Embed Size (px)
DESCRIPTION
Zbirka
Citation preview
I
\
\
) 'JZAJEDNICA JUGOSLOVENSKIH POŠTA, TELEGRAFA I TELEFONA
ZBIRKA PROPISAIZ OBLASTI TI LINIJA I MREŽA
LN - IV
Građenje iodriavanje mesnih kablovskih mreža
•Beograd, 1992. godina
*
) .".---.~---------Na osnovu člana 6. stav 1. tačka 3. Zakona o Zajednici jugoslovenskih
pošta, telegrafa i telefona ("Službeni list SFRJ", broj 64/73), člana 3. stav1. lačka 10, člana 52. i člana 60. stav 1. Samoupravnog sporazuma oudruživanju organizacija udruženog rada poštanskog, te1cgrafskog i tele-fonskog saobraćaja u Zajednicu jugoslovenskih pošta, telegrafa i telefona("PTT vesnik", broj 23n4), Skupština Zajednice jugoslovenskih pošta,telegrafa i telefona donosi
UPUTSTVOO GRAĐENJU MESNIH KABLOVSKIH MREŽA
A. OPŠTE ODREDBE
Izdavač:ZAJEDNICA JUGOSLOVENSKIH PTT
Za izdavača:ŽIVAN LUKOVIĆ
Recezent:RADENKO OBRADOVIĆ
Urednik:DRAGO TADIĆ
Tehnički urednik:MIRKO Đ. NAJDANOVIĆ
Tiraž 900
Štampa: MEDICINA MODERNA, Beograd, Narodnog fronta 3
, .
1. Ovo uputstvo" propisuje način grade nja mesnih kablovskih mreža. Podmesnom kablovskom mrežom u smislu ovog uputstva podrazumeva sekablovska mreža koja počinje na vertikalnoj strani glavnog razdelnika azavršava se na kablovskim izvodima.
Ovo uputstvo se odnosi na:a) gradenje novih mesnih kablovskih mreža,b) rekonstrukciju i proširenje postojcćih mesnih kablovskih mreža,c) radove koji se vrše pri održavanju ili otklanjanju smetnji u mesnim
mrežama i dr.
2. Mesne kablovske mreže se grade prema ovom uputstvu. drugimpropisima Z1PTT .koji se odnose na ovu vrstu radova i prema važećimpropisima o investicionoj izgradnji.
*) 1. Objava o donošenju ovog Uputstva objavljena je u "PITvesniku" broj 9 od1. maja 1979. godine.2. Prečišćen tekst ovog Uputstva urađen je na osnovu:- osnovnog teksta Uputstva ogradenju mesnih kablovskih mreža objav'jenog u"PITvesniku", br. 9/79;- izmena i dopuna Uputstva o gradenju mesnih kablovskih mreža objavljenih u"PITvesniku", br. 16/82;- izmena i dopuna Uputstva o gradenju mesnih kablovskih mreža objavljenih u"PIT vesniku", br. 4/84;- izmena i dopuna Uputstva o gradenju mesnih kablovskih mreža objavljenih u"PITvesniku", br. 10/84;- izmena i dopuna Uputstva o gradenju mesnih kablovskih mreža objavljenih u"PITvesniku", br. 12/88.
3
)3. Gradenje kablovskih mreža može biti povereno samo onim organi-
zacijama koje su ovl~ćene i opremljene za izvodenj~ ove vrs~e .radova.4. Mesna mreža mora biti tako gradena da su troškovI gradenJa lodrl.3Va-nja što niži, uz obezbedenje potrebnog kvaliteta i odgovarajuće pouzda-nosti ~ postrojenja.
- 5. Gradenje razvodnih mreža se vrši prema Uputstvu o gradenju razvod-nih mreža.
B. ORGANIZACUA MESNE MREŽE I KVALITET PRENOSA
1.Mesna mreža obuhvata područje mesnog saobraĆ3ja koji se obavljana teritoriji jednog mesta sa bližom okolinom. U širem .s~islu m~n~mreža se sastoji od prenosnih siste~ centrala, pretplatmčkih uredaJa I
.=~etplatnik spojen je, po pravilu, dv?žičnim pre~pl~tničkim vodomza jednu centralu ili podcenirafu. ;~K svih pretpfatmčklh vodova obra-zovanih preko podzeIQnih i nadze . kablova, golih vazdušnih provod-nika, razvodnih i instalacionih kablova, uključujući i tačke odgranJavanja,odnosno razvoda, naziva se pretplatnička mreža.
2. Prema broju pretplat.ničkih mreža mesna mreža može biti izvedena udva osnovna ob~:
~.
IitI
Ij!i
QPRETPlATNl1I
@ REONSIIA CEfCTRAlA
~ PODCENTRAlA
sl.8.2DECENTRAuzoVANA MESNA MREZA
- central~zovana mesna mreža ima samo jednu pretplatničku mrežu,odnosno Jednu mesnu centralu na koju su priključeni pretplatnici, slikaB.l.
.-decentralizovana mesna mreža ima najmanje dve pretplatničke mreže,shka B.2....
3. U decentralizovanoj mesnoj mreži mogu postojati sledeće mesnecentrale:
- reonska centrala (RC) koja opslužuje pretplatnike koji se nalaze uodred~nom reonu - pretplatmčka mreža, zatim da posreduje veze pola-znog I ~olaznog m.edu~esnog saobraĆ3ja za svoje područje, kao i daposreduje saobraĆ3J svoJih podcentrala,
- podcentrala (PC) je satelitna centrala reonske podcentrale,
- tandem centrale (TI., TM~ T) koje ne opslužuju direktno Pre~tnikenego služe:· ' ..•.••••• ,L -.za tranzi~j~ saobraĆ3j~ ~edu reonskih centrala, slika B.3.
T!d - za tranzittranJe saobraĆ3Ja 1ZIDedureonski1flcenuala i centrale udOUČBommestu preko koje se obavlja medumesni saob~j slika B 3
T- za jed~ovremeno obavljanje funkcija centrala TL, TM: s1iqB.3:4. Centralizovana mesna mreža može imatiJ' edan od sledečih konstruk-
tiVnih oblika: . I ..
I'
I
CEMTRALUOYANA MESNA MREtAPAC PRETPLA TIIII
~ !lESNA (krajnja)• CElttRALA
SL. B.l CmrrRAIJZOVANA MESNA MRE.tA
45
a) kruti oblik, kod kojeg pretplatnički vod na celoj dužini nij~ ni n~.ednom mestu prekinut, slika B.4a; od zav~šnog nas~av~a u central~olaZIkabl koji postepeno smanjuje svoj ~apa~llct ra~aJućl se neposre no napojedinim distributivnim tačkama, Izvodima, slIka BAb.
---..-----..•..'..'.•.""..•.
T, Tl' TM -hndem centralaRC - reonska centralaPC - podcentrala
SL. 6.3 DECENTRALIZOVANA MESNA MREZA SA TANDEM CENTRALAMA
6
~)
b) elastični oblik, kod kojeg se pretplatnički vod prekida na jednom ilinajviše na dva mesta, slika B.4c. Parice kabla koji polazi od završnognastavka u centrali mogu se u kablovskom razdelniku priključiti na bilokoje parice kabla koji polazi od razdelnika ka distributivnim tačkama, ilika drugom razdclniku,
c) mešoviti oblik, kod kojeg se, prema prilikama na terenu, kombinujukruti i clastični oblik, slika B.4d.
5. S gledišta planiranja, građenja i održavanja pogodno je centralizova-nu mrežu podeliti na uže delove i to:
a) na glavnu mrežu, koju sačinjavaju svi kablovi - glavni kablovi - kojipočinju na vertikalnoj strani glavnog razdcJnika i završavaju se na prvomkablovskom razdelniku kod elastičnog oblika, odnosno u prvoj tačkiodgranjavanja glavnog kabla kod krutog oblika mreže, slika B.5.,
b) na distributivnu mrežu, koju sačinjavaju svi kablovi - distributivnikablovi - koji se završavaju u distributivnim tačkama - izvodima - kodkrutog oblika, a kod elastičnog oblika, na kablovskom razdelniku IIreda- kao distributivna mreža Ireda - ili u distributivnim tačkama - izvodima- kao distribulivna mreža II reda, slika B.5.,
c) na razvodnu mrežu, koja počinje od distributivnih tačaka, konstruk-tivno izvedenih u obliku spoljnjeg izvoda i završava se, po pravilu, namestu koncentracije vodova kućne telefonske instalacije, slika B.5.,
d) na instalacionu mrežu, koja počinje, po pravilu, od· unutrašnjegkutnog izvoda, odnosno od mesta koncentracije vod ova kućne telefonskeinstalacije i završ;(va se na pretplatničkom aparatu ili uređaju,
e) na centralnu mrežu, koja u stvari predstavlja deo područja glavnemreže u neposrednoj blizini centrale, na kome su pretplatnici kruto vezaniza centralu.
6. Skup svih vodova izmedu mesnih telefonskih centrala, kao i skup svihvodova između ovih centrala i centrale preko koje se obavlja medumesnisaobraćaj, naziva se mreža mesnih spojnih vodova ..
U zavisnosti od prostorne raspodele saobraćaja, njegove veličine ilokalnih prilika, mreža mesnih spojnih vodova može imati sledeće oblike:zvczdasti, radijalni, petljasti, kombinovan i, petljasto-radijalni, kombino-vani pet1jasto-zvezdasti.
Mreža između reonske centrale i odgovarajućih podcentrala je mrežamesnih spojnih vodova IIreda. Mrežu spojnih vodova Ireda sačinjavajuvodovi između reonskih centrala i između reonskih i tandem centrala,između tandem centrala i između reonskih. odnosno tandem centrala icentrale preko kojih se obavlja međumesni saobraćaj.
7
*1·~'1
.••• ·.u •• 7nVANBMESNEMREŽESL. B.4KONSTRUKJ1VNIOBLICICE"'l~ .
a}kCuti ob\ilt?__-------;::;-1>
l"U!i'~/G•• ....., IIIIW , •••a Il..,• lC1I'Unf6
SL. B.5 ŠEMATsKI PiAN ORGANIZACUE VEUKE MESNE MREŽE
8. Kvalitet prenosa u mesnoj mreži
8.1. Kvalitet prenosa u mesnim mrežama odreden je Generalnim pla-nom mreže PIT saobraĆ3ja Jugoslavije i osigurava vodenje razgovora saprihvatljivim kvalitetom, uz razumnu cenu.
8.2. Planiranje telefonske mreže SFRJ zasniva se u prvom redu narelativnom slabljenju.
Maksimalno relativno slabljenje izmedu ma koja dva pretpIatnika kojivode razgovor sa glavnog telefona (PA) iznosi 3,6 Np, a sa sporednihtelefona (SPA) preko pretplatničkih centrala 4,2 Np, slika 8.6.
7. Posebnu grupu mesnih vodova sačinjavaju:a) vodovi na području mesnih mreža koji služe za povezivanje VF
centrale sa medumesnom centralom,kada su ove dve centrale u dotičnommestu medusobno odvojene i prostorno udaljene,
b) vodovi koji služe za povezivanje radio-terminalnih uredaja sa ot-premnom-prijemnom radiotclefonskom stanicom, odnosno sa medume-snom ili medunarodnom telefonskom centralom,
c) vodovi namenjeni potrebama službe prenosa podataka id) vodovi drugih korISnika.
"'"o>
.'::!"'" ••o ..,> 2
z .!::! ~1:1 ,..~ č ::>•• 'u og
::> 'N~ ..>c
.- 2c c::- ),.~ ~ 'č., 5 i.. N. e:
I~ ::I •••<3 ~
..>c~1:1;;1:1c:
·iG>
tU1:1~
•• ~..>c>ug
IOOxl,
c) eloltitni oblik
b )krltti oblik
98
~4,2Np~.3.6Nrplanirano s abljenje-----f 2,2Np
SL B,6 RELATIVNO SLABUENJE IZMEĐU PRE11'LATNIKA
Maksimalno relativno slabljenje obuhvata:- otp~emn? r~lativno slabljenje pretplatničkog sistema (ORS), koje ne
sme da IznosI vIše od 1,2 Np odnosno 1,5 Np (sa pretplatničkim centrala-ma),
- prij~mn~ r~lativno slabljenje pretplatničkog sistema (PR S) koje nesme da IznosI vIše od 0,2 Np odnosno 0,5 Np (sa pretplatničkim centrala-ma),
- planirano slabljcnje koje ne sme da iznosi više od 2,2 Np.Raspodela plan~ran?g. slab~jenja o~redcna je Generalnim planom i
Uputstvom o plamranJu I proJcktovanJu mesmh kablovskih mreža.8.3. P~red relativ~o~ slabljenja kvalitet prenosa se odreduje i sledećim
osnovmm karaktenstikama prenosa:- izobličenje slabljenja,- preslušavanje,- šumovi,- prilagodenje impedanci,- asimetrija u odnosu na zemlju,- ~irina frekventnog opsega..8A. Prenosni. s!stem! u p'retplatničk.oj mreži su, po pravilu, dvožični
m~kofrekvent~1 sIstemI kOJIse ostvaruju nepupinovanim kablovima pre-čmk3:provodm.ka 0,32, 0,4 0,6 i 0,8 mm a izuzetno 0,9 i 1,0 mm. Ukolikose OVImk~bl?vlma I!emogu posti~i uslovi raspodele relativnog slabljenja,pretplatmč~1 VO~~':I s~ mo~u pupm~vati. Is~o tako, u pretplatničkoj mrežimogu s~ pnm~!1ltll sIstemI sa tranzlstorskim pojačavačima ili visokofre-kventm uredaJI.sa fr~~entnom ili vremenskom raspodelom..8.5. ~ m~noJ spoJno}mreži se primenjuju 2- ili 3-žilni niskofrekventni
sIStel1!1kOJIse ostyaruJu preko pupinovanih ili nepupinovanih kablovaprečn}ka provodmka u~l!lvno~ 0,6, 0,8 0,9 i 1,0. Ukoliko se sa ovimr~enJ~m ne mo~u poStlćl uslovI relativnog slabljenja mogu se primenitisIStemI sa tranZlstorskim pojačavačima ili visokofrekventni uredaji safrekventnom ili vremenskom raspodelom.
ri' MATERIJAL ZA GRADENJE MESNIH KABLOVSKIH MREŽA
1~ 1eIefonski kablovi
Prema mestu u mesnoj mreži mesni kabl može da bude:,'rr pretplatnički kabl, .
- spojni kabl.
10
Prema načinu polaganja razlikuju se uvlačni, podzemni,podvodni,nadzemni kablovi i kablovi za unutrašnje instalacije.
1.1. U mesnim pretplatničkim mrežama upotrebljavaju se sledeće vrstepretplatničkih kablova:
_ niskofrekventni pretplatnički kablovi sa vazdušnopapirnom izolaci-jom. Omotač ovih kablova se izgraduje od olova i aluminijuma;
_ niskofrekventni pretplatnički kablovi sa polietilenskom izolacijomžita i slojevitim polietilenskim omotačem. Izolacija žila je od punog ilipenastog polietilena. za s rečavan'c uzdužno širen'a vode duž kabla,jezgro se po un' aya masom za un en' eli rahom o I u r11Ise a OVI~. rzavaJu pod ~asnim pritiskom;• _ samonoslvl pretplatnički kablovi sa nosećim užctom do najviše 25četvorki. Upotrebljavaju se u distributivnim mrcžama kada iz bilo kograzloga nije celishodno polaganje podzemnih kablova.
Izbor vrste omotača i zaštite od korozije i mehaničkih oštećenja pret-platničkih kablova vrši se prema tački 1.5.ovog Uputstva.
Niskofrekvcntni pretplatnički kablovi upotrebljavaju se na sledeći na-čin'
-.:u elastičnom obliku mrcže u glavnoj mreži ugraduju se kablovi savazdušno-papirnom izolacijom, sa poželjnim održavanjem pod gasnimpritiskom i kablova sa polietilenskom izolacijom žila i slojevitim omota-čem od polietilena, punjeni ili nepunjeni sa obaveznim održavanjem podgasnim pritiskom;
_ u clastičnom obliku mreže u distributivnoj mreži ugraduju se punjenikablovi sa polietilenskom izolacijom žila i slojevitim omotačcm od poli-etitena. Kabl vi sa vazdušno- a irno izolaci'om bez održavan'a od'asnim ritiskom mo u se u radivati odmej
_ u krutom obliku mreže u glavnoj i distributivnoj mreži upotrebljavajuse za kapacitet kabla veći od 200 parica kablovi sa vazdušno-papirnomizolacijom sa poželjnim održavanjem pod gasnim pritiskom i kablovi sapolietilenskom izolacijom žita i slojevitim omotačem od polietilena pu-njeni ili nepunjeni sa obaveznim održavanjem pod gasnim pritiskom. zakablove kapaciteta 200 ili manje parica upotrebljavaju se punjeni kablovisa polietilenskom izolacijom žila i slojevitim omotačem od polietilena,dok se kablovi sa vazdušno-papirnom izolacijom mOJ!;uuJ!;radivatido 1. 1.1992. gOdine.-1.1.2. Obeležavanje žila prctplatničkih kablova sa vazdušno-papirnomizolacijom i metalnim omotačem vrši se prstenovima, izuzeva-žile. Ozna-čavanje elemenata upredanja u okviru jedne četvorke, kao i rasporedprstenova dat je na slici C.l. Žile a i b su žile prve parice, a cid su žiledruge parice.
11
)-----.-------.--.--.----------.------r----------------------) 1
Jezgro pretplatničkih kablova može biti koncentrično ili grupno pou-ženo.
Jezgro koncentrično použenih kablova se izraduje od koncentričnihslojeva četvorki, slika C.2a. Broj četvorki po slojevima sa papirom izolo-vane kablove dat je u tabeli T.c.l.
Kod poCetne četvorke svakog sloja, a-žila prve parice je crvene boje._ U cilju razlikovanja koraka u sloju dozvoljava se da crte b žile, prveparice nepamih četvorki budu crvene boje.
a L .---J::I
b LI. I l..P
oo...•c-...•<o...•11"1...•..•...•co')...•
...•o...•
N...•
O"'OClONOC')11"111"111"1""11"111"111"111"1
I I II I I I I I I I I I I I I I ....- N COlN N C'I C'",,,, •••.•••.••• fr)
...•...•
8. oo
T.C.2.
1
1
Broj rezerv-
nih četvorki
2114
16
b
9
10
3
4
Broj četvorki po slojevima
1 2 3 4
c I I I I tJ
d I I I II I I P
25
50
Nazivni broj
četvorld
SL. c.2 POUŽAVANJE KABLOVA: • i mNCENT1UĆN<>. b i GRUPNO
Sl.. C.l OBELEŽAVANJE ŽILA PRE'1'l'U\TN1ČKI KABLOVA
Jezgro gruPIl.0-e:ouženih kablova se sastoji od više uzajamno upredenihgrupa četvorki, slika C.2b. Grupe se izraduJu od 25 i 50 četvorki u oblikukoncentričnih slojeva prema tabeli T.c.2. Svaka grupa se obavija sa omo-tom od papirne trake na kojoj se crnom bojom obeležavaju brojevi zaoznaČ3vanJe grupa. Grupe se označavaju brojevima počev od centralnogsloja. ..
12'13
b)a)
15
SL. C.3GRUPNO POUŽAVANJE KABLOVA SA TERMOPLAS11ĆNOM IZOLACIJOM ŽlLA
a i OSNOVNA GRUPA OD S ZVEZDA č:mvORKlb i JEZGRO KABLA OD 2s ĆE1VORKlc i JEZGRO KABLA OD SO ĆE1VORKl
Podzemni ili armirani kablovi po lažu se direktno u zemlju i i.maju zaštituod mehaničkih oštećcnja i korozije, koja se izvodi pomoću armature odčeličnih traka ili žica i unutrašnjeg i spoljašnjeg zaštitnog sloja.
Iznad glatkog aluminijumskog omotača, bez obzira na način polaganjai zaštile mora se postaviti sloj plastične mase i ekstrudovani omotač odpolictilena.
ĆClični omota či imaju samo zaštitu od korozije u vidu sloja plastičnemase i ekstrudovani omotač od polietilena.
1.1.5. Niskofrekventni kablovi sa polietilenskom izolacijom žila imajutzv. slojeviti omotač, koji se sastoji od podužno preklopljene alumtnijum-ske trake i ekstrudovanog polietilenskog omotača. Posebnim tehnološkimpostupkom izrade ovaj omotač obezbeđuje jezgro od prodiranja vlage.
1.1.6. U mesnoj pretplatničkoj mreži pored navedenih konstrukcijakablova nalaze se i druge konstrukcije ranije proizvodnje.
Obeležavanje pretplatničkih kablova sa vazdušno-papirnom izolacijomvršeno je prstenovima uključujući i a-žilu. Raspored prstenova je biotakav da je a-žila imala jedan prsten, b-žila - dva, c-žila- tri, d"žila - četiri.
Niskofrekventni kablovi sa polietilenskom izolacijom žila i polietilen-skim omotačem (stare oznake TK.31 i TK.32) imaju koncentrično iligrupno použenojezgro. Omotač ima jednu ili dve bcšavne cevi od polie-tilena i potrebnu električnu ili mehaničku zaštitu u vidu aluminijumskihtraka.
Uvlačni kablovi su kablovi bez mehaničke zaštite. Ovi kablovi moguimati i zaštitu od korozije u vidu ekstrudovanih omotača od polietilena ipolivinilhlorida.
/~ '~,
ĆCtvorke IT.C.3.
Boje žilaosnovnegrupe a b C d
prva crvena crna plava narandžastadruga zelena crna plava narandžastatreĆ3 siva crna plava narandžastačetvrta žuta crna plava narandžastapeta bela crna plava narandžasta
14
Po~tna osnovna ~~upa sV~kog sloja ili glavne grupe se obavije termo-plastIčnom tr~kom Ih smtetIčkim nitima crvene boje.
Pet o~~ovmh gr~~a ~~ upredaju u glavnu grupu. Početna glavna grupase obav.Ij~ trak?m 111 mtIma crvene boje.
Na ShCIC.3. je data konstrukcija grupno použenih kablova.1.1.4: z:a metalne omotače pretplatničkih kablova koristi se najviše
olov~ I..njegove l.e~ure. Prema potrebi omotači se izrađuju od ravnogaIU~Imj~mskog .Ih talasastog aluminijumskog i čeličnog omotača. UzavIsnc:>stIod .načm~ polaganja u mesnim mrežama, pretplatničkikablovisa papIrnom IzolaCIjOm mogu biti uvlačni ili podzemni.
1.1..3.Obeležavanje žila kablova sa termoplastičnom izolacijom žHa vršise bOjama.
Boj~ ži~a u jednoj četvorki su različite. Razlikovanje pojedinih četvorkipo SIOjevI.ma.odnosn? grupama vrši se preko boje a-žile. Boje ostalih žilau ~tvorki su Iste u sVImčetvorkama nezavisno od konstrukcije jezgra. OvebOje su sledeće:
b-žile - crna bojac-žila - plava bojad-žila - narandžasta boja.Kodkoncen~rično použenih kablova početna četvorka svakog sloja je
čet~orka sa a-žIlo~ c~ene ~oje izolacije. ĆCtvorka za smer je četvorka sa~-žIlo~ zele~~ bOje. Izolac~je. Ostale četvorke su sa a-žilama sive bojeIzolaCIje. ~ cilju r~zhkovanj~ koraka pojedinih četvorki u sloju dozvoljavase ?a .a-žIl.e parmh četvorki budu žute boje izolacije. Broj četvorki poSlOjeVIma je dat u tabeli T.C.1.
~od grupn? P?~ženih kablova jezgro kabla se izrađuje od koncentričnihslojeva glavnIh Ih osnovnih grupa.
,Pet ~ezda četvor.ki se ?predaju u osnovnu grupu. Boje žilapojedinihčctvorkI u osnovnoJ grupI date su u tabeli T.C.3.
Obclcžavanjc kablova sa polietilenskom izolacijom žila i polietilenskimomotačem vršeno je bojama prema tabeli T.C.4.
Početni bela crna bela crna zelena žutaza smer bela crvena bela crvena zelena žutaNeparni bela plava bela plava zelena žutaParni bela braon bela braon zelena žuta
Pored navedenog u praksi se često susrCĆu i pretplatnički kablovi sapolietilenskom izolacijom žita kod kojih je obeležavanje žila vršeno pr-stenovima, izuzev a-žile. Kod koncentrično použenih kablova početnačetvorka je označena sa žilama crvene boje, dok su ostale četvorke u slojubele boje izolacije. Kod grupno použenih kablova kod kojih se jezgroizrađuje od koncentričnih slojeva osnovnih ili glavnih grupa - boje žila uokviru jedne četvorke su iste. Boje pojedinačnih četvorki su: 1 - crvena,2 - zelena, 3 - siva, 4 - žuta, S - bela. Početna četvorka osnovne grupe ječetvorka sa žilama crvene boje.
1.1.7. Kod samonosivih pretplatničkih kablova sa nosećim užetom jez-gro može biti koncentrično ili grupno použeno sa žilama izolovanimpolietilenom. Obeležavanje žila se vrši prema tački 1.1.3. ovog poglavlja.
Iznad jezgra kabla se postavlja pojasna izolacija od dve termoplastičnetrake. Bešavni omotač kabla od polietilena postavlja se tako da obuhvatajezgro kabla sa pojasnom zaštitom i noseće čelično uže i ima oblik osmice.
Postavljanje samonosivih kablova se vrši prema Uputstvu o građenjurazvodnih mreža.
Ranije označavanje žila samonosivih kablova vršeno je bojama ili prste-novima prema tački 1.1.6. ovog poglavlja.
1.2. Završni kablovi1.2.1. Kablovi za unutrašnje instalacije se koriste pri građenju mesnih
mreža kao završni kablovi i služe za povezivanje završnih nastavaka sazavršnim uređajima u glavnom razdelniku.
Upotrebljavaju se sledeće vrste završnih kablova:- niskofrekventni završni kablovi sa izolacijom i omotačem od polivini-
lhlorida,_ niskofrekventni završni kablovi tipa '!CIO sa olovnim omotačem i
lakpapirnom izolacijom, .
)
- za grade nje novih mreža treba upotrebljavati kablove sa izolacijom.za građenje novih mreža treba upotrebljavati kablove sa izolacijom i
omotačem od polivinilhlorida, dok se kablovi tipa TClO koriste kodproširenja i rekonstrukcije mre1.a.
1.2.2. Kod niskofrekventnih završnih kablova sa izolacijom i omotačemod polivinilhlorida označavanje žila u okviru četvorki, boje žila pojedina-čnih četvorki i formiranje jezgra kabla, vrši se na isti način kao i kodpretplatničkih kablova sa izolacijom žila od polietitena, prema tački 1.1.3.ovog poglavlja. Broj četvorki po slojevima kod koncentrično použenogkabla dat je u tabeli T.C.S.
4
24
T.C.S.
1415
7
T.C.6.Broj osnovnih grupa
II slojI sloj
53
910
34
Broj četvorki po slojevima1 2 3
2550
Način použavanja grupno použenog kabla je dat u tabeli T.C.6.
Nominalni broj
četvorki
25
50
Iznad pojasne zaštite oko jezgra kabla postavlja se elektrostatička za-štita u vidu omota od aluminijumskih traka. Ispod aluminijumskih trakastavlja se podužno sa jezgrom kabla bakarna žica prečnika 0,6 mm. Iznadelektrostatičke zaštite nalazi se omotač od PVC-a sive boje. Ranije ozna-čavanje žila vršeno je prstenovima prema tački 1.1.6. ovog poglavlja.
1.2.3. Završni kablovi tipa TC10 imaju lakpapirnu izolaciju žila. Pariceičetvorke su koncentrično použene po slojevima. Iznad poslednjeg slojase nalazi omot od papirnih traka. Omotač je od olova. Pri radovima nagrađenju mesnih mreža uglavnom se koriste kablovi kapaciteta 25 četvor-kio
Radi raspoznavanja žita u jezgru kabla spoljašnji papir je obojen, a bojesu date u tabeli T.C.7.
Nominalni brojčetvorki
1Ii
d
T.C.4.
ĆCtvorkaa I bic I
Boja žila
Paricaa T b
Elementi
upredanja
16 17
.~
·T.C.7.
Boja žitaElementi
Četvorkaupredanja Paricaa I b a b I c I d
.Početni bela crna bela narandžasta zelena crnaza smer bela crvena bela narandžasta zelena crvenaNeparni bela plava bela narandžasta zelena plavaParni bela plava bela narandžasta zelena plava
1.3. Spoj ni kablovi ..k IU mesnoj spojnoj mreži upotrebljavajusesled~~vrstespOjI!I~ ab ova:
- spojni kablovi sa vazd~no-papirnom izolacIjom sa pOŽelj~Im održa-vanjem pod gasnim pritiskom. Omotač ovih kablova se Izraduje od olovai aluminijuma; ...
- spoj ni kablovi sa izolacijom žila ugla~o.~ .od pen~t<?g pohetIlen~ IslojevitIm polietilenskim omotačem, punjem Ih nepunjem sa obavezmmodržavanjem pod gasnim pritiskom ....
SpreČ3vanje uzdužnog "širenja vode duž kabla postIže se punjen1emjezgra kabla sa .maso~ za punjenje ili prahom koji bubri ili održavanjemkabla pod gasmm pntlskom; oo ••• - •
- optički kabloVl i kablovi druge konstrukclj~ k?je se predVldaj~ tehm-čkim propisima Zajednice JPTf. Polaganje optIčkih kablova reguhsaće seposebnim uputstvom ....
Izbori zaštite od korozije i mehaničkih oštećcnja spojmh ~blova vršIse prema tački 1.5. ovog Uputstva ... ',•.
f.3.1. Spojni kablovi su kablovi sa vazdušno-papunom IZolaCIjOmžIla.Radi obeležavanja žila na spoljnoj površini papirne trake nanose se
uzdužne crte, slika C.4, sledećih boja:I parica a-žita - žuta
b-žila - crvenaII parica c-žila - zelena
d-žila - plava
SL. C.4 OBELEŽAVANJE ŽILA SPOJNIH KABLOVA
18
T-~po~e'ne ČC[~rkc svakog sloja obeležene su:
j' crvenom bojom - za zvezda četvorke,, plavom bojom - za DM četvorke.
Svaka četvorka za smer obeležena je zelenom bojom.I Jezgro kablova se izraduje od koncentričnih slojeva. Broj četvorki poI slojevima dat je u tabeli T.C.8..
T.C.8Broj
Broj četvorki po slojevimačet-vorki
-I 5 57 1 610 2 815 5 1020 1 6 1325 3 8 1430 4 10 16.35 1 6 11 1740 1 7 13 1944 2 8 14 2050 4 10 15 2160 1 6 12 18 2370 2 8 14 20 2675 3 9 15 21 2785 5 11 17 23 29100 2 8 14 20 25 31125 1 6 12 18 24 29 35150 1 7 13 19 25 31 37 42200 4 10 16 22 28 34 40 46250 4 10 16· 22 28 34 40 46 50300 3 9 15 21 27 33 39 45 51 57350 2 8 14 20 26 32 38 44 50 56 '60400 1 6 12 18 24 30 36 42 49 55 61 66
Razbrajanje četvorki je po slojevima, počev od početne četvorkc sloja i. četvorke za smer razbrajanja, i to od unutrašnjeg sloja prema spoljnimsltvima.
metalne omotače S~jnih kablova koristi se olovo i njegove legure,aluminijum u vidu glatki i talasastih omotaČ3 i čelični talasasti omotači.
Zaštita od korozije uvlačnih kablova i zaštita od mehaničkih oštećenjapodzemnih kablova vrši se na isti način kao i kod pretplatničkih kablovasa vazdušno-papirnom izolacijom, prema tački 1.1.4.ovog poglavlja.
1.3.2.Obeležavante žila spojnih kablova sa izolacijom žila od polietitenavrši se na isti način ao i kod pretplatničkih kablova sa izolacijom žila od
19
- - - -- ------------------------------------,.) '''I
1polietilena sa koncentričnim i grupnim použavanjem prema tački 1.1.3.Ii
ovog poglavlja. I
1.4. Označavanje kablova .....IOznačavanje kablova se vršI oznakama kOje saČmpV3ju: osnovna ozn~-
ka, oznaka konstrukcije i dopunske oznake. Uputstvo o označavanjuIkablova dato je u prilogu c.l.
1.5. Izbor zaštite od korozije i mehaničkih oštećenja pretplatničkih iII
spojnih telekomunikacionih kablo,":a...1.5.1. Od načina i mesta polaganja kablova u mesmm mrežama zaVIse Ivrste omotača i njihova zaštita.1.5.2. za podzemno polaganje (direktno u zemlju) upotrebljavaju se
Isledeće vrste omotača i zaštlte:- kablovi sa olovnim omotačem sa zaštitom od mchaničkog oštećenja i
korozije (armirani); .....- kablovi sa olovnim omotačem I zaštltom od korozlje ekstrudovamm
omotačem od polietilet,la (~E) ili p~livinilhlorida (~V9 nearmi!ani, a popotrebi u teškim teremma I sa zaštltom od mehamčkih oštećenja (arma-turom); I· .. k· Č· št't' t" :ocem od PE a- kablovi sa a ummljums lm omota em I za I mm orno aC ,po potrebi i sa zaštitom od meh~ni~kih ~pte~enj~ (arm~lU!Om);.
- kablovi sa iz~lacijom od p?hetIlet,la I sloje~ltl~ poh~tIlenskim om~-tačem nearmiram, a po potrebI u tešklm teremma, i zaštltom od meham-čkih oštećenja (armaturom) .
1.5.3. za uvlačenje u kablovsku kanalIzacIJu u zaviSnostl od matenJalacevovoda kablovske kanalizacije ~potrebljav~ju se sledeće vrste ~ablo,:a:
1.5.3.1. Kanalizacija od betonskih bl?kova I azb~stno-cementmh ceVi:- kablovi sa olovnim omotačem bez Ikakve zaštlte; .- kablovi sa olovnim omotačem i zaštitnim omotačemod PE ili PVC; ._- kablovi sa slojevitim polietilenskim omotačem;- kablovi sa aluminijumskim omotačem i zaštitnim omotačem od PE.1.5.3.2. Kanalizacija od termopl~stičn~h ~evi (PE i~i PVC): ..- kablovi sa olovmm omotačem I zaštltmm omotacem od PE Ih PVC;- kablovi sa slojevitim polietilenskim omotačem;- kablovi sa aluminijumskim omotačem i zaštitni~ omotač~m od P~.1.5.4. za pola~anje ka~lov~ pre~.o mosto':.a, u tunelm~a, kao 1n~ ydruglf!l
mestima izložemm stalmm vlbracljama (duz opterećemh puteva I zelezm-čkih pruga) upotrebljavaju se sledeće vrste kablova: .
- kablovl sa aluminijumskim omotačem i omotačem od PE, a po potrebii sa armaturom;
- kablovi sa slojevitim polietilenskim omotačem, a po potrebi iarmaturom.
1.5.5. za polaganje kablova u čeličnim pocinkovanim cevima ili kanali-ma treba upotrebljavati kablove sa omotačem kao pod tačkom 1.5.3.2.ovog poglavlja ..
20
1.5.6..K~blo~i koj~ se ~?laž~ na mestima gde postoji opasnost od požara~e sf!leJu Imati spoljašnjl sloJ od materijala kOji podržavaju gorenje (PE,juta I sL).
1.5.7. Arm~tura i .zaštita. od kor~zij~ kablova sa posebnim zahtevima uP?gledu .za~tlte o~ mduktlvno.g ~tlcaja, zaštite od atmosferskih pražnje-nja, lut.1juĆ1~. struja, podvodmh I sl. utvrduje se investieiono-tehničkomdokumentacIjom.2. Pribor za nastavljanje i račvanje
2.1. Nastavljanje i račvanje metalnih omotača telekomunikacionih ka-blova
2.1.1. ~ n.astavljanje meta Inih omotača telekomunikacionih kablovaupotrebljavaju ~e ~lovne spojnice sledećih tipova:
- olovne ~P?jmce pr~ve, cevaste. Upotrebljavaju se za nastavljanjekablova spoljnjeg prečmka do 40 mm'
- olov~e spojnic~ pr~ve, sa uzduž~im razrezom, slika C.5a. U tabeliT.C;?~atl s.u p?dacI ~ Izbor odgovarajućeg. tipa spojnice u zavisnosti odprecm~a ~Ila I kapaclt~ta kabla. ~ve spojmce mogu da se koriste zanastavljanje kablova kop se održavaju pod gasnim pritiskom od O 7 barakod postojećih mreža ih reparacije u novim mrežama; "
lfSL. c.s OLOVNE SPOJNICE PRAVE
a Š JEDNODEL1'.A UZDUž.NO RAZREZANAb š TRODELNA
- olovne spojnice pr~ye, dvo-t:?del~e. Izrađuju se iz dva konusna dela,od~osno dva konusna I jednog clltndnčnog dela, slika C.5b. Ove spojnicesl~z~ prvenst~eno za nastavljanje kablova koji se održavaju pod gasnimpntIskom većlm od 0,5 bar;
21
_ olovnc račvaste ~pojnice sa dva il! ~~k[~k~~S~:~ z~~~~a~~~t~~račvanje kahlov~, slika. C:8. ~ ta~eh .t: ~d P·rečnika lila i kapacitetaodgovarajućcg tipa spojmce I zavlsnos I
kabla; . k Primer kondenzator-_ i druge vrste spojnica posebmh n3:~ena, ~o na ,skc, r~~astc za kabI~
I~e ~a kgaabsnlOi~~~~~j·~~dg~~arati tehničkim propisi-
SpOjnICCza nastav janjema ZJPTI i JUS standardima.
2.1.2. Ukoliko se nastavljajuarmirani kablovi preko olovne spojnice sepostavljaju i odgovarajućc zaštitne spojnice, shka C.7. Prostor izmeduunutrašnje i zaštitne spojnice se ispunjava crnom kablovskom masom.Izbor odgovarajuće zaŠ-tite spoj nice u zavisnosti od tipa olovne spoj niceje dat u tabeli T.C.9. i T.c.tO. Pored navedenog, poseban tip zaŠ"titnespoj nice se koristi za kablove sa aluminijumskim omotačcm.
~'\.. )l:C.lO.
Tip spoj nice Prcćnik provod nika
zaštitna olovna .~
spojnica spojnica 0,4 0,6 0,8~-~
TRS-25 TORS-2.15 15x4 lOx4TRS-25 TORS-3.15 15x4 lOx4 1.TRS-25 TORS-2.25 175x4 5Ox4 35x4TRS-25 TORS-3.25 175x4 50x4 35x4TRS-35 TORS-2.35 175x4 l00x4 7Ox4TRS-35 TORS-3.35 175x4 lOOx4 7Ox4TRS-50 TORS-3.50 35Ox4 25Ox4 15Ox4TRS-65 TORS-3.65 600x4 400x4 25Ox4TRS-80 TORS-3.80 75Ox4 600x4 400x4
I
g;=-_~~: :::.=:t--~\ I
SL. C.1 ZA5rrrNE SPOJNICE ZA PRAVE I RAĆVA5l'E OLOVNE SPOJNICE
2322
a.. ..:~.
, ,I I, ,r-----------------~\ \, \,
~~L ( ".11. Sl'OJNICA PRAVA. UZDUZNO RAZREZANA SA SI:\OM ZA SPAJANJE
S:.C"A SI'OJNICA CEVASTA. JEDNODELNA ODTERMOS"UPUAJUĆ EG POLlETlLENAm ji ••.
-..:.. ~. . :
z
-~
lQ_I- ==- _A. i SPOJNICA PRAVA SL C.9. SPOJNICA OD OZRAĆENOG POLlETILE:\A
L ĆEUĆNI CILlNDAR , LEVAK. 3 TERMOP Ć5. ZAPTIVNA TRAKA • - " LASTI NA LEPU!VA MASA. ~. OZRAĆENI POLlETILEN.
P-~A+-P=-=- ,~~ I EjSL C.IO. MANZETNA OD OZRAĆENOG POLlETlLENA
?~.3. za nastavljanje i račvanje kablova koji se održava' u od .P~ll1s~om od ~,7. bara upotrcb~avaju se spojnice od ternlosku l~a.~~~m
r~;~~o~~~~~~I~~~~~j~:~i~~gl~~i1~n~~~ ~~~tt~eJ'e~ rzan~~~~1~t~~j1t"~ o~~ pn prela'(sku kablova sa m~talnim na kablove sa slojevitim polie-I ens lm omotacem. Račvaste spo)nice mogu biti sa dva ili tri kraka. Ove
T.C.ll ..
Red. Orijentacioni OdgovarajuĆ3br. Oznaka br. parica manžetna
1. SOPI8/8 10-30 SOPM 18/82. SOP 30/12 20-50 SOPM 30/123. SOP 43/16 50-100 SOPM 43/164. SOP 62/22 70-200 SOPM 62/22
2.2. Nastavljanje i račwnje kablova sa slojevitim polictilenskim omota-čem.
Nastavljanje i račvanje kablova sa slojevitim polietilcnskim omotačemvrši se pomoću mchaničkih spojnica (MST), kao i spojnicama od termo-skupljajućeg ozračenog polietilena.
2.2.1. Mehaničke spoj nice se sastoje uglavnom iz uvodnica, tela spoj nicei zaptivnog materijala. U većini slučajeva mchaničke spoj nice se montira-ju pomocu specijalnog alata bez primene toplotnih izvora.
Montiranje ovih spojnica vrši se prema Uputstvu koje štampa i isporu-čuje uz spoj nicu proizvodač.
2.2.2. Spoj nice od termoskupljajućeg polietilena se sastoje iz unutra-šnjeg nosača spoj nice i spoljašnje cevi od termoskupljajućcg polietilena.Uglavnom se koristi dva tipa ovih spojnica.
-spoj nice cevaste, prave,jednodclne ili dvodelne, služe za izradu pravihiračvastih nastavaka, slika C.9.A Primenjuje se za nastavljanje puni'enihkablova i kablova koji se ne odrŽ3vaju pod gasnim pritiskom. zborspojnice se vrši prema tabeli T.C.U.
- spoj nice prave, uzdužno razrezane, sa šinom za spajanje, slika C.9.B.Može se koristiti i za izradu račvastih nastavaka. Naročito je pogodna zanastavljanje samonosivih kablova, za obnavljanje nastavaka 6ez prekidasaobraĆ3ja i u slučajevima kada je izrada nastavaka sa cevastom spojnicomoteŽ3na. Izbor spo)nice se vrši prema tabeli T.C.12.
T.C.12.Redni Orijentacioni brojbroj Oznaka parica
1. SOP-3O/12 20-502. SOP-43/16 40-1003. SOP-62/22 70-2004.. SOP-70/30 150-300S'pojnice cevaste imaju mogućnost obnavljanja nakon izvršenog
otvaranja. Radi obnavljanja spolj3Šnje cevi koriste se manžetne od ozra-čenog termoskupljajućeg polietilena sa šinom za spajanje, slika CIO.
2425
spoj nice se mogu primeniti za kablove sa orijentacionim brojem paricaod 50 do 1200. Izbor spoj nice se vrši prema tabeli T.e. 12.1.
T.C. 12.I.Maksimalni
sjedinjeni spoljniprečnik kabla
pri račvanju (mm)
Rednibroj
Oznakaproizvodača
Maksi-malna
debljinanastavka
Minimalnispoljniprečnik
kabla (mm)
,-IiI
iI!
tJ
SL. C.It PUPINSK1 LONCI I NASTAVCI
L:~l• IB_~
~I ~i ~ii ~·1 ~i ,~II!-I.
-L
LI
- -- . -I
Ii
".,1 .• is•••.••••.L. .J1..-
2.3. Pupinski lonci i spoj nice
2.3.1. za povećanje dometa niskofrekventnih kablova u kablovski vodna odredemm ravnomernim rastojanjima uključuju.se induktivni kalemo-vi. Stepen pupinovanja se odreduje Generalnim planom mreže PITsaobraĆ3ja Jugoslavije. Svi kalemovi koji služe za pupinovanje fizičkihparica i [antomnih kola u jednom kablu smcštaju se u zajedničku posudu- pupinov lonac ili spojnicu.
Pupinski lonci prema obliku dele se na horizontalne i vertikalne. Uko-liko se koristi manje od 80 pupinovanih kalemova upotrebljava se spojni-ca sa pupinovanim kalemovima.
Na slici C.I1. dati su oblici pupinskih lonaca i spojnica .2.2.2. Pupinski lonci i spoj nice se sastoje od: .-- grupe pupinovanih kalemova obrazovanih od više jedinica postavlje-
nih na odgovarajuće nosače,- unutrašnje posude u koje je smcštena grupa pupinovanih kalemova,- spoljnja (za"štitna) posuda u koju je smcštena unutrašnja posuda.2.3.3. Pupinski loncl se postavljaju direktno u zemlju, na prethodno
izradenu betonsku podlogu ili u kablovsko okno.Konstrukcija spoljašnje posude zavisi od mesta polaganja, a može biti
od gvozdenog liva za podzemno polaganje ili od poliestera ojačanogstaklenim vlaknima ili od gvozdenog liva za postavljanje u kablovskimoknima.
2.3.4. Unutrašnja posuda se izraduje od mesinganog lima i sastoji se odtela i poklopca. Unutrašnji prostor tela podeljen je horizontalnom plo-čom u dve komore. Priključne žile kalemova dovode se u gornji deo tela.posude kroz odgovarajuće rupe na razvodnoj izolacionoj ploči u dužina-ma dovoljni~ za vršenje montažnih radova.
Pored svake grupe ruea utisnuta je odsovarajuĆ3 reč "ulaz", odnosno"izlaz", kao i brojevi u CIlju lakšeg razbr!lJanja.
2627
2.3.5. Pupinski lonci horizontalnog tipa isporučuju se u sledećim veliči-nama:
~1I
)
Višeparični konektori mogu se upotrebiti i za završavanje kablova.
Sl.. C.llIZOURAJUĆE CEVĆJCE I GRUPNI PRSTENOVl
a) tip I,. max kapaciteta 120, odnosno 70/35b) tip la, max kapaciteta 100, odnosno 60/30c) tip II, max kapaciteta 240, odnosno 150n5d) tip lIa, max kapaciteta 200, odnosno 130/65e) tip III, max kapaciteta 400 kalemova,1) tip IV: max kapaciteta 600 kalemova.
kalemova, t- -jkalemova,kalemova,kalemova, t
.-.--.--
10
SL C.I.\. JEDNOZILNI (a. ti) I VISEZll.i'II (c) KONEKTORI
Višcparični konektori se koriste la nastavljanje 10,20 i 25 parica.
2.5. Završne spojniceZavršna spojnica služi za izradu završnog nastavka preko koga se nasta-
vljaju kablovi iz mreže sa vazdušno-papirnom i termoplastičnom izolaci-jom na završne kablove.
Završne spojnice sastoje se od sledećih osnovnih delova:- tela spoj nice od olovnog lima, mesinganog lima, čeličnog lima ili
drugog materijala sličnih osobina,- poklopca, koji služi za zatvaranje gornjeg dela spoj nice i izraduje se,
po pravilu, od istog materijala od koga se izraduje i telo,-levka koji se zaliva žutom kablovskom masom (mogu biti upotrebljene
i druge zaptivne mase) radi spreč3vanja prodiranja vlage kroz završni umrežni kabl,
Vertikalni tip lonca ima kapacitet od 80 do 900 kalemova, razvrstanihu deset različitih veličina. Spojnica sa pupinovanim kalemovima premakapacitetu imaju 2 tipa i to kapaciteta 40, odnosno 24/12 i 80 odnosno40/20 kalemova.
2.4. Materijal za nastavljanje provodnikaSpajanje se vrši ili vezivanjem žila uz prethodno skidanje izolacije a
zatim izoliranjem mesta nastavka pomotu ccvčica, ili direktno pomoćukonektora za spajanje bez skidanja izolacije.
Cevčicc služe za pokrivanje ncizolovanog mesta na nastavku kablovskežite i izraduju se od papira ili polietilcna, slika C.12. Pored toga za izradunastavaka koriste se i grupni prstcnovi od papira ili polictitcna, koji služeza obeležavanje pojedinih elemenata uprcdanJa.
U tabeli T.C.13. dati su podaci za izbor odgovaraJućih cevčil:a ili prste-nova.
T.C.13.
Oznaka cevči- za prečnik Dimenzije (mm)cc i grupnih grovo-prstenova nika 1 d b
IC-O,4 0,32 i 0,4 50 2,6 0,32IC-O,5 0,4 50 2,6 0,32IC-O,6 0,6 50 3,0 0,32IC-O,7 0,8 50 3,5 0,35IC-1,0 0,9 i 1,0 50 4,2 0,4IC-1,4 1,2 i 1,4 60 6,0 0,5GP-O,4 0,32 i 0,4 10 2,6 0,4GP-O,6 0,6 10 4,0 0,45GP-O,9 0,8 i 0,9 10 5,2 0,5GP-1,2 1,0 i 1,2 10 6,5 ·0,5
za nastavljanje provodnika telekomunikacionih kablova upotrebljava-ju se i konektori, koje delimo na pojedinačne ili jednožilne Ivišeparičnekonektore.
Na slici C.13 su dati osnovni tipovi konektora.
a.
28 29
SL. C.14. ZA~SPOJNlCE
a I TELO SPOJNlCE OKRUGLOG IU ĆE'IVRrASTOO OBUKA bi OLOVNl POKLOPAC ĆE:IVlUA5I1cl MESINGANl POKLOPAC SA .Pg UVODNlqMA
2.6. Kablovske glave2.6.L Kablovske glave se upotrebljavaju za završava nje pretplatničkih
kablova i mogu biti postavljene na izvodnom mestu ili u kablovskomrazdelniku.
Razlikuju se tri vrste kablovskih glava:- kablovske glave za unutrašnju montažu bez osigurača,- kablovske glave bez osigurača za spoljnu montažu,- kablovske glave za spoljnu montažu sa osiguračima.2.6.2. za izradu unutrašnjih kablovskih izvoda i kablovskih i linijskih
razdelnika upotrebljavaju se kablovske glave za unutrašnju montažu bezosigurača kapaciteta 10 x 2, 20 x 2, 30 x 2, 40 x 2,50 x 2,60 x 2,100 x 2 i200 x 2.
Kablovska glava sastoji se od kućišta sa pok1opcem i jedne ili višepriključnih ploča u koju su ulivene priključne spojnice od mesinga. Uko-liko se priključne ploče, radi dobijanja potrebnog kapaciteta, redaju jednapored druge po horizontali, onda se te glave zovu horizontalne, odnosnovertikalne ako se prikJjučne ploče ređaju po vertjkali.
Ulivene spoj nice imaju sa spoljne strane mogućnost stezanja provodni-ka koji služe za razvod, a sa unutrašQje strane izrađene su u vidu šiljka zalemljenje za priklju;ak provodnika kabla.
Kućište je napravljeno od lima ili plas.tičnih masa i sa prednje strane senalaze prikJjučne ploče, a sa zadnje poklopac. Na donjoj strani se nalaziuvodna cev ili Pg uvodnica za uvod kabla u kablovsku glavu. Poklopac sepričvršćuje zavrtnjima ako je za izradu glava upotrebljena plastična masa,ili se lemi u slučaju da je glava izrađena od lima.
Na slici C.15 su prikazane kablovske glave za unutrašnju montažu salimenim i sa termoplastičnim kućištem .
2.6.2. za izradu unutrašnjih kablovskih izvoda i kablovskih i linijskihrazdelnika upotrebljavaju se kablovske glave za unutrašnju montažu bezosigurača kapaciteta 100, 200, 300, 4Ox2,50x2, 6Ox2, 100x2, i 200x2.
Kablovska glava sastoji se od kućišta sa poklopcem i jedne ili višepriključnih ploča u koju su ulivene priključne spojnice od mesinga. Uko-liko se priključne ploče, radi dobijanja potrebnog kapaciteta, ređaiu jednapored druge po horizontali, onda se te ~ave zovu horizontalne, odnosnovertikalne ako se priključne ploče ređaju po vertikaJi.
2.6.3. Kablovske glave za spoljnju montažu služe za izradu spoljnjihkućnih izvoda, koji se postavljaju na spoljni zid zgrade ili na uporištu nazemlji u regionima male telefonske gustine .
Spoljnji izvodi mogu biti opremljeni kablovskim glavama za spoljnjumontažu sa osiguračima ili bez osigurača, prema potrebi u električnomoSsigur
l~ni~:
d· .
l'č'
100.
1· ...
d· .•
b.
po jnJllzvo I su ve 1 me , a Izuzetno spo JnJIIZVo I na stu u I nazidu mogu biti i veličine 20x2.
Broj Pg uvodnica za uvodenjekabla od 50 x 4 x 0,6
3781014
T.C.14
d4050607080
i•• I
~i".
.~ jt~~J. .
'•. J$j$~t$~ .$.$.$.$-$:
.'
<+:l.\~l ~••••~
OznakaMsZNFS-40MsZNFS-50MsZNFS-60MsZNFS-70MsZNFS-80
Red.broj
1.2.3.4.5.
_ uvodnice za uvođenje zavclnih kablova u ~v~nu spojnicu. Uvod~icemogu biti izvedene na samom poklopcu kao j<:dmstve.m deo sa. ce~lmaprema unutra ili prema spolja ili kao posebm delovI namonuram napoklopcu ... , .
. Na slici C.14. dat je izgled jedne od konstrukcIja završ~e SP?jn.lce..Olovni poklopac se koristi u slučajevima, kada su pnmenjem završm
kablovi sa lak-papirnom izolacijom žita i olovn.i~. omotačem .. Završnaspojnica sa olovnim poklopce~ ~f? ~<?~e ~potrebl!ll kod uvođenja kablo-va većih kapaciteta u kablovskllh hmjskl ra~delm~. V' •
za uvođenje završnih kablova sa PVC Iz~laCljOm zIla I om(:)t~čemkorist~ se Pg uvodnice ili uvodnice sa naglavclma od termoskupljajućcgpolietilena .....
U tabeli T.C.14 date su dimenZIje potrebne za Izbor odgovarajućeveličine spojnice sa Pg uvodnicima.
30 31
.JKablovske glave za spoljnju montažu se smeštaju u kućište od metala
ili od plastičnih masa .. 'Na slici C.16 prikazano je nekoliko tipova kablovskih glava za spoljnju
montažu.
2.7. Kablovski razdelniciU elastičnoj mreži, mreža p'retplatničkih vodova je podeljena na poseb-
na područja preko kablovskIh i hnijskih razdelnika u kojima prespajanjamogu biti, odnosno ne moraju biti sistematski i unapred realizovana.
Razdelnici se mogu, prema mesnim prilikama, postavljati kao:- stojeći razdelnici, k:oji se postavljaju na otvorenom prostoru \J nepo-
srednoj blizini kablovskih okana i to tako da se što manje narušava estetskiizgled ulice,
- zidni razdelnici, koji se postavljaju na spoljnje zidove zgrada u blizinikablovskih okana,
- unutrašnji (stojeći ili zidni) razdelnici, koji se postavljaju u pogodneunutrašnje prostorije zgrada iz kojih je moguć lak razvod kablova.
- samostojeći razdelnici za ruralna po<iručja, koji se postavljaju ururalnim područjima, na mestu prelaska distributivne mreže sa podzem-nih na nadzemne kablove, a mogu se koristiti i kao izvodni ormani. ovirazdelnici mogu biH izvedeni kao samostojeći na betonskom postolju ilisamostojeći na čeličnom stubiću.
- razdelnici na stubovima sa maksimalnim kapacitetom do 50 parica.Kablovski razdelnik prvog reda može imati uk:upan kapacitet, po pravi-
lu 1200x2, a izuzetno 2000x2. za popunu kapaciteta primenjuju se, popravilu, kablovske glave za unutrašnju montažu kapaciteta 500, 100x2 i200x2.
Kablovski razdelnik drugog reda može imati ukupan kapacitet, popravilu 600x2, 400x2 i 300x2, po potrebi i 800x2, 1500 i 100x2, a za popunukapaciteta upotrebljavaju se kablovske glave za unutrašnju montažu ka-paciteta 100,200,300,500 i 100x2, a po potrebi i kapaciteta 4Ox2,6ox2I izuzetno 200x2.
Kablovski razdelnici mogu imati i letvice za punjene kablove. Svakirazd.elnik ima: kutiju, vrata i šine.
Maksimalni ukupni kapacitet samostojećih razdelnika za ruralna pod-ručja je 100x2.
Na slici C.17 prikazani su različiti tipovi kablovskih razdelnika.Kutija i vrata se izrađuju ili od dekapiranog lima ili od plastičnih masa.S gornje strane dno treba da ima,. zavisno o vrsti i broju glava, podesno
raspoređene levkove kroz koje ulaze kablovi u unutrašnjost razdelnika.Levci služe da se u njima nalije odgovarajuća kablovska masa koja spre-čava prodiranje vlage iz kablovske kanalizacije u unutrašnjost razdelnika.
Levci koji nisu iskorišćeni za ulaz kablova moraju ostati hermetičkizatvoreni.
~ ....,.. -
C.
-- ..•.... -
SL. C.lS KABLOVSKE GLAVE ZA UNU'I'RAŠNJU MONTAZUa i SA L1ME!'oI\M KUĆIŠTEMb i SA KUĆISTEM OD TERMOPlAST!ĆNIH MATERJ.Lo\LAci ULlVENE SPOJNICE
~.
6
32 33
T
-------,.-I~O
. , ,
1-- - O-o
!- O;, :.b" . O, O
- O
I8.
SL. C.16 KABLOVSKE GLAVE ZA SPOUNU MONTAŽua) KABLOVSKA GLAVA SA MErALN1M KUĆ!ŠTE.\fb) KABLOVSIV\ GLAVA SA 1'ERMOP1..ASl1t. •••IM KUĆIŠTEMc) KABLOVSKA GLAVA SA OSIGURAČlMA
za nošen je kablovskih glava, letvica i ranžiranih prstenova koriste seSine od profilisanog čclika ili dekapiranog lima. Šine se postavljaju verti-kalno ili horizontalno u zavisnosti od oblika kablovskih glava koji sepostavljaju u razdelnik.
Vrata se izraduju uvek sa duplim zidovima od istog materijala kao ikutija, a treba da obezbede unutmnjost razdelnika od prodiranja prašinci vode.
Kod postavljanja kablovskog razdelnika u mesnoj mreži primenjuje sebetonsko postolje, kojim se postiže brzo i lako povezivanje okna kablov-ske kanalizacije sa kablovskim razdelnikom.
"
ISZ
IirI
7
al
3435
~._ .m •• _ ••• _. __ .~ __ •• .~ •••• ------------------ _
:~
2.8.3. Rastavna letvica se sastoji od nosača sa izolacionim segmentima,složenim naizmenično u grupe po 5 ili 10 parica u različitim bojama, takoda slog rastavne letvice ima kapacitet 25, 50, 75 ili 100 parica. Na slici C.18dat je izgled 50-delne rastavne letvice kapaciteta 500.
Na svakom izolacionom segmentu ili na drugom pogodnom mestu morapostojati oznaka parice i smer razbrajanja.
Kontaktna pera se postavljaju u parovima, a krajevi pera na koje sepriključuju a i b žile moraju se međusobno razlikovati, odnosno morajubiti jasno i uočljivo obeleženi.
Krajevi kontaktnih pera obrađeni su u vidu kukica, zareza i kanala ili uvidu U-kontakta ili procepa za ukljcštenje žila bez skidanja izolacije i bezlemljenja ..
Letvice se snabdevaju ranžirnim letvicama sa brojem otvora koji odgo-vara kapacitetu rastavne letvice i koji se nalaze naspram pera na koje selemi ranžirana žica na telefonskoj centrali. Po potrebi ove ranžirne letvicemogu se postaviti i za uvođenje završnog kabla.
Rastavne letvice moraju imati mogućnost opremanja sa ispitnom vilju-škom, rastavnim i blokadnim umetkom i nosačem osigurača za nošenjesamo naponskih odvodnika ili naponskih odvodnika i fino strujnih osigu-rača.
2.8.4. 25-delni osigurački slog sastoji se od nosača na kom se montirajuizolacione pločice.kontaktna pera i šina za signalizaciju. Izolacione plo-čice služe da izoluju kontaktna pera međusobno i prema masi.
Osigurački slog se izrađuje simetrično u odnosu na nosač. S jedne stranepostavljeni su osigurači za a-žilu, a sa druge za b-žilu. Pretpl:1tnički vodovise priključuju lemljenjem na kontaktna pera koja .se nalaze sa zadnjestrane osiguračkog sloga. Pera su postavljena u dva dupla reda i na desnired dolaze vodovi od završnih kablova.
2.8.5. Rastavne letvice sa konektorskim elementima namenjene su pr-venstveno za postavljanje u stalke glavnog razdelnika modularne kon-strukcije, a mogu .se montirati i na konzole (šiljke) klasičnih razdelnika.Rastavne letvice montiraju se na prednjoj strani na vertikalnim rebrima ina njima se završavaju parice završnog kabla sa strane mreže. Rastavneletvice mogu biti postavljene i na zadnjoj strani na horizontalnim rebrimai služe za završavanje parica kabla sa strane centrale, a to se određujeinvesticiono-tehničkom dokumentacijoin.
Rastavna letvica se sastoji iz:~ nosača,- kućišta izolacionih segmenata,- kontaktnih pera i- šine za uzemljenje.Nosač služi da se na njega postavi odgovarajući broj kućišta izolacionih
segmenata. Nosač mora biti u dobroj g~lvanskoj vezi sa šinom za uzem-
h
. _ f
/"
o '0 ~.
...-.--l -- ..
h1..
ci.
SL. C.l? KABLOVSKI RAZDELNICla SA METALNIM KU~b SA KUĆlšrEM ODTERMOPLASTlĆNIH MASA
2.8. Glavni razdelnik2.8.1. Glavni razdelnik, kao sastavni deo telefonske centrale, postavlja
se u okviru radova na montaži centrale. Osnovni mu je zadatak da omo-gući elastično spajanje vodova iz pretplatničke, odnosno spoj ne mreže, savodovima u centrali.
za završavanje žila završnog kabla na vertikalnoj strani glavnog razdel-nika koriste se:
- rastavne letvice sa šiljcima za lemljenje,- rastavne letvice sa konektorskim elementima.Glavni razdelnik može biti klasične i modularne konstrukcije. Modu-
larni stalci su izgrađeni od vertikalnih nosača sa horizontalno montiranimpolicama, odnosno nosačima.
2.8.2. 25-delni slog i rastavne letvice predstavljaju završne uredaje me-sne kablovske mreže i treba da omoguCe:
- razdvajanje parica spojnih i p~etplatnič~ vodova.i v?do? ~oji i~uka uređajima u centralI za vršenje kontrolnih merenja 1 pojedmačmhispitivanja u cilju ograničavanja smetnji, .
- zaštitu osoblja i telefonskih postrojenja od štetnog dejstva opasmhnapona i struja.
36 37
SL C.18 RASTAVNA LEIVICA SOX 2
u
38
r-=r to::' ______ ., .
I\- ~ Ll I~. I- -- --... 01
!! ~ ~
f I r ) 1'-o __ ~
I I . \L____ :-~-o .... 0:.\s'"
)
Ijenje. Ukoliko je nosač izgraden od dobrog provodnog materijala možeslužiti kao šina za uzemljenje.
Izolacioni segmenti omoguĆ3vaju smeštaj, držanje i slaganje odgovara-jućcg broja kontaktnih pera. Ovi segmenti omogućavaju i podesno uklju-ćivanje kablovskih parica i ranžiranih žila na odgovarajuće kontaktnepriključke. Na odgovarajućem mestu Ictvice mora postojati oznaka rc-dnog broja parica i smer razbrajanja.
Kontaktna pera su u parovima, po dva pera ćine merni kontakt listrujnom krugu svake parice.
Krajevi pera na koje se prikljućuju kablovske parice prema mreži iATCobrade ni su u vidu procepa za uklještenjc žila ("U" kontakti) spoljnjegprcčnika od 1,1 mm, odnosno prećnika provodnika 0,4 do 0,6 mm, bezskidanja izolacije i lemljenja provod nika.
Krajevi pera na kojima se prikljućuju ranžirni vodovi su takode sa "U"kontaktima za žile spoljnjeg prećnika do 1,4 mm, odnosno prećnikaprovod nika 0,4 do 0,6 mm.
Rastavne letvice treba da imaju mogućnost opremanja rastavnim utika-čima, nosačima prenaponskihodvodnika i umecima za blokiranje kao ida imaju mogućnost postavljanja ispitnih utikača. Prenaponski odvodni cise primenjuju prema odgovarajućim uputstvima o elektrićnom osiguranjutelefonskih vodova u mesnim mrežama.
3. Montažni materijal
3.1. Kablovska masa·Pod kablovskom masom podrazumevaju se mase za nalivanje delova
kablovskog pribora kao i mase za zatapanje kablovskih krajeva.Kablovske mase, prema njihovoj nameni, izraduju se na bazi bitumena
uz dodatak aditiva radi poboljšanja kvaliteta.Kablovske mase su, prema njihovim glavnim osobinama i ciljevima
primene, podeljene u tri vrste i navedene u tabeli T.C.15.Pored navedenih vrsta kablovskih masa, za ispunjavanje prostora izme-
du zaštitne i unutrašnje spojnice kod telefonskih kablova sa aluminijum-skim i čeličnim omotačcm upotrebljava se masa na bazi bitumena sa većimprijanjanjem i plasticitetom, oznake SP. Temperatura nalivanja je 175°C.
Kablovska masa se isporučuje u limenkama 2, 4,5 i 9 kg.
3.2. Nalivajuće smoleNalivajućc dvokomponentne smole se koriste kod montaže kablovskih
glava i kod pravljenja gasonepropustljivih spojnica ili čepova. Osnovnakomponenta je epoksi-smola ili poliuretan, kojoj se dodaje druga tečnakomponenta nazvana očvršćivačem. Kao rezultat mešanja dolazi do he-
39
)
$
,I
Sf
3.4. Izolacione cevi od ozračenog polietilenaOzračeni polietilen upotrebljava se:- za korozionu zaštitu pri montaži kablova sa čeličnim i aluminijumskim
omotačima, .- za zašti.tu ~etalnih delova od korozije,
. - za .zaptIvanJe uvoda k~bla u zgrade radi spreČ3vanja prodiranja vode1štetmh gasova u prostorIJe,
- kod montažnih radova pri uvođenju kablova u kablovske glave ilizavršne nastavke,
- za izolaciju unutrašnjih spojnica kod nastavljanja kablova- za obnavljanje oštećenih omotaČ3 kablova. 'Pri radovima na kablovima i kablovskim postrojenjima ozračeni polie-
tilen se upotrebljava u obliku cevi, slika C.19a Ili manžetni koje se sašinom za spajanje formiraju u cevi.
SL. C.19 CEVI OD OZRAĆENOG POUETILENA
Osnovne dimenzije cevi date su U tabeli T.C.16. Cevi se isporučujuuglavnom Udužinama SO, 100, 15D,350, 500, 700 i 1000 mm.
Osnovne dimenzije manžetni date su u tabeli T.C.17. Naznačcne vred-nos.ti prečl!ika i.ztabele T.C.~7 određuju sen~kon formiranja manžetne uoblIku ceVI, kOja se učvršćuje u tom položaju pomoću šine za spajanje.Manžetn~.se isporučuju u dužinama 250, 500 i 750 mm.
3.5. Pn lZra<!i1;1vodau ~grade mogu se upotrebljav~li uvodne cevi odozr~čenog p~lIetIlcna, ~oje su snabdevene s~ unutrašnje strane čeličnomzaštItno~ spI~alom! slIka c.~0. Na oba kraja c~vi sa unutrašnje stranenanesen Je sloJ zaptIvne plastIčne mase. U tabelI T.C.18 su dati podaci zaizbor odgovarajuće cevi u zavisnosti od prečnika kabla.
3.5. nakePri montažnimradovima na nastavljanju i završavanju kablova koristi
se vcći broj različitih traka i to:-lepljive trake od PVC-a i polietilena. Služe za zašli tu od korozije za
zaptivanje, za izolovanje itd.; ,
- Red. Vrsta Oznaka Boja Thmpera- Primedbabr. mase tura nali-
vanja·1. Normalna masa CKM crna 150°C za punjenje spojnica
na nastavcima armi-ranih kablova, pupi-novanih lonaca,kablovskih razde-lnika itd.
2. Svetla masa ŽKM žuta 135°C za p'u~enje kablo-vskih g ava ilevka završnihnastavaka.
3. Masa zazatapanje BKM bela 120°C za zatapanje kablo-
vskih krajeva .
mijske reakcije između sa~toj.aka,. usled toga s~ pov~~va moć prijanjanja,postojanost prema toplotI, mskoJ temperatun, VOdlltd.
T.C.lS.
• Kod kablova sa izolacijom ili omotačem od PVC-a, PE-a ili sličnog materijala tempera-turu nalivanja odreduje proizvodač.
Način pripreme nalivajuće smole, kao i opseg primene dati su u odgo-varajućim uputstvima proizvođača ove mase.
3.3. za lemljenje omotaČ3 telefonskih kablova upotrebljavaju se sledeći.lemovi:
-lem za meko lemljenje olovnih omotaČ3 - S. Sn 35. Služi za lemljenjeolovnih omotaČ3 i olovnih kablovskih spojnica, kao i olovnih omotaČ3 imeta Inih uvodnica kod različitih kablovskih glava. Isporučuje se u oblikušipke trouglastog profila, "
-lem za meko lemljenje aluminijuma, sastava: 70% Sn 130% Zn. SlUŽIza pripremanje i meta1iziranje (kalaisanje) aluminijumskih omotaČ3. Is-poručuje se Uobliku šipke pravougaonog profila, .
- lem sa kadmijumom, sastava: 19% Cd, 31% Pb, 50% Sn. SlUŽI zalemljenje koaksijalne spoj nice za olovni i aluminijumski omotač. Isporu-čuje se Uobliku šipke okruglog profil~.
Lemovi se isporučuju u šipkama dužine oko .400 mm ...za lemljenje žila kablova na šiljke kablovskih glava, rastavmh letvlca,
kao i za radove na završnim nastavcima koristi se kalajna legura S.Sn 60,koja se isporučuje u obliku žice prečnika 2 mm, koja Ujezgru ima kalafo-
. nijum. Sastav legure je 60% Sn i 40% Pb ..
40 41
)
'-.'ucaCN
caN
oo
•....•
N
VJ VJnn"'0"'0
oo~ NVI o-- --N •....•o VII I
lriO~O Nl(')-O·~N •...•N'NN' N'M~~~~
\ri o oo o 00_•...•N'MN'~N
•....•......\O •...•• OOO\~· ..•.•VI oo oo oo oo 'J>
00000000'".....1'".....10000,-,~~ iJ. OO iJ. iJ.
...• •....•'.iJ N
...•N~\O a
•....•VJ N -
N o ,-..iJ. i.c i.o
""'33 oo
'J> "-"
""'33 VJ
0\ '-'
\000 ~ or)....• ....• \o ooN •.•...
\Ot--C'!,.t"-C'!,.C"!. ~oo .....ci •... ~ t"- o~ c"l c"l •..•..J,. •••••~o .~ (".J :f:~ ? 'I...••.....IJI VI •..•••
0\ '.;JI IN
-----.j 3
3,-,o ooOO"':tClO~:(:"':t\Ocooo •....••...••....• •...•
42
N~N'o~('")....-..c::CI>
"oo-..:;n'~ .....
43
)
Dužina(mm)
700700700
• 700750
za prečnikkablova (mm)
od 8 do 14od 10 do 26od 16 do 38od 26 do 54od 54 do 95
OznakaRed.br.
1. SCU -16/82. SCU - 28/103. SCU - 411164.. SCU - 591265. SCU -106/54
3.6. Ostali materijal
Pri gradenju mesnih kablovskih mreža upotrebljava se i drugi materijal.Primena tog materijala biće regulisana u drugim poglavljima.
T.C.l8
- trake imprcgnisane vazelinom od staklo-tkanine. širine 30-50 mm.Služe prvenstveno za zaštitu od korozije mesta nastavljanja kablova saaluminijumskim i čeličnim omotačcm.
.•.....• ,....... ~ ~~..;.j !'> :- 9 ~ 90 :-J
0000 0000000 000000OO OO OO OO oo OO OO oo OO OO OO \o \o OO OO OO OO
Prilog C.I
OZNAĆAVANJEKABLOVA1. Oznaku kabla sačinjavaju:
- osnovna oznaka,- oznaka konstrukcije jezgra kabla i- dopunske oznake.Osnovna oznaka se sastoji od grupe slovnih i brojčanih simbola. Grupa
slovnih simbola osnovne oznake označava tip kabla, a grupa brojčanihsimbola odreduje neke od osnovnih konstruktivnih osobina kabla.
Oznaka konstrukcije jezgra kabla sadrži broj osnovnih elemenata ukablu (kapacitet), način upredanja (npr. četvorka) i prečnik provodnikakabla (100x4xO,4).
Dopunske ~znake služe da bliže odrede konstruktivno-električne ka-rakteristike i mogu se nalaziti iza osnovne oznake ili iza oznake konstruk-cije jezgra kabla.
2. Osnovne oznake su sledeće:
Prva grupa osnovne oznake, grupa slovnih simbola je sledeĆ3:TK - niskofrekventni pretplatnički kablTD -=. niskofrekventni kabl za mesne mreže i mrežne grupeTZ - niskofrekventni završni kablTI - instalacioni kabl
\O....:J'JlN--O\ONVoO vo
N N~: c;('o ,,~•...•...~
45
-..~,I
)
TC - niskofcekventni kabl za centrale i uredajeTX - koaksijalni kablTF -simetrični visokofrekventni kablTV - visokofrekventni uvodni kab!.Druga grupa osnovne oznake, grupa brojčanih simbola označava vrstu
izolacije, vrstu omotača.za kablove sa vazdušno-papirnom izolacijom ova grupa simbola data je
u tabeli 1. a za kablove sa termoplastičnom izolacijom žila u tabeli 2.
Tabela 1
Podzemni (armirani) kablovisa čeličnom sa čeličnom
trakom iicom
Polietilen polietilenPolietilen polivinilhloridPolictilen polietilen, slojevitiPolivinilhlorid polivinilhloridPolivinilhlorid polietilenPolivinilhlorid polietilen, slojevitiCeli. polietilen polivinilhloridCeli. polietilen polictilen, slojeviti
Zajednička izolacija i omotačpo lietilen/po Iietilenpo livini Ihlo cid/po livin ilhlo cid
3. Simboli dopunske oznake koji služe za od red ivanje zaštite od korozijemetalnog omolača (Iabela I) i vezani za osnovnu oznaku crtom su slcdeći:
P - za ekstrudovani omotač od polietilenaV - za ekstrudovani omOlač od polivinilhlorida.Simboli dopunske oznake koji služe za odredivanje zaštitnih slojeva
podzemnih kablova sa metalnim omotačem i vezani za osnovnu oznakucrtom su sledeći:
S - za višeslojni omot normalne izradeJ - za ojačani višeslojni omotP - za ekstrudovani omotač od polietilenaV - za ekstrudovani omotač od polivinilhloridaL - za sloj bitumcn laka iznad čeličnih traka.4. Kod kablova sa termoplastičnom izolacijom žila iomotačem. simboli
dopunske oznake koji služe za određivanje vrste drugog, spoljnjeg termo-plastičnog omOlača vezani su za osnovnu oznaku crtom i mogu bitisledeći:
P - za eksLrudovani omotač od polieLilenaV - za ekstrudovani omotač od polivinilhlorida.Simboli dopunske oznake koji služe za odredivanje vrste mehaničke
zaštite postavljene kod drugog termoplastičnog omotača, vezani su zaosnovnu oznaku cnom i mogu biti sledeći:
O - omot od pocinkovanih čeličnih žica,T - omot od čeličnih traka,A - omot od aluminijumskih traka.5. Oznaka konsLrukcije jezgra kabla sastoji se od tri grupe brojčanih
simbola povezanih medusobno oznakom "X" i koje označavaju hmjosnovnih elemenata u kablu i način upredanja osnovnih elemenala iprečnik provodnika u kablu.
6. Simboli dopunske oznake koje služe za određivanje specifičnih kon-struktivno-električnih karakteristika kabla nalaze se iza oznake konstruk-cije jezgra kabla i označavaju:
G - grupno použeni kablDM - kabl sa DM četvorkamaF - kabl sa zvezda četvorkama i korišćenjem fantomnih kolaR - kabl sa posebnom vrednošću redukcionog faktoraE - kabl sa ekranomM - specijalnom masom punjeni kablK - kabl sa kalaisanim provo'dnicima.7. za označavanje samonosivih kablova sa termoplastičnom izolacijom
i omotačem koriste se iste oznake, s tim da se simboli dopunske oznake
2026272829
Tabela 2
3040
.Usvojena grupa
brojča~ih simbola
3334394443495459
1016171819
Uvla,čni(ncarmir.kablovi)
OO06070809
Vrsta OmotačaVrsta izolacije
Vrsta omotača
OlovniGlatki aluminijumskilIllasasti aluminijumTalasasti čeIičniPodužni PET/Al
46 47
iza osnovne oznake, kojim se označava vrsta nosivog elementa ne nalazeneposredno uz osnovnu oznaku, ne povezuju se za istu crtom i mogu biti:
C - nosivi element u vidu opleta od pocinkovanih čeličnih žicaU - nosiv4 element u vidu užeta od pocinkovanih čeličnih žica, kabl u
vidu osmiccZ- nosivi element od jedne pocinkovancčcličnežice, kabl u vidu osmiceS - nosivi element od legiranih hakarnih provodnika.Ostale oznake su iste kao i za kahlove sa termoplastičnom izolacijom
žila i omOlaČem.
8. Primeri označavanja
TKOO] 00x4xO,6 G]23tkniskofrekventni pretplatnički kablOOvazdušno-papirna izolacija, olovni omotač, nearmirani kabl100x4- zvezda četvorka, koncentrično použen kabl0,6- prečnik provodnika ~G- grupno-použeni kabl
TDOO - V200x4xO,6TD- niskofrekventni kabl za mesne mreže i mrežne grupe00- vazdušno-papirna izolacija, olovni omotač, nearmirani kablV- zaštitni omotač od polivinilhlorida,40Ox4- 400 zvezda četvorki0,6- prečnik provodnika.
TDlO -JJlOOx4xO,6DMTD- niskofrekventni kabl za mesne mreže i mrežne grupe10- armirani olovni kabl sa 2 čelične trakeJ- ojačani unutrašnji višeslojni omotJ- ojačani spoljašnji višeslojni omotlOx4- I() četvorki0,9- prečnik provodnikaDM- četvorke tipa DM.
TK 39 100 x 4 x 0,4 MTK- niskofrekventni pretplatnički kabl39- polietilenska izolacija žila i slojeviti polietilenski omotač100x4- 100 zvezda četvorki -0,4- prečnik provodnikaM- punjeni kabt.
TK 33 C-P 5 x 4 x 0,6
48
rIII
!TK- niskofrekventni pretplatnički kabl33- polietilenska izolacija žila i polietilenski omotačC- nosivi element u vidu omota od pocinkovanih čeličnih žicaP- spoljnji polietilenski omotač5 x 4- 5 zvezda četvorki0,6- prečnik provod nika.
D. POLAGANJE KABLOVA
l. Pripreme za izvršenje radova
1.1. S obzirom na specifičnost polaganja kablova u mesnim mrežama,obim i značaj radova koje treba izvesti, organizaciji građenja-treba poklo-niti posebnu pažnju, da bi se radovi odvijali po predviđenom planu i uzminimalne ekonomske troškove.
1.2. Broj Osoblja, koje treba angažovati za izvođenje radova, zavisi odpostavljenih rokova za izvršenje radova, prirode terena, primenjene me-hanizacije, atmosferskih uslova, vodoprivrednih, saobraĆ3jnih, energet-skih i drugih uslova.
1.3. Materijal potreban za građenje mesne mreže po datom projektupregleda se i sređuje umesnom slagalištu.
Kablovi odredeni za građenje, raspoređuju se po izvesnom planu, kojiomogućava povremeni pregled, lako izdvajanje doboša i, u slučaju potre-be, vršenje potrebnih merenja na kablovima.
1.4. U cilju snabdevanja gradilišta ispravnim kablovskim dužinama naslagalištu se, po pravilu i prema potrebi, vrše sledeĆ3 ispitivanja:
-spoljnim pregledom ispituje se ispravnost kabla, doboša oplate, stanjei kv~litet krajeva kabla i postojanje atesta,
- kod višežilnih kablova isporučenih sa nadpritiskom, vrši se ispitivanjenepropustljivosti i izmerena vrednost upoređuje se sa vrednošću datom upriloženom atestu,
- ukoliko postoje spoljni znaci oštećenja kabla, potrebno je izvršitiispitivanja i merenja otpora izolacije, proveru prekida žila, proveravanjemeđusobnog dodira i dodira sa metalnim omotačem ili metalnom zašti-tom,
- ako su kablovi isporučeni bez nadpritiska potrebno je izvršiti merenjaotpornosti izolacije.
Neispravne kablovske dužine ne smeju se polagati.1.5. Kablovi se na gradilište, po pravilu, transportuju specijalnim ka-
blovskim prikolicama, koje treba da budu snabdevene posebnim uređaji-ma za lak i bezbedan utovar, istovar i učvršćenje kabla za vreme transpor-
49
ta. Prikolica treba da raspolaže sa odgovarajućom opremom za signaliza-ciju, sigurno kvačenje sa vučnim vozilom i sigurno kočenje, u saglasnostisa saobraćajnim propisima.
Za građenje mesnih mrd.a. koriste se uglavnom prikolice koje su pred-videne za utovar samo jednog dobo~a. Istovremeno, prikolica se možekoristiti i za polaganje kablova u zemlju i pri radovima na uvlačenjukablova u kanalizaciju, pod uslovima da sadrži odgovarajuće uredaje zapodizanje ili spu~tanje doboša na visinu koju diktiraju mesni uslovi. Zatransport kablova mogu se koristiti i teret na vozila snabdevena opremomza bezbedan prevoz doboša sa kablom .. Na gradilište se prevozi on?liko materijala koliko je potrebno za jed-nodnevni rad.2. Polaganje kablova direktno u zemlju
2.1. Opšti uslovi za izbor trase kabla2.1.1. Izbor trase kabla i samo trasiranje pred početak polaganja u
mnogome utiču na kvalitet radova, odnosno kasnije na vek trajanja ka-blova i troškove njihovog održavanja. Zbog toga ovom se problemu moraposvetiti velika pažnja kako prilikom projektovanja, tako i prilikomizvodenja radova ..
2.1.2. Trasa kabla, odredena položaj em krajnjih tačaka koje kabl trebada poveže, mora da ispuni uslov najekonomičnijeg i najcelishodnijegpravca shodno zahtevima projektovanja, građenja i eksploatacije.
2.1.3. Uslovi kpje trase kabla treba da zadovolji su sledeći:_ pravac trase, uzimajući u obzir sadašnj~!aanje i perspektivne urbani-
stičke planove, topografske i geografske uslove, treba da je pravolinijskau cilju obezbedenja najmanjeg obima zemljanih radova i maksimalneprimene mehanizacije,
_ trasu kabla treba birati po trotoarima ulica i površinama koje sunajmanje pretrpane podzemnim objektima i ne podležu rekonstrukcija-ma. Pri kabliranju novih naselja celishodno je vršiti trasiranje i polaganjekablova pre gradenja ulica, pošto su troškovi gradenja TI mreža u tomslučaju znatno niži,
- treba izbegavati polaganje kablova u hemijski agresivnim, močvarnimi nestabilnim zemljištima, ~
_ trasu kabla treba tako odabrati da se ne seče drveće u šumama,parkovima ili drvoredima duž ulica, kao i ukrasno bilje, žive ograde i dr.,
- tras~ kabla treba. da je dovoljno udaljena od trase elektroenergetskihkablova i postrojenja, kao i od drugih podzemnih objekata. Pri približa"vanju, paralelnom vodenju ili ukrštanju trase ka~la sa nadzemnim i pod-
50
·1 III
II
zemnim objektima treba se pridrlavati rastojanja navedenih u tački D.2.2.ovog uputstva.
2.1.4. Na osnovu rezultata navedenih posmatranja izraduju se nacniplanova trase kablova koji ulaze u sastav investicione tehničke dokumen-tacije. Posle dobijanja saglasnosti od organizacija nadležnih za puteve.železnice, gradski saobra6lj, gradska zelenila, gasovod, toplovoq. vodovodi kanalizaciju. elektrodistribuciju i dr., odreduje se definitivna trasa me-renjem pomoću čelične trake i unošenjem podataka u plan. U toku.utvrdivanja trase odreduje se vrsta zemljišta, kao i količina i vrsta meha-ničke zaštite.
Situacija kabla u nacrtima planova trase se izraduje prema planu mestau razmeri 1:500, a ukoliko se tom razmerom ne raspolaže, može se uzetisvaka manja razmera ali nikako manja od 1:1000.
2.1.5. U nedostatku tačnih podataka o vrsti zemljišta i drugim podzem-nim objektima, naročito ako se iskopavanje obavlja primenom specijalnihmašina ili mehanizama, treba napraviti 3-5 uskih poprečnih rovova nasvakih 100 m duž trase kabla ..
2.1.6. Radi utvrdivanja položaja kablova za prenos električne energije,kao i drugih podzemnih objekata, može se koristiti tragač kablova.
2.1.7. Poctaci o svim podzemnim objektima mogu se dobiti u opštinskojgeodetskoj upravi ako imaju ustrojen katastar vodova i podzemnih obje-kata.
2.2. Rastojanje od podzemnih TI kablova do drugih objekata.
2.2.1. Rastojanje izmedu podzemnih TI kablova i drugih podzemnihobjekata'odreduje se sporazumno između zainteresovanih organizacija-vlasnika podzemnih objekata uz koordinaciju sa organizacijama nadle-žnih za ulice, puteve, gradski saobraćaj i dr.
Rastojanja navedena u ovoj tački služe kao minimalna rastojanja odpodzemnih TI kablova do drugih objekata i ne smeju biti prekoračena.
2.2.2. Približavanje i ukrštanje podzemnih telekomunikacionih kablova1elekiroenergetskih kablova i postrojenja.
2.2.2.1.·Zabranjeno je polaganje u isti rov, telekomunikacionih kablovai elektroenergetskih kablova za napone preko 1000 V.
Polaganje u isti rov, niskonaponskih elektroenergetskih kablova zanapone do 1000 Vi telekomunikacionih kablova, reguliše se posebnimtehničkim propisima ..
2.2.2.2. Horizontalna udaljenost najbližeg telekomunikactonog i najbli-žeg elektroenergetskog kabla napona do 10 kV mora da iznosi najmanje50 cm ~a deonici približava nja. Ako se ova udaljenost ne može održati,
51
e:~.•....•c;c..~
.-'oo;>o;>a
~·.5-CI>oc>ucu-
,-III
S2
na tim mestima elektroenergetske kablove treba postaviti u gvozdene cevi,a telckomunikacione !I betonske blokove, odnosno azbestno-cementnc,PVC ili PE cevi, odnosno treba primeniti druge zaštitnc mere sa kojimase saglase zainteresovane strane. za napone preko 250 V prema zemlji,clcktrični kablovi treba da budu uzemljcni na svakoj spojnici deonicepribližavanja.
2.2.2.3. Horizontalna udaljenost najbližeg tclekomunikacionog i najbli-žeg elektrocnergetskog kabla napona preko 10 kV mora da iznosi najma-nje 1m. Ukoliko se ova udaljenost ne može postići treba primeniti zaštitnemere prema prethodnoj tački 2.2.2.2. s tim da uzemljenja elektroenerget-skih kablova budu na spojnicama. Uzemljivač mora da bude udaljen od'telekomunikacionog kabla najmanje 2 m.
2.2.2.4. Ako su telekomunikacioni i elektroenergetski kablovi posta-vljeni u zajedničkom tunelu, oni se, po pravilu, postavljaju na suprotnestrane tunela. U ovom s-lučaju za horizontalnu udaljenost važe tačke2.2.2.2. i2.2.2.3.
Ako se izuzetno elektroenergetski i telekomunikacioni kablovi morajuda postave na istu stranu tunela, vertikalna udaljenost izmedu najbližegtelekomunikacionog i najbližeg elektroenergetskog kabla treba da iznosinajmanje 'SO cm. Thlekomunikacioni kablovi treba da budu' postavljeniispod elektroenergetskih.
Pored toga treba preduzeti i sledeće mere:1) na strani elektroenergetskih kablova obezbediti dobru električnu
provodljivu vezu sa omotačem kabla; .2) uzemljivač uzemljenja omotača elektroenergetskog kabla mora da
bude udaljen od telekomunikacionog kabla najmanje 2 m;3) telekomunikacione kablove postaviti na podlogu koja je loš provOd-
nik struje; .4. elektroenergetske kablove postaviti na podlogu koja je dobar provod-
nik struje.2.2.2.5. Ako se telekomunikacioni i elektroenergetski kablovi ukdtaju,
ugao ukrštanja treba, po pravilu, da bude 90 o, ali ne sme biti manji od 45 o.
U izuzetnim mesnim prilikama on se može smanji~i na 300
, s tim što semora posebno obrazložiti.
Vertikalna udaljenost na mestu ukrštanja izmedu najbližeg telekomu-nikacionog i najbližeg elektroenergetskog kabla mora da iznosi 30 cmza elektroenergetske kablove n~'X)na do 25a V prema zem~ji, a 50 cmza elektroenergetske kablove napona preko 250 V.
Ako se vertikalna pdaljcnost od 50 cm ne može održa ti. kablove namestu ukr~tanja treba postaviti u zaštitnc cevi dužine 2 do 3 m. Iu ovomslučaju vertikalna udaljenost ne sme biti manja od 30 cm. Zaštitne cevi zaelcktrocnergctske kablove treba da budu od dobro provodljivog materi-jala, a za tclekomunikacione kablove od loše provodljivog materijala.
2.2.2.6. Tclekomunikacioni podzemni kablovi treba da budu od stubovaclektroencrgetskih vodova udaljeni najmanje 10 m za I}.azivnenapone do110 kY: 15 m za nazivne napone 220 kY:a 25 m za nazivne napone 380 kV
Ako se zbog mesnih prilika (ulice u naseljima i sl.) ne mogu održati oveudaljenosti. dozvoljava se polaganje tc:eknmunikacionih kablova najma-njc na 1 m od stubova elektroenergctskih vodova napona do 35 kV:
2.2.2.27. Ako su na mestu ukrštanja tclekomunikacioni vodovi položeniu kablu, horizontalna projekcija udaljenosti najbližeg provodnika elek-troenergetskog voda od najbližeg stuba koji nosi telekomunikacionevodove, odnosno od izvoda telekomunikacionog kabla, mora da budenajmanje jednaka visini stuba na mestu ukrštanja elektrQenergetskogkabla, povećanoj za 3,0 m.
2.2.2.8. Ostali sluČ3jevi približavanja ili ukrštanja TT kablova i elektro-energetskih postrojenja koji nisu dati u ovom uputstvu odreduju se spo-razumno izmedu PTT i elektroprivredriih organizacija.
2.2.3. Približavanje i ukrštanje podzemnih telekoinunikacionih kablovasa instalacijama za uskladištenje i transport zapaljivih tečnosti.
Pri približavanju ili ukrštanju kabla sa instalacijama za uskladištenje itransport zapaljivih tečnosti treba se pridržavati rastojanja navedenih utabeli T.D.!.
1) Cevovod kablovske kanalizacije pored mehaničke čvrstoće mora bitiotporan prema dejstvu mineralnih ulja. U opasnom području od 4 mcevovod kablovske kanalizacije prekriva se sa sVih strana betonskomposteljicom debljine oko 10 cm.
Obližnja kablovska okna moraju se ispitati sa mernirn instrumentimaza indikaciju eksplozivnih i drugih Stetnih gasova i isparenja.
Ako se horizontalna udaljenost od 1,5m ne može održati, ovo rastojanjemože biti smanjeno na 0,5 m. U ovom posebnom slučaju, na dužini kraćojod 1,5 m, potrebno je da delovi postrojenja za transport i uskladištenje
S4
zapaljivih tečnosti budu prckrivcni sa betonskom postcljicom debljincoko 10 cm, otpornom na prodiranjc zapaljivih tcčnosti ili isparenja. iliprimeniti mehanički i hemijski otporne cevi.
U ovom slučaju mora biti omogućen pristup TT objektima.2. li ovom slučaju potrebno je sve pojedinačne otvore ccvovoda u
susednim oknima napraviti i gasovodonepropustljivim.~o zavr~enim rad(~vima, a pre puStanja u pogon, potrebno je ispitati u
oVim okl1lma sadrŽJJ eksplozivnih i štetnih gasova.~ tehni~ko.i. dokumentaciji staviti napomenu, da je u tim oknima mo-
?uce skupl)al~J~ eks.plozivnih smeSa. i da se radu može pristupiti tek nakonIzvršenog IspitIvanja sadržaja eksplozivnih i Stetnih gasova.li navedenim kablovskim oknima na jednom nd zidova treba staviti
tablu sa upozorenjem da postoji mogućnost skupljanja eksplozivne gasnesmeše.
3) Ako se udaljenost od 1 m ne može održati. rastojanje može bitIsmanjeno na 0,5 m. U tom slučaju u području od 1 m moraju se delovipostrojenja za zapaljive tečnosti prekriti sa betonskom posteljicom deb-ljine oko 10 cm ili odgovarajućim hemijski i mehanički otpornim cevima.
U izuzetnim slučajevima, umesto navedenog, mogu se TT postrojenjazaštititi sa odgovarajućom betonskom posteljicom.
4) Ako se vertikalna udaljenost od 50 cm ne može održati, potrebno jecevovod za transport zapaljivih tečnosti ili TI objekat zaštititi pomoćumehanički i hemijski otpornih i gasonepropustljivih cevi. Dužina zaštitnihcevi sa obe strane od mesta ukrštanja ne sme biti manja od 1 m.
5) Ako se horizontalna udaljenost od 1,0 m ne možeodržati, potrebnoje tClekomunikacione kablove postaviti u zaštitne cevi. Horizontalnaudaljenost ne sme biti manja od 30 cm ..
6) Ukrštanje telekomunikacionih kablova sa svim vrstama spremištanije dozvoljeno. ,
2.2.4. Približava nje i ukrštanje podzemnih telekomunikacionih kablosasa gasovodima.
Pri približavanju telekomunikacionih kablova i drugih TI objekata sainstalacijama za razvod gasa treba se pridržavati rastojanja navedenih utabeliT.D.2.
55
"~,t
T.D.2
Gasovod srednjeg pritiska 0,5-1 at 0,4 m 2,01) ~
Gasovod niskog pritiska od 0,5 at 0,4 m 1,0 m
1) Ovo rastojanje može biti smanjeno i do .1 ~'. ukoliko je g~sovo~označen odgovarajućim trakama za u~ozorenJ~, Ih pak na nekI drugInačin, koji omogućava tačno određivanje ~oložaJa gasovo~a ..
Pri ukrštanju TI postrojenja sa gasovodlma t~eba se pndržavatI rasto-janja navedenih u tabeli T.D.3. Područje ukrštanJa sa obe strane od mestaukrštanja je:
- od gasovoda visokog pritiska više ?d 16 at 1,5 m- od gasovoda visokog pritiska manje od 16 at 1,0 m- srednjeg i niskog pritiska 0,4 m
TI objekti
T.DA
Horizontalna udaljenost (m)Podze-' Kablo Razde-
mni -vi sa lnkiarmirani polietile-
kabl nskimili PVC
omotačem
Instalacijecentralnoggrejanja
-o1. Cevovodi otvorenog načina građenja 0,5 0,8 0,6
,~2.Cevovodi poluzatvorcnog načinagrađenja 0,3 0,5 0,6
3.Cevovodi zatvorenog načina građenja 0,3 0,5 0,5
Rastojanje od kablova i drugih TI postrojenja do postrojenja za skla-dište i tmnsport zapaljivih, eksplozivnih i štetnih tečnosti, koja nisu dataovim uputstvom određuju se sporezumno sa vlasnicima ovih instalacija iutvrđuju projektom za svaki konkretni slučaj.
Požarne zone i zone opasnosti od eksplozije određuje vlasnik instalacijei cevovoda za transport i skladištenje zapaljivih tečnosti i gasovoda naosnovu propisanih vrednosti datih u važećim propisima ili na osnovuproračuna udaljenosti. o
2.2.5. Približavanje i ukrštanje podzemnih kablova i drugih TI objekatasa instalacijama centralnog grejanja.
Dozvoljeno rastojanje između podzemnih kablova i instalacija central-nog grejanja dato je u tabeli T.DA.
4,Om
Kablovskirazdelnici
0,6m
1,5 m
Podzemni kabl,uključujućii nastavke
Radni pritisak
više od 16 atGasovodi visokog pritiska 1)
manje od 16 at
Gasovodi
Kablove u području ukrštanja treba zaštititi. Dužina zaštite sa obestrane ukrštanja ne sme biti manja od 1 m...
Ukoliko se navedene udaljenosti ne mogu održatI kabl u područJ.uukrštanja treba zaštititi sa čeličnom cevi ili polucevi. Polucev se pos~avlJana betonsku podlogu .. o _ ••
U p~ručju ukrš~anja ne smeju se nalaZItI mesta nastavaka kako nakablovima tako i na gasovodu ..
Najmanja rastojanja kod ukrštanja TI objekata sa instalacijama cen-tralnog grejanja data su u tabeli T.D.5.
Područje ukrštanja je sledeće:- kod otvorenog načina građenjal,5 m- kod poluzatvorenog načina građenjal,5 m- kod zatvorenog načina građenjal,O m
1. Cevovodi otvorenog načina gradenja 0,52. Cevovodi poluzatvorenog načina građenja 0,53. Cevovodi zatvorenog načina građcnja .0,3
Gasovodi
1. Gasovod.visokog pritiska više od 16 at2. Gasovod visokog pritiska manje od 16 at
3. Gasovodi srednjeg i malog pritiska
T.D.3
Podzemni kabl bez nastavaka
0,4 m
0,4 m
0,4m
Cevovodi centralnoggrejanjem)
T.D.5
Vertikalna udaljenost (m)armirani kabl sa kablovi sa termo
metalnim plastičnimomotačem omotačem
0,80,80,8
S6 57
~----~~)--~t'~. -----------U području uk~tanja kablovi se postavljaju; po pra~ilu. u zašti.t~e ce~i.Dužina za~titnih cevi sa obe strane od mesta ukrštanJa ne sme bItI manja
od 1 m.U području uk~tanja ne smeju da se nalaze ~astavci na k~blo~im.a.2.2.6 . .ostali slučajevi približavanja i ukrštanJa telekomumkaclOmh ka-
blova sa ostalim podzemnim ili nadzemnim objektima dati su u tabeliT.D.6.
Ako se navedene udaljenosti ne mogu .održati, navedena rastojanjamogu biti smanjena i do 0,3 m, osim rednog broja 5.
U tom slučaju u sporazumu sa vlasnikom instalacija predl1Zeti mere za~titu TI kablova primenom mtitnih cevi ili drugih zaštitnih meraprema tački D.2.5.
.2.3. Zemlja ni radovi2.3.1. Zemljane radove treba obavljati u skladu sa opštim zahtevima
građevinskih normi i drugih postojećih propisa koji se odnose na ovu vrsturadova.
2.3.2. Izvodačka organizacija obavezna je da obavesti sve zainteresova-ne organizacije koje imaju svoje podzemne objekte u.zoni raskopavanjao početku zemljanih radova. .
2.3.3. Obav~tena organizacija službe no upućuje svog predstavmka namesto gde se radovi izvode radi ukazivanja na položaj, način rukovanja izaštite njihovih objekata.' .
Nedolazak predstavnika obav~tenih organizacija ne oslobada izvoda-čku organizaciju obaveze da preduzima potrebne sigurnosne mere uodnosu na podzemne objekte.
Red. Vrsta podzemnog ilibr .. nadzemnog objekta
Horizontalna Vertikalnaudalje-· udalje-
nost nost(m) (m)
0,6 0,50,5 0,50,50,5
1,20
2.3.4. 1tasiranje prethodi radovima na kopanju rova.Pod trasiranjem se podrazumeva obeležavanje pravca linije na terenu.1tasiranje se uglavnom sastoji iz dve radne operacije:- prenošenje repernih tačaka ose trase sa plana trase kabla na zemljište
(tačke u kojima trasa odstupa od prave linije i osnovnih medutačaka).- utvrdivanje pravolinijskog dela ose trase izmedu repernih tačaka.Prenoš,cn.ie trase sa plana na zemljište gradskih ulica izvodi se, po
pravilu, ~ odnosu na stalne orijentire (regulacione linije, zgrade i sL). Uneizgradenim mestima trasiranje se obavlja pomOĆu geodetskih instrume-nata ..
Utvr~ivanje pravolinijskih delova trase obavlja se pomoću trasirki, ilizatezacW'emkonopca izmedu repernih tačaka u cilju obeležavanja trase.
Prili om trasiranja treba voditi računa o sledcćcm:Kod prelaza kablova preko ulica i puteva ugao prelaza treba da iznosi
90°. koliko to nije moguće prelaz se može iMiti i pod drugim uglom.ali ne anjim od 45 0.
Ko prelaza kablova preko tramvajskih ili železničkih pruga, ugaoprela iznosi 90° i ne sme se smanjivati.
2.3 5. Kopanje rovaR. u koji se polažu podzemni kablovi kopa se kao otvoreni rov.U !slučajevima prelaska trase kabla ispod železničkih i tramvajskih
pruga ili kolovoza važnih saobraĆ3jnica na kojima se saobrataj ne smeometa ti, v~i se bušenje ili probijanje otvora sa naknadnim provlačenjemkab,ta.
Qblik rova može da bude sa vertikalnim i sa kosim zidovima. Rovovi saverltikalnim zidovima kopaju se u zemlji~tima koja nisu podložna osipanjui opronjavanj u.. U rastresitim zemljištima (I i II kategorija) rovovi se kopaju sa kasimZ
r:.lovima sa nagibom od oko 50-65°. Veličina nagiba zavisi od vrste
z mljišta, vlažnosti i vrste opterećcnja koje deluje na ivici rova ..I Dubina rova, po pravilu, iznosi 0.7-1,Om, u zavisnosti odvrstezemljBta.
UJ ravnom i zdravom zemljištu, ispod trotoara i ti. zemljHtima u kojimapodzemna voda povremeno dolazi do ~g nivoa treba kopati rov manjedubine. U neravnom, u rastresitom, unasutomzemJj~tui prekoobradivihpovršina treba kopa ti dublji rov.
Širina rova pri dnu kiod polaganja jednog ili dva kabla zavisi od vrstezemljišta, uslova kopanja i dubine rova, i iznosi 15-25 cm, a za svaki sledećikabl ovu širinu treba poveĆ3ti za još 5 cm..
.,
Pri-medba
T.D.6
0,150,8
od vodovodnih ceviCcvovodi odvodne kanalizacijeOd regulacione linije zgrade u naseljimaod blokova TI kanalizacije i oknaod tramvajskih šina
1.2.3;4.5.
~8
~ -
U tabeli T.0.7. date su vrednosti širine rova pri dnu u zavisnosti oddubine polaganja kablova.'
Širina rova koji se kopa pomoću mašina zavisi od širine noža ovihX'masma.
2.3.6. Skidanje prekrivača trotoara prethodi radovima na kopanju rova.Obično se ulični pokrov skida na 10-15 cm od svake strane rova više negošto iznosi širina proširenog dela rova.
Prilikom kopanja rova u travnjacima i parkovima treba pr.ethodno dase iseče i sačuva busenje sa travom, tako da se po završenorp zatrpavanjumože ponovo da složi na svoje mesto. _
Prilikom kopanja rova u travnjacima i parkovima treba prethodno dase iseče i sačuva busenje sa travom, tako da se po završenom zatrpavanjumože ponovo da složi na svoje mesto ..
Busenje se iseče na 10-15 cm sa svake strane rova više nego što iznosiširina proširenog dela rova.
Kopanje rova se vrši manuelnim ili mehanizovanim putem. U mesnimmrežama uglavnom se koristi manuelno kopanje rova zbog teŠkoĆ3 ukorišćenju mehanizacije.
za kopanje rova koriste se sledeći alati: ašovi, lopate, pijuci i dr. zarazbijanje betonske podloge upotrebljavaju se pneumatski čekići i razli-čiti proboj ci i drugi alati.
Pri kopanju rova zemlja se izbacuje samo na jednu stranu i najmanje 50cm udaljeno od ivice rova .. Kamene kocke, ploče i asfalt izdvajaju sezasebno pored rova u gomile i upotrebljavaju se za obnavljanje podloge.
Širina dna rovaProračunata širina dna rova
u zavisnoti od dubine rovapreko
70 cm 80 cm 90 cm
61
Z:~. jako ras~~esito zemlj~šte .treba ~napred pripremiti odgovarajućukoht:!nu materIpla za razupuanJcda se Izbegne opasnost od odronjavanjazemljišta.
2.3.7. Ako se na trasi rova nalaze unapred predviđene prepreke kao štosu prelazi preko kolovoza, tramvajske ili železničke pruge, približava njesa elektroenergetskim vodovima ili objektima, vodovodima, gasovodima.toplovodima. kanalizacijom, onda se radi osiguranja neprekidnosti u raduvodi računa da iskopavanje rova bude istovremeno završeno na celojdužini pošto se prvo obezbedi rešenje za navedene prepreke.
Svi podzemni objekti koji se prilikom kopanja rova otkriju treba da sena podesan način zaštite od oštećcnja.
Ukoliko se iskop rova obavlja u zoni gde se nalaze i drugi podzemniaktivni objekti, potrebno je na rastojanju od 0,4 m od objekta kopanje.vršiti samo ašovima; nije dozvoljeno da se u ovim slučajevima upotreblja-vaju udarna oruđa. Maksimalna dubina do koje se dozvoljava primenaudarnih oruđa određuje se projektom na osnovu situacije i položajadrugih objekata i saglasnosti zainteresovanih organizacija. Pred početakradova radnici moraju biti obavešteni o položaju i vrsti podzemnog objek-ta, dubini kopanja i merama predostrožnosti i načinu rukovanja.
U slučaju da ipak dođe do oštećenja ma kog podzemnog objekta na trasipotrebno je odmahizvestiti zainteresovanu organizaciju.
Predostrožnosti pri ovim radovima odnose se i na korenje drveća. Uprincipu, korenje ne treba presecati ukoliko postoji mogućnost postavlja-nja kabla u rov i po cenu preduzimanja dopunskih zaštitnih mera.
Nakon polaganja kablova, betonskih blokova ili cevi i zatrpavanja rovado određene visine, potrebno je podzemne objekte zaštititi na isti načinkao što su bili zaštićeni pre raskopavanja rova.
Ukoliko postoji mogućnost pojavljivanja vode u rovu, potrebno jepreduzeti mere za njeno otklanjanje.
2.3.8. Osiguranje iskopanog rova, u cilju sprečavanja saobraćajnih ude-sa, treba da se vrši saglasno saobraĆ3jnim propisi~a. Pri kopanju rova utrotoaru treba na ulazima u zgradu da se podignu prelazni mostovi. Akoiskopani rov ostaje preko· noći rasko pan, postavljaju se na pogodnimmestima svetleći signali za upozorenje. Pri prekopavanju kolovoza posta-vljaju se znaci opreznosti i branici za sprečavanje saobraĆ3ja.
Pri prekopavanju kolovoza sa jakim saobraĆ3jem treba tražiti saglasnostza upućivanje sao1;>raĆ3jadrugom ulicom, ili pak prekopati jednu polovinuulice, postaviti cevi u koje se kasnije uvlače kablovi i zatrpati rov. ~k posle~vog treba pristupiti prekopavanju druge polovine ulice.
, ,,;:;
Ii
I______ L_~_
3540404045
5 više
Tabela T.D.7
3035354045
5 više
3030354045
5 više
cm15 do 25
3035
·4045
5 više
60
1 do 23456
za svaki sledeći kabl
Broj kablova
U slućaju potrebe radovi na prekopavanju kolovoza mogu da se vrše inoću.
U principu. ako postoji mogućnost. treba uvek vršiti probijanje ispodkolovoza.
2.3.9. Na mestima gde treba da se izradi nastava~ na armiranom kabl~rov treba da se proširi, tako da u njemu ima dovoljno prostora za rad pnizradi nastavaka i za smeštaj rezervne du~ine kabla ...
Iskop zcmljišta zavisi od ~rste nastavka I kreće se u slede~lm gramcama:- za nastavkc do 100 panca 1,0 m
3'
- za nastavke preko 100 parica 2,0 m3- za kondenzatorske spoj nice 3,5 m3
- za pupinove lonce i produžnike ~,2 m ..Lomljenje rova ili promena dubine rova zb.og ~o~lIažen~a drugih p~-
zemnih objekata treba da se izvrši blago. uZlmajućl u obzir poluprečmksavijanja kabla .
Dno rova se izravna i očisti od kamenja I drugih matenjala.kojl bi moghda izazovu oštećcnje omotača kabla. ,
Pre polaganja ~bla ~~o rova tr~~a prekriti. posteljic~m od peska ilirastresitom zemljom. Vlsma posteljlce postavljene na dno rova treba daiznosi do 5 cm. U agresivnim zemlj~tima i mestima prenatrpanim ostaci-ma građevinskog materijala treba upotrebljavati pesak.
2.4. Postupak polaganja
2.4.1. Polaganje kablova se vrši na osnovu šeme pol.aganja kabla, kojasadrži osnovne podatke o dužini kablova. mestima izrade nastavka i drugepodatke neophodne za polaganje kablova .•. '.
U zavisnosti od tipa kablova, kablovsk~ duzme, po potrebi. tr~ba takopolagati da se P-kraj nad0v.ezuje ~a K-kraj s~e~eće k~blovske dužme. Akose iz nekih razloga K-kraj nalazI na g~rn~~j stram kalem~, kabl treb~polag.ati od izl~z.ne tač~e smera polaganja, Ih kabl premotat1 da se P-krajnalazI na gornjoj stram. '.
2.4.2. Polaganjc kablova se vrši na temperaturama vazduha vcćlm odDoC. U slučajevima smetnje na kablovima, ili kada neznatni obim radovaomoguĆ3va puštanje u rad velikih TI kapaciteta, ili u slučajevima predvi-đenih projektom, radovi se mogu obavljati i u uslovima kada je tempera-tura vazduha ispod DoC. U ovim slučajevima potrebno je obezbeditiprethodno zagrevanje kablova u toplim prostorijama na temperaturiizmedu 10 i 40°C. .
2.4.3. Polaganje kablova vrši se na više načina, u zavisnosti od opremlje-nosti ekipa za polaganje, mesnih uslova i postojanja različitih prepreka urovu.
62
)
Ako je jedna strana rova potpuno slobodna, bez drvoreda i uporišta. a,u rovu nema nikakvih drugih podzemnih objekata, polaganje kablova u,rov vrši se uz pomoć prikolice za prevoz doboša.
Najpre se odmota nekoliko metara kabla i njegov se kraj položi u rov,zatim se prikolica pokreće duž rova u smeru polaganja kabla, pri čemu seistovremeno odmotava doboš i kabl se uz pomoć nekoliko radnika spuštau rov.
U slučaju da se ne raspolaže naročitim prikolicama, može da se izvršipolaganje kabla na isti način i iz običnog teretnog vozila opremljenogpotrebnom opremom. Brzina kretanja vozila treba da iznosi oko 3km/čas.
2.4.4. Ukoliko put pored rova nije pogodan za kretanje priko1ice ili urovu postoje prepreke ispod kojih se može provući kabl, polaganje kablo-va celishodno je vrši ti vučenjem preko kablovskih koturaljki. uz primenuvučnih mašina. Na dno rova u pravoj liniji postavljaju se kablovskekoturaljke, na rastojanjima koja ne dozvoljavaju savijanje kabla. Nakrivinama se postavljaju koturaljke naročitog oblika ili obične poredanejedna pored druge.
Doboš sa kablom postavlja se na početku rova i odiže se od zemlje tolikoda se može slobodno okretati oko svoje ose. Osa kalema treba da jeupravljena na osu rova.
Ako je kabl dopremljen specijalnom prikolicom, ova se takode posta-vlja na isti način, sa osom doboša upravnom na osu rova.
za vuču kablova koriste se mašine za vuču sa ručnim i motornimpogonom, snabdevene sa dinamometrom da bi se kontrolisalo vučnoopterećenje. Ostali podaci o vučnim mašinama dati su u tački 3.2.4. ovoguputstva.
Vučno uže treba na odgovarajući način spojiti sa krajem kabla. Vučnasposobnost kabla zavisi od vrste armature i ne sme biti prekoračena.
Kablovi sa armaturom od čeličnih žica povlače se tako da se od armaturenapravi vućna omča koja se spoji sa vučnim užetom.
Armatura od čeličnih traka ne može se koristiti kao vučni elemenat.Ukoliko se pri vuči korističarapa, potrebno je sa kraja kabla skinuliarmaturu i sve zaštitne spojeve ispod armature do omotaČ3. Vučna čarapase navlači preko omotača. Pored toga Č3rapa treba da zahvati oko 0,4 mspoljnog zaštitnog sloja sa armaturom, da bi se sprečilo pomeranje zaštitei armature prilikom vuče.
Proračun vučnog opterećenja vrši se prema tački 3.2.6. ovog poglavlja.U sl~<:aj~ ka~a vučno opterećenje nije veliko, kablovska čarapa se može
navlačlu direktno preko armature i spoljašnjeg zaštitnog sloja.
63
------.------------------------------- ••'4'., .•••••-----------------------------------0' I
) ! )
Vučenjc kahla počinje laganim pok~etanje~ vučne mašine, hrzinom ~d3-5 m/min. uz istovremeno okretanJe bubnja sa ka.~lom. Je~an radn:~prati kretanje početka kabla i u slučaju potrebe podIze ga tolIko da kllZlpo valjcima ... oo ••• ,
Ukoliko su krivine oštre, na svakoJ od nJIh treba postavitI po Jednogradnika koji pazi na pravilno kretanje kabla. Dogov~rni.m signali~alIsagla~ava se rad pojedinih grup:}: Po završeny<.~mpovlacenju koturalJkese izvade iz rova, a kabl se malo vIJu~a~~ pOIO~I u rov. :< ••
Pored ma~ina za vuču mogu se konstItI I mašme za provlal:enJe, kOJe sumanjih dimenzija i mogu se.~irektn~ post~vljati u ro~ ... :<
Provlačenje kablova manjIh kapacIteta. l:el~s~odno je vršItI rucno.2.4.5. Na kraćim rastojanjima i na trasI kOja Ima mnogo prepr~ka kabl
se polaže ručno. Doboš sa kablom se p~stavlja kraj rova i odigne Iznad tlada bi se omogućilo nesmetano okretanje kalema. oo •
Kabl se odmotava sa doboša u suprotnom smeru od smera kOJI jeoznačen na spoljnoj strani kalema .
Kabl se nosi duž rova tako što ga radnici, jedan za drugIm, pnh~ataJu Inose rukama savijenim u laktovima za 1800
• Kabl ne sme da se nosI prekoramena ... X' • )(
Nakon odmotavanja cele dužine kabla na opIsam nacm, ovaj se spu~takraj rova a zatim na dno rova ....
Pri razmotavanju i prenosu radmcI treba da b~du ta~~ raspored~m dase kabl ne vuče po zemlji i ne savij a na poluprečmk manjI od ~ozvoIJe~og.Na svim krivinama treba postaviti po jednog do d~a radn.Ika ~a ~I s~,prilikom povlačenja kabla na ovim mestima, obezbedIlo pravIlno saVlJanjekabla ...
P.
Pri odmotavanju kabla doboš treba da se slobodno obrće na OSOVIm. ntome ravnomerno obrtanje doboša obezbeđuje se ručnom vučom, a nevučom kabla. ,
2.4.6. Kabl ne sme da se položi u rov pravolinijski, već pomalo viJugavo,tako da dužina položenog kabla bude veća m~x za 3~ o~.dužine ~ova ...
Ako se u rov postavlja više od dva kabla, om mo.~aju blU po celoj dužImparalelni, bez ukrštanja, sa rastojan)~m između nj.Ih oko 6 cm....
Sve kablovske dužine treba položm sa obostramm preklap~~je~. kraj.e-va od 1-1,5 m u zavisnosti od kapaciteta i vrste kabla, radI IspHIVanja,izrade nastavaka i ostavljanja odredene reze~~ .. '" "
Nakon polaganja, krajeve kablova sa ~1~mm.Ijumski~ I čehčmm om~~tačima treba zaštititi od korozije dovoljmm bItumenskim prema~om Ihslično, ukoliko montaža kabla ne sledi neposredno posle polaganja.
64
2.5. Zaštita podzemnih kablova
2.5.1. Nakon polaganja podzemnih kablova u rov, isti se po praviluzaštićuju.
Kablovi položeni u naseljenim mestima obavezno se zaštićuju.Kablovi položeni između dva naselja koja pripadaju istoj mesnoj mreži
u normalnim uslovima zemljišta gde ne postoji opasnost od oštećenjakabla, ne moraju biti zaštićeni.
Zaštita može biti od mehaničkih oštećenja, kao i za smanj~je hemij-skih, električnih i termičkih uticaja.
Kao direktna zaštita koriste se cevi. polucevi ili pokrivni materijal odpune opeke ili štitnika od PVc.
Vrsta direktne zaštite određuje se projektom.Kao indirektna zaštita koristi se upozoravajuća traka koja se obavezno
postavlja iznad podzemnog kabla.2.5.2. Pokrov treba da prekriva kabl sa obe strane najmanje 5 cm. Ako
se polaže jedan kabl cigle se ređaju po dužoj strani, a ako se polažu 2-3kabla u isti rov Cigle se ređaju popreko, a 4 i više kablova - jedan red ciglipo dužoj strani a jedan popreko. Ukoliko je rastojanje između kablovaveće od 20 cm svaki kabl se pokriva pojedinačno.
Pre postavljanja pokrivnog materijala kabl se prekrije jednim slojemsitno prosejane zemlje ili peska, visine do 10 cm iznad kabla.
Pokrivni materijal ne sme da se postavi direktno na položeni kabl.Širina posteljice ne sme biti manja od širi ne pokrivnog materijala.Pesak treba upotrebljavati u kamenitom terenu i u gradskom zemljištu
bilo koje kategorije, ako je pomešano sa otpacima građevinskih materija-la, šljakom i sl. Veličina zrna peska ne sme biti veća od 2 mm.
2.5.3. Za,štita kablova uvlačenj~m u cevi koristi se u sledećim sluČ3jevi-ma:
- pri ukrštanju trase kabla sa putevima, tramvajskim i železničkimprugama,
- u slučaju prekoračenja dozvoljenog minimalnog odstojanja od kablado određenih stranih objekata,
- pri mogućoj mehaničkoj povredi kabla,- pri približavanju elektroenergetskim vodovima i postrojenjima,- u cilju sprečavanja prelaska lutajućih struja na kabl.
65
2.5.4. Zaštita kablova vrši se polaganjem kablova u betonske blokove,zaštitne če lične, azbestnocementne i termoplastične cevi, a po potrebi učelične ili azbestnocementne polucevi.
ČClične cevi treba, po pravilu, izbegavati. One se upotrebljavaju zazaštitu kabla pri njegovom ukrštanju sa gasovodima visokog pritiska ilipri mogućim čestim mehaničkim povredama kabla.
Pri ukrštanju sa tramvajskim ili železničkim elektrificiranim prugama iu mestima gde je, usled elektroenergetskih postrojenja, moguća pojavalutajućih struja, treba upotrebljavati azbestnocementne cevi premazanesa unutrašnje ili spoljne strane bitumenom, ili cevi od termoplastičnihmasa.
2.5.5. U cilju upozorenja pri zemljanim radovima da se u zemlji nalazitelefonski kabl, na rastojanju 30 do 40 cm iznad kabla duž njegove osepostavlja se zaštitna traka na kojoj je odštampano: "PAŽNJA PTTKAB~'. Ako je položeno više od tri kabla, treba postaviti dve trake i to sasvake strane i na istoj visini.
Primena trake za upozorenje je obavezna nezavisno od vrste primenjenezaštite podzemnih kablova.
2.5.6. Pre popune rova potrebno je obavestiti opštinsku geodetskuupravu radi primera vodova u cilju izrade katastra vodova i podzemnihobjekata.
2.6. Popuna rova
Popunjavanje rova treba vršiti u skladu sa opštim. zahtevima gradevin-skih normi i drugih postojećih propisa koji se odnose na ovu vrstu radova.
Rov se popunjava otkopom tako da se prvo baca rastresito zemljište bezkomada opeka, kamenja, betona i dr.
Rov se popunjava u ravnomernim slojevima, debljine ne više od 20 cm,sa paž1jivim nabijanjem svakog od njih. Ovaj način popune rova važi i zaslučaj mehanizovanog zatrpavanja rova.
za nabijanje otkopa mogu se koristiti ručna i mehanička sredstva.Ispunjavanje rova zemljom koja sadrži organske primese u vidu dubreta.
treseta i dr. ne dozvoljava se. U uslovima kamenitih terena Z;1 popunja-vanje rova potrebno je obezbediti dovoljno zemljišta za prvi sloj visine 20do 30 cm. Preostali deo rova ispunjava se otkopom.
66
2.7. Uvodenje kablova u zgrade
2.7.1. Kod uvodenja kabla u zgrade rov se ravnomerno izdigne premamestu uvoda. Strme uvode podzemnih kablova u zgradu treba izbegavati.
Otvor za uvod kabla u zgradu treba da se postavi iznad nivoa podzemnihvoda i ne treba da se nalazi duboko. Da bi se prostor izmedu cevi i zidamogao popuniti malterom, potrebno jeda otvori budu konusno prošireni.
2.7.2. U otvor se postavljaju zaštitne cevi od čelika ili PVc. Oštre ivicecevi treba zaobliti. Pri postavljanju cevi treba obezbediti mali pad premaspoljašnjem zidu .•
Sa spoljne strane zida ostavlja se dužina cevi oko 40-50 mm, a saunutrašnje 10-20 mm.
Cevi se pričvršćuju u otvoru malterom ili drugim pogodnim materija-lom koji obezbeduje vodo- i gasonepropustljivost spoja. PVC cevi semoraju prethodno sa spoljne strane obraditi da malter prijanja za cev.Vidljive delove čeličnih cevi treba zaštiti od korozije.
Za uvodenje kablova u zgrade mogu se upotrebljavati i uvodne cevi odozračenog polieti~ena koje su snabdevene sa unutrašnje strane čeličnomzaštitnom spiralom, prema tački C.3.5, dajući cevi talasasti oblik. 'Talasastapovršina daje se betonom vodo- i gasonepropustljivi spoj.
2.7.4. Kabl se uvlači u cev tek nakon očvršćivanja maltera.Nakon toga potrebno je obezbediti uvod od prodiranja vode i gasa u
unutrašnje prostorije zgrade, i to na sledeći način.Armirane kablove sa spoljašnjim slojem od kompaund mase treba
obradi,ti tako da se na mestu gde se vrši zaptivanje cevi skinu zaštitnislojevi i armatura kako bi se mogao napraviti vodo- i gasonepropustljivičep.
Kablovi sa ravnim metalnim omotačima i kablovi sa termoplastičnimmasama pol~žu se kroz cevi bez ikakve obrade ..
Ukoliko su upotrebljene 'uvodne cevi od ozračenog polieti1ena, prili-kom zagrevanja krajeva cevi one se skupljaju i čvrsto prijanjaju na pre-thodno očišćene omotače kablova.
2.7.5. Kod zatrpavanja uvodnih kablova treba naročito dobro nabitizemlju. Na 3 metra ispred zgrade kabl se pokriva samo ciglama.
za veCe stambene i poslovne zgrade, po pravilu, radi se privodna'kanalizacija od PVC cevi spolj3Šnjeg prečnika 50 mm i 110 mm u koje se
67
)
postavljaju uvlačni kablovi. Prostor izmedu kablovskc ccvi i kabla kao ikablovske cevi koje nisu iskorišćene moraju biti zaptivene u uvodnomkablovskom oknu i sa unutrašnje stranc zida zgrade. Od mcsta uvoda dokoncentracije instalacionih vodova u zgradi kabl se polaže po zidovimapodruma ili se postavlja u zasebne kanalc u zidu koji su ostavljeni prilikom
zidanja zgrade .
3. Uvlačenje k"blova u kanalizaciju
3.1. Opštc
3.1.1. Kablovska kanalizacija predstavlja mrežu podzemnih cevi odpogodnog materijala, koja služi za razvod i zaštitu kabla. ?n~ omogu~avabrzu i laku zamenu postojećih kablova, jednostavno prošlrenJe kapacItctamreže i opravku kablova u slučaju smetnji, a da se pri ovim radovima neoštećuje spoljna površina ulica i ne ometa saobraćaj.
Kablovsku kanalizaciju sačinjavaju kanalizacione cevi, kablovska okna,
kablovske galerije i kolektori.Kanalizacione cevi se izraduju od betona, mešavine azbestcementa i
termoplastičnih masa.Kroz kablovsku kanalizaciju mogu se provlačiti kablovi sa metalnim i
termoplastičnim omotačima. Izuzetno, u zonama uticaja, gde metalniomotač može bili ošlećen usled dejstva korozije, dozvoljava se uvlačenje .
i armiranih kablova.Izvodni kablovi koji povezuju distributivnu mrežu i unutrašnje izvode
obavezno se polažu u kanalizacione cevi od termoplastičnih masa.3.1.2. Da bi kabl podneo vučno opterećenje bez oštećenja moraju biti
ispunjeni sledeći uslovi:_ na krivinama na trasi mora se održati odredeni minimalni poluprečnik
savijanja, koji zavisi od prečnika kabla i vrste omotača,_ maksimalna dozvoljena vučna sila, zavisna od konstrukcije kabla, ne
sme biti prekoračena.Dozvoljeni poluprečnik savijanja na koji kabl pod ~pterećenjem ne sme
biti savij en iznosi: ._ za kablove sa olovnim i polietilenskim omotačem: - 10 x spoljašnji
. .,' prečnik,
68
- za kablove sa ravnim aluminijumskim omotačem - 20 x spolja~njiprcčnik. a kod kablova sa koaksijalnim parkama najmanji poluprečniksavijanja nc sme biti manji od 2 metra,
- za kablove sa talasastim metalnim omotačima - 7.5 x spoljašnjiprečnik.
3.1.3. Mcsto kabla u kablovskoj kanalizaciji se odreduje projektom...Pr! uvlač~nju kablova ne sme se potpuno iskoristiti kapacitet kanaliza-
CljCI stoga jC potrebno da najmanje jedna cev ostane slobodna za mani-pu.lac~je pri otkla~janj.u. smctnji. Kada su zauzctc sve cevi kanalizacijeoSim jcdnc. treba IzvršIlI lamenu više kablova manjeg kapaciteta jednim~abl~.m vcćcg kapacitcta. ili pak trcba proširiti kapacitet postojeće kana-hzaclJc.
Ak(~ jc u )cdnu cev kanalizacije već uvučen jedan kabl spoljašnjegprečmka veceg od 40 cm, onda nije dozvoljcno da se u istu cev naknadnouvlači još koji kab!.
3.1.4. U cilju smanjcnja broja nastavaka, uvlačenje kablova treba vršitikroz vi~e raspona, ako za to postoje pogodni uslovi.
~o se sa jedn~~ d~boša uvlači kabl kroz više raspona, uvlačenje se, popravIlu, m?ra vršlU u Istom pravcu za slučaj pravolinijske kanalizacije. Odo~og pravila se ~~že odstupiti ako je trasa sa zakrivljenjima ili sa uspo-mma: f! tom .slucaju kabl treba premotati tako da se kraj kabla nalazi nagornjoj stram kalema, a zatim isti uvlačiti od izlazne tačke polaganja.
3.2. Pripremni radovi prc uvlačenja kablova
3.2.1. Pre početka uvlačenja kablova moraju se izvrši ti sve pripreme kojeobezbeduju normalne radne uslove:
- ogradivanje mesta rada i postavljanje saobraćajnih znakova- skidanje poklopca'sa okna, ,- kontrola sadržaja štetnih gasova,- ventilacija,- osvetljenje,- čišćenje okna i odstranjivanje vode,- provera prolaznosti cevi.
3.2.2. Kablovska okna treba provetriti pre početna svakog rada.
U tu svrhu ostavi se otvoren poklopac na oknu u kome će se raditi i nadva susedna okna u trajanju do 30 minuta .
69
J....•
...
:.~,
)
Uvek se mora prethodno 'Proveriti prisustvo štetnih i zapaljivih gasovau oknu, a naročito u gradovima gde postoji gasovod. Prisustvo gasa u oknuse utvn.luje posebnim indikatorima.
Rad u oknima gde se ustanovi prisustvo štetnih ili eksplozivnih gasovaje zabranjen.
Ukoliko postoji mogućnost prodiranja gasa u kanalizaciju tokom rada,preporučuje se čcšća kontrola sadržaja štetnih i eksplozivnih gasova.
za ubrzanu ventilaciju mogu se koristiti ventilatori.Silaženje radnika u okno dozvoljava se samo uz pomoć lestvica.3.2'.3. Radovi koji prethode uvlačenju kabla obuhvataju sledeće pre-
dradnje:- provlačenje pomoćnog užeta,- kontrolu ispravnosti kanalizacionih cevi i čišćenja istih,- provlačenje vučnog užeta i spajanje sa kablovskom Č3rapom, odnosno
vučnom kukom.za provlačenje užeta koriste se:- kablovske motke, koje se izraduju od lakog materijala dužine 1metar,
a koje su na krajevima snabdevene kukama ili navojima za medusobnospajanje, sl. D.1. Ove motke su pogodne za velike raspone izmedu okanai kod zapušenih kanalizacionih cevi. Pri većim rastojanjima;- motke seuvlače sa obe strane, a u sredini raspona se spajaju patent spojnicom,
~."_r:::-•...._._"_.• • "_~~~A!,-.!I-~._~•.-.'!..r~_.-.•_,, • IIi_.~-~"_:.-~.~~_=. ~:o"J"\)
SL. D.1. KABLOVSI\.E MOTKE
- elastične pljosnate če lične trake, ili čelične žice prečnika 5-6 mm,- za kanalizacione cevi od 'termoplastičnih masa za provlačenje užeta
mogu se upotrebljavati pneumatski uredaji. Pritisak komprimiranog vaz-duha u cevima ne sme biti veći.od 1,5 kp/cm2, sl. 0.2.
70
)
SL D.2 PNEUMATSKI UREĐAJ
R~~i pr~veravanja ispravnosti i prolaznosti kanalizacionih cevi i njiho-~og clšć:nJ~'( na ~omoćno uže se vežu, prema potrebi i stanju unutrašnjostikanal~, '(~ehcne cetke, četke za brisanje, čelični valjak dužine oko 30 cm isk~plJacl peska i prljaVŠtine.
'( Ci~~enje unutrašnjosti cevi od termoplastičnih masa pomoću čeličnihcetkl Je zabranjeno ..
Po za:ršenoj k~ntroli i čišćenju cevi, pre nego što se izvuče uže, priveže~e ~'(a nJeg~v kr~J u ~knu, gde je postavljena mašina za vučenje kabla,ce.llcno vucno uze kOJe se provuče kroz cev do okna iznad koga je posta-vlJen doboš sa kablovima .
•za pr?vlaČe~je kablova u već zauzetim cevima upotrebljava se kudeljnouze, čelIčno uze presvučeno PVC-om, ili uže od sintetičkih vlak3 2 4 za I '( . ana .
. . : uv acenJe kablova kroz cevi služi vučna kablovska maši~aMašma m.ože .imati ručni i motornipogon. Mašine sa ručnim o o~om
se upotrebljavaju uglavnom za kablove sa vučnim opterećenje~ ~o 500kp. za ve~ vučna ~pt~r~ćenja primenjuju se mašine sa motornim pogo-nom. Mašme mo~aJu bitI ~nabdevene dinamometrom, koji služi za stalnukontr.olu ~~čne sile. Mašme sa motornim pogonom pored dinamometramoraju blU snabd~vene sa osiguračem, koji ne dozvoljava prekoračen'evučnog opterećenJa kabla. Brzina uvlačenja kreće se od 1 do 10 / .JIzgled vučne mašine je dat na slici 0.3. - - m mm.
71
SL. D.3 MASINA ZA VUĆU
Uvlačenje kablova manjih konstrukcija celishodno je vršiti ručno bezprimene vučnih mašina ..
3.2.5. Uspešno provlačenje kabla u mnogome zavisi od načina spajanjavučnog užeta sa odgovarajućim krajem kabla. Kod uvlačenja kablova kaovučni elementi služe: armatura, omotač i bakarni provodnici.
Vučno uže spaja se sa kablom pr.eko kablovske čarape koja se navlačipreko omotača kabla, ili vučne kuke koja je na poseban način spojena sakrajevima provodnika.
Kablovska čarapa prenosi vučno opterećenje na omotač i jednim man-jim delom na jezgro kabla, što znači da se sposobnost vučnog opterećenjane može u potpunosti iskoristiti. Zbog toga kablovska čarapa se upotre-bljava za provlačenje kablova čiji prečnik ispod omotača iznosi do 30 mm,ili za uvlačenje kablova većih kapaciteta na kraćim uvlačnim deonicama.
Vučnu čarapu treba tako' daleko navući na omotač da izmedu početkakabla i vrha čarape ostane najmanje 10 cm. Kraj čarape se učvrsti za kablpomoću vezne žice, i lepljive trake, slika D.4. Kod uvlačenja kablova utermoplastične cevi kablovska čarapa se obavija lepljivom trakom.
72
i )
SL. D..IIV\BLO\'SKE (',\RA!'E
Da bi isključili opasnost od prekomernog oplerećenja omotača, morajuse preduzeli dodatne mere da bi provodnici u kablu neposredno i ravno-merno učcstvovali u vuči.
Neposredno i ravnomerno prenošenje vučne sile na provodnike možese postići na sledcće načine:
- na početku kabla pomoću nalivajuće smole čvrsto se spoje krajeviprovodnika međusobno i sa omotačem kabla. U nalivajuću smolu sepostavlja vučna omča za spajanje sa vučnim užetom,
- provodnici kabla oslobođeni omotača čvrsto se zahvate menaničkomhvataljkom, slika D.5.
SL. D.S MEHANrĆKA HVATAUKA
. U jezg~o k~bla se nabije ~lin, preko k?~a se savij u provodnici i zatezan-jem spoljašnjeg dela hvataljke, provodmcl se čvrsto obuhvare. Mehaničkahvataljka je snabdevena sa omčom za vuču. Ukoliko je potrebno obezbe-diti gasonepropustljivost ovog spoja, preko spoljašnjeg dela hvataljke iomotača kabla se postavlja cev od ozračenog polietilena. Ovaj način
73
omotača kabla se postavlja cev od ozrač~n~g polie~iI~n~. ?vaj ~ač~nspajanja kraja kabla sa vučnim užetom k~~lstl se u slucaje;lI~1a. uVI~ce~jakablova sa prcčnikom ispod om?ta~a vecIm od 30 mm, kada su uvlacnedužine blizu maksimalno dozvoljcmh. y' . ,. <
3.2.6. Odredivanjc maksimalne uvlačne duzIne kabla vrsI se pomocU"sledcćeg obrasca
A . amax
f.l·G
gde je: . '. 2A - Poprečni presek vučnog elementa (omotača, je;gra, zašute) u ~mama.'\; - maksimalno dozvoljeno specifično vucno opterećenje u
daN/mm2
f.l - koeficijent trenja,G - težina kabla u daN/mm.Poprečni presek se odreduje na sledeći način:- ~ pravodnike:
..._--------~j~-_.,Iiiii!
(5)F=l'G'/-l
Vrednost A . ama.'\; (obr. 1) predstavlja maksimalno vučno opterećenjekoje se ne sme prekoračiti i za različite vrste kablova prema načinuspajanja vučnog u~eta sa kablom dato je u tabeii TD.8.
Kod višežilnih kablova iz razloga sigurnosti vučna opterećenja uzimajuse u odnosu na bakar.
Veličine koeficijenta trenja su sledeće:- za uvlačenje kablova u kanalizaciju sa nepoznatim stanjem unu-
tra$njih zidova cevi 1,0- za uvlačenje kablova u betonske blokove sa minimalnim odstupanjem
od prave linije 0,9- za uvlačenje kablova u čiste, glatke ili bilumenom premazane unu-
trašnje zidove 0,9-0,7- za uvlačenje kablova sa polietilenskim ili PVC omotačem u cevi od
tvrdog polietilena ili PVC-a 0,5-0,3- za .uvlačenje kablova u cevi primenom 'koturaČ3 ili vučom armiranih
kablova preko koturaČ3, 0.3-0,23.2.7. Ako se uvlačenje vrši vučnom Č3rapom treba uzimati pri pra-
računu samo Omotač na koji se navlači Č3rapa. Kablovi sa talasastimomotačem uvlače se ponioću.vučnih kuka.
Kablove sa koaksijalnim paricama treba uvlačiti samo uz pomoć vučnihčarapa.
3.2.8. Vučna sila F za pravi horizomalni deo kanalizacije odroouje sepomoću obrasca:
(2)
(3)
(1)
100
(13O-D)
lmax-= ( km)----
A (prov) = broj pravodnika--;r
- za ravni omotač:A (om) = (D + s) . s . ;r
gde je:d - prečnik pravodnika u mm,D - prečnik jezgra kabla u mm,s - nominalna debljina omotaČ3 u mm.
- za armaturu (od okruglih i pljosnatih žica):A (ar) = braj žica . poprečni presek jedne žice (4)
Veličine dozvoljenih specifičnih vučnih opterećenja su sledeće:b ka s5,OdaN/mm2za a r 2
za nelegirano olovo sO,8 daN/mmza legirano olov~ s 1,1 daN/mm~za aluminijum s3,6 daN/mmza okruglu ipljosnatu žicu S 13,5 daN/~fu~za polietilen ili PVC S 0,5 daN/mm
za trase koje nemajuu pravi horizontalni tok, formula za F ima ne.~todrugačiji, opširniji oblik. U prilogu 1 ovog poglavlja dat je postupak zapraračun vučne sile za kanalizacije koje nemaju pravolinijski i horizon-talni tok.
3.2.9. neba voditi računa o najvećim konstrukcijama kablova koji semogu uvlačiti u kanaIizacione cevi. Ucevi unutrašnjeg prečnika 100 mm,mogu ·se uvlačiti kablovi spoljašnjeg prečnika do 85 mm, dok se u cevi do50 mm mogu uvlačiti kablovi spoljašnjeg prečnika do 38 mm.
U posebnim sluČ3jevima u cevi prečnika 100 mm mogu se uvlačiti ikablovi vcćeg spoljašnjeg p.rečnika od navedenog, ako je unutrašnji
7475
~)
prečnik cevi na svim mestima najm~nje 10 mm vcći od spoljašnjeg prcčni-ka kabla. Mcrenjc unutrašnjeg prečnika,ccvi se vrši posebnim kalibrato-rom, a.uvlačni kablovi moraju biti snabdcveni sa vučnom kukom.
3.3. Uvlačenje kabla
3.3.1. Organizaciji uvlačenja kabla treba pokloniti pažnju da bi se radoviodvijali po predvidenom planu i uz minimalne ekonomske troškove.
Broj angažovanog osoblja zavisi od vremenskog intervala potrebnog zaizvr~enje radova, primenjene mehanizacije, atmosferskih uslova i slično.
3.3.2. Pre samog uvlačenja mora se izvrši ti sledeće.Doboš sa kablom se postavi iznad otvora okna u pravcu uvlačenja kabla
i na onoj strani okna koja leži u pravcu vuče. Ooboš treba da leži horizon-talno na 10 do 20 cm iznad zemlje. Osovina doboša treba da bude upravnana pravac uvlačenja kabla. Kabl treba da ide u okno sa gornje stranedoboša, slika 0.6.
'SL D.6 UVLAĆENJE KABLA
76
)
M~šina ~ vuču se postavlja u smeru vuče. Kod usponske kanalizacijema~~na se postavl~a na nižoj tački, a kod kanalizacije sa zakrivljenjimamasma se postavlj~ tako da se kabl vuče od kraćcg ka dužem odsečkukanalizacije, odnosno kablovi se uvlače sa one strane gde lukovi s malimuglovima leže bliže početnoj tački.
Pošto može doći do oštećenja omotača kablova o oštre ivice okna ikanalizadonih cevi, to se na mestima gde postoji mogućnost oštećenjakabl~ p~s~avljaju specijalni klizni uredaji, koji istovremeno smanjujutrenjc. p.nl1kO~ uvlačenja i sprečavaju savijanjc kabla na suvgc mali ugao.Na shcI 07. je dato nekoliko karakterističnih primera primene ovihuredaja.
SL D.7 KLlZNI UREĐAJI
3:3.3. Uvlačenje kabla u cev počinje laganim pokretanjem mašine,brzmom 3-5 m/min, uz istovremeno okretanje doboša sa kablom. Uza:is~osti od .brz~ne uvlačenja, kabl se u ravnim zavojima upućuje prekokhzmh uredaja u otvor kanalizacije.
Kod kablova sa koaksijalnim paricama brzina uvlačenja ne sme biti vetaod 12 m/min.
77
-'Ii":1. i
-0000000000oono.t')olt')oooogoooo-"'C'<IC'<IMM.&n\Cl'-c;o8~~g•••••••••- N
-/.1
SUKA D.7.
3.3.4. U svakom oknu treba ostaviti dovoljnu dužinu kabla za formiranjekrivine kabla prema dimenzijama okna i za njegovo. postavljanje nakonzole. Pored toga; krajevi kablova koji su uvučeni radi izrade nastavakatreba da se preklapaju na dovoljnoj dužini; da bi mogla da se izvršepotrebna ispitivanja i izrada nastavaka. Približne veli čine preklopa uzavisnosti od kapaciteta kabla date su u tabeli T.D.9.
Ako u loku uvlačenja.dodc do prekomernog povećanja vučnc sile,vibracije užCla i drugih neispravnosli lreba odmah prekinuli sa radom.Ponovo se prislupa radu lek po otklanjanju neispravnosti.
Radi smanjenja trenja kablova o unutrašnju površinu cevi kabl sepremazuje mašću, koja ne sme da sadrži kiseline i alkalije. Pri uvlačenjukablova sa termoplastičnim spoljnjim omotačem, ili uvlačenju u kanali-zacione cevi od termoplastičnih masa, lreba izbegavati upotrebu masti.Za velike uvlačne dužine, gde su vuč.na optercćenja blizu kritičnih, doz-voljava se u manjoj meri premazivanje kablova mašću ili talkom.
78 79
)
Da bi se izbeglo ukr~tanje kablova u kablovskim oknima treba polagatikahlove po vertikalnim redovima odozdo na gore. Kablove treba pokonzolama okna tako rasporediti da otvor za silaženje u okno ostaneslobodan. Razvodni kablovi i kablovi manjeg kapaciteta treba po praviluda zauzimaju gornje kanale. slika 0.8.
Dužina preklopa (cm)
304050607075808590
100110120130
T.D.9.
.-- ....••.
SL. D.S POLOŽAJ KABLOVA U OKNIMA
Kapacitet kabla
lOx425 x435 x450x475x4
100x4150 x 4200x4250 x 4300.x 4400x4500 x 4600x4
( .-
( .oo. oo
I- t - .... ......•
I·· --
-
j
I~I-I':'
cv
..,J...:J..,JC\O);.J1"'"","WWW ~<Q""-Ul:=FD?'·~~.O).o -O O O ul ul O (.11(.11ul O o) .::.
f:,
-.)~(JI(JI""(A)NN~"""" C:-:!c::!~SIt~~~~~o;<:iiCJIU>OOOOOOOCJ1 ;::
<Q.:.o.
'".::>
.... - .c.o:D(7)AW--.QCOU'lOOfDN=~W00000000
c:'o.,
O)..,J...:J<::O)oIO","'" ~oW:=P>!""'FD~:-J :J(.,.(.,.000(.1100 :s•....
/I)
~~~~~~~O; c:_.ac.n..l:llo(,.)O~1'o.) ~0000000 t1i
NO-ti
r..)O..,JO
81
Krajevi kablova se tako polažu po konzolama da se osiguraju odoštećcnja i istovremeno olakša izrada nastavaka. Ukoliko postoji opa-snost oštećenja omotača oštrim ivicama konzola ili kanalizacionih cevi,potre.Q,noje konzole i ulazne cevi obložiti olavnim limom.
3.3.5. Posle uvlačenja kablova koji su bili pod pritiskom potrebno jeizvršiti kontrolu hermetičnosti omotača.
3.3.6. Nakon završenih radova na uvlačenju kablova, u slučajevimanaznaččnih projektom ili predstavnikom PIT organizacije, ~otrebno jeizvršiti zaptivanje prostora izmedu kabla i kablovske cevi da bi se sprečiloprodiranje i širenje vode i gasa. U tu svrhu se koriste čepovi pogodnogob-lika, kao na primer, na slici 0.9.
-"" "••....
SL D 9 ĆEPOVI ZA ZAP.'I1VANJE
Zauzeti i nezauzeti otvori kanalizacionih.cevi koji ulaze u zgradu tele-fonskih centrala moraju biti zaptiveni.
PRILOG D.l.
PRORAĆUN VUĆNE SILE ZA KANALIZACIJU KOJA NEMAPRAVOLlNIJSKI I HORIZONTALNI TOK
Da bi se mogle koristiti najveće moguće uvlačne dužine s jedne strane,a da se pri tome ne prekorače vrednosti vučnih opterećenja kablova sdruge strane, potrebno je izvršiti pro račun vučne sire.
za proračun vučne sile koja će se pojaviti na uvlačnoj deonici koja imama kakav oblik, potrebno je uraditi sledeće: .
- celu uvlačnu dužinu treba podeliti na pojedine delove geometrijskijednobrazne: pravolinijske (horizontalne, sa usponom ili padom), sasavijanjem u vertikalno] i horizontalnoj ravni,
- smer uvlačenja kablova ima dosta veliki uticaj na proračun i zato jepotrebno unapred opredeliti se, odnosno ustanoviti smer uvlačenja,
82
- upotrebljavajući proračunske obrasce za k' .T.O. 1.1.proračun uvek počinje od Prvog od ~k sva I ob~lk trase, tabelauvlačcnja. za okretan e bubn'a . sec a !ra~eodlzabranogsmerakablov~ pOlrebno je pr~dvideti ~o~a~K~~:g;u ~::~~~ 5~rkeđaja kod vuče
- velIčina vučne sile za P . d . ~ k .. p za celu trasu,drugi odsečak trase, rvlO seca trase će blu početna vučna sila za
- na takav način se izračuna' ~ .uzimajući u obzir kao Očetk:atu vucn~slle postupno na svakom odsečkuvanja. Krajnji rezultat ~e dati u~;pn~us~u {eZul.tlat
kPr~thod.no~ izračuna-
uvlačnoj dužini, u nu SI u oJa se Javlja na celoj- pri proračunu vučne sile može d " d ....
uvlačenJa dobije različit rezultat;~ es1l1 ~ se PrI usvojenom pravcuprincipu, treba uzimati u obzir ona' o,nog .~.? se pra~~c promeni. U
U obrascima tabele T.O 1 1 . J s~cr kOJIJCp~godfilJI za uvlačenjc.~i - po~etna. vučna siia ~ds~g{~~:~~~~~ij:I~~~) oznake:e - v~cna sila na kraju odsečka kanalizaciJ'e (daN')'q - tez~~a kabla (daNIm), ,- duzma odsečka (m);
R - polupre~nik sa~ijanja (m),tag? D~.~~;fil koeficijent trenja između kabla i unutrašnjosti cevi, prema
D.~tg:lA~~~~~~~r~~g~f~~ent trenja, dati na slikama D.1.1., D.1.2,
ho~fz~~t~n~1ar~v~~~ona ili pada, odnosno zakrivljenja u vertikalnoj iPrimer proračuna:U kanalizaciju oblika datog na sl' . D 1 8 '.
kapaciteta l000x2xO 4 mm t y. 7 ICI '" potrebno Je uvuć. kablza prvi odsečak) iz~osi 50 ~;I~~r~~u~l:r' d~datn~ v~čna si.la (početnaprekoračuje vrednost vučnog ~ terećen' ~~~u SI U I da II vučna silazračunate vrednosti su date u tabeli T.D.Jl~2. a a, datog u tabeli T.D.8.
. R=10,t=4SoE
SL D.J.8. OBLIK TRASE
83
--------------------- •..--------------------): -j "'}p
oo,O
, /
I
.- I ---
I;
- •...I
! -. -..4':
.- -- .... A-#~
:+:-
~ .;~~~ •~ ;:;~" ~
~ , .~
~ t~
i
II-
I;tjf =sin IX + K cos cl"
:-.,. I- 902() JO 1,0 jO 60 10-----.nC{!Oj'
SL D.!.I. GEOMETRUSKI KOEFICIJENT TRENJA GI
~O
42
0.9
QJ
1,2
01,
T.D.l.l.
51ik~-- -nb;i (-tr.Hc---- Pr-ora~unski ~~ Broj Prilogbr..- ....-..- ...-- -' -
F. re pr avolinij$H.J, laI Ff: Ff -qL Go. ,o.- .-
r "'\ hori7.ontalna
-F
r;~PriAvolinijska,
Fe.=Fi - q LGI Ib 2usponsk), .- '
. •...fi
~Pravolinijska sa Fe= FI:- qLG2 le 3
C;;::~~'-~ padom, ..
CI-
IS Gornje za hrMjcnje5~ usponom u
Fe F,GJ • q R3" 20 ',5luku. u verti kallloj. -Jt .ravni
li -~ .• ---t1-,P Gornjt ZiJkriYIi.'njtsa piJdom u uku
~., Fi G:/~F3GS 20 ~- 6u r~rtjka/nCJj r.wni
F,.p:;l Donje zakrivtjenjesa usponom u luku
Fe=FiG3-qRGS 3a ~f6
1cl v"tikt1/noj r:l.VtV
·>Wj Donje zakrivlje/lje.sa padom u luku Fe ~ Ff G3- qRG, 30 ~ti vertikalnoj ravni
Fi" ,- , - -.p,~
7.akrivljenje u Fe=F;G6,VFt4qR)'G7 , 7~ehorizonti1tnoj ravni
"' , -r, .
8584
I.~,
I
60
-'0 _'0 --.r
'.::: :11:~:: rTi •
, .
,
-.,
.
Ja '0 jO-"-(3 {ti}
SI... D.1.J. GEOME1RUSKI KOEFICUENTTRENJA G3
.~,
•• oo.! ti
oO.
-- -. -. -- - 0_.
2.J
1.J
1.2 ,-- ftv :, ~r.
.J ~ f't1 mr. ~ ':'0.....~::. "=".~ ..•1,0 . ::: .•
o 10 20
2.2
2.1
2.0
1.0
1.8 .-U
"')<.:J1 t6I
t5
-
80
o :::J
JO
--,6~
o "rl o
. q '0
~jff
.
,.
.
-
..61= sin a.-Kcos a
,
1;
•, II
-::--
)
I~;~.........-.,rr:::' '0
.~~:
, ,~f--1- -- - - :ra oo
~~. o'~ ..~.
;ff.'0
t:!!; ..~ ..• -..
,
.
, !I"
06
o,j"
o.b
O)
(lI,
'OJ
8687
- .
.
~\.-... .
~ ,~:.i
-
oo •
s1....
.
,
. ::1.t3...
~:.. ....... ~,
I
10 '0 jJ- /JI')
.)
i
.= .- .
10 ;O
.1- uJ ~ t:~z[2J(sj,JfJ-(t 1(~(e~-COS,fJ)]
I
-0.4
-o,J
- 09I
- 10• O
-02....~JI -0.3I
90
--l...1
~d ·4~ -o..~ ~ J.
o. 2:'J ~~ LI::
:7-~ ..0,1 .:=:
"'.:•..lJ =::.,-m~:.r..1-
o • 0.0
}()
------___ o
~:
.....
__ . 1J
60
- .--
_o
I i---I---t-
7.51- 61," f~'~2 ~')K~ 1(1~fJ·{f-1(2)(1-l:~c.s/J) ]
~ i ~I.
2.0
:tj i
I~ - 0'- o.--t--
~
~--- I-.--- j -
(O !, I I
SL. D.l.4. GEOMETRIJSKI KOEFICIJENT TRENJA G4 SL D.1.5. GEOMETRIJSKI KOEFICUENTTRENJA GS
88 89
91
80
)1./,
a
1
0,2
o.
o.
O,J
q1
• I0- I
~J- ~ir&1 .4".;,
1;2 il,1 G; ::s/nh K;;
I-
O-
• :~r,~
:;. ,,9
1':-•.o,- ' .. ~,
"....... #oo • o •..- I·...:T;. .,.. .··
1• ~"1 o
~" •- 'o
~1
,. ,.~, .;:il ,.- " ~ ~
. · ~;;.
I, o •. o, r ..
, .':, -. ~. ." .
~
r..~
~ - .--" :JI"-
.~ ·,
..
"'II!'
. , i~-· ;:ffi :!:I ii!i
. •
cI
?G0.0
o90,tJO
'o
r
,
I
-i,
60
T1
I
I~J~ ~ •• Lfft'.IJ" }f 'li
I p ~.l,·fi,'''J
I 1/1fll
I' J. ,,'J,'I' 'I. 17
'~{~t'~!-r0
tr:1 T: IJT..!. .11 'r~ J I-:E.L- rr77J 1, i f r,',
'nit 'T7',I( IIIn' '/-!' " 'r I I,! III , .'.;r f rI,.fl.r ' . 'J -;-1
t, fTTT: 1, m
.1.7.'-': !T
I""-/I
, • " I{., I'T
•• , '., -~ II,'d " f I
;1 •• ,',
o{:, . ,',# • ,rr;"
.1 rr. '." ";,y. r ,I • '-7"7:;~~ :7.~', T 7. -J ',' '7 ., '.l.'Z.i. 7-7. ,t, ~T~ -7- ~
)" ~,I'.I : ','. '~"/• ()\,i'1 ji. ,'/.'/ 777,
~? "~.-c' ~1;Y:.'L:L?L7• ~~ I '~ •.) ~'7' '7~:lI,~ ~ ,~.',,; ,'..A'~, 'Ioi'" ,'7·
, 'o T:, }' ~ ,.,/~" .r' J(r- ••• ~ •• I'J" .• ' ;r,.:"
'~'" '''', ",o'~"'o ~rl/,. ~ •.•... ~.' ,'~~': .--......-:f~, I ' .-..-:or )-;:-' ./ ,,, ,~
, , .~;. 'J~'J'- ..,.' ".' ,;>'
)
._md_ .. ~ -----
I'
.
"
'o o
&
,
o
, ,""" •• ~ ~ ••• ~ ••••. e' #" ".'".,-, " ., ~. ,.,.". ,
:.; ,,' 7:" .Ii;";. :ao:;. ~O"-:~· o~
, •••• ,. '.:;001,'"
~
• i''; ,.~ ~~.' o':' .. :;..-" "-·0'1\ ~,.,~• ,," ••••• r-;: .•.•• ' •.••
• :ii; fI
I
.
SL 0.1.6. GroMEI1U1SKl KOEflCUENTTRENJA 06
(d
)
TABELA T.D.1.2.
)
- odredivanje geometrijskog koeficijenta trenja za celu trasu (smerA~F):
667
7.5 . 209=----- 0,426
td.in<1 . dužina
vučna sila
Gm =------
'~
III
Fe( l1a N)
Vrednost gcomet- Firijskog koe- (daN)
ficijenta trenja
OhrazacprcmaTI
Odse- Oblik trasečak
Smer uvl<1čcnia /\--- FA-B Pravolinijski horizonta-
Ini L=50 m la GO=O,3 50 162B-C Zakrivljenje u horizonta
Inoj ravni F-r=20 m, y=90° 4 GG= 1,1 G7=0,49 162 286C-D Pr<1volinijski, horizonta-
Ini L=20 m 1<1 GO=O,3 286 331D-E Zakrivljenje u horizonta-
Inoj ravni R=lO m, y=4So 4 GG= 1,02 G7=0,24 331 419E-F Pravolinijskl, horizonta-
Ini L= 109 m la GO=O,3 419 667Smer uvlačcnia F---A
F-E Pr<1volinijski, horizonta-Ini L= 109 n1 la GO=0,3 50 298
E-D Zakrivljcnje u horizonta-Inoj ravni R = 10 m, y=4So
. 4 G6=1,02G7=0,24 298 377D-C Pravolinijski, horizonta-
Ini L=20 m la (}0=O,3 377 422G-B Zakrivljenjc u horizonta-
Inoj ravni R=20 m, y=90° 4 G6=1,1 G7=0,49 422 734B-A Pravo lin ijsk i, horizonta~
Ini, L=SO m . la GO=O,3 734 846
Navedeni primer pokazuje:- kabl kapaciteta l000x2xO,~ mm može biti uv~čen u kanalizaciju oblika
sa slike 8, a da se ne prekoračr vučno opterećenJc kabla, ( .- ako bi se kabl uvlačio pomoću kablovske čarape, vučno opterecenje
kabla iznosićc 4300~(proračun prema ~brascu.l1 ~~ t~čka D.3.2.6.), štoznači da kabl ne moze da se uvuče u ceVIna ovoJ dUZinI,
- smcr uvlačenja igra značajnu. ulogu pri .~redivanJu ~učn~ sile .. '.U našem primeru, smer A+F JCpogodmJI za uvlacenje posto se Javlja
manja vučna sila ..Ukoliko se na n.ave~enoj trasi nalazi višecev~a. kanal~zacija ist<?goblika,
to proračun vučmh sIla za druge kablove (razlIČIte tezIne) se pOJednosta-vljuje i izvodi na sledeći način:
- vučna sila u pravcu A~F sa kablom težine 8,75 daNim iznosiće:Fe = q . L . Gm = :-:,75 . 2()t) • 0,426 = 7S0daN.
E. IZRADA NASTAVAKA NA KABLOVIMA MESNIH MREŽA
~(?Iaganj.e. kablo.~a ~rši se ka.hlovskim dužin~~~. Spajanje pojedinihduzina u cIlJu dobIjanja neprekIdne kablovske hl1lJe naziva se procesommontaže kablova. Mesto spoja ne sme da prouzrokuje pogoršanje elek-tričnih, mehaničkih i ostalIh osobina kabla.
Montažni radovi se izvode prema planu dinamike izvodenja radova.Spajanje pojedinih kablovskih dužina vrše po pravilu dve ili više kablov-skih ekipa. Pre početka radova kablovske ckipe moraju biti snabdevenesa sledećom dokumentacijom:
- montažnom šemom kablovske linije sa raspodelom kablovskih paricapo izvodima, razdelnicima i dr.,
- šemom sa položaj em pravih, račvastih, kondenzatorskih spojnica,spojnica gde će se vrši ti ukrštanje žila, mesto za postavljanje pupinovanih!o~aca, sa napome~om koje se parke uključuju u !onac, mesto postavljan-Ja Izvoda, razdell1lka, mesto za montažu pneumatskih mernih tačaka igasonepropustIjivih spojnica i dr.,
- plan redosleda radova, provere i ispitivanja kabla u toku montaže.U mesnim mrežama se primenjuju kablovi sa metalnim omotačima i
vazdušno-papirnom izolacijom žila i kablovi sa polietilenskim slojevi timomotačem i sa polietilenskom izolacijom žila. Različitost mate~ijala odkojeg se izraduju omotači kablova uslovljava i različit tehnološki postu-pak izrade nastavaka ..
Nije dozvoljeno nastavljanje kablova sa metalnim omotačima i vaz-du.šno-p~pi~~om izolacijom. žila .sa. nepunjen!m ka~lovima sa polieli/en-sklm sJ0Jevltlm omotačcm I pohetrlenskom IzolacIjom žila, ukoliko ka-blovi nisu pod gasnim pritiskom ..
Pri izradi nastavaka mnogi radovi su zajednički bez obzira na različitostprimenjenih materijala. Zbog toga tehnološki proces nastavljanja će bitidetaljnije objašnjen na primeru nastavljanja kablova sa vazdušno-papir-nom izolacijom i olovnim omotačem.
za nastavljanje kablova mogu se upotrebljavati pribor i materijal kojipo svojim konstruktivnim, tehnološkim i električnim osobinama odgova-raju važećim propisima Z1PTT i JUS.
92 93
---------~~---~F) - I
L.Priprenmi radovi
1.1. Izrada nastavaka na uvlačnim kablovima se vrši u kablovskimoknima.
1.2. Pre početka radova, a za zaštitu prolaznika na ulici i radnika u oknu,oko otvorenog okna treba postaviti zaštitnu ogradu i znacima opreznostiupozoriti prolaznike na opasnost. Ukoliko se ok no nalazi u kolovozu.postavljanje ograde i saobraćajnih znakova se vr~i u skladu sa saobraćaj-nim propisima.
1.3. Kablovska okna treba provctriti pre početka svakog rada. Postupakprovetravanja i kontrola sadržaja štetnih i eksplozivnih gasova dati su !ltački D.3.2.2.
1.4. Silaženje u kablovsko okno dozvoljava se samo uz pomoć lestvica,a nikako stajanjem na kablove, spoj nice, nosače i sl.
Pre početka mQ.ntažnih radova iz kablovskih okana mora se odstranitivoda i prljavština, a unutrašnji zidovi i plafon se osuše od kapljica kon-denzovane vode i vlage. Obavljanje montažnih radova u neočišćenim ivlažnim oknima nije dozvoljeno ..
1.5. Položaj kabla i mesto nastavka u oknu odreduje.se projektom. Dabi se omogućio neometan rad na izradi nastavaka potrebno je krajevekabla postaviti na noga re ili montažni sto. Mesto nastavka i dužinu kablatreba tako odrediti da se posle završnih rad<wa kabl postavi na nosače bezukrštanja sa drugim kablovima, a sam nastavak izmedu konzola.
1.6. za zaštitu otvorenog kabla od atmosferskih padavina i prašine iznadotvora okna se postavlja šator.
Za izradu nastavaka mora se obezbediti električno osvetljenje ili odakumulatora ili od posebnog generatora, a u skladu sa odgovarajućimpropisima HTZ.
Sav alat potreban za izradu nastavaka treba unapred da se pripremi irasporedi na pogodnom mestu u oknu.
za vreme rada zabranjeno je da se u oknu drži ma kakav zapaljivimaterijal.
1.7. Na mestima predvidenim za nastavljanje armiranih kablova rovtreba da bude proširen.
94
.. Mesto nasta~aka udaljava se 300 mm od ose rova na stranu prema poljuIh prema stram gde se nalaze zgrade, slika E.I.
STA"AN.fr>;fEhA V~ /C/SLE.I ['ROSIRE:'III DEO ROVA
Pri proširiv~nju rova ~ot~ebn<? je.obratiti pažnju da se u zemlju položeni~abl ne ?števtI:.Preklopljen~ krajeVI kablova se očiste od zemlje čeličnomcetkom I pazljIvo pregledaju.
Uko1ik? ~ostoji mogućnost prodiranja vode u rov potrebno je preduzetiodgovarajuce mere za odstranjivanje iste iz rova.
Ispod mesta gde će se vršiti nastavljanjekablova treba postaviti prostir-ku od nepromočivog materijala.
Iznad mesta izrade nastavaka, bez obzira na vremenske prilike, postavljase šator.
2. Nastavljunje kablova sa olovnim omotačem
2.1. Pripreme krajeva k~blova
. 2.1.1. Preklopljeni krajevi kablova postave se na noga re ili montažni stoiI zatim se označi sredina nastavka.
Ako se r~d vrši u zimsko vreme potrebno je da se krajevi kahla nepo-sredno pre Izrade nastavka zagreju.
.2.1.2 .. ~ m~ntažnc radove kod izrade nastavaka treba se pridržavatidImenzIja datIh na slikama E.2, E.3, E.4 i to:
- obrada krajeva kabla sa olovnim omotačem i armaturom od čeličnihtraka vrši se prema dimenzijama sa slike E.2 i tabele T.E.I,
Tip spojnice
Tip spoj nice
zaštitna olovna A
TS-12 TOS-12 75TS-20 TOS-20 100TS-30 TOS-30 100TS-40 TOS-40 145TS-50 TOS-50 170TS-60 TOS-60 200TS-70 TOS-70 200TS-80 TOS-80 230
Tip spojnice
I!
. {- r,fi'IFHI ,,,,,
~- ~'(''''''''.J. _,-«,". JLrG.«) •••."'''LA
cSL. E1 OBRADA I-'RAJEVA KABLA SA OLOVNIM OMOTt\('EM I ČELIČNIM TRAKAMA
- obrada krajeva kabla sa olovnim omotačem i armaturom od čeličnihtraka pri izradi račvastih nastavaka vrši se prema dimenzijama sa slike E.3i tabele T.E.2,
- obrada krajeva kabla sa olovnim omotačem i armaturom od pljosnatihčeličnih žica vrši se prema Jimenzijama sa slike E.4 i tabele T.E.3.
SL E..! OBRADA I-'RAJEVA KABLA IZRADA Rt\ČVASTlH NA:>I/\VAfoV\
2.1.3. Obrada krajeva kablova sa olovnim omotačem i armaturom odčeličnih traka vrši se na sledeći način:
Sa obe strane od sredine nastavka na odstojanju C (slikaE.2, tabela E.l)treba namotati omot od impregnirane jute ili lepljlve PVC trake. Dvo-strukim vezom od pocinkovane čelične žice učvrsti se omot za armaturu.
Zatim se pored omota pomoću kablovskog noža odseče ~poljašnjizaštitni sloj u dužini 200-300 mm. Ostatak spoljašnjeg zaštitnog sloja sene skida da se ne bi razmotala čelična armatura.
) TI!
"l:E.l.
Dimenzije (mm)
A B C
70 BO 14095 155 170
110 185 205140 215 2~5180 265 285205 295 315220 325 345240 355 375
T.E.2
Dimenzije (mm)
A B C
75 160 17585 165 175
110 195 . 210155 260 280195 310 330230 360 380
~ .•.'T.E.3.
Dimenzije (mm)
B. C h c
140 160 20 40168 195 20 40207 240 25 50237 275 30 60290 375 30 60323 385 40 80350 395 40 80385 455 50 100
olovna
olovna
TOS-12TOS-20TOS-~OTOS-40TOS-50TOS-60TOS-70TOS-SO
TORS-2(3)-15TORS-2(3)-25TORS-2(3)-35
TORS-3-50TORS-3-65TORS-3-80
TS-12TS-20TS-30TS-40TS-50TS-60TS-70TS-SO
zaštitna
zaš ti tna
TRS-15TRS-25TRS-35TRS-50TRS-65TRS-80
9697
Od omota prema kraju kahla treba očistiti armaturu u dužini oko]()() ,mm. Laganim zagrevanjem pomoću let lampe očiste se trake od slojahitumena. Zatim ovako očišćena armatura još jednom se dobro očistipomoću čelične četke i trouglaste turpije u dužini od oko 20 mm od omotaprema kraju kabla. Ukoliko se vidi i donja če lična traka nju takode trebaočistiti na isti način.
Očišćeno mesto se kalajiše kalajem sa kalafonijumom. Pri ovom sedozvoljava primena let paste u manjoj količini.
2.1.4. Na udaljenosti oko 10 mm od ivice omota na čeličnu traku sezalemi bakarno kalajisano uže i to na sledeći način. Na jednom kraju užese rasprede u dve polovine dužine oko 150 mm. Svaka polovina se omotaoko čeličnih traka, i to jedna u desnom, a druga u levom smeru. Krajeviobe polovine užeta se provizorno zaleme za glavno uže. Lemljenje užetase vrši kalajem sa kalafonijumom po celom obimu čeličnih traka pomoćulemila. Zatim se skine provizorno lemljenje, a slobodni krajevi užeta seodseku. Isto se uradi i na drugom kraju kabla.
2.1.5. Na rastojanju B od naznačene sredine nastavka zareže se spoljnačelična traka na nešto više od pola debljine pomoću trouglaste turpije.Zatim se ova traka odlomi pomoću klješta. Odlamanje počinje na mestugde ivica čelične trake zaklapa oštč!r ugao sa urezanom brazdom odturpije ..
Sada se čclična traka zajedno sa zaštitnim spoljašnjim slojem razmotado kraja. Na isti način se ukloni i donja čelična traka. Treba pazitt da sekod zasecanja turpijom ne prestružu potpuno trake da bi se sprečiloeventualno oštećenje metalnog omotača.
Juta unutrašnjegzaštitnog sloja odseče se pomoću sečica i omota. Zatimse rukom skinu preostale trake unutrašnjeg zaštitnog sloja. Sloj bitumen-ske prevlake preko olovnog omotača očisti se krpom natopljenom petro-leumom, uz prethodno zagrevanje bitumenskog sloja.
Upotreba benzina za ove radove nije dozvoljena.
2.1.6. Ako su kablovi armirani sa čeličnim žicama pri obradi krajevakabla treba se pridržava ti rastojanja datih na slici E.4.
98
c)
ILL
l.Zevt i ta?.Ar~nturo oJ čell~n1h lica
C .J?i .Olllot:al!, lj.JI·~.r:I·O
SL E.4. DIMENWE ZA OBRADU KABLOVA SA OLOVNIM OMOTACEM I ČELIČNIM ZIC'AMA
Posle skidanja spoljnjeg zaštitnog sloja, čelične pocinkovane žice vežuse žicom.za kabl, zatim se očiste čeHčnom četkom i na rastojanju b sezalemi bakarno u'žesa svim žicama armature. za tim se skine preostali deozaštitnih slojeva do kraja kabla." Žice za armiranje se u blagom lukusavijaju unazad, čvrsto se vežu lepljivom trakom i na dužini c se skrate.
2.1.7. Unutrašnji i spolj3.Šnji zaštitni slojevi kod kablova mogu biti i odlermoplastičnih masa u vidu ekstrudovanog omotača od poHetilena iliPVC-a. Ovi omotači se skidaju pomoću kablovskog noža, prvo kružnim,a zatim uzdužnim zasecanjem. Omotač se zatim otvori i odstrani.
2.1.8. Dalja obrada krajeva kabla sa olovnim omotačem u cilju izradenastavaka je ista za armirane i za uvlačne kablove.
Pre odseca nja olovnog omotača potrebno je omotač na mestu gde će sekasnijevršiti lemljenje spojnice pažljivo očistiti čeličnom četkom ikablov-skim nožem i kalajisati kalajem sa kalofonijumom. Ostatak kalofonijumanakon kalajisanja treba odstrani ti.
Nakon toga potrebno je proveriti hermetičnost olovnog omotača na tajnačin što se manometrom preko ugradenog pneumatskog ventila izmerivrednost nadpritiska gasa.
2.1.9. Na odstojanju A sa slike E.2. tabela E.l zaseče se olovni omotačpomoću noža na 213 debljine po celom obimu. Počev od kraja kabla usmeru kružnog zaseka treba useći jednu traku olovnog omotača širine
9t•
5-10 mm duž osovine kabla. Posle toga omotač se odvoji od kablovskogjezgra i skine sve do kružnog zaseka ..
Kod kablova manjeg kapaciteta dovoljno je da se kabl zaseče po obimui lagano savija dok se olovni omotač na mestu zaseka ne odvoji, zatim seizvuče preostali deo olovnog omotača.
Neravnine na kružnom zascku pažljivo sastrugati nožem.Neposredno porcd skinutog olovnog omotača slobodni kr~j k~blo~skog
jczgra sc veže platnenom trakom. Nakon toga treba skmutl popsnu
izolaciju. o, ..Kod ovih radova nc sme doći do oštećenja izolacljc bakar01h provOd01-
ka.2.1.10. Ukoliko se pri izradi nastavaka upotrebljavaju dvo-i trodelne
spojnice, onda sc cilindrični deo i konusi moor~ju navuć~~ ~rc poče~kavezivanja provod nika. Da bi se sprečilo prljanje unutrasnjc površmecilindra spoj nice od strane impregnirane jute, kabl se prethodno omota
papirom. oo·.2.1.11. Otvoreno jezgro kabla u blagom luku presavlje se unazad, sloJ
po sloj, počev od spoljašnjeg prema unutrašnje~ .. ' .Da ne bi došlo do mcšanja četvorki između slojeva svaki sloJ se povezuje
sa trakom ili koncem.Svaki sloj se zatim zasebno učvrsti za omotač.Ako je upotrebljen kabl sa grupnim použ-avanjem, svaka grupa se
izdvaja zasebno, podvezuje i u blagom luku se presavija unazad.
2.2. Zaštita pri radu od opasnih napona
2.2.1. za zaštitu osoblja od opasnosti i izbegavanja velikih napona kojinastaju zbog uticaja elektroenergetskih postrojenja, pre početka radovana nastavljanju kablova, potrebno je između dolazećcg i odlazećeg kablapreko mesta spoja ostvariti galvansku vezu ....
2.2.2. Zaštita će biti efikasna samo u slučaju ako su armatura kabla I
kablovski omotač na početnoj i završnoj tački kablovske trase dobrouzemljeni. Kod gradnje kablovskih linija, pre početka montažnih radova,kablovski omotač odnosno armatura se uzemljujc na početku t.rase uglavnom razdelniku, odnosno linijskom u kablovskom razdelniku ..
100
2.~.3'oo~od kablova u !:onama mogućih uticaja potrebno je armaturepre~p~)J1l1 pomoću kalaJlsanog užeta, a olovni omotač sa svake straneSpOjl~1 sa armaturom pomoću bakarnih provodnika uzetih iz samog kahla.UkolIko su primenjen i uvlačni kablovi, potrebno je prespojiti'olovncomotače. C?V~ galvanska veza ostaje dok se bakarno uže ne zakmi zaolovnu SpOj01CU.Ove radove je potrcbno izvršiti pre početka montažnihradova.
2.3. Spajanje provodnika
. 2J1. U cilju pojednostavljenja montažnih radova, radova na održavan-JU t obe~bedenJa potrebnog slabljenja preslušavanja između elemenataupredanja, spajanje provodnika treba vršiti određenim redom:" - veziv~nje provodnik~ mora da se izvrši redom, tako da se svakacetvork~ jcdn?g ka~la vcze na .odgova raj '!ĆU četvorku drugog kabla bezukrš~anja panca, a Ib provodmka unutar jedne parke;. - IStO.tako potr~bno je održavati neprekidnost i drugih elemenata
upredanja, kao.: slojeva, sektora, osnovnih i glavnih grupa i dr.;- kod r~čvastlh nastav:a~a, po m~gućstvu, potrebno je osnovne elemente
upredanj3 kablova velikih kapaciteta spaja ti sa osnovnim elementimaupredanja kablova manjih kapaciteta.
2.~.2: I;lementi upredanja u kablu označeni su tako da pojednostavljujumontazne radove .. Obe.1.ežavanje elemenata pretplatničkih kablova sa vazdušnopapirnomIzo~aclj~!fi vrŠIse pr~te~ovima, izuzev žite a. Kod početne četvorke svakogsloja a.-zIla prve pance je crvene boje.
Radi obeležavanja ži1a spojnih kablova na spoljnoj površini papirnetrake. nanesene su uzdužne linije.
Početna čctvorka svakog sloja obeležena je crvenom bojom za zvezdačetvorke.
2.3.3. Ako su kablovi s~ vazduš~o-papi~nom izolacijom grupno pou7.enionda sy sv~ grupe obelezene brojevima I u rad se uvek uzima prvi sektorsa.broJem jedan, pa zatim redom ostali.
2.3.4. Vezivanje provodnika počinje od početne četvorkc koja se nalaziu prvom sl.oju u sredini kabla, ili od početne četvorke prve osnovne grupe." Da ne bI došlo d~ u.k!štanja provod.nika pri vezivanju treba da početnecetvorke svakog sloja Ih grupe oba kraja kabla budu jedne naspram drugihU~o.l.i~o je P!ili~om polaganja kabla ova naspramnost poremećena, treb~paZljIVIm UVIjanjemkabla doterati položaj četvorki u kablu.
2.3.5. Razbrajanje i vezivanje četvorki vrši se u smeru kretanja kazaljkena satu kada se posmatrapres~k kabla u pravcu izvoda, i u obrnutomsme~~ kad~ se posmatra prese.k J~zgra u pr~vcu. centrale.
Pn Izrad~ nas~~vaka n~ spOljnjIm kablovima Izmedu dve centrale istogranga ~~ohko. nIje ?beleze':la ~etvorka.za smer, jedna od centrala se usvajakao onjentaclOna I razbrajanje se vrŠI u smeru kazaljke na satu kada se
101
'1).
posmatra jezgro u pravcu te centrale. Ukoliko centrale nisu istog ranga.razhrajanje se vrši kao kod nastavljanja kahlova od centrale prema izvo-dima ..
2.3.6. Nastavljanje provodnika se vrši ili vezivanjem ži1a (uvnanjem) uzprethodno skidanje izolacije. ili direktno pomoću konektora, bez skidanjaizolacije. Kod vezivanja provodnika neizolovano me.'.;to na nastavku seprekriva sa izolirajućom cevčicom. a oheležavanjc pojedinih elemenatauprcdanja se vrši grupnim prstenovima. Cevčice i prstenovi pre početkanas~avljanja t~ba da se dobro prosuše ukoliko načinom pakovanja nisuzaštićcni od vlage.
2.3.7. Spajanje provodnika izolovanih papirom metodom uvrtanja vršise na sledeći način.
Na svaku četvorku oba kraja kabla navlači se po jedan grupni prsten, ana svaku,žilu jednog od krajeva kabla izolaciona cevčica.
Ukoliko su čctvorke kabla ohavijene koncem, primena grupnih prste-nova nije obavezna, ali se četvorke moraju podvezivati posle izvršenognastavljanja žila i navlačenja izolacionih cevčica.
2.3.8. Žile se najpre upredu zajedno sa izolacijom dva do tri puta, slikaE.5. Zatim se izolacija iznad tačke upredanja skine, pa se ovi provodniciuvrnu na dužini oko 35 mm. Pošto se ispitivanjem utvrdi da nije došlo dopogrcšnog vezivanja, upredeni provodnici se skrate na oko 30 mm. Uvrnu-ti krajevi se rukom saviju u pravcu suprotnom od položaja cevčice. Zatimse preko spoja navuče izolirajuća cevčica.-.
Ovaj način nastavljanja primenjuje se za kablove mesnih mreža savazdušno-papirnom izolacijom, prečnika provodnika do 0,8 mm. ako senastavljaju provodnici istog prečnika.
2.3.9. Ukoliko dode do promene prečnika provodnika u samom nastav-ku, npr. 0,4 i 0,6 mm, 0,4 i 0,8 mm, -0,6 i 0,8 mm, vrh upredenih provodnikana dužini oko 10 mm se zalemi. Na mesto spoja se isto tako navlačiizolirajuća cevčica.
2.3.10. Nastavljanje provod nika spojnih kablova se vrši uvijanjem pro-vodnika sa lemljenjem vrha na dužini od 10 mm.
2.3.11. Posle završenog nastavljanja žila jedne četvorke na obe strane senavlače grupni prstenovi. za ravnomernu izradu spoljnih mesta izolacio-ne cevčice i grupni prstenovi se rasporeduju uokolo u redove u odnosu naosu jezgra kabla. Broj redova zaviSIod kapaciteta kabla. Na slici E.6 je datraspored cevčica i prstenova prilikom izrade nastavaka, a iz tabele T.E.4bira se broj redova za odgovarajući kapacitet kabla.
102
r-~:rT'-'=~/~5rt:. -.> .
r,/ ~~ - ;'-:-:'- ~.---;::.L -~ ~"," --l
\
:::::::>--' •• ~ -" ,~.... ~ . ...,
~- __L~~__ o __ '0_- 'J -
t:::=~ =r;.:-<::::::::::::•. =----
ti-~- :::'::::~~:::j ~
SL E.5 NASTAVUANJE PROVODNIKA UVI{fANJEM
SL E.6 RASPORED CEVĆICA I GRUPNIH PRSTENOVA
1š CEVĆICA
2 š GRUPNI PRSTEN
103
2.4. Ispitivanje kablovskih provodnika
U cilju pravilne izrade nastavaka i kontrole izvršenih radova potrebnoje pre i u toku radova na spajanju provodnika izvršiti ispitivanje isprav-nosti montažnih radova.
2.3.12. Nastavljanje provodnika izolovanih p'ap~rom po~oću ~o~ektorase vrši na isti načm kao i nastavljanje provodmka lzolovamh pohetIlenom,prema tački E.5.3.3 ...
2.3.13. Kod spojnih kablova i .dužih pretplatmčklh v~dova mora seizvršiti simetriranje u cilju svodenja vrednos~1 preslušavanja n~ odredenunormu. Simetriranje se ostvaruje izjednače njem sprega pom.ocu kond~n:zatora ili pomoću ukrštanja. U mesnim m~ežama ug~~vnom. se. kOf1SUsimetriranje pomoću ukrštanja. Izje~načenje se p(~stIze's~ajanjem ra:z1ičitih četvorki u okviru jednog slop na osnovu Izmeremh vrednostIkapacitivnih sprega. ' . _: ..
Sačinjenu šemu ukrštanja provodmka po.trebno je ostavIti u samomnastavku.
2.3.14. Ako se predvida izvestan broj parica u kablu da ostane kaorezerva, krajeve ži1a j.e potrebno na pogodan način izolov~t~ ....
2.3.15. U jezgru kabla ispod omotača I?ogu se nalaz~t.l. razm goh 1izolovani provodnici ili metalne trake u ve~1 sa omotačem Ih .Izolov.a.neo~njega. Ne ulazeći u namenu ovih provod.mka, tr~ka, ekrana I sl. pn l~rad~natavaka mora se voditi računa o stanju drugIh elemenata u fabnčkojdužini, t~ nastavak uraditi tako da se ne razlikuje od samog kabla, tj. dase što je moguće bolje održi kontinuitet kabla.
Za kablovc kapaciteta do
25x450x 4
100x4150 x 4200 x 4300 x 4400x4500 x 46OOx4
T.E.4.
Broj redova
234456678
----r'III
.. ~'I
Preporučuje se da se ispitivanje vrši od glavnog, odnosno linijskog ilikablovskog razdclnika prema kr<iju kabla postupno sa postavljanjemspojnka.
Kaolovske parke se ispituju na neprekidnost provod nika. dodir izmedužila u parici, dodir izmedu žila u četvorki i u ostalim parica ma, dodir sametalnim omotačem i preslušavanje izmedu parica.
Za ispitivanje se može koristiti pogodni instrument za ispitivanje ka-blovskih žila.
Principijelne šeme ispitivanja kablovskih žila date su na slici E.7. Uraz~elniku. se ži~e spoje sa.~emljom. Ispitiv~nje nepre~i~nosti provodnikavršI se ~()~1fom I.spltn~)g Šiljk.aredom po sVim provodmclma prema načinurazorajanja. IspitIvanje dodira prema olovnom omOlaču i svim ostalimprovodni~ima vrši se tako da se sa žila koje se ispituju skine kratka vezau razdelmku. '
f:\k~ S~ pri ispitiv~nju ~e m?že ko~~stiti raz~~l~ik potrebno je sa krajevapOjedm~h pr~)Vodmka skmutI IzolacIJu na dUZinIoko 15 mm i medusobnopovezatI golim provodnikom. Kraj ovog provodnika veže se na metalniomotač.
Pri ispitivanju kablova sa nemetalnim omotačem sva ispitivanja se vršena isti način, s tim da se umesto metalnog omotača kao povratni provodnikkoristi podužna metal na zaštita.
Ispitivanje ispravnosti montažnih radova može da se vrši i drugiminstrumentima, kao naprimer mernim ispitnim automatom i sl. '-
2.5. Sušcnje natavakaDa oi se zadovoljili tehnički propisi u pogledu clcktričnih veličina u
kablu iz svakog nastavka pre zatvaranja sa spojnicom mora da se odstranivlaga. Količina upijene vlage zavisi od toga koliko je dugo kaol biootvoren, pri kakvom se vremenu izraduje nastavak i od vrste izolacijeprovodnika.
za odstranjivanje vlage koriste se dva načina:
- sušenje nastavka toplim vazduhom,- upijanje vlage iz nastavka pomoću sredstava za upijanje vlage.
Ukoliko izrada nastavka zahteva više od osam sati u uslovima normalnevlažnosti, ili više od 3 sata u uslovima poveĆ3ne vlažnosti, potrebno jeizvršiti sušenje nastavka. Da bi sušenje bilo raVnomerno oko nastavka se
104 105
)
postavlja polucilindrični lim. Plamen let lampe ne sme nikad da se usmeridirektno u pravcu nastavka. Sušenje treba da otpočne od metalnog omo-tata ka sredini nastavka. Kod ovako radenih nastavaka nakon završenoglemljenja spojnica ~ora da se izvrši kontrola otpora izolacije.
0----------00----------0
~===x==[6.
o.
2.6. Nastavljanje olovnih omotača (izraqa pravih nastavaka)
2.6.1. za nastavljanje olovnih omotaCa upotrebljavaju se olovne spoj-nice sledećih tipova:
- olovna spoJnica prava, jednndelna, uzdužnn razrezana,- olovna spoJnica prava i dvo-trodelna izraduje se iz dva konusna dela,
odnosno dva konusna i jednog cilindričnog dela.Služi za nastavljanjekablova koji se održavaju pod gasnim pritiskom većim od 0,5 bara.
Spojnice se isporučuju različitih dimenzija u zavisnosti od hroja iprečnika provodnika. U tabeli T.C.9 i T.C.1O su dati podaci za izborodgovarajućeg tipaspojnica.
Ukoliko se natavljaju armirani kablovi preko olovne spoj nice se posta-vlja odgovarajuĆ3 zaštitna spojnica. Prostor izmedu unutmnje i zaštitnespojnice ispunjava se kablovskom masom.
Višedelne spojnice se navlače na krajeve kabla odmah posle izvdeneobrade krajeva kabla, a jednodelne posle sušenja, ulaganja sredstava zaupijanje vlage i obavijanja nastavaka.
2.6.2. Ivice spojnice i površine koje se leme treba da se prvo očiste i zatimkalajišu kalajem sa kalofonijumom.
Ostaci kalofonijuma se odstrane.Eventualna mehanička oštećenja na spojnicama nastala pri transponu
treba pažljivo popraviti na licu mesta .•Olovnu spoj nicu treba pre lemljenja zagrejati toplim vazduhom da se
odstrani eventualna vlaga koja se nalazi na unutrašnjim povrSinamaspojnice.
2.6.3. Olovna spojnica postavlja se simetrično u odnosu na nastavak, tj.treba da zahvata sa obe strane jednake dužine kablova i da nastavljeniprovodnici leže simetrično u sredini zapremine spojnice.
Grlić spojnice treba pažljivim prikucavanjem svesti na prečnik kabla.Ukoliko Je razlika izmedu prečnika olovnog omotaCa kabla i grliĆ3 s{>Oj-nice veĆ3 od 5 mm, na omotač treba naneti nanos kalajne legure, ih naomotač namotati traku od olovnog lima.
U svim ostalim sluCajevima nastavak ne treba naročito da se os~i akose u spoj no mesto postavlja sredstvo za upijanje vlage i lemljenje spojnicase vrši prema tačkl E.8.1.6. ovog uputstva. Količina sredstava za upiJanjevlage koja se ostavlja u nastavak zavisi od kapaciteta kabla i za svakIh50-70 parica dovoljna je količina od 10 gr sredstava za upijanje vlage.
Sredstvo za upijanje vlage se pakuje u vrcćicama od 10. 25 i 50 groSkidanje 7.aštitnog omotaCa sa vrećice treba da se izvrši neposredno preulaganja sredstava 7..3upijanje vlage u nastavak. Vrećice se labavo vezujuuzanom trakom za nastavak.
Po izvr~enom sušenju ili postavljanju sredstava za upija nje vlage ceonastavak se obavije platnenom trakom sa preklapanjem zahvatajući i 5-10mm metalnog omotaCa sa obe strane.
oOO
.-
SL. E 71SPfI'IVANJB KABLOVSKIH ŽlLA
oOO--
o O
~
...~
..• ,
O OO O
106 l07
2.6.4. Kod uzdužno rasečenih spojnica prvo se leme uzdužni šavovipočev od vratića spojnice prema sredini. Na sredini spoj nice ostavi sejedan otvor dužine oko 20 mm za izlazak kondcnzovane vlage iz nastavka.Zatim se lemi vratić spoj nice sa olovnim omotačem. Na kraju se zatvaraostavljeni otvor u sredini spoja .
Umesto otvora na uzdužnom šavu na gornjoj strani spojnice može dase napravi jedan (kod većih spojnica i dva) uglas ta (/\) zaseka. Pre negošto se omotač zaseče, mesto zaseka treba dobro očistiti i katajisati.
Neposredno pre lcmljenja spoj nice treba osuŠili nastavak i to tako daplamen lampe bude us~ere~ od krajeva kabla'p~~ma sre.di":i nastavka. dabi kondenzovana vlaga izlazila kroz odgovarajucI ostavljefi1 otvor.
2.6.5. Sastavne ivicc se lemc uz pomoć letlampe, krpe od angina ilisviJenog platna, stearina ili loja i k~lajne legure Sn 35%, Pb 6.5%...
Sipka kalajnc legurc se postavlja IZDad mesta gde se vrŠi lemljcnje,zagreva se dok ne počne da se topi i u dovoljnoj količini za izradu nastavkanabaca se na mesto. Ovako nabacani sloj legure se naizmenično zagrevaletlampom i utiskuje u meduprostOf izmedu olovnog omotaČ3 i sastavneivice. Prvo se razmaže tanak sloj legure, a potom se formira zadebljanje.
U toku lemljcnja naizmenično se vrše kwća zagrevanja legurc sa lakšimpremcštanjem i mazanjem iste. uz odr;'i..3vanje lemperaturnog rcžimazagrevnih površina pri komc se postiže neophodna plastičnost.
Debljina nancse~ogsl?ja.lc~urc mora b~ti na naj~e.bljem delu najmanjejednaka dvostrukoJ debljml Zl?~ upotr~bl~ene spojl1lce .
Na kraju je potrebno zasek IIIostavljcl11otvor zatvOrItI I Zalcnllll:2.6.6. Zalemljena spojnica mora biti gaso i vodonepropust1jiva.Da bi se moglo prepoznati mesto grešaka potrebno je pre hladenja
očistiti spojna mesta loje~ ili ~tearin?m._ ....Spoj na mesta ne smcJu ima11pukotlne, pore i neraVfi1ne. Kvalttet spoJa
donjih površina se kontroliše ogledalom.Premcštanje zalemljenog nastavka sa radnog položaja na konzolu u
oknu sme sc vršiti tek pošto se nastavak ohladi.2.6.7. Kod svakog završenog nastavka treba da se. sa strane prema
centrali, postavi oko kabla pojas od olovnog lima sa natpisom podatakao kablu. Podaci koji se unose su sledeći: broj kabla, oznaka kabla ikapacitet, godina montaže. za kablove sa omotačem ili zaštitnim slojemod termoplastičnih masa mogu se upotrebljavati pojasevi i od drugogmaterijala koji je pogodan za izradu i utiskivanje oznaka.
2.6.8. Pri lemljenju višedelnih spojnica potrebno je prvo sastaviti olovnuspojnicu i podesiti vratove konusnih delova za omotač kabla. Prvo se izvršiprovizorno lemljenje vrata konusa za omotač sa obe strane. Zatim se vršilemljenje konusa izmedu sebe, ili konusa i cilindričnog dela medu sobom,sa nanošcnjem zadebljanja na lemnim ivicama. Nakon toga se vrši nor-malno lemljenje vrata sa omotačem kabla.
2.6.9. Ukoliko se nastavljaju omotači kablova sa zaštitnim plaštom odpolietilena, potrebno je zaštititi od korozije i nastavke na ovim kablovima.
108
), ' ../
Ovo se izvodi pomoću različitih premaza, imprcgnisanim trakama i cevi-ma od ozračenog Ic~moskupljajućcg polietikna.
2.7. Izrada račvastih nastavaka
. Uko.likO s~ kabl većeg kapaciteta nastavlja u više kablova manjeg kapa-cIteta Izraduju se račvasti nastavci.
Dimenzije kojih se treba pridržavati pri obradi krajeva kabla date su naslici E3 i tabeli E.5
Rcdosled radova pri montaži račvastih nastavaka je isti kao i kod izrade~.rav~h nas~av~ka. Dopunski radovi se sastojc u numeraciji i odabiranjuzIla i lemljenJu svakog odlazećeg kabla u posebne otvore na spojnici.Odabiranje žita se vrši po slojcvima i to tako da se prvo vezuju provodniciu c.en~ralnom sloju kojima se ostvaruju najduže veze, a zatim spoljnislojevi za kraće veze. Cevčice u nastavku se grupišu po slojevima prematabeli T.EA. Izdvojene grupe provodnika za račvanje vežu se svaka zaseb-no.
Nastavak se suši. obavija platnom, ulažc sc potrebna količina sredstavaza sušenje, a zalim se prislup" lemljenju spojnice za omotaC kahla. Prvose leme uzdužni šavovi. osim Olvora za izlazak vlagc. a zatim olovnihomotača za spoj nicu.
T.E.5.
Tip spojnice Dimcnzije (0101)
laŠti tna olovna A B cKS-19 TOS-12 70 175 185KS- 26 TOS-20 95 215 230KS-34 TOS-30 110 260 280KS-43 TOS-40 140 310 330KS-53 TOS-50 180 355 375KS-64 TOS-60 205 400 420
P~i izra~i račvastog nastavka u račvi može da ostane izvesna rezervapanca, ~oJa. će ~e kasnije koristiti. Da se ne bi kasnije otvarao nastavak,po pravdu, .~z njega s~ Izvlače rezc~ne parice. u zaseban kabl odgovara-Jućeg kapaciteta, dužIne 1,5 m, kOJi se na kraju zalemi. Kasnije kada se
109
~-------------------T\ 'I}
ukaže potreba za ovim re~ervnim paricama na kraju ovog zasebnog kablase napravi pravI nastavak.
dik bi
Oznaka kabla se stavlja i na dolaznom i svakom o aznom a u.
3. Izrada nastavaka na kablovima sa aluminijumskim i <'!eličnimum()-ta<'!ima
3.1. Pored olovnog omotača prema potrebi u mreži se mogu ~p.~)treblja-t" omotači od ravnog aluminijumskog ili talasastog alummljumsko~
~~~tača i čeličnog talasastog omotača. Nastavljanje ovih kablova se vršIolovnim spojnicama prema tački E.2.6.1.
3.2. Nastavljanje ravnih aluminijumskih omotača vrši se na sledećinačin:
3.2.1. Odsecanje armature kabla, lemljenje zemljovodnog užeta i s~i-danje zaštitnih slojeva vrši se na i~ti način kao i kod kablova sa olovmmomotačem, prema slici E.2 i tabelI E5.. oo ••• _ > ••••
. I . oo mskog omotača se VršiSpecljalmm nozem za odse-Odsecanjca UmlDljU ... I . oo mskih omotača Odsečen i deo omotača treba ostavIli nacanje a UmlDljU .
kablu dok se ne izvrši metaliziranje istog .....3.2.2. Operacija čišćenja i metaliziranja.~~ra bili brza da b~ se Izbeglo
stvaranje nove oksidne skrame na .alummljumskom omotacu. Prvo sezavrši jedan kraj, pa tek onda drugi. Y" ••
Nakon odmašćivanja omotača sa metilhloridom,.n~ dUZIDlkOja je Z~.l~mm veća od one na kojoj će biti lemljen vrat spojmce, o~~tač se O~lst~kablovskim nožem ili žičanom četkom. Sa ovim se o~~tra~juje Al oksldn~sloj. Pri tome, kao i pri sledećim radovima, treba voditi racu~a o.savršenojčistoći. Bilo kakva prljavština, ulje, mast i sl. na mestu lemljcnJa onemo-gućuju dobro lemljenje ..
3.2.3. Metaliziranje se vrši aluminijumskim lemom po sledećem po.stup~ku. Na prethodno zagrejani omotač nanosi se lem p~. ce~om obimu Izagreva se dok se ne dobije tanki sloj lema koji ~sto p~ljanja za omotač.Neravnine na metaliziranim delovima treba lzravnatl pomoću hladnešipke lema ili čiste četkice .. ' ...
Lemljenje olovne spoj nice za Al-omotač vrši se na UOblČajeDlnačmprimenom kalajne legure Sn 35%, Pb 65%.
110
)
3.2.4. Aluminijumski omotač je podložan koroziji i zbog toga mestospoja treba da se zaštiti na način dat u tački E.3.4.
3.3. Nastavljanje kablova sa talasastim omotačima vrši se na sledećinačin:
3.3.1. za izradu nastavaka na kablovima sa lalasastimomotačima koristi.se poseban alat i lo:
- klešta za uzdužno sečenje talasastog omotača,- pljosnata specijalna klješta sa umecima, •- nož za kružno odsecanje talasastih omotača sa držačem,- makaze.
3.3.2. Polietilenski (PE) zaštitni omotač treba tako odseći, da rastojanjeizmeđu odsečenog mesta i olovne spoj nice sa svake strane iznosi 35-50mm zavisno od veličine olovne spoj nice. Ostale dimenzije za obradukrajeva date su na slici E.8.
Polietilenski omotač se skida pomocu kablovskog noža, prvo kružnim,a zatim uzdužoim zasecanjem. Zatim se omotač otvori i odstrani.
za zaštitu preostalog omotača od zagrevanja, kraj omotača se obavijetrakom od staklene tkanine.
Zaštitni sloj uktanja se la~anim zagrevanjem plamenom letlampe. Osta-tak zaštitnog sloja se uklanja krpom natopljenom petroleumom.
Mesto predviđeno za letovanj~ pažljivo OčIstiti po celom obimu pomoćučelične četke .. - .3.3.3. Kod čeličnih omotača očišćeno mesto lako se zagreje plamenom,
i pomoću četke ravnomerno se nanese let-pasta za čelične omotače. Zatimse ponovo vrši zagrevanje ovog mesta tako dugo dok se ne počnu stvaratiolovne kapljice. Nakon toga potrebno je krpom ili četkom očistiti mestospolja i uk.loniti .vi~ak let-pas te. lako obrađena površina je pripremljenaza letovanje spojDlce ..
3.3.4. Kod aluminijumskih talasastih omotača vrši se mClaliziranje po-moću Al-lema, prema tački 3.2.3 ..
3.3.5. Posle obrade metalnih površina pristupa se odscl.:anju omotačaprema dimenzijama spojnica. Odsecanje se vrši nožem za kružno odse-canje metalnih omotača. Prema spoljnjem prečniku kaola odabere se iodgovarajući držač noža (garnitura alat~ sadrži tri različite dimenzijenoževa), postavi se na mesto predviđeno za odsec..1njc i napravi se 1,5obrtaj. Prepona izmedu dva talasasta brežuljka se f!n "'_(l: pomoću maka-za ... Neposredn9 pored odsečeno~ omotača kabil- ;ugru se omota tra-kom od stak1o-tkaniIie zahvatajući i jedan deo 01111 )lao. Jedan kraj traketreba ugura ti izmedu jezgra i omotača da ne bi došlo do oštećenja jezgrao oštre ivice metalnog omotača.
3.3.6. Ukoliko se pojavi potreba za otvaranjem kabJa unutar kablovskedužine, postupa se na sledeći način:
111
_ skine se omotač i zaštit;1i sloj, x· )motača na mestima predviđenim-~čisti se i kalajišc metalna povrsma l < ••
za letovanje, . , . I . 1mot·1Ć!HCmaodgovarajućim dimen~IJama_ kružno se zaseće mct •• nll •
spojnicc ... 1 '-no sećenJ'c talasastog omotača napravi se t1Z-pomoću klJcšta za UZuUZ •
dužni šav.
'-.....- •• BLOVA SA TALASAS11M OMOTAčEM
SL. E.8 NASTAVAK KA
1 POLlETILENSK1 ZAS11TN1 OMOTAC KABLA .iUNUTRASNJI Zt\Š111'N1 SLOJ3.TALASASTI OMOTAĆ KABLA4. PVC TRAKA
~ ii':~NJ1f~ETALNA SPOJNICA1. JUTANA ZAP11VNA VRPCA
112
Razdvajanje talasaslOg omotaća duž šava se vrši pljosnatim klj~tima.Radi lakšeg razdvajanja omotaća preporućuje se da se makazama pr~ekudva-Iri talasa iza kružnog 7.3seka.
Za kablove prećnika jezgra do 30 mm operacija razdvajanja i skidanjaomotaća se vrši pomoću pljosnatih klješta bez umetka.
Za kablove prečnika jezgra iznad 30 mm treba u prvoj fazi omotaćrazdvojiti do maksimuma pomoću klješta bez umetaka. U drugoj fazi navrh kljcšta se postavljaju umeci koji dozvoljavaju razdvajanje omotaĆ3 do7.eljenc mere.
Rad se mora obavljati pažljivo da ne dode do oštećenja jezgra.Posle odvajanja omotača od jezgra, prepona nastala kod kružnog zase-
canja omotaća se odstrani makazama.OSlali radovi kod nastavljanja su isti kao i kod spajanja pojedinih
kablovskih dužina.3.3.7. Nastavljanje provodnika, ispitivanje i montal..a spojnica vrši se
prcma taćki E.2.6.3.3.8. Nakon Icmljenja spojniee potrebno je odviti i odstraniti traku od
staklo-tkanine kojom je bio zaštićeQ PE omotač od oštećenja.Ostatak lema ukloniti.Polietilenski omotać sa obe strane od nastavka se zareže na oko 5 mm
i skine tako da zaštitni sloj ostane neoštećen.
3.4. Zaštitna mesta spoja.
3.4. I. Aluminijumski i čelični omotači su podložni koroziji i zhog togase mesto spoja mora da zaštiti na jedan od sledcća dva naćina.
3.4.2. Od mesta gde je odsečen omotač preko metalnog omotača iolovnogspoja cela površma počitavom obimu pažljivo se prema7.cmasomna bazi bitumena sa dobrim prianjanjem i plasticitetom.
Na ovako obraden omotač namotava se traka od staklo-tkanine (širine30~50 mm) impregnisana vazelinom, odnosno traka sličnih osohina. Tra-ka treba da prekrije površinu na kojoj je prethodno naneta masa bitume-na.
Traka se namotava u više slojeva, sa preklapanjem, i svaki sloj se zatežerukom. Spoljni prečnik ovako namotanog dela treba da je približnojednak spoljnem prečniku poJietilenskog omotača.
Preko tako zaštićenih delova i preko cele olovne spojnice namotava selepljiva PVC traka po sledećem postupku.
Počev od sredine olovne spoJnice u pravcu jednog odkrajeva. trakunamotavati sa preklapanjem od 50%. za bolju zaštitu mesta spoja trebaomota ti i spoljni omotač kabla u dužini od 100 mm. Zatim, bez sečenjatrake u suprotnom pravcu obnoviti isti postupak, prema sredini nastavka.Na isti način omotati i drugu polovinu nastavka. Traku ne treba jakozatezati rukom. Ovako namotana traka ne sme imati nabor~. Preporučujese upotreba trake širine od 50 mm za omotavanje nastavaka. Ukoliko je
U3
). ć· od rcčnika omotača sa nanesenom
preč~ik samog °klovnogStPfJan~~a~ninf treba ispuniti sa PVC lepljivomvazehnskom tra om, nas a
trakom širine. oko 20 mm .. OŽCvcšiti i izolacionim cevima od3 4.3. Zaštlta mesta spoja s~ .m vo u utstva U tabeli T.E.6
ozr~čeno~ pOIi~tilen~hPre~a ta~~1 ~-go1'~:;~j'ućfm ~rečnicima kablova.su date lhmenzljc OVI cevI pre",•• T.E.6.
4. MontaŽ8 zaštitne spojnice
... trebno je bakarno kalaisano4.1. Pre postavljanja za~tItne SpOjOlCe,po oba kraja kabla, zalemitiuže, koje je ranije zalemljeno za armaturu n,a
114
)medusobno i za olovnu spoj nicu. Preostali deo užeta se učvrsti lepljivomtrakom na spoj nicu ..
4.2. Prvo se postavi donji deo zaštitne spoj nice i pomoću obujmica sepričvrsti na krajeve kabla, oko kojih je čvrsto omotana impregnirana juta.U žljeb ~ zaptivanje na donjcm delu se umetne impregnirana juta ili .impregnirani papir. Posle toga spoj nicu treba pažljivo s~inuti sa nogaraili postolja, položiti na dno rova i montirati gornji deo zaštitne Spojnicesa zaptivnom vrpcom.
4.3. Crna masa za punjenje se zagreje do 140°C. Temperatura se kon-troliše pogodnim termometrom. Posle zagrevanja zaštitne Spojnice,šupljina spoj nice se pažljivo napuni sa zagrejanom masom. Pošto se mas~u toku hladenja skuplja, ne treba svu količinu sipati odjedanput ve~nalivanjl vršiti 2-3 puta. Posle toga se montira poklopac.
U toku sIpanja mase treba povremeno zagrevati spojnicu da masaravnomerno popuni ceo prostor.
Mesto gde će se postaviti spojnica mora da seizravna i prekrije slojempeska ili sitno prosejane zemlje, debljine do 5 cm.
Postavljena spojftica se prekrije slojem peska ili sitno prosejane zemljedebljine do 10 cm i pokrije se cigla ma ili betonskim pločama.
Pre zatrpavanja rova potrebno je tačno izmeriti rastojanje do stalnihobjekata i uneti podatke u odgovarajuću dokumentaciju.
5. Nastavljanje i račvanje kablova sa omotačem i izolacijom žila odpolietilena
5.1. Nastavljanje i račvanje kablova sa slojevitim polietilenskim omo-tačem vrši se mehaničkim spojnicama ili spojnicama od termoskuplja_jućeg polietilena.
Ove spojnice mogu biti upotrebljene i za nastavljanje kablova sa metal-nim omotačirna ili metalnim i polietilenskim omotačima.
Ukoliko se prema odredbama ovog uputstva vrši nastavljanje pretplat-ničkih kablova sa papirnom izolacijom i metalnim omotačem sa pretplat-ničkim nepunjenim kablovima sa ~olacijom žila i omotačem od polieti-lena, a koji se ne Održavaju pod gasnom kontrolom, na mestu spojapotrebno je izraditi gasovodonepropustljivi čep.
115
5.2. Nastavljanje i račvanje kablova sa mehaničkim spojnicama vnH sena osnovu uputstva koji daje proizvodač spojnica ....
Ove spojnice imaju mogućnost viSestrukog otvaranja 1 za l,,:a.ranja. Uve(;ni sluČ3jeva zaptivni materijal se ne može ponov<? ~potrebltl.
5.3. Nastavljanje i račvanje kablova pomoću spojmce od ozračenogpolietilcna
'5.3.1. Izbor odgovarajuće veličine spoj nice se ,:rši prema spoljašnjemprečniku kabla i tabeli C.12 tačke s:.2.~.2. N~ sP<?~jašnjcm omotaču k~bl~označi se mesto od koga treba skmutl spoljaš"njl omotač kabla. KrajevIkablova treba da budu tako preklopljeni da posle skidanja omOlača iizvršenog spajanja provodnika, ceo nastavak se smesti iSI?o~ čeličnihpoluobloga, na dužini B, prema slici E.9a. Pre nego što se spoJmca navučena jedan od krajeva k~.bla, potr?ono je pr~,:eriti da li je lepak čyrst~nalepJjen na unutrašnjim površmama .spojmce. Eventualnu prašmu 1prJjaVštinu na spojnicama treba odstramu.
5.3.2. Prespajanje metalnih Rodužnih omotača se vrši pomoću bakarnogužeta ili uzice preseka 6 mm". Sa svakog kraja kabla se zaseče omotačkabla u vidu jedne trake dužine 15 mm. Izmedu jezgra i savijenog isečkase umetne kao termička zaštita izolaciona pločica (5Ox50x0,5) od permi-na.ksa omotana sa AI-folijom. Odvajanje metalnog omotača od polietiIe-na se vrši pomOĆUzagrejanog noža dovoljne širine. Oslobođem metalniomotač se očisti nožem, zatim metalizira sa AI-Iemom i kalajiše sa kalaj-nom legurom. Na ovako pripremljeno mesto se lemi bakarno uže, na kOJese zatim navlači izoJaciona cev. Isti postupak treba izvrši ti i na drugomkraju. Mesto Iemljenja 0':Tl0tačai už~ta treba zašti\iti izolaciono.l? trak?m.Nakon izvrlenog spajanja provodmka bakarno uže se prespojl lemljen-jem, a celo uže se izoluje sa izolacionom cevi.
Prespajanje podužnih omotača može se izvrši ti i metalnim zavrtnjevimasa izolovanim bakarnim užetom ..
5.3.3. Pri izradi nastavka prvo se izvrSi spajanje provodnika, prema tački5.3, zatim, prema potrebi postavljanje sredstva za upijanje vlage i omota-vanjem nastavka sa platnenom trakom.
53.4. od sredine nastavka na obe strane na omotaču kabla se označipolovina dužine spojnice M. Brusnom pločom ravnomerno po celomobimu se izbrusi omotač kabla i;tf dužini od 10 cm od označene dužinespojnice prema nastavku. Sa i2jbrušene površine se prvo odstrane svečestice nastale brušenjem i druge nečistore, a zatim se ova povrSinapodvrgne plamenu Iet1ampe u trajanju oko lOsec. Zatim se uzima Al-tra-ka sa koje se odvoji zaštitni papir i omota se oko omotača kabla da zahvatioko 2 cm izbrušene povrSine prema kraju kabla, slika E.9b.
sa ovim se završava priprema jednog kraja kabla. Posle premeštanjaspojnice pristupa se obradi i drugog kraja kabla po istom postupku.
Ti
)/
5.3.5. Posle ove operacije spojnica se postavlja iznad nastavka. Sa svakeslrane treba d~\ budu vidljive jcdnHke dužine Al-traka.
Zagrcva~je krajev~ kabla se vrši sa letlampom sa umerenom tcmpera-turom, pocev od krajeva levkova prema kablu. Izgled izrađenog nastavkadat je na slici E.9c.
Nakon stezanja cevi na njenim krajevima biće istisnuto lepilo u oblikuprstena, što)e i znak da je postupak zagrevanja izveden propisno.
5.3.6. za Izradu račvastog nastavka potrebno je uraditi sledeće. Postu-~a~ oko. obra~e krajeva kabla brusnom pločom i omotavanje Al-trake je~stl ka? I kod Izrade pravog nastavka. Nakon toga se uzima zaptivna trakaI svaki kabl na strani račvanja se omota pojedinačno, slika E.9d, narastojanju 3 cm od spoljne ivice izbrušene površine prema nastavku. Dase ~ablovi koji se račvaju ne bi pomerali prilikom daljih radova i zagre-vanJa, potrebno ih je omotati sa lepljivom trakom na rastojanju od oko 5cm od namotane Al-trake. Zagrevanje se vrši kao i kod izrade pravihnastavaka.
5.3.7 .. Spojnica od ozr~čenog polietilena ima mogućnost obnavljanjanakon lzvršenog otvaranja. Ovo se radi na sledeći način:
- po.moću noža se zaseče prvo kružno, a zatim uzdužno cev od ozračenogpoheulena prema vidljivim granicama čeličnih poluobloga. Radove treba?b~:ljat~ pažl~ivo da se ne oštete krajevi poluobloga i levkova, pošto seISli I dalje konste za zaštitu nastavka,
- odstraniti poluobloge sa nastavka i izvršiti potrebne radove u samomnastavku. Skinuti sa metalnih poluobloga zaštitni PE sloj, slika E.ge.,
- ponovo postaviti poluobloge na vidljive prstenovc levkova i čvrsto ihmeđusobno spojili pomoću lepljive trakc. Posebnu pažnju treba obratitida se prekrivaju metalni delovi polucevi i levkova i prekontrolisati da iije spojnica dobro sastavljena.
5.3.8. Preko ovako sastavljenih spojnica se postavlja manžetna sa šinomza spajanje. Izbor odgovarajuće manžetne se vrši prema tabeli T.C.12,tačke C.2.2.2.
Pomoću šine manžetna se formira u obliku cevi i postavi se tačno nasredinu nastavka.
za pravilno stezanje manžetne, prvo se zagreje metalna šina, a zatim isama manžetna počev od sredine prema jednom i drugom kraju, slika E.9.Na~on stezanja m~nžetni na njenim krajevima biće istisnuto lepiIo uoblIku prstena, što Je znak da je postupak zagrevanja izveden propisno.
117
i c::::.:;-·--·----·"-·~··--··-·-~-··i ~~~~~~)
I : (:::::~
---_._ .._._-_._------~)"1'
I
I-------- A
.--------.---
~. /
~-'~'~-,~~ 0._ .:.... _ J ....
i\'il,.•.·.·.·;:~.~.~,j{
SL E.9IZR,.\DA NASTAVAKA POMOCU SPOJNICE OD OZRACEI'OG POLlETlLENA
5.4. Spajanje pravodnika
5.4.1. Spajanje provodnika izolovanih termoplastičnim ma~ama se vršiuvrtanjem žita sa izoliranjem mesta nastavka pomoću cevčica ili direktnopomoću konektora.
5.4.2. Spajanje uvnanjem se vrši tako, da se žite koje se spajaju upreduzajedno sa izolacijom 2-3 puta. Zatim se izolacija iznad tačke upredanjaskine pa se pravodnici uviju na dužini oko 35 mm. Nakon ispitivanjaprovodnici se skrate na oko 30 cm. Izolovanje sloja se vrši navlačenjempolietiIenske ~evčice. Rasporedivanje cevčica i prstenova se vrši prematački E.2.3.1O. i E.2.7.
Lemljenje vrha upredenih provodnika se vrši ukoliko se nastavljajupretplatnički kablovi različitih prečnika provodnika.
5.4.3. za nastavljanje provodnika mogu se koristiti i konektori. Nasta-vljanje provodnika se vrši tako što se provod nici predvideni za nastavljan-
. je uvedu u konektor i pritiskom spolja pomotu specijalnih klješta, metal·na površina konektora proseca i čvrsto obuhvata metalne provodnike,ostvarujući spoj izmedu provodnika preko metalne površine.
za nastavljanje provodnika pomoću konektora mogu se koristiti iodgovarajućc automatske mašine za spajanje.
Nastavljanje provod nika pomocu višežilnih konektora iziskuje primenuspecijalnog alata .
o ---.: r"."J
. \ ~~P.:• C' •• "':''''
{J ~~B:: P' •.•• '.•.. ---,
d.
• 8nniti
--f~ ._~L .._~~d .. J At It.~.
) ') (~:::::lIII8i. liIiI::=:
~-~~
. 118 119
'f""--
I
I/
'JNastavljanje žita punjenih kahlova ~e vr~i ,is~ljučivo ,sa konek~o~i~a.5.4.4, Spajanje provodnika izolova1\1~ ~oh~tll~nom I provo~1\1k.a ~zoIO.-
vanih papirom se vrši ili koncktorom',lh uV~F1njemlrovodm~a s tim ?ase prethodno skine izolacija. l.lolovanjc spoj3 se vrsI navlačenjem pohe-tilenske cevčicc.6. Izrada ~~'sone(>ropustljivih čepova
6.1. Ukoliko su kablovi predvideni za održava~je pod, g,asni~ pritiskom,potrehno je izraditi gasoncpropustljiv~,č~l~OVC I ~grad1l1 ventile za pneu-matske mcrnc tačke. Gasoncpropustljlvl cepovl treha da zadovolje sle-dcće uslove:
_ da ne narušaviiju električnc karakterist~~e ka~la, , ,_ da se mogu izraditi na svim konstrukclj<llua I kapacitetima kahlova,
koji se primenjuju u mesnim mrežama,. '. < '
_ da se mogu izraditi na posLOjećim kablovllua ~ez pre~ld,a saobracaja.~ 6.2. za izrad u gasoncpropustl jivih ~cpova se k~nste nahvaj uće dvOk~~~
ponentne smole koje se ubrizgavaju na mestima gde treba ogramcluširenje gasa duž kabla. " . ,
6.3. Izrada čepova na kablovima sa olovmm omo~ačem s~ ?bavlja posledećem postupku. Kabl se postavi u horizontalm položaj I da ležI upravoj liniji. Za kablove prečnika o~?tača izn~d 30 mm na m~~u pred-videnom za izradu čepa skine se p~Ž~jIVO olovm o~otač na d~~I~1 ~d 180
\m Prethodno se ovo mesto OČiStisa kablovsklm nožem Ih cehčnomn . b'četkom.lzmedu omotača i jezgra ugura se platnena traka po celom o Imujezgra. Laganim udarcima čckića po ivici omot<tča učvrsti se položaj ove
trake.Posle toga se odstrani spoljna papirna tr~~a s tim da sa svake strane od
ivice omotača ostane oko la mm njcne duzme: .Da bi nalivajuća smola ravnomerno napumla ~nutI'~šnjos~ kabla ~-
trebno je da jezgro ~abla bude r~~tresito:,1b se ra~1 sa pljos.naum zao~lje-nim šilom od izolaclOnog matenjala, kOJIse ~ažljl~<? g~ra Iz~edu sloJe~ačetvorki ili grupa. Ukoliko je moguće treba IZVUČIIZJezgra I unutrašnjepapirne slojeve ukoliko oni postoje u kablu.
6.4. Otvoreno jezgro kabla se omota sasuvom platnenom trakom. Pre~o'ezgra se zatim postavlja olovna u~d~žno razre~na manžetna sledećih~imenzija: širina 230 mm, dužina Je Jednaka obimu metalnog omotačaplus 20 mm, debljina 2,5 m~. , .. , ..
Na sredini manžetne se IzbuŠI otvor za postavljanjc ~e~1 kroz kOJu s~naliva dvokomponentna masa u nastavak. Sve lemne IVice manž.etne Iomotača treba kalajisati po uobičajenom postupku. U napravljenomotvoru se zalemi cev.
t20
Manžetna se postavlja iznad otvorenog jezgra sa cevi za nalivanjeokrenutom nagore i oblikuje se u vidu cevi oko jezgra i prikucavanjem sesvcde na omotač kabla. Lemljenje manželne za omolač kabla vrli seuobičajenim postupkom bcz pralvjenja zadebljanja na krajevima manžel-ni.
6.5. Za kablove prcčnika omOlača ispod 30 mm na mestu predvidenomza nastavljanje čepova na prethodno očišćenoj pov~ini omotača 7.3SCt.'e
se omotaču vidu krsta. Dužina zaseka iznosi oko 40 mm. Uglovezasečenihomotača treba presaviti unazad i skratili za oko 5 mm. Spoljnu papimutraku pažljivo udaljiti. U napravljeni otvor se postavi cev za nalivanje,uglovi se povrate i prikucavanjem svedu na prečnik cevi. Zatim se ovomcsto' zalemi sa olovnom legurom.
Za nalivanje se koriste dvokomponentne mase. Uputstvo za upotrebumase daje proizvodač mase.
6.6. Na mcstu gde se postavlja cev kabl ne sme biti izložen savijanju.Radi upozorenja, ovaj deo kabla treba premazati odgovatajućom bojomi staviti natpis da se u naznačenom području kabl ne savija.
6.7. za kablove sa polietilenskim omotačem i podužnom metalnomzaštitom, za izradu čepova potrebno je na o~otaču kabla napraviti otvordužine 100 mm i širine 50 mm. Ovo mesto se zatvara sa manžetnom odozračenog polietilcna sa cevčkom za nalivanje, koja se namcšta iznadnapravljenog otvora u manžetni.
6.8. Postoje i drugi načini pravljenja gasonepropustljivih čepova. Njiho-va primena se može dozvoliti ukoliko se zadovoljavaju uslovi za gasone-propustljive čepove navcdene u tački 6.1.
7. Montaža pupinovih lonaca
7.1. Pupinovi lonci se postavljaju direktno u zemlju, na prethodnoizradenu belonsku podlogu ili u kablovsko okno.
Pored pupinovih lonaca mogu se upotrebljavati i spoj nice sa pupinovimkalemovima kapacitcta 40 i 80 kalcmova ..
Ukoliko postoji potreba za pupinovanjem pojedinačnih čefvorki ukablu, odnosno za pupinovanjem kablova kapaciteta do 30 parica kale-movi se smeštaj u u običan nastavak.
Kod konstrukcije vertikalnog tipa pupinovog lonca u toku proizvodnjese izvrši kabliranje kalemskih jedinica sa izvodnim kablom dužine do 3m.Montaža se svodi na izradu pravog ili račvastog naslavka, u zavisnosti odtoga da li se pupinuju sve parke ili samo jedan deo.
7.2. Pupinovi lonci su snabdeveni sa čeonih strana sa grli ma za ulazodnosno izlaz kablova. Lonac mora biti tako nastavljen da dolazni kabIide na strani "Ulaz" a odlazni na strani "Izlaz'",
Ul
~ 00++++++00 "V 0++++++++0 11
++++++++++ 71++++++++++ "++++++++++ SIt+++++++++." .++++++++++ JI++++++++ ••+ 11e++++++++. "00++++++.0",,"S'111
11J,SI7'.JO00++++++0.
" 0++++++++011 ++++++++++~ +++++++++.+li ++++++++++SI ++++++++++11 ++++++++++71 .+++++++++• 0++++++++0 O" 00++++++00
SL. E.IO RAZVODNA IZOLACIONA PLOČA PUPINSKlH LONACA
Skidanje armature kabla, obrada krajeva, zaštita od opasnih napona,vrši se shodno odredbama ovog uputstva. Medusobno vezivanje provod-nika vrši se uvnanjem, lemljenjem i izolovanjem nastavljenog mestapomoću izolirajuće c~včice. Vcziv~nje provodnika ~očinj~ od počet~ečetvorke koja se nalazI u prvom sloJu dolaznog kabla I prve cetvorke kOjaje obeležcna u loncu na strani ..ulaz", slika E.14. Zatim se vezuje prvačetvorka odlaznog kabla sa prvom četvorkom koja je obeležena u loncuna strani "izlaz".
Vezivanje se mora izvršiti redom, da svaka četvorka kabla na strani"ulaz" veže na odgovarajuću četvorku na strani "izlaz" preko odgovara-jućc četvorke pupinowih kalemova, bez ukrštanja parica i žila.
7.3. Ukoliko kabl koristi radio parice nantomna kola koja treba pupi-nizirati, vezivanje se vrši na odgovaraju~ kalemove čiji su izvodi u spoj niciobeleženi slovom "R", odnosno slovom ~,F".
U slučaju da se pupinovanje kabla vrši delimično, nepupinovane čctvOf-ke se nastavljaju prespajanjem.
7.4. Ispitivanje kablovskih provodnika i suženje nastavaka se vrši prematačkama E.2.4. i E.2.S.
7.5. Posle toga se stavlja poklopac od mesinganog lima. Olovni omotačtreba da ulazi u posudu za nekoliko santimetara dalje od ivice koja se lemi.
122
U sluĆ4lju ako izmedu poluccvi poklopca i tela i omotača kabla budemeduprostor veći od 0,5 crn treba oko kabla najpre postaviti još jedanpr~ten od olovn~g lima. Lepljenje poklopca sa telom vrši se po celomobimu poklopca I po obimu polucevi na ulazu i izlazu kabla.
Na ovako zalemljen poklopac se postavlja gornji deo spoljašnje zaštitneposude. Posle postavljanja zaptivača i stezanja vijaka lonac se nalivacrnom kablovskom masos
m.?6. !<od Spojni~e sa pupinovanim kalemovima potrebno je nakon
skidanja armature Iomotača, na krajeve kablova navući levke, a na jedankraj kabla i cilindar spoj nice.
Le.vci se. postavljaju tako da krajevi omotača kabla, kad su postavljenegram.čne šmc, odnosno nosač kalcmova, se nalaze u spojnici za oko 5 mm.~evcl se zaleme na omotač kabla, nosač se skine i pristupa se raspredanjujezgra kabla ..
~osle ve~iv~nja. ~ila, suženja, pr.istupa se ~astavljanju mctalnog omo-ta~a. Le.mlj.enje clhndr~ ~a levkovIn1a se vršI pomoću uobičajene legure.Pn le~IJenju otvor na eIlmdru mora biti otvoren da bi topli vazduh izlazionapolje. MOnlaža zaštitne spojnice se vrši prema tački E.4.8. Nastavljanje samonosivih kablova sa podzemno položenim kablovima
.Način ~~stavlj~nja nadzemnih kablova sa podzemno položenim kablo-vIma za.vlsl od oSiguranja pretplatničkih vodova, prema poglavlju ·G.
~kohk.o se na mestu nastavljanja ne predvida postavljanje električnogoSiguranja, nastavak može da se izradi ili nadzemno ili podzemno pomoćuodgovarajućih spojnica za nastavljanje podzemnih ili samonosivih kablo-va. Na .p.odzem?om kablu sa vazdušno-papirno izolacijom potrebno jenapravIli gaso- I vodonepropustljivi čep.
Ukoliko postoji potreba u postavljanju električnog osiguranja, nasta-vljanj~ se vrši preko kablovskih glava sa osiguračima koje se smeštaj u jliu kUĆ1štekablovskog razdelnika ili u odgovarajući orman na upo"ištu.9. Završni nldovi
Posle montažnih radova potrebno je otpadni materijal, kao olovo ibakarne provodnike razdvojiti i predati na nadležno mesto a radno mestoočistiti. '
Sve kablove koji su u toku montaže bili pomereni sa svojih mestapotrebno je vratiti u njihov prvobitan položaj. Ako su se na ovim kablo-vima pojavila ma kakva oštećcnja, potrebno ih je odstraniti.. Izn.ad ~ost~vljenc.arn~irane sp<.?jnicepotrebno je, ukoliko ne postoje
flksf!1objektI za kOllranje, postavIli stubić za obeležavanje.
123
)
125
Konektori se isporučuju namotani na kalem za automatsku mašinu za~pajanje. ili pojedinačno za spajanje pomoću klešta. Na slici E.n dat jeIzgled kljcšta za pojedinačna spajanja.. 10.4. Ko~ektori tipa "Scotclok" uglavnom upotrebljavaju za nastavljan-je provodmka sa termoplastičnom izolacijom žita.
t! tabeli T.~.8. dati su podaci za izbor konektora, koji se najviše koristeza Izradu spojeva.
T.E.8za prečnike za prečnikeprovodnika preko izolacije
Tip Boja mm mm
UY žuta 0,4-0,7 max. 1,52UR crvena 0,4-0,9 max. 1,67
ULG zelena 0,5-0,9 max. 2,08
~. ~ .ravn.omer~.iju izradu nastavka preporučuje se prethodno uvijanjezda Ih panca kOJIse nastavljaju. Provodnici se skrate na potrebnoj dužtni,uvedu se u konektor i pomoću specijalnih klcšta izvrši se njihovo spajanje.slika E.12.
10.5. za nastavljanje žita telefonskih kablova pomoću višeparičnihkonektora upotrebljava se poseban alat, koji zajedno sa konektorima činik?mpletan sistem. Ovaj sistem omogućava međusobno spajanje provod-mka sa vazdušno-papirnom i termoplastičnom izolacijom žila.
~omoću ~vogs~stema u jednom postupku spajanja može da se spoji 10,20 125 panca uz lstovt~meno odsecanje krajeva parica.
S~Oj~i sistem pored konektora sadrži alat za spajanje sa glavom zaspajanje, glavu za presovanje i ručnu hidrauličnu pumpu, slika E.13.
T.K7.
0,38-1.120,41-1,400,63-2,03
Za prečnikc Za prečnikcprovounika preko izolacijemm mm
0,32-0.50,4-0,60,5-0,9
Boja
narandžastaplavacrvena (braon)
10. Nastavljanje provodnika pomOĆukonektora
10.1. Koncktori se upotrebljavaju za nastavljanje provodnika telekomu-nikacionih kablova i niskofrekventnih kablova za mesne mreže i mrežnegrupe.
Koncktore delimo na pojedinačne i višcparične. Pojedinačni konektorisluže za nastavljanje jedne žite ili do jedne parice. Na slici C13 prikazanasu dva osnovna tipa ovih konektora koji se primenjuju na nastavljanjeprovodnika u našoj mreži.
za nastavljanje provodnika od 0,32 do 0,9 mm mogu da se upotreblja-vaju najviše tri različite veličine. Konektori različitih veličina morajuimati posebne boje izolacije. Nastavci na tclekomunikacionim vodovimaizradenim pomoću koncktora trebalo bi, po pravilu, da imaju istu zapre-minu kao i nastavci izvedeni uvrtanjem provod nika uz potrebu odgovara-jućih izolacionih cevčica. Oblik, dimenzije tela konektora,označavanjebojama određuje pro izvođač konektora. Unutrašnjost ovih konektoramože biti popunjena masom za punjenje za zaštitu spojnog mesta odkorozije. ovi konektori se primenjuju, uglavnom, za nastavljanje nisko-paričnih kablova sa vazdušno-papirnom i termoplastičnom izolacijomžita. Konektori tipa AMP (slika C.13a) uz primenu posebnog alata koristese i za kablove većih kapaciteta. Višeparični konektori se primenjuju zanastavljanje provodnika telekomunikacionih kablova sa većim brojemparica. Sa višeparičnim konektorima mogu se nastavljati provodniciprečnika 0,32-0,8 mm sa termoplastičn"om i vazdušno-papirnom izolaci-jom žila.
Višeparični konektori se sastoje od temeljne letvice, letvice sa kontak-tima i gornje letvice. Kontaktna levica sadrži odgova raj ući broj U-kontak-ta od fosforne bronze, nožićc za sečenje krajeva provodnika i utičnice zaispitnu viljušku. Dve kontaktne letvice u spoju mogu da ostvare trožičnispoj. t'10.2. Nastavljanje provodn' sa pojedinačnim konektorima vrši seposredstvom odgovarajućih ru nih kljcšta ili automatskih mašina kojimase stvara pritisak potreban da izvrši spajanje žita.
10.3. Konektori tipa AMP (slika C.13.a) služe za nastavljanje kablovasa papirnom i termoplastičnom izolacijom žita. Nakon spajanja provod-nika ovi konektori imaju isti oblik i dimenzije kao i izolirajuće cevčice. zara~omernu izradu spojnih mesta konektori se raspoređuju uokolo uredove u odnosu na osu jezgra kabla, prema tački 2.3.11. ovog poglavlja.Konektori su podeljeni u 3 veličine prema tabeli T.!=-.7.
124
------------~- ----.~.~-.----j-. -------------Za nastavljanje žila koristc se najviše sledcći tipovi višežilnih konekLO-
ra:_ 4000-B - 25 parićni. za prcćnikc provodnika 0.32 - O,? mm sa vaz-
dušno-papirnom i terl11oplastičnOl1}.izolacijom žila, prečnika preko izo-lacije max. 1,17 mm,
_ 4000-0 - 25 parični, za prečnike provodnika 0,32 - 0,8 mm sa vaz-dušno-papirnom i tcrmoplastičnom izolacijom žila, prečnika preko izo-lacijc max. 1,65 mm,
- 4010 - 25 parični, za prećni.ke provodnika 0,32 - 0,8 mm. Upotrebljavase za završavanje kablova u kablovskim razdclnicima,
_ 9012 - 10 parični, za prečnike provodnika 0,5 - 0,65 mm i prečnika .preko izolacije. Upotrebljava se pri izradi telefonskih instalacija.
Pored ovog mogu se koristiti i drugi tipovi konektora, npr. 10- i 20-pa-rični.
10.5.1. Alat za spajanje učvršćuje se direktno na kabl koji se nastavlja.Pripremanje krajeva kabla, izbor odgovarajuće spoj nice, vrši se prema
poglavlju E. ovog uputstva. Uzdužni nosačsa svim elementima pričvršćujese sa donje strane kabla, a mesta za učvršćivanje treba da su 50 mmudaljena od mesta otvaranja omotača kabla. Poprečni nosač sa postavlje-nom glavom za-spajanje se postavlja na sredinu izmedu otvorenih krajevakabla. Oržač glave može nositi 1 ili 2 glave za spajanje.
Broj glava za spajanje zavisi (.)<1broja parica u kablu, odabranog tipakonektora i načinu izrade spojnog mesta.
Glava se postavlja ~-4 cm iznad kahla i isto toliko je udaljena od kabla.Prc početka nastavljanja u glavu sc postavc držači žica koji odgovaraju
prečniku provodnika koji se nastavljaju.10.5.2. U spojnu glavu se prvo posta\'i temeljna letvica. Parice se ulažu
prema uohičajcnom redosledu rJl.brajanja a. h. cid žile sa leve strane krozčcšalj za deljenje i vodice za provounikc, slika E.14a, b.
Ako se nastavljaju provounici iazličitih prečnika na temeljnu letvicu sepostavljaju provodnid manjeg prečnika.
Ukoliko se IdIli sa dve glave za spajanje, tada se redom popunjavajukoncktori koji leže jedan pored drugog.
10.5.3. Nakon završcnog ulaganja provodnika u temeljnu letvicu, posta-vlja se kontaktna Ictvica, koja se postavi u odgovarajuće otvore za vodenje.
126
Žile drugog kraja kabla koji se nastavljaju ulažu se na isti način uko~ta~tnu lctvicu prema redosledu razbrajanja, tako da nakon završenogspajanja svaka četvorka jednog kabla bude vezana na odgovarajuću čet-vor~u drugog kabla bez uk~tanja par~ca, a i b provodnika unutar jednepance. I~to tako ~otrebno je održavatl neprekidnost i drugih elemenataupredanja kao slojeva, sektora, osnovne i glavnih grupa i sl.
.Posle posta.vljan~a gornje letvice pristupa se operaciji spajanja provod-III~a. <:v,o.se IZVOd~ ta~o što se na.konektor postavi glava za presovanja li
pr:~v~d~na udubIJCII!~~,k Sto oSIgurava ravno1l1cran pritisak po <:elojdUZl11lkOl~cktora. Pnlls.ak se s.t~ara pomoću hidraulične ručne pumpe.~nak post.I~nutog d:)v.oljn~)g pntlska, a znači i izvršcnog spajanja provod-mk~, po~tJzc se zvucmm sl?nalom na posebnom vcntilu na pumpi.
Kada jCproces p~csovanJa završen mogu se kmjevi žila lagano ukloniti.Glav: ~ presovanj.e ostaje i dalje pod pritiskom. Ako krajevi žita nisuodsecem, presovanje treba ponoviti.
Pritisak ~ glavi se smanjuje ispusnim ventilom na pumpi, posle čegaglava se S~d~. K~n~k.t.or. se zatim izvadi iz glave za spajanje.
Na g~rn~oj {etvlcl čija Je površina rapava ispisati brojeve parica koji sunastavljem.
10.~.5. Nakon. ~avršenih radova na spajanju prema potrebi vrši se kon-trola l~pravn~st.IIl':"~~en!h rad.o~a. U tu svrhu se koriste ispitni utikači zasamo jednu parIcu Ih lspnna vtljuška za sve žile spojene jednim konekto-rom.
Pre postavlj~nja spojnice za nastavljanje omot~ča konektori se uvezujusa usko~ tekstIl~o~ trakom. i!i trakom sa staklenim nitima. Nezavisno odtoga da. h se radi sa jednom Ih dve glave za spajanje svaki snop konekorase vezuje na dva mesta.
Nastavlj~nje omotača se vrši prema poglavlju E. ovog uputstva.1O.5.? S.lstem spaj~nja pomotu konektora omogućava vršenja različitih
prespajanja u mrežI bezprekida saobraćaja. U tu svrhu se koriste dvekontaktne letve ..
za zamenu ili prespajanje pojedinih kablovskih žUa ili parica, koristi seposeban ala t.
10.6. Višeparični. konektor! !Il0g~ se ul?0trebljavati i za završava njekablo~a u kablo~kim razdelmclma, Izvodmm i razvodnim ormanima i slkada Je kabl ~tlćen od prodiranja vlage u jezgro .. ,. za završa~anje kab~ova u zgradama i pri izradi instalacija upotrebljavaju
se konekton posebmh konstrukcija gde se utiskivanje žila vrši pomoćuručnog alata, slika E.l5 ..
127
-....-...
rI
123
SI. E.t1. KLESrA ZA SPAJANJE ZILA POMOCU KONE!ITORA AMP
SI. E.12. KLEŠTA ZA SPAJANJE ZILA POMOCU KONE!ITORA ~M
••reno•••••••••••••....- \.••••• la"poj"'.
SI. E.B. ALAT ZA SPAJANJE ZIlA VIŠEPARNIM KONEKTQROM
L alat za spajanje2. glava za spajanje~. glava za pRIOV8nje4. hidraulična pumpa
U9
130
~
%" =--~ -
--c = ~_
SL E.l~. ULAGANJE PARICA U TEl\.IEUNOJ LETVICI
SL E.lS. ZAVRŠAVANJE ZILA POMOCu INSTALACIONOG MODULA
, I
F. ZAVRŠAVANJE KABLOVA MESNIH MREŽA
1. Radovi li glavnom r.lzdelniku1.1. Glavni razdelnik se montira u okviru radova na montaži telefonske
centrale. Glavni razdel nik je izraden u obliku nosećeg rama sa nosačimapodešenim za postavljanje 25-delnih osiguračkih slogova ili 50-delnihrastavnih letvica. Rastavne letvice zauzimaju isti prostor kao i 25-delniosigurački slogovi.
Glavni razdclnik može biti zidni za centrale kapaciteta do 500 pri-ključaka, i stojeći za centrale iznad 500 priključaka.
1.2. Pri radovima na gradenju mesnih kablovskih mreža na glavnomrazdelniku izvode se sledeći radovi:
- postavljanje završnih kablova od postolja za završne nastavke dozavršnih uređaja,
- uvode nje završnih kablova na vertikalnu stranu glavnog razđelnikagđe se nalaze završni uređaji.
1.3. Postavljanje završnih kablova između postolja za završne nastavkei glavnog razdelnika izvodi se prema projektu za svaki pojedinačni slučaj.
Završni kablovi se postavljaju po nosećoj konstrukciji u obliku sime-tričnih snopova, pri čemu trebfl ispuniti sledeće uslove:
- ne sme doći do pojedinačnog ukrštanja između kablova, niti ukrštanjaizmedu slojeva kablova, naročito na mestima prelaza sa p6stolja zazavršne nastavke na noseću konstrukciju ili sa nje na razdelnik,
- savijanje kablova treba vrši ti tako da se ne prekorači minimalni radijussavijanja kablova,
- pri delimičnom izvršenju projekta polaganja mora da se omogućiispunjavanje gornjih uslova 7.••-1 naknadno položenc kablove.
1.4. Za priključivanje provodnika završnih kablova na završne ureda jepotrebno je da sc njihov kraj na pogodan način obradi.
1.5. Obrada krajeva kablova sa papirnom izolacijom i olovnim qmo-tačem vrši se na sledeći način:
- pošto je konstrukcija kabla 25x4xO,6 mm, potrebno je da se -a svakogzavršnog kabla skine olovni omotač na dužini koja se odmeri prema dužiniod 25-delne odnosno dužine jedne SO-dclne Ictvice,
- na mestu odsecanja olovnog omotača kablovsko jezgro treba omota tiplatnenom trakom odnosno trakom od slaklenih vlakana,
- da bi se zaštitile od uticaja vlage, kablovske žite se impregnišu zata-panjem u zagrejanu masu za zatapanje, temperature 120°C,
- zatim se vrši pletenje forme pomoću šablona. Šablon se sastoji odjedne daske sa stezaljkom za učvršćivanje kabla i eksera koji su ukucanina razmacima koji odgovaraju razmacima izmedu kontaktnih pera.
131
- pletenje forme počinje od poslednj.e parice u ~poljašnje~ sloju~.papretposlednja itd, tako da se pIVa parIca postavlja p~s1ednja. I?uzmeogranka ostavljaju se po potrebi. Svaki pa~ se po~v::-uje uvo.~tcOlm ~a-mučnim koncem. Poslc plctenja celc formc Ista sc JOsjcdnom ImprcgOlšezatapanjem u kab.lovsku masu .... V" ~ •••
1.6. Obrada krajcva kablova sa IzolacIjom zila I omotal:em od POhVlDll-hlorida v~i se na sledeći način:
- pošto ova konstrukcija kablova ima kapacitct 25x4xO,6 mm ?dnosno5OX4XO,6mm, potrebno je da sc sa svakog završnog kabla skIDe PVComotač u dužini koja sc odmeri prema položaju i razmaku 25-delnihodnosno 5O-delnih letvica. Izmedu pojasne izolacije i elektrostatičke~tite nalazi se bakarna žica 00,6 mm. Na mestu odsecanja omotača žicase presavije unazad, ' .. < •••
- na mestu odsecanja PVC omotača kablovsko jezgro, uključujUClI ŽICU0,6 mm, omota se t"rakom od staklene tkanine širine oko 15 mm. Omottrake se zatim do polovine pažljivo ugura izmedu kablovskog jezgra i PVComotača. Preostali vidljivi deo omota, uključujući i 10 do 15 mm PVComotača, treba omotati sa sivom lepljivom trakom,
- nakon toga zamni kabl se učvrsti na poprečnoj šini vertikalnog delarazdelnika,s tim da mesto odseca nja omotača bude u istoj visini sa donjompločom letvice, .. <. "
- za najdonju letvicu treba odabrati odgovarajul:1 broJ žda počev odspolj~njeg sloja. Odabrane žite se presaviju unazad-. Preostali deo jez~raomota se sivom lepljivom trakom sa prekla pa njem 50% do sledeće letvlce.I kod sledcće letvice odabere se odgovarajući broj žila prema redosledurazbrajanja, sa"ije unazad a preostali deo se omota lepljivom trakom sapreklapanjem, itd.,
- tako formirano jezgro pričvršćuje se na vertikalne šine,- presavijenečetvorke treba lepezasto, prema redosledu razbrajanja od
spolj~njegsloja ka unutrašnjem, rasporediti prema odgovarajućim otvo-rima ranžirnih letvica. Neposredno ispred otvora razdvajaju se četvorkena parice,
~
.- ukoliko letvice nisu snabdeven sa ranžirnim l~tvica~a, za~~šni kabl
se obraduje u obliku čcšlja kao ko kablova sa papunom IZOlaCIjOm.1.7. Zamni kablovi priČYrŠćuju se na prečnicima razdelnika pomoću
lanenog uvošćenog konca ili pomocu posebnih držača. Pošto se za jedanred letvica mora upotrebiti više kablova, iste treba postaviti tako da sekablovi koji se uvode na donje letvice priČYršćuju bliže prednjoj strani, ana gornje letvice sa unutrašnje strane ..
1.8. Zatim se pristupa lemljenju žiJa kabla na kontaktna pera, vodećiračuna da a i b žile budu priključene na odgovarajuĆ3 pera. Pre postavljan-
132
)ja žita potrebno je skinuti izolaciju pomoću klješta. Primena noža zaskidanje izolacije nije preporučljiva. Kod papirom izolovanih žila potreb-no je sa.strugati la.k-izoladju i ogoljeni deo provodnika kalajisati.
Ukohko su letvlce snabd~vene sa ranžirnim letvicama, treba žite kablo-va par po par provuti kroz otvore. Upredanje parica lreba zadržati pomogućstvu što više.
1.9. Žite se vežu na unutrašnji zarez konlaklnih pera i leme pomotukalaja sa kalofonijumom. Dovoljno je ogoljeni provodnik obaviti jedan-put oko zareza.
Pri lemljenju se uvek zagreva jedna strana pcra, a sa suprolne strane sedodiruje kalajcm sa kalofonijumom. Kalaj lreba da se razlije u oblikuravnomernog sloja koji treba da pokrije namolaj golog provod nika.
Da ne dode do oŠlećenja izolacije, lemljenje provodnika treba da se vršinaizmenično red po-red.
1.10. Bakarnu -žicu, koja se nalazi izmedu pojasne izolacije i elektrosta-tičke. zaštite kod završnih kablova sa izolacijom žila i omotačem od PVC-atreba spojiti na zemljQvodni priključak rastavne letvice ili 25-delnogsloga.
1.11. Da bi se završni kablovi priključili na rastavne letvicesa konektor-skim elementima potrebno je pričvrstiti kablove po noscćoj konstrukcijipomotu pričvrsnih traka, skinuti omotač kabla na odgovarajućoj dužini,izdvojili potreban broj žila prema kapacitetu letvice, dovesti žile naodgovarajuće pozicije u letvicii odgovarajućim alatom izvršili spajanjeprovod nika na kontaktna pera. Ova metoda spajanja ("quick slip" meto-da) omoguĆ3va brzu i jednostavnu montažu i pouzdane kontakte. Pri tomenije potrebna nikakva obrada žila kabla, kao ni lemljenje provodnika nakontaktna pera. -
2. Izrada zav~nih nasta\-aka
2.1. Preko završnog nastavka nastavljaju se kablovi iz mreže na završnekablove koje se vode na zamne uredaje vertikalne strane glavnog razdel-nika.
Završ.n~ nas.tavci postavljaju se na postolju od profilisanog gvožda kojemože bItI stojcće u centralama većeg kapaciteta, ili zidno u centralamamanjeg k~"paciteta .. ~a gornji deo stoje~eg post.olja.postavlja se noseĆ3konstrukCIja na kOJoJ se nalaze završnI kabloVl kOJI se uvode u glavnirazdelnik preko posebnih otvora, slika El.
2.2. Zamni nastavci i postolje moraju biti uzemljeni prema Uputstvoo izradi uzemljenja u telefonskim kablovskim mrežama.
133
'j
2.3. Zid no ili slojeće posloljc za ccntra~e ka'p~cileta do 500 b.r0jeva možeda se nalazi u prosloriji glavnog razdelmka, Ih u kablovskom oknu nepo-sredno do zgrade lelefonske centrale.
2.4. ZhOIT različitosti konslrukcije završnih nastavaka za kablove saolovnim i PVC omotačem i postupak izrade je različit.
2.5. Izrada završnih nastavaka sa kablovima sa papirnom izolacijom iolovnim omolačem vrši se na sledeći način:
_ kraj mrežnog kabla postavi se na postolje u visini n~ k~joj će se ka~nijepričvrstiti, uzimajući u obzir i dužinu. p~)trebnu za spaj.~nje provo~mka,
_ na mrežni kabl se navučc lelo spoJmce. a po potrebi I unutrašnjI levak.Žite mrcžnog kabla se pripremc za nastavljanje, . oo'
_ na poklopcu spoj nice, na odgovarajući. način, izbuše se otvon Čijiprečnik treba a odgovara s~oljaš~j~m prečn~~~ ~lovnog završnog kabl;.poklopac spoj nice se postavI u krajnJem polozaju I kroz otvore se provl.ac~završni kablovi prema redosledu k~ji )e unapred odreden. KrajevIlIvučcnih kablova se obrade za nastavljanjc.
SL. El ODEUESJE uWR!>NIH NASTAVAKA
134
Poklopac i omota~ kabla se brižljivo zaleme pu celom obimu pomoćukalaja sa kalofonijumom sa olovnim zadebljanjem na kraju. Nakonzavršenog lemljenja jednog kabla, uvodi se drugi zavr~ni kabl, obrađuje senjegov kraj za nastavljanje a zatim se po celom obimu lemi za poklopac.
2.6. Ako se kao završni kabl koristi kabl sa izolacijom žita i omota~emod polivinit-hlorida, potrebno je upotrebiti poklopac sa Pg uvodnicama.Otvori u Pg uvodnicama treba da odgovaraju spoljnjim prcčnicima7..avršnih kablova. Kabl uvu~en kroz uvodnicu treba dobro zategnuti.Ukoliko kabl ne može dobro da se zategne, potrebno je isti na mestu gdeulazi u uvodnicu obavili lepljivom PVC lrakom. Bakarna žica izmeđupojasne izolacije i elektroslaličke zašlite se odse~e.
2.7. Pre nego što se započne sa vezivanjem provodnika treba ispitatikako kabl iz mreže tako i završni kabl. Ispitivanje mrežnog kabla vrši seod svakog pojedinačnog izvoda odnosno kablovskog razdelnika. Na tajna~in se ujedno kontroliše i kvalitet celokupnih radova na mrežnomkablu.
Spajanje provodnika mrežnog i montažnog kabla se vrši na uobičajeninačin, uvijanjem i izolovanjem mesta spoja izolirajućom cevčicom. Spa-janje provodnika može da se vrši i primenom konektora.
2.8. Raspored po kome se vrši međusobno spajanje provodnikaodređuje se un~pred. Da ne bi došlo do pogrešnog spoja, treba prethodnona pogodan način obeležiti svaki od završnih kablova prema rasporedu pokome su uveden.i na završne uređaje glavnog razdelnika.
Prilikom izrade završnog nastavka prva parica (počelna) iz mrežnogkabla spaja se sa paricom završnog kabla koja jc priključena na prvislobodan par lelvica, druga parica na drugi itd. dok se ne spoji poslednjaparica mrežnog i završnog kabla. Slcdeći mrežni kabl se priklju~uje počevod prvog slobodnog para letvica.
Izdvojene grupe provodnika iz mrežnog kabla sa nastavljenim završnimkablom zasebno se vezuju obavijanjem pamu~nom trakom, slika F.2.
2.9. Po završenom spajanju provodnika, sušenju naslavaka i postavljan-ju sredstava za upijanje vlage, lelo spoj nice se navlači preko natavka takoda deo mrežnog kabla ostane pod grlićem spoj nice u dužini najmanje 2cm. Grlić spojnice se zatim na uobičajeni način zalemi na olovni omotač.Spoj se pojača blago zasvođenim ispupčenjem. 'Jelo spoj nice i poklopac,postavljeni u odgovarajući položaj, zaleme se po celom obimu.
2.10. Kod poklopca sa Pg uvodnicom lemljenje poklopca i spojnicetreba vršiti pažljivo i plamen ne sme da bude usmeren duže na jednomesto, da ne dođe do oštećenja PVC omotača završnih kablova odnosnozaptivnih prs~enova Pg uvodnici.
Ukoliko se završna spojnica sa Pg uvodnicama nalazi u vlažnim prosto-rijama (npr. u kablovskom oknu) potrebno je šupljinu između zateznogzavrtnja popuniti zaptivnim gitom.
135
)
2.11. Umesto poklopca sa Pg uvodniaima može se primeniti poklopacsa odgovarajućim brojem uvodnih metalnih cevi čiji unutrašnji prečnikodgovara prečniku zavfŠnih kablova. Izolaciona cev od ozračenog polie-tilena SCTL 40/13 dužine oko 120 mm se postavlja na uvodnicu, zatim sekroz cev i uvodnicu provuče završni kabl. Omotač kabla i uvodnicu trebanajpre očistiti od eventualne masnoćc i.ncčistoćc, a zatim zagrejati do600C. Posle navlačenja cevi i njenim zagrevanjem cev se skuplja i čvrstoobuhvata omotač kabla i uvodnu cev, slika F.3 .•
SL. F"~ IZDVOJE.~EGRUPE PROVODNIKA KOD IZR.-\DE ZAVRSNIH N,\STAVAKA
2.12. Ukoliko postoji opasnost da vlaga preko zavcšnih kablova možeda dospe u mrežne kablove, potrebno je sprečiti prodiranje vlage posta-vljanjem gaso-i vodonepropustljivih pregrada.
Ukoliko se koristi unutrašnji levak, potrebno je da omotač mrežnogkabla ostane pod grlom levka najmanje 2 cm. Po završenom spajanju žitazavcšnog i mrežnog kabla potrebno je zalemiti grlić levka sa omotačemkabla. Zatim se levak i 60 do 100 cm mrežnog kabla nalije sa žutomkablovskom masom za punjenje, prethodno zarejanom do 135°C. Kablna ovoj dužini treba dobro zagrevati, a dužinu kabla ispod levka treba,pomocu krpe za čišćcnje, hladiti. Dolivanje mase i zagrevanje kabla trebavcšiti naizmenično i tako dugo dok se masa u levku me ne ispušta na dole.
1 '16
)
" UI~e~loćžulC kablovske mase mogu se u posebnim sluČ3J"evimakoristiti
1 na lvaJu e smolc"
..••3
SL. F.3PRIMENA CEVI OD OZRAĆENOG POLIE11LENA KOD IZRADE ZAVRšNrn NASTAVAKA
137
Ako su kablovi predvideni za odrlavanje pod gasn!m pritiskom i imajunapravljen gasonepropust~vi če.p,. ~ema potrebe za Izradom vodonepro-pustljivih pregleda u samoJ spojmcl.
2.13. Završni nastavak se postavlja na postolje prema unapredutvrdenom rasporedu ... , ..
Nastavak se učvrsti na poprečno gvo~d~ po~oću gvo~emh ObUjmI~ Izavrtnjeva, a na prednjem delu tela spoJmce upiše se broj kabla, kapacitetkabla i godina izrade nastavka.
3. Uvodenje kablova u kablovske glave
3.1. Opšte ..3.1.1. U svim zgradama sa pet i više stanova sa proplsno Izveden~m
teiefonskom instalacijom uvod se ostvaruje, po .~ravilu, sa p?<!zemn~mkablom, a u zgradi se izraduje unutrašnji kablo,vskllzvod:.U većlm s~~Č3Je-
_ va, mesto koncentracije instalacionih vodova I unutrašnjl ~ablo~ki Izvodse nalaze na istom mestu - u izvodnom ormanu. Kao Izvodm ormanupotrebljava se: .... , .
_ orman za unutršanji kablovski Izvod kada je Izvodm kabl sa vazdušno-papirnom izolacijom, .. : ..... ,
_ razvodni orman, kada se koristi punjem kabl sa po1ieulensklm omo-tačem, a za smeštaj kutija za dvojne priključke je predviden posebanorman .
3.1.2. Orman za unutrašnji kablovski izvod se postavlja u Zidu pnzemlJuzgrade, pri čemu ~~ sredina ?rmana n~lazi na visini oko 1,6 m od poda.Prostorija mora blu suva, pnstupačna I po mogućstvU, svetla ..
U orman.za unutrašitji izvod postavlja se ~ablo~ka gla~ bez o~l~uraČ3za unutrašnju montažu, letvice i po potrebi, kutije za dvojne pnklJučke.Izvodni kabl se završava u ormanu za uhulrašnji kablovski izvod.
3.1.3. U velikim stambenim zgradama (zgrade sa više od 1~ ~tanov~ ilisa više ulaza), kao i poslovnim ilndustrijskim zgrada~a.sa velikim ~rojemtelefonskih uredaja, završava nje kablova mesne mreze I prelaz na msta.la-cione kablove u zgradi, vrši se, po pravilu, pomoću kablovskog razdelmkaili završnog nastavka koji se postavlja u prizemlju ili ~mu z~r~de ..
3.1.4. Kod manjih zgrada (zgrade do 5 stanova) kOje s~ pnključujupodzemno položenim kablom na mesnu mrežu, zavrlavanje podzemnopoloženog kabla vrši se pomoću: ..
_ kablovske glave bez osiguraČ3 za unutrašnju .mon~u, p~~tavIJene uormanu, kada je podzemni kabl sa vazdušno-paplmom ~laC1jo~, .
_ uvodne kutije 2x2 ili 6x2, kada je podzemni ~b~ pu.njen sa pohetllen-skim omotačem ili nepunjeni sa opletom od čeličmh žica ..
3.1.5. U posebnim slučajevima podzemni kabl se ne uvodi u zgradu negose završava u kablovskoj glavi bez osiguraČ3 za spoljnu montažu, posta-vljenoj na spoljašnjem zidu zgrade. Kablovska glava se, po mogućstvU,
138
.)
post~vlj~. sa dv~rišne strane na visini oko 1,6 m, tako da unutrašnji ispoljašnjl vodovl budu što kraći i neupadljiviji.
P??~emni ka~1 izvan zemlje zaštićuje se pomoću profilisanog gvožda,cevI Ih polucevl. Kablovska glava može se postaviti na zid ili u zid.
3.1.6. Pri polaganju izvodnog kabla do unutrašnjeg izvoda, kabl seprovuč~ kroz otvor izvodnog ormana i ostavi dužina koja je potrebna zauvod?nJe kabl~ u kablovsk~ glavu. Pri postavljanju kabla kroz zgradu kablse najpre provlzorno polozI. Kad se kabl uvede u kablovsku glavu i ista sepostavi ~ orr.nan i učvrsti, onda se izvodni kabl definitivno pričvrsti na zidpolazećl od Izvodnog ormana ka uvodu kabla u zgradu ili ka kablovskomoknu.
Kablovske glave od poliestera mogu se isporučivati sa već ugradenimkablom dužine od 6-10 m. U ovom slučaju potrebno je napraviti saizvodnim kablom pravi ili račvasti nastavak.
3.2. Uvodenje pretplatničkih kablova sa vazdušno-papirnom izolacijomi olovnim omotačem
. 3:~.1. Kod uvod~nja p.retplat~ičk!h kablova sa vazdušno-papimom izo-laCIjOmpotrebno je, najpre, skmutI poklopac sa kućišta kablovske glave.Zatim se odstrani olovni omotač kabla na odgovarajućoj dužini, tako daposle .leniljenja provodnika kabla na školjke spoj nice kablovske glave,olovm omotač se završava na istom nivou sa gomjom ivicom uvodne cevi.Prilikom skidanja olovnog omotača i obaranja ivica ne sme biti oštečenapapima izolacija ..
Ako se u ka~l.ovske glave uyod~ arm.ir~ni kablovi, potrebno je armaturuka~la Odstra'!IU n~ odgovarajućoj dužim da ne prolazi kroz otvore kablov-skih razdelmka I ormana za unutrašnji kablovski izvod. Pripremanjekrajeva kabla se vrši na način opisan u tački E.2. ovog uputstva.
K~ ~lava od polies~~ra potrebno je na 10 cm od ivice metalnog omotaČ3zalemltl bakamo kalajlsano uže, a na drugom kraju uže spojiti sa odgova- •rajućim priključkom za uzemljenje.
Neposredno posle odstranjivanja olovnog omotaČ3 i pojasne izolacijevrši se zatapanje žila izolovanih papirom sa belom masom za zatapanje.Temperatura mase za zatapanje je 120°C.. Pre uvodenja kabla treba unutrašnji zidovi kablovske glave da se očisteI eve~tualna vlaga odstrani kratkotrajnim zagrevanjem unutr3ŠnjihpomIna.
Kod kablovskih glava sa limenim kućištem potrebno je zatim obložitiunutrašnj~t kućišta sa izolacionim papirom.
3.2.2. Pretplatnički kabl se nakon zatapanja žila uvodi kroz uvodnu cevu priključni prostor kućišta kablovske glave. Zatim se olovni omotač lemiza uvodnu cev. sa lampom za lemljenje treba rukovati tako da plamenlampe ne dolazi na kućište kablovske glave, naročito kod kablovskih glava
139
--")od poliestera. PCrelemljenja, olovni omo~ač i uvodna ~ev mo.raj u biti do~roočišćeni i sjaj!).i. Pri .ovome ne s~~ doćl do oštećenja kala~sa~e površmeuvodne ccvi. Cišćenje se smc mltl sa~o sa krpama n~.topl~emm petrole-'om, dok je upotreba benzina zabranjcna. Akl~ postoji ve~1 medupr?st?r
.{zmedu kabla i unutrašnje površine uvodne ceVI,potrebno je pre.lcmlje~jataj meduprostor ispuniti sa olovnim limn~. Na mestu lemlJenja pravI sezadebljanjc dužine oko 50 mm blago za.ob.lj~n? .
3.2.3. Posle uvodenja kraja kabla u pnkljucm pr.ostor kućlšta kablovskeglave i lcmljenja olovnog omotača za uvodnu cev, je~gro kab!~ se razg.ra.napo slojevima i četvorkama radi lemljenj~ 'pro~o~mka na ~lIjke spo~m~kablovske glave. Pri ovome treba obratitI pa.zn}u;(!1a ~ačm razbr~janjaelemenata u jezgru kabla kao i na redosled pnkljuclvanJa provodmka našiljke spojnica .. ' .
Kablovska glava se razbraja u parovima ~ r~dovlma odozgo na ,?o!~,ledano sa prednje strane, s tim što leva spojn.lca u~~k od~ovara ,~a ŽI!I,
~ aesna "b" žili parice: Ukoliko ~a ~ablovsk?j glavI Ima više vert.tkalmhredova od po dve spoj nice, razbrajanje se vršt poče.v od prvog vertIkalnogreda gledano sa prednje strane odozgo na dole, zatIm drugog reda odozgona dole itd, slika F.4.
b QQ o o
\ o :>o oo ,:)
o oo oo oo oo oo o
SL. F.4 RAZBRA1AN1B KABLOVSKIH GLAVA·
140
3.2.4. Da se ne bi oštetila izolacija, Icmljcnje provodnika za šiljkc netreba da se vrši posle vezivanja svih pravodnika, nego treba da se naizmc-nično vezuje i lemi red po red šiljaka.
Provodnid kabla se priključuju na šiljke spojnica lemljenjem. Ako ješi\jak spoj nice izveden u obliku kukice ili glavice, provodnik se zajednosa papirnom izolacijom omota oko šiljka jedan do dva puta, a zatim se sapreostalog dela provodnika skine izolacija i neizolovani provodnik seobavija dva puta oko zareza na šiljku, pri čemu se sečicama odstranipreostali deo provodnika.
Kod kablovskih glava koje imaju šiljke sa ušicama, pre lemljenja se sakrajeva žita skine izolacija i provodnik se odozgo provuče kroz ušicu šiljka.Izolacija od papira se podvezuje pomoću tankog kORca koji je impregni-san sa voskom.
Prilikom dovodenja žita na šitjkc, polaganje žila se vrši sa odgovara-jućom rezervom, tako da se posle lemljenja može formirati luk saispupčenjem na gore. Takode, potrebno je jezgro kabla na dužini odvajan-ja kablovskih žila podvezati dva puta kod uvodenja u kablovske glave do5Ox2, a tri puta kod uvodenja u kablovske glave veće od 5Ox2.Podvezivanjese vrši pomoću odgovarajuće trake.
Lemljenje žita na šiljcima spojnica kablovske glave se vrši pomoću žiceod kalajne legure.Pri lemljenju zagreva se jedna strana šiljka. a sa suprot-ne strane se dodiruje sa žkom za lemljcnje. Kalaj ne sme da obrazujekuglicu na šiljku, već treba da ravnomerno pokrije namotaj neizolovanogprovodnika. Posle lemljenja svih žita, potrebno je odstraniti zaostalekomade provodnika i otpatke kalaja.
3.2.5. Nakon lemljenja olovnog omotača kabla za uvodnu cev i kablov-skih žila za šiljke spojnica, vrši se na1ivanje donjeg dela kućišta kablovskeglave sa žutom masom za punjenje.
Radna temperatura za žutu kablovsku masu je 135°C.Istovremeno sa hladenjem kabla, potrebno je da se kablovska masa
pažljivodolivatako dugo svedok nivo mase ne prestane da opada i dokse ne napuni donji deo kućišta kablovske glave.
Da bi zaptivenost kraja kabla bila što bolja, potrebno je prilikomnalivanja kablovske mase pažljivo zagrcvati sa lampomza lemljenje uvod-nu cev i deo kabla ispod cevi. Na taj način kablovska masa može da ude ukabl do 30 cm ispod uvodne cevi.
Kada se. kablovska mas(J ohladi kućište kablovskc glave se zatvara sapoklopcem.
Glave sa 1imenim. kućištem se ne nalivaju žutom kablo~kom masomveć se vrši samo impregnisanje kablovskih žila i to tako što se zagrejanamasa. nalije preko kablovske forme smeštene u kućištu. Posle 5 minuta
141
)
m ---- •• _ •• ._ •• _.~ __ • _
, 1!
kablovska masa.se vrata natrag u sud, ivice glave se očiste od mase, akrajevi papirne izolacije se preklope. Po~lopac glave se lemi ~ k~~i~t~mglave. Ako postavljeni poklopac ne nalcze dobro, treba ga skmutI I IViceispraviti.
3.2.6. Nakon zavr~enih radova na montaži, kahlovske glave se. pričvr~ćuju pomoću odgovarajućih zavrtnjeva na metalne ~ine u kablov-skim razdclnicima ili na posebne nosa če u izvodnom ormanu.
3.3. Uvodenje pretplatničkih kablova sa izolacijom. i omotačem odpolietilena.
3.3.1. Radi uvođenja ,kablova sa izolacijom i omotačem od polietilenakablovske glave mogu biti snabdevene sa uvodnom cevi ili Pg uvodnicom.
3.3.2. Kod uvođenja pretplatničkog kabla sa izolacijom i omotačcm odpolietilena u k~blo~ku glavu od poliester~ sa I!vod~i~om, potrebno je sakraja kabla skinuti omotač na odgovarajućoj duzim tako da se poslelemljenja žila na šiljke spojnica kablovske glave, omo~ač zav~ava na Istomnivou sa gornjom ivicom prostora za zalivanje u kućlš~u ~ablovske gl~ve.
Kablovske glave sa uvodnicom su snabdevene sa zaptIvmm prstenovlmarazličite veličine.
Prilikom uvođenja kabla u kablovsku glavu upotrebljava se zaptivniprsten čiji unutrašnji prečnik odgovara spoljašnjem prečniku kabla.
Posle skidanja omotača kabla na odgovarajućoj dužini, kabl se uvodi ukućište kablovske glave kroz uvodnicu. Priključivanje žila izolovanihpolietilenom na šiljke spojnica kablovske glave S6 v~i lemljenjem. Sakraja svakog provodnika se.odstrani izolacija i neizolovani provodnik seobavije dva puta oko zareza na šiljku, ili se provuče odozgo kroz UŠicušiljka. Razbrajanje i lemljenje provodnika se v~i kao kod kablova sapapirnom izolacijom. -
3.3.3. Uvođenje pretplatničkih kablova sa izolacijom i omotačem odpolietilena u kablovske glave sa uvodnom cevi može se vršiti na dvanačina: pomoću izolacionih cevi od ozračenog polietilena (oznaka name-ne SCfL 45/15-150, tačka C.3.4.4.) ili pomoću lepljivih traka od polieti-lena.
3.3.4. Kod uvođenja kabla sa po)fCtilenskim omotačcm u kablovskuglavu sa uvodnom cevi pomoću izo\acione cevi od ozračenog polietilena
_potrebno je najpre očistiti omotač kabla i uvodnu cev od eventualnihprljavština i masnota i kratko zagrejati sa oko 6Q°C, a zatim postaviti nakabl ovu cev. Nakon odstranjivanja omotača kabla na potrebnoj dužini iuvođenja kraja kabla u kućište kablovske glave, cev od ozračenog polieti-lena se postavi tako da jednim delom na leže na uvodnu cev, a drugimkrajem na omotač kabla. Zatim se v~i pažljivo zagrevanje izolacione cevi.
142
Razbrajanje i lemljenje provodnika se vrši na način dat u tački 3.3.2,ovog poglavlja.
3.3.5. Umesto spoj nice od ozračenog polietilena može se upotrebitilepljiva traka od polietilena kojom se obezbeđuje zaptivenost izmeđuuvodne cevi kablovske glave i omotača kabla. ova traka takode služi i zaobezbeđenje mehaničkog rasterećenja kabla uvedenog u kablovsku glavu.
Prilikom uvođenja kabla sa polietilenskim omotačem u kablovsku glavusa uvodnom cevi potrebno je prvo skinuti polietilenski omotač na odgo-var~ju.ćoj d~žini tako da posle priključenja žila kabla na šiljke spojnica,pohetIlenskl omotač se završava na istom nivou sa gornjom ivicom pro-stora za zalivanje kućišta kablovske glave.
Posle uvođenja kraja kabla u kućište kablovske glave, oko omotačakabla obavije se Icpljiva traka od polictilena na dva mcsta. Gornji namotajsluži za mehaničko rasterećenje kraja kabla.Traka se toliko namota, daposle p~vlačenja kabla od unutrašnjosti kućišta ka uvodnoj cevi, gornjinamotaj trake tesno naleže na unutrašnje zidove uvodne cevi. Od uvodnecevi ka unutrašnjosti kućišta, gornji namotaj mora da bude konusnoojačan.
Zaptivenost između polietilenskog omotača kabla i uvodne cevi seostvaruje pomoću donjeg namotaja od lepljive trake od polietilena.
1faka se namotava sa dobrim preklapanjem najmanje tri puta OkĐ
uvodne cevi, pri čemu zadnji sloj trake je namotan od kabla ka uvodnojcevi. U slučaju kad donji namotaj trake ne na leže tesno na unutrašnjupovršinu uvodne cevi posle dovođenja kabla u krajnji položaj, potrebnoje postaviti prsten za izjednačavanje. Ovaj prsten se postavlja na kabl preuvođenja kabla u kućište kablovske glave, a po dovođenju kabla u defini-tivan položaj, prsten treb;:t tesno da naleže na donji namotaj i unutrašnjupovršinu uvodne cevi.
Razbrajanje i lemljenje provodnika se v~i na način dat u tački 3.3.2.ovog poglavlja.
Kod uvođenja pretplatničkih kablova u kablovske glave potrebno jep~dužno postavljenu metalnu traku spojiti pravodnom vezom sa pri-ključnicom za uzemljenje.
3.3.6. Nakon ovih radova vrši se zalivanje donjeg dela kućišta kablovskeglave od poliestera. Ovo se izvodi pomoću dvokomponemnih nalivajućihsmola i samo onih kablova kod kojih postoji mogućnost podužnog širenjavode .. -
3.3.7. ~osle u~ćivanja poklopca kablovska glava se postavlja na svojemesto bilo u kablovskom razdelniku ili uvodnom ormanu.
143
)
--- ..-- ..•.-----------)
3.3.8. Završavanje punjenih pretpl.a.t~ičkih kabl<~va .mož~ da s~ vrši!letvicama kapaciteta lOx2 i 2Ox2. sa ~I~jctma za lemlj.e~je na JednoJ str~mi vijcima na drugom kraju. U razdelmcIn~a se .postavljaJ.u u~lavnom letvlce2Ox2 slika F.5. Montaža se vrši na sledećI naČIn. Sa punjemh kablova trebaskin~li polielilenski omolač i poduž~u.metal~u t.raku u.dužini koj~ seodmeri prema položaju i razmaku letvica. L:~ljenje zemljov<?dn~g uze~ana podužnu metaln.u traku se vrši 'prema ta~kl E.5.2.2. ~~ablfa:?-je. br~japarica kabla se vrŠI ~r.ema kapacItetu lel~lca. Na dUŽInI odvajanja ždapotrebno je podvezat~ jezgro. k~bla sa leplJI~om tr~kom .. ' .
Lemljenje provodlllka p.očm)~ od p<?s.1ednjepance. u spol.1ašnjem ~IOjU,koja se priključuje na naJdonJ~ par .~Iljaka. roslednje letvlce, a pocetnaparica će biti priključena na najgorojl ~ar. šllja~~ .. :< ••
Punjeni kablovi mogu da se završavaju I na vlsepancmm konektonma.
4. Kablovski razdelnici4.1. U clastičnoj mreži, mreža pretplalničkih vodova je podeljena na
posebna područja preko kablovskih ~azdel~~ka .....Razdelnici se mogu, prema mesmm pnlIkama plamratI kao stoJećl,
zidni i unutrašnji, tačka C.27.
.. ,-~ I •. . .
e· •.. jI '11 : I
I. I i II .
!. II i
t I I i I t. ! li I I
! I ! I i . II. I i I I
I o'J i i I Ii i i i
.LI I: i Ii i I I
~ ..Io.
I
4.2. Slojeći kablovski razdelnik se montira na hetonsko postolje. kojemože biti sastavljeno od montažnih elemenata ili direktno izliveno na licumesla. Minimalna visina betonskog poslolja od lrOloara je 50 cm. Beton-sko poslolje se postavlja na slobodnom prosLOru (trotoar. travnjak) ublizini kablovskog okna.
Izmedu kablovskih okana i hetonskih postolja se postavljaju kanaliza-cio ne cevi, koje se normalno koriste za gradenje kablovske kanalizacije.Montaža razdelnika se vrši prema uputstvu isporučioca.
4.3. Zidni razdclnici se postavljaju u zid ili na zid sa unutrašnje ilispoljašnje strane zgrade na visini oko 80 cm od poda odnosno okolnogterena zgrade.
Kutija razdelnika za u zid izraduje se sa jednostrukim zidovima. a za nazid sa dvostrukim zidovima. Od kablovskog okna do zida postavljaju sekanalizacione cevi koje se koriste za građenje kablovske kanalizacije.Kablovi se polažu u zid ili na zidu. Vidljive kablove treba zaštititi odgo-varajućim cevima. polucevima ili profilisanim gvoždem sve do ul37..3ukanalizacionu cev.
Na isti način se postavljaju i unutrašnji razdelnici.4.4. Raspored kablovskih glava u razdelniku kao i montaŽDu šemu
odredu je PTT organizacija. Po pravilu. kablovske glave dolazećeg primar-nog kabla Se nalaze u sredini. dok se kablovske glave distributivnihkablova nalaze sa leve i desne strane. Razbrajanje kablovskih glava distri-butivnih kablova se vrši počev od gornjeg levog ugla, pa ispod nje. zatimse prelazi u gornji desni ugao itd. Rasporedu kablovskih glava treba daodgovaraju i raspored uvodenja primarnih i distributivnih kablova i daprimarni kabl bude u sredini.
Kablovske glave horizontalnog lipa dolazećeg glavnog kabla se posta-vljaju u sredini donjeg dela razdelnika. Kablovske glave distributivnihkablova se nalaze iznad kablovskih glava glavnog kabla i njihovo razbra-janje se vrši poćev od gornjeg levog ugla.
4.5. Kablovi se provlače kroz kanalizacione cevi, zatim kroz otvore nadnu razdelnika se dovode do kablovskih glava. Uvodenje kablova u ka-blovske glave se vrši prema tački F.3. Nakon toga glave se uČVTstena šinekablovskog razdelnika. a rezerva kabla se povuče prema oknu. Da bi sesprećilo prodiranje vlažnog vazduha iz okna u šupljinu razdelnika. najprese izolirajućom trakom obavije kabl na mestu prolaza kroz leV<lkna dancurazdelnika tako da je zaptiveno, a zatim se levci nalivaju mclavinomžutom il~ crnom kablovskom masom. Neiskorišćeni levci moraju ostatizatvorem.
4.6. U kablovskom oknu u zavisnosti od kapaciteta kabla primarni kablradi uvođenja u kablovske glave grana se ili pomotu račvastog nastavkaili izradcnog završnog nastavka.
SL. F.SLETVICE ZA ZAVRŠAVANJE PUNJENIH KABLOVA
.144145
·)
Na slici F.6. je prikazano grananje primarnog kabla pomocu izradenogzavršnog nastavka.
4.7. U kablovskim razdelnicima izradenim od lima moraju se metalniomotači medusobno prespojili. a na jednu od šina čvrsto vezati zemljo-vodnim uželom. U kablovske razdelnike od poliestera treba, po pravilu,ugradivati kablovske glave od poliestera. U ovom slučaju nema potrebe uprespajanju metalnih omotača, potlo su svi metalni omotači kao i po-dužna traka kablova sa polietilenskim omotačem preko zavrtnjeva zauzemljenje spojeni na odgovarajuću metalnu šinu.
Uzemljenje razdelnika se vrši prema poglavlju H.4.8. Ranžiranje' se obavlja instalacionim žicama 2xO,6 mm.4.9. Nakon završene monlaže u razdelniku na posebnom mestu treba
ostaviti šematski raspored kablovskih glaV'clu ormanu kablovskog razdel-nika kao i tabelu primarnog i sekundarnog kabla.
TI
SL. F.6GRANANJE PRIMARNOG KABLA POMOCU ZAVRŠNOG NASTAVKA
5. Uv04enje kablova u kablovske glave za spoljnu montafu
5.1. Kablovske glave za spoljnu montažu služe za izradu spoljnih kućoihizvoda. Izrada izvoda se vrši prema Uputstvu o gradenju razvodnih mreža.
146
Izv~ni kab~o~i .mogu biti kablovi sa mctalnim omOlačem i punjenikablovl sa.~IOjeVlUm ~~Olačcm od polietilena. Ukoliko je distributivnikabl n3:k~jl se naslavl~a.lzvodni kabl, punjeni kabl sa slojevi tim omotačcmo~ P?he~lIe~a, onda I lZV~ni kabl treba da b!lde iste vrste. Ukoliko je~~stnbuUvOl kabl ~ metalOlm omotačem onda lzvodni kabl može da budeIh .kabl sa melalOlm omotačcm ili punjeni kabl sa slojevitim polietilen-sklm omotačcm.
5.2. Uvodenje kablova sa metalnim omotačcm u kablovske glave sametalnim kućBtem vrši se na isti način kao i uvodenje ovih kablova u~ablovske glave.bc~ osiguranja za unutra~nju montažu. Pripremanje kra-jeva kabla,lemljenje omotača sa uvodnom cevi, način razbrajanja eleme-nata i redosled priključivanja provo<.lnika i lemljenje na šiljke spojnica sevrši prema tački F.3.2.
Prostor gde su smcšteni šiljci i zalemljeni provodnici se zaliva sa žutomkablovskom masom. Radi popune celog prostora kablovska glava sepostavlja u horizonlalni položaj.
Kada se kablovska masa ohladi kućište kablovske glave se zatvara sapoklopcem.
~di olakšanja radova kabl se uvede u glavu na zemljištu, pa se ondazajedno sa glavom podigne i pričvrsti za stub (ili zid).
5.3. Kod kablovskih glava od poliestera dolazni prelplatnički kabl uvodise u kablovs~u glavu kroz uvodnu cev za lemljenje ili kroz Pg uvodnicu.K~d uvodenja kablova sa uvodnom cevi postupak je isti kao i kod kablov-skih glava sa metalnim kućištem. Kod uvodenja sa Pg uvodnicom radila~eg prila.godavanja. na' omotač do laznog kabla sa. kablovskom glavomse Is.poru~uj~ dva zap~~~a prstena, !~ko da ~e pr! uvodenju kabla odabereonaj zaptlvnl prsten Čijije unutrašnjl prcčOlk najbliži spolj~njein prečni-ku .ka~I~. Ovaj način uvodenja se koristi kod kablova sa polieti1enskimslojeVlum omotačem.
U~ol~ko se uvode. kabIovi sa termoplastičnom izolacijom žiIa koji nisupunjeOl, potrebno je donji deo kućišta glave napuniti sa nalivajućommasom.
~.4. Na do~joj. strani.kućBta pored uvodne cevi ili Pg uvodnice nalazese I odgovarajućl otvon za razvodne instalacione kablove. .. 5.? Kod ~~va.sa metalnim kućištem mogu da se uvode samo jedno pa-
nčOl kabloVlI pn če~u gumeni zaptivač tes~o obuhvata omotač izvodnogkabla. Gla~e od ~hestera pored ~tvora ~ jednoparične kablove imaju iotvo~~ ~ VIšepančne kablove. Ovl otvon su zatvoreni a otvaranje se mipro~l)anjem upresovane opne odozgo. Oštre ivice se otklanjaju nožem iliturpljom ..
Iznad ploče sa olvorima nalazi se i obujmica koja onemoguĆ3va iz-vlačenje kablova iz glave.
1-17
).~
,
SL G.I. OSIGURANJE PRETPLATNICKlH VODOVA
----- PodZtmni kablov~ki vud
--- V'1ldli~r.j vod ~ 901im prov..rdnicima
PRETPlATNIY.SPOLJNI fZ\OO
JAo-t ----)JQV.
nLEFCJ-ISKACE NTRAI.A
2. Električno osiguranje pretplatničkih vodova2.1. Način clektričnog osiguranja prctplatničkog voda zavisi od načina
ostvarenja voda. U praksi se, najčešće. sus reću sledcća tri načina:a) pretplatnički vod izmedu telefonske l:entrale i pretplatnika je pod-
zemni kablovski vod;b) pretplatnički vod izmedu telefonske centrale i spoljnjeg izvoda je
podzemni kablovski vod, a izmedu spoljnjeg izvoda i pretplatnika jevazdušni vod sa golim provodnicima; .
v) pretplatnički vod izmedu telefonske centrale i spoljnjeg izvoda jepodzemni kablovski vod, a izmedu spoljnjeg izvoda i pretplatnika jenadzemni kablovski vod.
Pored navedenih načina, pretplatnički vod može u posebnim sluČ3jevi-ma, da bude ostvaren kombinacijom podzemnih i nadzemnih deonicarazličitih od navedenih.
U tač. 2.2. do 2.5. dati su načini električnog osiguranja pretplatničkihvodova u zavisnosti od načina ostvarenja voda.
2.2. Električno osiguranje pretplatničkog voda se ne vrši ako je pret-platnWki vod izmedu telefonske centrale i pretplatnika podzemni kablov-ski vod.
2.3. Ako je pretplatnički vod izm~du telefonske centrale i spoljnjegizvoda-podzemni kablovski vod, a izmedu spoljnjeg izvoda i pretpJatnikavazdušni vod sa golim provodnicima, u telefonskoj centrali se ne vršielektrično osiguranje pretplatničkog voda, a na spoljnjem izvodu i kodpretplatnika se postavljaju:
- grubi naponski osigurači 1500 'v,- grubi strujni osigurači 3 A,- fini naponski vakuum osigurači 230 V.Strujni osigurači se postavljaju u provodnike voda, a naponski osigurači
iZl!ledu provodnika voda i zemlje.Sema clektričnog osiguranja prctplatničkog voda je data na sl. G.I.
G. ELEKTRIČNO OSIGURANJE TELEFONSKIH VODOVA UMESNIM MREŽAMA
1. Opšte1.1. U cilju zaštite telefonskih postrojenja, ~soblj~ i korisnik~ telefo.n-
skih usluga od štetnog dejstva opasnh na~n~ I str~J~ tele~onskl.vodovl umesnim mrežama se osiguravaju naponsklm 1 struJOIm oSlguraČlma.
Pored minimalnih zaštitnih mera odredenih ovim uputstvom, na tele-fonske vodove u mesnim mrežama moraju se primeniti i 1:3štitne merekoje su odredene tehničkim propisima ~ zaštitu !el~fon~kih vodova ~delektričnih vodova, elektroenergetskih postrojenja I atmosfer~kihpf3Žnjenja kao i druge zaštitne mere koje zahteva odnosno TI postroJen-
jeDa bi Z3Štitne mere bile efikasne, telefonski vod ovi moraju biti uzem-Ijeni prema poglavlju H. ovog uputstva.
1.2. za električno osiguranje telefonskih vod ova prema ovom uputstvumogu se upotrebiti sledeći osigurači:
- grubi naponski osigurači 1500 'v,- grubi strujni osigurači 3 A;- fini naponski vakuum osigurači 230 v. ..... , X'
1.3. Zaštitni uredaji u koje se pos!av!jaju napo~skl I st~u)m oSI~ura:lmoraju biti izra~eni prema odgO~~Jućlm.~ehOlčklm .proplsl~a Zajedm-ce jugoslovenskih PIT Kao zaštJtm uredaJI upotrebljavaju se.
- rastavne letvice sa osiguračima,- pretplatnički osigurački slogovi 1x2,_ grupni osigurački slogovi 2x2, 5x2 i 10x2, .._ kablovske glave sa osiguračima 100 i 200 ....Postavljanje zaštitnih uredaja vrši se prema ovom. uputst,:u I drugim
odgovarajućim tehničkim propisima iz oblasti gradenJa m~mh ~re~.1.4. Odredbe iz prethodne tačke 1.2. i 1.3. !!~ se pnmenJ1va.u ~a
telefonske vodove za mesne mreže koje su raDIje IZradene sa zaštJtmmuredajima u vidu 25':'delnog sloga sa naponskim i strujnim osiguračima idrugim tipovima osiguraČ3 i zaštitnih uredaja ..
Provodnici instalacionih i razvodnih kablova se pričvršćuju na pri-ključnoj ploči pomoću vijaka .......•
Mctalni omotač kablova sa papirnom IzolacIJ~!1'. Ih po~u~n~ I!letalnuzašlitu ispod polietilenskog omot~ča .lrcb~ SPOJiti sa pnkIJul:mco~ zauzemljcnjc koja se spaja sa uzcmlJcnJcm l.zvC?dnog~tu~a. Kabl k~JI sepolažc na izvodni stub pričvrsti sc najpre o~lčmm.o~uJmlcavma, a za~l.m seprotiv mchaničkih povreda osigura ugaoOlm zašll~~~m gvo~d~m duz~ne 2m iznad zemlje. Na isti način se osigurava k~bl kOJIIZzemlje Ide u ztd:
5.6. Na sličan ili isti način uvode se kablovl u kablovske glave za spoljnumontažu sa osiguračima.
148 149
__---------~--IIII!I~•..---~-----------~ "~ .i J
Kada je na mestu približavanja i uk~tanja telefo~kog voda sa ele,~-'~. odom napona do 1000 V j.edan od vodova Izolovan, tada mjetrIcmm v " '
potrebno vršiti električno osiguranje telcfonskog voda strujmm oSlgu-račima.. ",
2.4, Ako je pretplatnički vod izmedu tclef<?n~ke,centra~e I spoljn~egizvoda podzemni kablovski vod, a izmedu spoljnj~g Izv~a I pretpla~?lkanadzemni kablovski vod, ne v~i se električno oSiguranje pretplatmckogvoda pod uslovom da je:
_ nadzemni kablovski vod dužine s 5~ me.t~ra kod razvoda sa samo~nosivim kablom sa nosećim užetom, žlcom Ih opletom od provodnogmaterijala; d_ nad7.cmnikablovski vod dužine :s; ~5~ m~t~ra kod,razvo a sa samo-nosivim kablom sa legiranim provodmClma Ih nosećlm elementom odneprovodnog materijala .. ' rš'
Kada je nadzemni kablovski vod veće dužme od navede~lh, v I seelektrično osiguranje pretplatničkogvod~ samo kod pretplatmka ~mocurubih naponskih osiguraČ31500V i fimh naponsklh ~kuum o~lgura~
~ V.Naponski osigurači se postavljaju izmcdu prov~mka ~od~ Izem!je.Izuzetno, ako dva i viševodova koji polaze od Ist?~ Izvoda ~~aju ~užtne
v~ od gore navcdeni~, osiguranje se može postaVItina spoljnjem Izvoduumesto kod pretplatmka. , Ž'·
Ako su vodovi razvodnc mreže izloženidejstvu atmo~fersklh pra nj~njaosiguidvaju se i na spoljnjem izvodu i kod prctplatmka.: Dru.gezaštlt~emere vodova razvodnih mreža odreduju se Uputstvom o IZradirazvodmhmre7..a. - . 1· t latn 'ka2.5.Kada je prelplatnički vod iZn:'edutelefonsk~ centra e I pre p ,Iostvaren na način koji se razlikujc od naved~mh u tač..2.2,,~3. I 2.4,električno osiguranje prtplatničkog voda se V~I na sledeći načtn.
a) deonica pretplat!,ičkog voda ostvarena pomocu podzemno po-loženog kabla se ne oSigurava;
b) deonica pretplatničkog voda ostvarena ~mocu vazd~nog v~ sagolim provodnicima osigurava se na oba kraja, bez ~bzlra n.a duži~udeonice na način dat u taČ. 2.3. Na isti, način se oSlgura~ I deomcapretplatničkOg voda ostvarena pom~u,va7..dUŠnog voda s gohm provod-nicima i nadzemno položenog kabla, \.v) deonica pretplatničkog .,:oda ostvarc~a pomocu. nadzemno PO:loženog kabla, a koja se nalazllzmedu deom~ ostV3!emh pomocu podzemno položenog kabla, osigurava se na načtn proplS3n u tač. 2.4. ovoguputstva. , ..<_. t' od udara2 6 Ako su vodovi mesnih mreža izložem pove\.dnojopasnos I . ,gro~a zaštitne mere treba pJ:eduzimatiu s~adu sa,U~utstvom o zaštltltelekomunikacionih kablova od atmosferskih pražnJenJa.
150
J. Elektri~no osiguranje spojnih vodovu3.1. Spojni vodovi izmedu telefonskih centrala u mesnoj mreži su, po
pravilu, podzemni vodovi i za njih nije potrebno električno osiguranje. Uposebnim sluČ3jcvima, kada su spojni vodovi ostvareni kao nadzemnivodovi, električno osiguranje će se vršiti na način propisan u tač. 2. ovoguputstva ..
H, UZEMUENJE TELEFONSKIH VODOVA U MESNIMMREŽAMA
1. Uzemljcnjc,tclefons«ih vodova u mesnim mrc7.amase izvodi premaUputstvu o izradi uzemljenja u tcletonskim kablovskim mrežama.
I. ZAŠTITA KABLOVA MESNIH MREŽA OD KOROZIJE
1. Vrste korozije1.1.Vek trajanja kabla u toku eksploatacije je u neposrednoj zavisnosti
od izdržljivosti metalnog om6taČ3i njegovojotpornosti prema hemijskimili elektrohemijskim procesima, koji se zbivaju na površini omotača udodiru sa sredinom ~oja ga okružuje. Hemijsko ili elektrohemijsko dej-stvo spoljnjih sredina na površinu metala izaziva razaranje metala, kojese naziva korozijom.
1.2.U toku eksploatacije kablova i kablovskih postrojenja razlikujemosledeće vrste korozije:
- hemijska, koja nastaje usled neposrednog dejstva spoljne agresivnesredine na metalni omotač kabla i nije praćena elcktričnom strujom,
- elektrohemijska, koja se odvija bez ili uz prisustvo stranog izvorastruje i deli na ncelektrolitičku i elektrolitičku. Ncelektrolitička elektro-hemijska korozija karakteriše se time da su anodne i katodne zone utakvoj neposrednoj blizini da su korozionc struje nemerljive. Uobičajeniprimeri ove korozije su neposredni dodir različitih metala, različite neho-mogenosti, jedinjenja i oksidi na površini olova i sl.Elektrolitička elektro-hemijska korozija ima razdvojene anodne i katodne zone. Uzroci elektrp-Jitičke korozije su: galvanski elementi obrazovani različitim materijalimau prisustvu elektrolita, korozioni elementi obrazovani istim materijalima,ali različiti elektrolit i elektrolitički elementi sa spoljnim strujnim izvori·ma pri čemu se javljaju lutajuće struje,
- "Y" korozija vezana za raspadanje duž granica kristala. Nastaje usleddejstva mnogobrojnih uzroka koji nisu utvrdeni. Pripada elektrohemij-skoj koroziji.
- medukristalna, nastaje usled dužeg izlaganja kablova sa metalnimomotačcm dejstvu vibracija. Najčclćc se ~tećuju kablovi položeni pomQStovimai duž železničkih pruga.
lS1
• ~" , 't 'tno dejstvo clcktwhcmij-I -; Za kahlovc mesnih mrcza nar,Ol:.I,LOJCs ,c ,.,. 'I i POJ'avc
•. , , ",O
,Inosl10 dCJ'stvo lutaJuclh struja. Osnovm raz ozskc kOf(W,IJc. u .'
lutaju~ih :~ruja su sl~U.C~t:, ~d osmcrnc strujc kada je jedan od p()gon~kih- cl.cktm:na postroJcnp JC.n '1'.1 I' '''no (vozila sa Pogonom na Jed-
d 'k ' emljen potpuno I I uC tmiC .provo m a uz, ' .. 't 'cnja za napajanje, postrojenja za prOlz-nosmcrnu struJu t nJlhov~ ,pos ~~~ti za varcnjc pomoću jednosmerne stru-vodnju jednosmerne struJ!;;,al' -
je ~ ~~ljamni položaj i:zv?ra lut~juĆi~, struja i kablova._ stanje izolovanosti šma od ze,mlJc... , ,_ veličina specifične otpornosti zcmlJl~l,l, .' na susedne ne-_ štctan uticaj l.aštićenih podzcmmh postrojenja
( ..zašticen:, "',' '('h t 'a s kojim scsusrećemo kodekspl0.ataclJe
Glavm uzrocmcllutaJ~cl ~ rUJ "a i električni tramvaj.mesnih mr~ža su žel~z~~~~o~~d~~~~lr~r~~~ ostvaruje se odgovaraju~!~
1.4. Zaštlta omotaca " ' direktno T kontakta između omotaca Iizborom trase ~abl.a, spre~~v~nJem k ~o'im se metalni omOlač odagresivne sred me I elektr
(lkcmmdpO~~~t~)~ Kat~dna zaštita se primenjuje
de Pretvara u katodu ato na . , . :< l'kano, t "em od olova olovnih legura Ih ce 1 a.na kablovima sa orno ac ,
2. Izbor trase kabla .. ,' ,.'.. b ' vati močvarna zcmlJlsta. Jako vlazne 1
2.1. Pri izboru t.rase tr~~a I~ ~;: ~esto sliva nja otp:ldnih voda, fabrikeagre~ivn~ tcrene, mdustnJ~ke z'add'u zemlju škodljivim sastojcima. ~rebai poIJopnvredna,d~b:a kOja za~. Jk .. 'mlJ'išta slabe otpornosti po-imati u vidu da bhzma vodemh to ova I zc
spešuju koroziju. d' d ljcna od postrojenja clektrovuče i svih2.2. 1fasa kabla ~re~a a J~ u. atreba težiti takvom položaju kabla da
drugih izvora lU,t.aJućlhstruja ~ma elektrolitu bude što manji.pozitivni po~en~IJ~1 omota~61~' tramvajske šine i paralelno položenog
2.3. RastoJa~Je Između naj IZ~ balo da bude manje od 2 m. Ukolikokabla sa olovmm .omotačem n: bi ~ežatiovo rastojanje može biti smanj~-se navedena udalJeno~t ne ~oz~ ~t r'h mera 1feba izbegavati i ukrštanJeno do 1 m uz preduzimanje za tI ,m .. 'to'an'e između šine i kabla nekabla sa tramvajs~im šinama. Vertlkal~o r~:št~n'~ sa obe strane od tram-bi smelo bit~ man)e od .0,8 m. p~?ru~~~anja klblovi se polažu u zaštitnevajskih šina IznOSI2 m I u podru JUucevi. k bI . najbliže šine železničke pruge
2.4. Horizontalna ud~ljenost tr~se. a ~ ~O m Ovo rastojanje se odnosisa jednosmernom strujom treba a tzn?S~ja koji se nalaze iznad zemlje ii na podzem~e met~l!le d~l~~e p~t~~Jpeaja~je jednosmernom strujom.spojenih sa šmama Ih ure aJlma
152
Ovo rastojanjc može biti smanjeno do I m ako sc primene zaštitne mere .VCrlikalna udaljcnost izmedu šina i kahla iznosi I m. a ugao ukrštanja
iznosi 75-900.Područje ukrštanja sa svakeslranešin:1 iznosi min. 5 m. i u tom području
kablovi se polažu u zaštitne cevi.
3. Zaštiht k~tblo"a izolovanjem
3.1. ZašLita od korozije je 7..aštila mClalnog omotača kabla od štclnogdclovanja srcdinc u koju je postavljen.
Zaštita tclckomunikacionih kablova može hiti:- od korozijc,- od mchaničkih oštećcnja i korozije.Zaštita od korozije se vrši i"ključivo termoplastičnim ekslrudovanim
omolačem od polivinilhlorida (PVC) ili polictilcna (PE). Iznad alumini-jumskih i čcličnih omolaČ3 bez obzira na vrstu zaštite, mora se poslaviLisloj plastične mase i ekstrudovani omOlač od polielilena.
Zaštita od mehaničkih oštećcnja i korozije vrši se pomoću čcličnih Lrakaili žica, unutrašnjeg i spoljašnjeg Z3Šlilnog sloja.
. Unutrašnji i spoljašnji slojevi, uglavnom predslavljaju zaštilu od kOfO-zije i izvode se gustim kompaund masama, višeslojnim impregnisanimlrakama, termoplasličnim trakama i ekslrudovanim PE i PVCOmOlal"Cm.Prema stepenu zaštite koju ovi sloja; pružaju metalnom omotaču 0\'3zaštita se deli na normalnu, ojačanu i specijalnu. Izbor zašlite odrcduje sena osnovu ispitivanja agresivnosti zemljišla i dejslvu c!ektrolitičke koro-zije. Kablovi sa polielilcnskim slojcvitim omotačem nisu podložni koro-ziji.
3.2. Pri transportu i polaganju kablova naročita pažnja se mora obratilida se neoštete i'..aštitni slojevi. Ukoliko dode do oštećenjčt potrebno jeobložili 7.aštitne slojeve pomocu odgovarajućih imprcgnis:mih ili termo-plastičnih traka kao i izolacionim ccvima od ozračenog polictilena.
Ovakvom zaštitom treba obuhvati li nastavke. glave i razdelnike nakablovima zaštićenim od korozije.
Anlikorozivni omotač mora bili duž L-clezone uticaja lutajućih slruja,u suprotnom efekal zašlite je slab.
Na mesLima gde se ukršlaju kablovi iz ugroženih područja i područjakoja nisu pod uticajem IUlajućih slruja, potrebno je kablove medusobnoizolovaLi, ili prespojili omolače radi primenjene kaLodne zašLile.
3.3. Ulazak lutajućih struja u omOlač podzemnih i uvlačnih kablm'3može se smanjiti prekidanjem njegove podužne cleklrične kontinualnosliu brižljivo odabranim tačkama. Prekidanje se izvodi pomocu iwlacionihspojnica u zonama gde lutajuće slruje leže da uđu u omotač kabla. To su:
- deonice kabla položenog pored izvora lutajućih struja. lzolacionespojnice treba postaviti sa obe slrane izvora,
153
I
qi
155
SL LI PRlNCIPDELNA ŠEMA DlREt..INE EJ...EIURICNE DRENAŽEt š KABL 2 š OSIGURAČ. ~ š ODVODNIK
r- -_"'1-- 3. 1--" -I
2~ I.I I
,.---.-L-- - _. -.-- _.
, .•. '" -/ , ~ - , -. ~
. ~.2. ~~t~dm~ ~.ašt.ita u me~nim mrei.ama se ostvaruje električnom dre-nazom Ih spolj.~!m Izv(~rom jednosmerne struje. Izbor vrste zaštite se vršina osnovu vc.hcma kOje karakterišu opasnost od korozijc i to: gustineodv~)dne ~~~uJe sa ~)mot~lča k'lbla. pOlcndjal omotača u odnosu na clck-troht, vclU':lOastruJc kOJa tcčc kroz omOlač kabla..4.~. ~I~~t~ič~a drcna7.3. se ostvaru)~ direk~ni~ pove7jvanjem omotača
k.lhl.1S(ISIO~n1.l. povratDlm vodom Ih negallvOlm polom mreže elektro-vuče. pr:~o Iz~)~ova~.og metalnog provodnika male otpornosti, slika 1.1.Ovaj n~~m 1.astl!COIjCpouzdan, pošto jc tcško obczbediti stalni ncgativnipoten.~IJa.1 ~a ~mama, z~g izmene optercćenja izmcdu podstanica, ilizbo~ 1~~ljllcc~Ja. k-varova IhJ. U tom slučaju dolazi od pove(-anja uticajalutajuclh struja.. U ~akvim slu.~jcvima u.spojni ~od drenaže treba uključiti ispravljač ilikon~aktor (k~jlm upravlja pol.mzovano rele), koji obezbeduju protokstruje sam.o u jedno~ smcru, od kabla ka !:inama, slika 1.2. Drenažni spoj~c poslavlja na me~tlm.~ gde se kolosck i kabl ukrštaju iIi gde su najbližijcdan. drugom. Ovaj nač," 7..•lštitc se zove polarizovana clektrična drenaža.. DejSlV~ dr~nažne ~štitc. se može pojaČ3ti ako se u drcnažni spoj uključilzm~du šm.a I kabla Izvod jcdn~smern~ struje, čiji se pozitivni pol vezujeza šme, ~hka 1.3'.. Ova~av n~čm zwHlte se upotrcbljava ako negativncvr<:,dnosll p~tencljala šma DISUdovoljne za ~titu kabla pomOĆu dre-naznog spoja.
lI
_ deonice u kojima kabl prolazi ispod šina elektrovuče. Izolacionespojnice se postavljaju sa obe strane mesta ukrštanja,
_ deonice gde se kablovi odgranjavaju i upućuju paralelno sa trasomcIcktrovučc .
Ukupan bro.i izolacionih spojnica u pnncipu, treba ograničiti da bi se udovoljnoj meri sačuvala uloga omotača kao i'.aštitnog ekrana od induktiv-nog uticaja. Pri paralelnom polaganju više kablova u jednom pravcuizolacionc spoj nice treba pOSlavili na svim kahlovima. a njihove metalneomotačc pre i posle spoj nice prespojiti.
3.4. Zaštita od korozije se ostvaruje i polaganjem kablova u cevovodeod nepfOvodnog materijala. Za zaštitu od kOfOzijc upotrebljavaju sc ccvistandardnih dimenzija od PVC, polietilena, kao ibetonske i azbestnoce-mentne cevi prema7..ane sa unutrašnje i spoljašnje strane sredstvima nabazi bilumena. Načini spajanja cevi moraju biti takvi da ne propuštajuvodu. Treba izbegavati gradenje kablovskih kanalizacija sa ugibom gdepostoji mogućnost zadO..avanja vode usled kondenzacije i drugih uslova .
Na kablovima sa olovnim omotačima uvučenim u PVC cevi često sejavljaju oštećenja usled dejstva elektrohemijskc korozije i to na mestimagde kanalizacija odslupa od pravolinijskog toka polaganja i pravi ule-gnuća u kojima se zadr}.ava voda ili kanalizacijama izradenim u zemljišti-ma sa visokim nivoom podzemnih voda.
Zaštita ovih kablova postiže se postavljanjem iznad olovnog omotačaposebne zaštitc u vidu ekstrudovanog plašta od po1ietilena.
Isto takq,·poscbnu pažnju trcba posvetiti kvalitetu izrade kablovskihkana1i7..acijau skladu sa važećim propisima.
3.5. Pored ovog, jedna od zaštitnih mera od korozije sastoji se u pola-ganju kablova u sloju peska, koji se stavlja iznad i ispod kabla. Ova 7.aštitase primenjuje u mesnim mrei.ama gde je teren prenatrpan ostacimagradevinskih materijala, kao i u agresivnim zemljištima.
4. Kutodna zaštita4.1. Katodna zaštita se sastoji u dovodenju negativnog potencijala na
omotač kabla koji treba da i'J.lštitimo od dejstva lutajućih struja u odnosuna potencijal koji vlada na omolaču kada nema uticaja lutajućih struja.Svodenje ovog potencijala na vrednost koja zavisi od posmatranog metalakorozija se može potpuno sprečiti.
Najmanje (zaštitne) vrednosti negativnog potcncijala prema potencija-ma u odnosu na clcktrodu CU/CUS04su sledeće:
- kabl sa olovnim omotačem u kana1izaciji(Pb-Cu/Cu S04)-0,60 V_ armiral!j kabl sa čc1ičnom armaturom i olovnim omotačem (PblFe-
-CU/CUS04 )-0,85 V
154
,.
SL I. I ""\TODN,\ 7••.\~-nTt\I'; ""\BI. !. ,\NODA. ~ Š Sn{UJNI OSIGlJRt\C".1 š Nt\I'ONSKI OSIGlJR,.\C
SL I.J POJAĆ,"'iA E.LEKIRIOIA DRE.'IA:lA1š K.-\BL! ŠO5IGURAĆ
SL I.! POI..t\RIZO\~\.."'\ ELEKfRJCxA I>RE.~AZA .1š K..\BL!' ISI'R,.WU,\Č (KONTA"1OR)..\' OSIGURAC
II
III______ --1
Isprdvljač, kabl i anoda se povezuju spojnim provodnikom male pravo-d!jivosti. Ako su položeni u zemlju ili kroz kanalizaciju, izoluju se polie-11lenom, PVC ili sličnim plastičnim materijalom.
4.5. Nakon izvrSenog postavljanja kalodne zaštite mora se isključitim~gućnost.~lCtnog dejstva lutajućih struja na druge podzemne metalneob~ckte kOJI s~ nalaze u zoni uticaja lutajućih struja. Stepen štetnogdejstva od red uJe se na osnovu rezultata merenja koja se vrše istovremenoi na kablovima i na drugim metalnim objektima. Uslučaju kada se ne možeizbcći štctan ulicaj zaštite, projektom se predvida njihova zajedničkazaštila ili preduzimanje drugih mera za isključivanje štctnog uticaja.
Radovi na zašli ti od korozijc se obavljaju u saglasnosti i sporazumu savlasnicima drugih podzemnih objekata.
K. PROVERA KVALITETA IZGRAĐENIH MESNIH MREŽA
I. Opšte odredbe
1.1. Po zav~enoj izgradnji ili rckonstrukciji mesne kablovske mreže ilidel~ I}lr<:Ž3.koji prcdstavlj~ ek~momsko-tchničku celinu, a pre početka~orišćenJa lS!e, treba da se lZV~1 provera kvalitcta izgradenog postrojenjaI da se utvrdI: 0. -
- da li su radovi izvedeni u skladu sa investicionom tehničkom doku-mentacijom,
-da li izvedeni radovi odgovaraju tehničkim propisima ZajedniceJPTT.čija je primena obavezna pri izvodenju ovak-vih radova, ili u nedostatk~ovih, odgovarajućim jugoslovenskim standardima, odnosno zahtevimautvrdenim investicionom tehničkom dokumentacijom.
--------- -----,I II1IIfIIL
4A. Katodna zaštita sa spoljnim izvorom jednosmerne struje se koristiu sluČ3jcvima kada mere za odvodenjc lutajućih struja pomoću električnedren3Žc nisu dovoljne. Spoljni izvod jednosmernc struje (ispravljač) ve-zuje se pozitivnim polom za pomoc-nu anodu a negativnim za kabl, slikalA. tako da kabl celom svojom dujinom ima ulogu katode. za pomoćnuanodu se čcsto koristi otpadni metal male otpornosti prema zemlji idovoljne masc koja će trajati više godina. UodrcUcnim uslovima mogu sekoristiti i drugi materijali za anodc.
156 157
)
1.2. Provera kvaliteta izgradcnih mesnih mreža iI~ dclo~ mr~že sp.rovodi. r 'ko slručne komisije koju imenuje PTT orgaOlz'lcl.la - IOvCStl1or..se p I.: .• ' .. o '. 0'0 Od' "kRadu komisije prisustvUJu predstavnicI mvestJto~(1 I 1.'/:1/ac.~ o~gam·zacije radi davanja potrehnih podataka .iohavcšten}~l. (~ Izgradnj,l ~bjek,,~:odnosno o izvodcnju radova. Naveden~ pred.st~lVOIClosu. po pr.l~tlu. hcekoje je vršilo nadzor nad gr'.I~~njel~l obje~ta .1hC~ kOjc r.u.kov()~~ ~~dcn'jcm. Po potrcbi. radu komlsljc pnsustvUjC I predstavmk projt:ktantskeorganizacije .. oo •• ·0 •••. o . 'o o li o~ .
1.~. l/',\'ol!ačka organu.aclJa I PTT org.lnlzaclja-In\·cstJtor uzm sustručnoj komisiji dostaviti na n~spo.l.ag~l~jc:. o" ••
_ ugovor između PTT organizacIje I Izvodacke orgamzaclje o gradnji
objekta, ... ' ._ investicionu tchničku dokumentacijU sa sVim Izmenama I dopunama
na osnovu koje su izvedcni radovi. .. ~ o ._ knjil!c kojc se vodc pri izvodenju rado~a: iz ~ojlh se moze utvrdili tok
i način \Zvodenja radova u celini i u pojcd.'.nlm 1~lza~~I ...._ dokaze o kvalitctu ugradenog matefJjala (lahnckl atcstl. potvrde o
kvalitctu, izveštaj o kvalitetnom prijemu i sl.) •._ rczultate merenja i ispitivanja vršcnih od strane izvodačke o~gaOlza-
cije i to: rezultate merenja karakteristika vod~va, rezult~tc ~erenj~ otpo-ra uzemljenja na svim mestima gde se prcdvlda postavljanje zemljo~a,rezultate merenja potencijala omotača kablova u odnos~. n~ ze~lju,ukoliko je projektom predvidena zaštita kabla. od korozlje I gubitakvazduha ukoliko se obavljaju pncumatska mercnj~, ... , .
_ tehničku dokumentaciju o izgradenom postrojenj~ ~ Izvrš<:mm ~do-vima: tehnička 'dokumentacija mora odgovarati propisima o I.zradl gra-fičkog popisa mesnih kablovskih TT linija i grafičkog popISa mcsnekablovske kanalizacije, . :< •
_ šeme simetriranja i izjednačenja; šeme I raspored ukrstanja. odnosnospajanja elemenata pri izjed~a~enju kab.la.... '_
_ pribavljene dokaze o dubini polaganp k~blova. ka.blovsk~.k?nah~clje, različitim primenjenim zaštitnim i ?stahm radovima kOJIce dal~?~izgradnjom objekta biti skriveni. Ukohko su navedena .d~kumentaCl}~ Idokazi utvrdeni pre tehničkog pregleda. zadalak komlsljc se sastOJI uproveri postojanja dokumentacije. oo':<' •
1.4. Stručna komisija na osnovu datog matenjala.~zvr.sIće pregled ~~~denih radova na terenu prema investicionoj tehna~~oj d~kum~ntacljl ~ispitivanje i merenje karakteristika vodova i upor~dlu.~obljene\TednOStlsa rezultatima mernih protokola izvodačke orgamZ3Cljc. v ,.
1.5. Nakon izvršene kontrole kvalitcta izgradcne m<..'Snemreze strucnakomisija sačinjava izveštaj koji treba da .sadr2i:
_ opšte podatke o vrsti izgradenog objekta,
L58
1,
- r~7.uoltate kontrolnih merenja i ispitivanja. vršenih od strane komisije,kao I pnmedbe uoč~ne prilikom obilaska i pregleda izgradenog objekta,
- bJlne podatke IZ ugovora. sa naznačenj~m izmena. ukoliko su ovenastale tokom izvodcnja radova (sve izmene nastale u toku izvodenjaradova. bilo u odnosu na investicionu tehničku dokumentaciju bilo' uodnosu na ugovor. treba da budu overene od ovlašćenog lica it1\:estitnra iizvodačke organizacije odnosno projektantske organiz,;cije).
- podatke o kvalitetu ugradenog materij~lIa ..- predlog da se izgradeno postrojenje ili den (og postrojenja može
primiti i uključi~i u TI ~r~žu bez primedbi ili sa primedb:ima' koje scprethodno moraju otklonatl odnosno da se ne mo:i.e primiti i ukljllčiti uTI mrežu jer ne odgovara važećim propisima i odredbama ugovora.
1.6. Izveštaj o izvršenoj kontroli kvaliteta potpisuju članovi stručnekomisije, nadzorni organ i predstavnik izvodačke organizacije...~~eštaj? izvršenoj kontroli kvaliteta komisija dostavlja PTI organiza-
CljHD\'csUloru.1.7. Izvodač radova dužan je komisiji staviti na raspolaganje radnu
snagu, instrumente, alat i dr.. ~.~: U~oliko na eodručj~ PTT. o~ganiza~ije treba da se izvrši pri-kljuclvanjc TI mreze drugih konsmka na jčlvnu TI mre:i.lI. kontrolu\""valiteta tih mre:i..atreba vr~iti prema odredbama ovog uputstva.2. Prover ••konstruktivnih clcmenata mcsnih IUI'ežai kontrolu kvalitetaizvedenih mdova .
. 2.1: Prijem linij~ki? postrojenja vrši se putem pregleda. provere i ispi-tIvanja konstruktlvmh elcmenata kablovskih mreža i kuntrole kvalitetaizvedcnih radova i svodi se na:
- proveru kvaliteta kablovskc kanalizacije,- proveru kvaliteta izgradenih mreža pretplatničkih i spojnih kablova
sa konstruktivnim elementima mreža.
2.2 Provera kvalitcta izgradene kablovske kanalizacije vrši sc na sledećinačin:
2.2.1. Pregled investicione tehničke dokumentacije sa svim izmenama idopunama na osnovu koje su izvršeni radovi.
22.2 .Pregled tehničke dokumentacije izvođačke organizacije o iz-gradenoj kablovskoj kanalizaciji (situacija kablovske kanalizacije, skiceokna i galerija).. 2~. Pregled i provera kablovskih okana. Pregledu i proveri dimenzijaI oblika podležu sva okna. Pri tome se kontrolišu dimenzije okana ko-ličina cevi po svim pravcima, priključci kanalizacionih cevi u okni~a iobrada prikljuČ3ka za različitcvrste upotrebljenih cevi, unutrašnja obrada
159
1!
Proveri unutrašnjeg prečnika kanalizacionih cevi pod leže 10% nezau-zuzetih cevi-metara.
2.2.6. Provera sadržaja gasova cksplozivnih i štetnih i opasnih po zdra-vlje i život.
Proveri pollležu sva okna nezavisno od toga da li u gradu postojigasovodna mreža. Provera sadržaja vrši se instrumentima za indikacijueksplozivnih gasova (metan, pro pan, bUlan i dr.) i instrumentima zaindikaciju CO i COz.
zidova i tavanice, mehanička stahilnost postavljenih nosaČ<17'<1kahlove ipravilnost njihovog postavljanja. kao i propisna zaštita drugih podzemnihobjekata knj i se nalaze u prostoru ograničenim oknom. Isto tako potrcbnoje proveriti preduzete mere za odvodenje vode izokana, odnosno mere zasprečavanje prodiranja vode u okna, pravilnost postavljanja rama poklop-ca, samog poklopca i ispravnost gumenog zaptivača. Izvodačka organi7A-cija je du/.na pre komisijskog pregleda odstraniti eventualnu vodu iz oknakako hi o.mo.gućila članovima komisije da nesmetano obavljaju pregled.
2.2.4. Provera utvrdenih do.kaza o. podlozi kanalizacije. duhini ukopa-vanja, kvalitetu izgradenih spojeva. zaštiti i drugih dokaza koji proističuod vrste primenjenih kanalizacionih cevi i načina njihovog polaganja.Ukoliko. dokazi nisu pribavljeni dozvoljava se probno raskopavanje kana-\izacije, ali ne manje od dva raskopavanja na dužini od I km.
2.2.5. Provera llužine kana\izacionih cevi i pravilnost njihovog polagan-ja. Provera dužine vrši se kontrolnim prcmeravanjima izmedu centaraoka na. Proveri podlcže 10% raspona.
Pravilnost polaganja kana\izacionih cevi provcrava se provlačcnjemkontrolnog valjka, slika K.l, spoljnjeg prečnika 92 mm i dužine 280 mm,za cevi nazivnog prečnika 100 mm. za cevi nazivnog prečnika 50 mm.spoljnji prečnik valjka treba da iznosi 42 mm. a dužina 250 mm.
SL. K. 1 KO:\'11WLNI VALJAK
2.3. Provera kvaliteta izgradenih kablovskih mreža vrši se na sledećina6n:
2.2.7. U agresivnim zemljištima ili zemljgtima gde je nivo podzemnihvoda dosta visok ili u sluČ<1jevimapredvidenih projektom 'potrebno jeispitati cevi od termoplastičnih cevi na nepropustljivost.
Ovo scvcši sa komprimiranim vazduhom i pritiskom od 1.5 bara (:::: 0.5atm) 7.•1cevi koje se nalaze na dubini ne većoj od 2 m. Za većeduhine trebapovećati pritisak ali da nije veći od 1.6 hara (::::0.6 atm) za 3 m i 1.8 bara(::::0,7 atm) i'~1 OJ m. Kanalizacione cevi se smatraju ispravno montiranimako ispitni pritisak ne opadne u roku od 1 min.
Ovo se ispitivanje obavlja 48 sati nakon izrade poslednje spojnice.
2.3.1. Pregled investicione tehni(;ke dokumentacije sa svim izmenama idopunama na osnovu koje su izvršcni radovi ..
2.3.2. Pregled tchničke dokumentacije izvoda(;ke organizacije o iz-gradenoj kablovskoj mreži (situacija kabla. šema kabla, skica kablova uoknima i galerijama).
2.3.3. Pregled izvršen ih montažnih radova i konstruktivnih elemenatakablovske mreže i to: glavnog razdclnika. završnih kablova. završnihnastavaka sa kablovskim postoljem, razdelnika u mreži sa kablovskim
'glavama, kablovskih izvoda, pupinskih lonaca, uredaja za gasnu i elek-tričnu kontrolu kablova. uredaja za višestruko korišćenje vodova. kao ipretplatničkih i spojnih kablova. Pregledu podležu svi konstruktivni ele-menti i svi kablovi.
2.3.4: Provera numeracije parica na glavnom razdelniku odnosno linij-skom I kablovskom i razbrajanje po izvodima. Proveri pod leže }()()0rparica.
2.3.5. Provera pravilnosti postavljanja unutrašnjih i spoljašnjih izvoda iizvršenih montažnih radova. Proveri podležu svi izvodi.
2.3.6. Pregled postavljenih kablova i nastavaka u oknima.Pregledu podležu svi položeni kablovi i nastavci. Pri pregledu se
utvrduje da li su kabluvi u oknima i galerijama postavljeni prema odgo-varajućim propisima, pregledno, bez medusobnog ukrštanja. Potrebno jeprekontrolisati postojanje pojaseva sa oznakom kabla. podmetaĆl naoštrim ivicama kanalizadonih cevi i konzola. Na mestima savijanja kablo-va omOlač ne sme imati ulubljenja, prclome i pukotine.
2.3.7. Provera preduzetih mera za zaštitu kabla od korozije. clektroe-nergetskih vodova i udara groma (ukoliko je zaštita predvidena projek-tom).
NOlillflo . d ! .IIr t dflOst (mm 1 I (":11>1
SO 47
I1 ';0
100 <;J 'lUJ
L- -- --.-.-
" 5rnm
160 161
2.3.8. Utvrdeni dokazi n dubini pol<lganja kahlova. posteljici. prekriv-nom materijalu. mehaničknj zaštiti. vrsti zcmljišta i objektima koji mogud~1 utiču na stahilnost položcnih kabloY:1i dr. U nedostatku ovih dokazakomisija može da izvrši dva do tri mskopavanja na svaki km položenogkabla u cilju utvrdivanja ovih pod~ltaka.
Na mestima gde se izraduju nastavci i trasa menja smer pntrel.1no je dase nalaze stubići za obelcj.avanjc.
2.3.9. Provera hcrmetičnosti omotača kahlovaProvera hermetičnosti nmotača se vrši na kablovima u spojnoj mreži i
glavnim kablovima u pretplatničkoj mreži. Ispitivanje se ohavlja 72'satanakon izjednačenja pritiska u kablu. Ispitni pritisak iznosi 1.5 hara (:=::0,5atm).
Provera hermetičnosti se obavlja, po pravilu. pre električnih merenja.2.3.10. Provera polaganja armircll1ih kablova po uporištima kao izvod-
nih kablova i po zgradama pri uvodenju kablova u zgrade.
3. Proverd prenosnih karakteristika
3.1. Na izgradenoj kablovskoj mreži (nakon polaganja, montaže i izjed-načenja) obavljaju se ispitivanja i clektrična merenja, sa ciljem da seustanovi ispravnost montažnih radova i tačnost k~rakteristika prenosakablovskih vodova u odnosu na zahLevane vrednostl.
3.2. Mesna mreža sastoji se iz pretplatničkih i spojnih vodova. S obzi.romna različiLOst namene i karakteristika ovih vodova, za ocenu kvahtetauzimaju se u obzir različiti faktori.
3.3. Na.pretplatničkim kablovima proverav~ se i i~pituje sl~deće: ..3.3.1.·Otpornost izolacije na 10% kablovskIh panca u spoljnom sloJu 1
na 5% preostalih parica. a na.imanje po ~ve p~~ic.c na ~~akom novomkablovskom završnom uredaju. Otpornost IZOlaCIjeJcdnc zIle prema dru-goj žili istc četvorke i prema zemlji treba da iznosi najmanje 5.000 Mom.km.
3.3.2. Neprekidnost kablovskih parica na svim paricama u kabluIspitivanje se vrši pomoću instrumenata za merenje kablovskih žita,
kablovskim ispitnim zumerom ili drugim pogodnim ispi~ivače.m. Sve.žilepojedinačno se ispituju jedna 1.3 drugom na medusobm dodIr, dodIr sazemljom i neprekidnost.
3.3.3. Preslušavanjc izmedu parica na svim paricama u kabluza ovo ispitivanje se koristi zumer sa slušalicom i drugi pogodni instru-
menLZumer se priključuje na svaku pamu paricu prema redosled~ r~zbra-
janja a slušalica na svaku nepamu, ali po ist?m redosledu. raz?~aJanJa kaoi za parne, slika K2. Sve žile na drugom krajU kabla moraju bItI medusob-no izolovane.
1()2
Ta ~r-O------------O
f-- J JL-o-.--------.-----o
b b':J _
<C----. -------.------- --<~
b b
G ar--Q--------------Or--- 5 5L--0-------------'0
b b
SL "'-~ MERENJE PRESLUSAV,\NJA NA PR"-lPL\TNIĆKlM VODOVJMA
Ako su žile pri montažnim radovima vezane redom prema redosledurazbrajanja, u slu~alici se neće čuti ton ili će se čuti sasvim slab ton.Ukoliko se u slušalici čuje glasan ton, znači da je došlo do dvojne zameneunutar parice, pošto je prethodnim ispitivanjem utvrdeno da je redosledrazbrajanja tačan.
3.4. Na spojnim kahlovima, pupinovanim sa 15,5 mH, vrši se merenje iispitiivanje sledećih karakteristika:
- otpornost petlje,- otpornost izolacije,- sopstveno slabljenje.- slabljenje preslušavanja,- karakteristična impedanl"3.3.5. Propisane vrednosti clektričnih k;uakteristika l.a izgradenu kablov-
sku liniju date su u tabeli T.K.1.3.5.1. Otpornost petljcse meri na 5% p~lrica uzimajući u obzir otpornost
pupinovanog kalema koji iznosi 2oma.3.5.2. Otpornost izolacije jedne žile prema svim ostalim i prema metal-
nom omotaču ili širmu meri se na 10% parica.Ukoliko s~ .p~ili~om ~erenja otp<?rnosti izolacije jednog provodnika ne
mogu.~z~mljll1 SVI o~tah prov~DlCI, ta.~a je dovoljn? uz~mljiti provodni-ke kOJInISUodredenI za merenje, a kOJIse nalaze u IstOj grupi upredanjakao i provod nici susednih grupa upredanja .. 3.5:3 ..S~abljenje se meri na 5% parica. Osim toga za svaki kabI potrebnoJe SnImIlI knvu sopstvenog slabljenja u frekventnom opsegu od 300 do
163
1 )
T.K.L
Električne karakteristike za izgradenu kablovsku liniju
3400 Hz sa razmakom do 200 Hz. Merenja se obavljaju nakon završavanjapupinovanng vo~a impedanco~ od 600 <?ma....
3.5.4. SlaoljenJe preslušavanj3 se merI na 10% parIca I obavlja se sajednog kraja kaola bez 'pr~)~?ne n~csta o~.~tanog i ome!~juć:g voda.Merenja se mogu obavIJ~~tl 1.11 na Irekvencl.l1 od. 800 Hz tl~. pn~~nomspecijalnih generatora kOJIdaJu ceo spektar zvučnth rrek-vene.IJa.Pnhkomovih merenja ometajući i ometani vod treba da budu l..avršem sa 600 om3.
3.5.5. Merenje impedance pupinovanih kahlova vrši se na 39;', parica.Osim toga. za svaki kabltreba snimiti krivu impedance u opsegu od 300do 3400 "Hz u razmaku od 200 Hz. Merenja se obavljaju pri 7..avršavanjupupinovanih vodova sa impedancom od 600 om~ .
3.5.6. za temperature različite od 200e treba IzvrSm korekclJu mernthvrednosti prema slcdećim obrascima:
Osobine na 200e
- otpornost petlje merena jednosmernom strujom
Rt = Rzo [1+0,004 (t-20)]-otpornost izolacije merene jednosmernim naponom
Rit = RiZ0(1-0,07 (t-20)]
gde je:R20 - otpornost petlje na 20oe,Ri20 - otpornost izolacije na 20oe,a20-slabljenje voda na 20oe,t - temperatura podzemnog kabla.3.5.7. U principu, u normalnim uslovima temperatura podzemnog kabla
se krećc izmedu 5 i tO°e, sa promenama od ± 15°C.za temperaturu zemljišta koriste se podaci odgovarajućih meteoro-
loških službi.~.6. Sa danom ~rijema postr?jenJa mesnih mreža počinje da teče garan-
tm rok. Garantl11 rok za kvalItet Izvedenih radova iznosi 2 godine. akougovor?~ ili propi~ima nije drugačije odredeno. Za op"remukojuugraduJe I~odač ~až.l, u pogledu sadržine i roka, garancija proizvodačaopr~me, s Um Sto Je I~odač dužan da svu dokumentaciju s garancijamaprOlZVod~~ op~eme zajedno sa uputstvima. pribavi i preda naručiocu.
Izvodae je duzan da o svom troSku otklol11 sve ndostatke koji se pokažuu toku ga~antnog roka, a koji su nastupili usled toga Sto se izvodač nijedrža? sV~Jlh obaveza u pogledu kvaliteta radova i materijala.
P~ kraju garantnog roka, i to najranije 2 meseca, a najkasnije 4 nedeljepre ISteka roka, potrebno je izvrSiti odredena ispitivanja u cilju provereprenosnih karakteristika.
Na spojnim kablovima vrši se merenje otpornosti izolacije. slahljenjapreslušavanja i hermetičnosl.
Na.pr~tplatničkim kablovim~ ne vrSe se, po pravilu, ispitivanja osim usluČ3Jevlma kada.~.vreme}r~j~nja ga!antnog roka do de do poremećajau radu pretplatmcklh mreza III postoje opravdane sumnje u, ispravnostmreže. U .tom sl~čaju potrebno je izvrši ti merenje otpornosti izolacije.
!'lakon I~emh ~erenja sastavlja se zapisnik i priključuje se izveštaj uo izvršenoj kontrolI kvaliteta.
Proveru ~pr~~nos~i TI postrojenja vrši stručna komisija koju imenujePTT orga~clJa -: mv~tltor ..Prepo.~čuje se PTT organizacijama da u~tav kOmISIJeuključuju radmke kOJI rade na održavanju ovih postroje-nJa.
- slabljenje voda
at = azor +0.004 (1-20)]
""
"
Propisana Pri-vrednost medba
.0.791 dB/km 3.53.O.Sh9 dB/km0,521 dB/km0,652 dB/km0,435 dB/krn0,565 dB/krn0,400 dB/krn0,547 dB/km
65,175 dB/krn 3.5.4.izrnedu
500 i 600 oma 3.5.5.
Frekvencijamerenja
800 Hz
"
,.
jednosmernastruja
Otpornost petlje0,6 mm
0,8 mm0,9 mm1.0 mmOtpornost izolacijeSlabljenje0.6 mm pupinovan vod0,6 mm nepupinovan vod0,8 mm pupinovan vod0,8 mm nepupinovan vod0,9 mm pupinovan vod0,9 mm nepupinovan vod1,0 mm pupinovan vod1,0 mm nepupinovan vodSlabljenje prcsluSavanjana bližem krajuKarakteristična impedanca(realni deo)
1.1.1.
5.
1.2-1.31.4.2.3~3.1.3.2.33.3.4.3.5.3.6.3.7.3.84.
164165
._----------------.,~------:-----------_-.i
) )
L. IZRADA DISTRIBUTIVNIH MREŽA SAMONOSIVIM KABLO-VIMA
1. U distributivnim mrežama. kada iz bilo kojih razloga nij~ ~elishodnopolaganje podzemnih kablova. up~)(re.bljavaju se. s~monos~vt pretpl~t-ni~ki kablovi. Pri tome se upotrebljavaju samonOSlVI kablovl sa noseĆ1mužetom prcčnika provod nika 0.6 i 0,8 mm. Kablovi sa prećnikom provod-nika 0,8ml1lupotrebljavaju se samo za duže distributivne vO.dove,kad~sene mogu zadovoljiti zahtevi za kvalitetan prenos kablovima prećmkaprovodnika n,6 mm..... V'
Kapadtct samonosivog kabla u dlstnbutlvnoj mrezI ne treba da budeveći od 25 x 4.
2. Za nastavljanje i ra~vanje samonosivih kablova sa nosetim užetomupotrebl.iavaju se:
- spojnice od ozračenog polietilena .•- spojnice za nastavljanje samonosivih kablova sa uzeto~ ...
. Pored navedenih spojnica posebnim tehni~kim uslovima Zajedn~ceJP1T mogu se predvidcti i druge konstrukcije spojnica za samonoslvekablove sa nosećim užetom.
Sa spojnicama sa Pg uvodnicama za nast?vlj.anj.e samon.osivog kabl~ ~nosećim užetom može se, pored nastavljanja I raćvanja samonosl'~l~kablova sa nosećim užetom, vršiti i prelaz sa podzemnog na samonoslVlkabl sa užctom, Kadanije potrebno elekuično osiguranje vodova na mestuprelaza sa podzemnih na nadzemne vodove .....
Za prelazak podzemnih na nadzc.mne vl~do\'e mog.u se kon~t.Itll ~amo-stojeći razdelnici za ruralna podru~ja, kao 1kablovskl razdclmcI na stubo-vima.
Za prelazak podzemnih kablova sa izolacijom od termo~la~t.i~nih mas~na nadzemne samonosive kablove na stubu mogu se konstltl kablovsklrazvodni ormani za spoljnu montažu. Kada su podzemni kabl~)Vi, u distri-butivnoj mreži, sa vazdušno-papirnom izolacijom zavrSavanje u ~ablov-skom razvodnum ormanu se vrši na taj na~in što se kod poslednje pod-zemne dužine izvrši prelaz sa kabla sa vazdušno-papirnom izolacijom nakabl sa termoplasti~nom izolacijom. U kablovske razvodne ~rmane mo~~se smestiti odgovarajući broj letvica sa prikljućcima kapacIteta 100 Ih2Ox2 višeparičnih konektora kapaciteta lOx2 ili 25x2, osiguračkih slogovaili n~kih drugih priključnih elemenata preko koj.i~ se vrš~ završavanje,račvanje i ranžiranje distributivnih kablova do 3~ I!I 5U panca ..
3. Za nošenje, zatezanje i pri(vršćenje samonoslvlh kablova. upotr:b~Ja-vaju se odgovarajućc stezaljke (hvataljke), zamke, prstenovl, obujmlce,
166
nosaći i drugi pribor predviden tehni~kim propisima za opremu za samo-nosive kablove.
4. Polaganje i monta:l.a samonosivih kablova u distributivnoj mreži seizvodi prema propisima o polaganju i montaži samonosivih kablova sanosećim užetom u razvodnoj mreži.
Nadzemni telckomunikacioni samonosivi kablovi u distributivnoj i raz-vodnoj mreži mogu se postavljati na iste stubove sa nadzemnim niskona-ponskim elektroenergetskim vodovima.
Ovo postavljanje se izvodi prema Pravilniku o tehni~kim normativimaza postavljanje nadzemnih elcktroenergetskih vodova i telekomunikacio-nih kablova vodova i odgovarajućeg uputstva.
5. Elcktri~no osiguranje pretplatni~kih vodova u nadzemnoj distribu-tivnoj mreži se izvodi prema poglavlju G. ovog Uputstva.
6. Uzemljenje pretplatni~kih vodova"u nadzemnoj distrihutivnoj mrežise izvodi prema Uputstvu o izradi uzemljenja u telefonskim kablovskimmrežama.
..M. IZRADA RAZVODNfH MREZA
1. Opšte odredbe1.1. Ovo uputstvo propisuje na~in izrade telefonskih razvodnih mreža.Tclefonska razvodna mreža je deo telclbnske mesne mreže. Razvodna
mreža počinje na spoljnjem izvodu a završava se na mestu uvoda u zgrade.Mesta spoljnjih izvoda se odreduju prilikom planiranja mesnih mrežashodno Uputstvu o planiranju mesnih mreža. Mesto i način uvoda raz-vodnih vodova se odreduje prema Uputstvu o izradi telefonskih instala-cija i uvoda.
, ) (zmen:lma i uopunam:. Uputstva o grade-nju mesnih kablf'\vskih mreža obj:1\"'jt:r.ih li "ITIT \'csnilcu#bl'. I ~:'$Spredvid •...."o je da se UpUISI\'OO izracJi r:u\'ndnih mrcb. kn.ie:.ie st:lmp~IO("I kan pnsdm:1 puolikacij:1 z.."'Ijeuni<."C'lP1T 1980. god. a Cijaje objava o donoSenju obj'tvljena u "PTr \'esniku#. br. I" nd I". septembra lu80.godine. integriše u UPUlstvo o gradenju mesnih kablovskih mreZa u obliku novog 1~)g""·lj,, "M. Izrodarnzvodnih mrei..'#.l'relazne iz:w["Šneodredhe Upursl\':! n izr..di razwxlnih mt'Cl:l ("P1T \'csnik#. br. lc)fSO)glase:-I. Izrnd.'1 razvodnih mreia sa s•..•monosivim d\'ožilnim prctpl:ttničkim k:.blom sa legiranim provounicimamože se vršili prema UPUISl\'Uo posla\1j3nju rnZ\·odnih samono:sivih kablova (T105 i T104) u mesnimtelefonskim mrežama (Zajednice JI'1T. br. 02-ti201i1-ti7. posebno izdanj,,) jn' godinu dana od dana slupanjana sn:agu O\'og uputs{va.Poslavljnnje imonrai3SčJmonosi\'ih prC(I)fatnickih kablova,;, no~im uželom i saoplelom od čeličnib žic:a u rnzvodnim mrežama moze se vrši ti prema Upurstvu o 1~)S[avljanju i monlaiisamonosivib pretplalničkib kablO\." ("P1T vesnik#. br. 7,74) joj godinu dan3 od dana slupanja na snaguovog UpUIS""'.2. Izrada nastavaka na nadzemnim kablovima pomoću naliv3jučih smola moze se vršiti prema UPUtSl\<Joizradi nastavaka "" kablovima >., izolacijom i omoračem od termoplasličnih ma.a (Zajednica lP1T. br.(}2.6211 1-67. posebno izdanje) je» godinu do,na od dana stupanja na snagu ovog uputstva.3.Stupanjem na sn"gu o\"og UpulSl\'3 prestaje da vozi UputSl\'O Za gradenje mesnib vazdušnih TI linija(posebno izdanje glavne direkcije pašta od 24. janu"ra 1952. godine).4. Ovo UPUSIVOšlampare se u posebnom izdanju Z'jednice JP1T i slupa no snagll osmog dana od dana
obja\"ljivanja u 0P1T vesniku# objave kojom se ogla",va njegO\·o donoSenje i stupanje no snagu.
167
SI. 1.
b) samonosivi prctplatnički kabl sa opletom od čeličnih žicac) samonosivi dvožilni prctplatni~ki kabl sa nosećom čcli~nom žicol11d) samonosivi dvožilni pretplatni~ki kahl sa lcgiranim provodnicima.2.2.1. Samonosivi pretplatni~ki kabl sa nosećim užetom (oznaka TK33
U).
Samonosivi pretplatni~ki kabl sa nosećim užetom namenjen je za izraduvodova distri.~utivnih i r~Z:0dnih mreža. Za razvodne mreže primenjujuse konstrukcije samonoslvlh kablova od 10 parica izuzetno do 20 parica.
2.2:::1. za razvodne ~reže u~o~rebljavaju se najčešće kablovi sa pro-vodmclma od bakarne zIce precmka 0,6 mm. Izuzetno za duže vodove,kada se ne mogu zadovoljiti zahtevi za kvalitetom prenosa sa kablovimap~ečnika provodnika ~,~ m~, upotrebljavaju se kablovi prečnika provod-mka 0,8 mm. Provodmcl su Izolovani bešavnim slojem polietilena.
2.2.1.2. Jezgro pretplatničkih kablova sa nosećim užetom može bitikoncentrič~o ili ~rupno použeno, sl. 1. Jezgro koncentrično použenihkablo~a se ~zraduJe <?dkonc~ntri~nih slojeva četvorki. Konstrukcija jezgrakabla I broj četvorkl po slojevima je dat u tabeli 1.
Tabela 1.
8
Broj četvorki po slojevima1 sloj 2 sloj
1352
13510
Broj četvorkiu kablu
1I,
)
Vodovi u razvodnoj mreži mogu hiti ostvareni. pomoću sa~~nosivihpretplalničkih kablova i vazdušnih vodova sa g(~I"~l provodn.lclma. Ka-hlovski vm!ovi mogu hiti ostvareni kao nadzemni 111 podl.emm.
l.2. Ovo uputstvo se odnosi na:a) izradu novih razvodnih mreža ..•b) rekonsl[ukciju postojećih razvodnJh mreza: .c) izmenu poslOjećih ~az~odni~ mreža u slučajevlma kada one predsta-
vljaju opasnost za osoblje I stvan .....1.3. Za izradu razvodnih mreža mogu se upotrebljavati kablovl, pro~od-
nici i ostali materijal koji odgovaraju ovom Uputstvu, tehničkim uslovimaZajednice JPTT i JUS standa~dima ..
1.4. Razvodne nucl.e moraju da budu Izvedene tako da zbog ~eh~~ničkih. elcktričnih i hemijskih uticaja ne bude ugrožena sigurnost lJudi I
sigurnost predn~eta i zgrada ..•.•. _ ..l.S. Prilikom Izrade razvodmh mreza mora se pndrzavatl propIsa kOJI
se odnose na zaštitu telefonskih vodova od uticaja elektroenergetskihvodova i vodova elcktrovuče kao i propisa o zaštiti telefonskih vodova oduticaja atmosferskih pražnjenja.
2. l\laterijal za razvodne mreže
2.1. Za izradu razvodnih mreža može se upotrebljavati samo materijalpredviden ovim uputstvom i tehničkim.uslovj~a.ZajedniceJPTf. Mate-rijal mora u svemu odgovarati navedem~ propIsIma ...
U nedostatku tchničkih uslova Zajedmcc JPTT za pOjedme vrste mat~-rijala za razvodne mreže, ~o,~u se upotre~1iti i materijali koji odgovarajuovom uputstvu i odgovarajucIm standardllna J.US....
Materijali za razvodne mreže se predvidaju za ra.z~lčlta mehamčkanaprczal1ja. Pri izradi razvo?nih mreža mora .~C .vOdltl rač~na. da se usvakom pojedinačnom slučaju upotrebe matenj3h odgovarajuĆth meha-ničkih osobina.
Za sve materijale koji se upotrebljavaju za izradu razvodnih mrežapotrebna je potvrda (atest) Zajednice lPTI da se d~tič.ni mate?j~livmoguprimenjivati za građenje telefonskih mreža namenjemh za prikljucak natelefonsku mrežu JPTI
2.2. Kablovi za razvodne mreže. _ .Za građenje razvođnih mreža koriste se samonosivi kablovl, kao I
kablovi predviđeni za pođzemno polaganje ... ,U razvodnim kablovskim mrežama se mogu upotrebljavati sledece vrste
samonosivih kablova:a) samonosivi prctplatnički kabl sa nosetim užetom
168169
prva crvcna Crna pla"a ••VnaranuZ3stadruga zelcna crna plava narandŽ3stalrCć.1 siva crna Ip aya narandžastačetvrta žuta crna Ip aya narandŽ3stapeta bcla crna plava narandžasla
Nos~će uže se izradujc pou;i,avanjcm čcličnih pocinkovanih žica Pre" "-ka 1,0 I 1,2 mm kao što je prikazano u tabcli 4... cm
Tabela 4
Konstrukcijanosećcg užeta
3Xl,07X1,012X1,019X1,019X1,2
Najvcći broj četvorki ukablu prečnika provodnika
Tabela 3
džila
0,8 mm
1352030
cžila
bžila
0,6mm
15103050
ažila
Čctvorka uosnovnoj grupi
II
II
II
!iI
Tabela 2
Čctvorka u a b c d
sloju žila žila žila žila
početna crvcna crna plava narandžasta
za smcr zelena crna plava narandŽ3sta
- ostalečctvorkc'" siva crna plava narandl ..asta
-
* Dozvoljava sc u cilju mzlikovanja koraka pojedinih čctvorki u sloju,da a-žila parnih četvorki budc žute boje izolacije.
2.2.1.3. Iznad jezgm kabla se postavljaju pojasna izolacija od dve termo-plastičnc trake, polietilenski omotač u obliku ,,8" i noseće uže od čeličnihpocinkovanih žica, sl. 2.
Jezgro grupno použenih kablova se izraduje od koncentričnih slojevaosnovnih grupa, koju sačinjavaju pet zvezda četvorki. U razvodnimmrdama se koristi konstrukcija sa jcdnom ili dve osnovne grupe.
Ohelc;i..avanjc žila se vrši bojama. Boje u jcdnoj četvorki su različite.Razlikovanje pojedinih četvorki po slojevima odnosno grupama vrši sepreko a-žilc. Bojc žila čctvorki pri koncentričnom pouŽ3vanju su date utabcli 2. a pri grupnom u tabeli 3.
Nos~ce uže
0,6 I 1203-10 110
0,8 1 953-10 85
2.2.1.5. Samonosivi pretpla~n.ički kabl sa noscćim užctom ima oznakuTK33U. (Stara oznaka za ovaj tIp kabla je TK33E). Kabl se isporučuje na
.~ajmanja za~czna ~rsto~ po~~nkovane čelične žice je 160 kp/mm2.~}~c;~.dozvoIJena vucna sIla pnhkom postavljanja i eksploatacije je 55
2.2.1.4. ~Ianirana približna vrednost slabljenja pri 800 Hzza samonosivepretplatD1čke kablove sa nosećim užetom je data u tabeli 5.
Tabela 5
SlabljenjedN/km
Brojčetvorki
Prečnik provod nikaumm
Jezgro
... ~
SI. 2.
_.SpoljA PE orrotoć
170 171
Jezgro
1°~
)
dobošu u dužinama od 500 m i 1.000 m. Krajevi kabla moraju biti herme-tički zatvoreni.
2.2.2. Samonosivi pretplatnički kabl sa opletom od čeličnih žica (oznakeTK33C). o o oo, •
2.2.2. \. Samonosivi kabl sa opletom od čehčmh zlca Je namenjen zarazvodne mreže. On se izraduje sa 1. 2...1i 5 četvorki. Prečnik provodnikakabla je 0.6 mm ili n,8 mm. Kabl prečnika provodnika 0,8 mm se upotre-bljava samo za duže razvodne vodove, kada se ne mogu zadovoljiti zahteviza kvalitetan prenos sa kablovima prečnika provodnika 0,6 mm.
Izolacija pravodnika je od polietilena. Žile kabla su upredene u zvezde. četvorke. Obeležavanje žila se vrši prema tački 2.2.1.2 ... Preko jezgra kabla postavlja se omot od jedne termoplastične trake iunutrašnji omotač od polietilena. Iznad unutrašnjeg omotača nalazi seop let od pljosnatih pocinkovanih čeličnih žica. Žice omota su ravnomer-no upredenc po celoj dužini kabla u pokrivanju oko 50% površine unu-trašnjeg omotača.
Iznad opleta se nalazi spoljni omotač od polietilena crne boje. Izgledsamonosivog kabla s~ opletom je dat na sI. 3. Spoljni omotač kabla možebiti tod polivinilhlorida. Takav kabl može biti korišćen i za polaganje u
unutrašnjost zgra?:;l.
lrobQ~ .i PfSpoljni p.e (p~) umotoč Op(et od ćeHĆ.1iCXl f/ / __ omo•...•~,J' . ~-~
.f
Sl. 3.
172
12.2.2.2. Planira?a približna vrednost slabljenja pri 800 Hzza samonosivi
kahl sa opl~tom Je Ista kao kod samonosivog kabla sa užetom, tabela 5.~amonoslvl kabl sa opletom ~od kog~ je spoljni omotač od polietilenaIma oz~a~u TK33C-P. Kablse IsporučuJe na dobošu u dužinama 500 i 1000m. KrajeVI kabla moraju da budu hermetički zatvoreni.
2.2.3. Samonosivi dvožilni pretplatnički kabl sa nosetom čeličnomžicom (oznaka TK33Z).
2.2.3.1. Samonosivi dvožilni kabl sa nosećom čeličnom žicom je namen-jen za izradu pojedinačnih vodova u razvodnoj mreži. Ovaj kabl je pokonstrukciji omotača i položaju nosećeg elementa u odnosu na jezgrokabla sličan samonosivom pretplatničkom kablu sa nosećim užetom. Koddvožilnog kabla noseći elemenat izraden je samo od jedne noseće čeličnežice prečnika 2.5 mm. Noseći deo treba da ima ispupčenje u cilju raspoz-navanja.
Jezgro kabla sa nosećom žicom se sastoji od jedne pacice. Boje žileparke su crvena i bela. Prečnik pravodnika kabla je 0,6 mm ili 0,8 mm.Izgled k<1blaje dat na sl. 4.
Sl. 4.
173
---------::-----,1---J::-. --------.) i
Kabl se isporučuje u konturama u dužinama od 250111.Oznaka samo-nosivog kabla sa 1cgiranim provodnicima je TK30S (stara oznaka TK.-S).
2.2.5. Za podzemno polaganje koristc se kablovi kapacitcta uo 10parica, a izuzetno 20. sa polietilcnskim omOLačem i izolacijom žila mlpolietilena - punjeni i nepunjeni. Pojedine konstrukcije samonosivihkablova su predvidenc za direktno polaganje u zemlju ili uvlačenjc ukablovsku kanalizaciju od PVC cevi malog prcčnika.
2.3. Pribor za nastavljanje i zavr~avanje samonosivih kablova.
Za nastavljanje samonosivih kablova upotrehljavaju se odgovarajućcspojnice.
Za završavanjesamonosivih kahlova na spoljnjem izvod u se upotrehlja-vaju po pravilu kablovske glave za spoljnu montažu sa ili bez osigurača au izvesnim slučajevima se mogu upotrebiti i spoj nice za nastavljanjesamonosivih kablova TK33U. Završavanjc samonosivih kablova na straniprctplatnika se može miti pomoću spojnicc za nastavljanje samonosivihkablova, uvodnih ormana i kutija, razvodnih ormana, osiguračkih slogovai priključnih kutija.
2.3.1. Spojnice za samonosive kablove TK33U.Z1 nastavljanje i račvanje samonosivih kablova sa nosetim užetom,
upotrebljavaju se tri vrste spojnica:- spojnica za nastavljanje samonosivih kablova sa užetom,- spojnica za nastavljanje samonosivih prctplatničkih kablova sa oplc-
tom,- spojnica od ozračenog polictiIcna.Pored navedenih spojnica posebnim tehničkim propisima Zajednice
JPTI mogu se predvideti i druge konstrukcije spojnica za samonosivekablove sa nosetim užctom.
2.3.1.1. Spojnica sa Pg uvodnicama za nastavljanje samonosivog pret-platničkog kabla sa nosećim užetom se izradujc u tri veličine premaunutrašnjem prečniku Pg uvodnice i broju Pg uvodnica. Izbor tipa iveličine spojnica se vrši prema tabeli 6. c
2.2..'.2. Planirana približna vrednost slahljenja pri SIXJHz za ovaj kahliznosi 120 mN/km za kabl prečnika provodnika 0.6 mm i 95 mN/km za
kahl prečIlika provodnika O,S mm ....Kal)1se isporučujc na dobošu u du/.ini od 500 m. Krajcvl kabla moraju
hiti hcrmetički izatvoreni. Oznaka samonosivog dvožilnog kabla sa no-
se":om žicol11je TK33Z (stara oznaka TK36) .. 2.2.4. Samo'nosivi dvožilni pretplatnički kabl sa Icgiranim provodnicima
(oznaka TK30S) .Samonosivi dvožilni pretplatnički kabl sa Icglra~lm P!~vo~.m~lma j~
namcn 'cn za izradu pojedinačnih vod ova u ra~o~noj mreZI, kOJImsu dUZId 25()Jm.·t·lra Kabl sesastoJ'i od dva Provodnlka Izradenaod Icgure ba.kra.
o "" ... M· .. I ednost PrekldnePrečnik provodnika je 0,8 mm, II~ 1 mm. lmma na vrčvrsto":e provodnika je 68 kp/mm"' ..... ,
Provodnici su postavljeni paralelno 1 Izolovam SU poheulenom crneboje. Izgled kabla je prikazan na sl. 5.
.$1. 5.
Samonosivi dvožilni kabl sa Icgirani~ provo~nicima ~e!TIa ~os~~anomotač, već mu je samo ojačana izolacIJa. SamI provOdOlCl sluze I aonoseći element. oo. "I' avanJ'aJedna od žila ima uz~užno i.spupčenje~? !~OlaCljl u CIJUraspoz.n .Žita sa ovim ispupčenJem uZIma se za ..a zllu .
174
Tip i veličinaspojnica
SSK-L16-3
SSK- L21-3
za kablovekapaciteta do ...
do ] OX2XO,6
do 30X2XO,6do 20X2XO,8
Tabela 6
za prečnikeomotača kabla ...
9-15 mm
14-20 mm
. 175
176
Sl. 6.
-
Qbujmica
)
.c:=)
Sl. 7.
177
I
- •••• ----.~"_J.j ----1
Sl. 9.
r----.----Ij ,- '~.~.'-J'" ...
I r· •I
~
Sl. 8.
Or.ma.n za uV?~ nadzemnih vodova se izraduje u veličini IOx2tehmčklm propisIma Zajednice JPTT. ' , prema
~3.4.2. Uvodne kutije se upotrebljavaju za završava nje do 6 nadzemnihvo ova u z~~adama za koje nije potrebno električno osiguran'e Takode~v~?n~ ~UUje se, upotre~~javaju i za nastavljanje i račvanje sa~~noSiviha .O\a o l~.panca kOJI se polažu po unutrašnjim zidovima Zgrade u
SUVImprostofljama.U~odne kutije se i.~raduju u tri veličine: 2x2, 6x2 i 1Ox2.Izgled uvodne ~utIje od plastične mase 6x2 je dat na sl 92.3.5. Razvodl1l ormani. ..
2.3.2.1. Spojnica za nastavljanje samonosivog kabla sa opIctom seizraduje li tri veličine: 2x2, 6x2 i lOx2. Spojnica je namenjena za nasta-vljanje, raCvanje i završava nje samonosivog kabla sa opletom, a može seupotrebiti i za nastavljanje i račvanje samonosivog kabla sa užetom do 5četvorki, samonosivog kabla TK33Z i samonosivog kabla TK30S.
Izgled spoj nice za nastavljanje samonosivih kablova sa opletom lOX2je dat ~:.i sl. 7.
2.3.3. Kablovske glave za spoljnu montažu.Kablovskc glave za spoljnu montažu se upotrebljavaju za završava nje
samonosivih kablova na spoljnjim izvodima. Razlikuju se dve vrste ka-hlovskih glava za spoljnu montažu:
_ kablovska glava za spoljnu montažu sa osiguračima,_ kablovska glava za spoljnu montažu bez osigurača,Kablovske glave mogu biti sa metalnim ili plastičnim kućištem. Razli-
kuju se dve veličine kablovskih glava za spoljnu montažu lOx2 i 2Ox2.Na slici 8 dat je izgled kablovske glave za spoljnu montažu bez osigurača
od poliestera.2.3.4. Uvodni ormani i kutije.2.3.4.1. Orman za uvod nadzemnih vodova se upotrebljava kao uvodni
orman kod uvoda u zgrade do 10 nadzemnih vodova, kada je potrebnoelektrično osiguranje vodova kod pretplatnika. Završavanje samo nosivihkablova u zgradi se vrši na lctvicama uvodnog ormana. Uvodni orman jesnabdeven sa odgovarajućim osiguračima.
2.3.2. Spojnica za samonosive kablovc TK:BC.
Izgled spojnice prikazan je na sl. 6Spojnica se može postaviti na stuh ili zid.Sa ovom spojnicom pored nastavljanja i račvanja samo nosivih kahlova
sa nosećim užetom može se vršiti i prelaz sa podzemnog kabla na samo-nosivi kahl sa užetom kada nije potrebno cIcktrično osiguranje pretplat-ničkih vodova na mestu prelaza sa podzemnih na nadzemne vodove.
2.3.1.2. Nastavljanje i račvanje samonosivih kablova sa nosećim užetomdo 5 čctvorki može se vršiti i sa spojnicom za nastavljanje samonosivihpretplatničkih kablova sa opletom koja je navedena li tač. 2.3.2. ovog
uputstva.2.3.1.3. Za nastavljanje i račvan.jesamonosivih kablova mogu se koristiti
i spojnice od ozračenog poIietilena uzdužno razrezana i sa šinom zauzduJ.no zatvaranje.
178 179
Razvodni orman lOx2 se upotrebljava za završava nje samonosivih ka-blova do 10 parica u zgradama kada nije potrebno električno osiguranjeprctplatničkih vodova. Samonosivi kabl se završava na letvici razvodnogormana.
Izgled raz\'odnog ormana je dat na sl. 10.2.3.6. Osigurački slogovi.Osigurački slogovi s~ snabdeveni sa odgovarajućim osiguračima i oni se
upotrebljavaju za clektrično osiguranje nadzemnih vodova kada se topredvida Uputstvom o gradenju mesnih kahlovskih mreža, poglavlje G.
Na strani pretplatnika upotrebljavaju se sledeće vrste osiguračkih slo-gova:
_ prctplatnički osigurački slogovi lx2_ grupni osigurački slogovi 2x2_ grupni osigurački slogovi 5x2 i 10x2.Na spoljnjem izvodu upotrebljavaju se osigurački slogovi lOx2. Pret-
platnički osigurački slogovi lx2 i grupni osigurački slogovi 2x2 mogu bitiza unutrašnju ili spoljnu montažu. Ovi slogovi istovremeno služe i zazavršavanje samonosivih kablova sa 1 i 2 parice.
Sl. 10.
180
. Grupni osigurački sl~)govi 5x2 i IOx2 se ugraduju u uvodne ormane ikablovske glave za spoljnu montažu sa osiguračima.
Na s~. 11 dat je izgled pretplatničkog osi"guračl.;og sloga Ix2 za spoljnumontazu.
~""""'.''''''''''f. : .,'""" .••.".,u
SI. 11.
2.3.7. Priključne kutije.
Dvožilni. sa~lO~o~ivi. kab!~vi mogu s~ na strani prctplatnika završiti utel~fo~s~<?j pnklJucnoJ kutIJI ako se pnključna kutija nalazi u neposred-nOj bl~ZIDl m~sta u~oda nadzemnog voda u zgradu, kada nije potrebnoelektnčno oSIguranje.
2.4. Uporišta.
za upo.ri~ta se koris.te: ~IV~~i stubo.vi, betonski ili plastični stubići naodgovarajucem postolJu, ZldDlI krovDl nosači i dr.
2.4.1. Drveni stubovi.Drv~ni ~tubovi za. vazdušne linije se izraduju od belog i crnog bora
smrče ~ anša. DrveDl stubovi moraju biti impregnirani. 'KvalItet stubova treba da odgovara propisima Zajednice JPTI i JUS
propisima. za gradenje razvodnih mreža upotrebljavaju se stubovi od 6,7 i 8 m. Podaci o drvenim stubovima dali su u tabeli 7.
181
~--. __ ._._-~~
)
Tabela 7
Dužina st uha Dcbljina na Dubina Dozvoljeno ThžinaJO cm od ukopa- horizontalno
vrha stuba vanja optercćcnjc(tolerancija vrha
± 1 cm)
m cm m kp kg13 1,30 119 70
6 14 1,40 144 7915 1,45 160 9513 1,45 113 89
7 14 1,50 136 10015 1,55 162 112
14 1,55 131 1238 15 1,60 155 137
16 1,70 182 152
2.4.2. Betonski plastični i metalni stubići na odgovarajućem postolju seupotrebljavaju za izradu spoljnjih izvoda na zemlji kada se vodovi razvod-ne mreže polažu podzemno.
U stubiće sć postavljaju kablovske glave za spoljnu montažu bez osigu-rača. Stubid sa posloljcm treba da budu tako izvedeni da omogućavajusiguran dovod kablova u kablovsku glavu.
Ukoliko se u stubićima vrši razvod punjenih kablova sa slojevitimomotačcm umesto kablovske glave za spoljnu montažu može biti posta-vljena izvodna kutija sa višcžilnim konektorima ili letvicama.
2.4.3. Zidni i krovni nosači za samonosive kablove.
Kod polaganja samonosivih kablova po zidovima i krovovima zgrade zauporišta se upotrebljavaju odgovarajući zidni i krovni nosači predvideniu tehničkim uslovima za izradu i isporuku opreme za samonosive kablove.
182
m._~ __ ~.~ .~ •• ~. ~ _
Zidni nosači mogu se učvrsti ti na zid i pomoću odgovarajućih plastičnihumct:lka ..
n,.11·I~I.
I. :I I
l
Sl. 12.Na sl. 12 dat je izgled prolaznog i krajnjeg krovnog nosačaa na sl. 13 prolaznog zidnog nosača. '
SI. 13.
183
2.5. Prihor za nošenje i pričvršćivanje samonosivih kablova2.5.1. za nošenje. zatezanje i pričvršćivanje samonosivih kablova upo-
trebljavaju se odgovarajuće stezaljkc (hvataljke). zamke, prstenovi, obuj-mice, nosači i drugi pribor pr~dvidcn ovim uputstvom i tchničkim propi-sima za opremu za samonosivc kablove.
~~~,'·l -,\\':"""'tl • - J,., I -:;.••..••.•,"'-:: -,
1j - I .. ;. _.
$~OSl. 16.
Izgled stezaljke dat je na sI. 17.
Sl. 14.
2.5:2. za nošenjc i zatezanjc samonosivih kablova TK33U i TK33Zupotrebljavaju se krajnje stczaljke prikazane na sl. 14 i zamke (prolaznai rasterctna) prikazanena sl. 15 i 16.
2.5.3. NoscĆ3 slczaljka za samonosive kablove sa opletom služi zanošenje i zatezanje ovih kablova. Stezaljka se izraduje u tri ve1ičine: 2x2,6x2 i lOx2.
._0
.-.
Sl. 15.
184
SI. 17.
2.5.~. Nošenjc i zatc~a~jesamo~osivog kabla sa lcgiranim provodnicimase vrš~ p.omoću zatezmh 1 prolazmh prstcnova, prolaznih zamki i krajnjihstezalJk1.
Izgled zateznog prstena je dat na sl. 18.Prolazna zamka jc data na sl. 19.
. ~.5.5: za pričvršći~anj~ samonosivih kablova na uporištima, prečnicimaI zidovima upotrebljavaju se odgovarajući nosači.
Na sl. 20. prikazane su sledeće vrste nosača:
185
---- ..-
Sl. 18.
1IIIii!I
- nosač obični 7At stub (sl. 20.1)- nosač za prcčnicu (sl. 20b)- rasteretni (7Attezni) nosač za stub (sl. 2Oc).
.--.--
Na spoljnim izvodima na stubu se upotrebljavaju izvodni nosači okrugliprikazani na sl. 21. za dvojno uporište može se upotrebljavati izvodninosač u ravnoj izvedbi.
2.5.6. Ostali pribor za samonosive kablovc: spojnica za nastavljanjenosećcg užeta. raznc vrste obuj mica, zaštitni krovni lim, limeni pojas.zatezni zavrtanj i dr. mora odgovarati tchničkim propisima ZajedniceJP1T i JUS standardima.
2.6. Materijal za uzemljenje.Mmcrijal za uzemljenje se upotrebljava za izradu uzemljenja za zaštitu
od groma (gromobransko uzemljenje), uzemljenje naponskih osiguraČ3,uzemljenje noscćcg užcta i opleta samonosivih kablova i radnog uzem-ljenja.
Materijal za izradu gromobranskog uzemljenja mora odgovarati ieh-ničkim propisima o gromobranima (•.SI. list SFRJ". br. 13/68) i tchničkimpropisima o zaštiti tclckomunikacionih vodova od atmosferskogpraŽDjcnja.
Sl. 19.
Sl. 20a
\
186 187
__ lj
Sl. 21.
Materijal za.izradu ostalih vrsta uzemljenja mora odgovarati Uputstvu
o građenju mesnih kablovskih mreža i ođgovarajućim standardima za
dotični materijal.2.7. Materijal za izradu vazdušnih vodova sa golim provodnicima.
2.7.1. Vodna žica.Za provodnike vazdušnih vodova upotrebljava se bronzana žica 1,5 mm,
a izuzetno za duže vodove, žica prečnika 2 mm.· Vodna žica treba daodgovara tehničkim uslovima VPTI i JUS propisima. Glavne karakteri-
stike bronzane vodne žice ~a razvodne mreže date su u tabeli 8.
2.7.2. Vezna žica.Za vezivanje provodnika prcčnika 1,5 i 2 mm za izolatore upotrebljava
se vezna žica prečnika 1,5 mm, koja se izrađuje od elektrolitskog bakrameko odžarenog. Nije dozvoljeno omekšavanje vodne žice radi dobijanja
vezne žice. Utrošak za jedan vez iznosi oko 0,9 m vezne žice.
188
1I! Tabela 8
Prcčnik Električni Tcžina Utrošak Slah-žicc Presek otpor 7.3 I km na I km Ijenjc
pri 200C,.,
mm mm"" ohm/km kg kg mN/km.
1.5 1,57 15,70 16,0 16.5 252,0 3.14 6,64 28.0 29,0 10
2.7.3. Cevčice za nastavljanje žice.
Za nastavljanje žice i spajanje provodnica vazdušnih vodova upotreblja-vaju se bakarne cevčice od 1,5 mm za žicu prečnika 1,5 i cevčice od 2 mmza žicu prečnika 2 mm.
2.7.4. Materijal za opremu uporišta za vazdušne vod ove.2.7.4.1. Krivi nosač 7.3 drvo br. 3. se upotrebljavapo pravilu. kod izrade
pojedinačnih vazdušnih vod ova u razvodnoj mreži, a izuzetno za izradudva voda na istoj liniji kada je to tehnički i ekonomski celishodnije.
2.7.4.2. Prečnica sa 4 prava nosača br. 3 upotrebljava se za izradu dvavazdušna voda na istoj liniji. Prečnice, podmetači, nosači i dr. moraju bitizaštićcni od korozije.
2.7.4.3. Pri gradenju razvodnih mrda sa golim provodnicima upotre-bljavaju se izolalOri br. 3..
2.7.4.4. J~dnožični uvodni instalacioni kabl.Ovaj kabl se upotrebljava za uvode u zgrade vazdušnih vodova sa golim
provod nicima i za spoljne izvode.Kalaisan provod nik prečnika 1 mm izolovan je polietilenom. Iznad
izolacije se nalazi omotač od polivinilhlorida sive boje.Oznaka kabla - TI 34.2.7.4.5. Pri gradenju vazdušnih vodova upotrebljava se i drugi materijal
i dat je u Uputstvu o gradenju linija medumcsne mreže i mrežnih grupa.
1VO
)3. K~,hlo\'ski iz\'odi i prenosni sistemi u ruz\'odnoj mreži
Razvodna mreža je deo pretplatničke mreže koji se nalazi izmcdu
spoljnih izvoda i mesta uvoda pretplatničkih vod ova u zgrade. Oblik i
vdil:ina razvodne mreže uslovljen i su vrstom i kapacitetom spoljnih
izvoda kao i polož.ajem izvoda u odnosu na pretplatnike.
3.1. Kahlovski izvodi.
Kablovski izvodi (distributivne tačke) predstavljaju krajnje tačkcdistri-
bUlivnc mreže. Kablovski izvodi omogućavaju prelaz sa vodova distribu-
tivne mreže na vod ove razvodne ili inslalacione mreže. Prema mestu
prelaza i načinu izvodenja prelaza. a u zavisnosti od lokalnih prilika, mogu
se planirali dve osnovne vrste izvoda:
- unutrašnji izvod
- spo ljnji izvod.
3.1.1. Unutrašnji izvod se nalazi u unutrašnjosti zgrade. po pravilu. na
mestu koncentracije vod ova telefonske instalacije, i on omogućuje direkt-
ni prelaz sa vod ova distributivne mreže na vodove telefonske instalacije
u zgradi. U ovom slučaju ne postoje vod ovi razvodne mreže. Zgrade sa
najmanje"S stanova treba da imaju, po pravilu. unutrašnji izvod.
3.1.2. Spolj ni izvod se planira u područjima male telefonske gustine, u
području vila gde nije ckonomično postaviti unutrašnje izvode ili u peri-
fernim područjima gradova sa udaljenim zgradama. U zavisnosti od me-
snih prilika. spoljni izvodi mogu bili postavljeni na stubu, zidu zgrade ili
u stubiću na odgovarajućem postolju. Spoljni izvodi su veličine 1OX2,izuzetno spoljni izvodi na stubu i na zidu zgrade mogu biti i veličine 20X2.
Pri odabiranju meSla za spoljni izvod treba ležili da izvod bude što bliži
prelplalnicima. Pri odredivanju područja izvoda najčcšće se odreduje da
duža strana područja izvoda bude paralelna sa dužom slranom područja
kablovskog razdclnika odnosno sa glavnim pravcem. Vrsta, mesto i po-
dručje izvoda se odreduju prilikom planiranja mesnih mreža.
1911
)3.1.2.1. Spoljašnji izvodi na stubu se predvid'" u u , ..
otvorenog tipa gradenjT pojedin' , . <.J podrucjIma tzv.dvorgtima. U c~ntru ta~~ , . a~~e manj.e ~~rade okružene vnovima ivljasespoljni izvod n" stu~~pood
dr.~cja
dod pnbllzno 10 pretplalnika posla-
( .. IZVO a na stubu ka I}retpl' I ok • °
se zrakasto samonosivi kablovi. sl. 22. CI ni u pruzaju
.//
SL 22.
3.1.2.2. Spoljnji izvod na zidu (ili u zidu) se ' ..zat~orene izgradnje: niz kuća koje su pOdignut~j:~~l:~~ ~a POd.~~čja
~:~~O~;~iu~~~~~~ ~::~~{~nl ~~~~~t~d~~~~~~i~~~~~~e ~:~~~~ ~a~~
:rt}~~~~;~~~~~~~i~~ ~;r~~:t;~~~~(~~~iPk~s~~(~~~lj u jse ;~~~~~j::~j~~
3.1.~.~). SpolJl1I Izvodi u stubiću pOSlavljenom na osto!' v
k~Vldl umeSlo ~p~ljnjcg izvoda na zidu ili SpOljn~g izJ:d:~:e s~~~ea se 'pretplall1lCl nalaze u neposrednoj blizini izvoda sl 23 Kak u
P,,:ganje kabl~va od s~Oljnjeg izvoda u stubiću ka pre~pl~tni~ima ~r~~
zemno, a to je skuplje rešenje nego kod nadzemnih razv:ta spoljnjih izvoda predvida kad to zahtevaju pretplatnici~~~ ~~l~v~va
snose trošk?v~ podzemnog polaganja kablova. m3.2. Prenosl1l sIstemi u razvodnoj mreži.3.21. Izbor prenosnog sistema.
191
!
)U tabeli 9 navedene su vrste samonosivih pret plallfičkih kablova koji se
upotrebf.iavajuu razvodnim mrežama. njihove (}i',nakc i broj parica,'1~lhela 9.
Za izradu pojcc.linačnih vodova u razvodnim mrežama upotrcbljavajuse vazdušni vodovi sa golim provodnicima i samonosivi c.lvožilni kabloviTK33Z iTK30S.
Za izradu snopova od po dva voda mogu se upotrehiti vazdušni vodovisa golim provodnicima i sve navedene vrste samonosivih kablova. Uslučaju snopova sa više od 2 voda upotrebljavaju se samo nosivi pretplat-nički kablovi sa nosečim uželOm ili sa oplelOm od čeličnih žica.
Prilikom izbora prenosnogsistema u razvodnoj mreži pored ekonomskeopravdanosti. treba uzeti u obzir i tchničko-saobračajne osobenosti poje-dinih vrsta prenosnih sistema u zavisnosti od lokalnih prilika.
3.2.1.2. Vazdušni vodovi sa golim provodnicima i',bog njihove ekono-mičnosti se mogu upotrebljavati za izr<Jdu pojedinačnih vodova i snopovaod dva voda. Z" povezivanje pajedinačnih udaljenih pretplatnika (pret-platnici čiji su vodovi duži od 5 km) se najčešće upotrebljavaju vazdušnivodovi pošto imaju relativno mali koeficijent slabljenja: 25 mNikm,prečnik provodnika 1,5 mm i 10 mNikm, prečnik provodnika 2 mm. Prirazmatranju mogućnosti izrade razvodnih vod ova sa vazdušnim vodovimatreba voditi računa o njihovim ncdostacim<J: povećani troškovi održavan-ja, potreba za elcktričnim osiguranjem vodova, slahija zaštita na mestimaukrštanja sa ciektroenef!!etskim vodovima, teže polaganje i potreba za
\·1 i .I
I .. i. L
,
_ ._.-1 ._._.JL .-.-.-.-._._0_.-'-·
t:J
_._._.J~._._._. _,_ Pod2.emni i2.vodni kobi_. _. _, _ Pod2.emni razvodni kobI
@] Spoljni l2.vod u stubič.u
8 U'-,Qdna kutija
SI. 23.
3 2 11 za izradu vodova u razvodnim mrežama .upotre?ljavajl~ se, po
..... ' I' . d Sm VOdOVlsa go lm pro-pravilu, samo nosivi prelplaln~čkl kab OVI1vaz ~.t"'
Pretplatnički kablovi
vodnicima. U posebnom slučaju mogu s~ upotre 1 Ilsa polietilenskom izolacijom do 10 panca.
Vrsta samo nosivog kabla
Samo nosivi prctplatničkikabl sa noscćim uželOm
Samonosivi pretplatničkikabl sa oplctom odčcličnih žica
Samonosivi c.lvožilnipretplatnički kabl sa nosečomčeličnom žicom
Samonosivi c.lvožilniprctplatnički kabl salegiranim provodnicima
* stara oznaka
Oznaka Broj parica
TK33U(TKJ3E)* 2,6. 10, (20)
TK33C-P33C-V 2.4,6,10
TK33Z(TK36) ,~
TK3IJS(TK35)'"
192 193
)
većim rasLOjanjem od stranih ~)bjcka!a. v~lika.osetljivost karakteristika nauticaje. ncpodcsnost pola:šanja po zldovl~a I d~. ' ' .. _
Za'vanmcsnc pretplatmckc vodovc mozc se konstltll gvozdene! pocJnkova na žica prečnika provodnika 3 mm .....
3.2.1.3. Samonosivi dvožilni prctplatnički kablovl su nam~njem za Izra~du pojedinačnih vodova u razvodnoj mreži. a mog~ s~'. ako jC ekonomskiopravdano. upotrebiti za izradu na kraćim rastoj<Jnjlm.a .snopova od?voda. Samonosivi dvožilni kabl sa Icgiranim provodl~~clma TK:~O~" JCmanje otporan na mchanička naprc7"lnja i višc (~sctl.JI~·, ~~I elek~~I~ne
• ' .• 1 SaI11')n')SI'\"),,dvožilno.' kahla sa nosccom cchcnom I.1LOmutll:<'1c ou. ~ ~. 'to .::> . , ..
TK33Z. zato sc kabl TK30S upotrebljava 7.41Izradu kraclh razvod.m~vodova, do 250 m koji nisu izložcni većcm mchaničkom .naprez~nJu Iabanju ili oštećenju usled radijalnog zasecan!a. ~akvi uslovI postoje kodpolaganja kabla na rasponima do 50 m i p~) zidovIma ~grad~.
3.2.1.4. Samonosivi dvožilni kabl sa čehčnom nosecom zlc~m T~3~. b • dobrih mehaničkih osobina i manje osetljivosti na elektnčne utIcajez og .
d"..
može se primenjivati i za izradu razvodmh vod ova u po rU.~jlma. otvore-nog načina gradenja izloženih većim meha~ičkim n~prezanjlma: ~ vo~oveu predelima sa strožijim klimatskim uslovima. Ovaj kabl se .~?zC pn~e-niti i za izradu dužih razvodnih vodova ako se mogu zadovoljIti 7;.ahtevlzakvalitetom prenosa .. 3.2.1.5. Zbog veće pouzdanosti i jednostavmJlh zaštJt.mh mem, prepo-ručuje se da se razvodni telefonski vodovi koji se .u~rštaju sa elektroener-getskim vodovima ostvaruju pomoću .s~monoslvlh kablova umesto savazdušnim vodovima sa golim provodmclma ....
3.2.1.6. Samo nosivi kablovi sa nosećim užetom i.samon~slvl kab~ovI saopletom od čeličnih žica primenjuju se u razvodmm mrezama za Izradusnopova od 2 i više vodova .. '. '. '.
Samonosivi kabl sa opletom Je namenjen 7..3Izradu vOd~va .razv~dne'". Ovaj' kabl j'e veoma Pogodan 7..3polaganje i montazu I moze semreze. ~ " .
polagati kako nadzemno, tako i podzemno. Pogodan j~ 7..3polaganje I.~Ospoljnjim i unutrašnjim zidovima. zg~da. za pohlganj.c po unutrašnjl~zidovima zgrada na dužim rastojanjlma se upotrebljava kabl sa sp~ljašnjim omotačem od PVC-a. Samonosivi kabl sa op.letom se. mozeupotrebljavati na mestima ukrštanja sa: elektroener~etsklI~ v~dovlma do220/380V: ulicama i žclezničkim pruga ma bez poscbmh zaštltmh mera poduslovom da se vodi računa o propisanim rastojanjima.
194
Samonosivi kabl sa uželom do 10 parica (izuzetno do 20 parica) upo-trebljava se i li slcdećim posebnim slučajevima:
- u podrm:jima sa niskim lemperaturama- na deonicama sa velikim rasponima- za prelaz preko reka.Samonosivi kabl sa UŽell)m je podc.<;anza izradu dužih vod ova jer su
troškovi održavanja manji pošto nema naknadnog rcgulisanja. Medutim.1.•1 izradu kraćih vod ova sa više tač:.lka raćvanja je pogodniji samonosivikabl sa oplctom zbog jednostavne montaže.
3.2.2. Načini polaganja kablova u razvodnoj mreži.3.2.2.1. Način polaganja kablova u razvodnoj mrcži je uslovljen: vrstom
i položajem izvoda u odnosu na pretplatnike, načinom uvodenja kablovau zgrade, konfiguracijom terena, postojanjem drugih instalacija i objeka-ta, ekonomskim i estetskim razlozima i dr. U razvodnim mrežamanajčešće se upotrcbljavaju samonosivi kablovi koji se poslavljaj li nadzem-no, a mogu se na zah lev pretpla tnika odgovarajući samonosivi ka blovi kaoi pretplatnički kablovi sa poIietilcnskom izolacijom položiti i podzemno .
3.2.2;2. Od spoljašnjeg izvoda na stubu do mc.<;tauvoda vodova u zgraduili do koncentracije instalacionih vodoV"du zgradi polažu se nadzemnoodgovarajući samonosivi kahlovi. Po pravilu kahlovi se polažu po upo-rištima na zemlji i zidu, a izuzetno na krovnim uporišlima. ~lmonosivikabl sa op letom možese na kraćim deoniclma položiti i direklno u zemlju.Samonosivi kabl sa legiranim provod nicima može se u privodnom raspo-nu postaviti podzemno, pri čemu mora biti uvučen u odgovarajuću pla-stičnu cev..
3.2.2.3. Od spoljnjeg izvoda na zidu zgrade do konccntracije instalacio-nih vodova u istoj zgradi polažu se uvodni ili instalacioni kablovi, aizuzctno, ako je mesto izvoda udaljeno od koncentracije, mogu se posta-vitii samonosivi kablovi. Od spoljnjeg izvoda na zidu do mesta uvoda ilido koncentracije instalacionih vodova u drugim zgradama polažu seodgovarajući samonosivi kablovi.
3.2.2.4. Usluč~lju kada je spoljnji izvod postavljen li stubić koji se nalazina odgovarajućem postolju na zemlji, izmedu izvoda i mesta uvoda ilikoncen tracije instalacionih vodO\(a u zgradi postavlja se podzemno samo-nosivi kabl sa op letom ili odgovarajući pretplatnički kabl sa polietilen-skom izolacijom. Takode, dozvoljeno je da se u ovom slučaju samonosivikabl sa Iegiranim provodnicima TK30S polaže podzemno pri čemu morabiti uvučen u odgovarajuću plastičnu cev.
195
..•.Polaganje imOl1taža kahlo\'u li raz\'odl1oj mreži
..•.1. Opšte o polaganju i montaži.Kablovi u razvodnoj mreži se najčešće polužu nadzemno, a može se
predvideti i podzemno polaganje (direktno u zemlju ili uvlačenje u odgo-varajuće cevi od termoplastičnih masa).
4.1.1. Prilikom polaganja kahlova mora se voditi računa n minimalnimi maksimalnim dozvoljenim temperaturama za pojedine vrste samonosi-vih kablova.
U tabeli 10 datesu minimalne i maksimalne temperature pri kojima sevrši polaganje kablova, kao i odgovarajuće temperature kojima kahl smebiti izlol.en posle polaganja.
'Ihbela 10
4.1.2. Kod nadzcmnog polaganja, samonosivi kablovi se polažu poodgovarajućim uporištima. Ugradnja uporišta se vrši prema ovom uput-stvu i Uputstvu o gradenju, održavanju i vodenju tehničkih evidencijavazdušnih telefonskih linija medumesne mrežc i mrežnih grupa (zbirkapropisa) i Uputstvu za izradu telefonskih instalacija i uvoda. Pri izborumaterijala za uporišta i odgovarajuće opreme kao i pri izboru načinaugradivanja mora se voditi računa o mchaničkoj stabilnosti nadzemnihlinija. Pri ovome se ne smcju prckoračiti maksimalna dozvoljena opte-rećenja kako za uporišta i odgovarajuću opremu, tako i zasamonosivekablove.
Dozvoljena opterećenja za prosto uporište na zemlji za dužine stubova6, 7 i 8 m data su u tabeli 7. Za dvojnike dozvoljena opterećenja su duploveća.
Temperatura zavremc polaganja
°Cmin. maks.
kablsa 10pari-
ca
kablsa 6pari-
ca300
300* 518*525 675375
130180
Tabela 11
Maksimalno dozvoljena vučna silaudaN
kabl kabl kablsa I sa 2 sa 4pari- pari- pari-co m cc cc
72
4029*
. ,4.1.3. ~~ilik(~~l polag~nja samonosivih kahlova mora se voditi računa da~e n~ ~~~~~)race ..dozvoIJe~e maksimalne vučne sile za odgovarajuće kon-s~ru CIJC .lblm,.1. U tabelt II navedene su maksim'llne d()Z\'()I'ene "sile Z"I konstr k'O,· '. J vucne•••.• U cIJe samonoslvih kablova kOJ'ese koriste Za I'zr' d d .razvodmh mfeža. ' - .• 1 uvo O\-a
4.1.4. Krovni i zidni nosa či i ostali I)rihor ri n()s"'nJ'e I· )f(''''' .• , ..'0 OO •h . ' ..• ,~ 1 CvfSCIVanjes.lmonOSIVI kablova se Izraduje za različite vučne SI'le (ol)t' ' .
) Ura 1 d .. ·0 .. " . erecenjc .• Z\O nlln m.rez.llna se upotrebljava odl.!ovarajući pribor namen'
~Iedeća mak~l.malna d(~zvoljena optereće~ja: JSO daN. 300 daN. 5~~~a~,jl~OO daN. Pn Izboru pnbora mora se voditi računa n ukupnom optercćcn-
s .4.L~: P?I:!$anj~ .~ircktno, u.zemlju prelplatničkih kablova sa )olielilen-. kom lzo!aclJom Is.lmonoslvlh kablova sa oplctom vrši se Prem 1Uo gradenju mesnih kablovskih mreža .. , a putstvu
l~rada raz:,.odnc kanalizacije od termoplastičnih cevi i uvlačen'~oslvfg ~vozllnog ~abla ~~ legiranim provodnicima i prctplatnič~~gs:~~~sa po letllenskom IZOlaCIjOm u cevi vrši se prema Uputstvu Od'kablovske kanalizaci~e i l!putstvu o gradenju mesnih kablovski;~r:::t
4.!:6. Pod polaganjem I montažom samonosivih kabl '.mre~ u opštem.slučaju u smislu ovog uputstva pOdrazu~~~aUs:~zvodnoJ
- Izrada uponšta, .- postavljanje samo~osivog kabla,- montaza samonoslvogkaola.
Vrsta kabla
Samonosivi kabl sa nosećimužetomSamonosivi kabl sa opletom
Samonosivi dvožilni kabl sanoscćom žicom
Samonosivi dvožilni kabl salegiranim provodnicima
* za prečnik provodnika 0,8 mm
-30 +60
-30 +60
-30 +60
Temperatura poslepolaganja
°Cminmaks.
+50
+50
+50
+50
-20
-20
-10
-20
Vrsta kabla
Samonosivi kabl sanosećim užetom
Samonosivi kabl saoplctom
Samonosivi dvožilnikabl salcgiranimprovodnicima
Samo nosivi dvožilni kaolsa noscćom žicom
196197
· Postavljanje samonosivog kahla ohuhvata:_ povlačcnje kabla._ regulisanje strele i prič\Tšćivanjc kahla.Montaža samonosivog kahla ohuhvata:_ nastavljanje i račvanje kahlova,_ 7..avršavanje kahlova,_ c!cktrično osiguranje vodova,_ uzcml.ienje kabla i opreme.
4.2. Izrada uporišta.4.2.1. U razvodnim mrc7.ama upotrebljavaju sc različitc vrste uporišta.Po mestu postavljanja uporišta mogu biti:- uporišta na zemlji,- krovna uporišta,- zidna uporišta.Prcma razmeni i položaju u mreži uporišta se dele na:_ prava uporišta (na pravim deonicama linije),_ ugaona uporišta (na pravim deonicama linije),_ ugaona uporišta (u temenu krivine linije),_ završna uporišta (na mc.~tima račvanja kablova),_ rastcretna uporišt<l i dr.Završno uporište na kome se nalazi spoljni izvod zove s~ i izvodl1(~
uporišt~. Uporišta na zc~lji ~<:' po .pravilu, i7:~aduju o~ ~rvem~ s~uhova I\o kao jcdnostavna upof1šta III slozena upof1sta(dvojmk, rakljasto u~o-rište j.ur.). Izrada uporišta na zemlji se vrši prema l!putstvu o wad~n!~,odri.avanju, vodenju tchničkih cvidenciija vazd~šmh telefo~sklh ImIjamedumesne mreže i mrežnih !!rupa (Zbirka propisa). Po pravilu, završnau"aona, razdclna i rasteretna uporišta se osiguravaju sa zategama i podu-pfračima. Uporiš\a na zemlji se opremaju sa t?dgovarajuć.i":l priborom zasamonosive kablove i vazdušne vodove sa golIm provodmcIma.
4.2.2. lzvodno uporište na stubu se 0rrema sa kablovskom gl~vom zaspoljnu montažu i odgovarajućim no~acima za .stub. Ta~ode na ~zv?dnouporište se postavlja nastupna daska I gvozdem nastupcl za penJanjc nauporište ... ' .
Kada nije potrebno elcktrično OSIguranje pretplatn.Ič~Ih vodoya naspoljašnjem izvod~, postavlja se ka~lovska gl~l,:,a za spoljn)u <montazu bezosigurača, u protIvnom potrebno Je postaVItI odgovarajucu kablovskuglavu sa osiguračima. U sfučajevima kad je na spoliašnj~m izvod u potreb-no osigurati samo jedan vod, izuzetno dva, dozvoljeno Je u~esto k~blov-ske gl.~v~ sa .osigura.čima upotrebiti ~ablovsku ~lavu bez oSlgurač~ I P!ct-platmckl oSlguračkI slog lX2 za spoljnu montazu, odnosno grupm OSIgU-rački slog 2X2 za spoljnu montažu.
198
rII;
Na izvodnom stubu se postavljaju i odgovarajući nosači za stub kojisluže za pričvršćivanje samonosivih kablova. Kada se od spoljnjeg izvodapolažu samonosivi kablovi sa nosetim užetom, nosećom žicom i Icgiranimprovodnicima na izvodni stub se postavlja izvodni okrugli nosač 7.3 stub.Ako se upotrebljava i samonosivi kaol sa oplctom. potreono je postavitii zatezni nosač 1'<1 stuo.
IzvodIli okrugli nosač za stub se postavlja na ZO cm od vrha izvodnoguporišta, a zatezni nosač se po potrebi postavlja 20 cm ispod izvodnognosača. Kablovska glava za spoljnju mOnlažu se postavlja na oko 40 cmispod zadnjeg nosača.
Kada se u razvodnoj mreži upotrebljavaju i vazdušni vodovi sa golimprovodnicima, na izvounom uporištu se postavljaju odgovarajuće prečni-ec. Po pravilu, prcčnice se postavljaju iznad nosača za samonosive kablo-ve.
U posebnom slučaju kada se na spoljnjem izvodu na stubu mi prelazsa distributivnog podzemnog kabla na jedan ili dva razvodna samonosivakabla sa nosećim užetom i kada nije potrebno vcšiti električno osiguranjevodova na spoljnjem izvodu, umcsto kablovske glave za spoljnju montažumože se upotrebiti spojnica za nastavljanje samonosivih kablova sa no-setim užetom. U navedenom slučaju distributivni kabl mora biti takozavršen da u njega ne može da prodre vlaga i voda.
Izvodno uporište je. po pravilu, izloženo jačim naprezanjima. zbog togaza izvodno uporište treba primeniti jači stub, ili izvršiti osiguranje upa-rišta sa zategom ili podupimčem. U posebnim slučajevima treba primenitidvojnik.
Dubina rupe za izvod no uporište treba da bude 7.3 II3 veĆ3 od dubinerupe predvide ne za jednostavna uporišta.
4.2.3. Prolazna uporišta na zemlji se opremaju sa nosačem za stub. ili saZ3teznim nosačem za stub. Zatezni nosač se postavlja na: ugaonim upo-rištima i na uporištima gde se nalaze nastavci kablova, uporištima namestu ukrštanja sa putevima. pruga ma i elektroenergetskim vodovima.uporištima kod raspona većih od 60 m i kada se polažu kablovi sa više od10 parica. Nosači za stub se postavljaju na 20 cm od vrha stuba. Izuzetnonosač se postavlja na 50 cm od vrha stuba kada se na uporištu nalazi,nastavak izraden pomotu spojnice od ozračenog polieti1ena.
"
~
·1I
Ako se samonosivi kahlovi postavljaju po uporištima na kojima senalaze vazdušni vodovi sa golim provodnieima. tada se nosa či za samono-sive kahlovc postavljaj u ispod prcčn iea. Umcsto zatczn ih nosača za samo-nosive kahlovc dozvoljeno je upotrehi~i nosa(c za prcčnieu. Ovi nosači seugraduju na odgovarajućc prc(nicc.
4.2 ...•.Poseban oblik uporišta na zemlji jc izvodno uporište za spoljniizvod u stubiću. Izvodni stuhićse izraduje u obliku posebnog metalnog ilitermoplastičnog stubića a može hiti ukomponovan u drugi gradevinskiobjekat (pr. ogradni zid i sl.). Stuhić mora hiti tako izveden da se u njegamože postaviti kabkwska glava za spoljnju montažu be7.osigurača (odno-sno, višeparični konektori ili ktviee) i da omogućuje dovod izvodnih irazvodnih kablova do kahlovske glave. Stubić mora biti stabilno posta-vljen na odgovarajuću podlogu.
4.2.5. Krovna uporišta se postavljaju za samonosive kablove do 10parica. Za krovna uporišta upotrebljavaju se prolazni krovni i krajnjikrovni nosač sa odgovarajućim zaštitnim krovnim !imom. Krovni nosa čise pričvršćuju za krovnu noseću konstrukciju. Na sl. 24 je prikazanugraden krovni nosač sa odgovarajućim limom za uvod kabla u zgradu.
4.2.6. Zidna uporišta se postavljaju za samonosive kablove do 10 parica.Za zidna uporišta upotrebljavaju se, po pravilu. prolazni zidni nosači. Popotrebi. u slučaju spoljnjeg izvoda na zidu mogu se upotrebiti i zidniizvodni nosa(i. Ovi nosači se postavljaju na oko 20 cm iznad kablovskeglave za spoljnju ·montažu.
4.2.7. Vazdušni vodovi sa golim provodnicima se uglavnom postavljajupo uporištima na zemlji. Izuzctno. na kraćim rastojanjima i po postojećojliniji na krovu. dozvoljeno jc polaganje vazdušnih vodova po krovnimuporištima. Polaganje vazdušnih vodova po zidovima zgrada, osim uvoda,nije dozvoljeno.
4.3. l'ostuvljunje samonosivih kablovu.4.3.1. Povlačenje kablova TK33U i TK33ZPre postavljanja samo nosivi kablovi TK33U i TK33Zse moraju pripre-
miti i ispitati shodno Uputstvu o gradenju mesnih kablovskih mreža.Samonosivi kablovi TK33U i TK33Z se postavljaju nadzemno. Kablovise mogu postavljati od spoljnjeg izvoda do mesta uvoda, odnosno dokoncentracije instalacionih vodova u zgradi. ili samo na pojedinim raspo-nima u mreži.
200
JPovlačenje kablova se obično vrši na dva načina:- po.č~tak kabla s,: pričvrsti kod početnog uporišta, a doboš sa kablom
se nosI I odmotava, Ih- doboš sa kablom se podigne na dizalice, a početak kabla se nosi.
Sl. 24.
4.3.1.1..Kab!ovs~edužinese povla~e, po pravilu, pomoćuodgovarajućihkablovskih I?nkohca.l! ovom sl.~čaju početak kabla se najpre odmota sa?oboša. Zatim se sa nozem odvoJI od kabla noseće uže na potrebnoj dužiniI na 1.metar od početkay na nos.eće uže se p~stavi odgovarajuća krajnjastezaljka. ~es~o g~e se uz~ odvaja?d ~abla .osIgurava se od daljeg cepanja~motavanjem lzohr trake I postavljanjcm hmenog pojasa. Tako priprem-lJen početak kabl~ seypodigne na ~porište i.~tezaljka se okači na nosač, sl.25: Slo~odan kraj uzeta se kasl1lje uzemljl. Odvajanje užeta od kabla ipnčvršĆ1vanje užeta za nosač se može vršiti i posredstvom spirale i Iime-nog srca kao što je prikazano na sl. 26a i b.
201
I ,
I!, ~ 1 , 111111 I\I, I I \'
II
1', I I '\I1'1 I ,\, \tll I 1'1\I ! 1 "I
SL25
SL 200.
Kod sledećeg upomta na ure kabla se postavi prolazna zamka a zatimse okači na nosač, sl. 27. Ovako se kabl povlači do drugog kraja K. Obradakraja K. postavljanje stezaljke na me kabla ivešanje stezaljke na nosač sevrši kao kod početnog kraja P.
202
SI. 26b.
203
4.3.1.2. U slučaju kada terenske prilike ne dozvoljavaju povlačenjekabla prikolicom. tada se povlačenje vrši na sledeći način:
Dohoš sa kablom se postavi kod uporišta od koga počinje povlačenje.Na svim uporištima na nosa če se ohese koturaljke sl. 28 i 29. Početak kablaP vezan je sa vučnim užetom pomoću kahtovske čarape. povlačenje kablase vrši preko koturaljki. Pri povlačenju'treba voditi računa da poluprečniksavijanja kabla bude manji od 20-strukog prcčnika kahta.
I
-o- .-.;
RI'i Iii
'. ".ijI, "j!Ii,
i~ 1 ;
iii .::1i! i!;" ,,,IIII ...I: ,II'I! !I,, jllIII
!I!
i.L.
SL. 28
SI. 27.
Povlačcnje kabla po krovnim nosačima vrši se vučenjem kraja kabla, adoboš sa kablom stoji na di7..alicii kabl se sa njega odmotava.
4.3.2. Povlačenje kabla TK33C.Pre postavljanja samonosivi kablovi sa opletom se moraju pripremiti i
ispitati shodno Uputstvu o gradenju mesnih kablovskih mreža.Samonosivi kablovi se po lažu najčešće, nadzemno. Kablovi se mogu
postavljati od spoljnjeg izvoda do mesta uvoda, odnosno do koncentracijeinstalacionih vodova u zgradi, ili samo na pojedinim rasponima u razvod-noj mreži.
204
SL. 29
205
) r---- -)
Nastavak tabele 12.Tabela 121 2 ..
4 5 6 7 8 9 /o N..>
.~Ugib u cm pri tcmpcraturi u ·C 5 + do-
30 6 6 6 7 7 7 8 24 j
Konstrllk- Raspondatno 40 11 11 12 12 13 14 14 42 .;;
~
dja kabla (m)10 20 30 40 opt. lOX2XO.8 50 18 19 20 21 22 23 24 66 .~
10 U
;i~
će I. lIže 2012Xl 60 28 30 31 33 34 36 38 95 ')1;
3 4 5 6 7 8 9 107U 42 44 47 49 52 55 58 130
,.,'-
14 15 16 17 18 20 21 6730 7 7 8 8 8 9 9 20
3052 55 58 62 66 119
40 13 13 14 14 15 16 16 35
40 45 4S112 116 119 123 127 130 134 186
20X2XO,8 50 20 21 22 23 24 35 27 55
2X2XO.6 50207 210 214 217 268
60 31 32 33 35 37 38 40 80
197 ZOO 2043XI 60305 308 311 314 364
12xl,2 70 44 46 48 50 53 55 58 109
29S 30270 295417 420 423 426 476
80 61 64 67 70 74 77 81 142
:-;0 408 411 4146 7 7 7 8 8 33
111bela 13
30 614 15 16 17 5940 12 n 13
29 31 92. Ugib u cm pri temperaturi u °C -5 +
22 23 24 25 276X2XO.6 5054 13237 40 42 45 48 51
Vrsta Raspon --------- dod.
7XI 6087 92 18064 6S 72 77 81
kabla (m) -20 -10 O 10 20 30 40 opt.
70130 136 143 23580 106 112 118 124
1 2. 3 4 5 6 7 8 9 108 9 9 10 10 11 3630 8
19 21 22 65 30 4 4 4 4 5 5 6 :n40 16 17 17 18
35 37 39 42 101 40 7 8 8 9 10 11 12 5410X2XO,6 50 29 31 33
70 74 146 Samo no- 50 14 15 16 18 19 21 24 8559 62 66lXI 60 52 55
116 121 199 sivi kabl 60 26 28 30 34 3S 42 48 p'"95 100 105 111
"-'-
70 90180 259 TK33Z 70 48 53 59 65 72 80 87 167
157 163 168 17480 145 151
80 90 98 106 114 122 130 138 2188 8 8 9 9 10 2630 7
16 16 17 18 47Samonosivi kablovi sa Oplclom se mogu, po potrebi, položiti i direktno
40 14 14 1527 28 29 31 73
u zemlju. Polaganje u zemlju se vrši od spoljnjeg izvoda u stubiću do20X2XO.6 50 23 24 25
10542 44 47 49koncentracije instalacionih vodova u zgradi ili na pojedinačnim rasponi-
12X1 60 36 3S 4071 75 143
ma (pr. podzemni privod od zadnjeg uporišta do zgrade, sl. 30.).70 55 58 61 64 68
95 99 104 110 187Nadzemno povlačenjc samonosivog kabla sa opletom se može vršiti na
80 82 86 9022 23 25 27 29 31 74
dva načina kao kod kabla TK33U. Ako se kabl povJači sa kabJovskom30 20
77 80 83 86 132prikolicom, početak kabla Pse odmota sa doboša i na 1 m od početka na
40 67 70 73158 161 206
kabl se postavi noseĆ3 stezaljka, kabl se zategne i stezaljka se okači na2X2XO,8 50 143 146 149 152 155
253 297nosač, sl. 31. Zatim se uz lagano odmotavanje kabla prikolica sa dobošem
236 239 242 245 248 250kreće duž trasc prema slcdećem uporištu.
JXl 60358 360 40470 344 347 350 352 355
484 528Kod prolaznih uporBta na kabl se postave dve noseće stezaljke u80 468 471 474 476 479 482
suprotnim smerovima na takvom rastojanju da ostane rezerva kabla od8 9 9 10 10 11 36oko 20 cm. Zatim se kabl~igne na UporIšte i stezaljke okače na nosač,
30 818 19 20 22 64
sl. 32. Postavljanje kraja kabla u noseću stezaljku se vrši na isti način40 16 17 17
31 32 34 36 39 41 100kao i početak P. U slučaju kada se povlačenje ne može vrši ti pomoću
6X2XO,8 50 2969 73 14451 54 58 61 65
kablovske prikolice, tada se doboš sa kablom podigne na dizalicu, alA 1 60
103 108 114 119 196početak kabla se nosi. Povlačenje se vrši kao kod kabla TK33U.
70 89 93 98159 165 171 177 25680 142 148 154
207206
~) 1 )
iIIii
II
II II II II II II II II II I IISamonosivi kabl TK 33C I I
~ I IO Spajnica za saman kabl TK 33C I II ,
8 Uvodna kutija
Sl. 30.
4.3.3. Povlačcnje kablova TK30S.Samo nosivi K3blovi TK30S se polažu, po pravilu, nadzemno od spol-
jnjeg izvoda do koncontracije instalacionih vodova u.zg~a?i.ili do telefon-skih priključnih kutiia- koje se nalaze u neposrednoJ bl1Zl~.1 mest~ u~o?avodova u zgradu. Takode, kablovi TK30S se mogupolagau Ina pOjedinImrasponima u razvodnoj mreži. 0.
Samonosivi kablovi se mogu, po potrebi, polagati i podze~no na kraćimdeonicama, pri čemu se moraju uvlačiti u odgovarajuće termoplastičnecevi predvidene za razvodnu kanalizaciju. Nominalni prečnik termopla-stične cevi ne sme biti manji od 25 mm. Polaganje cevi se vrši premaUputstvu o građenju kablovske kanalizacije od termoplastičnih cevi.
Kablovi TK30S se povlače kao i samonosivi kablovi TK33Z. Na oko 1m od krajeva kabla TK30S se postavljaju krajnje stezaljke, koje se okačeo odgovarajuće nosače. Na prolaznim uporišti.ma, raste~ećenje kab!~.sevrši pomoću prolaznih zamki, sl. 33. Po potrebi, u predelIma sa strozljlmkliplatskim uslovima i kad je kabl izložen povećanim mehaničkim napre-zanjima umesto prolazne zamke upotrebljavaju se dve krajnje stezaljkeza rasterećenje kabla na prolaznim uporištima.
SL31
Na pojedinim rasponima može pod dejstvom vctra da dode do neželje-nih vibracija kabla koje mogu dovesti do prekida provod nika. Ovo se možeizbeći, ako se kabl prilikom postavljanja uvije sa korakom uvijanja oko 2m. Uvijanje kabla se mora primeniti u predelima sa jačim vetrovima.
P:i .postavljanju kablova TK30S izmedu dve zgrade. kabl se rasterećujena IVIcama zgrade pomoću obične prelazne zamke. Kada se kabl polažepo spoljašnjem zidu zgrade, pričvclćivanje kablova se vrši pomoc-u prolaz-ni~ i.zateznih prste~ova, koji se ugraduju na medusobnom rastojanju odna~Vlše 3 ~. Prolazm prstenovi služe za pričvršćivanje kabla na pravolinij-skIm deomcama. Zatezni prstenovi se ugraduju na mestima gde kabl trebalako zategnuti. Način zatezanja kablova na zateznim prstenovima prika-zan je na sl. 34. za tczni prstenovi se ugraduju na najvOOj tački vertikalnogpolaganja i ispred i iza ugla zgrade. Kabl se provlači kroz prsten lako
208 209
)
zategnut, tako da se dobije pravolinijski izgled voda. ~? se kr~~. i~tiprsten provlači više kablova TK30S. svaki ka~1 treba uVltI .~a raZh~ltImkorakom uvijanja, dužine od 1do 3 m. Na mesllm'<lg.dcPO~lOJl mogucnostabanja (uglovi zgrade ili na meslima gde kahl dOdlruJc nekI predmet), kabltreba zašlilili omotom od izolirajuće trakc. I
SL 32
210
I
1 I I &.
<i1~,
!; I I . j ISI. 33.
4.3.4. Regulisanje strela i pričvršćiV'dnje kablova TK33U i TK33Z.Pri povlačenju kabla TK33U sa kablovskim prikolicama, regulisanje
strela i trajno pričvršćivanje kabla na oslonu tačku upomta vrši se poslepovlačenja kabla. za manje konstrukcije kabla TK33U i za kabl sa no-sećom žicom TK33Z regulisanje strele i pričvršćivanje kablova se moževršiti u toku povlačenja kablova.
Regulisanje strele se vrši tako što se na početnom uporištu odnosnoizvodnom uporištu gde je pričvršćen kabl okači vizh"ni krst. Rastojanjeodtačke oslonca do ivice horizontalne vizirne šine treba da odgovara ugibu(streli) za odgovarajući raspon i temperaturu. Veličina strele u zavisnostiod raspona i temperature data je u tabeli 12 za samonosivi kabl TK33U iu tabeli 13 za samonosivi kabl TK33Z.
2U
SI. 34.
Ukoliko se raspon i temperatura razlikuju od vre~no~ti datih u tab~li12 i 13, odrcdivanje strele se vrši tako što se uZlm~ju. susedne .vecevrednosti. Kad slcdećeg uporišta. takode. se postavi vizlrn~ krst. Zaum s~nosete uže kabla uhvati žabil.'Om i pomoću koturače I konopca ~I
zatezanje. sl. 29. Kad strela kabla dade u liniju vizirni~ šina, ~abl.se trajn~priČ\!fSlipomOĆu prolazne ~mke. N~ ~ti način se vršI regulIsanje strele I
pričvršćivanje kabla na ostalim uporišuma ..VIZirni krst, žabice. koturače sa konopcem i dr. treba da odgovaraju
Uputslw za gradenje mcdume.snih vazd~šnih TI linija ..Na delovima trase gde ima vetrova vrši se upredanje kablova TK33~ I
TK33Z da bi se smanjile oscilacije. Upredanje se vrši tako da se na svakih10-12 metara kabl obrne za 360° oko svoje ose.
212
Kada se povlačenje kabla ne vrši pomoću kablovskih prikolica. ka!11sei'.•lIcže na celoj dužini. ako lO tercnskc prilike omogućavaju. ponwćukoturače sa konopcem. Kabl treba tako zatezali da strela u svakomrasponu bude u visini 3/4 uporišta, zatim se na svakom rasponu vr~iviziranje i regulisanje strele.
Nošenje i zatezanje kabla na prolaznim uporišlima se vrši p0ll10ĆUprolaznc zamke. Ako se prolazno uporištc nalazi izmedu nejcdnakihraspona i ako su nivoi odnosno visine različiti, umesto prolazne zamkepostavlja se rasterelna zamka. Kod postavljanja rasterelne zamke uže seodvaja od kabla na dužini od 0,5 m. Mesta odvajanja treba osigurati izolirtrakom i limenim pojasom od daljeg cepanja.
Nošenje i pričvršćivanje K kraja kabla na uporištu se vrši na iSli načinkao P kraja na početnom uporgtu.
4.3.5. Regulisanje strele i pričvršćivanje kablova TK33C i TK30S.
Regulisanje strele kod kablova TK33C i TK30S se vrši uglavnom na istinačin kao i kad kablova TK33U. Zatczanje samonosivog kabla TK33C sevrši pomoću nosete stezaljke. Veličina strele u zavisnosti od raspona itemperature za kablove TK33C data je u tabeli 14 a za kablove TK30S utabeli 15.
Tabela 14
Konstruk- Ras- Ugib u cm pri temperaturi u °Ccija kabla pon
(m) -5 O +5 + 10 + 15 + 20 + 25 +30 +35 +4020 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
Samonosivi 30 30 32 33 35 36 38 39 41 42 44kabl 40 40 42 44 46 48 50 52 54 56 58
TK33C 50 50 53 55 58 60 63 65 68 70 73
Kod kabla TK33C regulisanje strele se vrši na svakom uporištu naizme-ničnim zatezanjem susednih raspona zbog toga što kabl u stezaljkamamora biti napregnut li smeru ka rasponu, a u smeru prema uporištu morabiti labav. Kod svakog prolaznog uporišla treba da ima rezervna omča odoko 20 cm kabla.
213
Tabela 15
Vrsta Ras- Ugib u sm pri temperatw:ri u °C -5+kabla pon dod.
(m) -20 -10 O 10 20 30 op.Samo nosivi 30 16 18 22 25 29 55 140kahl 40 30 34 38 45 51 58 102TK30S 50 52 5~ 65 73 80 86 66
Napomena: U predelima sa tdim klimatskim uslovima, zbog smanje-nog kocfidjenla sigurnosti ne preporučuje se postavljanje samonosivogkahla TK31)S 1X2XO,8 mm sa rasponima većim od 30 m.
4.3.6. Polaganje vod ova sa golim provodnicima.o Izrada vazdušnih vod ova sa golim provodnicima u razvodnim mrežamase uglavnom vrši yrema Uputstvu o građenju telefonskih linija međume-sne mreže i mreznih grupa. U Uputstvu o izradi razvodnih mreža bićenavedeno samo ono što je specifično kod gradenja vazdušnih vodova urazvodnoj mreži.
4.3.6.1. Koturovi vod ne žice moraju sve do početka rada biti uvekzaštićeni omotom u kome su isporučeni. Skidanje zaštitnog omota sakotura žicc i odmotavanje žice vrši se neposredno pred povlačenje ipostavljanje na izolatore. Žica se odmotava sa vitla na koji se postavi koturkoji pomoću poluge nose na ramenima dva radnika. Treći radnik prati žicup'ropuštajući je kroz ruku i pazi da se ne zaplete. Odmotavanje žica možese vršiti i sa bubnja. Gde god je moguće žicu treba odmotavati pomoćuvitla. jer se kod ovog načina žica samo svojom tcžinom spušta na zemlju,dok se kod bubnja koji stoji žica vuče po zemlji i može se oštetiti. Priođmotavanju žica se mora lako zatezati i ravnomerno ođmotavati.
4.3.6.2. Kad se žica odmota podiže se na uporište. Dizanje se vršipomoću motke sa drvenom rakijom ili pomoću naročitih vila. Na svakomuporištu treba da se nalazi radnik, koji žicu prihvata rukom i provizornoveže na odgovarajući izolator.
Jednostavnije je i bolje da radnik uzme žicu rukom i da se sa njomzajedno penje na uporište. Kad se popne, žicu provizorno veže na odgo-varajući izolator. Ako se žica ne može odmah vezati privremenom vezom,već se mora postaviti na nosač ili prečnicu, ispod žica treba postaviti krpuili komad drveta, tako da ne dođe u dodir sa gvožđem.
214
Tstr~~fkn~e K~\~~rl!diže rr?,:,odni~ koji <.Iolazina nosač do stuba na desnoj
PO ·~t· b ~ I· Oj precn.lcl. Desna stran~1 se odrcduje posmatrano odu o ns.1 roj ~dnyl?sno Izvoda, ka višim hrojcvima.
~.3:~.3. ~~što JC Zlca pr?vizorno VC7.anana izolator. tako da vez samopndrza~a ZICUna ~ratu Izolatora, pristupa se zatezanju žke omoćukotura~e. Jeda.n kraj kotu.rače učvrsti se konopcem ili lancem za ~p()riŠtena k!aj.u ~eol1lce z~tezanj.a. Ovo uporgte treba privremeno osigurati d'l~e:1 bilo I~~~~~O IZveru kain og ~oložaja pri jednostranom optčreĆenj~1o za~e~nj~. zlca. ~a ~!ug.om kraju koturače privcžc se dinamoltlctar za
mere~j~.Slle zatezanja I zablca za bronzanu žicu. Prvo se zateže provndnikna ~ajvIsem nosaču na desnoj strani uporišla.
Žlca.S~. prvo zateže silom koja odgovara 1/3 prekidne čvrstoće žice.Na hmjama mesni.h .mreža zatezanjc žicc se vrši na kraćem rastojanju
~OkO.4-6 ~aspona najviše) kada je linija u pravcu. Medutim. na krivinamoaI većlm mvovskim razlikama zatezanje žice se vrši na svakom rasponuposebno ..
4.3.6.4. Sila zatezanj~ i strela zavise od dužine raspona, vrste žice ite~perature v~zduha. Sila zatezanja i strele date su u tabeli 16 i 17.
Sila ~~ezanja se utvrđuje pomoću dinamometra a veličina strele po-moću vlzlranog k~sla, a mož~ i merenjem broja klaćenja žice u rasponu.
Thmperatura vazduha men se u hladu i termometar za merenje tempe-~ature za sve vreme ra~a ~~ra se nalaziti u hladovini. Svi provodnici ujednom rasponu mo~aju blU tako regulisani da budu potpuno paralelnimcđ~sobno: bez obzl~a na .vrstu i prečnik žice. Kad se postavi i pravilnoreguhše prvI provodl1lk, SVIostali se regulišu da budu sa njim paralelni.
Dozvoljeno odstupanje strele je +2 cm.
Povl~čenj.e novih ~Od?va na yostojcćim linijama vrši se tek pošto seproven da lJsu postOjeĆIvodovl pravilno rcgulisani. Ako nisu re' 1'1<. ć' . , gu I;:,U sepostoje I vodovl po propisu i tek tada povlače i regulišu novi pr~vodniciparalelno sa poslojećim.
Zateza~j~ provodnika na prelazima linije preko ulica, puteva ili drugihsaobraĆ3jl1lca mora se vršiti pod sledećim uslovima:. - na. prelazu preko puta provodnici se moraju podići na potrebnu visinuI proVIzorno vezati, da ne bi došlo do pešaka ili oštećenja vozila i žice;
- za vre~e rada na prelazu moraju biti postavljeni posebni znaci zaobezbeđenje saobraĆ3ja.
215
,
I
. d "ka iznad ili ispod elektroe-4365 Pri povlačenju i zatezanJu pravo m ".nerg~t~kih vodova moraju biti ispunjeni us!O~i propl~am ~putstvom ogradenju telefonskih linija medumesne mreze Imrežmh gupa .
./'~--
30 m
2725242220181614\.311
Tempera-tura
-25-20--15-lO-5O51015202530
-25-20-15-10-5O51015202530
Tabela L6
Sila zatczanja kod raspona izmedu uporišta:40 m 50 m oO m SO m 100 m
Za hroni'.anu žicu prečnika 1.5 i 2 mm') !.5 2 I.5 2 I,5 2 I ,5 2 I,5 2
~.~ 41 31 41 31 41 31 41 32~' :
81 3
2~ 4~
_1(' 7:-: 3:': 21) 3X 29 39 o _, < 3<'37 - 7 ~6 ?8 ~t34 27 34 27 35 27 35 2 __ < _ )
.~ 1 25 31 25 32 26 32 26 33 ~~ ~~28 24 28 24 29 24 29 24 2925 22 26 22 26 22 27 22 27 23 2822 20 23 20 24 21 25 21 25 2
221~~
19 18 21 18 22 19 23 20 2317 IS IS 1720 1821 19 22192015 15 16 15 19 16 19 17 20 18 20
16 18 17 1913 \.3 15 14 17 15 18 17 16 1812 12 13 13 15 14 17 15
Tabela 17
Strele u cm kod raspona i prečnika žice iz tabele 176 8 10 16 1 20 22 21 40 626 8 10 13 1 24 24 34 42 656 10 11 17 1 25 25 37 44 697 10 12 18 19 28 27 39 47 737 11 13 20 20 30 29 43 50 788 13 14 22 22 34 31 46 54 829 14 15 25 24 37 33 50 58 8710 17 17 28 26 40 36 55 62 9311 19 18 31 28 45 40 60 66 9912 22 20 34 31 49 43 65 71 10513 25 23 38 34 53 44 70 76 11115 28 25 42 37 57 61 74 82 117
l )
4.3.6.6. ProYodnici vazdušnih vodova vezuju se 7.3 izolatore mekomveznom iicom.
Pri vezivanju provod ni ka mora se vezna žica dobro zategnuti da sasvimprilegne uz izolator i uz provodnik. Ovo se radi oko vrata izolatora.
Nastavljanje bakarnih i bronzanih provodnika v~i se isključivo pomocubakarnih ccvčica.
Nastavak treba praviti što bliže izolatoru. s tim da najmanje odstojanjeod izolatora do nastavka može biti 50 cm.
4.3.6.7. Pri uvodenju ili zav~vanju vazdušnih vodova ka krajnjimizolatorima v~i se spajanje voda sa golim provodnicima i jednožilnoginstalacionog kabla. _
Krajnji izolator nalazi se na krivim nosačima, nosačima za prečnicu inosačima zidnih osnova. Vodna žica vazdušnog voda vezuje se krajnjimvezom za izolator tako da ostane slobodan kraj žice dužine oko 15 cm. sainstalacionog voda skine se izolacija na dužini oko 50 cm i tako priprem-ljen kraj kabla obavije se 2-3 puta oko izolatora. Izolacija instalacionogkabla treba da bude udaljena od izolatora. Slobodni krajevi vod ne žicc iinstalacionog kabla spajaju se polucevčicama. ili se provodnik instalacio-nog kabla obavije nekoliko puta zbijenim namotajima oko slobodnogkraja vodne žice i zameni.
4.4. Momaža samonosivih kablova.Montaža samonosivih kablova obuhvata: nastavljanje, račvanjc,
za~vanje, električno osiguranje i uzemljenje kablova. Kod nastavljanjai završava nja samonosivih kablova potrebno je u toku montaže preduzetimere za sprCČ3vanje prodiranja vlage u jezgro kablova.
4.4.1. Nastavljanje i raČV3njesamonosivih kablova.4.4.1.1. Nastavljanje i račvanjesamonosn,ih kablova TK33U se najčcšće
mi pomocu spojnica za samonosivc kablove sa noscćim užetom. KabloviTK33U do 10parica se mogu nastavljati i pomocu spojnica za samonosivckablove sa opletom. za nastavljanje ovih kablova može se upotrebiti ispojnica od ozračenog polietilena.
za nastavljanje samo nosivog kabla TK33Z se upotrebljava spojnica zasamo nosivi kabl sa opletom 2X2
Nastavljanje i račvanje samonosivog kabla TK33C se mi pomoću spoj-nica za samonosive kablove sa oplctom. Samonosivi kabl TK3OS, popravilu, ne treba nastavlja ti. Izuzetno, kada je to ekonomski najcelishod-
216217
SI. 35.
4.4.1.4. Nastavljanje kablova TK33Z i TK30Sza nastavljanje kablova TK33Z i TK30S se' "
samo~osivi kabl sa oplctom 2X2. Pre UVOđCnj:~~~~~b~~j~ spojn~c~ zasa krajcva kabla se skine omutač na dužini od 70 P ~ ~POEllCU,se u spojnici priključuju na letvicu. mm. rovodmcl kablova
4.4.2. Završavanje samonosivih kablova.Pod završavanjem samonosivih kablova u smislu ovog Uputstva P dzumeva se: o ra-
- završavan~e samonosivih kablova na spoljnjem izvodu= završavanje.samonosivih kablova na strani pretplatnika,
d·prela~k sa jedne vrste samonosivih kablova na drugu ili na vazd ~ .vo sa golIm provodnicima. 'u III
Na spoljnjem .izvOd,usamo nosivi kablovi se završavaju:- u kablovsko~ glav~ za spoljnju montažu bez os.igurača- u kab~o~.koj glavI za spoljnju montažu sa osiguračima- u s~~jm~~ za samonosive kablove sa noscćim užetomZadnjI naCIn se koristi izuzetno k d'.· .
~d~mno~ kabla na jedan ili dva saam~~~s~~alt:~~~~: n~~~~~ prelazi sav avanjC samonosivih kablova u kabl~vskim gl cIm ~zetom., avama se vrŠI prema
nije rešenje. samonosivi kabl se mol.e nastaviti pomoću spojnice 7.3 samo-nosive kablove sa opletom 2X2.
Nastavljanje samonosivih kablova se vrši na uporištima. Dozvoljeno je,ako radovi na održavanju kablova zahtevaju, da se samonosivi kablovi saužetom do 6 parica mogu nastavljati i u rasponu sa spojnicom odozračenog polietilena.
4.4.1.2. Nastavljanje i račvanje samonosivog kabla TK33U sa spojnicomza samonosive kablove sa nosećim užetom se vrši na sledeći način. Sak(ajeva kablova koji se uvode u spojnicu skine se spoljašnji omotač nadužini od oko 200 mm. Pre ovoga potrebno je odvojiti uže od kabla. Zatimse na 20 mm od tog mesta iseče i skine unutrašnji omotač. Ovako obradenikrajevi se uvloče kroz uvodnice u spoj nicu sve dok omotač kabla ne dodeiznad gornje ivice uvodnice. Zatim se pritegne navrtka uvodnice.
Na visini 60 mm od osnovne ploče spoj nice skine se izolacija žila, izvršispajanje odgovarajućih žila prema Uputstvu o gradenju mesnih kablov-skih mreža. Ako se natavljanje vrši uvrtanjem, spojevi provod nika seizoluju pomoću polietilenskih cevčica.
Nakon toga izvrši se sušenje nastavka suvim vazduhom, cevčice sepovežu u snop i postavi poklopac spoj nice. Nastavljanje se može vršiti saodgovaraj ućim konektorima.
Ako se nastavljanje kabla TK33U vrši pomoću spojni~e za kablove saopletom, tada se sa krajeva kabla skida omotač na dužini od 70 mm do 170mm, a što zavisi od veličine spoj nice. Provod nici kablova se u spoj nicipriključuju na odgovarajuću letvicu.
Nastavljanje samonosivih kablova sa spojnicom od ozračenog polieti-lena vrši se prema Uputstvu o gradenju mesnih kablovskih mreža.
4.4.1.3. Nastavljanje i račvanje kablova TK33C se vrši pomocu spoj niceza samonosive kablove sa opletom. Krajevi kablova TK33C se obrađujuna način prikazan na sl. 35. Dužina skidanja omotača sa krajeva kablazavisi od veličine spoj nice. Obrađeni krajevi kablova se uvode u spojnicui provodnici se priključuju na odgovarajuću letvicu.
Otvori kroz koje prolaze kablovi moraju bili snabdeveni sa odgovara-jućim uvodnim prstenovima. Neiskorišćeni otvori treba da budu zatvorenisa zaptivačima. U unutrašnjosti spoj nice obujmica za uzemljenje se dobropričvrsti na oplet kabla. Po izvršcnom nastavljanju postavi se poklopac naspoj nicu.
218
7
70 -1/U 7 7 .
I
I
219
o 'rađen'u mesnih kablovskih mre7..3a za~vanje .ka~l.ova uUp,:,t~t~~~ Jmono~ive kablovesa nosetim užetomsevršl na ISlinac~n kao~~!S~~~I~l~je kablova. U slučaju da j~ izvC?dni,kabl ~ ~zd~nopaf~~~~~izolacijom. obavezno se mora vršltl 7..allvanJe kraja IZV nog
sP11.~~;lvanje samonosivih kablova na stt".tni pretplatnika i prelazak nainstalacione kablove se vrši u: .. '
_ uvodnom ormanu 10X2, ili osigurački!1' ~logoVlma lX21 2X2, ka~a Jepotrebno clcktrično osigura!*: pretpla~mčk~lh.yodov#f? &~~\~J~I~fJ'~_ razvodnom ormanu 10X2 Ih uvoomm ullJ~ma , ..
otrebno clektrično osiguranje vodova. DozvolJe~o J~ ~a ~e ~mo.~?SIVICabl TK30F može završiti ~ire~~n? na lclef~nskoJ pnklJucnoJ kUllJI akose ona nala7j u neposrednoJ bliZIm mesta u~oda ..
bvršavanje kablova na strani pretplall1lka se vrši prema Uputstvu oizradi telefonskih instalacija i uvoda .. _ . ,
Prelazak sa .edne vrste kablova na.dr~gu Vrši se pomocu odgovarajućlh'5 o'nica ko'e Jse korisle i za nasta~IJanj~ kablova',P!elazak ~~ vazdUŠ~o~
v~da sa gOllm provodn!c~ma na pr~vodl1l sam~)nOSIVl kabl vrsi se sa oSlguračkim slogom za spoljnJu montazu IX2. sl. -,6.
SI. 36.
4.43. Električno osiguranje i uzemljenje ... ' V' •
P.retplatnički vodovi u razvodnoj mreži mogu bl.U ~ozem o~asmmstruj~ma i naponima koji dolaze usled uticaja clcktnčmh vodova I atmQ-
220
sfcrskih pražnjcnja. Zaštita prctplalnićkih vodnva od opasnih napona istruja vrši se, po potrebi, pomoću naponskih i slrujnih osigurača uz izraduodgovarajućeg uzemljenja.
4.4.3.1. Električno osiguranje pretplatničkih vodova u razvodnoj mrežise vrši na način dat u Uputstvu o gradenju mesnih kablovskih mreža.Vodovi u razvodnoj mreži se, po potrebi, osiguravaju na sledećim mcsti-ma:
- na spoljnjim izvodima- kod pretplatnika- na odredenim mestima duž voda.Elcktrično osiguranje na spoljnjem izvodu se. po pravilu. primenjuje
kada su vod ovi u razvodnoj mreži ostvareni kao vazdušni vodovi sa golimpravodnicima. Kod pretplatnika elcktrično osiguranje vodova se \Tši usledećim sluĆljevima:
- kada su razvodni vod ovi ostvareni kao vazdušni vodovi sa golimpravodnicima
- kada su razvodni vodovi ostvareni p0n:t0ću nadzemnih samonosivihkablova sa noscćim užetom, nosećom žicom ili opletom, a dužina nadzem-nog kablovskog voda je 2; 150 m.
Kada su vodovi razvodne mreže izloženi dejstvu atmosferskih pražnjen-.ja osiguravaju se i na spoljnjem izvodu i kod pretplatnika. Vodovi razvod-ne mreže iz10ženi mogućnosti opasnog uticaja električnih vodova osigu-ravaju se shodno tehničkim propisima za zaštitu telefonskih vod ova odelektričnih vodoV'J.
Električno osiguranje razvodnih vodova ostvarenih sa samonosivimkablovima se vrši samo sa naponskim osiguračima pod uslovom da nisuizloženi dejstvu atmosferskih pražnjenja i da se ne ukrštaju sa električnimvodovima iznad 1000 V. Osigurači se postavljaju u odgovarajućc osigu-račke slogove ili kablovske glave sa osiguračima. za osiguranje pojedi-načnih vodova upotrebljavaju se prctplatnički osigurački slogovi lX2, aza snopove vodova upotrebljavaju se grupni osigtirački slogovi 2X2, 5X2,10X2 i kablovske glave sa osiguračima lOX2 i 20X2.
4.4.3.2. Uzemljenja u rJzvodnim mrežama se izvode prema Uputstvu o .izradi uzemljcnja u telefonskim kablovskim mrežama.
4.5. Ukrštanje telefonskih nadzemnih vod ova sa e1ektričnim vodovima,putevima, rekama i drugim objektima.
Prilikom polaganja nadzemnih vodova mora se voditi računa o načinuukcltanja telefonskih nadzemnih vodova sa drugim vodovima i objektimakao i o potrebnim rastojanjima izmedu njih.
221
Iznad ili ispoddrugih telefonskihvodova
Napomena: Pri određivanju najmanjeg dozvoljenog rastojanja trebauzeti u obzir najniža mesta (najveću strelu) na nadzemnom kablu (strela
Načinj.prihližavanja i ukrštanja telefonskih nadz~mnih vo~ov~ sa e1e~-troencrgctskim vod ovima kao i medusobna d.o~oljena. rastojanja mora~uodgovarati Pravilniku o tehnič~im ~o:matlvl~,a za !zradu nadzemmhelektroencrgetskih vodova ("SluzhenI hst SFRJ , br~j 51n3) ..
Minimalna dozvoljena rastojanja između telefonskih n~dzemmh vodo-va i Puteva, pruga, reka i drugih objekata data su u tabeh 18.
Tabela 18
Pored ulica i putevazemlje 3,5 3,5i preko zemljišta po
kome se ne obavljasaobraĆ3j
Pored železničkih2,5 2,5pruga koje nisu zemlje
elektrificirane
Preko ulica, puteva i površine puta5,0 5,0zemljišta po kojima ili zemljišta
se obavlja saobraĆ3j
nivoa vode kodPreko reka normalnog 5,0 5,0
vodostaja
Preko železničkih6,0 6,0pruga koje nisu gornje ivice
elektrificirane šine
na :l-40°Cza samonosive kablove sa Oplctom istrcla na-5°Csa dodatnimopterećenjem za ostale samonosive kablove).
Prelaz preko puteva, ulica, reka i pruga treba izvesti po mogućstvu podpravim uglom i sa kraćim rasponima. Kod prela7.a preko železničkih prugakoje nisu elektrificirane, preko puteva i ulica raspon ne sme biti duži od50 metara. Na stubovima koji se nalaze kod mesta ukrštanja kahlovi sezatežu i pričvršćuju pomotu rasteretnih i nosetih stezaljki i rasteretnihzamki postavljenih na rasteretni nosač za stub ili na nosač za prečnicu.Stubovi na krajevima raspona ukrštanja se, po potrebi, osiguravaju sapodupiračem ili zategom. -
Kada se prelaz preko železničkih pruga, ulica i puteva vrši pomoćusamonosivog kabla sa opletom, potrebno je desetak dana posle povlačcnjakabla i regulisanja strele proveriti veličinu strele i po potrebi ~itinaknadno regulisanje.
S. Provera kvaliteta razvodnih mreža
Po završnoj izgradnji ili rekonstrukciji razvodne mreže ili dela mrežekoji predstavlja ekonomsko-tehničku celinu vrši se provera kvalitetaizgrađene mreže da bi se utvrdilo:
- da li su radovi u skladu sa investiciono-tehničkom dokumentacijom- da li izvedeni radovi odgovaraju ovom uputstvu i drugim pratcćim
propisima i jugoslovenskim standardima.Provera kValiteta izgrađenih razvodnih mreža se vrši prema Upu1Stvu o
građenju mesnih kablovskih mreža.
N. ZAVRŠNE ODREDBE1. Stupanjem na snagu ovog uputstva prestaju da važe:- Uputstvo o gradenju mesnih kablovskih mreža, doneto pod brojem
251/52 od 6. 3.1952. godine (posebno izdanje 1952. godine).- Uputstvo o dopunama uputstva za građenje mesnih kablovskih mreža
("PTT vesnik", br. 10/66),
- Odredbe 2.1. i 2.3. Uputstva o izradi nastavaka na telekomunikacio_nim kablovima sa izolacijom i omotačem od plastiČnih masa (..PTTvesnik", br. 6/68),
- Uputstvo o izradi nastavaka na telekomunikacionim kablovima satalasastim metalnim omota čima ("PTT vesnik", br. 14n2),
1,00,5
Najmanje dozvoljeno Najmanje dozvo-rastojanje samonosiljeno rastojanje
vog kabla od voda sa golimprovodnicima
od m m
telefonskogvoda
Trasa samo nosivogkabla
222 223
)
_ Uputstvo o električnom osiguranju telefonskih vodova u mesnimmrežama (..PIT vesnik", br. 4n3),
- Uputstvo o polaganju kablova u mesnim mre;(.ama ("PTIvesnik", br.4n3),
_ Uputstvo () izradi nastavaka kablova mesnih mreža ("PITvesnik", br.5n3),
_ Uputstvo o izradi nastavaka kablova mesnih mreža ("PTIvesnik", br.Sn3),
_ Uputstvo o proveri kvaliteta izradenih mesnih mrel..3, (..PTIvesnik",br. 9173),
_ Uputstvo o nastavljanju pretplatničkih kablova pomoću spojnice odpolicstera (..PIT vesnik", br. 13n3),
_ Uputstvo o završavanju kablova mesnih mreža ("PTI vesnik", br.8n4).
2. Ovo uputstvoštampaće se u posebnom izdanju Zajednice lPTT istupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "PTIvesniku" nakonobjave kojom se oglašava njegovo donošenje i stupanje na snagu.
ZAJEDNICA .JUGOSLOVENSKIH PTfI3ROJ 02-5887/]-77
27. OKTOI3RA 1977. GODINEBEOGRAD
PREDSEDNIKSKUPŠ11NE ZAJEDNICE.JPTI:
Radoslav Veljanovski, s.r.
224
)
Na osnovu člana 48. stav 1. tačka 13. u vezi člana 159. i 160.Samouprav-nogsporazuma o udruživanju u ZajednicuJPTI (..PTIvcsnik", br. 26185)i člana 97. stav 1. tačka 13. Statuta Zajednice jPTI ("PTI vesnik", br.26/85) a u skladu sa članom 10 stav 2. Zakona o udruživanju li ZajednicuJPTI ("Službeni list SFRJ", br. 18nS) Skupština ZajedniceJPTI na svom102. zasedanju od 31. 10. 1990. donosi
*UPUTS1VOO ODRŽAVANJU MESNIH KABLOVSKIH MREŽA
1. Opšte odredbe1.1. Ovim uputstvom ureduje se postupak i način održavanja mesnih
kablovskih mreža, odnosno pretplatničkih i spojnih kablovskih vodova umesnoj mreži.
Ovo uputstvo se ne odnosi na održavanje mesnih kablovskih mreža uzprimenu računara.
Pod pretplatničkim kablovskim vodovima u mesnoj mreži, u smisluovog Uputstva, podrazumevaju se vodovi koji počinju na vertikalnojstrani glavnog razdelnika, a završavaju se na priključcima telefonskihaparata, odnosno pretplatničkih tcrminalnih uredaja.
Spojni kablovski vod ovi u mesnoj mreži su vodovi izmcdu centralamesne mreže.
1.2. Pod održava njem mesnih kablovskih mreža podrazumeva se obez-bedenje neprekidnosti odvijanja TI saobraćaja, održavanje kvaliteta pre-nosa, uvodenje savremenih metoda rada i organizacije i smanjenje troško-va održavanja.
Osnovni poslovi službe održavanja mesnih kablovskih mreža su:- organizacija održavanja,- obavljanje preventivnog održavanja,- redovno održava nje,- investiciono odrŽ3vanje,- otklanjanje smetnji na vodovima, .- prikupljanje, obrada i analiza podataka,- priprema materijala, alata, pribora i instrumenata.1.2.1. Poslovi na organizaciji održavanja uključuju planiranje poslova
održavanja, organizaciju rada održavanja i kontrolu izvršenja održavanja.
*) Objavljeno u "PIT vesniku ", broj 27/90.
)
I 22. POU preventivnim ourJ.avanjem pourazumeva se skup oureuenih• ,I' '. k')J'i se I>crimlično ubavlJ'aJ'u, prema unapred utvn.!enol11 plan~rauuva , ... 'k " ' OStl.1 ,", •anJ·a Sa cilj'em da se blagovremeno utknju I onguju nelspravn ,()urzav " ... ' TI b"
koje bi mogle da izazovu ozbi ljnije poremeća l~ u.odvl Jan tU sa.o rac~ p,Prventivno održavanje se, s obzirom na nacin I vreme IzvodenJa, deh na
redovno i investiciono održava nje .. ,,~. _ .1.2.3. Redovno odr71lvanje se ostvaruje slstemalICn!m obl~~sclma, pre-
gledima, kontrolom, ispitivanjem !v~šcnjem odred~mh manjIh rado~a nadovodenju mreže U ispravno stanje I u obezbedenju potrebnog kvalIteta
prenosa. ~. - . I 'dza radove redovnog održavanja unapred se sacinjavaju p anoVI ra a,
. dok se predračuni ne sačinjavaju. , . , ' .'1.2.4. lnvesticiono odr2avanje predvida obnavljanje Istrošemh Ih z~m~~
nu oštećenih delova mreže, odnosno otklanjanje nedyostat~ka Umre~l.koJ1. mogli' biti otklonJ'eni radovima redovnog odrzavanja. InvestIclonomsu , . d· d d'
održavanje se obavlja periodično u rokovima dužlm o Je ne go m~.Radovi investicionog odr13vanja se vršc na osnovu predračuna I pre-
thodno sastavljenih godišnjih p~anova. _ y ,1.2.5. Pod smetnjom na vodovlma mesmh mre~ podraz~me~a se sta~~e
pri kome TT mreža potpuno ili delimično prestaje da.vršl svoJe funkcijeu obimu koji remeti ili prekida o~vijan)e T! saobra~aJa ...
Radovi na otklanjanju smetnji ukljUč~)u odredlvanje mesta I vrstesmetnji, otklanjanje i evidentiranje sme~~JI .. , ' .
1.2.6. Poslovi na prikup~anju? obradi. I anal!:-I rOd.ata.ka se obavljajukako pri preventivnom od~zavanj.u, tako I'posle l~rse~l~ ra~~va redo~nogi investicionog održavanja. OVI podacI se ko ns te za ocenu _kvalIte~aodržavanja, planiranje poslova održavanja, izradu planova razvoja mesmhmreža i sl. .. ' b b d· .
1.2.7. U cilju obavljanja poslova odr~avanja potrebn0.Je o ez e 1tIoptimalne količine materijala, ~lat~ i p.~lbora. Zbog toga je .?eophodn~izvršiti planiranje, nabavku i distrIbucIJu potrebnog materIjala, alata Ipribora.2. Organizacija održavanja ...
2.1. Preduzeća PTT saobraćaja su odgovorna za p~avilno funkclO~l1San~eTI saobraćaja i dužna su da organizuju obavljanje ~oslova ~drzavanJamesnih kablovskih mreža na svojoj teritoriji sa sledeĆ1m ~~ac.lma:
_ preduzimanje mera za obezbeđenje nepr.ekidnog odVIJanJa TI sao-braćaja u delu koji se odnosi na vod ove me~mh mre~, ..
_ izvršavanje planiranih radova održavanJ~ ~ predVIđemm ro~ovlma,_ obavljanje merenja električnih karak~enstIka ~odova mesn~~ mreža,_ brza i tačna identifikacija i odredivanje mesta Ivrste smetnji,
226
- otklanjanje smetnji u propisanim rokovima i dr.Organizacija službe održavanja zavisi od nivoa razvijenosti mreže, ve-
ličinc teritorije, vrste i obima poslova. za obavljanje poslova održavanjaformiraju se ili posebne organizacione jedinice ili izvršne jedinice u okviruorganizacione jedinice, koje vrše poslove Odr7..3Vanja.
2.2. S obzirom na specifičnost i karakter poslova održavanja, izbormodela opttmalne organizacije rada na održavan.ju mesnih kablovskihmre;i.a, treba tražiti u sledećim granicama:
- organizacija specijalističkih pogona ili Ichničkih jedinica i odelenjaprema vrstama poslova održavanja (tehnoluški princip),
- podela mreže na samostalne rejone u kojima su radnici obučeni za svevrste poslova održavanja (teritorijalni princip),
- mc.~oviti oblik, koji predviđa podelu mreže na rejone održavanja, saizdvojenim specijalizovanim ekipama za odredene poslove održavanja.
2.2.1. U mrežama kapaciteta do 10.000 pretplatnika održava nje mesnihkablovskih mreža može se obavljati ekipama obučenim za sve vrste poslo-va održavanja i uglavnom se obavljaju poslovi redovnog održavanja,poslovi održavanja na kablovima sa primenjenim sistemom gasne ilielektrične kontrole, otklanjanje smetnji i poslovi.održavanja kablovskeTI kanalizacije. Ekipa treba da bude sastavljena· od tri do pet radnika.Broj ekipa zavisi od kapaciteta mreže, veličine teritorije mreže, vrste iobima poslova ...
Električna merenja, evidenciju otklanjanja smetnji i ažuriranje teh·ničke dokumentacije treba poveriti radniku obučenom za ove poslove.
2.2.2. U mrežama kapaciteta od 10.000 do 25.000 pretplatniJ<.a prepo-ručuje se organizacija poslova održavanja mesnih kablovskih mreža natehnološkom principu sa posebnom organizacionom jedinicom u kojoj ćebiti 3-4 ekipe kabl-montera osposobljene za poslove odrŽ<lvanja svih vrstakablova i kablovske TI kanalizacije. Ekipa može da bude sastavljena odtri do šest kabl-montera i dva do tri pomotna radnika.
Za clektrična merenja treba obezbediti jednog do dva radnika merača:a za poslove tehničke dokumcntacije i evidencije smetnji odgovarajućibroj radnika.
2.2.3. U mrežama kapaciteta preko 25.000 pretpla!nika preporučuje seprimena mcšovitog oblika održavanja sa izdvajanjem specijalizovanihekipa za poslove održavanja kablovskc TI mreže i kablovske TI kanali-zacije. za poslove održavanja treba organizovati posebnu organizacionujedinicu, koja može imati i posebna odclenja za poslove održavanjakablovske TI kanalizacije, elektIična merenja (ukoliko ne postoji Ispit-no-memi centar) i poslove tehničkc dokumentacije. Broj radnika u ovimodelenjima zavisi od kapaciteta mreže, veličine teritorije mreže, vrste i
227
I!i
·iI,
-.- ---- .-.-- ---~---".- -~----. --J-------, ----.-j --------- •••••
obima poslova. Otklanjanje smetnji može biti povereno posebnoobučenim radnicima snabdevenim instrumentima za merenje, materija-lom, alatom i prevoznim sredstvima za brze intervencije.
za obavljanje poslova odrl.3vanja razvodnih i instalacionih mreža pre-poručuje se teritorijalni prjncip s podelom mreže na odredene rejone irazdvaja njem poslova na odrl.3vanju od poslova na otklanjanju smetnji.3. Preventivno održavanje
3.1. Preventivno odrl.avanje obavlja se po unapred sačinjcnim godišnjimplanovima i obuhvata sve poslove u mesnim mrel;Ima, koji se obavljajusvakodnevno (redovno ili tekuće održavanje) ili povremeno (investicionoodržavanje), sa ciljem da se otklone sva potencijalna mesta na kojimamože doći do poremećaja u funkcionisanju TI saobraćaja.
3.2. Da bi se poslovi održavanja kablovskih TI mreža i kablovskih TIkanalizacija obavljali tako da budu ispunjeni osnovni zadaci koji se posta-vljaju službi održavanja potrebno je sačiniti planove redovnog i investi-cionog Odr7.3Vanja,vršiti kontrolu izvršenja planova, voditi evidencijuizvršenja svih poslova planiranja i preduzimati preventivne mere da bi seizbegla oštećenja u TI mrežama i TI kanalizaciji.
3.2.1. Planovi redovnog održavanja sačinjavaju se za narednu godinu iobuhvataju podatke o mreži koja se održava, o vremenu kada radove trebaobaviti, o broju potrebnih radnika, o vrsti poslova, o kapacitetima kojetreba odr};Ivati. Pri planiranju treba voditi računa o tome da se prvenstve-no obuhvate delovi mreže koji najduže nisu bili redovno održavani. Zaizradu planova redovnog održavanja se koristi obrazac br. 4044 "Planredovnog (inv~ticionog) održavanja" (prilog br. 1.), a izuzetno se mogu
. koristiti i drugi obrasci prilagodeni kompjuterskoj obradi.3.2.2. Planovi redovnog održavanja za narednu godinu treba da budu
sačinjeni i usaglašeni u organizacionoj jedinici koja je zadužena zaodržava nje mreže do 15. novembra tekuće godine. Potom se planoviusaglašavaju u Preduzeću PTI saobraćaja. ovcravaju i vraćaju organiza-cionim jedinicama do 15. deccmbra tekuće godine.
3.2.3. Kako investiciono održavanje predvida obnavljanje istrošenih ilioštećenih delova mreže. na osnovu prikupljcnih podataka i predračuna,sačinjava se plan invcsticionog održavanja.
3.3. Pored planova redovnog i investicionog održavanja sačinjavaju sc iplan kadrova, plan stručnog usavršavanja kadrova, plan nabavke stručnelitcrature. planovi nabavke alata, pribora, instrumcnata, kablova, kablov-skog pribora. vozila, radne i zaštitne odcćc i obuće, plan godišnjih odmora,rada u smenama i plan dežurstva. Ovi planovi se sačinjavaju i usaglašavajuu istim rokovima i po istom postupku kao i planovi redovnog održavanja.
228
3.4. Kontrola izvršenja radova na održavanju i utroška materijala vršise preko radnog naloga i neposrednim obilaskom radnika u toku izvoden-ja radov~. Organizaciona jedinica, zadužena za održava nje mreže. trebada reguhše postupak izvršenja radova na od ržava nju, kao i kontroluizvršenja radova na održavanju i utroška matcrijala. Krajem meseca po-trebno je prikupiti svc radne naloge, izvršiti analizu svih utrošaka mate-rijala i radne snage i preduzeti potrcbne mere za otklanjanje uočenihncdostataka u mreži koji ekipa montcra ili rcjonski montr nisu mogliotkloni ti.
3.4.1. Organizaciona jedinica, zadužena za održavanje mreže, svakogtromcsečja sačinjava zbirni izveštaj () obimu izvršcnih radova po plan~rcdovnog održava nja. Ovi izveštaji se dostavljaju Preduzcću PTI sao-braćaja do IS-og u mesecu po završetku tromesečja.
3.5. Organizacione jcdinice, zaduženc za održavanjc mreža. dužne su dapreduzimaju mcrc i aktivnosti na zaštiti TI mreža od oštećenja. Pri tomesc posebna pažnja obraća na radove drugih u blizini trasa kablovskih TImrcž~ i rr kam~lizacija, a koji mogu da ugroze funkcionisanje TI sao-
.braćaJa. Takode Je potrebno voditi računa o onim mestima gde se čestnpojavljuju oštećenja u mreži (klizišta, česta atmosferska pražnjenja, uticaji elcktroenergetskih postrojenja i postrojenja elektrovuče i sl.).4. Redovno održavanje
4.1. Poslovi redovnog održava nja mesnih kablovskih mreža su:- poslovi u glavnom razdelniku,- poslovi u odelenju završnih nastavaka,- poslovi na mesnim spojnim i pretplatničkim kablovima uvučenim ~.
kablovsku kanalizaciju,- poslovi na mcsnim spojnim i pretplatničkim kablovima položenim \I
zemlju,- poslovi na kablovima položenim prcko mostova, vodotoka i kanal.- poslovina podvodnim kablovima,- poslovi na nadzemnim kablovima,- poslovi na kablovskim razdelnicima,- poslovi na kablovskim izvodima,- poslovi u razvodnoj mrcži,- poslovi na clektričnoj kontroli kablova,- poslovi na gasnoj kontroli kablova,- poslovi na kablovskoj TI kanalizaeiji,- pregled pretplatničkih instalacija, Iclcfonskih aparata i drugih prt
platničkih uredaja.4.1.1. Poslovi redovnog održavanja u glavnom razdelniku su:- redovan obilazak i pregled stanja u glavnom razdelniku,
229
_ redovna ispitivanja vodova,_ provera ispravnosti uzemljenja glavnog razdelnika,_ provera ispravnosti prenaponskih odvodnika i strujnih osigurača,_ pregled, popravka i čišćenje rastavpih letvica, regleta i ramova,_ ranžiranje PVC žica sa letovanjem,_ zamena dotrajalih ranžiranih žica,_ zamena dotrajalih rastavnih lctvica i regleta,_ pregled i popravka kutija sa dvojnim priključcima,_ popravka i sredivanje kablovskih češljeva,_ pregled i popravka ispitnih stolova,_ pregled i popravka ispitnih viljuški. telefonskih aparata i drugih
. uredaja._ pregled i popravka signalizacije,_ pregled i zamena pregorelih sija lica, prenaponskih odvodnika i osigu-
rača,_ provera ispravnosti veza posle radova,_ popravka električnih lemila,_ pregled i popravka završnih kablovskih glava,_ otklanjanje ostalih nedostataka.Poslovi redovnog održavanja u glavnom razdelniku se vrše svakodnev-
no.4.1.2. Poslovi redovnog odr2avanja u odc1enju završnih nastavaka su:_ pregled stanja završnih spojnica,_ pregled stanja uzemljenja kablova i metalne konstrukcije,_ pregled oznaka na spojnicama i po potrebi ispisivanje novih oznaka,_ pregled ipo potrebi bojenje metalne konstrukcije,_ pregled i održavanje u ispravnom stanju clektrične instalacije, zamena
pregorelih sijalica,_ pregled i održavanje u ispravnom stanju sistema za ventilaciju,_ pregled i održavanje drvenih podova,- održavanje čistoće.Poslovi redovnog održavanja u odelenju završnih nastavaka obavljaju
se četiri puta godišnje.4.1.3. Poslovi redovnog održavanja na mesnim spojnim pretplatničkim
kablovima položenim u zemlju su:_ pregled stanja na kablovskoj trasi,_ pregled, bojenje i ispravljanje stubića za obeležavanje kabla,_ sravnjivanje položaja stubića sa grafičkim popisom, zamena oštećenih
i ugradnja novih,_ pojedinačna opravka i izrada kablovskih nastavaka,_ zatrpavanje rova kabla u slučaju pomeranja ili ispiranja zemljišta,
230
- delimična. prome~a trase kabla ili polaganje kahla na većoj dubini.- kontrola Izvodenja radova drugih u blizini trase kabla,.~. p~overa e~ektrič~~h .karakterist.ik~ kod kablova sa metalnim provod-
I1lClma,odnosno optlcklh karaktenstlka kod kablova sa optičkim vlakni-ma.~ ,P.o~love redO~?o.g održava nja na mes~im spojnim kablovima treba vršiticetl~1 ~uta godIsnje, a na pretplatničkim kablovima najmanje jedanputgodIšnje.
4.1.4: Poslovi re~ovnog održavanja na mesnim spojnim i pretplatničkimkablovIma uvučemm u kablovsku kanalizaciju su:
- pregled ispravnosti i položaja kablova u oknima- pr~gl~d i~pravnosti i ~~ložaja kablovskih spojni~a,- pOjedmacna opravka I Izrada kablovskih nastavaka- smeštaj kablova i spojnica na nosače, ,- kon~rola oznaka za obeležavanje kablova,- zaštIta kablova i spojnica od korozije,- ~ontr?~a hermetičnosti kablova i spojnica koji se održavaju pod
gasmm pnl1skom, .- pregled i kontrola pupinovih lonaca,- zamena oštećenih kablova u rasponu izmedu okana.-. provera električnih karakteristika kod kablova sa ~etalnim provod-
I1lClma,odnosno optičkih karakteristika kod kablova sa optičkim vlakni-ma.
~!egled mesnih ~poj.nih, kao i mesnih spojnih i prctplatničkih kablovakOJI.s~ nalaze u Istoj kablo~sk?j kanalizaciji, treba vršiti četiri. putagodlšnj.~, a pregled pre~plat~lčklh kablova jedanput godišnje. Pojedine?peraclje. redo~~~g odrzavanja kablova uvučcnih u kablovsku kanalizaci-jU treb~lzvodltl Istovremeno. Poslovima redovnog održavanja kablovauvu~emh. u kablovsku kanalizaciju treba da prethode radovi redovno\!odrzavanja kablovske kanalizacije. ~
4.1.5. Poslovi redovnog održavanja na kablovima položenim prekomostova, vodotoka i kanala su:
- pojedinačna opravka i izrada kablovskih nastavaka- kontrola stanja kablova položenih preko mostova, ~odotoka i kanala- zamena oštećenih i dotrajalih spojnica, ,- kontrola ozna~a ~a obeležav~n~e trase kabla, zabrane sidrenja i dr.,.-.provera elektnčmh karaktenstIka kod kablova sa metalnim provod-
mClma, odnosno optičkih karakteristika kod kablova sa optičkim vlakni-ma..
Ove poslove.treba vršiti najmanje četiri puta godišnje.4.1.6. PoslovI redovnog održavanja n.a podvodnim kablovima su:
231
I~
~-
- konlrola stanja podvodnih kablova,- kontrola oznaka polož.aja kabla, zabrane sidrenja idr.,- provera c!ektričnih karakteristika kod kablova sa metalnim provod-
nicima, odnosno optičkih karakteristika kod kablova sa optičkim vlakni-ma.
Ove poslove treba vršiti najmanje četiri puta godišnje.4.1.7. Poslovi redovnog održavanja na nadzemnim kablovima su:- pregled gradcvinske sigurnosti nadzemne linije,- pregled i zamena dotrajalih uporišta,- pregled i zamena dotrajale opreme za nošenje kablova,- pregled i pojedinačna popravka i izrada kablovskih nastavaka,- regulisanje strele kabla,- pregled opreme za završavanje i nastavljanje kablova,- kresanje grana koje ugrožavaju kabl,- skidanje leda i snega sa kablova,- pregled i kontrola ispravnosti uzemljenja i gromobrana,- provera električnih karakteristika kod kablova sa metalnim provod-
nicima, odnosno optičkih karakteristika kod kablova sa optičkim vlakni-ma.
Poslove vršiti dva puta godišnje iposle vremenskih nepogoda.4.1.8. Poslovi redovnog održavanja na kablovskim razdclnicima su:- redovan obilazak i pregled stanja kablovskog razdelnika,- popravka ormana kablovskog razdelnika,- pregled zaptivenosti ormana,- bojenje kablovskih razdelnika i metalnih delova,- pregled i popravka kablovskih glava i regleta,- čišćenje i kontrola ispravnosti uzemljenja,- pregled i formiranje ranžirnih provodnika,- pregled i podmazivanje šarki i brava na vratima ormana,- ranžiranje PVC žica sa letovanjem,- popravka kablovskih češljeva,- zatvaranje i gitovanje rupa za uvođenje kablova.Poslove vršiti dva puta godišnje.4.1.9. Poslovi redovnog održavanja na kablovskim izvodima su:- redovan obilazak i pregled stanja kablovskih izvoda,- otklanjanje oštećenja na metalnim ormanima,- zamena dotrajalih uvodnih kablova,- pregled i zamena neispravnih prenaponskih odvodnika i osigurača,- pregled i kontrola ispravnosti uzemljenja,- pregled nastupnih klinova i daski,- provera istrošenosti izvodnih uporišta, podupirača i zatega,
-
1IIiI,,
- bojenje mctalnih ormana,- pregled i pomazivanje brava i Š3rki na vratima ormana- pregl<:d i formiranje ranžirnih žica, ,- ugradlvanje ranžirnih prstenova,- pregled i popravka zaptivenosti ormana- pr~gl~ i popravka metalne kons1rukcij~ na krovnom upomtu,- bOJenJe ~etalnc konstrukcije krovnih upomta,- zatvaranje otvora kod ulaza kablova,- zamena brave kod uličnih stubiĆl- ispravljanje i bojenje uličnih stubIĆI.Posl?ve vrši ti ~va puta ~~išn~e. Kontrolu i zamenu neispravnih pr ena-
ponskih odvodmka 1S1ruJnih oslguraa miti i posle vremenskih nepogo-da.
4.1.10. Poslovi redovnog održavanja u razvodnoj mreži su:- kontrola uporišta,- zamena r<.>jedinačnih dotrajalih upomta,- okopava nJe upomta,- sredivanje unu~njih i spolj~njih izvoda,- popravka t~lefonskih aparata,- popravka dvojničkih kutija,- otklanjanje smetnji u razvodnoj mreži,- zamena dotrajalih provodnika,- otklanjanje sm~tnji u instalacijama,- popravka zemlJovoda,- pregled i popravka krovnih 01\lOra,- pregled i popravka zatege na krovnim upomtima,- za~e~a polomljenih crepova.- boJenJe, .po potrebi, krovnih konstrukcija,- pregled! popravka gromobrana i uzemljenja,- pregled Ipopravka nastupnih klinova- pregled i popravka nastupne daske, '- demontiranje telefonskih veza.- instalacija novih veza, seoba,- vodenje evidencije.Poslove miti ~va puta godišnje i posle vremenskih nepogoda.4.1.1.1. POs~OVl redovnog održavanja na električnoj kontroli kablova
mesnoj mreži su: u- kontrola ispravnosti funkcionisanja ureda ja električne kontrole,- kontrola ?~po~osti izolacije ispitnih žita kabla.Poslov~ mili pn redovnom održavanju mesnih spojnih i pretplatničkih
kablova I prema uputstvu proizvodaa ureda ja.
4.1.12. Poslovi redovnog održavanja na gasnoj konl roli kablova u me-snoj mreži su:
_ kontrola uredaja za gasnu kontrolu, ....._ provera pritiska gasa u bitnim tačkama uredajal na Izlazu IZuredaja,_ provera pritiska gasa u kablu,_ od red ivanje gubitka gasa u kablu,_ kontrola vlažnosti i čistoće gasa koji se uvodi u kabl,_ kontrola signalizacije koja ukazuje na kvar,_ či~ćenje i zamena ventila i filtara u uredaju,- zamena ulja u kompresoru,_ priprema omotača kablova za uvodenje u sistem gasne ko~trole,_ održavanje uredaja za gasnu kontrolu prema uputstvu prOlzvodača,_ održava nje prenosnih agregata na benzinski pogon, ._ održavanje različitih instrumenata iz sistema gasne kontrole (mstru-
ment za merenje vlage u vazduhu, tragač helijuma),_ izrada gasonepropusnih čepova,_ zamena neispravnih ili kontaktnih manometara.Poslove vrši ti pri redovnom održavanju mesnih spojnih i pretplatničkih
kablova i prema uputstvu proizvodača uredaja .....4.1.13. Poslovi redovnog održavanja kablovske TI kanahzacljesu:_ preventivni pregled stanja kablovske TI kanalizacije, kablovskih TI
okana i galerija, ..._ držanje i dovodenje u ispravno stanje kablovske TI kanahzaClje,- čišćenje okana,- odstranjivanje vode,_ sitnije popravke i krpljenje zidova okana, -_ provera zaptivenosti cevi,- bojenje metalnih delova,_ sredivanje unutrašnjih površina okana,_ zamena istrošenih poklopaca i ramova,_ zamena polomljenih poklopaca,- čišćenje cevi kablovske kanalizacije,_ kontrola prisutnosti štetnih i eksplozivnih gasova,_ zamena dotrajalih gumenih zaptivača okana,_ zamena dotrajalih nosača kablova - konzola,_ zatrpavanje otkrivene TI kanalizacije, .._ otkopavanje zatrpanih poklopaca kablovskIh okana, .._ dovodenje poklopaca okana na nivo trotoara, kolovoza Ih okolnog
terena,- provetravanje oka na,
234
- nadzor nad rad0\ ima drugih organii'.adja u wni gde se nalazi kahlov-ska kanalizacija,
- pregled kablova u kablovskoj kanalizaciji,- kontrola kablovskih nastavaka u oknima,- pregled gradevinskog stanja kablovske galerije,- popravka električnih instalacija i zamena pregorelih sijalica u kablov-
skim galerijama,- održavanje uredaja za provetravanje galerija,- sitnije opravke u galerijama (krpljenje zidova, podova i tavanice),- vodenje evidencije o radovima redovnog održavanja i kontrola izve-
denih radova.Radove u kablovskim galerijama treba vršiti četiri puta godišnje, a
čišćenje i provetravanje kablovskih okana na magistralnim pravcima ukojima su položeni spojni kablovi treba vršiti najmanje dva puta godišnje.Ove radove izvoditi pre radova na pregledu i održavanju spojnih kablovapoloženih u kablovsku kanalizaciju.
4,1.14. Preglcd pretplatničkih instalacija, telefonskih aparata i drugihpretplatničkih uredaja, kada njihovo održavanje vrše PTI preduzećaizvodi se prema Uputstvu o održava nj u prctplatničkih telefonskih uredaja("PTI vesnik", br, 17182).
Pregled pretplatničkih instalacija, telefonskih aparata i drugih pretplat-ničkih uredaja, koje ne održavaju PTT preduzeća, vrši se jed~nput go-dišnje s tim što se planovima redovnog održavanja u mrežama sa preko25.000 telefonskih pretplatnika mogu predvideti i drugi rokovi, ali ne dužiod četiri godine. Pri pregledu se utvrduju nedostaci i od korisnika, odno-sno vlasnika se zahteva popravka ..
Ako se pregledom utvrdi da, zbog neispravnosti pretplatničke instala-cije ili neispravnosti električne instalacije u zgradi može doći do galvan-skog spoja ovih instalacija, pretplatnička instalacija se odmah isključujena uvodu, dok se kvar ne otkloni.
4.1.15. Rokovi predvideni za obavljanje poslova redovnog održavanja,dati u tačkama 4.1.1. do 4.1.13. su orijentacioni i zavise od kapaciteta,kvaliteta i godine izgradnje mreže. Preduzeća PTI saobraćaja su dužna daposlove redovnog održavanja mesnih kablovskih mreža planiraju i orga-nizuju tako da budu zadovoljene norme kvaliteta održavanja u- pretplat-ničkoj i mesnoj spojnoj mreži propisane u Pravilniku o normama kvalitetaodržavanja kablovskih sistema prenosa (.•PTT vesnik", br. 11186 i 13/86).5. Investiciono održavanje
5.1. Poslovi investicionog odr~vanja mesnih kablovskih mreža su:- izmeštanje i zamena kablova, sa izradom nastavaka, na dužinama
većim od :1Jn 11'.
235
)------.------------
-1II
)
_ polaganje i montaŽ3 kablova na mestima gde se zamenjuju cevovodikablovskć kanalizacijc. - .
_ povCĆ3nje dubine ukopavanja kabla radi.veće pouzdanosti, ._ izmcitanje ili ukopavanje kabla na prelazima prek? vodotoka !kanal~,_ provera i popravka podvodnih kablova konsttXl usluge gnjuračkih
ekipa. . _ .'_ dclimična zamena nadzemnih kablova podzemmm,_ izrada kablovskih uvoda na vodovima sa golim provodnicima,-dovodenje električnih karakteristika kablova na nivo propisanih vred-
nosti, .._ postavljanje sistema gasne kontrole I dovodenje omotača kabla u
stanje gasonepropustljivosti, ._ zamena pupinskih lonaca, ._ ~tita kablova od korozije, udara groma, uticaja elektroenergetskih
- '\/Odova i vodova elektrowče,_ radovi na vodovima namenjenim za vi.šestruko korišćenje (merenja,
izbor optimalnih četvorki, postavljanje regeneratora i pojačavača, depu-pinizacija idr.), ....
_ ugradivanje savremene opreme I kablova novih konstrukCIja,- popravka i zamena TI opreme, ..._ sredivanje kablova u oknima nakon rekonstruk~je kablovske kanali-
zacije,- sredivanje razvodne mreže. .'5.1.1. Poslovi investicionog održavanja kablovskih mesnih TI mreža
obavljaju se u zavisnosti od ~~nosti i .d~trajalosti, ~nos.n~ tehničkeispravnosti i može se očekivau da će blU potrebno IZVodlU radove usledećim vremenskim periodima: ....
_ kablovi sa olovnim omotačem uvučcni u kanalizacIJu od betonskihCeVi20godina .. ' oo
_ kablovi sa olovnim omotačcm uvučem u kanalizacIJu od termopla-stičnih revi10 godina
_ kablovi sa olovnim omotačem armirani položeni u zemlju20 godina_ kablovi sa termoplastičnim omotačem položeni u zemlju12 godina_ kablovi sa termoplastičnim omotačem položenim ukablovsku kana-
lizaciju12 godina- kablovi podvodni 20 godina- kablovi nadzemni 7 godina- kablovi položei1i na zidu 7 godina- uzemljenja 7 godina .'pri obavljanju poslova investicionog održavanja vrše se IStovremeno I
poslovi redovnog održavanja.
5.2. Poslovi investicionog održavanja kablovske TI kanalizacije su:- zamena dotrajalih cevi kablovske kanalizacije,- promena dubine polaganja kablovske kanalizacije,- zamena deformisanih termoplastičnih cevi,- obnavljanje spojeva i spojnica,- zamena istrošenih ili oštećenih delova kablovske kanalizacije,- proširenje okana,- podizanje ili spuštanje gornjih ploča na oknima,- zamena do trajale električne iJlstalacije u galerijama,- izrada hidroizolacije u oknima i galerijama,- manje rekonstrukcije kablovske kanalizacije,- izgradnja manjih privodnih kanalizacija.5.2.1. Poslovi investicionih održavanja kablovske TI kanalizacije oba-
vljaju se u zavisnosti od stanja okana, cevi kanalizacije, galerija i dr. i možese očekivati da će biti potrebno izvoditi radove u sledećim vremenskimperiodima:
- kablovska kanalizacija od betonskih blokoval5 godina- kablovska kanalizacija od termoplastičnih cevi 10 godina- za kablovska okn~ od betona20 godina- za kablovska okna od opekel5 go.dina- za-kablovske galerije i kolektore30 godina5.3. Poslovi nadzora i kontrola izvodenja radova na investicionom
održavanjuza vreme izvodenja radova po planovima investicionog održavanja
treba vrši ti stalan nadzor i kontrolu sa ciljem da se radovi Qbavljajukvalitetno, prema važećim propisima, u planiranom obimu, da pri iz-vodenju radova ne dode do većih prekida u saobraćaju, da se demontiranimaterijal vrati u skladište, da se po obavljenim radovima sačini tehničkadokumentacija izvedenog stanja i da se izvrši obračun izvršenih radova.Ukoliko se radovi izvode u sopstvenoj režiji potrebno je sve radne nalogepotpisane i overene od izvodača i nadzornog organa ili odgovarajućegrukovodioca dostaviti privredno-računskoj službi na dalju obradu.6. Otklanjanje smetnji
Pod smetnjom se podrazumeva stanje pri kome TI mreža potpuno ilidelimično prestaje da vrši svoje funkcije u obimu koji remeti ili prekidaodvijanje TI saobraćaja.
6.1. Utvrdivanje smetnjiPojava smetnji se može uočiti preko ureda ja za stalnu kontrolu otpor-
nosti izolacije, uredaja za stalnu kontrolu nepropustljivosti omotača,redovnim ispitivanjem od strane manipulativnog i tehničkog osoblja,odgovarajućim signaHziranjem smetnji iprijavom od strane pretplatnika.
237
"
~
I;1I
I
·j
6.2. Mesto pojave smetnjiNajčcšća mesta gde se pojavljuju smetnje su:a) na uvlačnim kablovima:-. u završnim nastavcima,- u pravim i račvastim nastavcima.- u pupinovanim nastavcima,- u oknima sa obe strane nastavka,- u oknima na izlasku iz kanalizacionih cevi,- u rasponu između okana,..,..na kablovima u blizini vodova elektrovuče,- u kablovskim razdelnicima.b) Na kablovima položenim u zemlju:- u završnim nastavcima,- u pravim i račvastim nastavcima, .- u pupinovanim nastavcima,- zbog radova drugih u blizini trase kabla,- na kablovima položenim preko mostova,- na kablovima položenim pored autoputeva i železničkih pruga,- na kablovima u blizini elektroenergetskih postrojenja i vodova elek-
trovuče,- na trasama kroz agresivno zemljište,- u kablovskim razdelnicima.c) Na nadzemnim kablovima:- na nastavcima,- u rasponima između uporišta, ....- na području izloženom atmosfersklm pražnjenjlma,- u blizini clektroenergetskih postrojenja i vodova elektrovuče.d) U glavnom razdelniku:- na rastavnim letvicama i regletama,- na prenaponskim odvodnicima i strujnim osiguračima,- na signalnom ramu,- na ranžirnim žilama,- na ispitnim stolovima i ispitnim viljuškama.e) Na izvodima:- unutrašnjim i posebno spoljašnjim.1) U razvodnoj mreži:- na nastavcima,- na uvodima.g) Na pretplatničkoj TI instalaciji- na uvodu, u instalaciji, na priključnoj kutiji.
238
d1
!
h) .~a pretplatničkom telefonskom aparatu ili drugom pretplatničkomuf(~đaju.
6.3. Uzrok smetnjiNa.osnovu stečenog iskustva i statističkih podataka smetnje u mesnoj
mrežI mogu da se svrstaju, uglavnom, u sledeće grupe:a) konstruktivne greške,b) slučajne smetnje,c) smetnj.e usled lošeg rada na otklanjanju smetnji,d) smetnje usled oštećenja omotača kabla,e) smetnje usled puzanja kablova,1)smetnje usled nepoznatih uzroka.6.3.1. Konstruktivne greške- greške u toku proizvodnje kablova,- greške prilikom montaže,- greške u kablovskom priboru i uređajima.Greške u toku proizvodnje kablova su uglavnom:- greške na omotaču kabla,- prekid pravodnika,
. - pucanje papira za vreme izolovanja i upredanja, nedostatak juteIzmeđu olovnog omotača i armature itd.
Greške. nastale priliko~ montaže se obično otkrivaju nakon dužegvremena I mogu se svrstatI u sledeće grupe:
-loše lemljenje olovnih spojnica,-loše le~ljenje i izolovanje pravodnika,- oštećenje omotača kabla.Greš~e na k~blovskom priboru i uređajima pojavljuju se uglavnom na:- pupInQvamm kalemovima,- žilama za kabliranje pupinovih lonaca,- kondenzatorima,- translatorima,- na spojnicama,- kontakt~~m manometr~ma i senzorima, kablovskim glavama,- na uređajIma za gasnu I električnu kontrolu itd.6.3.2. Slučajne smetnje .Slučaj ne smetnje mogu biti izazvane:- radom ljudi (zemljani radovi, ·sabotaže itd.),- viš0t,Dsil.0t,D(pomer~nje terena, poplave, atmosferska pražnjenja itd.)- od životInja (glodan, Insekti) ,6.3.3. Smetnje usled oštećcnja omotača kablaDo oštećcnja omotača kabla dolazi uglavnom usled:- elektrolize,
239
_ hemijske korozije,_ zamora materijala,_ glodara i insekata .. '6..3.4. Smetnje usled puzanja kablova ... ,Smetnje usled puzanja nastaju kao POSlediCIkre~a~j: tclklh vozIla ~o
putu kada je kabl položen u samom pu~u. ~araktensUcna su dva slučaja:_ kabl položen kroz kablovsku kanalIzac1ju,_ kabl položen direktno u nasip puta ....U prvom slučaju dolazi do kretanja kabla u pravcu. k~etanja vozIla I
oštećenja omotača kabla u najbližem oknu kod sp~jmce .. U drugomslučajujczgro k~bla kl~zi ispodo~otača u pravcu kretanja vozIla zbog čegadolazi do kidanja papirne Izolacljc .. y' •
Pojava puzanja kablova je prisutna i na mostovlma, nadvoznjaclma,saobraĆ3jnim petljama i sl.·
6.3.5. Smetnjc usled nepoznatih uzroka ...Smetnje iz nepoznatih uzroka su mnogo~r~jne. Ne~oznavanje u.zro~a
smetnje je najčešće posledica brzog otkl~nja~ja smet~je,. bez.~tvrdlvanjaporekla smetnje, na.r?čito k~da ne postoje oČlgledne mdlkaclje potrebneza njeno brzo identIfIkovanje.
6.4. Vrste smetnji ..Smetnje koje se pojavljuju na kablovima u mesnoJ mreži su:- prekid, ... ,_ medusobni dodir provodmka (dodu I kratka veza),_ dodir provod nika sa zemljom,_ smanjena otpornost izolacije,_ rasparenje i zamena "a" i "b" žile,- preslušavanje, .._ dodir metalnog omotača Izolovanog od zemlje ... ' ..6.4.1. Prekid je smetnja koja nastaje kad dode do kldanja j~ne ~h obe
žile parice kabla. Prekid o.bično. n~st~je u nastav.ku kao posledica ljudskegreške. Smetnja se otklanja dehml~nll~ otvara~jem .nas~a~ka ..
6.4.2. Medusobni dodir provodmka je smetnja pn kOJOj~?lazl do ~al-vanske veze izmedu provod nika jedne parice (kratka veza) 111 ~r?v?dmkarazličitih parica (dodir). Medusobni dodir provodn~~ mo~e bitI dlrekta.nili kroz vodu u kablu. Najčešći uzrok ovih smetnji j~ flZlČ~O oštećcnjekabla. Obično istovremeno dolazi do smetnji više panca na lSton,t ~~tu.Ako je uzrok smetnje prodor vode u kabl smetnje se mogu pOJaVItInarazličitim mestima. Smetnja se otklanja zamenom dela ~abl~ gde je nastu-pilo oštećenje, sredivanjem oštećene izolacije ili sušenjem jezgra kabla uslučaju prodora vlage i vode u kabl.
240
)6.4.3. Dodir provodnika sa zemljom, odnosno metalnim omotačcm
kabla nastaje kada dode do galvanskc vcze jednog ili više provodnika samctalnim omotačem kabla, odnosno zemljom. Dosmctnje najčešćedolazizbog prodora vode i vlage u kabl ili zbog fizičkog oštcćenja kabla. Otklan-janje smetnje je isto kao i u prethodnom slučaju.
Utvrdivanje prethodnih smetnji lako se utvrduje pomoću sllclalice ibaterije.
6.4.4. Rasparenjc je smetnja koja nastaje kada dode do ukrštanja žila ukablu. Ako dode do rasparenja u okviru jedne parice onda se to običnoka~~ da s~ zamenjene ..a" i ..b'· žile. Smetnja nastaje kao posledica greškepn Izra<.hnastavka. Rasparenje narušava simetriju kabla i prouzrokujeprcslušavanje izmedu vodova. Zamena ..a" i nb" žile se primećuje koddvojnog priključka, a ako je nastupila u spojnom kablu po njoj se neobavlja saobraćaj. Rasparenje može biti korigovano u nekom drugomnastavku, ali to ne rCŠ3va problem. Smetnja se otklanja otvaranjem na-stavka i pravilnim povezivanjem žila kabla.
6.4.5. Dodir metalnog omotača, koji je izolovan od zemlje, sa zemljomje smetnja koju prouzrokuje fizičko oštcćenje zaštitnog pokrivaČ3 kabla,pri čemu dolazi do dodira metalnog omotaČ3 sa zemljom. Ako je zemljištena to~ mestu agresivno u odnosu na metal od koga je napravljen omotač.ubrzo dolazi do oštećcnja metalnog omotača i prodora vode u jezgrokabla. Smetnja se otklanja popravkom zaš1itnog pokrivaČ3 ili zamenomdela oštećenog kabla.
6.5. Obim smetnjiU zavisnosti od broja parica koje su u smetnji i kapaciteta kabla u kome
j~ nastala smetnja, mogu postojati pojedinačne, delimične i grupne smet-nje.
Pojedinačna smetnja na spojnim kablovima je onda ako je u smetnji do1% parica kabla u kome je nastala smetnja.
Delimična smetnja na spojnim kablovima je onda ako je u smetnji iJo30% parica kabla u kome je nastala smetnja.
Grupna smetnja na spojnim kablovima je onda ako je u smetnji više od30% parica kabla u kome je nastala smetnja.
Pojedinačna smetnja na pretplatničkim kablovima je onda ako je usmetnji do 1% parica kabla u kome je nastala smetnja.
Delimična smetnja na pretplatničkim kablovima je onda ako je u smet-nji do 10% parica kabla u kome je nastala smetnja.
Grupna smetnja na pretplatničkim kablovima je onda ako je u smetnjipreko 10% parica kabla u kome je nastala smetnja.
.Otklanjanju smetnji, po pravilu, pristupa se odmah po saznanju onjenom nastanku. Prioritet pri otklanjanju smetnji treba dati grupnim i
241
II!
·t.·'..'.·I i.
\ ~I !!~
delimičnim smetnjama i pri pojavi ovih smetnji radovi na merenju,utvrd ivanju vrste i mesta smeLnje i otklanj;.mju smetnje počinju odmah pokonstatovanju smetnje i tmJu dok se smetnja privremeno ili trajno neotkloni. Kod pojcdinačnih smetnji smetnju treba otkloniti u toku danakada je nastupila ili sutradan. a izuzetno iz opravdanih razloga smetnjamože trajati i duže.
6.6. Ocena k-valiteta odri..3vanja mesnih kablovskih mre7..aodreduje seprema Pravilniku o normama kvaliteta odr7.avanja kablovskih sistemaprenosa (..PTT vesnik", br. 11186 i 13186).
6.7. Organizacija radova na otklanjanju i evidenciji smetnji vrše seprema Uputstvu o organizaciji službe na otklanjanju i evidenciji smetnjina pretplatničkim telefonskim vezama (•.PTTvesnik", br. 15/58) i Uput-stva o evidenciji smetnji na mesnim telefonskim kablovima (.,PTT ve-snik", br. 11166).
U cilju pobolj~anja funkcionisanja TT saobraĆ3ja, pored ostalog trebatežiti organizovanju centralizovane prijave smetnji, kao i centralizova-nom ispitivanju. Pri tome treba težiti potpunoj automatizaciji ispitivanjapretplatničkih veza i aparata. bez učešća osoblja glavnog razdelnika.Takode treba nastojati da se ručna obrada podataka o smetnjama i raznimevidencijama zameni modernim službama koje će koristiti računare.
7. Električna merenjaOcena stanja c1cktričnih karakteristika vod ova u mesnoj kablovskoj
mreži odreduje se električnim mercnjima.Električna merenja u mesnim kablO\""Skimmrežama izvod~ se prilikom:_ kontrole kvaliteta izgr.tdene mesne kablovske mrcže"_ provere kVJliteta mesne mreže pre isteka garantnog roka,_ redovnog odrLavanja mesne kablovske mreže,_ utvrdivan ja mogućnosti ~trukog kor~ćenja vodova mesnih kablov-
skih mreža,- zaštite od korozije,_ utvrdivanja smetnji i po otklanjanju smetnji,_ kontrole uredaja za uzemljenje.7.1. Pri kontroli kvaliteta izgradenih mesnih kablovskih mreža vrše se
električna merenja propisana u Uputstvu o gradenju mesnih kablovskihmreža. U komisiji za kontrolu kvaliteta izgrade ne mesne kablovske mrežetreba da učestvuju i radnici iz službe održavJnja koja preuzima izgradenumrežu na održavanje.
7.2. Sa danom prijema izgradene mesne mreže počinje da teče garantnirok. Izvodač radova je obavezan da o svom tro~ku otkloni sve nedostatkekoji se pokažu u toku garantnog roka, a koji su posledica propusta
242
1iI
i~odač;.~ u pogledu kvaliteta radova i ugmdenog materijala u toku izgrad-nje mreze.
Pri kraju.garantnogr?k~vršesecleklrična merenja i ispilivanjasa ciljemda se provere karaklcnslJke prenosa vodova mesne mreže. Pri lome se na~p~jni.m kablo~ima meri OIpornost izolacije. slabljenje preslušavanja iIS~lt~je he~m~tI~no~l. om?tača kabla. ~~ p~elplalničkim kablovima se, popr.,-;du, ~e vrse Isp,Jt~~anp sc~ _u sluL~jevlma kada se u loku garantnogroka~ uoce poremecaj' u radu Ih postoje opr.tvdane sumnje u ispravnoslmrezc. U lom slučaju je potrebno izvršili merenje OIpornosti izolacije ikontrolu hcrmctičnosti omolaČ3 kabla.7.? Pošto ,ve~ina smelnji na kablovima mesnih mre;;..anastaje kao po-~ledlca o~tec~nja o~o~aČ3 kabla. ~IO prouzrokuje prodor vode i vlage ujezgro kabla I smanjenje otpornosti izolacije. lO je potrebno vcšili stalnukontrolu otpornosti izolacije pomoću urcdaja 7..3clcktričnu kontrolu ilipomoću sistema gasne kontrole mesnih telefonskih kablova. Kontrolakablova pomocu ovih sistema vrši se u skladu sa Tehničkim uslovima zaured~j,~ sistem električne kontr?le tclek?m~nikacionih vodova (,.PITvesmk , br. 5181), Uputstva o projektovanju sistema električne kontrolet~lekom~nikacionih kablova (••PTrvesnik". br. 15n6) i Tehničkim uslo-vima za sistem gasne kontrole mesnih telefonskih kablova (,.PITvesnik"br.3n3).
:.3.1: .Ukoliko u mesnoj mre-li ne postoji stalan nadzor pomocu elek-~nčne .1.11 gasne .kont~ole, pouebno je mili periodična merenja otpornostiIzolacIje na najmanje 2% parica kabla.
7.3.2. ~a ~pojnim kablovima ova mere~ja treba obaviti najmanje šestputa god~nje na sVdkom kablu. Prilikom merenja treba uvek birati isteparice iz spolja~njih slojeva i grupa i vodili uredno evidenciju o rezultati-ma merenja. -
7.3.3. Na. pretpl~tničkim kablovima treba vršiti ista merenja, samo unclt? manj.em Obl~~,. što ~visi od stanja, veličine i godine izgradnje~rezc? broja s~etnp I sl. Pn tome treba težiti da se izmeri otpornostIzolacIje na najmanje dve parice sa svakog izvoda. odnosno kablovskograzdelnika, jedanput godišnje.
7.~. Po izvršenim radovima in'\r"CSticionogodr1.avanja vrše se merenjakao I kod kontrole kvaliteta izgradene mesne kablovske mreže.
7.5. Da. bi se utvrdile mogućnosli vi!cstrukog korišćcnja vodova mesnihkab~ovsklh mreža, za rad IKM i VF urcdaja. odnosno da bi se odabraleoptlmaln~ p~ri~e za ~d ?vih sistema potrebno je izvršiti proveru sopstve-nog slabljenja I slabljenja presl~vanja na svim paricama kabla.
7.6. Na područjima gde se u blizini vodova mesnih kablovskih mrežanalaze postrojenja sa jednosmemom vuČQm ili metalni objekti koji su
243
"..,
·7..aštićeni katodnom zaštitom, potrebno je organizovati sistematska me-renja potencijala na omotačima telckomunikacionih kablova i na postro-jcnjima k'Il{)(lne zaštite. Merenja je potrebno vršiti jedanput mesečno.Jedanput godišnje se vrši i merenje sa uključivanjem instrumenta zaregistrovanje za period od najmanje 24 Člsa.
7.7. Pri utvrd ivanju i ograniČ3vanju smetf1ji, odnosno po otklanjanju.smetnji vrše se elcktrična merenja vodova mesne kablovske mreže saciljem da se što pre utvrdi vrsta i mesto smetnje i da li je smetnja kvalitetnootklonjena. Obim i vrsta merenja ;r.avisiod prirode smetnje, odnosno odobima i vrste radova koji su vršcni u okviru otklanjanja smetnji.
7.8. Merenja otpornosti uzemljenja u glavnom razdelniku, kablovskimrdzdclnicima, izvodima, na ;r..avršnimnastavcima, nosećeg užeta i opletanadzc:;mnih kablova, uzemljenja u razvodnim mrežama i zaštitnih uzem-Ijenja na mestima ukrštanja nadzemnih 1T kablova sa elektroenergetskimkablovima vrši se jedanput godišnje. Merenja treba izvoditi u sušnomperiodu, oo aprila do oktobra, po prethoono napravljenom planu meren-ja. Potrebno je voditi posebnu tehničku dokumcntacij u sa pregledom svihuredaja za uzemljenje i sa podacima o mernim rezultatima. Propisanevrednosti otpornosti uzemljenja date su u Uputstvu o izradi uzemljenja utelefonskim kablovskim mrežama (.•P1Tvesnik", br. 22187).
7.9. za obavljanje električnih merenja organizacione jedinice, zadužcneza održavanje mesne mreže, treba da budu opremljene odgovarajućimmernim instrumentima, koji u pogledu tačnosti treba da odgovarajupropisima, moraju biti pouzdani i redovno baždareni. Preporučuju sesledeći instrumenti: univerzalni instrument za ispitivanje i merenje otpor-nosti provodnika, otpornosti izolacije i razlike otpornosti, instrumenti zamerenje sopstvenog slabljenja i slabljenja preslušavanja, instrumenti zaimpcdanse i refleksije, instrumenti za merenje i lokalizaciju smetnji im-pulsnim metodama, tragač kablova, instrumenti za merenje otpornostiizolacije, AVO metar, tongenerator 800 Hz, instrumenti za ispitivanjekablovskih žila, instrumenti za merenje otpornosti uzemljenja, instru-menli za kontrolu nepropustljivosli omotaČl kabla (precizni manometri,deleklori gasa i, po potrebi drugi instrumenti.8. Prikupljanje, obrada i analiza podataka
8.1. U nadležnost službe održavanja spada i vodenje tehničke dokumen-tacije mesnih kablovskih mreža. Izrada tehničke dokumentacije u vidugrafičkih popisa regulisana je Uputslvom o izradi grafičkog popisa mesnihkablovskih TI linija ("P1T vesnik" br. 11/68) i Uputstva o izradi gra-fičkog popisa kablovske TI kanalizacije ("PTT vesnik" br. 23183). Sveizmene u mesnoj mreži, do kojih dode u toku eksploatacije, moraju seodmah uneti u tehničku dokumentaciju.
244
~.~. Pri poslo~ima pr~ventivno~ odrz.avanja i (~tklanjanju smetnji priku-p~j~'ljU se podacI o st~!1jU u mreZI, uskladcnostl stanp na terenu sa teh-l11~kom. dok~~e~tacljom, ugrožen~sti TT ~reže zbog izgradnje novihobjekata u bhzmttras~ kablova, o sVim uocel11mnedostacima u mreži i sl.Ove v podatke treba pismeno dostaviti nadležnoj službi za održavanjemreze.
8~~ .. Na.osno.vu ovih po~atak~ i podataka o izvršcnom prcvcI1livnomodr:a\"an~u vršI se obrada I anahz.1 podataka i izvodi se ocena o kvalitetu?drzavanja, planiranju radova od ržava nja",a podaci se moou koristiti i zaIzradu planova razvoja mesnih mreža i sl. b
9. Priprema materijala, .data i pribora
Da bi ~e preventiv~o odrJ..avanje i otklanjanje smctnji u mesnoj mrežisP.ro~Odl.lo b~z 7.a~t~)Ja ~e(~pho~no je i~.ršiti i prip~cmu koja se sastoji izplamranla, nab~vk\; I dlstnbucljc materIjala, alata I prihora.
Nadle~na.slu~~a 7~ odr7..av~nje ~es~ih ka?lovskih mreža dužna je daobezb~~1 s~la~lstcnje m~tenjal~ I pnbor~ I rcguliše način trebovanjamatenj<lIa ~ pn.bora, ka? I vraĆ3nje demontlranog materijala.
9.}. Pla.mranje materIjala, alata i pribora vrši se u toku izrade planovaodrzavanja za narednu godinu.
Pla~iranje potrebnih kablova za narednu' godinu se vrši tako da sepredvld~ odgov~rajuće količine kablova svih vrsta i kapaciteta koji suugrađem u mrežI.
P~aniranje alata se vrši na osnovu planiranog broja izvršilaca za naredn~god1Du.
PI~nir~njc potrebnog pribora se planira za narednoj godinu na osnovup~amran!h P?slova u ~aredni godini, na osnovu upotrebe pribora prcthod-mh ~Od1Da I uvođenja novih tehnologija i pribora za rad na izgradnjimreza.
P~iI~k?m "izr~de planova potrebnog materijala, alata i pribora trebakonslItl postojeće normative i iskustvene norme.
~.~. za ~fikas~o otklanjanje smetnji nadležna služba treba da raspolažem1Dlmalmm zalIhama kablova ispod kojih slagalište ne sme da ostane.
9.2.1. Rezervne d~žine podzemnih (armiranih) kablova se određujuproce~tuaIno Stvarmm položenim dužinama kablova za različite vrste ikapacItete kablova:
- do 100 parica 0,2%- od 100 parica 0,4%- preko 500 parica 0,5%Bez obzira na gorey~eto, minimalna rezervna dužina kabla je 100 m.~.2.2. Reezrvn~ duzme uvlačnih kablova ne treba da budu kraće od dva
najveća raspona Izm~u okana u kablovskofkanalizaciji.
245
PLAN REDOVNOG (INVESTICIONOG) ODRZAVANJA .)
IRad će obaviti
Red. rr linija (od-do) Jed. Kofi- Rad će se Pri·broj i mesna mre-la . mere čina obaviti u vre· rcjo- me·
mcnu od-do nski ekipa dbamon-lcr
1 2 3 4 5 6 7 8
.
za 19__tromesečje •godinu
Vrsta rada
• ) Nepotrebno precnatiObrazac br 4044168 (Dim 210 x 1!J7)Obr. 4044
Prilog br. 1RADNA PTI JEDINICA
PREDSEDNIKSKUPŠ11NE ZJPTIRisto Kostovsti. <lipi. inž. s.r .
ZAJEDNICA lP1TBROJ: 021-5508190
BEOGRAD31. 10.1990 .
9.2.3. Rezervne dužine nadzcmnih kablova tre~a d~ iznose 3-5% ~ukupne dužine nadzemnih kablova.tc vrstc.u mrc-~. pn čemu trcba ~od .•Uračuna () vremenskim i geografskim spcafičnosuma predela gde Je IZ-
gradena mreža.10. Završne odredbe
10.1.Ovo Uputstvo stupa nasn.agu ~mo~dana od dana objavljivanja u"PTT vesniku" - službenom glasIlu ZaJcdmcc JPTI:
247246
SADRŽAJ
UPUTSTVO O GRAĐENJU MESNIHKABLOVSKIH MREŽA 3
A. OPŠTE ODREDBE .3
B. ORGANIZACIJA MESNE MREŽEI KVALITETA PRENOSA .4
C. MATERIJAL ZA GRADENJEMESNIH KABLOVSKIH MREŽA 10
1. Telefonski kabIovi 102. Pribor za nastavljanje i raČV3nje 213. Montažni materijal. .... oo ••••••••••••••••• oo •••••••••••• .39
PRILOG c.l. - OznaČ3vanje kablova 45
O. POLAGANJE Kl\BLOVA 491. Pripreme za izvršenje radova 492. Polaganje kablova direktno u zemlju 50
2.1. Opšti uslovi za izbor trase kabla 502.2. Rastojanje od podzemnih TI kablova do
drugih objekata 512.3. ZemIjani radovi ' 582.4. Postupak polaganja 622.5. Zaštita podzemnih kablova 652.6. Popuna rova 662.7. Uvođenje kablova u rad oo •••••••••••••••••••• 67
3. Uvlačenje kablova u kanalizaciju 683.1. Opšte 683.2. Pripremni radovi pre uvlačcnja kablova 693.3. Uvlačenje kabla 76
PRILOG 0.1. - Proračun VUČDesile za kanalizaciju koja nemapravolinijski i horizontalni smer 82
E. IZRADA NASTAVAKA NA KABLOVIMAMESNIH MREŽA 93
1. Pripremni radovi .........• : 942. Nastavljanje kablova sa olovmm omotačcm 953. Izrada nastavaka na kablovima sa aluminijumskim
i čeličnim omotačima ......•.......................... 110
248
4. Montal..3 7..3štitnespojnicc 1145. Nastavljanje i račvanje kablova sa omotačem .
i izolacijom žita od polietitcna 1156. Izrada gasoncpropustljivih čcpova 1207. Montaža pupinovih lonaca 121 .8. Nastavljanje samonosivih kablova sa podzemno
položenim kablovima 1239. Završni radovi 123
10. Nastavljanje provodnika pomoću koncktora 124
F. ZAVRŠAVANJE KABLOVA MESNIH MREŽA 131
1. Radovi u glavnom razdelniku 1312. Izrada zavfŠnih nastavaka 1333. Uvođenje kablova u kablovske glave 1384. Kablovski razdclnici 1445. Uvođenje kablova u kablovske glave
za spo~jnju montažu '" " . '" 146
G. ELEKTRIĆNO OSIGURANJE 1ELEFONSKIHVOOOVA U MESNIM MREŽAMA 148
1. Opšte 1482. Električno osiguranje pretplatničkih vodova 1493. Električno osiguranje spoljnih vodova 151
H. UZEMUENJE TELEFONSKIH VODOVAU MESNIM MREŽAMA 151
I. ZAŠTITA KABLOVA MESNIH MREŽAOD KOROZIJE .. , '" . " '" " 151
1. Vrste korozije ......................•.................. 1512. Izbor trase kabla ..........•..•......•..•............... 1523. ~tita kabla izolovanjem •....•.••...••................. 1534. Katodna zaštita .........•...•.•....•................... 154
K. PROVERA KVALITETA IZGRADEN1HMESNIH MREŽA .....•.........•.•.................. 157
1. Opšte odredbe ...............•....•................... 1572. Provera konstruktivnih elemenata mesnih mreža
i kontrola kvaliteta izvedenih radova ..•.................. 1593. Provera prenosnih karakteristika •....•..•............... 162
249
I.
'j-----------.-------------
L.IZRADA DISTRIBUTIVNIH MREŽASAMONOSIVIM KABLOVIMA 166
M. IZRADA RAZVODNIH MREŽA 167
1. O~tc odredbe : 1672. Materijal za razvodne mreže oo •••••••••••••• 1683. Kablovski izvodi i prcnosni sistemi
u kablovskoj mreži 1904. Pol~ganje i montaŽ3 kablova
u razvodnoj mreži oo •••••••••••• 1964.1. Opšte o polaganju i monlaži 1964.2. Izrada uporišta 1984.3. Postavljanje samonosivih kablova 2004.4. MontaŽ3 samonosivih kablova 2174.5. Ukrštanje telefonskih nadzemnih vodova
sa clektričnim vodovima, putevima, rekamai drugim objektima 221
5. Provera kvaliteta razvodnih mreŽ3 223
N.ZAVRŠNEODREDBE 223
UPUTSTVO O ODRŽAVANJU MESNIHKABLOVSKIH MREŽA ...................•.............. 225
1. Opšte odredbe 2252. Organizacija odrŽ3vanja , 2263. Preventivno odrŽ3vanje 2284. Redovno odrŽ3vanjc 2295. Investiciono održava nje 2356. Otklanjanje smetnji 2377. Električna merenja 2428. Prikupljanje, obrada i analiza podataka 2449. Priprema materijala, alata i pribora 245
10. Završne odredbe 246
BEl. E Š K E
