Zavrsni Rad Internet

8/3/2019 Zavrsni Rad Internet

1/31

VISOKA KOLA ZA INFORMATIKU I EKONOMIJU

PRIJEDOR

ZAVRNI RAD

Tema: INTERNET- Prednosti imane u poslovanju

Student: Mentor:xxxxxxxxxxxx,xxx/xxxx xxxxxxxxxxxxxxxxx


2/31

Prijedor, 2011. godine

SadrajUvod ................................................................................................... 31. Internet .......................................................................................... 31.1. ta je Internet ............................................................................... 31.2. Istorija Interneta ........................................................................... 51.3. Povezivanje na Internet ................................................................ 8

1.4. Brza populacija i stanje u svijetu ................................................. 92. Servisi Interneta ............................................................................ 102.1. ta nudi Internet? ................................................................. 102.2. O www-u .............................................................................. 11

3. Internet Explorer .......................................................................... 133.1. Chat ......................................................................................14

4. Elektronska pota ......................................................................... 17

4.1. Struktura elektronske pote ........................................................ 174.2. Outlook express ..........................................................................185. Pretraivanje Interneta .................................................................. 206. Drutvene mree ........................................................................... 216.1. Razvoj drutvenih mrea .......................................................... 226.2. Prednosti i mane drutvenih mrea ......................................... 227. Internet u trgovinskom poslovanju. .............................................. 267.1. Internet stranica:Poslovni modeli ............................................ 288. Formiranje internet tima ............................................................. 30Zakljuak .......................................................................................... 33Literatura ........................................................................................... 34

2


3/31

UVOD

Internet (INTERNATIONAL NETWORK) predstavlja kompjutersku mreu svjetskirazmjera, odnosno predstavlja ogroman broj kompjutera rasporeenih na svim kontinentimakoji su meusobno povezani i koji su u stanju da razmjenjuju informacije. esto se za Internetkae da je MREA SVIH MREA zbog toga to se u njegovom sastavu nalazi veliki brojmanjih lokalnih mrea iz raznih djelova svijeta. Internet se moe posmatrati kao ogroman,nepresuan izvor informacija koje su dostupne svim korisnicima bez obzira gdje se onitrenutno nalaze. To je i veomaRazvoj Interneta zapoet je jo 1968. godine u SAD kada jeAmerika vojska zapoela moan sistem komunikacije meu ljudima koji se nalaze na

raznim stranama zemaljske kugle i omoguava brzu, efikasnu i jeftinu razmjenu informacija.projekat konstruisanja mree raunara koja bi bila u stanju da prenosi informacije na velikedaljine, u sluaju nuklearnog rata. Taj projekat je imao naziv ARPANET i tada su stvorenenove tehnike pouzdanog, jeftinog povezivanja veeg broja kompjutera u globalnu mreu to

je otvorilo vrata masovnom povezivnju raunara kakvo imamo danas. Kasnije su se uARPANET projekat ukljuili raunari iz cijelog svijeta iz ega je nastao Internet kakvim gadanas poznajemo.Predvia se da e Internet u budunosti obuhvatiti i objediniti sve sadanje medije(Radio,TV,telefon) i da e postati jedinstveni i najvei masovni medij sa primjenom u svim

stranama ljudskog ivota od igre i zabave, preko poslovnih primjena do ozbiljnih naunihprojekata i dostignua na kojima mogu raditi naunici iz razliitih zemalja i sa razliitikontinenata kao da se svi nalaze u istoj sobi.

3


4/31

1.Internet

1.1.ta je Internet?

Internet je globalna mrea kompjutera svih tipova i veliina pa se zbog toga estonaziva "mrea svih mrea", jer u sebi integrie hiljade razliitih raunarskih mrea iromsvijeta koje koriste iste tehnike standarade da bi meusobno mogle komunicirati. Ako se uz

pomo svog kunog kompjutera, modema, telefonske linije i Internet provajdera prikljuite natu mreu i vi postajete dio Interneta.

Ne postoji centralna vlast koja upravlja Internetom. Uese u radu Interneta zasnovano je na

slobodnoj i kooperativnoj osnovi uz obavezu jedino potovanja tehnikih standarda kako bi seuspostavilo prisustvo na mrei. Internet drutvo ("Internet Society") u Fairfax-u, VirginiaUSA igra vanu ulogu i postavlja tehnike standarde. Ova organizacija ostvaruje vezu izmeusa jedne strane vlade (oficijalnih ustanova u pojedinim zemljama) a sa druge strane sanevladinim institucijama kao to su univerziteti i kompanije.

InternetInternet

4


5/31

Faktori koji utiu na eksponencijalni rast korisnika Interneta su: Prijateljski raspoloen softver za korienje Interneta - Razvoj tehnologije zamjenio je

komande znane samo kompjuterskim ekspertima sa prijateljski raspoloenim, na ikonamazasnovanim komandama razumljivim i pojedincima koji nemaju posebna znanja iz oblastitehnologije. Univerzalni pristup - Veliki broj kompanija irom svijeta nude online pristup Internetu sa

bilo koje lokacije gdje postoji telefonska linija. Niski trokovi - Stalno smanjivanje trokova pristupa Internetu omoguuje korienjeInterneta od strane sve vee populacije pojedinaca Poveanje koristi - Sve je vei broj informacija dostupnih putem Interneta koje su korisne ilisu zabavne Mali trokovi - Korienje Interneta od strane kompanija za obavljanje poslovnih transakcijasve je ee zbog brzine i malih trokova Publika - Neprestano poveanje broja korisnika Interneta, broja provajdera, i kompanija koje

posluju putem Interneta. Presti - Veliki broj kompanija i pojedinaca iz razloga to ne smiju sebi dozvoliti tehnolokozaostajanje u odnosu na konkurenciju pojavljuju se na Internetu.Posle svega ve reenog mogli bi se odluiti da definiemo Internet kao globalnikomunikacioni sistem meusobno povezanih kompjuterskih mrea namenjen razmjeniinformacija svih oblika.Internet je globalni komunikacioni sistem iz prostog razloga to obuhvata itavu planetu, i iz

najmenjeg mijesta u jednoj zemlji mogue je uspostaviti komunikaciju za nekoliko sekundi saosobom koja se nalazi na potpuno drugom kraju planete. Vano je ukazati da se radi o dobroorganizovanom sistemu zasnovanom na tehnikim standardima.

1.2. Istorija Interneta

Istorija Interneta se sagledava kroz etiri razliita aspekta. Tu je, pre svega, tehnolokaevolucija koja je otpoela raznim istraivanjima vezanim za prebacivanje paketa i

ARPANET-om. Uz nju je i aspekt upravljanja globalnom i kompleksnominfrastrukturom iaspekt njene operativnosti. Zatim, tu je i socijalni aspekt iji rezultat jeiroko drutvointernauta koji zajedno rade na kreiranju i usavravanju tehnologije. Netreba zanemariti nikomercijalni aspekt iji je rezultat izuzetno efikasan prenos rezultataistraivanja u irokorasprostranjenu i dostupnu infrastrukturu.Istorija Interneta poinje 1961. godine sa teorijom

paketnog prebacivanja. Te godine je Leonard Kleinrock iz MIT-a objavio prvi rad na tu temuu kome obrazlae teoretske mogunosti raunarskog komuniciranja korienjem paketaumijesto klasinih kola.Godine 1965. prvi put su povezana dva raunara, jedan u Masausetsua drugi uKaliforniji korienjem spore telefonske linije na biranje. Tako je nastala prva mree

irokog podruja WAN ma koliko imala ograniene mogunosti.

5


6/31

Eksperiment je pokazao da raunari koji rade u raspodeljenom vremenu mogu lijepo darade zajedno, da po potrebi izvravaju programe i pretrauju podatke na udaljenoj maini, alida je telefonski sistem zasnovan na uspostavljanju kola potpuno neadekvatan te je potreba zauvoenjem sistema sa paketnim prebacivanjem potvrena.

Rad na ustanovljavanju mree ARPANET je poeo 1966. godine. Razvoj jefinansirala DARPA (engl. Defense Advanced Research Projects Administration), ogranakMinistarstva odbrane SAD-a koji je zaduen za raspodijelu sredstava. Oduvijek se smatralo,

premda nije javno reeno, da je interes za stvaranjem ovakve mree leao u izgradnji mreekoja moe da izdri eventualni nuklearni rat. Sami realizatori mree priznaju da je kao rezultatdobijena robusna i otporna mrea koja je u stanju da podnese i gubitak velikog dijela mreneinfrastrukture.Kao prvi vor u ARPANET-u izabran je raunar u University of California at Los Angeles

(UCLA) a kao drugi raunar u Stanford Research Institute (SRI). Istraivai iz SRI bavili suse pitanjima iz oblasti vetake inteligencije, pre svega kroz razvoj sistema NLS (engl.

Natural Language System) koji je bio prototip hipertekstualnog sistema).Mrei su se uskoro prikljuila jo dva vora, University of California at Santa Barbara(UCSB) i University of Utah. Na oba univerziteta radilo se na razvoju aplikacija koje suvezane za vizuelizaciju na mrei (prikaz matematikih funkcija, 3D grafiku). Na SRI jeorganizovan Network Information Center koji je bio zaduen za obavljanje funkcija kao to suodravanje tabela imena hostova i mapiranje adresa.

U narednim godinama raunari su se ubrzano prikljuivali ARPANET-u, a posao se

nastavljao na izradi funkcionalno kompletnog host-to-host protokola to je NCP (engl.Network Control Protocol). Time je omoguen razvoj mrenih aplikacija. Prva aplikacija kojaje vremenom postigla veliku popularnost je e-mail, ili elektronska pota lansirana 1972.godine. Originalni ARPANET je vremenom prerastao u Internet. Internet se zasniva na novojideji da e postojati vie nezavisnih mrea od kojih svaka moe biti proizvoljno dizajnirana,dok je ARPANET predviao postojanje jedne mree.

Kljuna ideja na kojoj se zasniva Internet je otvorena arhitektura umreavanja u kojojse individualne mree mogu dizajnirati i razvijati nezavisno, a svaka moe da ima sopstveniinterfejs koji nudi korisnicima i drugim mreama. Svaka mrea moe da se razvija nezavisno,u skladu sa specifinim zahtevima okruenja i korisnika mree. Ne postoje ogranienja na tipmree koja se moe ukljuiti niti na njenu geografsku rasprostranjenost. NCP nije mogao daadresira mree i maine koje su izvan ARPANET-a. Stoga je morao da se naini novi

protokol TCP/IP.Od operativnih sistema, UNIX je prvi ugradio TCP/IP. Ugradnja ovog protokola

je neophodnost koja se namee u razvoju softvera hosta.Za Internet je kljuno da on nije dizajniran za samo jednu aplikaciju ve je on jedna optainfrastruktura nad kojom e se raati nove aplikacije (to je kasnije potvrenonastankomWWW 1993. godine). Poetkom 1980. godine dolo je do naglog irenja LAN-ova, upotrebe PC-a i radnih stanica.

6


7/31

Kao rezultat rasta Interneta dolo je do jo jedne velike promijene. Hostovi sudobili imena tako da vie nije neophodno da se pamte numerike adrese. Sa pojavom velikog

broja nezavisnih mrea LAN-ova odravanje jedne tabele hostova vie nije mogue, paje uveden Domain Name Server koji podrava distributivan mehanizam za razreavanjehijerarhijskih imena hostova.

U narednom periodu, do 1995. godine, savezna vlada SAD-a je pokrivala diotrokova zajednike infrastrukture, kakve su, na primjer, transokeanske veze. U isto vrijeme,od 1994. godine, NSF je ohrabrivao svoje regionalne (inicijalno akademske) mree da traekomercijalne, neakademske korisnike i da na taj nain proiruju svoje kapacitete da bi ih

usluili, a time se smanjuje cijena korienja Interneta za sve. S druge strane, za kimuNSFNET je ustanovljena politika da je njeno korienje dozvoljeno samo za istraivanje irazvoj, to jest na NSFNET se nisu mogle prikljuivati komercijalne mree.Jugoslavija se ukljuila u mreu EARN praktino 1989 godine. Prvi raunar koji je ukljuen umreu bio je raunar Republikog zavoda za statistiku sa kojim je tadanji PMF imao ugovoro saradnji i ije je raunarske resurse koristio. Povezani raunar bio je proizvod firme IBM.irenje lokalne mree se dosta sporo razvijalo a posljedice toga prisutne su i danas.

Kratki pregledKratki pregledeevoluvolucijecije InternetInternetaa

1945 1995

Memex

Conceived

1945

WWW

Created

1989Mosaic

Created

1993

AMathematical

Theoryof

Communication

1948

Packet

Switching

Invented

1964

Silicon

Chip

1958

FirstVast

Computer

Network

Envisioned

1962

ARPANET

1969 TCP/IP

Created

1972Internet

Named

and

GoesTCP/IP

1984

Hypertext

Invented

1965

Ageof

eCommerce

Begins

1995

7


8/31

1.3. Povezivanje na Internet

Za povezivanje na Internet potreban je raunar, modem ili mrena kartica,telefonskalinija ili mreni prikljuak ili beini ili satelitski link, provajder za Internet, mreni ilikomunikacioni sofver i znanje rada na Internetu. Provajder Interneta je kompanija kojaomoguuje uslugu povezivanja na Internet preko telefonske linije, kablom ili beino.Da bi se pristupilo serverima na Internetu, raunar mora da bude povezan sa InternetomWAN-om.

Danas postoje tri osnovna naina za fiziko povezivanje sa Internetom. Prvi je prekolinija sa biranjem brojeva (komutirane telefonske veze ili iznajmljena telefonska linija) .Drugi metod za povezivanje sa Internetom je digitalna mrea integrisanih usluga,tj. ISDN

veza (Integrated Services Network) ili ADSL-om (Asymetric digital subscriber line).

Lokalna mrea

LAN (Local Area Network) je mrea smetena na manjoj povrini, obino unutarneke zgrade.Raunari koji su spojeni u lokalnu mreu Internetu pristupaju tako da se jedanraunar ili posebni ureaj, gateway,povremeno ili trajno spoji na Internet, a svi drugi raunariu LAN-u koriste i dele tu vezu.

Prikaz povezivanja preko LAN-a

ISDN i ADSL

ISDN je telekomunikaciona sluba koja povezuje mree digitalnim linijama uz pomomodema. ISDN prua bre veze i moe da bude ekonominiji od linija sa biranjem brojeva,ako je dostupan sa lokalne centrale. Jo bri i ekonominiji nan povezivanja na Internet je

ADSL tehnologija, koja omoguuje mnogo veu brzinu prenosa podataka odanalognog modema i od ISDN-a. I ovdje je uslov da postoji takva mogunost na telefonskojcentrali (da je mogu ISDN) i poseban ureaj ADSL modem. Za razliku od ISDN-a, ADSL

je cijelo vrijeme na vezi (online), tj. nije potrebno pri svakom povezivanju na Internetostvarivati vezu. Za razliku od analognog modema i ISDN-a. Kod kojih se naplauje

konekcije na internet, ADSL konekcija se obino naplauje prema koliini prenesenihpodataka. Ovo A- od ADSL oznaava da je razliita (asimetrina) brzina prenosa podataka pri

8


9/31

primanju i pri slanju.Ovaj nacin konekcije sve se vise siri na nasim prostorima i postajenajvise koristen.

1.4. Brza populacija i stanje u svijetu

Internet je toliko danas velik da u svakom trenutku postoje na hiljade kompjuteraunutar mree koja ne rade, a da to niko i ne osijeti. Internet je izuzetno velik i nikad se nemoe ''ugasiti'', ma ta da se dogaa sa kompjuterima koja su spojena na Internet.Od kada je Internet postao dostupan irokim masama mnogi pokuavaju izraunati ukupan

broj korisnika, koliinu raspoloivog sadraja, distribuciju korisnika po kontinentima idravama, koliinu novca ''okrenutog'' na Internetu i mnoge druge statistike podatke.U takvoj jednoj neorganizovanoj sredini poput Interneta, teko je izbrojati bilo ta jer

jednostavno ne postoji odgovarajua metoda po kojoj bi se napravio precizan statistikiproraun. Sva mogua istraivanja koja su napravljena po pitanju izrauna ukupnog brojakorisnika na Internetu su u stvari procijene i nagaanja. OrganizacijaNua Internet Serveys

jedna je od najcjenjenijih u svijetu kada su u pitanju provoenja takvih istraivanja.Prema toj organizaciji u 2002. godini, ukupan broj ljudi koji se makar privreneno sluioInternetom u svijetu iznosio je 544.2 milijuna. Pet godina prije ih je bilo oko 100 miliona, asedam godina prije samo oko 20 miliona. to se tie distribucije korisnika po geografskimregijama najvie korisnika Interneta ima u SAD-u i Kanadi, zatim u Evropi,a na treemmjestu su Azija i pacifiko podruije. Najmanje ih je u Africi, ali i na dalekom Istoku, to jesa obzirom na naseljenost toga dijela svijeta iznenujui podatak.

020406080

100120140160180200

SAD i

Kanada

Europa Azija i

Pacifik

Juna

Amerika

Daleki

Istok

Afrika

Broj korisnika

Interneta po

geografskim

regijama u

februaru 2002.

Grafiki prikaz broja korisnika u 2002.

9


10/31

2. Servisi Interneta

2.1. ta nudi Internet?

Danas Internet nudi gotovo sve. Veliki broj biblioteka, novina, asopisa, arhiva,medjunarodnih nevladinih organizacija, ministarstava, ambasada, fakulteta, instituta, itd.Pomalo nevjerovatno zvui, ali gotovo cijelokupno planetarno znanje slilo se u jednukompjutersku mreu - Internet.

Ako se prikljuite na Internet, biete u mogunosti da razmjenite elektronsku potu sanekim od vie desetine miliona ljudi koji su prikljueni na Internet, sa bilo kog kraja zemljinekugle. Biete u mogunosti da koristite gotovo neograniene Internet resurse. Teorijski biete

u stanju da na va kompjuter prenesete milione stranica teksta o temama koje vas zanimaju ikomunicirate sa hiljadama ljudi koji imaju slina interesovanja kao i vi.Pojedinac koji preko svog kompjutera na poslu ili preko onog kod kue se ukljui u globalnukompjutersku mreu moe: Razmenjivati elektronsku potu (e-mail) sa bilo kojim korisnikom Interneta na bilokojoj lokaciji na planeti; Uestvovati u offline (indirektnim, ne u realnom vremenu) diskusijama putemelektronske pote sa velikim grupama pojedinaca zainteresovanim za slina pitanja putem"mailing list-a" i "News Group-a";

Uestvovati u online (direktne, u realnom vremenu) diskusijama sa veom grupompojedinaca koji koriste "Internet Relay Chat" funkciju; Ulogovati se na udaljeni kompjuter koristeci "Telnet" funkciju; Preuzimati fajlove (Download files) sa udaljenih WEB prezentacija ili raunara iostavljati fajlove (Upload files) na udaljene WEB prezentacije ili raunara uz pomo FTP(File Transfer Protocol) funkcije. Ti fajlovi mogu biti tekstualni, grafiki, zvuni, ili video); itati kompleksne dokumente koristei "Hypertext" (kliknuvi na osvetljeni deoteksta ili sliku na ekranu korisnik automatski odlazi na drugi domen drugu WEB prezentaciju.

Nelinearno itanje dokumenata korienjem hijerarhijske strukture omoguuje korisniku brzdolazak do eljenih informacija, odnosno dokumenata; i itati multimedijalne dokumente koji se nalaze na WWW-u ("World Wide Web-u")koji sadre tekst, grafiku, zvuk, i video korienjem inteligentnih itaa WEB prezentacija,

programa kao to su Netscape, ili Explorer.

2.2. O WWW-u

World Wide Web, ili jednostavno WWW najnoviji je informacioni servis na Internetu. On setek pojavio 1993. godine da bi danas sa vie desetina miliona WWW stranica predstavljaosinonim za Internet. Prve dvije rijei "World Wide" oznaavaju svijetsku mreu kompjutera,odnosno da obuhvata itavu planetu, to jest da je globalni sistem, a posljednja rije "Web"

10


11/31

oznaava mreu (u orginalnom prevodu paukovu mreu), odnosno elktronsku prezentaciju.

Slobodnim prevodom mogli bi rei da je World Wide Web grupa elektronskihprezentacija dostupnih na svjetskoj kompjuterskoj mrei - Internetu. Dobro je da pomenemo ijednu skoranju definiciju poznatkog asopisa ".net" po kome je WWW sistem kojiomoguava da stranice koje sadre tekst, slike, zvuk, animaciju i video zapis budu objavljenei proitane od strane kompjutera povezanog na Internet.Web - elektronska prezentacija baziran je na tehnologiji poznatoj kao hipertekst. Hipertekstomoguuje da dokument linkovima bude povezan sa neogranienim brojem drugihdokumenata koji mogu sadrati tekst, sliku, zvuk, video, ili bilo ta drugo na bilo komdrugom kompjuteru irom Interneta. Ova tehnologija praktino vam omoguuje da kliknuvimiem na link u jednom dokumentu dodjemo do nekog drugog dokumenta, i tako redom, bezobzira na kom se, od vie miliona kompjutera povezanih u svjetsku kompjutersku mreu, tajdokument nalazi. Ulaskom u prvu WEB prezentaciju vi ste se nali u cyberspace-u medju vie

desetina miliona stranica teksta, slika, i drugih multimedijalnih sadraja, bez obzira na kom semjestu na zemaljskoj kugli oni nalaze. Worl Wide Web je danas najmoniji i najfleksibilnijiInternet navigacioni sistem koji postoji.

Da bi koristili WWW neophodno je da na svom raunaru imate instaliran softver zaitanje WWW prezentacija. To danas nije nikakav problem jer se mnogi od ovih softverskihalata dobijaju besplatno, mogu se besplatno prenjeti sa Interneta na va raunar. Najpoznatijisu Microsoft Interenet Explorer i Netscape Navigator, ali postoje i mnogi drugi koji itajuWWW prezentacije sasvim uspjeno.

Kako je broj WWW stranica ogroman razumljiva je pojava sve veeg broja WWW

stranica koje upuuju na druge WWW stranice iz sline oblasti, odnosno pojava WWWstranica koje u sebi sadre alate za pretraivanje razliitih baza podataka. To mogu biti bazepodataka dokumenata, elektronskih adresa, web-ova, itd. Ove WEB prezentacije kao sto su :Altavista, Yahoo, itd. omoguuju zaista efikasno pretraivanje Interneta, ali i zahtevajudetaljno upoznavanje sa principima i pravilima na osnovu kojih funkcioniu.

11


12/31

3. Internat Explorer

Prikaz Internet Explorera

Program koji slui za pretraivanje i prikazivanje sadraja Interneta zove se MicrosoftInternet Explorer. Ovo je program koji dolazi uz Windows XP, i ako koristite ovaj operativnisistem sigurno ga imate instaliranog na vaem raunaru. U korienju ovog programa nemanikakve filozofije. To je vrlo jednostavan program, koji je samim tim lak za korienje.

Moete ga pokrenuti klikom na njegovu ikonu i obino se nalazi u start meniju ilina desktopu.

Na standardnoj paletiInternet Explorer-a, isto kao i kod drugih programa, nalaze sepreice do komandi koje se najee koriste.

Standardna paleta poslova koja se obavlja u programu za pretraivanje Interneta

12


13/31

Namjena pojedinih dugmia u standardnoj paleti alata je:

Back vraa vas na predhodnu stranu (korak unazad)

Forward prikazuje sledeu stranu (vrijedi samo poslije koraka unazad) Stop stopira protok podataka (npr.ukoliko uitavanje strane traje predugo)

Refresh ponovno uitavanje podataka sa neke Web strane

Home page vodi vas na poetnu stranicu Internet Explorer-a (obino je to nekavaa omiljena strana, od koje se uvijek poinje i na koju se uvijek vraa)

Search omoguava pronalaenje sajtova koji sadre podatke koji su vampotrebni

Favorites omoguava uvanje adresa vaih omiljenih sajtova, radi kasnijeg

breg pronalaenja History omoguava pregled sajtova koje ste posjetili i kada niste konektovani

(eng.off-line)

Kao to svaka datoteka ili fascikla ima svoju adresu na raunaru, tako i svaki Internetsajt ili Internet stranica ima svoju adresu na Internetu. Da biste mogli da pristupite nekomInternet sajtu, morate da znate njegovu adresu. Adresa se sastoji iz tri dela:

www. oznaka za World Wide Web

google ime sajta .com oznaka vrste sajta

3.1. CHAT

et je termin koji se odnosi na interaktivnu komunikaciju ili prostije reeno virtuelnukomunikaciju izmeu dva ili vie korisnika u realnom vremenu na Internetu. Korisnici mogurazgovarati sa grupom ljudi u et sobama ili voditi privatne razgovore sa prijateljima putem

programa za instant poruke.

etovanje je vrlo neformalan nain komunikacije slian linoj konverzaciji i odvija seizmeu dve ili vie osoba. Poruke se u etu uglavnom razmenjuju kucanjem po tastaturi, ali seovim putem mogu slati i audio i video poruke za koje nam trebaju slualice, mikrofon ili vebkamera. Ova vrsta komunikacije je trenutna i stoga se razlikuje od imejla, koji ne zahtjeva da

primalac i poiljalac budu prisutni u isto vrijeme da bi komunicirali.Postoji veliki broj besplatnih et programa koje moete nai na Internetu. Naii ete na

veliki broj rezultata pretrage ako ukucate chat u bilo kom pretraivau. Na primjer etaplikacija kao to je Yahoo Chatna http://chat.yahoo.com/?myHome nudi veliki broj et sobasa grupama. Korisnici najee moraju da preuzmu i instaliraju neki mali program za

etovanje i da se registruju kod moderatora, a potom mogu da se uloguju i slobodnouestvuju.

13


14/31

Programi za slanje instant poruka, koji korisnicima omoguavaju voenje privatnihrazgovora, prevazilaze popularnost et soba. Ove et programe moete nai na Internetu ako u

bilo koji pretraiva ukucate instant message. Korisnici treba da preuzmu program da biomoguili sebi slanje instant poruka i sakupili listu ljudi sa kojom ele da etuju.

Mora se napomenuti da u poslednje vreme et dobija prilino negativan publicitet zbogrizika koji mlai ljudi preuzimaju kada se upuste u etovanje. Zbog nekih ozbiljnihkriminalnih sluajeva, roditelji esto brinu jer postoji mogunost da dijeca dou u kontakt sa

pedofilima u et sobama. Meutim, umjesto propagiranja straha ili zabrane upotrebe eta,odrasli treba da osposobe mlade da ostanu bezbjedni, sljedei osnovna pravila koja bi recimo

podrazumjevala da nikada ne objavljujete svoje line informacije i fotografije, zatim da akoidete da se uivo upoznate sa nekim prijateljem iz et sobe obavezno povedete i neku odrasluosobu sa sobom itd.

Izgled CHAT-a

14


15/31

4. Elektronska pota (E-mail)

Servis koji je mnogo ranije od World Wide Web-a osvojio srca korisnika jeelektronska pota.E-mailili elektronska pota je sistem za slanje poruka izmeu raunara u

mrei. Prednost elektronske pote nad konvencionalnom potom je u tome to tedi i vreme inovac jer pisma neuporedivo bre stiu. Ideja da za nekoliko minuta moete dostaviti tekst,sliku, zvuk ili video snimak bilo kom oveku na planeti je brza, efikasna i ekonominametoda za slanje pote jednom ili veem broju Internet korisnika.

Kada izaberete svog Internet provajdera, potpiete sa njim ugovor o korienjuInterneta, odmah ete definisati i vae elektronsko potansko sandue. Ovim nainom,

porukama pristupate uvek sa istog mesta. Najpoznatiji program koji se isporuuje u paketu saWindows XP je Outlook Express kao i Mozilla Thunderbird.

Drugi nain za korienje e-maila je na webmail-u, aplikaciji koja se nalazi na mrei iomoguava korisniku da prima i alje poruke sa bilo kog kompjutera prikaenog na Internet.Poruke se uvaju na lokaciji koja je dostupna bez obzira na to gde se korisnik nalazi.

Najpoznatiji servisi koji pruaju usluge besplatne elektronske pote su: www.gmail.com,www.hotmail.com i www.yahoo.com. Na njima moete otvoriti nalog za elektronsku potu

popunjavanjem pristupnog formulara. E-mail adresa se sastoji iz dva dela, lokalnog imena idomena, razvojenih znakom @ (et, manki, majmune...). Lokalno ime je esto, ali ne iuvek, ime korisnika. Domen se odnosi na organizaciju, kompaniju ili zemlju korisnika prekokoga tu elektronsku potu primate (to je ili Internet provajder ili neki Internet sajt koji pruaovu uslugu). Dakle, e-mail adresa mora da se sastoji od sledeeg: korisnikoime@domen.

4.1. Struktura elektronske poruke

Svaka elektronska poruka ima sljedee djelove:

Adresu primaoca To pie se u adresnom djelu. Ukoliko hoemo istu poruku dapoaljemo na vie adresa, onda kucamo spisak tih adresa CCili kucamo ime listeadresa

Predmet porukeSubjectkratak opis sadraja. Kod primaoca se osim imena (adrese)poiljaoca i datuma vidi i predmet poruke. Na osnovu tih podataka, primalac odluujeda li e i kada proitati neku poruku

Tekst poruke pie se u delu za tekst poruke. Tekst poruke zavisi od toga kome jenamijenjena. Ako odgovaramo na neku poruku potrebno je citirati dio pisma na koji seodgovar odnosi da bi primalac znao o emu se radi

PrilogAttachment falj koji se dodaje poruci (prilog). To moe biti dokument, radnatabela, slika, prezentacija, program...

15


16/31

4.2. Outlook express

OutlookExpess je program za rad sa elektronskom potom. Zahteva da taj program budeinstaliran na vaem raunaru. Veina kompjutera ima ve instaliran takav program.

Program moete startovati iz menijaAll Programs u Startmeniju, nakon ega sepojavljuje osnovni prozor programa.

Prozor je podeljen u vie delova:

Folders spisak foldera Contacts kontakt lista sa adresama Radni deo prozora sa sadrajem izabranog foldera Paleta alata i linija menija

Izgled i sadraj ovog prozora se moe podeavati opcijomLayoutiz View menija. Folderi saliste foldera imaju sledei sadraj:

Inbox u ovom folderu se nalazi pristigla pota

Outbox u ovom folderu se nalaze poruke koje smo napisali i koje ekaju na red dabudu poslate

Sent items u ovom folderu se nalaze kopije poslatih poruka Deleted items u ovom folderu su izbrisane poruke Drafts u ovom folderu se uvaju poruke koje ne elimo da poaljemo odmah ili

poruke koje smo zapoeli a nismo zavrili. Poruke koje se nalaze u ovom folderumoemo poslati, nastaviti njihovo pisanje ili izbrisati

Klikom na ikonu Create Mailna paleti alata otvara se prozorNew Message u

kome piemo poruku. Poruka sadri zaglavlje poruke i tekst poruke, a svakoj poruci moemo

16


17/31

dodati neki fajl (jedan ili vie) kao prilog klikom naAttach . Poruku aljemo klikom na alat

Send.

Klikom na dugme Send/Recv na paleti alata obraate se mail serveru sa zahtevom da

vam prosljedi sve poruke pristigle na vau adresu. Ukoliko imate pristiglih poruka, one e seposle kraeg vremena preseliti u va Inbox. Ulaskom u taj folder i klikom na odreenuporuku, prikazae se njen sadraj.

Prozor u kome se kreira poruka

5. Pretraivanje Interneta

Kada elimo da pronaemo informacije iz neke oblasti obino nam tane adrese web

prezentacija na kojim se nalaze te informacije nisu poznate. U tom sluaju se koristimopretraivaima Interneta (Search engine). Internet pretraivai su servisi koji za nae potebepretrauju veliki broj web prezentacija na Internetu, tragajui za onim to nas interesuje iprikazuje nam rezultate te pretrage u obliku liste sa linkovima na te prezentacije, tako da lakomoemo doi do njih.

Postoji mnogo pretraivaa Interneta od kojih su najpoznatiji:

GOOGLE www.google.com

YAHOO www.yahoo.com

ALTAVISTA www.altavista.com LYCOS www.lycos.com

17
http://www.google.com/http://www.yahoo.com/http://www.altavista.com/http://www.lycos.com/http://www.google.com/http://www.yahoo.com/http://www.altavista.com/http://www.lycos.com/


18/31

Izgled Googl pretraivaa

18


19/31

Izgled YAHOO pretraivaa

Danas se jednim od najboljih pretraivaa Interneta smatra Google pretraiva.Zajedniko za sve pretraivae je da nude tekst boks u koji treba unijeti pojam, vie pojmovaili frazu koja nas zanima i pritisnuti taster Enter na tastaturi ili odgovarajue dugme poredtekst boksa na kome mogu biti razliiti natpisi, kao to su: Search, Find, Go itd. Kod Google

pretraivaa se ispod tekst boksa nalaze dva dugmeta koji u orginalu nose natpise : Google

Search i I m Lucky.Dakle, nakon unoenja eljenog teksta u tekst boks, moemo pritisnuti dugme Google

pretraga i poslije kraeg vremena e biti prikazani rezultati te pretrage.

6. Drutvene mree

ta predstavlja drutveno umreavanje?

To je, najjednostavnije reeno, povezivanje pojedinaca,sa kulturnim i drugim slinostima ilizajednikim interesima, u odreene grupe.

Internet drutvene mree se zasnivaju na web stranicama koje su poznate kao socijalni tj.drutveni sajtovi. Njihov cilj je da objedine to vie korisnika na jednom mjestu. Ovimmreama se prikljuuju ljudi koji trae nova poznanstva, ele da stupe u kontakt sa osobamakoje su daleko od njih ili, pak, da bi iznosili svoje stavove i uestvovali u raspravama sa

drugim ljudima na odreenu temu. Tako, sa jedne strane, postoje web sajtovi koji se

19


20/31

fokusiraju na odreene interese i drugi, koji se ne bave specfinim temama, ve svako moepostati njihov lan.

6.1 Razvoj drutvenih mrea

Chat dodaci unutar web portala i forumi, kod ranijih drutvenih mrea, omoguavali sukorisnicima komunikaciju sa ljudima irom sveta (sjetimo se samo koliko je kod nas bila

popularna priaonica internet krstarice). Meutim, usljed malih brzina i problema sa internetkonekcijom, nedostatka memorijskog prostora uslunih servera i tehnolokih ogranienja,stvarno virtuelno druenje nije bilo izvodljivo. Ovi problemi su na naim prostorima biliizuzetno izraeni i tek prethodnih nekoliko godina su prevazieni. Sa druge strane, savremenedrutvene mree, osim komunikacije putem tekstualnih poruka, nude i nove opcije:

postavljanje slika i klipova,pisanje blogova, kao i komunikaciju pomou web kamera i"headset"-a, i to sve besplatno! (Tanije reeno, u najveoj mjeri jeste besplatno, samo nekedrutvene mree naplauju dodatne usluge.) Dakle, sa poboljanjem tehnologije porastao je i

broj korisnika socijalnih sajtova i taj broj sve vie i bre raste, kako zbog elje zakomunikacijom tako i zbog sopstvene promocije na tim sajtovima. Najpoznatija drutvenamrea danas je, nesumnjivo, FACEBOOK.Ne znam da li postoji osoba koja, ako ve nemanalog, bar nije ula za, kako ga mi zovemo, "fejs". A tu su i MySpace, ija je popularnost

znaajno opala pojavom Facebook-a; zatim Twitter, Google Buzz i druge.

6.2 Prednosti i mane drutvenih mrea

Velika veina nas koristi bar jednu drutvenu mrezu. Njihova pojava je oigledno imala

izuzetno veliki uticaj na drutvo i drastino je promenila nain komunikacije meu ljudima.To je izazivalo i velike polemike u irokim krugovima ljudi raznih generacija. Stariji ljudiuglavnom e rei da takav nain komunikacije i "sedenje na fejsbuku" zaglupljuje, dok emladi pre rei da su drutvene mree izuzetno korisne i olakavaju i poboljavaju ostvarivanjekontakata. Lino mislim da je tano da od njih ima velike koristi, mada to treba uzeti srezervom, jer nita ne moe funkcionisati bez greke, pa ni to.

ta drutvene mree omoguuju?

20


21/31

Korisnicima

Kao prvo, sklapanje novih prijateljstava-nikad nije bilo jednostavnije! Saznala sam da su senekad ljudi irom sveta dopisivali putem pisama i tako sklapali virtuelna prijateljstva.Meutim, ta pisma su usput mogla da zalutaju i nikad ne stignu do osobe kojoj je poslato. A ida stignu,to je,u sluaju velike razdaljine, moglo trajati veoma dugo, mesecima! Danas se

poruka, putem npr. chat-a, isporuuje u istoj sekundi! Zar to nije fantastina mogunost?Dodue, to je postalo normalno i sasvim uobiajeno, ali kada se osvrnemo u, ne tako daleku,

prolost kada je ovo bilo nezamislivo, shvatamo koliko je tehnologija napredovala.

Drugo,uz pomo internet drutvenih mrea odravamo komunikaciju sa svojim prijateljima izdrugog mesta, druge drave ili, ak, sa drugog kontinenta! Moemo ih kontaktirati u bilo kojedoba i voditi sa njima "online" razgovor, videti ih putem video konverzacije, a postoji imogunost grupnih razgovora.

Dalje, drutvene mree povezuju ljude sa istim interesovanjima i omoguuju im da vodediskusije i razmejnuju podatke meu sobom. Tu su forumi sa odreenim temama, blogovi,

grupe koje korisnici sami osnivaju i dodaju lanove, postavljaju teme i diskutuju o njimaunutar tih odreenih grupa.

Zatim, poslovni ljudi i ljudi koji ele da promoviu svoje ili neke druge organizacije takoeimaju koristi od drutvenih mrea. U svakom trenutku na drutvenom web sajtu postojiodreen broj ljudi koji su aktivni. Ta injenica se moe vrlo lako iskoristiti i stvoriti takavmarketinki efekat koji velikom brzinom prenosi vest od osobe do osobe. Poruka se moe

preneti indirektno, recimo postavljanjem eljene informacije na sopstveni status, ali takoe i

direktno, putem chat-a, formiranjem grupe ili postavljanjem poruke na neiji "zid" na profilu.Razni naini, a efikasnost ogromna! Mnogi smatraju da je reklamiranje preko drutvenih websajtova daleko efikasnije nego putem TV-a, novina ili radija. To je, po meni, potpuno tano, averujem da ete se i vi sloiti.

Programerima

Drutvene mree nude skup API-ja (Application Programming Interface) i alata kojiomoguava nezavisnim programerima da integriu sa "otvorenim grafom"-bilo preko

21


22/31

aplikacija na drutvenom web sajtu, bilo preko eksternih sajtova i ureaja. Graf API-ja jejezgro platforme drutvene mree koje omoguava programerima da piu i itaju podatke nadrutveni sajt. On prua jednostavan i konzistentan pogled na drutveni graf koji ravnomerno

predstavlja objekte, kao to su slike i stranice, i veze izmeu njih. Autentifikacija omoguavaprogramerima aplikacija da komuniciraju sa grafom API-ja, a prua i "single sign-on"mehanizam na web-u, mobilnim ureajima i desktop aplikacijama.

API integracije u poslednjih godinu-dve mogu se videti na velikom broju Web sajtova.Primeri za to su "lajkovi" odereenog drutvenog sajta na drugim sajtovima, zatim "Facebookkomentarisanja" tekstova ili prijavljivanje na neki servis sa, recimo, Twitter podacima. Nanekim sajtovima postoji dugme za deljenje informacija preko drutvene mree, i klikom na todugme se informacija direktno pojavljuje na "zidu" posetioca sajta. Broj i raznovrsnost

dodataka na web stranicama se neprekidno poveava: stvorena je i nova funkcija zageolokaciju u obliku API-ja. Ovo omoguava lociranje korisnika i daje informacije o njemu,

poevi od optih podataka do detalja kao to su korisnikova lokacija definisana tanomgeografskom irinom i duinom, pa i nadmorskom visinom. Takve informacije se dobijaju naosnovu korisnikove IP adrese, MAC adrese, RFID-a, Wi-Fi ili GPS konekcije.

Sadraj drutvene web stranice tj. skup API-ja omoguava korisnicima sajta da se prijavljujuna druge sajtove, aplikacije, mobilne ureaje ili igre sa identitetom koji imaju na drutvenoj

mrei. Dok su prijavljeni na drutveni web sajt, korisnici mogu da komuniciraju sa svojimprijateljima putem ovih medija. Sa druge strane, programeri mogu da koriste ove usluge kakobi poveali angaovanje na njihovom sajtu ili aplikaciji, zatim, kako bi obezbedili korisnicimada stupe u kontakt sa drugima, prijavljuju se i odjavljuju sa sajta.

U samo nekoliko linija HTML koda,uz pomo dodataka kao to su razni dugmii, preporuke,"activity feed", programeri svojim korisnicima obezbeuju drutvena iskustva. Svi drutveni

dodaci su dizajnirani tako da se korisniki podaci dele sa sajtovima na kojima se pojavljuju.Pomou protokola otvorenog grafa stranice se integriu u drutvene grafove. Ove stranicedobijaju funkcionalnost pomou svojih grafikih objekata ukljuujui profilne linkove i

protona auriranja za konektovane korisnike. Implikacije koje otvoreni graf moe da ima naweb-u su povezane sa pretraivaima. Otvoreni graf ini drutveni web sajt veomainteraktivnom verzijom pretraiva.

Korak dalje, nastaju novi programski jezici kao to je Facebook markup language (FBML)

koji predstavlja verziju HTML-a iji su odreeni elementi uklonjeni. Ovaj jezik omoguavaprogramerima da prilagode izgled svojih aplikacija, u ogranienom obimu. FBML za bilo

22


23/31

koju aplikaciju Facebook keira dok ga naredni API poziv ne zameni. Takoe je stvoren iFacebook Javascript (FBJS) i biblioteka.

Problemi

Uprkos sjajnim prednostima drutvenih mrea postoje i ozbiljni problemi koje one donose.

Zavisnost, veoma rairen problem meu korisnicima drutvenih sajtova. Takva zavisnost nijeuvrtena u slubene liste bolesti i psihikih poremeaja,ali neki analitiari smatraju da bi seuskoro mogla nai u nekoj medicinskoj publikaciji. Mislim da jako veliki broj ljudi, naroitomladih, ima ovaj problem, koji se manifestuje time da ne moe da proe jedan dan bezkorienja Facebook-a i sl., pa makar to bilo samo "proveravanje notifikacija". Takoe seovakav problem odraava na posao tj. ignorisanje obaveza, kao i na zapostavljanje bliskih

prijatelja i stvarnog socijalnog ivota. Ovo dovodi i do ekstremnih sluajeva kao to suneprospavane noi i zdravstveni problemi usled preteranog sedenja pred kompjuterom.

Privatnost korisnika je naruena. Ako neki od vas nisu znali, SVE to objavite na drutvenomweb sajtu, npr. Facebook-u, (esto ga spominjem kao primer,ali je on najpopularniji pa samimtim i ljudima najblii). Da se vratim na temu... Dakle, sve informacije koje delite automatski

pripadaju toj kompaniji i ostaju sauvane na njihovim serverima ak i kada ugasite va nalog.Tako da, vodite rauna ta objavljujete, jer je sve vidljivo. Takoe i kada ostavite komentar,recimo na statusu svog prijatelja, i na istom statusu se nagomilaju komentari drugih korisnika,tada va mogu videti ne samo prijatelji vaeg prijatelja nego i njihovi prijatelji,... Ukratko,

jednu stvar koju uradimo mogu videti i oni kojih smo svesni i oni kojih nismo. Analitiarismatraju da e popularnost drutvenih mrea u buudunosti opasti (u ta ja lino istosumnjam) zbog ovog problema i da e ljudi prei na privatnije opcije. Videemo...

Trei, izuzetno veliki problem je zloupotreba dece u pornografske svrhe. Uzmimo samoinjenicu da kod nas, u Srbiji, deca ve sa sedam ili osam godina imaju svoje Facebook

profile! Iako je deci zabranjeno otvaranje naloga, ovo se vrlo lako moe izbei- sve to trebada se uradi je da se unese lano godite prilikom kreiranja naloga. I tako na internet dospevaju

neprimerene slike i pornografski sadraji. Roditelji teko kontroliu ovaj problem, mnogi ga i

23


24/31

nisu svesni, jer nisu upueni u to ta su internet drutvene mree, emu slue i kakveopasnosti mogu da uzrokuju.

7. Internet u trgovinskom poslovanju

Ako se bavite trgovinom ili pruanjem usluga, nemojte oklijevati s proirivanjem poslovanjana Internet. Iskoristite Internet za privlaenje lokalnih korisnika, koji su vam najvie potrebni.To to je Internet globalan, ne znai da u isto vrijeme nije i lokalan. U proirenju poslovanjavaeg preduzea na Internet, bit e vam potrebni vlastiti Internet sadraji, ili Internet stranica.Pri tome, svrha postojanja vae Internet stranice e se razlikovati od svrhe kojoj slue stranice

preduzea koje svoje proizvode nude na veim tritima. Ako elite zadrati svoje poslovanje

u lokalnim okvirima, va cilj kod proirivanja poslovanja na Internet mora biti podizanjeuinkovitosti poslovanja do najvie mogue mjere. Pri tome, prva stvar koju morate napraviti

je utvrditi kako provodite svoje radno vrijeme. Vjerojatno provodite vie vremena vodeiposlovanje svojeg preduzea nego u prodaji i kontaktu s kupcima. Jednom kad utvrdite na todnevno potroite najvie vremena (obino su to aktivnosti koje izravno ne poveavaju dobitvaeg preduzea), znat ete u kojem smjeru razvijati svoju Internet stranicu, i kako da onasama umjesto vas obavlja te aktivnosti.Kad to postignete, vie svog vremena moete usmjeriti prema kontaktu s kupcima i prodaji onim podrujima gdje se nalazi novac!

Pogledajmo nekoliko zadataka koje vjerojatno obavljate svakog dana, a umjesto vas mogla biih obavljati vaa Internet stranica: ljudi od vas svakodnevno trae informacije o prodaji iliproizvodima koje nudite. Pri tome postavljaju rutinska pitanja poput:

"U koliko otvarate ?""Do kada radite ?""U kojem terminu me moete primiti ?""Moram li platiti unaprijed ?""Da li mogu platiti u ratama ?"

To su pitanja na koja umjesto vas mora odgovarati vaa Internet stranica. Postoji li na vaojstranici sekcija esto postavljana pitanja, svoje potencijalne klijente jednostavno moeteusmjeriti na nju. Takoer, u sve svoje promotivne materijale, posjetnice i slubene dokumentemoete ukljuiti adresu svoje Internet stranice, tako da vai potencijalni klijenti odgovore nata pitanja mogu nai i bez da vas uope pitaju. Vjerujte, informirajui se o vaem poslovanju,veina ljudi e najprije posjetiti vau Internet stranicu. To u krajnoj liniji znai da e vasmanje ljudi zvati telefonom kako bi od vas traili odgovore na ta rutinska pitanja.

24


25/31

Vai se prodajni i promotivni materijali stalno mijenjaju.Cijene se mijenjaju. A mijenjaju se i proizvodi i usluge koje prodajete, tako da vai prodajnimaterijali nikad zapravo nisu do kraja aktuelni. Ako svoje prodajne materijale objavljujete naInternetu, lako moete promijeniti pojedine cijene, ponudu proizvoda ili usluga, radno vrijemei sl., a to vas nee nita kotati.

Ne stignete aurirati prodajne materijale onoliko esto koliko biste eljeli.Ovo je problem u rjeavanju kojeg e vaa Internet stranica biti od velike pomoi. Umjesto da

svakom klijentu aljete nove materijale ili da im osobno ili telefonski prenosite novosti (i nataj nain gubite dragocjeno vrijeme), mogli biste jednostavno uputiti ljude na vau Internetstranicu. Ako vas i nazovu nakon to su pregledali vau Internet stranicu, bit e boljeinformirani o vaem poslovanju i onome to nudite. To znai da ete manje vremena potroitiobjanjavajui stvari, a vie prodajui svoje proizvode ili usluge. Kod pripreme svoje Internetstranice, trebali biste se koncentrirati na sljedee vana podruja:

esta pitanja o proizvodima i uslugama koje nudite.

Tokom sedmice zapisujte sva pitanja koja vam postavljaju ljudi koji vas zovu telefonom iliposjete vae poslovne prostore. Ta e pitanja i vai odgovori na njih predstavljati sadrajposebne sekcije na vaoj Internet stranici, koja e se nazivati esta pitanja. Na njihodgovorite to detaljnjije, jer to vie informacija pruite ljudima u svojim odgovorima, oni evas manje ispitivati kasnije. Zapamtite: va je cilj smanjiti broj ljudi koji e vam postavljatirutinska pitanja, kako biste se mogli koncentrirati na prodaju svojih proizvoda i usluga.

Detaljne informacije o vaim proizvodima ili uslugama.

Iznesite detalje poput veliina, boja, stilova koji su dostupni, i slino. Recite neto o

ogranienjima svakog od proizvoda, i o najboljim nainima njihove uptrebe. Ako se bavitepruanjem usluga, iznesite iste detalje za svaku uslugu.

25


26/31

Dakle, vaa Internet stranica trebala bi biti pomo vama i vaim zaposlenicima, i trebala bivaim klijentima pruiti to vie informacija, tako da se vi i vai zaposlenici moete u veojmjeri angairati na poslovima koji direktno donose zaradu..Glavna svrha vae Internet stranice trebala bi biti edukacija posjetitelja o vaem poslovanju i

proizvodnom ili uslunom programu, tako da oni steknu dovoljno informacija i, kad posjeteva poslovni prostor ili trgovinu, ve budu spremni na kupnju.

7.1. Internet stranica: Poslovni modeli

Sam pojam poslovni model se ponekad ini previe isforsiranim, jer govorenje oposlovanim modelima ipak bi moralo u veoj mjeri ukljuivati standardne poslovne pojmove,poput prodaje, trokova, izdataka i profita. Kod razvoja svoje Internet stranice, koncentrirajtese na naine na koje Internet stranica moe pomoi vaem poslovanju. Na koji e se nainInternet stranica isplatiti vaem preduzeu ? Korist koju je najlake uoiti i objasniti jekoliina prodaje i profit od prodaje, ali koristi mogu biti vrlo brojne i razliite. Neke Internetstranice postoje samo kao podrka prodaji na nain da olakavaju odluku o kupnji. Nekestranice namijenjene su smanjivanju trokova, neke podizanju razine usluge, a neke suzamjena za telefonsku komunikaciju ili dodatni kanal za prodaju. Iako je navedenaklasifikacija Internet stranica prilino jasna, u stvarnosti postoji beskonaan broj poslovnihmodela za razvoj Internet stranica. Moete razviti komercijalnu Internet stranicu,informativnu stranicu, stranicu usmjerenu prema nekoj zajednici, referencijalnu stranicu, ilineto sasvim drukije od svega navedenog. No, u kojem god smjeru krenuli, najvanije je dauvijek postoji nain na koji e vam se postojanje vae Internet stranice isplatiti. Nemojte

krenuti u razvoj Internet stranice samo zato jer vam je netko rekao da je trebate imati kreniteu njen razvoj zato jer je to organizacijski i poslovno opravdan postupak.

Referencijalna stranica: vaa Internet - posjetnicaTakve stranice posjetiteljima nude informacije. Njihovi korisnici ih posjeuju kako bi doznalivie o preduzeu vlasniku stranice. Takve Internet stranice ne koriste se kako bi se putemnjih bilo to prodavalo, ali svakako potiu prodaju na nain da podiu interes potencijalnihkupaca i olakavaju im odluku o kupnji. Referencijalnim stranicama nazivamo milioneInternet stranica koje se ne koriste za direktnu prodaju, nego slue kao neka vrsta on-line

prodajnog materijala. Internet stranice restorana na kojima su prikazani jelovnici, stranicepravnikih i knjigovodstvenih ureda na kojima se nalaze profesionalne biografije i srodneinformacije samo su neki od primjera. Poslovanje putem Interneta zapoelo je upravoovakvim stranicama, jer njihov razvoj je relativno jeftin, a donose znaajne koristi.

Osnovni poslovni model: Prodaja i prihodiNajjednostavniji poslovni model za Internet stranicu temelji se na prodaji i profitima.Klasine Internet stranice namijenjene prodaji poputAmazon.com-a koriste se za prodajurazliitih proizvoda, za primanje narudbi, plaanje kreditnim karticama i slanje prodane robe.Ovisno o softwareu koji se koristi na stranici i proizvodu koji se prodaje, ponekad je putemovih stranica mogue isporuiti kupljeni proizvod za vrijeme kupoprodajne transakcije. Takve

26


27/31

stranice obino svojim posjetiteljima nude kombinaciju dvije pogodnosti: velikog izbora ilakoe koritenja.Amazon.com je, na primjer, postavio standard meu ovakvim stranicamaogromnim izborom roba koje nudi i bogatstvom dodatnih informacija o tim robama.

Informativna Internet stranica: stranica temeljena na promocijiInformativne Internet stranice su poput javnih televizija u mnogim zemljama: njihov jesadraj besplatan za posjetitelje, a prihode ostvaruju putem reklama koje na njima postavljajukorisnici. Takoer, te su stranice poput klasinih novina ili asopisa iji velik dio sadrajadolazi od oglaivaa, s razlikom to se oni prodaju za mali iznos, dok veinu prihodaostvaruju od oglaavanja. Dakle, poslovni model zapravo nije nov nova ja samo njegovaaplikacija u okruenju Interneta. Takve stranice su npr. Yahoo! i slini Internet portali,asopisi, magazini, stranice namijenjene zabavi i druge stranice iji su sadraji besplatni za

posjetitelje, a zarauju naplaivanjem za oglaavanje bannerima, ili od sponzora.

Stranica usmjerena prema zajedniciZamislimo poslovni znaaj oglasne ploe u lokalnom supermarketu. Tipina stranicausmjerena prema nekoj zajednici nudi mogunost registracije i dobivanja e-mail adrese,forume, sustav malih oglasa i sadraj za kojeg lanove zajednice vee zajedniki interes. Na

primjer, stranicu posveenu lokalnom planinarskom drutvu pokrenut e preduzee koje sebavi prodajom proizvoda za planinare.

8. Formiranje ineternet tima

27


28/31

Kada ozbiljni poslovni sistemi ele da krenu u osmiljavanje i sprovoenje adekvatnestrategije razvoja online poslovanja, trebalo bi da oforme najmanje dva tima strunjaka -

jedan tim koji kreira strategiju nastupa firme na Internetu, i drugi koji odrava kreirani

poslovni sistem na Internetu.U zavisnosti od vrste firme i njenih raspoloivih finansijskih i ljudskih resursa, posaokreiranja i sprovodjenja strategije nastupa na Internetu moe se povjeriti specijalizovanimInternet firmama (outsourcing - spolji saradnici). Timovi se mogu formirati i u sklopu firme(davanjem novih zaduenja ve zaposlenim kadrovima, ili zapoljavanjem specijalizovanihosoba za sprovodjenje strategije prisustva firme na Internetu).Bez obzira da li firma preputa kompletan posao oko kreiranja poslovnog nastupa na Internetunekoj drugoj firmi ili pojedincu, ili ima ljudske resurse za samostalno definisanje Internetstrategije, u samoj firmi mora postojati osoba (osobe, tim) koji e definisati i pruitiinformacije o tome koji su poslovni ciljevi firme, na koji nain ona funkcionie u realnomsvijetu, ta su proizvodi i usluge firme, itd.Da bi se ostvario plan kreiranja i sprovodjenja strategije prisustva firme na Internetu mora seoformiti tim (u firmi ili van nje) koji je zaduen za sprovodjenje, odravanje i unapredjenjecjelokupnog poslovnog nastupa online. U sluaju da firma u poslovanju koristi intranet,ekstranet i Internet, u tim zaduen za prisustvo firme na Internetu treba angaovati:

Za tehnike poslovne funkcije neophodni su:1. Administrator sistema osoba (jedna ili vie njih) koje tehniki odravaju kompletnointranet/ekstranet/Internet okruenje.

Ako se planira Internet strategija nezavisna od poslovnog informacionog sistema firme, uloguadministratora Internet prezentacije najee preuzima ISP, ili firma od koje je iznajmljen

Poslovne komunikacije

Elektronski transfer

novca

Elektronskitransfer

tehnikedokumentacije

Poslovne transakcije

Servisi za

rezervacijei kupovinu

Ostaliprocesi

28


29/31

prostor na webu. Ako firma ima vlastiti raunar na Internetu (server), mora angaovati iadministratora sistema koji vodi rauna o tehnikoj ispravnosti i odravanju raunara uInternet okruenju.2. Programer - osobe koje kreiraju i odravaju programske module i baze podataka

prilagodjene intranet/ekstranet/Internet okruenju.U sluaju da sajt nema programskih modula (stacionarni HTML sajt), programer se zaduujeza kreiranje HTML koda.3. Web dizajner/dizajner - osobe koje se staraju o vizuelnom identitetu prilagodjenomintranet/ekstranet/web okruenju.esto se deava da firme za tehnike poslovne funkcije pri kreiranju prisustva na Internetuangauju spoljne resurse (outsourcing).Za marketing, PR (odnosi s javnoscu) i menadment poslovne funkcije u timu su neophodni:4. Kreator sadraja (novinar, PR manager) - osobe zaduene za prikupljanje i kreiranjesadraja prilagodjenih intranet/ekstranet/web okruenju.

5. Internet PR manager - osobe zaduene za osmiljavanje i sprovodjenje poslovnekomunikacije sa zaposlenima u firmi i van firme (interni i eksterni PR), prilagodjeneintranet/ekstranet/web okruenju.6. Internet marketing manager osobe koje prate efekte prisustva firme na Internetu,kreiraju i sprovode marketinke strategije prilagodjene intranet/ekstranet/web okruenju.7. Urednik/tim manager - osoba odgovorna za funkcionisanje kompletnog Internet tima,upravlja cijelim projektom, kontrolie efekte i kreira izvjetaje menadment timu.U kreirnju ozbiljnog poslovnog nastupa firme na Internetu treba popuniti sve gore navedene

poslovne funkcije, bez obzira koliko osoba konkretno obavlja te poslove. U zavisnosti od

organizacije, neke od poslova radie ljudi iz kue, u sklopu klasinih poslovnih funkcijafirme, dok se za druge nalazi strateki poslovni partner.

29


30/31

ZAKLJUAK

U svijetu u kojem je vrijeme sve skuplja roba, a milioni se dobivaju iligube u dijeliu sekunde, niko vie nije spreman ekati da mu potom stigne

potvrda od dobavljaa ili kupca, niko si ne moe priutiti ekanje u redu ubanci,poreskoj upravi ili tgovini. Elektronska pota, obrazci za kupnju putemInterneta,Internet bankarstvo, elektronski sustavi za pruanje usluga javneadministracije, sve su to servisi koji modernim ljudima olakaavaju ivot i

poslovanje, a povezuje ih jedna nit : informacijska auto-cesta kojom stiu do

korisnika.Osim to je ogromno trite, Internet je i savren medij za sticanje novihposlovnih ideja i znanja o poslovnim procesima, kao i za prikupljanjeinformacija o konkurenciji, novim tehnologijama i novim mogunostima razvojai napredovanja.

Koliko god se virtualni svijet Interneta inio zamrenim, dalekim inestvarnim, on je svuda oko nas, i omoguava sticanje itekako stvarnog profita.

30


31/31

Literatura:1.Osnove elektronske trgovine, prof. Milan M. Milosavljevi2. Informatika 1

Prof. Lazo Rolji, prof. Zoran Novakovi3. Wikipedia, slobodna enciklopedija na Internetu4. Google, Internet pretraiva5. E trgovina, online asopis

Documents

Zavrsni Rad Internet