža

1. Izgradnja potisnog voda 0 5oood oko 2.8co m* 6 3.oco.occ,-

2. Izgradnja rezervcara u sklopu proizvodnog pegona "Banovobrdo” . 16.5oc.oco.-

3. Izgradnja fekalnog kolektora pored Cukaričkog rukavca 0 loo/15ood oko 2.9oo tr* 5 2. 5 0 0 . 0 0 0 . -

4. Izgradnja ctvcrcnog kanala za odvodjenje povrsinskih voda(8 6oo od 8oo m* 1 2 .8 0 0 .0 0 0 .-

UKUPNO: 1 4 4 .8 0c.0 0 0 .-

Za ovaj deo prim a m e mrežc u t-oku jo izrada planskih dokumenata, i ukoliko se ista đo.konačnc faze mzraceovo-; plana pojavi kao stečena obaveza neće tretiraticčnu stana.

I varijanta

Po ovoj varijanti organizacije budućeg stambenog na.se- lja, planirano je:

1. Izgradnja u neto m2- stambena površina- poslovna površina- ađaptacija stambene u

poslc-vnu površinu

2. Rušenje u neto m2- stambena površina 14.99o.-- poslovna- površina 44-3

Na osnovu planiranog obima izgradrrje po ovoj varijan­ti, izgradiće se oko 644 stanova sa 2.o62 stanovnika

Potrebna sredstva za realizaciju ove varijante su:

а) Troškcvi pripremanja zemljišta

1. Troškovi deposedovanja. oko2б,о ha x loo din. 2 5.ooo.ooo,-

2. TroŠkovi rušenja15.443 m2 x lo.ooo din/m2 1.54 . 4 3o. ooo. -

3. Troškovi nadoknado za po~ rušene stanove u privatnom vlasništvu za okoI4.5oo m2 x 15.000 din/m2 217.5oo.oco

35.86c.-4.462

334 . -

4. Troškovi raseljavanja 14.99о m2 x SS.ooo din/jr.2 (stabmena površina)*

5. Troskovi prose 1 javan j a poslov- nih prostora za 44 3 m2 xx Go.ooo din/ir.2

5. Troškovi izrade osnovne dokumen- tacije (podloge, planovi pro- jekti investicione dokum^nta- cije i dr.)( x 6 0 0 din/m2)

- 187 -

UKUPNO PRIPREMANJE:

b) Troškovi komur.alnog opremanja zemlj išta

Saobraćajne površine

- Izgradnja kolovoza od 24.95o m2x 5.7oo din/m2

- Trotoar od 13.Goo m2 x 3.2oo din/m2

- Kolsko-pešačke staze odc.£oo m2 x 4 . 6 0 0 din/m2

- Parking proster od 8 5o parkiranihmesta x 3.3oo din/m2

863.4 2c.ooo

25.50o.ooo.-

28.516.ooo.-

1.321.446,ooo.-

142.215.000.-

43.S2o.ooo.

31.28o.ooo.-

7o.125.oco.-

2 37,14o .ooo.-

103

Vcdovođna mreža

- Izgradnja razvcdne mreze od 4.15e m ’ x lo.46c Din/m2 43.367.Soo.-

- Izgradnja C. stanice ** oko

3 3.3G7.5oo.-

Kanalizaciona mreža

- Izgradnja kišnih kanala od oko 4.5oo rn’ x lo.BSo din/m5 4 l. 825«ooo.-

- Izgradnja fekalne kanalizacije od 4.65o m ’ x 14.2оо din/m> 66.o3c.ooo.~

114.326.ooo.-

Llektroenergctska mreža

- Izgradnja 3 TS lo/o>4 kV sa pretećom mrežoin 19.2oo.ooo."

- Izgradnja 1 kV voda od oko 14.000 m* x 2.75o din/m* 36.5oo.ooo.-

57 . 7oo. ooo. -•

TT kanalizacija

- Izgradnja dovoda od ATC od oko 2,0 km x 4.2co din/m* 8 . i-OO. OOO . -

- Izgradnja prateće mreže га 1.29c priključaka x 47.4oo din/priključku 61.146.occ.•

59. 546 . coo. '•

189

Toplovod

- izgradnja dovoda odoko 2 km 5 7.ooo.ooo.-

- Izgradnja razvodne rnreže4.5oo m* x 21-loc din/m’ 9«+. 95o.0 0 0 . -

151.95c.0 0 0 .-

Zelene rtkreativp.e površine

- Iz objektivnih razlogatroškovi nisu obračunati u ovoj fazi

UKUPNO 0PREMANJE 764.52*.5co.-

Prema tome, jkupni troškovi urcdjcnja gradjovinskog zemljišta po cvcj varijanti iznose (bez izgradnje zele- nih i rekreativnih površina koji se bitnc ne razlikuju po datim varijantama

- Pripremanje zemljišta 1.321.446.0 0 0 . -

- Opremanje zemljišta 764.528.5oo.-

2.o35.974.5oo.-

- Izgradnja primarne mreže 144.D0 0 .0 0 0 .-

2.230.774.5cc.

II Уа/ri j anta

iJo ovoj varijanti buduće crganizacije naselja, planiraric je:

1. Izgradnja i neto m2:

- Btambena površina 6S.54c.-- poslovna površina 4.4бо.~- adaptacija stambene u pos-

lovnu površinu 21o.~

2. RuŠenje i neto m2- stambena površina 14.695.--- pcslovna površina u u g.-

Planirani obim iz^radnje cbezbedjuje izgradnju oc oko 1.15 7 stanova sa cko 3.7o3 stanovnika.

Potrebna sredstva za realizaciju ove varijante su:

a) Troškovi pripremanja zejlišta

1. Troškovi deposedovanja oko25,0 ha x loo din/m2 25.ooo.coo.

2. Troškovi rušenja14.695 m2 x lo.ooo din/m2 146.3bc.aoc.

3. Troškovi nadoknade za pcrušenc stanove u privatnom vlasništvu za .oko 14.000 m2 x 15. ooodin/m2 2I0 .0 0 0 .ooo

4. Trcškovi raseljavanja14.695 m2 stambene pcvršinex 50. ooo din/jn2* 852. 31o. ooc

t Stanovi se obezbeduju u iston obi mu u kojem se ruse, mereno korisncm površincm

- 151 -

5. Trcškovi preseljavanja poslo- vnog prostora ođ 441 m2 x бо.осо din/.m2 25.4oo.oco.-

5. TroSkovi izrade osnovne dokumen- tacije (podloge, planovi, projekti investicione dokumentacije idrugo) 49.5oo.ooo.-

Ukupno pripreme: 1..31o.16c.occ.-

b ) Trožkovi komunalnog opremanja zemljišta

Saobraćajne površine

- kolovoz od 3c.75o m2 x x 5.7oo din/m2 17 5 . 27 5 .ooo.-

- trotoar od 16.76c m2 x 3.2oo din/m2 5 3.632.ooo.-

- kćlskc-pešačke staze od 8.4oo m2 x 4 . 6 0 0 din/m2 38.64o.ooo.“

- parking prostor od 27.5oo m2 x x 3.Зоо din/m2 9o.7 5o.ooo.-

358.297.ooo.•-Vodovodna nire ž a

- izgradnja razvodne mreže od 5.12b ki* x lo.45o din/m’ 53.556.25o.-

- izgradnja crpne stanice oko 40.000. ooo. --

33.556.25c.-

- 19 2-

лапаИгасЈопа mreža

izgradnja kišnih kanala odБ.Зоо m , х lo.8 5c din/m* 7$.5o5.ooo.~

izgradnja fekalne kanalizacijeod 5.52o m ’ х 14.2оо din/m* 73.384.ooo.-

13 5.839.oco.-

Eloktrocnergetska mreža

- izgradnja 7 TS lo/o,4 kV saprafcećom 'irirežoi?. 4 ц . 8 0 0 . 0 0,0 . -

- izgradnja 1 kV vodova odoko 14.5oo m ’ х 2.75o đin/m’ 39.67b.oco.-

84.675.0 0 0 .-

TT kanalizacija

- izgradnja dovoca ođ ATC - oko2 , 0 km 8.4oo.ooo.~

- izgradnja prateće mreže i1. 77o priključaka c 47.4oodin/kom. 8 3. 39 3 . 0 0 o. *

91.7 S &.0 0 0 ♦~

Toplovod

- izgradnja primarnog dovoda od oko2 кш 5 7 .o o o .c o g ,-

- izgradnja razvodne mreže odoko 5.3oo m ’ х 21.1oo din/m5 111.S3o.0 0 0 .-

16 8.0 З0 .ooo.-

193

Zelene i rekrcativne povrsino

- iz objektivnih razloga trožkovi nisu obraćunati u ovoj fazi raida

UKUPNO OPREMANJE: 933.o4S.2So.~

Prema tome, troškovi uredjivanja gradjevinskog zeir.Ijista po ovoj varijanti .izncse:^ez rek.i zelenih povrsina)

- pripremanje zemljišta 1. 31o. 16o.ooo. •-

- opremanje zemljišta 933.o45.2 5o.-

?.243.2o5.2 5 o.-

- izgradnja primarne mreže: 144.Boo.ooo.-

2.388.005.25o.-

- 134 -

IIj. Varijanta

Po ovoj varijanti organizacij«- naselja planiranc je

1. Izgradnja i neto m2:

- stambena površina 7 9.Б25.-- poslovna površina 9.o7 7.-- adaptacija stambene u poslovnu

površinu 21c.-

2. Rušenje u neto m2:- stambena površina 14.654.-- poslovna povrčina 23 2

Planirani obim izgradnje obezbedjuje izgradnju od oko 1.4o6 stanova

Potrebna sredstva za realizaciju ove varijante iznose:

.1) Troškovi pripremanja zemljišta

1. Iroškovi deposedovanja zem-ljišta 23,o ha x loo din/m2 2б.ooo.coo.-

2. Troškovi rušenja oko 14.694- m2x lo.ooo din/m2 146 . 94c. coo. *•

3. Troškovi nadoknade za porušene stanove u privatnom vlasniš- tvu od oko 14.5oc m2 x x 1 5 . 0 0 0 din/m2 217.5oo.0 0 0 .-

4. Troškovi rcasljevanjd 14.6S4 m2 stambene površine x 58. 0 0 0

din/m?* S52.752.000,-

* obezbedjuju se stanovi u cbimu u kojen su i pcruSeni

- 195 -

5. Troškovi preseljavanja po- slovnog prostora ođ232 m2 х бо.ооо din/rr.2 13.9 2o.ooo,

6. Troškcvi izrađe osnovne do- kumentacije (podloge,planovi, projekti, investicionađokumentacija 6 5o đin/m2) 6o.ooo.ooo.

Ukupno pripre-manje: 1.318.612.ooo

b.) Troškovi opremanja zomljišta

Saobraćajne površine

- kolovoz od 3 2.4 5o m2 х5 . 7 o o din/m2 184.96 5 . o o o

-trotoara od 17.7oo m2 х 3.2oo din/m2 56.64o.ooo

- kolsko-pešacke staze od9 . B 5 o m2 х 4.5oo din/m2 4 o . 7 1 o . o o o

- parking prostora od 3 2 . 825 iti2

х З.Зоо din/m2 loU.322.5oc

330.637.5 oc

Vođovcđna mreža

- izgradnja razvodne mreže od5.4oo m ’ х lo.45o đin/m* 5G.4 3o.ooo

- izgradnja crpne stanice - oko 4o.ooo.ooo

36.4 3o.ooo

Kanalizaciona mreža

- izgradnja kišnih kanala oa 5.7oo m ’ х lo.fc5o ain/m’ 61.0*5.ooo.-

- izgradnja fekalne kanaliza­ci je od 5.2cc m ’х 14.2ос din/m* S 2.3 6 o.ooo.-

14*. 2o5 . co.:. -

Elektroenergetska mreža

- izgradnja 9 TS 1о/о,Ц kV sa pratećom mrežom 57.6ooo.ooo.-

- izgradnja 1 kV voda odoko lB.ooo m* х 2. 275o din/m’ 4 4.ooo.ooo.-

lol.5oo.coc.-

TT kanalizacija

- izgradnja dovoda od ЛТС od oko 2 kir.. 0 .Чоо.ooo.

- izgradnja prateće mreže 1.33o prikljueaka 86.74 2.ooo.-

95.1*2.соз,-

Toplovod

- izgradnja prinarnog dovoda od oko 2 km b7.ooo.ooo.-

- izgradnja razvodne mrežeod oko 5.6oo m ’ x 21.loo din/m1 113.16c.ooo.-

175. 1бо. coo , ••

Zelene i rekreativna površine

- TroSkovi nisu obračunati u ovoj iazi izrade plana

Ukupno opremanje l.oo3.174.5co.-

Prema tome, ukupni troškcvi uredjivanja gradjevin­skog zomljišta po ovoj varijanti (bcztroSkova izgradnje zelenih i rekreativnih površina)iznosc:

- pripremanje zemljišta 1.313.612.occ.-

•* opreman j'-e zemljišta 1.ооЗ.17 4.5co.-

2.321.786.Soo.-

- Izgradnja primarne mreže 1^4.ooo.ooo.-

2.456.565.boo.-

žtekapitulacija

Na osnovu date procene vrednosti radova na priprenianjui komunalnom opremanju poeručja u okviru ovog plana, proizilaze troškovi uredjivanja gradjevinskog zem- ljišta 7 0 Jatim varijantama: (sa primarnom mrežom)

I Varijanta- 2.23o.774.Soo.-II Varijanta 2 . 338 . oo5 . 2 5o. --III Varijanta 2.466.586.Soo.-

Đati iznosi uredjivanja gradjevinskog zemljišta po Vdrijantnim rešenjima or^anizacijeovog prostora, uka- zuju:

- da bitnih razlika u visini potrebnih sredstava nema,i- da sa finansijskog aspekta nije bitno koje se vari-

jantno rešenje organizacije prostora usvaja.

Ргеша tome, visine potrebnih sredstava za u re­el jivanje graajevinskog zemljišta nije bitan poka- zatolj za opredeljenje oko izbora vaiijantnih re- šonja organizacije predmetnog područja. Medjutim, proračunato po 1 m2 planirane izgradnje najnanji su troškovi uredjivanja po III varijanti, zatim prih- vatljivi po II varijanti, ali po I varijanti or- ganizacije prostora su izrazito visoki. i skoro nerpihvatljivi. Ovo otuda, što se obim izgradnje po datim varijantama razlikuje.

- 198 -