ZBORNIK »KAČIĆ« XLI.-XLIII.

K A Č I ĆACTA PROVINCIAE SS. REDEMPTORIS

ORDINIS FRATRUM MINORUM IN CROATIA

Vol. XLI. - XLIII.

MISCELLANEAEMILIO MARINSEXAGENARIO DICATA

K Vol. 41-43 An. 41-43 Pg. 1-1280 Split, 2009.-2011.

UDK 282 + 008 (497.13)(091) ISSN 0453-0578

K A Č I ĆZBORNIK FRANJEVAČKE PROVINCIJE

PRESVETOGA OTKUPITELJA

SV. XLI. - XLIII.

ZBORNIKU ČAST EMILIJA MARINA

ZA 60. ROĐENDAN

K Sv. 41-43 God. 41-43 Str. 1-1280 Split, 2009.-2011.

Kačić - Zbornik Franjevačke provincije Presvetoga Otkupitelja - Split, HrvatskaKačić - Acta Provinciae ss. Redemptoris OFM - Split, Croatia

Izdavač - Editor: Franjevačka provincija Presv. Otkupitelja, 21000 Split, Trg Gaje Bulata 3

Uredničko vijeće - Consilium redactionis: fra Karlo Bašić (Sinj), dr. fra Jure Brkan (Split),prof. Angelina Gašpar (Split), dr. Vinko Grubišić (Waterloo), dr. fra Emanuel Hoško (Rije-ka), fra Hrvatin Gabrijel Jurišić (Sinj), dr. fra Karlo Jurišić (Makarska), dr. fra Vicko Kapita-nović (Split), fra Joško Kodžoman (Sinj), dr. fra Andrija Nikić (Mostar), ing. Vladimir Petra-nović (Toronto), dr. Ante Sekulić (Zagreb), dr. fra Željko Tolić (Split), fra Blaž Toplak (Sinj)

Glavni i odgovorni urednik - Moderator principalis et responsabilis: fra Hrvatin Gabrijel Jurišić

Uredništvo i uprava - Directio et administratio: Zbornik »Kačić«, 21230 Sinj,Šetalište kardinala Alojzija Stepinca br. 1, tel. (021) 707-071, fax (021) 707-020

Naslovna stranica: akad. slikar Mladen Veža, Zagreb

Grafički urednik - Moderator artis graphicae: Zvonko Bare

Tisak - Typographia: »Slobodna Dalmacija print« d.o.o. - Split

S dopuštenjem starijih - cum permissu superiorum

© Zbornik »Kačić«, Split, 2011.

Tiskanje Zbornika pomogli su:Ministarstvo kulture - Zagreb, Ministarstvo znanosti, obrazovanja i športa - Zagreb,Sveučilišna knjižnica - Split,Županija splitsko-dalmatinska - Split, Županija dubrovačko-neretvanska - Dubrovnik, Nadbiskupija splitsko-makarska - Split, Biskupija dubrovačka - Dubrovnik, Biskupija hvarska - Hvar,Franjevački samostan Gospe od Zdravlja - Split,Gradovi: Kaštela, Metković, Opuzen, Ploče, Sinj, Split i Trilj, Općina Pučišća, Župa Sv. Ilije - Metković, Župa Sv. Jeronima - Pučišća, Župa Navještenja Marijina - Vrgorac, Župa Sv. Staša - Staševica,Župa Uznesenja Marijina - Plina-Stablina.

Članci se recenziraju u:Archivium franciscanum historicum, Collegio S. Bonavantura, Via Vecchia di Marino 28-30,Grottaferrata, Roma, ItaliaCollectanea franciscana/Bibliographia franciscana, G.R.A. km 65.050 C.P. 18382, Roma, Italia

Veleposlanik Emilio Marin daruje papi Benediktu XVI. knjigu o Crkvi u Hrvata i II. vatikanskom saboru, u Apostolskoj palači u Rimu, 4. ožujka 2011.

Emilio Marin a remis à Sa Sainteté le Pape Benoît XVI l’ouvrage qui vientde co-dirigé auprès de l’Université du Latran »La Chiesa croata e il Concilio

Vaticano II«, au Palais apostolique à Rome, le 4 mars 2011.

6

ILLUSTRISSIMO ET CLARISSIMO VIROACADEMIAE SOCIO, DOCTORI, PROFESSORI,

EMILIO MARIN,ARCHAEOLOGO, INVESTIGATORI,

VIRO DOCTRINIS EXCULTO, SCRIPTORI,AUCTORI, INSTRUCTORI ET PARTICIPICONGRESSUUM SYMPOSIORUMQUE,

ACADEMIAE SOCIO GALLICAE ET ALIORUM DOCTORUM

CONSILIORUM ACADEMIARUMQUE,LEGATI REIPUBLICAE CROATIAE

APUD APOSTOLICAM SEDEMATQUE APUD ORDINEM EQUITUM MELITENSIUM,

CUI PLURA PRAECLARA INSIGNIA HONORIS CAUSA ATTRIBUTA,

AMICI, COLLABORATORES,REDACTIO MISCELLANEORUM „KAČIĆ“

ATQUE FRATRES PROVINCIAESANCTISSIMI REDEMPTORIS O. F. M.

VOLUMEN HOCMAGNA CUM REVERENTIA GRATOQUE ANIMO

D. D. D.

7

VRLO CIJENJENOMU I POŠTOVANOM GOSPODINUAKADEMIKU, DOKTORU, PROFESORU,

EMILIJU MARINU,ARHEOLOGU, ISTRAŽIVAČU,

ZNANSTVENIKU I PISCU,ORGANIZATORU I SUDIONIKU KONGRESA,

ZNANSTVENIH SKUPOVA I SIMPOZIJA,ČLANU FRANCUSKE AKADEMIJE

I DRUGIH UGLEDNIHAKADEMIJA I USTANOVA,

VELEPOSLANIKU REPUBLIKE HRVATSKEPRI APOSTOLSKOJ STOLICI

I MALTEŠKOMU SUVERENOM VITEŠKOM REDU,DOBITNIKU VIŠE UGLEDNIH ODLIČJA

U DOMOVINI I U INOZEMSTVU,PRIJATELJI, SURADNICI,

UREDNIŠTVO ZBORNIKA „KAČIĆ“I BRAĆA FRANJEVCI PROVINCIJE

PRESVETOGA OTKUPITELJAOVAJ SVEZAK ZBORNIKA

HARNO POSVEĆUJU

9

10

11

12

PREDGOVOR

Emilio Marin, član Francuske akademije znanosti i umjetnosti (Institut de France, Académie des Inscriptions et Belles Lettres), nekadašnji du-gogodišnji ravnatelj Arheološkog muzeja u Splitu i voditelj arheoloških istraživanja u Saloni i Naroni, već je šest godina veleposlanik Republike Hrvatske pri Svetoj Stolici i pri Suverenom viteškom Malteškom redu. Doktor povijesnih znanosti Sveučilišta u Zagrebu i počasni doktor Sveuči-lišta Paris-Est, redoviti gostujući profesor na Sveučilištu Paris-Sorbonne, redoviti naslovni profesor provincijalne arheologije na Sveučilištu u Spli-tu, autor je i urednik vrlo brojnih djela i pisac nekoliko stotina članaka. Bio je niz godina urednikom najstarijega hrvatskog arheološkog časopisa a utemeljitelj je i prvoga hrvatskog časopisa za klasičnu fi lologiju, pamti se kao organizator jubilarnog XIII. međunarodnog kongresa za starokršćan-sku arheologiju u Splitu i Poreču i kao začetnik Muzeja Narone.

Emilio Marin je tijekom četiri desetljeća rada bio neumoran u tolikom broju raznih djelatnosti, da je teško i nabrojati njegove rezultate: pedagoške, uredničke, muzeološke, konzervatorske, znanstvene, predavačke, nastavne, esejističke i diplomatske. Ogledao se je u znanstvenim disciplinama: po-vijesti, epigrafi je, arheologije i povijesti umjetnosti. Proučavao je razdoblja: helenističko, rimsko, starokršćansko, pa i srednjovjekovno i novovjekovno.

Stoga je Zbornik Kačić, koji je i sâm, niz desetljeća, težio širokom spo-ju struke, znanosti, kulture i prosvjete, odnosno njegova Knjižnica, u kojoj su objavljena povijesna i arheološka djela, odlučila okupiti krug Emilija Marina pozivajući na suradnju za objavu Zbornika koji bi upravo predsta-vio sve bogatstvo i složenost tog kruga.

Poslužit ćemo se u ovoj prigodi prijevodima dijelova tri govora, koji su, uz ostale govore, bili objavljeni na francuskom, a održali su ih fran-cuski akademici, 8. prosinca 2003., u čast Emilija Marina, u svečanosti primanja tradicionalnoga mača francuskog akademika:

„Vaš životni put, dragi prijatelju, bio je ravan i sjajan; Vi ste umjeli na primjeran način iskoristiti Vaše prirodne darove i talent, zahvaljujući

13

doista izuzetnoj privrženosti zadaćama. Svi znaju dobro značajni rezul-tat koji ste postigli u uređenju i stalnom postavu Muzeja koji vodite, i to unatoč političkih i gospodarskih okolnosti kojima je Hrvatska, nažalost, bila suočena. Ista Vas je vjera vodila i na terenu, u vođenju arheoloških istraživanja, koja su privukla međunarodnu pozornost, obogaćujući naše poznavanje antičke Dalmacije, kako one klasične, tako i starokršćanske. Vi ste osuvremenili i Tusculum u Solinu. Osim u Saloni, i u Naroni ste vo-dili dugotrajne radove, osobito u Augusteumu, dok je naročito odjeknulo i Vaše otkriće carice Livije. S uzbuđenjem se sjećam Vašega vodstva po lokalitetima Narone i zanosa kojim ste nam objasnili predstojeće radove na podizanju muzejskog zdanja. U našoj Akademiji ste još 1996. predstavili otkriće Augusteuma, te u lipnju 2003., Liviju. Sada namjeravate dio Vaše neposustale energije posvetiti i sirakuškoj koloniji u Visu.

Vi niste nikad oklijevali nesebično staviti na uvid znanstvenoj javnosti Vaša otkrića, tako ste stekli široki međunarodni auditorij, a osobito u Fran-cuskoj, na europskim sveučilištima i u muzejima, gdje ste također upriliči-li izložbe. Naravno, valja istaknuti i dosege Vaših vrlo brojnih publikacija, osobito u svezi sa Salonom i Naronom. Spomenut ću i znamenite Radove XIII. međunarodnog kongresa za starokršćansku arheologiju 1994. Ta bogata znanstvena djelatnost je pravedno doživjela svoje posvećenje. Primljeni ste 1996. u Papinsku akademiju – uostalom Vi ste vodili Njegovu Svetost Ivana Pavla II. tijekom njegova posjeta Splitu 1998.; Vi ste 1997. izabrani za dopi-snog člana Kraljevske akademije u Barceloni i 2001. Njemačkoga arheološ-kog instituta u Berlinu. Naša Akademija u Parizu izabrala Vas je za dopisnog člana 1998. i za redovitoga međunarodnog člana 7. ožujka 2003. Bogati popis Vaših titula i počasti temelji se na značajnom opusu koji ste ostvarili kao au-tentični znanstvenik, kao majstor terenskih istraživanja i visokokvalifi ciranih znanstvenih istraživanja, kao vjerni i pažljivi prijatelj svima. Nadodao bih, kako ste Vi i organizator bez premca, koji je znao u teškim, čak dramatičnim okolnostima, zadržati tradiciju međunarodne suradnje, koju je svojevreme-no postavio don Frane Bulić, organizator Prvoga međunarodnog kongresa za starokršćansku arheologiju 1894. u Splitu. Zahvaljujući Vama, dragi prijate-lju, Hrvatska, kao i arheologija u Dalmaciji, zauzimaju prvo mjesto u svjet-skoj arheologiji: splitski Arheološki muzej, Manastirine (i Salona), Narona, modeli su na koje se poziva međunarodna aktualnost.“

akademik Jean Leclant, Secrétaire perpétuel de l’Académie des Inscriptions et Belles Lettres, Institut de France (Razred za humanističke znanosti Francuske akademije znanosti i umjetnosti)

(Objavljeno u E. Marin, Historia magistra archaeologiae, Split-Dubrovnik, 2003, »Hommage à Emilio Marin«, p. 20-23)

14

„Nema ništa ugodnije, kada se dođe u određene godine, nego sudjelo-vati u promociji za osobu koju poštujemo i simpatiziramo. Takav je danas slučaj. Dragi prijatelju, mogao bih biti Vaš otac... »Plesačice« iz Narone – mogao bih reći – nas su zbližile. Prije četrdesetak godina, u Ateni sam upo-znao Vašeg prethodnika Mladena Nikolancija. Poznavajući moje zanimanje za helenističku skulpturu, predložio mi je da proučim reljef s plesačicama iz Narone, pa sam stoga kratko boravio u Splitu 1963. Moj je članak bio objavljen u 62. broju Vjesnika za arheologiju i historiju dalmatinsku 1968. Bio je ponovno objavljen u mojim Scripta varia, kada sam bio umirovljen s pariškog sveučilišta, a i Vi ste me počastili objavljujući ga još jednom u Vašem zborniku o Naroni 1999.

U međuvremenu, mi smo se susreli tijekom Vaših boravaka u Parizu, pa onda i u Puli, kada ste me pozvali da s Robertom Turcanom sudjelujem u radu znanstvenog skupa u povodu Vašeg otkrića Augusteuma u Naroni, te konačno i u Splitu, kada sam se mogao uvjeriti u opseg obnove Arheološ-kog muzeja pod Vašim vodstvom, te u značenje iskopavanja i publikacija koje ste potaknuli. Vi ste sad naš akademik, i time je zadovoljena pravda.

Napomenut ću samo koliko se divim Vašem djelovanju i koliko Vam zavidim na njemu, kao i na Vašoj radnoj sposobnosti i Vašem smislu zaorganizaciju; koliko cijenim Vašu otvorenost prema međunarodnoj znan-stvenoj suradnji, te osobito Vašu skrb da se u današnjem svijetu zadrži tra-dicija suradnje i francusko-hrvatskog prijateljstva, koji sežu u XIX. stolje-će, u vrijeme Jacques Zeillera i Frane Bulića; tu je suradnju nastavio Centar Alfred Merlin pod vodstvom Noëla Duvala, te onda i sadašnja francuska arheološka ekipa pod vodstvom Françoise Prévot.

Na kraju, dragi prijatelju, mi dijelimo i isti osjećaj prema antičkoj skul-pturi i istu ambiciju kako bismo je oživjeli proučavajući njezina membra disjecta, te kad je to moguće i spajajući njezine neprijeporne dijelove. Na-ravno, mislim na naronitansku Liviju iz Opuzena i na «Evansovu glavu» iz Oxforda... Bravo! I ako bih se mogao ovako izraziti, a da ne prođem kao dinosaur: Macte animo, generose puer, sic itur ad astra.“

akademik Jean Marcadé(Ibid., p. 33-34)

„Govoriti pred auditorijem, kojemu je teško dati prednost u kakvoći ili u brojnosti, predstavlja posebnu čast i užitak. Slavimo Vaš izbor u našu Akademiju, te time Vašu još veću povezanost s Francuskom, upravo u gra-du u kojem je živo sjećanje na maršala Marmonta.

Vi ste upravo gradu Splitu posvetili najveći dio svoga životnog puta. U arheološkim iskopavanjima osobito ste bili djelatni u Saloni i u Na-

15

roni. Obnovili ste Arheološki muzej koji je bio još 1820. utemeljenod Franje Prvoga. Objavili ste bezbrojne radove, kako one za znanstvenu javnost, tako i one namijenjene širokom krugu, sve u službi hrvatske kulture.

Rijetki su znanstvenici u svijetu, koji su bili toliko pozivani kao Vi, koji ste držali predavanja u: Londonu, Oxfordu, Cambridgeu, Newcaste-lu, Barceloni, Rimu, Macerati, Beču, Ljubljani, Sarajevu, Heidelbergu, New Yorku, Princetonu, Bostonu, na Harvardu, a ujedno ste sudjelovali na bezbrojnim znanstvenim skupovima.

S Francuskom ste bili u posebnim odnosima tako što ste uključili naše ekipe u istraživanja salonitanskih spomenika počam od 1983. Velika je Vaša djelatnost bila i u samom Parizu. Sve je to zajedno dovelo do toga da je, nakon Vašeg izbora za dopisnog člana, naša Akademija 7. ožujka 2003. odlučila da Vas uvrsti među svoje redovite međunarodne članove. Očekivani ulazak Hrvatske u Europu čini još korisnijim Vaš ulazak u našu Akademiju. Vi ste, dakle, Besmrtnik, i moje su zaključne riječi one Cice-rona (De Amicitia, 9, 32): verae amicitiae sempiternae sunt.“

akademik André Laronde(Ibid., p. 35-37)

Svi mi, koji smo u ovom Zborniku okupljeni, uvaženom jubilarcu kličemo: Ad multos felicissimosque annos! Quod Deus misericors det!

Fra Karlo Jurišić, O. F. M.,primus commoderator miscellaneorum »Kačić« (1967),

nonagesimum quartum annum agens

16

PRÉFACE

Si l’on devait dresser, au plan international, le palmarès des grands éru-dits actuels dont le résultat des recherches ont notablement contribué à ac-croître l’étendue de nos connaissances dans les riches domaines des sciences de l’Antiquité, notamment paléochrétienne, le nom du professeur Emilio Marin viendrait y fi gurer d’évidence, et avec un éclat tout particulier. Formé, selon la tradition classique la mieux établie, dans le sillage de Mgr Don Frane Bulić (1846-1934), qui fut en son temps correspondant étranger de l’Académie des Inscriptions et Belles-Lettres, S. Exc. M. l’Ambassadeur Emilio Marin excelle à la vérité avec un rare bonheur en une nébuleuse des disciplines qui généralement constituent, chacune de leur côté, un univers en lui-même – archéologie, histoire, épigraphie, philologie, histoire de l’art, muséologie, pour ne citer que les principales.

Savant complet, dont l’ampleur des vues procède de cette combinatoire lui permettant d’aborder les problématiques les plus diverses avec un élan singulier, le professeur Emilio Marin suscite également l’admiration en raison de ses dons innés: son ardeur à la tâche vraiment exceptionnelle, ses talents d’organisateur et son goût pour les entreprises diffi ciles, le courage exem-plaire qu’il a su manifester dans la conduite de certains projets menés lors des heures sombres de l’histoire récente de la Croatie, sa connaissance profonde des hommes et des choses, son aménité inlassable, enfi n, bien sûr, un esprit rayonnant dont j’ai pu mesurer en des circonstances variées à la fois la profon-deur et l’acribie. Autant dire que lorsqu’il y a tout juste un an, notre Ami Emi-lio Marin m’a proposé de contribuer au volume des Mélanges appelés à lui être offert par le texte d’une Préface, c’est avec une joie mêlé à un sentiment de sincère reconnaissance, que j’ai ressenti l’honneur qui se présentait à moi.

Une fois posées les qualités exceptionnelles du travailleur infatigable, sans doute convient-il, de nous remémorer brièvement les principales étapes

17

18

de la carrière, toute droite, de l’historien de la civilisation romaine et du spécialiste émérite de l’Antiquité tardive en Dalmatie.

Emilio Marin est né le 6 février 1951 à Split, une ville jadis édifi ée sur les ruines du palais de l’empereur Dioclétien, organisateur exceptionnel qui sut réformer, dans un contexte fort délicat, les institutions d’un Empire en mutation. En cette vénérable cité baignée par les fl ots céruléens de l’Adria-tique, un port de première ampleur qui fut longtemps placé dans le giron de la Sérénissime république de Venise, Emilio Marin a accompli des études classiques et subi l’infl uence d’un cadre géographique et culturel unique prédisposant, plus que d’autres, à apprécier la valeur de la notion d’échange, là où l’Occident se rapproche de l’Orient voisin. En 1969, fort de ce via-tique, il est entré à l’Université de Zagreb, où il est devenu docteur de IIIe cycle (1977), avant de soutenir avec succès un doctorat en histoire ancienne et archéologie (1990). Parallèlement, il a été conservateur puis conservateur en chef (1986) au musée archéologique de Split – un fi ef dont il est devenu le directeur en 1988 –, y accomplissant une oeuvre considérable de classe-ment ainsi que le réaménagement intégral des splendides collections que ce Musée recèle. Sous son autorité vigoureuse, cet établissement, rénové par ses soins, est devenu le centre d’un rayonnement nouveau des civilisations antiques en Croatie et en Europe.

Chercheur-docteur de IIIe cycle, puis directeur de recherche auprès du Centre national de la Recherche scientifi que de Croatie (1992) et Professeur d’archéologie romaine à l’Université de Split (1998), Emilio Marin a animé, soutenu par une foi prodigue, la conduite de fouilles qui ont attiré sur elles l’attention internationale tout en enrichissant notre connaissance de la Dal-matie antique, depuis les temps hellénistiques jusqu’aux débuts du Moyen Âge, et parfois même au-delà. En sa ville natale de Split, il a organisé nombre d’interventions de sauvetage dans le palais de Dioclétien. Sur le site de Sa-lone, pour l’étude duquel a été signée, en 2001, une convention avec l’École française de Rome, il a dirigé les fouilles de la basilique paléochrétienne de Manastirine, y poursuivant celles du quartier épiscopal et des monuments de Marusinac; de cette heureuse coopération scientifi que franco-croate, dont il a été l’artisan hors pair, a résulté une abondante moisson de résultats qui ont été versés au dossier complexe de la typologie des basiliques paléochré-tiennes. A Narona, où il a été le directeur de la fouille des centres cultuels et funéraires Sv. Vid et Erešove Bare, il a également mené une longue action dans le sanctuaire consacré à l’Empereur Auguste et à ses successeurs, dont les acquis ont contribué à renforcer notre compréhension du culte impérial. Pour s’en convaincre, qu’il suffi se de citer ici la découverte fameuse de la

19

statue de l’impératrice Livie qui a connu un fort retentissement au sein de la communauté des archéologues lorsqu’elle est survenue. A l’Académie des Inscriptions et Belles-Lettres, qu’il a toujours voulu tenir scrupuleusement informée de ses trouvailles, Emilio Marin a présenté en 1996 sa découverte de l’Augusteum, puis en juin 2003, il a évoqué "Livie à Narona".

Généreux, Emilio Marin n’a jamais hésité à faire connaître au public savant ses découvertes; ainsi a-t-il acquis une large audience internationale, en particulier en France. Chercheur associé au Centre Alfred Merlin du Centre National de la Recherche scientifi que depuis 1980, il a été présent en maintes occasions à l’Institut d’Histoire de l’Art de l’Université de Paris IV-Sorbonne, où il a été professeur invité en 1990-1991 et en 2002-2003; en 1984-1985, il a enseigné comme visiting fellow à All Souls, Oxford; nom-breuses sont les conférences qu’il a prononcées dans les Universités et les Musées d’Europe, où il a organisé des expositions.

Directeur de plusieurs collections fondamentales ainsi que du précieux Bulletin d’Archéologie et d’Histoire dalmates (1988-2005), le Professeur Emilio Marin est l’auteur de monographies de référence et de séries d’ou-vrages, comme celles sur Salone et sur Narona, mais aussi de très nom-breux articles, notes et communications publiés dans des revues croates et internationales; auteur à la plume assurée et à la production abondante, sa bibliographie ne compte pas moins de 500 titres! Aussi me bornerai-je à ne mentionner que quelques titres parmi les plus récents et tout d’abord, sa pu-blication des Actes du XIIIe Congrès international d’archéologie chrétienne (1998), dont il fut le brillant secrétaire général; cet événement, de portée mondiale, qui s’est tenu à Split en 1994, a fait date tout en renouant avec une tradition de coopération qui fut autrefois celle de Mgr Don Frane Bulić, organisateur en 1894 du Premier Congrès de ce type en ces mêmes lieux. Plus près de nous, il convient également de citer Il Cristianesimo in Istria fra Tarda Antichità e Alto Medievo. Novità e rifl essioni (2009), bilan magis-tral des connaissance sur une période charnière de l’histoire adriatique, ainsi que le 4e et dernier tome de la série Salona, si chère à son cœur, dont il avait entretenu notre Compagnie du projet dès décembre 2006 ("L’historique et le présent du Corpus épigraphique de Salone chrétienne"); ce corpus de 825 inscriptions chrétiennes s’échelonnant de 306 au début du VIIe siècle (presses de l’École française de Rome, 2010) vient couronner une entreprise éditoriale franco-croate, portée sur les fons baptismaux par son plus fervent maître d’œuvre, il y a un peu plus de vingt années.

Du portrait du savant brossé à trop larges traits, il résulte que le Pro-fesseur Emilio Marin offre le visage d’un savant authentique, admiré

20

tant en raison de la portée de ses travaux scientifi ques, qu’à cause de ses talents d’animateur chevronné de la recherche. On ne s’étonnera pas que, tout naturellement, nombre de sociétés savantes et académies à travers le monde aient voulu l’associer à leurs travaux. Membre de la Pontifi cia Accademia Romana di Archeologia (Vatican), Emilio Marin siège également à la Real Academia de Buenas Letras de Barcelone, au Deutsches Archäologisches Institut de Berlin et au Comité scientifi que de l’Institut Català d’Arquelogia Clàssica de Tarragone. Membre de la Société nationale des Antiquaires de France, de la Société française d’Ar-chéologie classique et de l’Association pour l’Antiquité tardive à Paris, il a été nommé correspondant de l’Académie des Inscriptions et Belles-Lettres en juin 1998, avant d’être élu associé étranger le 7 mars 2003. A ces marques de consécration, il convient d’ajouter plusieurs distinctions prestigieuses: lauréat des prix de l’Université de Zagreb et de la Ville de Split, docteur Honoris causa de l’Université Paris XII-Val de Marne, Emilio Marin a également été nommé dans l’ordre croate pour le mérite à la Culture "Marcus Marulus". Grand-Croix de l’Ordre de Pie IX (Saint-Siège), Commandeur de l’Ordre de l’Étoile de la Solidarité italienne et Grand-Croix de l’Ordre Pro Merito Melitensi de l’Ordre de Malte, il avait été élevé quelques années auparavant au grade d’Offi cier de l’Ordre des Arts et lettres par la République française.

Avec cet élégant et épais volume de Mélanges, une nouvelle pierre vient désormais embellir cet édifi ce glorieux en concrétisant par l’écrit tant de marques d’admiration. Quel plus éloquent manifeste en l’honneur du savant et de son œuvre magistrale que ce présent volume réunissant soixante-dix contributeurs, des croates certes, amis et disciples du Maître respecté, mais aussi de très nombreux savants étrangers, représentant dix-sept nations, au nombre desquelles l’Italie, le Vatican et la France occupent une place privi-légiée. Édités par la maison Zbornik Kačić de Split, réputée en Croatie pour collaborer depuis plusieurs décennies au rapprochement entre chercheurs à travers le monde dans les domaines de la culture et l’éducation, ce recueil, placé sous ces auspices iréniques, illustre pleinement l’esprit de coopération manifesté avec une constance admirable par notre cher Emilio Marin et qu’il a suscité continûment autour de sa personne.

Comment clore notre évocation de ses mérites prolixes, sans mentionner la brillante carrière diplomatique qu’exerce actuellement Emilio Marin et par laquelle s’exprime, selon un mode collatéral, les talents de l’organisateur et de l’érudit. Ambassadeur extraordinaire et plénipotentiaire de la Répu-blique de Croatie près le Saint-Siège depuis 2004, il a été également nommé

21

en 2005 près l’Ordre de Malte. A la vérité tout prédisposait Emilio Marin – ses aptitudes naturelles au consensus certes, son engagement en faveur des relations internationales ou bien sa méthode de travail elle-même – à revêtir l’habit du diplomate, qui plus est en un univers pour lui quelque peu fami-lier, celui de la curie et des palais romains. Au Vatican, le pontife suprême ne se trouve-t-il pas être au demeurant son confrère de l’Institut? Dans un récit émouvant publié en 2008, aux presses du Vatican, sous le titre: Ho conosciuto due papi – Racconto di un emozione e di un ragionamento sulle orme di Giovanni Paolo II e di Benedetto XVI (rééd. croate, Zagreb, 2009, et polonaise, Cracovie, 2011), Emilio Marin évoque certains aspects d’une relation privilégiée entretenue avec le pape Benoît XVI, mais aussi avec son prédécesseur Jean-Paul II. Pouvons-nous former le vœu qu’un second volume d’hommages vienne un jour prochain porter témoignage de l’estime générale qu’il a recueilli en oeuvrant au service de son pays et dans un esprit résolument européen?

Paris, le 6 février 2011Jean Leclant,

Secrétaire perpétuel de l’Académie des Inscriptions et Belles-Lettres

22

Papa Siksto V., nepoznat autor,Istituto Nazionale per la Grafica, Roma

PISMO DOSTOJANSTVENOMU MUŽUI CIJENJENOM PRIJATELJU

EMILIJU MARINU OD NERETVE,NEKADA ZVANE NARONOM

AVE MARINE,ljubitelju cesarica i drugaru cezara, sretniče življenja u nekoj čudesnoj ne-

beskoj Arkadiji. Otkrio mi je to onaj moj imenjak André, cijenjeni ravnatelj École française u Rimu profesor Vauchez, oduševljen otkrićem: "Croazia è diventata un paradiso per l’archeologia!" Da, Hrvatska je doista raj arheologije, a u tom nebeskom raju Vi ste, sretniče, doista uživali čudotvornu mànu prekapajući po kamenjarima i barama, po ruševinama i grobovima, tražeći maljušne geme s re-ljefom prelijepih cesarica, monumentalne statue cezara julijevsko-klaudijevske dinastije, temelje ranokršćanskih crkava, nadgrobne i votivne stele, a najviše one dramatične, ili ponosne, ili ljubljene epitafe, poruke i povijesne zapise uklesane u dalmatinski kamen. Znam da svoju sretnost imate zahvaliti onom grješnom i nedostojnom svećeniku, don Frani Buliću, što čuvajući časne pragove svetih salonitanskih mučenika počiva u grobu napisavši taj skromni epitaf. Sigurno Vas je zarazio silnim entuzijazmom kojim je otkrivao ranokršćanske mučenike i hrvatske kraljeve, silnom energijom kojom je sabirao i dokumentirao artefakte veličanstvene kršćanske Salone. Je li istina – kako sam čuo u Rimu – da je, pos-lije Rima, Salona najznačajniji grad po bogatstvu arheoloških spomenika ranoga kršćanstva. Lijepo je to čuti, kao što je lijepo vidjeti u Rimu desetoricu salonitan-skih mučenika, naslikanih mozaikom u kapeli Svetoga Venancija uz krstionicu Sv. Ivana Lateranskoga. Sagradio je tu kapelu papa Ivan IV. (640.- 642.), a za njega bi onovremeno zapisano da je Johannes, natione Dalmata, ex patre Venantio, to jest da je papa Ivan, sin Venancija, po narodnosti Dalmatinac. Iskreno govoreći, jako sam ponosan da je tamo u VII. stoljeću jedan Dalmatinac bio papa. A još sam sretniji da je i u XVI. stoljeću još jedan Dalmatinac bio papa. Riječ je o papi Sikstu V. Po onoj narodnoj mudrosti da krv nije voda, nekako sam se sprijateljio s tim našijencima pa sam svojevremeno i napisao ljubazno pismo našem Papi, Presvijetlom Ocu, Sikstu. Pismo je poduže, ali bih rado, dragi prijatelju, da, ako nađete vremena, pročitate ovo pismo.

23

AGIMUS TIBI GRATIAS, SIXTE PATER!

Bio sam neki dan u Urbinu – u tom najuljuđenijem europskom gradu kvatročenta – i baš sam razmišljao o Vama, Sveti Oče. Bio sam pomalo ponosan, da su nam noge iste ulice gazile, oči iste palače gledale, duše u istim slikama uživale, a um iste spoznaje dokučivao. Mora da su ti Vaši ur-binski đački dani bili ispunjeni ushitom koji je nekada i mene obuzimao na tom izvorištu novovjekovne slike grada, što ju je stvorio … onaj umjetnik iz Dalmacije, koji od lijepoga urbinskog brijega načini utočište muza…, kako reče senzibilni pjesnik nadčovjeka i patetični riječki pustolov Gabri-ele D’Annunzio. Znam da je u Vaše doba svih devet Mnemosinijih kćeri već odlepršalo, ali njihovo urbinsko utočište ostalo je nadahnućem poezije Grada: Vojvodska palača u Urbinu (i njena inačica u Gubbiu) prvijenac je i prototip svih budućih monumentalnih palača, njeno dvorišno pročelje ma-trica je renesansnog oblikovanja gradskih fasada, njena urbanistička forma pretvara srednjovjekovnu urbinsku strukturu u proročku urbanu viziju, a ur-binske slike idealnoga renesansnog grada (rasute danas od Urbina do Berli-na i Baltimora) prve su naslikane predodžbe budućega gradskog ambijenta.

Stasao je tako novi stil stvarajući novu sliku grada, a taj stil - stile nuo-vo - zovete ga, zar ne? – zapravo je izvorno ime onoga što danas nazivamo renesansa. Znam da ste Presvijetli doktor znanosti klasičnih umjetnosti i znam da Vam je sve ovo i bez moga tumačenja bilo briljantno jasno, ali pi-šem Vam ipak samo zato da bih potkrijepio Vaša saznanja recentnim mišlje-njima: evo tako, na primjer, onaj vrijedni austrijski kunsthistoričar Heinrich Geymüller, pišući o povijesti arhitektonskih stilova za to stilsko čudo u Urbinu kaže: Čini mi se da bi se ovaj stil morao zvati urbinskim ili lucijan-skim, jer niti poznajem sjajnijeg majstora od Lucijana, niti ranijih građevi-na, koje su veličanstvenije od palača u Urbinu i Gubbiu, gdje su ovi oblici, koliko znam, prvi puta izvedeni. Možda je istu misao još pregnantnije izra-zio onaj iredentistički Vrličanin, koji je pišući o dalmatinskoj umjetnosti dokazivao njenu pripadnost Italiji, ali je i formulirao i fl agrantnu istinu na kojoj sam ja njemu dovijeka zahvalan: Trebamo se prisjetiti da već od 1455. oba Vranjanina šire dalmatinsku renesansu u Napulju, Urbinu i na Siciliji. Iskreno govoreći, ja isto to mislim, ali se još nikada nisam usudio napisati da je dalmatinska renesansa tako bitno utjecala na razvoj italske renesanse – i zato sam tako zahvalan onorevole signoru Alessandru Dudanu.

Pitam se, Presvijetli Oče, jeste li Vi u tim đačkim danima znali da oba ta Vranjanina – Frano i Lucijan – potječu iz grada hrvatskih kraljeva darova-nog papi: iz Vrane na Vranskom jezeru pokraj Zadra? Nazivaju ih danas u svijetu Francesco i Luciano Laurana i kao guja skrivaju noge da su se ono-

24

vremeno oni koristili imenom Schiavone, označavajući tako da nisu samo Dalmatinci već da su i Hrvati. Mogu li ja onda parafrazirati Dudana i reći da oba Vranjanina šire hrvatsku renesansu u Napulju, Urbinu i na Siciliji? Naravno da ne mogu, jer bi svijet poludio. No, šalu na stranu, i vratimo se Vašim urbinskim danima. Lucijan se nazivao i de Jadra i da Zara, u doku-mentima urbinskog dvora nazivaju ga Schiavone, pa je nevjerojatno da bi to dalmatinsko porijeklo ideatora urbinskog stila moglo izbjeći Vašoj pažnji.

Znam za tragediju Vašega oca i stvarno je razumijem jer sam je iz nekih potpuno atavističkih, meni neshvatljivih, razloga iskusio na vlastitoj grbači: spustili su se neki čudni ljudi-neljudi iz Crnih planina i počeli paliti, rušiti i pljačkati dalmatinske gradove svirepo ponavljajući Herodešovo po Konav-lima i Boki od Kotora, pred kojima se Vaš otac kao dijete sklonio u kotorski franjevački samostan, a iz njega odveo ga je talijanski propovjednik Mar-chiani u Anconu, gdje je već papa slavne uspomene Inocent VIII. sklanjao dalmatinske izbjeglice. Znam koliko se tamo potucao od nemila do nedra-ga, poznato mi je da nikada nije naučio talijanski govoriti, i vjerujem da Vas je kao svaki otac držao na krilu kad su šanule Vaše rujne usne reci tato što je domovina, da je pogladio svoje zlato i ispričao mu priču o čarobnom svijetu iz bajke na dalmatinskoj strani mora, gdje podno kristalno snježnih visova stoluje Gospa od Milosti sred azurnoga biserja srebrnopjenih valića.

Razumijem Vašu skrovitost, Presvijetli Oče, razumijem da se kao Prvi biskup katolika europskih zemalja i kao poglavar jedne od talijanskih drža-va niste mogli hvaliti svojim hrvatskim porijeklom, ali i upoznat sam koli-ko ste dobra načinili za hrvatski narod osnivanjem Kaptola Svetog Jeroni-ma u Rimu, kao jedinoga nacionalnog Kaptola u dvomilenijskoj povijesti Crkve, pa iz toga čina mogu prosuditi neizrečene osjećaje Vaše plemenite duše i hrabroga srca. Zar iz tih plemenitih osjećaja za domovinom Vašega oca, za Dalmacijom, proizlazi simpatija prema izbjeglici iste sudbine: ti crni ljudi-neljudi, onda i danas, spustili su se i na Vransko jezero, pa je i Lucijan vjerojatni supatnik Vašega štovanog oca.

Sigurno se pitate, Preblagi, zašto toliki uvod i kamo su me to sve po-vele moje urbinske asocijacije, potaknute valjda i onom vodom života, zvanom Grappa con tartufo s plemenitim šumskim plodovima iz doline Metaura. Evo, bit ću odmah jasniji. Poticaj mi je zapravo dao onaj bene-diktinski opat Angelo Grillo što je napisao kratko vrijeme nakon Vašeg odlaska u la miglior vita (kako bi to rekao onaj materadski elegičar Fulvio Tomizza). Dakle, napisao je taj opat: Ja sam u Rimu, a ipak ne nalazim Rima; tolike su novine među zgradama, ulicama i trgovima, fontanama, akveduktima, obeliscima i drugim divnim čudesima, kojima je Siksto, po-koj mu u duši, uljepšao ovu ishlapjelu staricu, da u njoj više ne prepozna-

25

jem niti ponovno nalazim, tako reći, ni traga onome starom Rimu koji sam napustio prije deset godina.

Deset godina ranije bio je anđeoski opat u polurazrušenom srednjovjekov-nom Rimu, nakon samo pet godina Vašega spomena vrijednog pontifi kata, iz svog pepela poput Feniksa uskrsnuo je i novi Rim, kaže opat Angelo. A ja bih dodao da je u tih pet godina Rim iz ruševina antičke metropole i skučenosti zapuštenoga srednjovjekovnog gradića izrastao u najutjecajniju matricu novo-vjekovnog urbaniteta. Evo, sada sam odmah jasniji: stvarno bih želio znati ko-liko je za školovanja u Urbinu ona Sretna Kruškica (alias Felice Peretti, alias Siksto V.) shvatila Lucijanovu genijalnu priču o Gradu i stilu, koliko je ta priča utjecala na Vaše rimske vizije, a koliko je u svemu tome bila presudna ona iskričava istina iz one stare tugaljive basso profondo melodije In vino dalmato.

Počnimo, dakle, iz početka. Ne znam jeste li, Sveti Oče, bili zahvalni papi Grguru XIII., ali njegov redni broj 13 čini se da je bio nesretniji Vama nego njemu. Zašto Vas je zapravo izgnao iz javnog života u svih 13-14 go-dina njegova pontifi kata? A, zahvaliti mu sigurno trebate i za blaženi mir među rimskim vinogradarima, gdje su se obnovile uspomene i na seljačko podrijetlo, na rad u očevu vinogradu uz obalu Jadrana, i na mladenaštvo u Montaltu. Ta kupnja omanjeg vinograda bio je skroman, ali dalekovidan potez, jer se daljnjim dokupovinama stvorio najveći posjed u napuštenim istočnim dijelovima Rima. Sigurno će Vas interesirati podatak da je to Vaše imanje bilo veće od današnje Vatikanske države. Kažu da ste sami sadi-li one prekrasne aleje čempresa, od kojih su još poneki stajali u zapučku Stazione Termini, a ostale je uništila naša poletna i porazna urbanizacija. Ne znam samo jeste li naziv imanju – Villa Montalto – dali zbog dječačkih uspomena ili zbog toga što se stvarno nalazio na visokom brijegu Eskvilinu, odakle su se mogli sagledati bijedni ostaci ostataka Roma aeterna sabiti u magluštinama okuke Tibera. Sigurno je bilo divno iz te najviše točke unutar rimskih zidina sjediti na klupi i maštati o tome kako zapanjiti opata Angela. Maštati, ali i igrati se one divne igre dostupne samo božanstvima: stvaranje grada. Presvijetli, imali ste sreću da se utjelovljenje te igre (koje se i ja rado igram) sačuvalo na izvornom Faldinu crtežu iz kojega su uočljive sve bitne ideje rimske feniks-ptice: prostorna organizacija aleja s kontroliranim vizurama preliminarna je organizacija buduće ulične strukture Rima, arhi-tektonsko oblikovanje palača i portala istraživanje je stila i obrasca brojnih budućih gradnji, snažno naglašavanje križanja putova zametak je čudesnog podizanja obeliska po rimskim trgovima, brojne fontane navještaju grad-nju akvadukata i karakterističnih rimskih fontana, prostiranje osnovnih osi prema ključnim monumentima i akcentima najavljuje baroknu urbanu for-mulu. Baš ste, Sveti Oče, imali sreću. Zamislite da Vas onaj Trinajsti nije

26

osamio i prepustio meditacijama, zar biste mogli sve te navrle ideje spo-znati, iskušati i onda u ciglih pet godina proširiti na cijeloj površini Rima?

Skoro sam zaboravio na onoga mladog štukatera s Luganskog jezera što se tako teško snalazio u Rimu. Bila je to vidovita zamisao angažirati Domenica Fontanu kao neiskusnog umjetnika, otkriti i usmjeriti njegov talent prema Vašim predispozicijama kao doktora klasičnih umjetnosti, s njime sagraditi Villu Montalto, a po njenoj morfologiji i čitav novi Rim. Prekrasno je i to da ste Fontani pridružili virtuoznoga grafi čara Sibenicien-sisa Dalmatinusa. Toga Šibenčana danas rado nazivamo Natale Bonifacio, a budući da je u Rimu bio član i dužnosnik Hrvatskog zavoda sv. Jeronima, Vi ste ga kao kardinal pokrovitelj Zavoda sigurno dobro poznavali i procije-nili njegovo europski cijenjeno umijeće. Preciznim crtežom ovjekovječio je egzaktan izgled pročelja i tlocrt Ville Montalto, a Vas će sigurno veseliti da znate kako ste se tim nacrtom, zajedno s Fontanom i Bonifaciom, iskazali kao preteče do danas važeće sistematizacije arhitektonskih nacrta. Bonafa-cijev nacrt otrgnuo je iz zaborava njezin izgled, te stoga znamo izgled Vaše palače sa stjenovitom arkadom u prizemlju i pročeljem gornjih etaža razdi-jeljeno stupovima i vijencima na polja s umetnutim prozorima. A sada ono najavljeno pitanje: ta arhitektonska sistematizacija pročelja prvi je put bila oblikovana na pročeljima desnih palača urbinske slike Lucijana Vranjanina, što se danas nalaze u galerijama Urbina i Baltimora, pa se ja pitam jeste li se možda u svojim mladenačkim danima zagledali u te slike i poželili da jed-nom ostvarite nesputane vizije svoga zemljaka? Bilo bi lijepo da je to istina i velika je arhitektonska sreća, ako se tako nešto dogodi.

Illustrissime domine, kada ste već bili onako nagle ćudi i štrambani (to ne kažem ja već onaj pjesnik pijanaca, prostaka i rimskog puka Guiseppe Belli) mora da Vas je izazvala izjava onoga francuskog zanovijetala i sumnjala Mon-taigna, kada je napisao da je u Rimu najljepša Vigna di Napoli, odnosno pala-ča i vinograd na susjednom rimskom brežuljku zvanom Kvirinal. Razumijem da tom izazovu niste mogli odoljeti i da ste morali kupiti i taj vinograd i tu palaču. Nauživali ste se već divnoga rimskog zraka na osunčanim brežuljcima i stvarno nije bilo u redu da kao papa provodite svoje dane u tmurnim i sku-čenim vatikanskim odajama. Trebalo je oformiti ljetnu papinsku rezidenciju, a ako je nešto najljepše, onda je sigurno i najdostojnije Petrova nasljednika.

Montaigne je malo pretjerao, jer je vidio samo dva skromna paviljona, koja su bila omiljena i prijašnjim papama, time i fi lozofu, a tek je Vaš omi-ljeni prethodnik s brojem 13 spojio te paviljone u omanju palaču. Ona Vaša gesta, da ste odmah nakon izbora zamijenili Grgurov zmaj na tornju palače s Vašim znakom u obliku triju brežuljaka sa zvijezdom, bila je više nego simbolična: Fontana je uskoro nahrupio s mnoštvom radnika i u furioznom

27

tempu na tu zmajevsku palaču dogradio dva bočna krila, novi trakt nasuprot prvotnoj palači, a na tu središnju jezgru s velikim dvorištem naslonio je bočna krila, na jednu i drugu stranu. Sveti Oče, pa to je već viđeno na Vojvodskoj pa-lači u Urbinu. I ona se sastoji od traktova što okružuju dvorište, a bočna krila šire se na jednu i drugu stranu stvarajući ravninu gradske ulice i formirajući gradski trg. Ona freska, koju ste naručili za Lateransku palaču, simbolički, ali precizno, ilustrira tu ideju, da gradnjom palače zapravo gradite grad. To je za-vršno građenje ulice, koja vodi od Michelangelovih gradskih vrata do novoga i danas znakovitoga gradskog trga, što ga čuvaju snažni Ledini dvojčeki.

Stvorili ste tako, Presvijetli, jedan od najljepših urbanih ansambla i arhi-tektonskih ambijenta Rima, koji je mnogim papama osiguravao ugodan život i lagodan rad sve dok potomci onoga Bjelorukog Humberta iz Savoje (koji su htjeli biti i hrvatski kraljevi), nisu postali kraljevi Italije i postupili kako se do-likuje kralju: drpili su Kvirinalsku palaču za svoju rezidenciju. No, svaka sila za vremena, pa kada je predsjednik svrgnuo kralja, Vaša palača, Sveti Oče, postala i ostala je službena rezidencija Predsjednika Republike Italije. Tako je Vašom ambicijom stvaranja najljepše Vigne u Rimu doista stvoren i danas najljepši ambijent Rima, čija je emisiona snaga bila prisutna u cijeloj Europi.

Bilo je to lijepo imati svoju vikendicu Montalto (gdje ste se čak i nakon bijeloga vatikanskog dima mogli povući na skromni ručak sa svojom sta-rom služinčadi), a i ljetnu rezidenciju na osunčanom Kvirinalu, ali se ipak morao riješiti i dodatni problem: kuda zimi? Papine odaje, u stoljećima dograđivanom konglomeratu zbitih vatikanskih palača, vjerujem da nisu mogle zadovoljiti seljačkog sina željna sunca i prostrana horizonta. I na opći užas Vašeg rizničara signora Cecchija, slijedilo je ono što je jedino bilo logično: pozvati Fontanu i narediti mu da u najkraćem mogućem roku učini sve kako bi se izgradila nova zimska papinska rezidencija otvorena jugu i vidiku na prostranstvo budućega trga pred bazilikom Prvoga Apo-stola. Istina da je poslije Bernini, onom monumentalnom kolonadom, sta-vio Vašu palaču u drugi plan, ali je time stvorio i prekrasan amfi teatar za okupljanje brojnih hodočasnika, kojima sada pape s prozora Vaše palače upućuju riječi vjere, ufanja i nade, te udjeljuju svoj apostolski blagoslov. Po taj blagoslov dolazili su Hrvati još iz Danteova doba čudeći se Veroni-kinu rupcu, dolazili su i sada tražeći zaštitu od četiri krstaška jahača apoka-lipse, a kod toga je žalosno, Sveti Oče, koliko ih malo zna da taj blagoslov primaju iz prozora kuće, koju ju je sagradio sin bokakotorskog prognanika.

Najavio sam Vam, Preblagi, pitanje i o onom vranskom izbjeglici. Kako to da Vi, koji ste svagdje ostavljali svoj izraziti osobni pečat, na-jednom imitirate predšasnike? Vaša Vatikanska palača opet je građena u obliku kvadra s četiri podjednaka trakta oko središnjeg dvorišta, a pro-

28

čelje trakta što gleda u pokrajnje dvorište zvano San Damaso zasebno je oblikovano i to kao replika druga dva pročelja toga dvorišta. A ta prvotna pročelja oblikovana su prema projektu dvaju Urbinaca, koji su stasali uz gradnju urbinske Vojvodske palače i uz urbinske slike idealnoga grada.Riječ je, dakako, o korifejima renesansne arhitekture, o Bramanteu izUrbina i Raffaellu iz Urbina, pa se ja nikako ne mogu oteti dojmu, da je to prvotno pročelje San Damasa komponirano od prizemlja i prve dvije etaže desne palače, te zadnje etaže lijeve palače na urbinskoj slici idealnoga gra-da. Je li to negdje skriveno u duši opet proradila ona urbinska veza?

Znam da je proradila i ona iskonska veza, koja povezuje papu i rimskog biskupa, budući da je Prvi svećenik morao biti rimski biskup sa stolnicom u Lateranu. To imanje ugledne rimske porodice Laterani i bazilika iz 4. stoljeća s neurednim kompleksom vjekovima dograđivanih zgrada, bili su papinska rezidencija sve do onoga problematičnog preseljenja u Avignon. Nakon povratka u Rim, Lateran je bio toliko spaljen i urušen, da su pape radije stolovali u perspektivnom Vatikanu, ali su Lateran zadržali kao sije-lo rimske biskupije. Razumijem, Presvijetli, da Vi, kao lateranski biskup, niste mogli dopustiti tu nedoličnost, budući da su gotovo svi europski bi-skupi imali dostojnije dvore i stoga ste morali, odmah nakon izbora, naru-čiti gradnju nove Lateranske palače, uz obrazloženje, kako je nedostojno da biskup nema nikakva prikladna prebivališta kraj svoje katedrale, kako je zapisao Domenico Fontana, uz svoje planove Lateranske palače.

Piše dalje Fontana da ste uz Lateransku baziliku, kao pravu katedralu rim-skog biskupa, odlučili sagraditi novu palaču i novu lođu za blagoslove, ne samo zato da bi se tu stvorio udoban boravak papa, već da bi se i ukrasilo to područje. Fontana nije propustio, poput svakog arhitekta, da i sam sebe po-hvali rekavši da je sagradio najveću palaču u Rimu, a onaj pedantni povjesni-čar papinstva Ludwig von Pastor za tu Vašu palaču napisao je da sa svoje tri etaže imponira grandioznim masama tako da joj visina odgovara novim še-sterokatnim građevinama koje su nikle u njezinoj blizini. I kaže dalje da njene proporcije, kraljevski mir pročelja i sigurnost rasporeda prozora odmah po-kazuje da se nalazimo u Rimu Bramantea i Peruzzija, a za njeno dvorište piše da je oblikovano prema dvorištu palače Farnese arhitekta Antonija Sagnalla. Rim je to Bramantea, kao urbinskoga disciplusa, i Peruzzija, kao Bramante-ova učenika, kao i Sagnalla kao štićenika i suradnika Raffaella iz Urbina, pa stoga nije čudno da su sistematizacije pročelja Lateranske palače i pridodane lođe već viđene na urbinskim slikama i na pročeljima urbinske palače.

Sigurno je bilo interesantno gledati to užurbano gradilište, diviti se na-kon četiri godine dovršenoj građevini i slušati ushite kardinala kada ste promijenili namjenu i ustupili Lateransku palaču kardinalima i vrhovnom

29

papinskom sudu Svetoj rimskoj Roti, koja je nedugo zatim svojom pre-sudom utvrdila i danas željene granice Ilirika, to jest kraljevine Hrvatske. Time je kompletirana papinska kurija. Građenjem ljetne rezidencije na Kvirinalu, zimske rezidencije u Vatikanu i kardinalske rezidencije u Late-ranu omogućili ste, Sveti Oče, dostojno i dostojanstveno djelovanje posla-ničke misije i državničke mudrosti Svete Stolice sve do današnjega doba.

Ta briga za tjelesni život čovjeka (pa bio on kardinal ili papa) bila bi nedostojna namjesnika onoga Ribara iz Galileje, što je lovljenje riba zamije-nio iskupljenjem duša. Sigurno ne znate, Presvijetli, da je naš dragi pjesnik Dobriša, u plemenitom očaju napisao, da duše imadu tek lopte nogometa pa ih zato i biju nogom, ali taj protest je zapravo veličanje nematerijalnog bitka duše i težnje prema božanskoj besmrtnosti. Upravo za takovu dušu trebalo je načiniti nešto veličanstveno – toliko veličanstveno da teži prema besmrtno-sti. Izazov je bio pod prozorom: bile su to nedovršene zidine oko groba Gali-lejskog Ribara i ogromna rupa u svodu umjesto kupole što ju je još Bramante zamislio, a Michelangelo započeo realizirati, kao najmoćniju građevinu urbi et orbi, koja bi svojom pojavnošću postala znakom Grada i simbolom snage duha. Govorkalo se tada u Rimu, zar ne, da za gradnju kupole nema novaca i da je nemoguće tu kupolu izgraditi u vrijeme jednog pontifi kata, tračalo se da ta zamisao kupole od 42 metra promjera prelazi ljudske mogućnosti. Vje-rujem da su to bili dostatni razlozi da podignete kupolu!

Uz pomoć Fontane i uz vođenje iskusnog Giacoma della Porta, dogo-dio se mirakul. Niti dvije godine nakon započinjanja nadsvođenja, Vi ste, Preblagi, nakon mise zahvalnice, ugradili posljednji kamen u kupolu, pa je iz Rima krenuo glas: na svoju vječnu slavu i na sramotu svojih pretšasnika naš sveti otac papa Siksto V. dovršio je nadsvođenje kupole Svetog Petra. Veličanstveni je to spomenik pobjede ljudskog duha nad gravitacijom ma-terije i one duše što nije u nogometnoj lopti, one besmrtne duše po kojoj naš život ima svoj smisao. Da ne bi mislili, Presvijetli, kako Vam neodmje-reno laskam, radije bih prepustio riječ neprijepornom autoritetu, već spo-menutom, plemenitom Pastoru: Slobodna i lagana poput kakva nebeskoga tijela, ta se divovska kupola uzdiže u svečanoj veličanstvenosti gospoda-rice svijeta u plavetnilo južnog neba. Riječi ne mogu opisati plemenitost, sklad i silovit uzlet toga djela, možda najsmionije građevine svih vremena.

U zanosu toga opisa, možda je ostalo zaboravljeno, da se na izvorištu te najsmionije građevine svih vremena nalazi ime Bramantea, onoga Bramantea koji je novovjekovni kružni hram vidio na urbinskoj slici idealnoga grada i zatim ga u kongenijalnoj inačici načinio u Montoriju, nedaleko Vatikana. Istražujući tako kupolastu arhitekturu i tražeći njeno savršenstvo, usposta-vio je temeljne parametre i inicirao je Michelangelov projekt, koji je hvale-

30

vrijednom samozatajenošću ostvario Giacomo della Porta. Izgradili ste onda, Presvijetli, tu kupolu tražeći vječnost one Petrisove Unomnije, ali Vas moram pomalo razočarati. Da nije bilo još jednog našijenca, kupola bi se urušila. Za-hvaljujući onom vizionaru, za čija shvaćanja je Werner Heisenberg rekao da su bliska njegovu nazoru današnjeg poimanja svijeta, zahvaljujući upravo ma-tematičkom proračunu čeličnih prstena, koje je taj vizionar formulirao i kojim je potom spašena kupola, ona i danas stoji na ponos Vaše smjelosti. Riječ je, dakako, o Ruđeru Boškoviću, rođenom nedaleko kuće Vašega štovanog oca.

Varate se, Sveti Oče, ako mislite da sam u ovom prisjećanju Vaših do-brobiti zanemario meni najdraži poklon domovini naših predaka, crkvu Svetog Jeronima na obali Tibera. Crkvu pustinjaka Sofronija Euzebija, na-zvanog Jeronimom, koji je nesretan sramotnim životom svoga rodnog kra-ja očajnički zapomagao: "Oprosti mi, Gospodine, što sam Dalmatinac!" Naravno da ste i Vi odmah prepoznali etničku istoznačnicu termina Dalma-tinac/Ilir, pa ste imali plemenitu namjeru da uzmete papinsko ime Ilirico I. Znam, Presvijetli, da su i Vašega blagopokojnog oca nazivali Ilirom, pa ste valjda i zbog toga cijenili njegova zemljaka, rođenog oko 340. u Stridonu, negdje među dalmatinskim brdima od Istre do Boke od Kotora. Znam da ste se hvalili u pismu graditelju bolonjske crkve Svetoga Petronija da je crkva Sv. Jeronima Ilirskoga gotovo prije dovršena nego što je započeta. Nije ta građevina monumentalna poput onih kultnih sedam rimskih bazi-lika, ali Vam mogu reći da su je Rimljani vrlo cijenili kao dominantu ta-dašnje rimske luke, zvane Ripetta, gdje je svojim skladnim ranobaroknim pročeljem bila akcent prekrasne skalinade lučkog ambijenta. No, moram Vas, Preblagi, ražalostiti. Nevjerni Tiber plavio je Vašu crkvu i dobar dio rimskog priobalja, pa su uzdigli obalu, srušili skalinadu i po njoj oblikovali ono prekrasno stubište uz Piazzu di Spagna. Ali ni to nije sve. Neki blenta-vi američki arhitekt smatrao je, da od zaštitnog pokrova obližnje prekrasne Are Pacis cara Augusta treba sebi napraviti životni spomenik, pa je prepo-tentno uzurpirao i trg ispred Vaše crkve. Znam da su prosvijećeni Rimljani protestirali protiv toga projekta, ali sam čuo kako se govori da je ipak unu-trašnja arhitektura Vaše tako lijepo oslikane crkva najhumanija u cijelom Rimu. Dozvolite mi, Preblagi Oče, slobodu iznijeti razumijevanje Vaše ideje sazdanja Jeronimske crkve. Sagradili ste palače za svoju obitelj, za kardinale, za rimskog biskupa, za pape i kraljeve, sagradili ste akvadukte i fontane za građane Rima, stanove, bolnice, radionice i ubožnice za rimski puk, osmislili ste i djelomično ostvarili urbanu sistematizaciju grada za ho-dočasnike, obnovili ste 120 crkava u Rimu i italskim pokrajinama, ali ste sagradili samo jednu crkvu za svoju dušu: Ilirsku crkvu Svetoga Jeronima. Znajte, mi je danas ponosno nazivamo: Hrvatska crkva Svetoga Jeronima.

31

Evo, toliko, Sveti Oče, o mojim maštanjima na brdu gdje su muze našle svoje utočište i gdje je Lucijan Vranjanin u predodžbi veseloga i vedrog ži-vota, napisao najsvježiju, najrječitiju i najiskreniju poemu novoga proljeća talijanske arhitekture, kako to napisa Colasanti u monografi ji talijanskih ar-hitekata od XV. do XVIII. stoljeća. Na tragu te poeme, u nekoj čudnoj i ču-desnoj urbinskoj vezi, našli smo se Lucijan Vranjanin, kao tvorac urbinsko-ga ili lucijanskog stila u arhitekturi, Vi, Presvijetli, kao njegov zagovornik i graditelj ključnih rimskih građevina, čija je emisiona snaga bitno utjecala na oblikovanje ekumene, i ja, kao Anrew Walker po ustalasalim urbinskim brežuljcima što se smiruju u pučini Jadrana, onoga Jadrana što spaja dvije obale s nekim zagubljenim Arijadninim nitima. Valja ih potražiti.

Zahvaljujem Vam, Sveti Oče Siksto V., na velikoj radosti što ste mi upriličili Vašim divotnim rimskim građevinama. Obećajem da ću Vam još pisati. Čekajući Vaš apostolski blagoslov smjerno Vas pozdravlja

Vaš discipulus Andrija

32

Oliveri, Rimska luka Ripetta s crkvom svetog Jeronima

Ispričavam se, gospodine Marine od Neretve, što se oduljilo ovo pismo, ali toliko sam toga imao reći našem predragocjenom Papi, da sam o njegovu djelu morao napisati cijelu knjigu: "Arhitektonika pape Siksta V. - The Architectonics of Pope Sixtus V." Priuštili ste mi životnu radost Vašim trudom da predstavi-mo tu knjigu rimskim umnicima i vatikanskim dostojanstvenicima. A posebno sam Vam zahvalan na zajedničkoj audijenciji sa Svetim Ocem Benediktom XVI. i ostvarenoj želji da knjigu darujem Papi i od njega primim onaj apostolski blago-slov koji sam davno prije zamolio od pape Siksta V. Prisjednik Državnoga tajniš-

33

tva Vatikana, mons. Peter Brian Wells, pismom mi je uveličao taj događaj i kaže za knjigu: "To vrijedno izdanje, čiji ste autor, na zanimljiv način nam predstavlja arhitektonski i urbanistički opus pape Siksta V., velikoga vizionara i graditelja Grada. Dok zahvaljuje na ljubaznom daru, Njegova Svetost Vam rado udjeljuje apostolski blagoslov."

Eto tako, Sretniče hrvatskoga arheološkog raja! Znam kako ste Vi u zajedni-ci sa suradnicima taj raj plijevili u znojnim otkapanjima, u marnom prebiranju, u strpljivim sabiranjima, u nadahnutim dokumentiranjima objavljenih u onim mo-numentalnim knjigama o salonitanskim artefaktima u izdanju Francuske škole u Rimu. Čestitam Vam da ste naslijedili časnoga don Franu, te da imate čast biti redoviti inozemni član časne Francuske akademije znanosti i umjetnosti. Česti-tam Vam da su upravo spomenuta izdanja bitno pridonijela uvažavanju Hrvatske kao arheološkoga raja, kao raja kršćanske ekumene, koju smo branili i obranili kao antemurale christianitatis.

Eto tako, tkamo mi one Arijadnine niti, tkamo ih strpljenjem, marom i veseljem s punom sviješću da smo i mi baštinici antičke, srednjovjekovne i renesansne kultureJadrana i Mediterana. Valjda kao onaj dragi i tragični poeta Antun Gustav Matoš, koji je vjerovao da dok je srca bit će i Kroacije, a nakon rimskih asocijacija o slavnom papi Sikstu V. završno je akcentuirao: "Ako i Hrvat, civis Romanus sum!"

Ljubitelju cesarica, drugaru cezara i štovatelju mučenika, srdačno Vas pozdravljaromar Andrija

LITERATURA

I. FEO, Sisto V, un grande papa tra Rinascimento e Barocco, Milano, 1987.I. GOLUB, Ključna isprava u raspravi o hrvatskom porijeklu pape Siksta V.,

Croatica cristiana periodica, 20, 1987. Đ. KOKŠA, Hrvatska crkva Svetog Jeronima u Rimu, Zagreb, 2001.A. MUTNJAKOVIĆ, Arhitekt Lucijan Vranjanin, Zagreb, 2003.ISTI, Arhitektonika pape Siksta V. / The Architectonics of Pope Sixtus V, Za-

greb, 2010.L. PASTOR, Sisto V. il creatore della Nuova Roma, Roma, 1922.R. PERIĆ et alii, Chiesa Sistina, I-II, Roma, 1989.M. ŽUGAJ, Sisto V. tra oriente ed occidente, Roma, 1987.

EMILIO MARIN

35

Akademik Emilio Marin, veleposlanik Republike Hrvatskepri Svetoj Stolici, u Palači Akademije u Parizu, 23. X. 2007.

CURRICULUM VITAE

Iz palače cara Dioklecijana razvio se na današnjoj hrvatskoj obali Jadransko-ga mora grad Split, u kojem je od oca Ante i majke Nevis, rođene Orlandini, rođen 6. veljače 1951. godine Emilio Marin, a oženjen 9. lipnja 1984. s Hajdi rođ. Vidić.

I. ŠKOLOVANJE, STRUKA I KARIJERA1. Školska sprema:- stručni turistički vodič za povijesno-arheološke spomenike Dalmacije,

Skupština Općine, Split 1969.- matura, Klasična gimnazija, Split 1969.- diploma iz arheologije i latinske fi lologije, Filozofski fakultet, Sveučilište

u Zagrebu, 1973.- magisterij iz arheologije i epigrafi je, Sveučilište u Zagrebu, 1977.- doktorat znanosti, Sveučilište u Zagrebu, 1990.

2. Kretanje u struci:- kustos pripravnik Arheološkog muzeja, Split, od 1973.- kustos Arheološkog muzeja, Split, od 1974.- viši kustos Arheološkog muzeja, Split, od 1980.- muzejski savjetnik Arheološkog muzeja, Split, od 1986.

3. Paralelno znanstveno kretanje:- istraživač s magisterijem, od 1978.- inozemni istraživač Francuskog nacionalnog centra za znanstvena istraži-

vanja (C.N.R.S.), od 1980.- honorarni asistent na Sorboni, Pariz, s veniam legendi, 2. sem. šk. god.

1981./82. i 1982./83.- gostujući član profesor All Souls College, Oxford, 2. i 3. trim. šk. god.

1984./85.- gostujući profesor na Sveučilištu Paris IV – Sorbonne, Pariz, 2. trim.

1990./91.- viši znanstveni suradnik, od 1992.- naslovni redoviti profesor Provincijalne arheologije na Sveučilištu u Spli-

tu, od akad. god. 1997./98. (Umjetnička akademija).- redoviti profesor na Sveučilištu Paris IV – Sorbonne, akad. god. 2002./2003.- naslovni redoviti profesor Provincijalne arheologije na Sveučilištu u Spli-

tu, drugi izbor – trajno zvanje od akad. god. 2002./2003. (Umjetnička akademija do 2009., Filozofski fakultet, Odsjek za povijest, od akad. god. 2009./2010.)

4. Stručno-znanstvene dužnosti:- zamjenik direktora Arheološkog muzeja - Split, 1983.-1987.- glavni tajnik XIII. međunarodnog kongresa za starokršćansku arheologiju,

Split-Poreč 1994., 1988.-1994.

36

- ko-direktor projekta suradnje Arheološkog muzeja - Split s Centrom Mer-lin, C.N.R.S., Sorbonne, 1983.-2000.

- ko-direktor projekta suradnje Arheološkog muzeja - Split s École française de Rome, 2001.-2004.

- ko-direktor projekta suradnje Arheološkog muzeja - Split, sa Sveučilištima u Barceloni i Macerati, 1997.-2004.

- direktor programa suradnje obrade carskih skulptura Narone Arheološkog mu-zeja - Split sa Sveučilištem u Barceloni i Arheološkim muzejom - Zadar, 1998.-2004.

- direktor programa suradnje obrade nalaza Augusteuma iz Narone Arheo-loškog muzeja - Split s Royal Holloway University of London, sa Sveučilištemu Bologni, te s Odsjekom za arheologiju HAZU, 2001.-2004.

- ravnatelj Arheološkog muzeja - Split, 1988.-2004.

5. Diplomatska karijera:- izvanredni i opunomoćeni veleposlanik RH pri Svetoj Stolici (od 11. pro-

sinca 2004. do 4. ožujka 2011.)- izvanredni i opunomoćeni veleposlanik RH pri Suverenom viteškom Mal-

teškom redu (od 5. listopada 2005. do 2. ožujka 2011.)

II. ČLANSTVO U AKADEMIJAMA I VISOKIM ZNANSTVENIM DRUŠTVIMA- redoviti inozemni član Francuske akademije znanosti i umjetnosti, Razre-

da za humanističke znanosti: Institut de France, Académie des Inscriptions etBelles-Lettres, Pariz (izabran 7. ožujka 2003., dopisni član od 1998.)

- dopisni član Pontifi cia Accademia Romana di Archeologia, Rim (1996.)- dopisni član Real Academia de Buenas Letras, Barcelona (1997.)- dopisni član Societé Nationale des Antiquaires de France, Pariz (1997.)- pridruženi član Comitato promotore dei congressi internazionali di archeo-

logia cristiana, Rim (1997.)- dopisni član Deutsches Archäologisches Institut, Berlin (2001.)

III. STUDIJSKI BORAVCI U INOZEMSTVU- seminari Studi Aquileiesi u Aquileji, Università di Trieste (1971.-1973.,

1976.-1978.) - Corso di Etruscologia e di Antichità Italiche, Perugia, Università Italiana

per Stranieri (1973.)- 22. Corso di cultura sull’arte ravennate e bizantina, Ravenna, Università

di Bologna (1975.)- studijski boravak na Sveučilištu u Barceloni (1976.)- studijski boravak na Sveučilištu u Veneciji (1979.)- studijska godina na Institutu za arheologiju i povijest umjetnosti na Sve-

učilištu Paris IV - Sorbonne, kao stipendist francuske vlade (1980./81.)- studijski boravak u Engleskoj na Sveučilištu u Newcastle-upon-Tyne i

Oxfordu, kao stipendist Britanskog savjeta i Britanske akademije (1983.)

37

- studijski boravak u Parizu (1984., 1985.)- studijski boravak u Oxfordu, kao stipendist Britanskog savjeta (1985.)- studijski boravak u Parizu, kao stipendist francuske vlade (1986.)- studijski boravak u Bugarskoj, kao stipendist bugarske vlade (1987.)- gost na simpoziju i izložbi Milano capitale dell’impero romano, Milano (1990.)- stipendist 17th annual conference on museum security, ICOM-ICMS/

SIGMA 91, Beč (1991.)- gost Ministarstva vanjskih poslova, Pariz (1992.)- studijski boravak na Sveučilištu Leuven (1993.)- znanstveni skup Historia Augusta, Ampurias (1993.)- znanstveni skup Association pour l’Antiquité tardive, Barcelona (1993.)- VII. talijanski nacionalni kongres za starokršćansku arheologiju, Cassino (1993.)- znanstveni skup Association pour l’Antiquité tardive, Bordighera (1995.)- studijski boravak u Oxfordu (1995.)- Ephesos Kongress, Beč (1995.)- gost Fundacije Hardt, Vandoeuvres-Genève (1996.)- stipendist DAAD, Sveučilište u Heidelbergu (1996./97.)- studijski boravak na Sveučilištu u Barceloni (2001.)- studijski posjet na iskopavanjima u Vindolandi, Hadrijanov zid, Engleska (2009.)- studijski posjet na iskopavanjima Sveučilišta Macerata u Gortini, Kreta (2009.)

IV. ARHEOLOŠKA ISKAPANJA

- sudjelovanje na iskapanjima u Engleskoj, University of Durham, Stamford Archaeological Research Comitee, i u Škotskoj, University of Birmingham (1970.)

- sudjelovanje na iskapanjima u Dioklecijanovoj palači u Splitu, Urbanistič-ki zavod Dalmacije i University of Minessotta (1972.)

- sudjelovanje na iskapanjima u Saloni, Arheološki institut Filozofskog fa-kulteta u Zagrebu (1975.)

- sudjelovanje na iskapanjima u Visu, Arheološki muzej, Split (1976., 1979., 1981., 1982.)

- sudjelovanje na iskapanjima u Naroni, Arheološki muzej, Split (1976., 1984.)- iskapanje na Sućidru, Split (1977.)- sudjelovanje u iskapanjima u Saloni, Arheološki muzej, Split (1979.)- suvoditelj arheoloških istraživanja u jugoistočnim substrukcijama Diokle-

cijanove palače (1992.)- voditelj iskapanja na Marusincu, Salona (1984., 1991., 1993.-1994., 2000.)- voditelj arheoloških istraživanja na Manastirinama, Salona (1987.-1991.,

1996.-1997.)- voditelj iskapanja u Naroni: starokršćanske bazilike Sv. Vid i Erešove bare, te

bedema rimskog grada (1990.-1999.), Augusteum - Plećaševe štale (1995.-1996.), Forum (1997.-1999.), terasa iznad Augusteuma - «Gornje njive» (1998.-1999.)

- voditelj iskapanja i konzervacije kapele sv. Dujma, Pučišća, Brač (2003.)

38

V. PREDAVAČKA DJELATNOST U INOZEMSTVU- Sveučilište u Barceloni i Autonomno sveučilište u Barceloni (1976.)- Lyon (1982.)- Sveučilište u Newcastle-upon-Tyne (1983.)- Sveučilište Paris IV - Sorbonne (1982., 1983.)- Sveučilište u Londonu, Oxfordu i Cambridgeu (1985.)- Sveučilište u Oxfordu (1987.)- Sveučilište Paris IV - Sorbonne (1991.)- Sveučilište u Macerati i Pontifi cio Istituto di Archeologia Cristiana, Rim (1992.)- Seminari iz starokršćanske arheologije - Rim (1993.)- Ljubljana i Sveučilište u Beču (1994.)- Macerata - Archeoclub (1995.)- Académie des Inscriptions et Belles-Lettres - Pariz (1996.)- Veleposlanstvo Republike Hrvatske u Londonu (1996.)- Sveučilište u Heidelbergu (1997.)- Sveučilište u Macerati (1997.)- Pontifi cia Accademia Romana di Archeologia (1997.)- Société française d’archéologie classique, Pariz (1997.)- Sveučilište Paris IV - Sorbonne (1997.)- Teologija u Sarajevu (1998.)- Seminari iz starokršćanske arheologije - Rim (1998.)- Sveučilište u Macerati - Archeoclub (1999.)- Societé Nationale des Antiquaires de France, Pariz (2000.)- Institute of Fine Arts, New York University (2000.)- Department of Art and Archaeology, Princeton University (2000.) - Center for Archaeological Studies, Boston University (2000.)- Department of the Classics, Harvard University (2000.)- École antique de Nîmes (2001.)- Matica hrvatska, Beč (2003.)- Académie des Inscriptions et Belles-Lettres, Pariz (2003)- Sveučilište Paris IV - Sorbonne (2003.)- Sveučilište u Oxfordu (2004.)- Norveški institut u Rimu (2005.)- Njemački arheološki institut u Rimu (2006.)- Pontifi cia Accademia Romana di Archeologia (2006.)- Académie des Inscriptions et Belles-Lettres, Pariz (2006.)- Sveučilište u Tel Avivu (2007.) - Pontifi cia Accademia Romana di Archeologia (2007.)- Séance solennelle de Rentrée des Cinq académies, pod predsjedanjem

Mme Hélène Carrère d’Encausse, Président de l’Institut de France et Secrétaire perpétuel de l’Académie française, Pariz, Palais de l’Institut (2007.)

- Pontifi cia Accademia Romana di Archeologia (2008.)- Loggia dei Mercanti, Ancona (2008.)

39

- Circolo di Roma, Rim (2008.)- Associazione Carità Politica, Rim (2008.)- Amici della Scuola archeologica italiana di Atene, Museo Pigorini, Rim (2009.)- Università per Stranieri, Perugia (2009.)- Pontifi cia Università Angelicum, Rim (2009.)- Accademia Nazionale di Scienze, Lettere e Arti di Modena (2010.)- Istituto storico italiano per il Medio evo, Rim (2010.) - Pontifi cia Università Salesiana, Rim (2010.)- Sveučilište, Foggia (2010.)- Sveučilište, Bologna (2010.)- Pontifi cio Istituto di Archeologia Cristiana, Rim (2010.)

VI. PRIOPĆENJA I REFERATINA ZNANSTVENIM SKUPOVIMA I KONGRESIMA

- 13. međunarodni kongres klasičnih studija - Eirene, Dubrovnik (1974.)- 1. znanstveni skup Saveza društava za antičke studije Jugoslavije, Ohrid (1977.)- Znanstveni skup Hrvatskog arheološkog društva, Metković (1977.)- Znanstveni skup Disputationes Salonitanae II, Split (1979.)- Znanstveni skup Le Temps chrétien de la fi n de l’Antiquité au Moyen-Age

IIIe-XIIIe s., Pariz (1981.)- Znanstveni skup Hrvatskog arheološkog društva, Pula (1982.)- 8. međunarodni kongres za grčku i latinsku epigrafi ju, Atena (1982.)- Znanstveni skup Artistes, artisans et production artistique au Moyen-Age,

Rennes (1983.)- Znanstveni skup Saveza društava za antičke studije Jugoslavije, Žalec (1983.)- Znanstveni skup Museo epigrafi co, AIEGL, Bologna (1983.)- Znanstveni skup Inhumation privilegiée dans l’Antiquité Tardive, Creteil,

Pariz (1984.)- Znanstveni skup Teologije u Splitu o don Frani Buliću, Split (1984.)- Znanstveni skup Disputationes Salonitanae III, Split (1984.)- 11. međunarodni kongres za starokršćansku arheologiju, Lyon (1986.)- Znanstveni skup Terza età dell’epigrafi a, AIEGL, Bologna (1986.)- Znanstveni skup Saveza društava za antičke studije Jugoslavije, Pula (1986.)- 9. međunarodni kongres za grčku i latinsku epigrafi ju, Sofi ja (1987.)- Znanstveni skup Antičke sekcije Saveza arheoloških društava Jugoslavije,

Ohrid (1987.)- Znanstveni skup Pokrajine Venecije, Venecija (1988.)- Znanstveni skup Sveučilišta u Barceloni, Tarragona (1988.)- Znanstveni skup Francuske akademije i Fondacije Singer Polignac u povo-

du 100. obljetnice Année Epigraphique, Pariz (1988.)- 12. međunarodni kongres za starokršćansku arheologiju, Bonn (1991.)- Znanstveni skup La bellezza, una via per la pace - la coperazione a lo

sviluppo nel settore dei beni culturali, Firenza (1992.)

40

- Znanstveni skup o Ciriaku Ankonitancu, Ancona (1992.)- Okrugli stol Alpe-Adria, Ljubljana (1992.)- 10. međunarodni kongres za grčku i latinsku epigrafi ju, Nîmes (1992.)- Znanstveni skup Disputationes Salonitane IV, Solin-Split (1992.)- Znanstveni skup o ranom srednjem vijeku, Muzej Mimara, Zagreb (1992.)- Znanstveni skup Splitska predgrađa Lučac-Manuš, Split (1992.)- 13. međunarodni kongres za starokršćansku arheologiju, Split-Poreč (1994.)- Okrugli stol Alpe-Adria, Zagreb (1995.)- Međunarodna konferencija Early Christianity and Albania, Tirana (1995.)- Znanstveni skup VII Seminario di Studi sulla Marca Meridionale, Cupra

Marittima (1995.)- Znanstveni skup IXe Rencontre franco-italienne sur l’épigraphie du monde

romain, Macerata (1995.)- Znanstveni skup Urbana i pejzažna arheologija, Medulin (1995.)- III. znanstveni skup o Ilirikumu, Chantilly (1996.)- II. međunarodni znanstveni skup: o kamenu, Pula (1996.)- Znanstvena tribina o carskom kultu, Sveučilište u Zagrebu (1997.)- Znanstveni skup Società dalmata di storia patria, Ist. Enc. Ital., Rim (1997.)- Znanstveni skup Workshop on Urbanism, Institute for Advanced Studies,

Hebrew University, Jerusalem (1997.) - 11. međunarodni kongres za grčku i latinsku epigrafi ju, Rim (1997.) - III. okrugli stol Alpe-Adria o epigrafi ji i povijesnim izvorima, Aquileia (1997.)- III. međunarodni znanstveni skup: o carskom kultu, Pula (1997.)- Znanstveni skup One-day Conference, Institute of Archaeology, London (1998.)- Znanstveni skup Eufrazijana u UNESCO-u, Poreč (1998.)- Znanstveni skup “Grci na Jadranu”, Split (1998.)- IV. međunarodni znanstveni skup: o forumu, Pula (1998.)- Znanstveni skup Starohristijanskata arheologija vo Makedonija, MANU,

Skopje (1998.)- Znanstveni skup XXX Settimana di Studi Aquileiesi, Aquileia (1999.)- 14. međunarodni kongres za starokršćansku arheologiju, Beč (1999.)- Znanstveni skup La naissance de la ville chrétienne, Tours (1999.)- Znanstveni skup Kulturparks Donauländer, Budapest (1999.)- V. međunarodni znanstveni skup: o obrambenim sustavima, Pula (1999.)- Znanstveni skup Storia e cultura tra le due sponde dell’Adriatico, Osimo (1999.)- I. kongres hrvatskih povjesničara, Zagreb (1999.)- Znanstveni skup Internationales Kolloquium Split-Rom-Trier, Bamberg (2000.)- Znanstveni skup Roman Archaeology Conference, Glasgow (2001.)- Znanstveni skup Suvremeni život i srce, Split (2001.)- Znanstveni skup Hrvatskog arheološkog društva, Metković (2001.)- Znanstveni skup L’architecture funéraire monumentale: la Gaule dans

l’empire romain, Lattes (2001.)- Central European Initiative National Museum Network, Zagreb (2001.)

41

- Simpozij Muzejskog dokumentacijskog centra, Zagreb (2001.)- VII. međunarodni znanstveni skup: o vodi, Pula (2001.)- 12. međunarodni kongres za grčku i latinsku epigrafi ju, Barcelona (2002.)- Simpozij Pontifi cio consiglio della cultura i Fundacija Maragall, Barcelo-

na (2003.)- Međunarodni znanstveni skup u organizaciji Università di Macerata,

Ragusa-Siracusa (2003.)- Znanstveni skup La materia e i segni della storia, Piazza Armerina (2003.)- Međunarodni znanstveni skup Illyrica antiqua in memoriam D. Rendić-

Miočević, Zagreb (2003.)- Disputationes Salonitanae V: Međunarodni znanstveni skup Arheološkog

muzeja – Split i Katoličkog bogoslovnog fakulteta Sveučilišta u Splitu, Split (2004.)- Treći sabor udruga Almae matris croaticae alumni (AMCA/AMAC), Za-

greb (2004.)- Međunarodni znanstveni skup Teologije u Đakovu O 1700. obljetnici Sir-

mijsko-panonskih mučenika, Đakovo (2004.)- Skup „Il Messale croato-raguseo“ – Un tesoro della cultura europea,

Circolo culturale, Osimo (2005.)- Znanstveni skup Murallas de ciudades romanas en el occidente del Impe-

rio, Lugo (2005.)- Znanstveni skup III incontro internazionale storia antica, Genova (2006.)- Znanstveni skup Il Cristianesimo in Istria fra Tarda Antichità e Alto Medi-

oevo. Novità e rifl essioni, Rim (2007.) - Znanstveni skup Le patrimoine méditerranéen – IVèmes Rencontres Inter-

nationales Monaco et la Méditerranée, Monaco (2007.)- Znanstveni skup Veljko Gortan – o stotoj obljetnici rođenja, Zagreb (2007.)- 13. međunarodni kongres za grčku i latinsku epigrafi ju, Oxford (2007.)- Les Académies en Europe au XXIe siècle, Rencontre des académies euro-

péennes, Institut de France, Pariz (2007.)- Znanstveni skup Ritual changes and changing rituals, Sveučilište u Oslu (2008.)- 17. Međunarodni kongres klasične arheologije, Rim (2008.)- Znanstveni skup La Chiesa croata e il Concilio Vaticano II – Partecipazi-

one, contributo e ricezione, Lateran (2008.)- Znanstveni skup o prosopografi ji starokršćanske arheologije, Campo Santo

Teutonico, Rim (2009.)- Znanstveni skup Hrvati i ilirske pokrajine – Les croates et les Provinces

illyriennes (1809-1813), HAZU, Zagreb-Zadar (2009.)- Znanstveni skup o sisačkoj biskupiji Antiquam fi dem, Sisak (2010.)

VII. SUDJELOVANJE U ZBORNICIMAV. Bitrakova Grozdanova (Skopje), N. Duval (Pariz), C. Fisković (Split),

L. Gasperini (Rim-Macerata), N. Gauthier (Tours), V. Girardi Jurkić (Pula), V. Gortan (Zagreb-Skopje), P. Ilievski (Skopje), A. Jurić (Split), K. Jurišić (Split), T. Marasović (Split), I. Marović (Split), P. Melada (Split-Zagreb), M. Mirabella

42

Roberti (Trst), A. Nestori (Vatikan), M. Nikolanci (Split), A. Ovadiah (Tel Aviv), D. Rendić Miočević (Split), I. Petricioli (Zadar-Split), M. Petruševski (Skopje), K. Prijatelj (Split), V. Saxer (Vatikan), Ž. Tomičić (Zagreb), R. Turcan (Pariz), J. Wilkes (Oxford), I. Žile (Dubrovnik).

VIII. MUZEOLOŠKA DJELATNOST I IZLOŽBE- voditelj epigrafi čke (od 1973.) i starokršćanske zbirke Arheološkog muzeja,

Split (od 1983. do 1996.)- postav izložbe Iz antičke kuće u Splitu (1977.)- sudjelovanje u koncepciji i realizaciji Događanja muzeja u Splitu (1978.)- sudjelovanje u postavu izložbe 100 godina Vjesnika za arheologiju i histo-

riju dalmatinsku u Splitu (1979.)- sudjelovanje u postavu izložbe 100 godina Vjesnika za arheologiju i histo-

riju dalmatinsku u Nacionalnoj i sveučilišnoj knjižnici u Zagrebu (1980.)- rukovodilac projekta za reorganizaciju muzejâ u Splitu (1980.)- postav spomen-sobe Don Frane Bulić u Tusculumu, Solin (1984.)- postav izložbe Don Frane Bulić u Arheološkom muzeju u Splitu (1984.)- organizacija Događanja muzeja II u Splitu (1984.)- revizija epigrafi čkog i starokršćanskog fonda zbirke Narone u Vidu (1984.)- revizija rimske epigrafi je Salone, uz potporu Filozofskog fakulteta u Zadru

(1987.-1989.)- postav arheološke zbirke u Naroni (1988.-1989.)- ravnatelj izložbe Antički portret u Jugoslaviji i njezin supostavljač u Bar-

celoni, Madridu i Skoplju (1989.)- ravnatelj izložbe Starohrvatski Solin, Arheološki muzej u Splitu (1992.)- ravnatelj izložbe o atičkom sarkofagu Budapest-Split, Arheološki muzej u

Splitu (1992.)- organizacija Događanja muzeja III, Solin-Split (1992.)- ravnatelj izložbe Salona Christiana, Arheološki muzej u Splitu (1994.)- organizacija proslave 175. obljetnice Arheološkog muzeja na Manastirinama,

Tusculum (1995.)- organizacija fi lma Ave Narona i izložbe Ave Narona u Zagrebu, Zadru,

Metkoviću, Dubrovniku, Pučišćima i Solinu (1997.) - organizacija Događanja muzeja V, Split (1998.)- organizacija proslave 100. obljetnice Tusculuma na Manastirinama (1998.) - organizacija izložbe Ave Narona u Umagu, Sarajevu, Metkoviću, Vidu,

Hvaru i Sinju (1998.)- organizacija izložbe portreta Livije iz Oxforda u Splitu (2000.)- organizacija izložbe Livija akad. Ivana Kožarića u Splitu (2001.)- ravnatelj programa obnove, preuređenja i novog postava Arheološkog mu-

zeja u Splitu (1993.-2003.)- autor koncepcije, ravnatelj izložbe i urednik kataloga Augusteum Narona:

Split – Galerija umjetnina, Oxford – Ashmolean museum, Barcelona – Gradski muzej, Rim – Vatikanski muzeji, Zagreb – Gliptoteka HAZU (2004.-2005.)

43

IX. OSTALE DJELATNOST I DUŽNOSTI - član Savjeta Međunarodnog centra hrvatskih sveučilišta u Istri (od 1995.),

član Savjeta i počasni član Međunarodnog istraživačkog centra za arheologiju Brijuni-Medulin, Institut društvenih znanosti Ivo Pilar, Zagreb (od 2010.)

- član Vijeća za kulturu Hrvatske biskupske konferencije (od 1998.)- član međunarodnog odbora Association Internationale d’Epigraphie

Grecque et Latine (od 2002.)- član “Research board of advisors”, American Biographical Institute (od 2004.)- počasni član Hrvatsko-francuskog društva Alliance française, Split (od 2007.)- član Odbora za proslavu 300. obljetnice čudesne obrane Sinja - sinjske

Alke (od 2009.)- član Znanstvenog odbora Katalonskog instituta za klasičnu arheologiju,

Tarragona (od 2009.)- koordinator za Hrvatsku za popis ostavština koncilskih otaca, Pontifi cio

Comitato di Scienze Storiche (od 2011.)- referee za Rivista di Archeologia Cristiana, Vatikan, i Temporis signa.

Archeologia della tarda antichità e del medioevo, Spoleto (od 2011.)- član Association Internationale d’Epigraphie Grecque et Latine- član Hrvatskog društva klasičnih fi lologa- član Francuskog društva za klasičnu arheologiju- član Udruženja za kasnu antiku, Francuska- član Književnog kruga, Split- član povjerenstva za obranu disertacije za postignuće doktorata znanosti:

Pascale Chevalier, Sorbona (1991.); Anemari Bugarski, Sorbona (2003.); Rosa Comes, Sveučilište u Barceloni – »mención Europea« (2004.); Marjorie Gaultier, Sveučilište Paris XII (2006.)

- član povjerenstva Senata Sveučilišta u Splitu za počasni doktorat Željku Mardešiću (2003.)

- red. profesor na poslijediplomskom znanstvenom studiju Graditeljskonasljeđe Arhitektonskog fakulteta u Zagrebu (1997.)

- red. profesor na poslijediplomskom studiju antičke arheologije Filozof-skog fakulteta u Zagrebu (2003.)

- član Savjeta Doktorske škole Sveučilišta Paris XII (2006.-2008.)- predsjednik Kluba studenata klasične fi lologije na Sveučilištu u Zagrebu

Antika i mi (1970.)- utemeljitelj časopisa za klasičnu fi lologiju Latina et Graeca (1972.)- predsjednik Organizacijskog i član Počasnog odbora za obilježavanje 50.

obljetnice smrti don Frane Bulića (1984.)- član organizacijskog odbora izložbe u povodu 290. obljetnice Klasične

gimnazije u Splitu, Split (1990.)- koordinator projekta Splitski evanđelistar (1990.)- član Organizacijskog odbora izložbe Sv. Dujam i njegov blagdan kroz sto-

ljeća, Split (1991.)

44

- član Odbora Izvršnog vijeća SO Split za Dioklecijanovu palaču (1991.-1993.)- član Znanstvenog odbora skupa Bernardin Splićanin i Samostan sv. Frane (1995.)- član žirija za karikaturu 1700 godina Splita Slobodne Dalmacije (1995.)- član Odbora za kulturu i umjetnost Projekta 1700 godina Grada Splita (1995.)- član Upravnog vijeća Muzeja hrvatskih arheoloških spomenika (1996.-2004.)- organizator obilježavanja 150. obljetnice rođenja don Frane Bulića, Vra-

njic (1996.)- suorganizator prezentacije djela o Saloni Arheološkog muzeja - Split u

Palači UNESCO-a, Pariz (1996.)- suorganizator prezentacije Radova XIII međunarodnog kongresa za sta-

rokršćansku arheologiju, Rim - PIAC, Split - Zavod HAZU, Zadar - Filozofski fakultet, Zagreb - HAZU, Beč - Kulturni centar Gradišćanskih Hrvata i Poreč - Gradska palača (1999.)

- suorganizator prezentacije knjige o Manastirinama u Saloni i Acta XIII CIAC u palači UNESCO-a, Pariz (1999.)

- predsjednik Upravnog vijeća Sveučilišta u Splitu (2000.)- član Povjerenstva za muzejsko-galerijsku djelatnost Ministarstva kulture (2001.)- član hrvatske delegacije za kulturu Jadransko-jonske inicijative (2001.)- član ocjenjivačkog suda za arhitektonski idejni projekt Muzeja Narona (2001.)- član povjerenstva za Muzej Narona (2002.-2004.) - član Počasnog odbora za D. Knoepfl er, Institut de France, Collège de

France (2004.)- član Organizacijskog odbora znanstvenog skupa Disputationes Salonitanae

V, Split (2004.)- član Počasnog odbora izložbe Sveti Dujam – Štovanje kroz vjekove, Split (2004.)- supredsjedatelj znanstvenog skupa Il Cristianesimo in Istria fra Tarda

Antichità e Alto Medioevo. Novità e rifl essioni, Papinski institut za starokršćan-sku arheologiju, Rim (2007.)

- supredstavljač zbornika Murallas de Ciudades Romanas en el Occidente del Impero, Lugo 2007., Palazzo di Spagna, Rim (2007.)

- član počasnog odbora izložbe L’Arte per la Pace in Europa e nel Mondo – Mostra dedicata a Santa Anastasia di Sirmio, Srijemska Mitrovica, Beograd, Jaroslavl, Zadar, Mondovì (2006.-2007.)

- član izaslanstva Académie des Inscriptions et Belles-Lettres i Institut de France, u posebnoj audijenciji kod pape Benedikta XVI., Rim, 10. veljače 2007.

- član izaslanstva Académie des Inscriptions et Belles-Lettres i Institut de France, te Papinske Akademije znanosti i društvenih znanosti, u posebnoj audi-jenciji kod pape Benedikta XVI., Rim, 28. siječnja 2008.

- nazočan sjednici Francuske akademije znanosti i umjetnosti u Parizu, 13. rujna 2008., uz papu Benedikta XVI.

- član znanstvenog odbora za međunarodni skup o povijesti teologije naLateranskom sveučilištu (2008.)

- recenzent knjige Fra Josip Ante Soldo – život i djelo, ed. Z. Tolić, Sinj 2008.

45

- član Počasnog odbora za J.-P. Sodini, Académie des Inscriptions et Belles-Lettres, Pariz (2009.)

- član Uredništva Histria Antiqua 18/1-2, posvećeno V. Girardi Jurkić, Pula (2009.) i Histria Antiqua 19, posvećeno M. Zaninoviću, Pula (2010.)

- prezentacija knjige A. Mutnjakovića o arhitektonici Siksta V. u Pio Soda-lizio dei Piceni u Rimu (2010.)

- predstavnik Institut de France, uime kancelara Gabriel de Broglie, na pro-slavi 150. obljetnice HAZU, u Zagrebu, 28. i 29. travnja 2011. Na poziv pred-sjednika HAZU akad. Zvonka Kusića, održao predavanje Papa Benedikt XVI., Nasljednik blaženog Ivana Pavla II. i francuski akademik, 19. svibnja 2011.

X. NAGRADE, PRIZNANJA, ODLIČJA- nagrada Sveučilišta u Zagrebu (1973.)- kolektivna Nagrada Grada Splita Arheološkom muzeju, Split (1984. i 1995.)- izložba o antičkom portretu, nagrađena nagradom ACCA 1988./89. kao

izložba godine u Kataloniji- počasni član Ancient Monuments Society, London (1990.)- osobna Nagrada Grada Splita (1996.)- odlikovan redom Danice hrvatske s likom Marka Marulića (1996.) - odličje Republike Francuske Offi cier de l’Ordre des arts et des lettres (2000.)- Povelja Republike Hrvatske Arheološkom muzeju - Split (2001.)- kolektivna Nagrada Grada Solina Arheološkom muzeju - Split (2001.)- kolektivna Nagrada Grada Metkovića Narona Arheološkom muzeju - Split (2002.)- Nagrada Europskog kruga za znanost Europskog pokreta Hrvatska (2003.)- odličje Predsjednika Republike Italije: Commendatore dell’Ordine della

Stella della solidarietà italiana (2004.)- kolektivna Nagrada Grada Visa Arheološkom muzeju – Split (2004.)- 1. prosinca 2005. doktor honoris causa Sveučilišta u Parizu (XII - Val de Marne)- zaslužni komendator Svetog viteškog konstantinovskog reda sv. Jurja (2005.)- crnogorski dinastički „Orden I stepena Knjaza Danila I.“ (2006.)- vitez Reda Pija IX. (Ordo Pianus) Prvog razreda, s Velikim križem, odli-

kovan od pape Benedikta XVI. (2007.)- Nagrada Grada Metkovića za životno djelo (2007.)- Veliki križ Pro merito Melitensi Suverenog viteškog Malteškog reda, odli-

kovan od princa i velikog meštra Fra’ Matthew Festinga (2009.)- počasni građanin Dubrovačko-neretvanske županije (2009.)- Ambasciatore di Buona Volontà dell’ODI per l’Archeologia, Foggia (2010.)- počasni Zmaj od Salone Družbe „Braća Hrvatskoga zmaja“, Zagreb (2010.)

XI. IZABRANA BIOBIBLIOGRAFIJA- biografi ja uvrštena u američko izdanje Who’s Who in the World, Marquis, 9.

izdanje (1989./1990.), te u svim izdanjima od 10. do 23., a potom i u Who’s Who in Science and Engineering, 1. izd., te u International Directory of Distinguished

46

Leadership, 8. i 9. izd., American Biographical Institute; The Contemporary Who’s Who 2003/2004, American Biographical Institute (koji ga proglašava „2005 Man of Achievement“), a kratka bibliografska jedinica uvrštena je u InternationalDirectory of Experts and Expertise (2006., 2008.)

- bibliografi ja objavljena u Informatica museologica, 1-4, Zagreb, 1986.- biobibliografska jedinica objavljena u Hrvatska enciklopedija, sv. 7, p. 71,

Zagreb (2005.); Institut de France – Le Second Siècle, Paris (2005.), p. 845.M. Zaninović, Pogovor, in E. Marin, Salona Narona - Razgovori, MH,

Sarajevo - Sinj, 1998, 145-150.J. Botteri Dini, Proslov, in E. Marin, Historia magistra archaeologiae, Split-

Dubrovnik, 2003, 5.J. Leclant, Monsieur…, op. cit., « Hommage à Emilio Marin », 20-23.G.-M. Chenu, Monsieur…, ibid., 24-25.M. Mayer, Mesdames…, ibid., 27-29.I. Babić, Poštovani…, ibid., 30-32.J. Marcadé, Mesdames…, ibid., 33-34.A. Laronde, Cher…, ibid., 35-37.F. Papazoglu, Dragi…, op. cit., 229 (autographe).F. Bellanger, Discours… Govor…, Dubrovnik 2-3/2004, 367-369.F. Baras, Riječ…, op. cit., 369-371.L. Paljetak, I izvanjska i unutrašnja arheologija, op. cit., 374-375.I. Burđelez, Znanost..., op. cit., 375-377.Ch. Brown, When..., in E. Marin et alii, The Rise and Fall of an Imperial

Shrine – Roman Sculpture from the Augusteum at Narona, Split, 2004, 9.D. Šarac, Split šalje Papi svoga besmrtnika, Slobodna Dalmacija, Split,

13.11.2004, 15.F. Buranelli, Quando…, in E. Marin et alii, L’Augusteum di Narona – Roma

al di là dell’Adriatico, Split, 2004, 11.L. Paljetak, Nota sull’autore, in E. Marin, Ho conosciuto due papi -

Racconto di un’emozione e di un ragionamento sulle orme di Giovanni Paolo II e di Benedetto XVI, Città del Vaticano, 2008, 79-84.

P. Poupard, Za mene…, in E. Marin, Upoznao sam dva pape – Pripovijest o čuvstvu i promišljanju na tragu Ivana Pavla II. i Benedikta XVI., Zagreb-Split, 2009, 83-85.

F.Vázquez y Vázquez, U protoku…, op. cit., 87-88.H. Suchocka, Knjiga..., op. cit., 89-94.F. Vahlquist, I. Šaško, F. Šanjek, Zbornici “Circolo dell’Ambasciata croata”

1-3, ur. E. Marin, predstavljanje 15. 4. 2009. u Staroj gradskoj vijećnici, Zagreb, Croatica Christiana Periodica 65, Zagreb, 2010, 217-226.

P. Poupard, F. Vázquez y Vázquez, H. Suchocka, Post scriptum, in E. Marin, Poznałem dwóch Papieży – Ślady Jana Pawła II i Benedykta XVI w moim życiu (preveo H. Jagodziński), Kraków, 2011, 89-101.

47

I. LA VIE

Né le 6 Février 1951 à Split, Croatie (parents Ante et Nevis née Orlandini), marié le 9 juin 1984 à Hajdi née Vidić.

Etudes secondaires: Guide pour les monuments historiques de la Dalmatie, Ville de Split en 1969 ; Baccalauréat en 1969 au Lycée classique de Split.

Etudes supérieures: Maitrîse d’Archéologie et Philologie latine à la Fa-culté des Lettres de l’Université de Zagreb en 1973 ; Doctorat de IIIe cycle enArchéologie et Epigraphie à l’Université de Zagreb en 1977 ; Doctorat enHistoire Ancienne et Archéologie à l’Université de Zagreb en 1990.

II. EXPÉRIENCES PROFESSIONNELLESEvolution du poste:Assistant-conservateur au Musée Archéologique de Split à partir de 1973.

Conservateur au même musée à partir de 1974. Conservateur de 1e classe à partir de 1980. Conservateur en chef à partir de 1986.

Autres postes scientifi ques occupés parallèlement:Chercheur-docteur de IIIe cycle auprès du Centre national de la Recherche

scientifi que de Croatie, à partir de 1978. Chercheur étranger au Centre A. Mer-lin (C.N.R.S.) depuis 1980. Assistant associé à l’Institut d’Art et d’Archéologie (Université de Paris IV-Sorbonne), années universitaires 1981-1982 et 1982-1983. “Visiting fellow” au All Souls College, Oxford, année universitaire 1984-1985. Professeur invité à l’Université de Paris IV-Sorbonne, année universitaire 1990-1991. Directeur de recherche auprès du Centre national de la Recherche scientifi que de Croatie, à partir de 1992. Professeur titulaire d’archéologie ro-maine à l’Université de Split, à partir de l’année universitaire 1997-1998. Profes-seur associé à l’Université de Paris IV-Sorbonne, année universitaire 2002-2003. Professeur titulaire d’archéologie romaine à l’Université de Split, classe excep-tionnelle, à partir de l’année universitaire 2002-2003.

III. FONCTIONS DIRECTORALESDirecteur-adjoint du Musée Archéologique de Split, de 1983 à 1987. Secrétaire

général du Comité d’organisation du XIIIe Congrès International d’Archéologie Chrétienne (Split-Poreč, 1994), de 1988 à 1994. Co-directeur du projet de coopé-ration entre le Musée Archéologique de Split et le Centre A. Merlin du C.N.R.S., Sorbonne, 1983-2000. Co-directeur du projet de coopération entre le Musée Ar-chéologique de Split et l’École française de Rome, 2001-2004. Co-directeur du projet de coopération entre le Musée Archéologique de Split et les Universités de Barcelone et de Macerata, 1997-2004. Directeur du projet de coopération entre le Musée Archéologique de Split et l’Université de Barcelone (UAB) et le Musée Ar-chéologique de Zadar, 1998-2004. Directeur du projet de coopération entre le Musée Archéologique de Split et le Royal Holloway University of London, le Departement pour l’archéologie de l’Académie croate, l’Université de Bologna, 2001-2004.

Directeur du Musée Archéologique de Split, 1988-2004.

48

IV. CARRIÈRE DIPLOMATIQUE

Ambassadeur extraordinaire et plénipotentiaire de Croatie près le Saint-Siège, 11 décembre 2004 - 4 mars 2011. Ambassadeur extraordinaire et plénipo-tentiaire de Croatie près l’Ordre Souverain Militaire et Hospitalier de St. Jean de Jérusalem de Rhodes et de Malte, 5 octobre 2005 - 2 mars 2011.

V. ACADÉMIES ET SOCIETÉS SAVANTES

Institut de France, Académie des Inscriptions et Belles-Lettres, Paris, élu le 7 mars 2003 membre associé étranger (membre correspondant depuis 1998).

Socio corrispondente - Pontifi cia Accademia Romana di Archeologia, Rome, depuis 1996.

Membre correspondant - Real Academia de Buenas Letras, Barcelone,depuis 1997.

Membre correspondant - Societé Nationale des Antiquaires de France, Paris, depuis 1997.

Membre associé - Comitato promotore dei Congressi internazionali diArcheologia Cristiana, Rome, depuis 1997.

Membre correspondant - Deutsches Archäologisches Institut, Berlin, depuis 2001.

VI. SÉJOURS ET BOURSES D’ÉTUDE A L’ÉTRANGER

1971-1973, 1976-1978 - «Studi Aquileiesi» à Aquilée.1973 - «Corso di Etruscologia e di Antichità Italiche» à Pérouse.1975 - «XXII Corso di Cultura sull’Arte ravennate e bizantina» à Ravenne.1976 - Séjour d’étude à l’Université de Barcelone.1979 - Séjour d’étude à l’Université de Venise.1980-1981 - Bourse d’étude d’un an à l’Institut d’Art et d’Archéologie, Uni-

versité de Paris IV-Sorbonne.1983 - Bourses d’étude du British Council et de la British Academy: Univer-

sités de Newcastle/Tyne et Oxford.1984, 1985 - Séjours d’étude à Paris.1985 - Bourse du British Council: Université d’Oxford.1986 - Bourse du gouvernement français: Université de la Sorbonne.1987 - Bourse du gouvernement bulgare pour un voyage d’étude en Bulgarie.1990 - Colloque et l’exposition «Milano capitale dell’Impero romano», à Milan.1991 - 17th Annual conference on museum security, ICOM-ICMS/SIGMA

91, Wien.1992 - Invité du Ministère des Affaires Etrangères, Paris.1993 - Séjour d’étude à l’Université de Leuven. Colloque Historia Augusta,

Ampurias. Colloque de l’Association pour l’Antiquité tardive, Barcelone. VII Congresso Nazionale di Archeologia Cristiana, Cassino.

1995 - Colloque de l’Association pour l’Antiquité tardive, Bordighera.Séjour d’étude à Oxford. Ephesos Kongress, Wien.

49

1996 - Invité de la Fondation Hardt, Vandoeuvres-Genève.1996/1997 - Bourse du gouvernement allemand, DAAD, Seminar für Alte

Geschichte, Université de Heidelberg.2001 - Séjour d’étude à l’Université de Barcelone.2009 - Séjour d’étude aux fouilles de Vindolanda, Hadrian’s Wall. Séjour

d’étude aux fouilles de l’Université de Macerata à Gortina, Crète.

VII. FOUILLES ARCHÉOLOGIQUES

Participation aux fouilles:1970 - Grande Bretagne: Fouilles de l’Université de Durham et de Birming-

ham et du Stamford Archaelogical Research Comitee.1972 - Palais de Dioclétien à Split: Fouilles de l’Urbanistički Zavod Dalma-

cije et de l’University of Minnesotta.1975 - Salona: Fouilles de l’Institut Archéologique de la Faculté des Lettres

de Zagreb.1976, 1979, 1981 et 1982 - Issa (Vis): Fouilles du Musée Archéologique de Split.1976 et 1984 - Narona: Fouilles du même musée.1977 - Split: Fouille de sauvetage d’une nécropole romaine.1979 - Salona: Fouille de sauvetage dans la partie est de la ville.

Direction de fouilles:1984, 1991, 1993-1994, 2000 - Salona: Nécropole et basilique paléochré-

tienne de Marusinac.1987-1991, 1996-1997 - Salona: Nécropole et basilique paléochrétienne de

Manastirine.1990-1999 - Narona: Basiliques paléochrétiennes Sv. Vid et Erešove Bare,

et les remparts de la ville. 1995-1996 - Narona: Augusteum.1997-1999 - Narona: Forum.1998-1999 - Narona: La Ville haute - «Gornje njive». 1992 - Split: Palais de Dioclétian, substructions de sud-est (co-directeur).2003 - Pučišća, Brač: chapelle de St. Domnio.

VIII. ENSEIGNEMENT ET CONFÉRENCES À L’ÉTRANGER

1976 - Université et Université autonome de Barcelone.1982 - Lyon.1983 - Université de Newcastle/Tyne.1982-1983 - Université de Paris IV-Sorbonne.1985 - Universités de Londres, Oxford et Cambridge.1987 - Université d’Oxford.1991 - Université de Paris IV - Sorbonne.1992 - Université de Macerata. - Pontifi cio Istituto di Archeologia Cristiana, Rome.

50

1993 - Seminari di archeologia cristiana, Rome.1994 - Ljubljana. - Université de Wien.1995 - Macerata - Archeoclub.1996 - Académie des Inscriptions et Belles-Lettres, Paris.1997 - Université d’Heidelberg.- Université de Macerata. - Pontifi cia Acca-

demia Romana di Archeologia. - Société française d’archéologie classique, Paris. - Université de Paris IV - Sorbonne.

1998 - Théologie de Sarajevo. - Seminari di archeologia cristiana, Rome.1999 - Université de Macerata - Archeoclub.2000 - Societé Nationale des Antiquaires de France, Paris. - Institute of Fine

Arts, New York University. - Department of Art and Archaeology, Princeton Uni-versity. - Center for Archaeological Studies, Boston University. - Department of the Classics, Harvard University.

2001 - École antique de Nîmes. 2003 - Matica hrvatska, Wien. - Académie des Inscriptions et Belles-Lettres,

Paris. - Université de Paris IV-Sorbonne.2004 - Université d’Oxford.2005 - Ottava conferenza in memoria di H. P. L’Orange, Istituto di Norve-

gia, Rome.2006 - Deutsches Archäologisches Institut, Rome. - Pontifi cia Accademia

Romana di Archeologia. - Académie des Inscriptions et Belles-Lettres, Paris.2007 - Université de Tel Aviv. - Pontifi cia Accademia Romana di Archeolo-

gia. - Séance solennelle de Rentrée des Cinq académies, présidé par Mme Hélène Carrère d’Encausse, Paris, Palais de l’Institut.

2008 - Pontifi cia Accademia Romana di Archeologia. - Loggia dei Mercanti, Ancona. - Circolo di Roma, Rome. - Associazione Carità Politica, Rome.

2009 - Amici della Scuola archeologica italiana di Atene, Museo Pigorini, Rome. - Università per Stranieri, Perugia. - Pontifi cia Università Angelicum, Rome.

2010 - Accademia Nazionale di Scienze, Lettere e Arti di Modena. - Istituto storico italiano per il Medio evo, Rome. - Pontifi cia Università Salesiana, Rome. - Université de Foggia. - Université de Bologna. - Pontifi cio Istituto di Archeolo-gia Cristiana, Rome.

IX. COMMUNICATIONS ET RAPPORTS AUX COLLOQUES ET CONGRÈS

1974 - 13e Congrès international des Etudes classiques - Eirene (Dubrovnik).1977 - 1er colloque de l’Association des sociétés yougoslaves des Etudes

classiques (Ohrid). - Colloque de la Société Archéologique croate (Metković).1979 - Disputationes Salonitanae II (Split).1981 - Colloque international Le temps chrétien de la fi n de l’Antiquité au

Moyen-Age IIIe-XIIIe s. (Paris).1982 - Colloque de la Société Archéologique croate (Pula). - 8e Congrès

International d’Epigraphie grecque et latine (Athènes).

51

1983 - Colloque international Artistes, artisans et production artistique au Moyen-Age (Rennes). - Colloque de l’Asociation des sociétes yougoslaves des Etudes classiques (Žalec). - Colloque international Museo Epigrafi co (Bologna).

1984 - Colloque international L’inhumation privilégiée dans l’Antiquité tar-dive (Créteil). - Colloque pour Don Fr. Bulić de la Faculté de Théologie de Split. - Disputationes Salonitanae III (Split).

1986 - 11e Congrès International d’Archéologie chrétienne (Lyon). - Col-loque international Terza età dell’epigrafi a (Bologna). - Colloque de l’Associa-tion des sociétés yougoslaves des Etudes classiques (Pula).

1987 - 9e Congrès International d’Epigraphie grecque et latine (Sofi a). - Col-loque de l’Association des Sociétés archéologiques yougoslaves (Ohrid).

1988 - Colloque du gouvernement de la région de Venise (Venezia). - Col-loque de l’Université autonome de Barcelone (Tarragona). - Colloque de l’Aca-démie française et de la Fondation Singer-Polignac, à l’occasion du centenaire de l’Année Epigraphique (Paris).

1991 - 12e Congrès International d’Archéologie chrétienne (Bonn).1992 - Colloque international La bellezza, una via per la pace - la coopera-

zione allo sviluppo nel settore dei beni culturali (Firenze). - Colloque sur Ciriaco Anconitano (Ancona). - Table ronde de l’association Alpe-Adria (Ljubljana). - 10e Congrès International d’Epigraphie grecque et latine (Nîmes). - Disputationes Sa-lonitanae IV (Solin-Split). - Colloque sur l’archéologie et l’histoire haut-médié-vale, Musée Mimara (Zagreb). - Colloque Splitska predgrađa Lučac-Manuš (Split).

1994 - 13e Congrès International d’Archéologie chrétienne (Split-Poreč).1995 - IIe Table ronde de l’association Alpe-Adria (Zagreb). - Colloque interna-

tional Early Christianity and Albania (Tirana). - VII Seminario di Studi sulla Marca Meridionale (Cupra Marittima). - IXe Rencontre franco-italienne sur l’épigraphie du monde romain (Macerata). - Colloque sur l’archéologie urbaine et rurale (Medulin).

1996 - 3e Colloque sur l’Illyrie (Chantilly). - Colloque international sur la pierre (Pula).

1997 - Conférence sur le culte impérial, Université (Zagreb). - Convegno della Società dalmata di storia patria, Ist. Enc. Ital. (Roma). - Workshop on Urbanism, Insti-tute for Advanced Studies, Hebrew University (Jerusalem). - 11e Congrès International d’Epigraphie grecque et latine (Roma). - IIIe Table ronde de l’association Alpe-Adria (Aquileia). - Colloque international sur le culte impérial (Pula).

1998 - One-day Conference, Institute of Archaeology (London). - Conférence sur Eufrasiana et l’UNESCO (Poreč). - Colloque sur les Grecques et l’Adriatique (Split). - Colloque international sur le forum romain (Pula). - Colloque international sur le Pa-léochrétien en Macédoine organisé par l’Académie de la Macédoine (Skopje).

1999 - XXX Settimana di Studi Aquileiesi (Aquileia). - 14e Congrès International d’Archéologie chrétienne (Wien). - Colloque international sur la naissance de la ville

52

chrétienne (Tours). - Colloque international Kulturparks Donauländer (Budapest). - Colloque international sur les remparts (Pula). - Colloque Storia e cultura tra le due sponde dell’Adriatico (Osimo). - Congrès des historiens croates (Zagreb).

2000 - Internationales Kolloquium Split-Rom-Trier (Bamberg).2001 - Roman Archaeology Conference (Glasgow). - Colloque sur la vie

contemporaine et le coeur (Split). - Colloque de la Société Archéologique croate (Metković). - L’architecture funéraire monumentale: la Gaule dans l’empire ro-main, Colloque de l’IRAA du CNRS (Lattes). - Central European Initiative National Museum Network (Zagreb). - Colloque sur les publications des musées (Zagreb). - Colloque international sur l’eau (Pula).

2002 - 12e Congrès International d’Epigraphie grecque et latine (Barcelona).2003 - Colloque international du Pontifi cio consiglio della cultura et de la

Fondation Maragall (Barcelona). - Colloque international de l’Università di Ma-cerata (Ragusa-Siracusa). - Colloque international La materia e i segni della sto-ria (Piazza Armerina). - Colloque international Illyrica antiqua in memoriam D. Rendić-Miočević (Zagreb).

2004 - Disputationes Salonitanae V: colloque international du Musée ar-chéologique de Split et la Faculté de Théologie de l’Université de Split (Split). - Congrès Almae matris croaticae alumni, AMCA/AMAC (Zagreb). - Colloque international de la Faculté de la Théologie à l’occasion de 1700 ans du martyrium des chrétiens à Sirmium (Đakovo).

2005 - Conférence „Il Messale croato-raguseo“, Un tesoro della cultura eu-ropea, Circolo culturale (Osimo). - Colloque international Murallas de ciudades romanas en el occidente del Imperio (Lugo).

2006 - III incontro internazionale storia antica de l’Université de Genova (Genova).

2007 - Colloque international Il Cristianesimo in Istria fra Tarda Antichità e Alto Medioevo. Novità e rifl essioni, Pontifi cio Istituto di Archeologia Cristiana (Roma). - Le patrimoine méditerranéen – IVèmes Rencontres Internationales Mo-naco et la Méditerranée (Monaco). - Colloque Veljko Gortan – à 100 ans de la naissance, Faculté des Lettres (Zagreb). - 13e Congrès International d’Epigraphie grecque et latine (Oxford). - Les Académies en Europe au XXIe siècle, Rencontre des académies européennes, Institut de France (Paris).

2008 - Colloque international Ritual changes and changing rituals (Oslo). - 17th International congress of Classical Archaeology (Roma). - Colloque inter-national La Chiesa croata e il Concilio Vaticano II – Partecipazione, contributo e ricezione (Laterano - Roma).

2009 - Colloque international sur la prosopographie de l’archéologie chré-tienne, Campo Santo Teutonico (Vaticano). - Colloque international Les croates et les Provinces illyriennes (1809-1813), HAZU (Zagreb - Zadar).

2010 - Colloque sur l’évêché de Siscia Antiquam fi dem (Sisak).

53

X. PARTICIPATION AUX MÉLANGESV. Bitrakova Grozdanova (Skopje), N. Duval (Paris), C. Fisković (Split),

L. Gasperini (Roma-Macerata), N. Gauthier (Tours), V. Girardi Jurkić (Pula), V. Gortan (Zagreb-Skopje), P. Ilievski (Skopje), A. Jurić (Split), K. Jurišić (Split), T. Marasović (Split), I. Marović (Split), P. Melada (Split-Zagreb), M. Mirabella Ro-berti (Trieste), A. Nestori (Città del Vaticano), M. Nikolanci (Split), A. Ovadiah (Tel Aviv), D. Rendić-Miočević (Split), I. Petricioli (Zadar-Split), M. Petruševski (Skopje), K. Prijatelj (Split), V. Saxer (Città del Vaticano), Ž. Tomičić (Zagreb), R. Turcan (Paris), J. Wilkes (Oxford), I. Žile (Dubrovnik).

XI. ACTIVITÉS MUSÉOLOGIQUES ET EXPOSITIONSConservateur de la collection épigraphique du Musée Archéologique de

Split depuis 1973 [la plus importante dans le Sud-Est de l’Europe].Conservateur des collections épigraphique et paléochrétienne au même mu-

sée de 1983 à 1996 [le plus ancien dans le Sud-Est de l’Europe].1977 - Conception de l’exposition «Iz antičke kuće» (Split) [une nouveauté

absolue dans la muséologie croate : une exposition de la maison ancienne dans un espace moderne commercial].

1978 - Participation à l’organisation de la manifestation «Događanje muze-ja» (Split) [Avènement du musée].

1979 - Participation à la réalisation de l’exposition «100 godina Vjesnika za arheologiju i historiju dalmatinsku» (Split) [centennaire de la première revue archéologique croate].

1980 - Participation à la présentation de la même exposition à la Biblio-thèque Nationale et Universitaire de Zagreb.

- Coordinateur du projet de réorganisation des musées de Split.1984 - Présentation de l’ancien bureau de Mgr Bulić à Tusculum (Salone)

[le début de la révitalisation du site de Salone, le plus important en Croatie].- Conception de l’exposition «Don Frane Bulić» au Musée Archéologique de Split

[une exposition dossier implantée dans le musée construit à l’époque de Mgr Bulić].- Organisation de la manifestation «Događanje muzeja II» (Split).- Révision des collections épigraphique et paléochrétienne du Musée de Na-

rone (Vid).1987-1989 - Révision de l’épigraphie romaine de Salone, sous l’égide de la

Faculté des Lettres de Zadar.1988-1989 - Nouvelle présentation du Musée de Narone (Vid) [aménagé

dans un espace secondaire, au début du grand projet des fouilles de Narona].1989 - Directeur de l’exposition «Le portrait antique en Yougoslavie» à Bar-

celone, Madrid et Skopje [les portraits provenant des musées de Split, Zagreb, Ljubljana, Belgrade et Skopje et des autres musées et collections].

1992 - Directeur de l’exposition «Starohrvatski Solin» (Split) [une exposi-tion sur les vestiges médiévales de Salone, aménagée dans le musée de Split, au moment de la guerre en Croatie, dans ses vitrines vides].

54

- Directeur de l’exposition sur le sarcophage attique Budapest-Split (Split).- Organisation de la manifestation «Događanje muzeja III» (Solin-Split).1994 - Directeur de l’exposition «Salona Christiana» (Split) [à l’occasion du

XIIIe Congrés international d’archéologie chrétienne].1995 - Organisateur de la manifestation pour le 175e anniversaire du Musée

archéologique, Manastirine – Tusculum [siège salonitain du musée de Split].1997 - Organisateur du video-fi lm «Ave Narona» et de l’exposition «Ave

Narona» à Zagreb, Zadar, Metković, Dubrovnik, Pučišća, Solin. 1998 - Organisateur de la manifestation pour le 100e anniversaire de la mai-

son de fouilles du Musée archéologique, Manastirine – Tusculum.- Organisation de la manifestation «Događanje muzeja V» (Split).- Organisateur de l’exposition «Ave Narona» à Umag, Sarajevo, Metković,

Vid, Hvar et Sinj.2000 - Organisateur de l’exposition «Livia d’Oxford» (Split) [sculpture

identifi ée par le raccord établi entre le portrait de Narona, au musée Ashmolean à Oxford, et le corps de Narona, conservé à Opuzen; une série d’articles dans The Times de Londres a contribué essentiellement à une haute vulgarisation de la dé-couverte et du retour du portrait de Livie sur son site d’origine].

2001 - Organisateur de l’exposition «Livia» d’Ivan Kožarić (Split) [création moderne inspirée par la retrouvaille de Livie Oxford-Opuzen].

1993-2003 - Directeur du programme de réaménagement du Musée ar-chéologique de Split [une présentation nouvelle de l’ensemble des collections du musée, une création d’une nouvelle exposition des œuvres d’art médiévales et modernes, à la suite d’une reconstruction de l’ensemble des structures de ce musée national, le premier fondé dans le Sud-Est d’Europe, en 1820, et la création notamment de nouveaux espaces].

2004-2005 – Directeur de l’exposition «Augusteum Narona»: Split, Galerija umjetnina; Oxford, Ashmolean Museum; Barcelona, Museu d’història de la ciutat; Città del Vaticano, Musei; Zagreb, Gliptoteka HAZU [au Vatican inaugurée par Son Émi-nence le Cardinal Angelo Sodano, Secrétaire d’État de Jean-Paul II, le 22 février 2005].

XII. AUTRES ACTIVITÉS ET FONCTIONSMembre du Conseil de direction du Centre international des universi-

tés croates en Istrie (depuis 1995). Membre du Conseil de direction et membre d’honneur du International Research Centre for Archaeology, Brijuni-Medulin, Institute of Social Sciences Ivo Pilar, Zagreb (depuis 2010).

Membre du Conseil pour la culture de le Conférence épiscopale croate (de-puis 1998).

Membre du Comité de l’AIEGL (depuis 2002).Membre du Research board of advisors, American Biographical Institute

(depuis 2004).Membre d’honneur de l’Alliance française à Split (depuis 2007).Membre du Comité pour les célébrations du 3ème centenaire des jeux Alka

de Sinj (depuis 2009).

55

Membre du Comité scientifi que de l’Institut Català d’Arqueologia Clàssica, Tarragona (depuis 2009).

Coordinateur croate pour le recensement des fonds des pères du Concile Vatican II, Pontifi cio Comitato di Scienze Storiche (depuis 2011).

Referee pour la Rivista di Archeologia Cristiana, Vatican, et Temporis signa. Archeologia della tarda antichità e del medioevo, Spoleto (depuis 2011).

Membre de l’Association Internationale d’Epigraphie Grecque et Latine.Membre de la Société croate de Philologie classique.Membre de la Société française d’Archéologie classique.Membre de la Association pour l’Antiquité tardive, France.Membre du Circle littéraire (Književni krug) de Split.Membre du jury pour la soutenance de la thèse de doctorat de Pascale Che-

valier à l’Université de Paris IV-Sorbonne (1991), de Anemari Bugarski à l’Uni-versité de Paris IV-Sorbonne (2003), de Rosa Comes à l’Université de Barcelone – mención Europea (2004), de Marjorie Gaultier à l’Université de Paris XII (2006).

Membre du jury pour le doctorat honoris causa de Željko Mardešić, Univer-sité de Split (2003).

Professeur au IIIe cycle à la Faculté architectonique de l’Université de Zagreb (1997).

Professeur au IIIe cycle à la Faculté des Lettres de l’Université de Zagreb (2003).Membre du Conseil de l’Ecole doctorale de l’Université Paris XII (2006-2008).Président du Club des étudiants de la philologie classique à l’Université de

Zagreb Antika i mi (Antiquité et nous) (1970).Fondateur de la revue pour la philologie classique Latina et Graeca (1972).Président du comité d’organisation et membre du comité d’honneur pour le

50e anniversaire de la mort de Mgr Fr. Bulić (1984).Membre du comité d’organisation de l’exposition à l’occasion de 290 ans du

Lycée classique à Split (Split, 1990).Coordinateur du projet L’évangéliaire de Split (1990).Membre du comité d’organisation de l’exposition sur Saint Domnio Sv. Du-

jam i njegov blagdan kroz stoljeća (Split, 1991).Membre du comité de la Ville de Split pour le Palais de Dioclétien (1991-1993).Membre du comité scientifi que pour le colloque sur Bernardin et le couvent

Saint-François de Split (1995).Membre du jury pour la caricature - 1700 ans de la Ville de Split (1995).Membre du comité pour la culture et les arts du Projet 1700 de la Ville de

Split (1995).Membre du comité de direction du Musée des monuments archéologiques

croates (1996-2004).Organisateur de la manifestation pour 150 ans de la naissance de Fr. Bulić,

Vranjic (1996).Co-organisateur de la Présentation des ouvrages sur Salone, UNESCO, Paris (1996).Co-organisateur de la Présentation des Actes XIII CIAC: Rome, Split, Zadar,

Zagreb, Wien et Poreč (1999).

56

Co-organisateur de la Présentation de l’ouvrage sur Manastirine à Salone et des Actes XIII CIAC, UNESCO, Paris (1999).

Président du Conseil d’administration de l’Université de Split (2000).Membre du comité pour les musées et les galleries auprès du Ministère à la

culture croate (2001).Membre de la délégation croate pour la culture auprès l’Initiative adriatique-

ionienne (2001).Membre du jury pour le projet architectonique du Musée Narona (2001).Membre du Comité pour le Musée Narona (2002-2004).Membre du Comité d’honneur pour D. Knoepfl er, Institut de France, Col-

lège de France (2004).Membre du comité scientifi que pour le colloque Disputationes Salonitanae

V, Split (2004).Membre du Comité d’honneur de l’exposition Sveti Dujam – Štovanje kroz

vjekove, Split (2004).Co-président du colloque Il Cristianesimo in Istria fra Tarda Antichità e Alto

Medioevo. Novità e rifl essioni, à l’Institut pontifi cal d’archéologie chrétienne, à Rome (2007).

Présentation de l’ouvrage Murallas de Ciudades Romanas en el Occidente del Impero, Lugo 2007, au Palais d’Espagne à Rome (2007).

Membre du Comité d’honneur pour l’exposition L’Arte per la Pace in Eu-ropa e nel Mondo – Mostra dedicata a Santa Anastasia di Sirmio, Srijemska Mitrovica, Beograd, Jaroslavl, Zadar, Mondovì (2006-2007).

Membre de la délégation de l’Académie des Inscriptions et Belles-Lettres et de deux autres académies, conduite par le Chancelier de l’Institut de France, auprès du Pape Benoît XVI, le 10 février 2007 à Rome.

Membre de la délégation de l’Académie des Inscriptions et Belles-Lettres et de deux autres académies, conduite par le Chancelier de l’Institut de France, et de l’Académie Pontifi cale des Sciences et des Sciences Sociales, conduite par le Chan-celier de ces deux académies, auprès du Pape Benoît XVI, le 28 janvier 2008 à Rome.

Présent le 13 septembre 2008, sous la coupole, lors de la visite du Pape Benoît XVI, à l’Institut de France.

Membre du comité scientifi que pour le colloque international au Lateran (2008).Rédaction du livre Fra Josip Ante Soldo – život i djelo, ed. Z. Tolić, Sinj 2008.Membre du Comité d’honneur pour J.-P. Sodini, AIBL, Paris (2009).Membre du Comité de rédaction pour Histria Antiqua 18, 1-2, en honneur de

V. Girardi Jurkić, Pula (2009) et Histria Antiqua 19, en honneur de M. Zaninović, Pula (2010).

Présentation de l’ouvrage de A. Mutnjaković sur l’architectonique de Sixte V, Pio Sodalizio dei Piceni, Rome (2010).

Représentant de l’Institut de France, au nom de M. le Chancelier Gabriel de Broglie, aux festivités à l’occasion du 150 ans de la fondation de l’Académie croate des sciences et des arts, à Zagreb, le 28 et le 29 avril 2011. Sur l’invitation de M. le Président de l’Académie croate des sciences et des arts Zvonko Kusić, a

57

prononcé une conférence intitulée « Le Pape Benoît XVI. Le successeur du bien-heureux Jean Paul II et l’académicien français », le 19 mai 2011.

XIII. DISTINCTIONS ET PRIX DÉCERNÉSPrix de l’Université de Zagreb, 1973.Prix collectif de la Ville de Split décerné au Musée Archéologique, 1984 et 1995.Prix ACCA 1988/89 pour l’exposition «Retrats antics a Iugoslàvia» - expo-

sition de l’année en Catalogne.Honorary fellow - Ancient Monuments Society, London, 1990.Prix de la Ville de Split, 1996.Ordre pour le mérite à la culture croate Marcus Marulus, 1996.Offi cier de l’Ordre des arts et des lettres (République française), 2000.Charte de la République croate décerné au Musée Archéologique de Split, 2001.Prix collectif de la Ville de Solin décerné au Musée Archéologique de Split, 2001.Prix collectif de la Ville de Metković Narona décerné au Musée Archéolo-

gique de Split, 2002.Prix pour la recherche du Circle Européen de Zagreb, 2003.Commendatore dell’Ordine della Stella della solidarietà italiana, 2004.Prix collectif de la Ville de Vis décerné au Musée Archéologique de Split, 2004.Docteur honoris causa de l’Université de Paris XII Val-de-Marne, 2005.Commendatore del Sacro Militare Ordine Costantiniano di San Giorgio, 2005.Orden I stepena Knjaza Danila I de Monténégro, 2005.Grand-Croix de l’Ordre de Pie IX (Ordo Pianus) conféré par le Pape Benoît

XVI, 2007.Grand Prix de la Ville de Metković pour la recherche de Narona, 2007.Grand-Croix de l’Ordre Pro merito Melitensi, conféré par le Prince et Grand

Maître Fra’ Matthew Festing, 2009.Citoyen d’honneur de la Région de Dubrovnik-Neretva, 2009.Ambasciatore di Buona Volontà dell’ODI per l’Archeologia, Foggia, 2010.Membre honoiraire de l’Ordo „Fratres Draconis Croatici“, Zagreb, 2010.

XIV. BIOBIBLIOGRAPHIE RAISONNÉEBiographie incluse dans l’édition américaine du Who’s Who in the World,

9e éd., Marquis, 1989-1990, puis dans toutes les éditions de la 10e jusqu’à la 23e, puis dans le Who’s Who in Science and Engineering, 1ère éd., International Directory of Distinguished Leadership, 8e et 9e éd., American Biographical Insti-tute; The Contemporary Who’s Who 2003/2004, American Biographical Institute (2005 Man of Achievement du meme Institut), ainsi que dans International Direc-tory of Experts and Expertise (2006, 2008).

Bibliographie publiée dans Informatica museologica 1-4, Zagreb, 1986.Biobibliographie publiée dans : Hrvatska enciklopedija, 7, p. 71, Zagreb,

2005 ; Institut de France – Le Second Siècle, Paris, 2005, p. 845.Voir les articles biobibliographiques échelonnés à la fi n de la version croate, avant

la version française du CV.

58

59

BIBLIOGRAPHIE - BIBLIOGRAFIJA

Iz znanstvenih disciplina povijesti, epigrafi je, arheologije i povijesti umjet-nosti; istraživana razdoblja: helenističko, rimsko, starokršćansko, ponekad sred-njovjekovno i novovjekovno.

Recherches en domaine de l’histoire et de l’épigraphie, de l’archéologie et de l’histoire de l’art, concernant les époques hellénistique, romaine et chrétienne, parfois médiévale ou l’époque moderne.

Editeur - UrednikA. PERIODIQUES - ČASOPISI

1.-3. Latina et Graeca, Presses Universitaires Liber, Zagreb (1973-1974): fondateur et rédacteur en chef / utemeljitelj i glavni urednik (vol. 1-3).

4.-21. Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku (= VAHD), MuséeArchéologique de Split: directeur / glavni urednik 1988-2004 (vol. 81-97) ; rédac-teur / urednik 1986 (vol. 79).

B. MONOGRAPHIES - KNJIGE1. Don Frane Bulić [Catalogue d’exposition], Split 1984, 207 p.2. Bulić - 50 godina nakon smrti, Disputationes Salonitanae III, Split 1986,

348 p., pl. XXIII.3. Don Frane Bulić, Po ruševinama stare Salone (Par les ruines de l’antique

Salone), Split 1986, 185 p.4. Retrats antics a Iugoslàvia, Barcelone 1989, 196 p.5. Retratos antiguos en Yugoslavia, Barcelone 1989, 196 p.6. Doba Francuske uprave u Dalmaciji (Au temps de l’administration fran-

çaise en Dalmatie), Split 1989, 102 p.7. Starohrvatski Solin (Salone paléocroate - Das altkroatische Solin), Split

1992 [Niz SALONA 1], 300 p.8. Der attische Jagdsarkophag, Atički sarkofag s prikazom lova, Budapest -

Split, Split 1992 [Niz SALONA 2], 73 p.9. Ex libris u Biblioteci Arheološkog muzeja u Splitu, Split 1993, 105 p.

10. Acta Primi Congressus Internationalis Archaeologiae Christianae / Ra-dovi Prvog međunarodnog kongresa za starokršćansku arheologiju, Città del Va-ticano - Split 1993, 405 p.

11. Starohrvatski Solin, Disputationes Salonitanae IV, Split 1993, 360 p.12. Salona Christiana, Split 1994 [Niz SALONA 3], 427 p.13. N. Cambi, Sarkofag Dobroga pastira iz Salone i njegova grupa - The

Good Shepherd Sarcophagus and its group (dir.), Split 1994 [Niz SALONA 4], 131 p.

14. Salona I: Recherches archéologiques franco-croates à Salone (dir. par N. Duval et E. Marin); Catalogue de la sculpture architecturale paléochrétienne de Salone (éd. N. Duval, E. Marin, C. Metzger), Rome - Split 1994 (Collection de l’École française de Rome – 194/1) [Niz SALONA 5], XXIX + 335 p., pl. C.

15. Salona Christiana vista dall’Urbe (ed. E. Marin, A. Benvin, D. Mazzo-leni), Split - Roma 1995 [Niz SALONA 6], 67 p.

16. Salona II: P. Chevalier, Ecclesiae Dalmatiae, Recherches archéologiques franco-croates à Salone (dir. par N. Duval et E. Marin), Rome - Split 1995, t. 1-2 (Collection de l’École française de Rome – 194/2) [Niz SALONA 7], 483 p., pl. VI + 208 p., pl. LXX.

17. Acta XIII Congressus Internationalis Archaeologiae Christianae / Ra-dovi XIII. međunarodnog kongresa za starokršćansku arheologiju, Split - Poreč 1994, I-III (ed. N. Cambi, E. Marin), Città del Vaticano - Split 1998, 452 + 1170 + 928 p.

18. A. Duplančić, Crkve kraljice Jelene u Solinu, Split 1999 (dir. - Niz SALO-NA 9), 40 p.

19. Salona III: Recherches archéologiques franco-croates à Salone (dir. par N. Duval, E. Marin et C. Metzger); Manastirine - Établissement préromain, nécropole et basilique paléochrétiens à Salone - Predrimsko sjedište, groblje i starokršćan-ska bazilika (éd. N. Duval et E. Marin), Rome - Split 2000 (Collection de l’École française de Rome – 194/3) (Niz SALONA 8), XVIII p., pl. II + 688 p., pl. VII.

20. Arheološki muzej - Split AD 2000, Spomenica u povodu obnove Muzeja, povećanja njegova izložbenog i radnog prostora i novog stalnog postava o 180. obljetnici - Memorial in the occasion of the reconstruction of the Archaeological Museum in Split, an extension of its exhibition and working areas, and a new permanent archaeological display in the year of its 180th anniversary, Split 2000 (Niz SALONA 10), 128 p.

21. Longae Salonae, I-II, Split 2002 (Niz SALONA 11), 663, 251 p.22. Arheološka istraživanja u Naroni i dolini Neretve – Archaeological re-

searches in Narona and Neretva valley, Zagreb - Metković - Split 2003 (Izdanja HAD-a 22, Niz NARONA 4), 431 p.

23. A. Duplančić, R. Tomić, Zbirka slika Arheološkog muzeja u Splitu, Split 2004 (dir.), 164 p.

24. Dalmatia – Research in the Roman Province 1970-2001 – Papers in ho-nour of J. J. Wilkes (ed. D. Davison, V. Gaffney, E. Marin), BAR International Series 1576, Oxford 2006, 212 p.

25. Circolo dell’Ambasciata croata 2005/2006, Roma 2007, 142 p.26. Circolo dell’Ambasciata croata 2006-2007, Roma 2008, 128 p.

60

27. Circolo dell’Ambasciata croata 2008-2009, Roma 2009, 160 p.28. Il Cristianesimo in Istria fra Tarda Antichità e Alto Medioevo. Novità e

rifl essioni (ed. E. Marin, D. Mazzoleni), Pontifi cio Istituto di Archeologia Cristia-na, Città del Vaticano 2009, 292 p.

29. La Chiesa croata e il Concilio Vaticano II (ed. Ph. Chenaux, E. Marin, F. Šanjek), Lateran University Press, Città del Vaticano 2011, 469 p.

Auteur - Autor

C. MONOGRAPHIES - KNJIGE1. Muzej imaginacije [recueil d’articles et de notes], Latina et Graeca,

Zagreb 1982, 91 p.2. Starokršćanska Salona [recueil d’articles sur Salone paléochrétienne],

Latina et Graeca, Zagreb 1988, 143 p.3. Arheološki vodič po srednjoj Dalmaciji, édition anglaise Archaeological

Guide to Central Dalmatia et allemande Archäologischer Führer durch Mittel-dalmatien, Logos, Split 1989 (en collaboration avec B. Kirigin), 256 p.

4. Pro Salona [recueil de notes], Matica hrvatska, Zagreb 1994, 156 p.5. Civitas splendida Salona [thèse du doctorat], in Salona Christiana, Arhe-

ološki muzej, Split 1994, p. 9-104.6. Ave Narona [recueil d’articles et de notes], Matica hrvatska, Zagreb 1997,

184 p.7. Salona Narona – Razgovori [recueil d’entretiens et de notes], Matica hrvat-

ska, Sarajevo - Sinj 1998, 152 p.8. Hello Narona [recueil d’articles et de notes], Matica hrvatska, Metković

1999, 120 p.9. Sveti Vid, Split 1999 (i suradnici; Niz NARONA 1), 300 p.

10. Corpus Inscriptionum Naronitanarum I - Erešova kula - Vid, Macerata - Split 1999 (co-auteurs: M. Mayer, G. Paci, I. Rodà, Niz NARONA 2), 241 p.

11. Narona [recueil d’articles et de notes], Zagreb - Opuzen 1999 (et alii), 337 p.

12. Erešove bare, Split 2002 (i suradnici; Niz NARONA 3), 215 p.13. Arheološki muzej Split - Vodič, Split 2002 (i suradnici), 51 p.14. Museo Archeologico Split - Guida, Split 2002 (i suradnici), 51 p.15. Archaeological Museum Split - Guide, Split 2003 (i suradnici), 51 p.16. Musée archéologique de Split - Guide, Split 2003 (i suradnici), 51 p.17. Historia magistra archaeologiae [recueil d’articles et de notes], Matica

hrvatska, Split - Dubrovnik 2003, 238 p.18. Sveti Kajo (Zbornik radova), Solin 2003 (et alii), 142 p.19. Augusteum Narone – Splitska siesta naronskih careva, Split 2004 (et alii,

Niz NARONA 5), 80 p.20. The Rise and Fall of an Imperial Shrine – Roman Sculpture from the Au-

gusteum at Narona, Split 2004 (et alii, co-ed. M. Vickers, Niz NARONA 6), 320 p.

61

21. Divo Augusto – La descoberta d’un temple romà a Croàcia / El descubri-miento de un templo romano en Croacia, Split 2004 (et alii, co-ed. I. Rodà, Niz NARONA 7), 432 p.

22. L’Augusteum di Narona – Roma al di là dell’Adriatico, Split 2004 (et alii, co-ed. P. Liverani, Niz NARONA 8), 115 p.

23. Ho conosciuto due papi – Racconto di un’emozione e di un ragionamento sulle orme di Giovanni Paolo II e di Benedetto XVI, Lateran University Press, Città del Vaticano 2008, 96 p.

24. Upoznao sam dva pape – Pripovijest o čuvstvu i promišljanju na tragu Ivana Pavla II. i Benedikta XVI., Kršćanska sadašnjost – Crkva u svijetu, Zagreb - Split 2009, 104 p.

25. Salona IV : Recherches archéologiques franco-croates à Salone (dir. par N. Duval, E. Marin et Fr. Prévot) ; Inscriptions de Salone chrétienne, IVe-VIIe siècles – Natpisi starokršćanske Salone, IV.-VII. st. (projet coordonné par E. Ma-rin, dir. par E. Marin, N. Gauthier, Fr. Prévot), Rome - Split 2010 (co-auteurs: J.-P. Caillet, N. Duval, D. Feissel, N. Gauthier, Fr. Prévot, et alii, Collection de l’École française de Rome – 194/4, Niz SALONA 12), t. I-II, XXII + VII + 1363 p.

26. Poznałem dwóch Papieży – Ślady Jana Pawła II i Benedykta XVI w moim życiu (traduit par H. Jagodziński), Wydawnictwo św. Stanisława BM, Kraków 2011, 113 p.

D. ARTICLES - ZNANSTVENI RADOVI1. Some notes on Sabiniani of Dalmatia and Pannonia, Živa antika 25/1-2,

Skoplje 1975, 324-330.2. Kasnoantički kontinuitet u srednjovjekovnom Splitu, Latina et Graeca 5,

Zagreb 1975, 21-39 (Riassunto: La tradizione dell’Antichità tarda nello Spalato medievale).

3. Od antike do Marulića (Marulićev rukopis o solinskim natpisima), Živa antika 27/1, Miscellanea V. Gortan, Skoplje 1977, 205-217 (Summary: FromAntiquity to Marulus).

4. Neke značajke rimske sakralne arhitekture na istočnom Jadranu [thèse remaniée], VAHD 60-61, Split (1968-1969) 1977, 155-176 (Résumé: Certaines caractéristiques de l’architecture religieuse romaine sur le littoral oriental de l’Adriatique).

5. Pristupno istraživanje ilirske onomastike na Apeninskom poluotoku [thèse du IIIe cycle, abrégée], Živa antika 27/2, Skoplje 1977, 411-441 (Zusam-menfassung: Zur Forschung des illyrischen Namenguts auf der Apenninischen Halbinsel).

6. Kasnoantički kontinuitet i renesansa u Dalmaciji (Marulićeva zbirka la-tinskih natpisa), Živa antika 28/1-2, Skoplje 1978, 251-257 (Summary: Marulus’ Collection of Latin inscriptions and the Renaissance in Dalmatia).

7. La littérature concernant les inscriptions antiques à Split à l’aube de la Rennaissance, Faventia 1/1, Barcelona 1979, 95-98.

62

8. Starokršćanska oltarna pregrada na Mirju nedaleko od Postira, Prilo-zi povijesti umjetnosti u Dalmaciji 21, Fiskovićev zbornik I, Split 1980, 85-90 (Summary: Early Christian cancelli at Mirje near Postira).

9. O antičkim kultovima u Naroni, Dolina rijeke Neretve od prethistorije do ranog srednjeg vijeka, Split 1980, 207-212 (Résumé: Sur les cultes antiques à Narona).

10. Kasnoantički kontinuitet u srednjovjekovnom Splitu [La continuité de l’Antiquité tardive dans la ville médiévale de Split], Mogućnosti 4, Split 1980, 443-459.

11. Za muzej naše budućnosti - Muzej imaginacije [Pour le musée de notre avenir - Musée de l’imagination], Naše teme 5, Zagreb 1980, 658-668.

12. Kasnoantičko groblje na Sućidru u Splitu, VAHD 74, Split 1980, 55-59; en collaboration avec F. Oreb (Résumé: Cimetière de l’Antiquité tardive à Sući-dar, Split).

13. Excavations at Issa, Island of Vis, Yugoslavia, 1976, 1979, A preliminary Report, Rivista di Archeologia 4, Roma 1980, 81-91; en collaboration avec N. Cambi et B. Kirigin.

14. Zaštitna arheološka istraživanja helenističke nekropole Isse, 1976. i 1979. god. - Preliminarni izvještaj [Fouille archéologique de sauvetage de la nécropole hellénistique d’Issa, 1976 et 1979 - Rapport préliminaire], VAHD 75, Split 1981, 63-83; en collaboration avec N. Cambi et B. Kirigin.

15. La consommation des inscriptions à Salone pendant l’Antiquité tardive (utilisation et clientèle), Préactes du colloque «Artistes, artisans et production artistique au Moyen-Age», vol. 2, Rennes 1983, 1646-1651.

16. L’antiquité tardive se continuant dans un monde médiéval - un exemple: le Palais de de Dioclétien à Split, Faventia 5/2, Barcelona 1983, 125-130.

17. La datation indictionelle en Dalmatie, Le temps chrétien de la fi n de l’Antiquité au Moyen-Age - IIIe-XIIIe siècle (Colloques internationaux du C.N.R.S. n° 604, 1981), Paris 1984, 149-162.

18. Lapidari dalmati: Realizzazioni e progettazioni delle collezioni epigrafi -che nella Croazia meridionale, Il museo epigrafi co (Colloque AIEGL-Borghesi, 1983), Epigrafi a e Antichità 7, Faenza 1984, 263-278.

19. Sur la présence des populations d’origine occidentale, en particulier his-panique, dans la région de Salone, Disputationes Salonitanae II (1979), VAHD 77, Split 1984, 81-91.

20. Doprinos Don Frane Bulića starokršćanskoj arheologiji [La contribution de Mgr Fr. Bulić à l’archéologie paléochrétienne], Crkva u svijetu 2, Split 1985, 134-142.

21. Issa ‘80 - Preliminarni izvještaj sa zaštitnih arheoloških iskopavanja he-lenističke nekropole Martvilo u Visu - Novi i neobjelodanjeni natpisi iz Visa [Issa ‘80 - Prérapport sur la fouille de sauvetage de la nécropole hellénistique Martvilo à Vis - Les inscriptions nouvelles ou inédites de Vis], VAHD 78, Split 1985, 45-72; en collaboration avec B. Kirigin.

63

22. L’inhumation privilégiée à Salone, L’inhumation privilégiée du IVe au VIIIe siècle en Occident, Colloque Créteil, 1980 (éd. Y. Duval et J.-C. Picard), Paris 1986, 221-232.

23. Bulić i suvremenici domaći i strani, Disputationes Salonitanae III (1984), VAHD 79, Split 1986, 71-101 (Résumé: Bulić et ses contemporains du pays et de l’étranger).

24. Salona christiana - Pregled (Salona christiana - un aperçu), VAHD 80, Split 1987, 57-70.

25. Osobine latinskih natpisa iz Istre, Arheološka istraživanja u Istri i Hrvat-skom primorju (Colloque à Pula, 1982), vol. II, Pula 1987, 127-133 (Sommario: Caratteristiche delle iscrizioni latine in Istria).

26. Excavations at Issa, Island of Vis (Yu) 1980 - A preliminary Report, Studi di Antichità 5, Lecce 1988, 129-147; en collaboration avec B. Kirigin.

27. L’épigraphie chrétienne et l’épigraphie du Haut Moyen-Age de Salone et de Split, La terza età dell’epigrafi a, Colloque AIEGL, Borghesi, 1986 (ed. A. Donati), Faenza 1988, 229-245.

28. Martia Iulia Valeria Salona Felix and the growth of Christianity, Colloqui international d’epigrafi a, culte i societat en Occident, Préactes, Tarragona 1988.

29. La topographie chrétienne de Salone - Les centres urbains de la Pastora-le, Actes du 11e Congrès International d’Archéologie Chrétienne (Lyon, 1986), Rome 1989, 1117-1131.

30. Les nécropoles de Salone, ibid., 1227-1239.31. Salona - za novi profi l grada [version croate du rapport au Colloque du

Venise, voir infra], VAHD 82, Split 1989, 209-214.32. La consommation des inscriptions à Salone pendant l’Antiquité tardive:

utilisation et clientèle, Artistes, artisans et production artistique au Moyen Age (Actes du Colloque de Rennes, 1983), vol. III, Paris 1990, 379-385.

33. Salone - un profi l de la ville à renouveler, à propos de recherches récen-tes, La Venetia nell’area Padano-Danubiana, Le vie di comunicazione (Actes du Colloque de Venise, 1988), Padova 1990, 453-469.

34. Les provinces danubiennes et balkaniques: épigraphie chrétienne - L’oeuvre de Jacques Zeiller sur la Dalmatie, Actes du Colloque du centenaire de l’Année Epigraphique (Paris, 1988), Paris 1990, 183-203.

35. Encore les «Cinq martyrs» de Salone, Un témoignage épigraphique désormais bien établi, Memoriam sanctorum venerantes, Miscellanea V. Saxer, Studi di Antichità cristiana XLVIII, Città del Vaticano 1992, 285-307; en collabo-ration avec N. Duval.

36. Martia Iulia Valeria Salona Felix and the growth of Christianity, Religio Deorum, Actas del Coloquio Internacional de epigrafi a, Colloque de Tarragone, 1988 (ed. M. Mayer), Barcelona 1992, 333-346.

37. Starokršćanski pluteji s Mirja kod Postira na Braču, Prilozi povijesti umjetnosti u Dalmaciji 32, Prijateljev zbornik I, Split 1992, 117-132. (Résumé: Les plaques de la pergola trouvée à Mirje près de Postira).

64

38. Krstionica u Naroni od V. stoljeća do vremena Domagoja?, Kačić XXV, Zbornik fra Karla Jurišića, Split 1993, 361-368 (Résumé: Le baptistère à Narone du Ve s. jusqu’à l’époque de Domagoj?).

39. Nova istraživanja na Marusincu u Saloni, Diadora 15, Zadar 1993, 259-273.40. Le contexte archéologique de la sculpture architecturale de Salone: les

églises et les cimetières (topographie chrétienne de Salone intra et extra muros), Salona I (dir. N. Duval, E. Marin), Rome - Split 1994, p. XV-XXVI.

41. Le sens de piscina = tombe et les mensae funéraires circulaires et rectan-gulaires ou les rapports entre païens et chrétiens à Salone (à propos de la nouvelle piscina de l’Hortus Metrodori), ibid., 315-321.

42. Late Antique Population and Epigraphy of Salona, VAHD 86/1993, Zbor-nik Duje Rendić-Miočević in memoriam, Split 1994, 215-222.

43. Sv. Vid de Narona: un exemple désormais établi pour la discontinuité, Orbis Romanus Christianusque, Mélanges N. Duval, Paris 1995, 265-275.

44. Nouvelles recherches sur Marusinac à Salone, Akten des XII. internati-onalen Kongresses für christliche Archäologie (Bonn 1991), Città del Vaticano - Münster 1995, t. 2, 1016-1023, tab. 139-140.

45. Arheološki muzej u Splitu i Boka Kotorska, Prilozi povijesti umjetnosti u Dalmaciji 35, Petriciolijev zbornik I, Split 1995, 67-80 (Summary: Archaeologi-cal museum in Split and Boka Kotorska).

46. Découverte d’un Augusteum à Narona, Comptes-rendus de l’Académie des Inscriptions et Belles-Lettres, Paris 1996, 1029-1040.

47. Sv. Vid - Starokršćanska bazilika i krstionica Narone, srednjovjekovno groblje, novovjekovna crkva, VAHD 87-89/1994-1996, 9-94 (Résumé: La basi-lique paléochrétienne et le baptistère de Sv. Vid à Narona, le cimetière médiéval et l’église moderne).

48. Iscrizioni dell’augusteo di Narona scoperto di recente, Preatti, XI Con-gresso Internazionale di Epigrafi a Greca e Latina, Roma 1997, 411-415.

49. Lexicon of Greek Personal Names from Dalmatia, contribution to the Lexicon of Greek Personal Names (ed. P. M. Fraser, E. Matthews), British Acade-my, Vol. IIIa, Oxford 1997; en collaboration avec I. Britvić.

50. Narona vom 6. bis zum 9. Jahrhundert, Domum Tuam Dilexi, Miscellanea A. Nestori (Studi di antichità cristiana LIII), Città del Vaticano 1998, 543-560.

51. La publication des inscriptions romaines de Salone et de Narone - La nécropole dite d’Hortus Metrodori à Salone et les cultes païens à Narone: la nouvelle inscription de l’Augusteum, Epigrafi a romana in area adriatica, IXe Rencontre franco-italienne sur l’épigraphie du monde romain – Colloque Mace-rata, 1995 (ed. G. Paci), Macerata 1998, 51-60.

52. Korespondencija de Rossi - Bulić u Arheološkom muzeju u Splitu, Acta XIII CIAC, I, Città del Vaticano - Split 1998, 397-406.

53. Narona - basilique et baptistère paléochrétiens de Sv. Vid, Acta XIII CIAC, III, Città del Vaticano - Split 1998, 475-506.

65

54. Consecratio in forma Veneris u Augusteumu u Naroni, Dolina Neretve, Dubrovnik 4/1998, 39-48.

55. L’introduction du culte impérial dans la Dalmatie: Narona, Aenona, Issa, L’Illyrie méridionale et l’Épire dans l’Antiquité - III (ed. P. Cabanas), Paris 1999, 265-269.

56. Les fouilles récentes du Forum et de l’Augusteum de Narona, découverte de l’Emporion hellenistique, Bulletin de la Société française d’archéologie cla-ssique 1997-1998, Revue Archéologique 1/1999, 179-184.

57. Consecratio in formam Veneris dans l’Augusteum de Narona, Imago An-tiquitatis, Mélanges R. Turcan, Paris 1999, 317-327.

58. Revizijsko istraživanje groblja i starokršćanskog arhitektonskog sklopa Manastirine. Otkriće predrimskog sjedišta - Les travaux de révision des fouilles de la nécropole et du complexe architectural paléochrétien de Manastirine. Déco-uverte d’un établissement préromain, Salona III (éd. N. Duval et E. Marin), Rome - Split 2000, 87-182; en collaboration avec J. Mardešić.

59. L’architecture du complexe architectural, Salona III (éd. N. Duval et E. Marin), Rome - Split 2000, 283-611; en collaboration avec N. Duval, M. Jeremić et B. Penđer.

60. Conclusions - Zaključci, Salona III (éd. N. Duval et E. Marin), Rome - Split 2000, 619-664; en collaboration avec N. Duval et M. Jeremić.

61. Notulae minimae epigraphicae ad offi cinas lapidarias Salonitanas inlu-strandas, Epigrafai - Miscellanea L. Gasperini (ed. G. Paci), Macerata - Roma 2000, 579-594; en collaboration avec M. Mayer et I. Rodà.

62. Elementos para una puesta al día de las inscripciones del campo militar de Bigeste, Les légions de Rome sous le Haut-Empire, Actes du Congrès 1998 (éd. Y. Le Bohec), Lyon 2000, 499-514; en collaboration avec M. Mayer, G. Paci et I. Rodà.

63. Introduzione alla Salona Cristiana, Aquileia Romana e Cristiana fra II e V secolo, Miscellanea M. Mirabella Roberti, AAA XLVII, Trieste 2000, 535-551.

64. The temple of the imperial cult (Augusteum) at Narona and its statues: in-terim report, Journal of Roman Archaeology 14, 2001, Portsmouth, Rhode Island, USA, 80-112.

65. La naissance de la ville chrétienne - deux exemples: Salona et Narona, La naissance de la ville chrétienne, Mélanges N. Gauthier, Tours 2002, 135-145.

66. Novi helenistički nalazi iz Salone i Narone, Grčki utjecaj na istočnoj obali Jadrana – Greek infl uence along the East Adriatic coast, Zbornik radova sa znanstvenog skupa 1998 (ed. N. Cambi, S. Čače, B. Kirigin), Split 2002, 415-421 (Summary: New Hellenistic fi nds from Salona and Narona).

67. Grad Salonae / Salona, Longae Salonae, I-II, Split 2002, 9-22, 9-37 (Summary: The City of Salonae/Salona).

68. Erešove bare – villa suburbana iz 3. st. i starokršćanska crkva iz 7. st. u Naroni, VAHD 94, Split 2002, 9-80, I-VI (Résumé: Erešove bare, villa suburbaine du IIIe siècle et église chrétienne du VIIe siècle à Narona).

66

69. Iscrizioni romane di Narona conservate nel Museo di Makarska, Zbornik Tomislava Marasovića, Split 2002, 96-107; en collaboration avec M. Mayer, G. Paci, I. Rodà (Sažetak: Rimski natpisi iz Narone u Muzeju u Makarskoj).

70. Naronitanski Augusteum i arheološka istraživanja u Naroni 1988.-2001., Arheološka istraživanja u Naroni i dolini Neretve – Archaeological researches in Narona and Neretva valley, Zagreb - Metković - Split 2003 (Izdanja HAD-a 22), 11-50 (Summary: Naronitan Augusteum and archaeological researches in Narona 1988-2001).

71. Livie à Narona, Comptes Rendus de l’Académie des Inscriptions et Be-lles-Lettres, 2003, 957-974.

72. Narona i otkriće Augusteuma, E. Marin et alii, Augusteum Narone – Splitska siesta naronskih careva, Split 2004, 13-19.

73. Mozaik u Augusteumu, ibid., 25-29; en collaboration avec B. Vješnica.74. Kipovi iz Augusteuma, ibid., 30-51; en collaboration avec M. Kolega et

I. Rodà.75. Narona and the discovery of the Augusteum, E. Marin et alii, The Rise

and Fall of an Imperial Shrine – Roman Sculpture from the Augusteum at Narona, Split 2004, 15-34.

76. Urbanism, ibid., 35-36.77. The mosaic in the Augusteum, ibid., 59-66; en collaboration avec B. Vješnica.78. The inscriptions, ibid., 67-69.79. The statues from the Augusteum, ibid., 70-166; en collaboration avec M.

Kolega, A. Claridge et I. Rodà.80. The rise and fall of the largest group of Roman imperial statues, ibid.,

281-283.81. Pučišća – Crkva svetoga Dujma, A. Duplančić et al., Sveti Dujam – Što-

vanje kroz vjekove, Split 2004, 121-123.82. Narona i el descobriment de l’Augusteum, E. Marin et alii, Divo Augusto

– La descoberta d’un temple romà a Croàcia / El descubrimiento de un templo romano en Croacia, Split 2004, 15-34.

83. Urbanisme, ibid., 35-36.84. El mosaic de l’Augusteum, ibid., 59-66; en collaboration avec B. Vješnica.85. Les inscriptions, ibid., 67-69.86. Les estàtues de l’Augusteum, ibid., 70-166; en collaboration avec M. Ko-

lega, A. Claridge et I. Rodà.87. L’apogeu i el declivi del grup més gran d’estàtues imperials romanes,

ibid., 281-283.88. Narona y el descubrimiento del Augusteum, ibid., 324-328.89. Urbanismo, ibid., 329.90. El mosaico del Augusteum, ibid., 337-338; en collaboration avec B. Vješnica.91. Las inscripciones, ibid., 338-339.92. Las estatuas del Augusteum, ibid., 339-371; en collaboration avec M.

Kolega, A. Claridge et I. Rodà.

67

93. El apogeo y el declive del mayor grupo de estatuas imperiales romanas, ibid., 416-418.

94. Narona e la scoperta dell’Augusteum, E. Marin et alii, L’Augusteum di Narona – Roma al di là dell’Adriatico, Split 2004, 13-20.

95. Il mosaico dell’Augusteum, ibid., 25-29; en collaboration avec B. Vješnica.96. Le statue dell’Augusteum, ibid., 30-51; en collaboration avec M. Kolega

et I. Rodà.97. Salonae: un profi l de la ville romaine à renouveller, Kalathos – Studies

in honour of Asher Ovadiah (ed. S. Mucznik), Assaph 2005-2006, vol. 10-11, Tel Aviv 2006, 155-170.

98. La tomba di Diocleziano, Rendiconti della Pontifi cia Accademia Romana di Archeologia LXXVIII, 2005-2006, 499-526.

99. The urbanism of Salona and Narona inside Roman Dalmatia, Dalmatia – Research in the Roman Province 1970-2001 – Papers in honour of J. J. Wil-kes (ed. D. Davison, V. Gaffney, E. Marin), Oxford 2006, 73-80.

100. Marusinac – Salona: Novitates, Acta Congressus Internationalis XIV Ar-chaeologiae Christianae, Wien 1999, Città del Vaticano - Wien 2006, 509-518.

101. Dioklecijanova grobnica, Folia Archaeologica Balcanica I, Zbornik V. Bitrakova Grozdanova, Skopje 2006, 371-390 (Sommario: La tomba di Diocle-ziano).

102. Le mura di Narona, Narona XIII (Scavi del Museo archeologico di Split diretti da E. Marin), Murallas de ciudades romanas en el Occidente del Imperio – Lucus Augusti como paradigma (ed. A. Rodríguez Colmenero, I. Rodà), Lugo 2007, 133-150.

103. Le due sculture inedite (nn. 3-4) dell’Augusteum di Narona : Ottavia e Antonia minor ?, Narona XIV (Scavi del Museo archeologico di Split diretti da E. Marin), Rendiconti della Pontifi cia Accademia Romana di Archeologia LXXIX 2006-2007, 177-203; en collaboration avec M. Kolega, A. Claridge et I. Rodà.

104. Mozaik u oratoriju sv. Venancija u Lateranskoj krstionici – Mosaik im Oratorium des Hl. Venantius im lateranischen Baptisterium, Prilozi Instituta za arheologiju u Zagrebu 24, Zbornik Ž. Tomičića, Zagreb 2007, 251-256.

105. Le cinque sculture inedite (nn. 5, 9-12): Giulia (?), Lucio e Gaio Cesare, Germanico, Druso e le ultime frammentarie dell’Augusteum di Narona, Narona XV (Scavi del Museo archeologico di Split diretti da E. Marin), Rendiconti della Pontifi cia Accademia Romana di Archeologia LXXX 2007-2008, 337-338; en collaboration avec M. Kolega, A. Claridge et I. Rodà.

106. Il mosaico della cappella di S. Venanzio al Battistero Lateranense: Status quaestionis, Il Cristianesimo in Istria fra Tarda Antichità e Alto Medioevo. Novità e rifl essioni (ed. E. Marin, D. Mazzoleni), Città del Vaticano 2009, 209-215.

107. Skulpture iz Augusteuma Narone (neizložene i neobjavljene 2004), Na-rona XVI (Iskopavanja Arheološkog Muzeja – Split pod vodstvom E. Marina), Histria Antiqua 18-2, Zbornik V. Girardi Jurkić, Pula 2009, 9-34; en collaboration avec M. Kolega, A. Claridge et I. Rodà (Riassunto: Le sculture dell’Augusteum di Narona, non esposte e non pubblicate nel 2004).

68

108. L’histoire antique, l’épigraphie et l’archéologie au temps de l’administration française en Dalmatie, Hrvati i ilirske pokrajine – Les croates et les Provinces illyriennes 1809-1813 (ed. F. Šanjek), Zagreb 2010, 471-482 (Sažetak: Stara povijest, epigrafi ja i arheologija za francuske uprave u Dalmaciji).

109. Le idee conciliari di Frane Franić. Testimonianze e rifl essioni, La Chiesa croata e il Concilio Vaticano II (ed. Ph. Chenaux, E. Marin, F. Šanjek), Lateran University Press, Città del Vaticano 2011, 165-177.

110. Sv. Jeronim, sv. Pavao i sv. Hilarion i „barbarska“ (južna) Dalmacija, Zbor-nik u čast Ivici Žili (ed. V. B. Lupis), Matica hrvatska, Dubrovnik 2011, 29-35 (Ri-assunto: S. Girolamo, S. Paolo e S. Ilarione e la “barbara” Dalmazia meridionale).

E. NOTES - STRUČNI RADOVI1. O identifi kaciji i sistematizaciji antičke arhitekture, Latina et Graeca 1,

Zagreb 1973, 28-40.2. Arheološka, povijesna i lingvistička istraživanja antičkog doba Dalmaci-

je u posljednjih pedeset godina, Latina et Graeca 3, Zagreb 1974, 9-28 (Résumé).3. Osnovna razlika izmedu Ciceronove i Salustijeve interpretacije Katilini-

ne urote, Latina et Graeca 7, Zagreb 1976, 19-20.4. Riječ uz izložbu “Iz antičke kuće”, Iz antičke kuće, Izložba Arheološkog

Muzeja u Salonu pokućstva “Prima”, Split 1976.5. Mate Suić, Antički grad na istočnom Jadranu, Sveučilišna naklada Liber,

Zagreb, 1976, Latina et Graeca 8, Zagreb 1976, 77-79.6. Iz Pauzanijina opisa Olimpije, Latina et Graeca 9, Zagreb 1977, 29-33;

en collaboration avec M. Matijević.7. Uz 70. rođendan Veljka Gortana, ibid., 71-72.8. Treba li stati na stranu Rima? (U povodu obljetnice pada Zapadnorim-

skog carstva), Latina et Graeca 10, Zagreb 1977, 25-29.9. Povodom 160 godina splitske Klasične gimnazije, ibid., 31-32.

10. Mirje nad Postirama - starokršćanska arhitektura, Arheološki pregled 19, Beograd 1977, 152-154.

11. Postire - starokršćanski kapitel, ibid., 155-156.12. Zlato Skita u Beogradu, Latina et Graeca 9, Zagreb 1977, 73-74.13. Historijat i stanje istraživanja ilirske antroponimije s obzirom na njezinu

rasprostranjenost, Onomastica Iugoslavica 7, Zagreb 1978, 197-202.14. Stoljetni jubilej “Vjesnika za arheologiju i historiju dalmatinsku”, Latina

et Graeca 11, Zagreb 1978, 53-60.15. Muzej i snovi, Mnogo sam lutao kopnom i morem, umro sam u domovini

i sad ovdje ležim, preostao je samo spomenik s imenom i ništa drugo (Događanje muzeja), Didaktičko-kreativna radionica “Braća Borozan”, Split 1978, 14-16.

16. Dioklecijanova palača u Splitu, Latina et Graeca 12, Zagreb 1978, 15-28.17. Prvi naučni skup “Antika i antičko nasleđe kod nas” (Ohrid, 25-29. rujna

1977), Jadranski zbornik 10, Pula 1978, 681-682.18. Riječ uz izložbu “100 godina Vjesnika za arheologiju i historiju dalma-

tinsku”, 100 godina Vjesnika za arheologiju i historiju dalmatinsku, Izložba Ar-heološkog muzeja u Splitu, Split 1979.

69

19. Događanje muzeja, Prilog novom shvaćanju uloge i svrhe muzeja, Infor-matica museologica 2-3, Zagreb 1979, 14-28; en collaboration avec B. Kirigin.

20. Salona, Latina et Graeca 14, Zagreb 1979, 17-38.21. Antika i mi - naša antika, Latina et Graeca 15, Zagreb 1980, 19-21.22. In memoriam don Ivan Ostojić, Latina et Graeca 16, Zagreb 1980, 147-148.23. Od muzeja u antici do antike u muzeju, Živa antika 30/1-2, Zbornik P.

Ilievski, Skoplje 1980, 245-248 (Summary: From Museum in the Antiquity to Antiquity in the Museum).

24. Sfi nga i festival na Peristilu, Kulturna baština 11-12, Split 1981, 163-165.25. Prodor u tajnu umjetnosti, Mogućnosti 6-7, Split 1981, 720-722.26. Mate Križman, Antička svjedočanstva o Istri, Pula-Rijeka, 1979, Živa

antika 31/1-2, Zbornik M. Petruševski, Skoplje 1981, 354-356.27. Starokršćanska Ženeva, U povodu novih arheoloških iskapanja i knjige

Ch. Bonneta “Les premiers édifi ces chrétiens de la Madeleine à Genève”, Latina et Graeca 18, Zagreb 1981, 37-44.

28. Umjesto uvodnika - Koliko je jedan poduhvat..., Latina et Graeca 20, Zagreb 1982, 5-6.

29. VIII međunarodni kongres za grčku i latinsku epigrafi ju, Obavijesti HAD-a 14/4, Zagreb 1982, 11-13.

30. Pula u rukopisima venecijskih biblioteka (Giorgio E. Ferrari, I manoscri-tti concernenti Pola in biblioteche Veneziane, Trieste, 1977), Jadranski zbornik 11, Pula-Rijeka 1983, 363-364.

31. N. Duval et alii, Recherches archéologiques à Haïdra II, La basilique I dite de Melléus, Rome, 1981, VAHD 76, Split 1983, 122-125.

32. Y. Duval, Loca sanctorum Africae, Le culte des martyrs en Afrique du IVe au VIIe siècle, I-II, Rome, 1982, ibid., 125-128.

33. O umjetnicima, primijenjenim umjetnicima i obrtnicima i njihovoj proi-zvodnji u srednjem vijeku, Obavijesti HAD-a 15/3, Zagreb 1983, 21-22.

34. Riječ uz izložbu “Don Frane Bulić”, Don Frane Bulić, Split 1984, 7-11.35. Mons. Frane Bulić 1934-1984, Rivista di Archeologia Cristiana 60/3-4,

Roma 1984, 353-355.36. Msgr. Frane Bulić i evropski epigrafi čari - Naše antičko nasljeđe pred

znanstvenom javnošću, Živa antika 34/1-2, Skoplje 1984, 233-236 (Summary: Msgr. Frane Bulić and European Epigraphists).

37. Solinski starokršćanski natpisi u Arheološkom muzeju u Splitu, Obavije-sti HAD-a 16/1, Zagreb 1984, 36-37.

38. “Bulić - 50 godina nakon smrti” Disputationes Salonitanae III - Predgo-vor, Disputationes Salonitanae III (1984), VAHD 79, Split 1986, 7-19 (Bulić - 50 ans après sa mort, Avant-propos).

39. Predgovor, Don Frane Bulić, Po ruševinama stare Salone (ed. E. Marin), Split 1986, 5-9.

40. Osvrt na publikacije u povodu Bulićeve obljetnice, Disputationes Saloni-tanae III (1984), VAHD 79, Split 1986, 309-313.

41. Museo archeologico di Split - Guida, Split 1987.

70

71

42. Archaeological Museum in Split - Guide, Split 1987.43. Requiem Salonitanam, Latina et Graeca 30, Zagreb 1987, 3-6.44. Starokršćanska epigrafi ja Salone - Projekt 1983-1988, Relationes Polen-

ses (Znanstveni skup, Pula 1986), Zagreb 1988, 99-103.45. Kronika - Djelatnost Arheološkog muzeja u Splitu u 1988. godini, VAHD

81, Split 1988, 197-217.46. Yougoslavie, Guides Bleus, Hachette, Paris 1988 (assistant rédacteur).47. Introduccio, Retrats antics a Iugoslàvia, Barcelona 1989, 12-13.48. Introduccion, Retratos antiguos en Yugoslavia, Barcelona 1989, 12-13.49. Riječ uz izložbu “Doba francuske uprave u Dalmaciji”, Doba francuske

uprave u Dalmaciji - u svjetlu arhivske, bibliotečne i numizmatičke građe Arheo-loškog muzeja u Splitu, Split 1989, 7-8.

50. Revizija starokršćanskog arhitektonskog kompleksa Manastirine, Salo-na, Lychnid 7, Ohrid 1989, 141-146 (Summary: A Revision of the Early Christian Architectural Complex Manastirine, Salona).

51. Kronika - Djelatnost Arheološkog muzeja u Splitu u 1989. godini, VAHD 82, Split 1989, 247-263.

52. Predgovor, ibid., Zbornik M. Nikolancija, 7-8.53. Musée archéologique de Split - Guide, Split 1990.54. Archäologisches Museum in Split - Führer (co-ed.), Split 1990.55. Predgovor - Foreward, Miro A. Mihovilović et alii, Šolta, Zagreb 1990, 4-7.56. Prikaz, J. Guyon, Le cimetière aux deux lauriers, Recherches sur les ca-

tacombes romaines, Roma, 1987, VAHD 83, Split 1990, 279-281.57. Kronika, Izvještaj o radu Arheološkog muzeja - Split u 1990. godini,

VAHD 83, Split 1990, 307-326.58. Arheološki muzej Split - Vodič, Split 1991.59. The Archaeological Museum in Split - Guide, 2nd ed., Split 1991.60. Sv. Duje - biskup Domnio u Saloni, Split 1991.61. Predgovor, VAHD 84, Zbornik I. Marovića, Split 1991, 5-6.62. Kronika - Izvješće o radu Arheološkog muzeja u Splitu u 1991. god.,

ibid., 307-318.63. La Croatie: Épine dorsale reliant l’Adriatique à la Pannonie, ibid., 319-324.64. Prikaz, J.-P. Caillet, H. N. Loose, La vie d’éternité - La sculpture funéra-

ire dans l’Antiquité chrétienne, Paris-Genève, 1990, ibid., 279-281.65. Izložba «Starohrvatski Solin», Starohrvatski Solin (ed. E. Marin), Split

1992, 13-15.66. L’exposition «Salone paléocroate», ibid., 273-275.67. Die Ausstellung «Das altkroatische Solin», ibid., 287-290.68. Predgovor, Der attische Jagdsarkophag - Atički sarkofag s prikazom

lova, Budapest - Split (ed. E. Marin), Split 1992, 6-8.69. Vorwort, ibid., 9-12.70. Umjesto predgovora, Ex libris u Biblioteci Arheološkog muzeja u Splitu

(ed. E. Marin), Split 1993, 5-6.

72

71. Bilješka urednika, Acta Primi Congressus Internationalis Archaeologiae Christianae / Radovi Prvog međunarodnog kongresa za starokršćansku arheolo-giju (ed. E. Marin), Split 1993, 405.

72. XIII CIAC, Deuxième circulaire / Druga okružnica (éd. E. Marin), Split 1993.

73. Kronika - Izvješće o radu Arheološkog muzeja u Splitu u 1992. godini, VAHD 85/1992, Split 1993, 335-351.

74. Uvod - znanstveni i stručni pristup starohrvatskom Solinu, ibid., 9-11.75. Il turismo d’arte e l’archeologia (il centenario di una ricerca), ibid.,

353-360.76. Predgovor - Foreword, N. Cambi, Sarkofag Dobroga pastira iz Salone i

njegova grupa - The Good Shepherd Sarcophagus and its group, Split 1994, 7.77. 13. Kongres za starokršćansku arheologiju, Obavijesti HAD-a 2, XXVI,

Zagreb 1994, 34-35.78. XIII CIAC Program/Programme, Split, lipanj/juin 1994.79. XIII CIAC Program/Programme, Split, rujan/septembre 1994.80. Prvi međunarodni kongres za starokršćansku arheologiju Split-Solin

1894, Split 1994 (co-dir. Š. Žižić).81. Za XIII. međunarodni kongres starokršćanske arheologije, Kulturna ba-

ština 18/24-25, Split 1994, 21-28.82. Duje Rendić-Miočević in memoriam, VAHD 86/1993, Zbornik Duje Ren-

dić-Miočević in memoriam, Split 1994, 9-12.83. Kronika - Izvješće o radu Arheološkog muzeja u Splitu u 1993. godini,

ibid., 335-351.84. Die Entdeckung des frühchristlichen Erbes in Kroatien, ibid., 353-358

(entertien avec M. Mihalj).85. Préface, Salona I: Recherches archéologiques franco-croates à Salone

(dir. par N. Duval et E. Marin); Catalogue de la sculpture architecturale paléo-chrétienne de Salone (éd. N. Duval, E. Marin, C. Metzger), Rome – Split 1994, p. IX-XI; en collaboration avec N. Duval.

86. Avant-propos, ibid., p. XII-XIV; en collaboration avec N. Duval et C. Metzger.

87. Nota introduttiva, Salona Christina vista dall’Urbe (ed. E. Marin, A. Be-nvin, D. Mazzoleni), Split - Roma 1995, 11-12; en collaboration avec A. Benvin.

88. Salona Christiana, Idea e realizzazione dell’opera, ibid., 15-22.89. Pogovor, Salona II: P. Chevalier, Ecclesiae Dalmatiae, Recherches ar-

chéologiques franco-croates à Salone (dir. par N. Duval et E. Marin), Rome - Split 1995, t. 2, 185-186.

90. Rapport du secrétaire général du Comité d’initiative pour l’organisation du 13e Congrés international d’archéologie chrétienne - Split 1994, Akten des XII. internationalen Kongresses für christliche Archäologie, Bonn 1991), Città del Vaticano - Münster 1995, t. 1, p. LVIII-LXII.

91. Nestor der kroatischen Archäologie - Don Frane Bulić und die Archäo-logie des deutschen Sprachraums, Smotra-Rundschau I/2, Zagreb 1995, 59-64.

73

92. Okolnosti nalaza i tehnika obrade mramornih statua u Naroni - Circum-stances of the fi nding of the marble statues of Narona and the technique of their making, Intern. archaeol. symposium: Harmony in stone - Shaping, building and decoration techniques through history, Materijali 8, Pula 1996, 33-34, 82-83; en collaboration avec A. Claridge.

93. Odjeci XIII. međunarodnog kongresa za starokršćansku arheologiju, Ar-heološki radovi i rasprave 12, HAZU, Zagreb 1996, 367-383 (Résumé: Les re-tombées du XIIIe CIAC).

94. Présentation des ouvrages sur Salone à l’occasion du 175e anniversaire du Musée Archéologique de Split, UNESCO Paris - Split 1996.

95. Dnevnik - Otkrivanje tajne hrama, Kolo 3, Zagreb 1996, 5-64.96. Narona - Otkrivanje tajne hrama, Izložba Arheološkog muzeja Split u

Galeriji Pavlović, Split 1996.97. Kontinuitet i diskontinuitet u Naroni, Starohrvatska spomenička baština

- Rađanje prvog hrvatskog kulturnog pejzaža, Colloque de Zagreb 1992 (ed. M. Jurković, T. Lukšić), Zagreb 1996, 101-104 (Summary: Continuity and disconti-nuity in Narona).

98. Narona u vrijeme Carla Patscha i danas, C. Patsch, Povijest i topografi ja Narone, Metković 1996, 7-11.

99. Predstavljanje djela o Saloni prigodom 175. godišnjice Arheološkog mu-zeja u Splitu, Latina et Graeca 39-40, Zagreb 1997, 21-24.

100. Pogled na starokršćansku Salonu, U križu je spas, Zbornik mons. A. Ju-rića (ed. M. Škarica, A. Mateljan), Split 1997, 291-302. (Résumé: Regarde sur Salone Chrétienne).

101. Urbana i pejzažna arheologija u Solinu, Histria Antiqua 1/1995, 101-104 (Summary).

102. Rapport complémentaire sur les progrès de l’épigraphie depuis 1986 sur le territoire de l’ancienne Yougoslavie, Actes du Xe Congrès international d’épigraphie grecque et latine, Nîmes 1992 (éd. M. Christol, O. Masson), Paris 1997, 415-429; en collaboration avec N. Duval et alii.

103. Uspon i pad carskog kulta u novootkrivenom Augusteumu u Naroni, The rise and the fall of the Imperial Cult in the recently discovered Augusteum in Na-rona, Materijali 9, Pula 1997, 33-34 , 76-77.

104. Preface, B. Aleksova, Loca sanctorum Macedoniae - The cult of martyrs in Macedonia from the 4th to the 9th centuries, Skopje 1997, 13-14.

105. CIL Naronae, Aquileia nostra 68/1997 (Notiziario epigrafi co, III Tavola rotonda Alpe Adria), 330.

106. Kronika AMS 1994., 1995. i 1996., VAHD 87-89/1994-1996, 529-598.107. La Dalmazia centrale fra Paleocristiano ed Alto Medioevo con speciale

riferimento alle Marche, Civiltà contadina e civiltà marinara nella Marca meri-dionale e nei rapporti fra le due sponde dell’Adriatico, VII Seminario di Studi di Cupra Marittima 1995, Cupra Marittima 1998, 245-271.

108. Solin-Salona, Ciudades antiguas del Mediterráneo (ed. M. Mayer, I. Rodà), Barcelona 1998, 150-151 [simultano izdanje i na katalonskom].

74

109. Split-Spalatum, ibid., 152.110. Chronique du XIII CIAC / Kronika XIII CIAC, Acta XIII CIAC, I (ed. E.

Marin), Città del Vaticano - Split 1998, 31-111.111. Jelenin epitaf sto godina drugi put među Hrvatima, Stota obljetnica otkri-

ća nadgrobnog natpisa hrvatske kraljice Jelene 1898.-1998., Solin 1998, 23-27.112. Istraživanje foruma u Naroni / Exploration of the Narona forum, Materi-

jali 10, Pula 1998, 27, 68-69.113. Narona u vrijeme Carla Patscha i danas, Dolina Neretve, Dubrovnik

4/1998, 55-58 [pretisak predgovora prijevoda knjige C. Patscha].114. Narona - Vid kod Metkovića, Metković - Split 1999.115. Okupljanje prvih kršćana mučenika [ponovljeno iz prigodnog niza] in-

clusive Papi Ivanu Pavlu II u splitskoj katedrali 4. listopada 1998., Na kršćanskim i hrvatskim korijenima (ed. A. Mateljan), Split 1999, 19-26.

116. Predgovor, A. Duplančić, Crkve kraljice Jelene u Solinu, Split 1999, 5-6.117. Presentazione del primo volume degli Atti, Presentazione degli Atti del XIII

Congresso Internazionale di Archeologia Cristiana, Città del Vaticano 1999, 13-17.118. Bedemi Narone - The walls of Narona, Materijali 11, Pula 1999, 41-42, 100-101.119. Kula don Bariše Ereša, župnika Vida, staroga, poglavitoga, priglasovito-

ga grada neretvanskoga, List župe Gospe Snježne 2, Vid 1999, 4-10.120. Istraživanje antičkih gradova Salone i Narone, Knjiga sažetaka, I. kon-

gres hrvatskih povjesničara, Zagreb 1999, 177.121. Zr. Buljević, Njive-Podstrana: groblje iz vremena seobe naroda u Naroni

- Narona II, VAHD 90-91/1997-1998, Split 1999, 201-293 (dir.).122. Jean-Pierre Caillet, L’évergétisme monumental chrétien en Italie et à ses

marges, d’après l’épigraphie des pavements de mosaïques (IVe-VIIe s.), Rome 1993, VAHD 90-91/1997-1998, Split 1999, 479-483.

123. Jean-Pierre Caillet (dir.), Marianne Barrucand, Catherine Jolivet-Lévy, Fabienne Joubert, L’Art du Moyen Age, Paris 1995, ibid., 484-487.

124. Marlia Mundell Mango, Anna Bennett, The Sevso Treasure, Part 1: Art historical description and inscriptions - Methods of manufacture and scientifi c analyses (JRA Suppl. 12), Ann Arbor, MI 1994, ibid., 488-499.

125. Kronika - Izvješće o radu Arheološkog muzeja u Splitu u 1997. godini, ibid., 585-606.

126. Kronika - Izvješće o radu Arheološkog muzeja u Splitu u 1998. godini, ibid., 607-628.

127. The Archaeological museum in Split, Histria Antiqua 5, Pula 1999, 195-197.128. Narona - Project: The Arrangement of the archaeological Site with the

Museum Pavilion, Kulturparks - Erbe und Entertainment (ed. E. Scherer, I. Slawinski), St. Pölten 2000, 51-58.

129. Narona: descubrimiento del Augusteum (fragmentos del diario), Studia croatica XLI, 1 (141), Buenos Aires 2000, 27-52 (traducción Iva Vidić).

130. Bogorodica u svjetlu starokršćanskih izvora na hrvatskom području, Kačić XXXII-XXXIII, Ancilla Domini - Miscellanea P. Melada, Split - Zagreb 2000, 367-381 (Sumary: Mother of God in the light of the old Christian Croatian sources).

75

131. Proslov - Préface, Salona III (éd. N. Duval et E. Marin), Rome - Split 2000, p. VII-VIII.

132. Predgovor - Avant-Propos, Salona III (éd. N. Duval et E. Marin), Rome - Split 2000, p. IX-XI; en collaboration avec N. Duval.

133. Narona: Kolonija koju je utemeljio prvi rimski car - Eine vom ersten römis-chen Kaiser gegründete Kolonie, EuroCity, Zagreb proljeće-Frühjahr 2000, 58-63.

134. Salona: Trgovačka i prometna spona između Istoka i Zapada - Handels- und Verkehrsbrücke zwischen Ost und West, EuroCity, Zagreb ljeto-Sommer 2000, 14-17.

135. Split: Najsačuvanija antička carska rezidencija - Die besterhaltene antike Kaiserresidenz, ibid., 28, 31.

136. Arheološki muzej - Split, Arheološki muzej - Split AD 2000, Spomenica u povodu obnove Muzeja, povećanja njegova izložbenog i radnog prostora i novog stalnog postava o 180. obljetnici - Memorial in the occasion of the reconstruction of the Archaeological Museum in Split, an extension of its exhibition and working areas, and a new permanent archaeological display in the year of its 180th anni-versary, Split 2000, 7-10.

137. The Archaeological Museum in Split, ibid., 107-110.138. Charles Brian Rose, Dynastic Commemoration and Imperial Portraiture in

the Julio-Claudian period, Cambridge, 1997, VAHD 92/1999, Split 2000, 269-280.139. Guntram Koch, Frühchristliche Kunst - Eine Einführung, Stuttgart - Ber-

lin – Köln, 1995, ibid., 281-287.140. Aldo Nestori, Il mausoleo e il sarcofago di Flavius Iulius Catervius a

Tolentino, Monumenti di Antichità Cristiana, II serie, XIII, Città del Vaticano, 1996, ibid., 288-292.

141. Kronika - Izvješće o radu Arheološkog muzeja u Splitu u 1999. godini, ibid., 331-370.

142. Augusto e l’Augusteo di Narona, Rendiconti della Pontifi cia Accademia Romana di Archeologia LXX/1997-1998, 2000, p. XVII.

143. Povijesne odrednice Sredozemlja i Europe i suvremeni život, Suvremeni život i srce (ed. D. Mirić, D. Vlahović), Split 2001, 137-142.

144. Livija Ivana Kožarića, Livia - Izložba Arheološkog muzeja, Split 2001 (dir.)145. Escultura de mármol de Vespasiano procedente del Augusteum de Na-

rona, Tarraco - Puerta de Roma, Exposición Tarragona, ed. I. Rodà, Barcelona 2001, 104-105; en collaboration avec A. Claridge et M. Kolega [drugo, paralelno, izdanje na katalonskom: Tarraco - Porta de Roma].

146. Inscripción de Vespasiano procedente de Narona, ibid., 105.147. Busto de Isis procedente de Narona, ibid., 118.148. Publikacije splitskoga Arheološkog muzeja - Publications of the Archae-

ological Museum in Split, Muzejske publikacije i novi mediji - Zbornik sažetaka, Zagreb 2001, 88-89.

149. Kronika - Djelatnost Arheološkog muzeja u Splitu u 2000. godini, VAHD 93/2000, Split 2001, 593-624.

150. Kronika 2001., VAHD 94/2001, 431-459.

76

151. Narona - projekt uređenja arheološkog lokaliteta s muzejskim paviljo-nom, Informatica museologica 33 (3-4) 2002, 31-38 (Summary: The project for developing the archaeological site with a museum pavilion).

152. Kronika 2002., VAHD 95/2002, 561- 91.153. Hrvatska arheologija prisutna u Francuskoj (razgovor vodila M. Perinić)

Hrvatski veznik, 28, 2003, 18-19.154. Predgovor, Arheološka istraživanja u Naroni i dolini Neretve - Archae-

ological researches in Narona and Neretva valley (Izdanja HAD-a 22), Zagreb - Metković - Split 2003, 7-8.

155. Avant-propos, ibid., 9-10.156. Longae Salonae I-II, Split, 2002, Comptes Rendus de l’Académie des In-

scriptions et Belles-Lettres, 2003, 804-806.157. Erešove bare, Split, 2002, ibid., 802-804.158. Pogovor, V. Paškvalin, Kršćanstvo kasne antike u zaleđu Salone i Naro-

ne, Sarajevo 2003, 361-366.159. Kronika 2003., VAHD 96/2003, 815-853.160. Razgovor s dr. Emiliom Marinom, redovitim stranim članom Francuske

akademije, Nuntius XXV, Zagreb 2003, 17-20.161. Augusteum Narone – Povijest jednog projekta izložbe, E. Marin et alii,

Augusteum Narone – Splitska siesta naronskih careva, Split 2004, 9-11.162. The history of an exhibition project, E. Marin et alii, The Rise and Fall

of an Imperial Shrine – Roman Sculpture from the Augusteum at Narona, Split 2004, 11-13.

163. Arheologija i globalizacija ..., Acta AMAC/AMCA, Zagreb 2004, 21.164. Història d’un projecte d’exposició, E. Marin et alii, Divo Augusto – La

descoberta d’un temple romà a Croàcia / El descubrimiento de un templo romano en Croacia, Split 2004, 11-13.

165. Historia de un proyecto de exposición, ibid., 323-324.166. Predgovor, A. Duplančić, R. Tomić, Zbirka slika Arheološkog muzeja u

Splitu, Split 2004, 5-6.167. L’Augusteum di Narona – storia di un progetto espositivo, E. Marin et

alii, L’Augusteum di Narona – Roma al di là dell’Adriatico, Split 2004, 109-111.168. Arheologija i globalizacija – Razmišljanja na temelju iskustva splitskog

Arheološkog muzeja, Latina et Graeca, MMIV, N. S. 5, 3-8.169. Kronika 2004., VAHD 97/2004, Split 2005, 443-486.170. Tutta la famiglia dell’Imperatore, Archeologia Viva, maggio-giugno 2005.171. Salona i starohrvatski Solin zaslužuju više pozornosti, Razgovori, Solin

2006, 15-20.172. Croazia, Carità politica XI/2, Roma 2006, 47-48.173. Introduction, Dalmatia – Research in the Roman Province 1970-2001 –

Papers in honour of J. J. Wilkes (ed. D. Davison, V. Gaffney, E. Marin), Oxford 2006, p. II-III; en collaboration avec D. Davison, V. Gaffney.

174. Vid kraj Metkovića, 100 hrvatskih arheoloških nalazišta (ed. A. Dur-man), Zagreb 2006, 284-285.

77

175. L’histoire et le présent du Corpus épigraphique de Salone chrétienne, Comptes Rendus de l’Académie des Inscriptions et Belles-Lettres, 2006, 2211-2216.

176. Vid near Metković, One hunderd Croatian archeological sites (ed. A. Durman), Zagreb 2007, 284-285.

177. Le curé de campagne et le prix Nobel face à l’histoire ou l’enjeu de l’Europe et de la Méditerranée, Séance solennelle de Rentrée des Cinq académi-es, présidé par Mme Hélène Carrère d’Encausse, Paris 2007, 37-41.

178. La préservation et la conservation de la zone archéologique côtière de Split. Deux expériences personnelles : Salona et Narona, Le patrimoine médi-terranéen – IVèmes Rencontres Internationales Monaco et la Méditerranée, Actes, Monaco 2007, 117-126.

179. Identités nationales et universalité de l’esprit - Le curé de campagne et le prix Nobel face à l’histoire ou l’enjeu de l’Europe et de la Méditerranée, Croatica Christiana Periodica 60, Zagreb 2007, 125-129 (Sažetak: Seoski župnik i nobe-lovac naspram povijesti ili izazovni ulog Europe i Sredozemlja).

180. Anastasia di Sirmio – una Santa particolarmente venerata a Zadar, L’Arte per la Pace in Europa e nel Mondo – Catalogo della mostra dedicata a Santa Anastasia di Sirmio (ed. P. Tchakhotine), Mondovì 2007, 14.

181. Frane Franić – in memoriam, U spomen nadbiskupa mons. Frane Frani-ća – Vjesnik Splitsko-makarske nadbiskupije 2, Split 2007, p. LXIX.

182. The epigraphy of Roman religion – Narona, Acts of the 13th international congress of Greek and Latin epigraphy – Summary papers, Oxford 2007, 39-40.

183. Le curé de campagne et le prix Nobel face à l’histoire ou l’enjeu de l’Europe et de la Méditerranée, Les académies en Europe au XXIe siècle – Rencon-tre des académies européennes 21-23 octobre 2007 – Actes, Paris 2008, 154-159.

184. Arheološka zbirka Franjevačkog samostana u Sinju i Aequum, Arheo-loška zbirka Franjevačkog samostana u Sinju (dir. M. Marić, ed. M. Topić), Sinj 2008, 9-14.

185. Pozdravna riječ, Salonitansko-splitska Crkva u prvom tisućljeću kršćan-ske povijesti, Zbornik međunarodnoga znanstvenog skupa 2004 (ed. J. Dukić, S. Kovačić, E. Višić-Ljubić), Split 2008, 13-14.

186. J. kard. Bozanić, Stepinac – Baština koja obvezuje, Vjesnik Zagrebačke nadbiskupije 4/2008, Zagreb 2008, 321-324.

187. J. kard. Bozanić, Stepinac – Baština koja obvezuje, Meni je živjeti Krist, Zagreb 2009, 321-324.

188. In memoriam Michele Piccirillo, Circolo dell’Ambasciata croata 2008-2009, Roma 2009, 152-154 [non signé].

189. La speranza cristiana e le speranze [l’épigraphie de Salone chrétienne], Spe salvi, Roma 2009, 138-141.

190. Stara povijest, epigrafi ja i arheologija za francuske uprave u Dalmaciji – L’histoire antique, l’épigraphie et l’archéologie sous l’administration française en Dalmatie, Hrvati i ilirske pokrajine – Les croates et les Provinces illyriennes 1809-1813 (ed. F. Šanjek), Zagreb - Zadar 2009, 27-30.

191. Narona e l’Augusteum, Amici della Scuola archeologica italiana di Ate-ne – Notizie dall’Associazione, Roma 2009, 11-14.

78

192. Christliche Archäologie in Kroatien - Personen und Geschichte, Römis-che Quartalschrift 1-2, Roma 2010, 32-44.

193. Il mosaico della Cappella di San Venanzio nel Battistero Lateranense – Mozaik u oratoriju sv. Venancija u Lateranskoj krstionici, Hrvatski rimski adresar 2010./2011., Rim 2010, 3-19.

194. Uvodni pozdrav – Saluto intoduttivo, Spomenica / Memoriale – Franjo Petriš / Franciscus Patricius, Otkrivanje spomen-ploče / Inaugurazione della la-pide, Rim / Roma 2008 (ed. A. Mutnjaković), HAZU, Zagreb [2010], 5-9.

195. The Archaeological Collection of the Franciscan Monastery in Sinj and Aequum, The Archaeological Collection of the Franciscan Monastery in Sinj (dir. M. Marić, ed. M. Topić), Sinj 2010, 9-14.

196. Introduzione, La Chiesa croata e il Concilio Vaticano II (ed. Ph. Chena-ux, E. Marin, F. Šanjek), Lateran University Press, Città del Vaticano 2011, 5-7.

197. Solinska Crkva i njezini mučenici – Istraživanja i otkrića, 1700 godina svetih Sirmijskih mučenika, Zbornik radova s međunarodnog simpozija Đakovo 2004 (ed. D. Damjanović), Đakovo 2011, 121-140 (Summary: The Church of Salona and its martyrs – Research and discoveries).

F. VULGARISATION - ČLANCI U NOVINAMA1. Arheolog svjetskog glasa - 40. obljetnica smrti Frane Bulića, Slobodna

Dalmacija, Split (= SD), 29.07.1974., 8.2. O postanku grada Splita, SD, 13.03.1976., 8.3. Materijali kongresa jugoslavenskih arheologa, Vjesnik, Zagreb,

22.01.1977., 11.4. Antika i antičko nasljeđe u nas, SD, 4.10.1977., 7.5. Kasnoantička arhitektura nedaleko od Postira, SD, 17.09.1977., 9.6. Legende i kronike, izdanje Čakavskog sabora, Split, 1977, SD,

12.11.1977., 8.7. Sućidarski nalaz, SD, 19.11.1977., 9 (en collaboration avec F. Oreb).8. Arheološki lokaliteti u srednjoj Dalmaciji, SD, 3.12.1977., 9 (en collabo-

ration avec B. Kirigin).9. Stotinu godina ”Vjesnika za arheologiju i historiju dalmatinsku”, SD,

25.02.1978., 8.10. Zaštita spomenika - konvencija i praksa, SD, 16.09.1978., 9.11. Šport i kultura starog Mediterana (11-24 : série en collaboration avec B.

Kirigin): Auriga iz Delfa, SD, 15.09.1979., 4.12. Rvači iz Salone, SD, 16.09.1979., 3.13. Utrke kvadriga u Tunisu, SD, 17.09.1979., 3.14. Veslači s Nila, SD, 18.09.1979., 3.15. Mitski rvači iz Maroka, SD, 19.09.1979., 3.16. Plivačice iz Louvrea, SD, 20.09.1979., 3.17. Predhistorijski strijelac iz Španjolske, SD, 21.09.1979., 3.18. Igre loptom u Rimu, SD, 22.09.1979., 3.19. Feničani - Prvi pobjednici u regati, SD, 23.09.1979., 3.

79

20. Atlet iz Efeza, SD, 24.09.1979., 3.21. Ribolovac u Alžiru, SD, 25.09.1979., 3.22. Herkulova luka Monako, SD, 26.09.1979., 3.23. Telamon s Malte, SD, 27.09.1979., 3.24. Pobjednik iz Antiohije, SD, 28.09.1979., 3.25. Amfi teatar u Solinu - najstariji splitski stadion, SD, 13.10.1979., Subot-

nja panorama, 4.26. U pohode našim Grcima - Iskopavanje nekropole u Visu, SD, 16.01.1980., 6.27. Prevodilački rad [o značenju prijevoda V. Gliga i M. Epron Denegri], SD,

27.12.1983., 6.28. Komemoracija na Manastirinama [Buliću u povodu 50. obljetnice smrti],

SD, 28.07.1984., 21.29. Bulić - 50 godina nakon smrti (29-34 éditeur de la série / urednik niza),

SD, 8.12.1984., 20.30. Od «malog iz buže» do upravitelja gimnazije (Prof. dr. Marin Zaninović),

SD 10.12.1984., 10.31. Bulićev bljesak u znanstvenoj Evropi (Prof. dr. Noël Duval), SD

11.12.1984., 15.32. Općinskom Upraviteljstvu Split (F. Bulić) / Bulić i njegov Tusculum (I.

Kršnjavi), SD 12.12.1984., 14.33. Arheološki kongres 1894., SD 13.12.1984., 17.34. Dužna zahvalnost Frani Buliću (akademik Cvito Fisković), SD

14.12.1984., 10.35. Novo o Etrušćanima - u povodu fotografsko-dokumentarne izložbe «Do-

bar dan, Etrušćani» u Muzeju hrvatskih arheoloških spomenika u Splitu, SD, 24.07.1985., 10.

36. Salona u prvom planu !, SD, 21.02.1986., 10.37. Za arheološku zonu Salone, Vjesnik, Zagreb, 24.06.1987., 11.38. Vodič po Saloni (38-45: série): Nejasan početak, mutan kraj, SD,

15.08.1987., 14-15.39. Amfi teatar, SD, 16.08.1987., 19.40. Kapljuč i forum, SD, 17.08.1987., 21.41. Teatar, terme, SD, 18.08.1987., 21.42. Starokršćanski centar, SD, 19.08.1987., 11.43. Manastirine, SD, 20.08.1987., 11.44. Marusinac, SD, 21.08.1987., 9.45. Otok, SD, 22.08.1987., 15.46. Postoji precizan program [za Salonu], SD, 13.01.1989., Petkom, 4-5.47. Nepoznavanje činjenica - odgovor Ivi Babiću, SD, 10.03.1989., Forum, 3.48. Osam teza za Salonu, Danas, Zagreb, 28.03.1989., 42-43.49. In memoriam - Frane Buškariol, SD, 9.09.1989., 21.50. Sorbona u Saloni - Zlatni grb grada Splita istaknutom francuskom arheo-

logu Noëlu Duvalu, SD, 17.09.1989., Forum, 36-37.51. Hazard [o otvaranju arheološke zbirke Narone u Vidu], SD, 3.12.1989.,

Forum, 40.

80

52. Seusovo blago, SD, 4.03.1990., 42.53. Neizrečeni govor Don Frane Bulića prigodom konstituiranja novog

općinskog vijeća u Splitu 1926. godine: Posvetit će naša nova općina..., SD, 1.04.1990., Forum, 38-39.

54. Muzej imaginacije, SD, 29.08.1990., 12.55. Mali solinski prinčevi, Nedjeljna Dalmacija, Split, 23.09.1990., 24-25.56. Bonjour Narona - Radovi Arheološkog muzeja u Splitu u dolini Neretve,

SD, 20.04.1991., 34.57. Grob na Manastirinama, SD, 6.05.1991. (Prilog za Sudamju 7.05.1991.), 24.58. Salona nije siroče, Glas Koncila, Zagreb, 9.06.1991., 9.59. Nikakve eksplozije nije bilo, SD, 27.08.1991., 13.60. Mi vas čekamo [apel iz ratom zahvaćenog Splita], SD, 22.09.1991., 17.61. Le musée de Split [apel iz ratom zahvaćenog Splita], Le Figaro, Paris,

16.10.1991.62. Spasite hrvatsku kulturnu baštinu - Beč: Apel međunarodne konferencije

muzejskih eksperata, SD, 20.10.1991., 11.63. Europska podrška našoj znanosti - jubilarni međunarodni arheološki kon-

gres 1994. u Splitu, Večernji list, Zagreb, 27.10.1991., 19.64. Što se stvarno događa - odjeci na jedan apel, Večernji list, Zagreb,

10.11.1991., 23.65. Kičma od Jadrana do Panonije - Evropski intelektualac i rat u Hrvatskoj,

SD, 9.12.1991., 12.66. Don Franin put na Otok, SD, 14.3.1992., 16.67. UNPROFOR i u Saloni - uz okončanje građevinskih i arheoloških radova

uz jugoistočne bedeme Salone (razgovor s G. Benić), SD, 16.08.1992., 22-23.68. Povratak don Frane, SD, 29.8.1992., 1.69. Povratak pobjedničke Salone, SD, 9.9.1992., 24-25.70. Otkriće koji mijenja povijest ? - Jedinstveni nalaz u Vidu blizu Metkovi-

ća: krstionica iz 5. st. (razgovor s R. Mikačić), SD, 17.03.1993., 1, 7.71. Naronska razglednica - Cezarov posjet i ranokršćanska krstionica (razgo-

vor vodio Vladimir Pavlović), Vjesnik, Zagreb, 20.11.1993., 25.72. Otkrivanje starokršćanske baštine u Hrvatskoj (razgovor vodio M. Mi-

halj), Glas Koncila, Zagreb, 5.12.1993., 6.73. Izaberimo: Sa Salonom ili bez nje, zauvijek, Solinska kronika, I, 1, Solin,

15.09.1994., 16-17.74. Mi smo ustrajali (razgovor vodila J. Mandić), Vjesnik, Zagreb, 10.09.

1994., Danica, 19.75. Finalni akordi klasičnoga doba (razgovor vodila G. Benić), SD, 25.09.

1994., 27.76. Salona, Biobil, II, 4, Split, siječanj 1995., 34.77. Salona, Car, Palača (razgovor vodila G. Benić), SD, 23.05.1995, Forum, 1-2.78. Sveti Vid Naroni, SD, 13.06.1995., Forum, 4-5.79. Za podizanje nacionalnog svetišta najprikladnija je Šuplja crkva, Solin-

ska kronika, Solin, 15.06.1995, 14-15.

81

80. Tri kipa iz antičke Narone (razgovor s M. Kežićem), SD, 19.06.1995., 28.81. Uz bok rimskim nalazištima, (razgovor s M. Kežićem), SD, 23.06.1995., 29.82. Siesta bezglavih imperatora u selu Vid (razgovor vodio Vladimir Pavlo-

vić), Vjesnik, Zagreb, 2.07.1995., 25.83. Apel (supotpisani nadbiskup A. Jurić i Š. Žižić), SD, 22.07.1995., 42.84. Spektakularno otkriće u Naroni (razgovor vodila V. Kusin), Vjesnik, Za-

greb, 29.07.1995., Danica, 20-21.85. Protiv sam kazališta na spomenicima, SD, 21.08.1995., 10.86. Metafora naše ukorijenjenosti - Uz 175. obljetnicu Arheološkog muzeja

u Splitu, SD, 22.08.1995., Forum, 4-5.87. Peristil je postao samo oslonac za kulise - Antičke ruševine, spomenici i ka-

zalište - u povodu predstave Splitskog ljeta na Manastirinama, SD, 26.08.1995., 14.88. Albanija traži kopču s Europom (razgovor vodila V. Kusin), Vjesnik, Za-

greb, 25.02.1996., 18-19.89. Bakar i zlato s Gripa - Splitski arheološki spomenici stari 4000 godina,

SD, 12.03.1996., Forum, 4-5.90. Svanulo antičkoj Naroni (razgovor vodio M. Kežić), SD, 6.06.1996., 1, 12.91. Narona - epohalno otkriće, San svakog arheologa (razgovor vodila S. Se-

ferović), Dubrovački vjesnik, Dubrovnik, 15.06.1996., 4-5.92. Kameni car izronio iz utrobe Narone (razgovor vodio M. Kežić), SD,

16.06.1996., 7.93. Kolosalni Augusti iz Plećaševih štala (razgovor vodio J. Jurković), SD,

18.06.1996., 1, Forum, 1-2.94. Šesnaest naronskih statua (razgovor vodio A. Hauswitschka), Vjesnik,

Zagreb, 18.06.1996., 22.95. Rimski hram u Vidu (razgovor vodio M. Kežić), Dolina Neretve, 1/2,

15.07.1996., 4-5.96. Narona - život i smrt rimskog grada (razgovor vodila J. Mandić), Novi

list, Rijeka, Mediteran, 4.08.1996., 3.97. Arheološki parkovi u Saloni i Naroni (razgovor vodila G. Benić), SD,

10.08.1996., 1, 15.98. Arheološke atrakcije iz Narone (razgovor vodio Vladimir Pavlović), Hr-

vatski obzor, 70, Zagreb, 12.08.1996., 50-52.99. Poznati izbliza - Emilio Marin, ravnatelj Arheološkog muzeja u Splitu

(razgovor vodio D. Rogulj), Nemiri, 6, Split, 1997., 3-4.100. Ave Narona: gradnja, trajanje, rušenje (razgovor vodila V. Kusin), Vje-

snik, Zagreb, 14.3.1997., 22.101. Što je nama Narona? (razgovor s D. Jendrić), Večernji list, Zagreb,

14.5.1997., 16.102. Tri dragulja Salona-Narona-Issa (razgovor vodio Stj. Šešelj), Hrvatsko

slovo, Zagreb, 13.6.1997., 1, 3-4.103. Razgovor s dr. Emiliom Marinom, ravnateljem Arheološkog muzeja u

Splitu (razgovor vodila A. Bačić), Gospin Otok, 3, Solin 1997., 4-7.104. Afi rmacija nacionalne arheologije (u povodu 100 god. otkrića natpisa

kraljice Jelene), Solinska kronika, Solin, 15.08.1997., 16.

82

105. Pučišća - Sačuvajmo trag u kamenu!, SD, 14.-15.08.1997., 47.106. Nove spoznaje o Manastirinama (razgovor vodila, i s P. Chevalier,

M. Batarelo), Solinska kronika, Solin, 15.09.1997., 15.107. Vespazijan gradio luku ? (razgovor s G. Benić), SD, 20.11.1997., 45.108. Narona i prije Narone (razgovor s G. Benić), SD, 10.12.1997., 20.109. Jedini Hrvat u elitnoj francuskoj ustanovi (razgovor vodio Z. Olić), Ve-

černji list, Zagreb, 29.07.1998., 42-43.110. Veliki program za Salonu, SD, 1.08.1998., 22.111. Čudesni sarkofag iz trećeg stoljeća, SD, 21.09.1998., 34.112. Okupljanje prvih kršćana mučenika - Starokršćanska Salona, SD, 24.09.

1998., 9.113. Le toccanti vestigia della Salona cristiana, L’Osservatore Romano, Roma,

30.09.1998., Suppl. Giovanni Paolo II in Croazia, 20.114. Papa je bio impresioniran katedralom Svetog Duje (razgovor vodio I.

Ščepanović), SD, 6.10.1998., 2.115. Salonitanskoga Tusculuma prvo stoljeće - Don Frane Bulić vidoviti ča-

robnjak, Cicero 1, Zagreb 1998, 107-109.116. Razgovor s E. Marinom (vodila M. Nazor), Dijalog I/2, Split 1999, 35-41.117. Don Frane Bulić, Osobe i događaji milenija u svijetu i kod Hrvata, SD,

23.12.1999., 18.118. Salona - problem ili potencijalno bogatstvo? (razgovarala M. Batarelo),

Solinska kronika, Solin, 15.05.2000., 14-15.119. Narona - svjetska atrakcija kod Metkovića (razgovarala M. Jurković),

Vjesnik, Zagreb 24.09.2000., 27.120. Muzej će biti otvoren prije Božića (razgovarala J. Parić), SD, 14.11.2000.,

Forum, 2.121. Kulturni događaj i kulturni promašaj godine (anketa), SD, 31.12.2000. -

1.01.2001., 14.122. Kulturni događaj godine (anketa), Vjesnik, Zagreb, 31.12.2000. - 1.01.

2001., 27.123. Kulturni događaj godine (anketa), Vjesnik, Zagreb, 2.01.2001., 15.124. Hotel uz ograđenu arheološku zonu, Solinska kronika, Solin, 15.03.2001., 11.125. Narona će biti velika marka - U Metkoviću i Vidu sastaje se 130 hrvat-

skih arheologa oko teme znamenitog antičkog nalazišta (razgovarala G. Benić), SD, 2.10.2001., Forum, 4-5.

126. Narona će biti arheološka metropola Europe (razgovor s D. Vidak Šešelj i Stj. Šešeljem), Hrvatsko slovo, Zagreb, 26.10.2001., 1, 16-17.

127. Podsjećanje na prošlost, najava za budućnost (razgovor sa S. Seferović), Dubrovački vjesnik, Dubrovnik, 24.11.2001., 20-21.

128. Može li Narona šaptom pasti (razgovor vodila V. Kusin), Vjesnik, Zagreb, 30.-31.03.-1.04.2002., 32.

129. Salonitanski spomenici na Prokurativama!?, Vijenac, Zagreb, 2.05.2002., Prilog AFCO, 37.

130. Hotel Banovina, SD, 8.05.2002., Forum, 12.

83

131. Sjajno fi nale - Kako je caričinoj glavi vraćeno tijelo (razgovor vodila S. Seferović), Dubrovački vjesnik, Dubrovnik, 8.06.2002., 24-25.

132. Sretni grad uz Jadro, Solin-Salona, Welcome to Split, ljeto 2002, 28-31.133. Kolumna Historia Magistra Archaeologiae, Vjesnik, Nedjeljni Vjesnik,

Zagreb (133-160): Antička teatarska baština za suvremeni kazališni izričaj, 21.04.2002., 18.

134. Kada će salonitanski teatar postati aktualna kazališna scena?, ibid., 5.05.2002., 18.

135. Francuska nazočnost u starokršćanskoj arheologiji Dalmacije, ibid., 19.05. 2002., 21.

136. Abramić je uhvatio Kairosa za čuperak, ibid., 2.06.2002., 21.137. Muzejska degradacija sakralnog prostora, ibid., 16.06.2002., 20.138. Ukrajinsko zlato - Suočenje s tradicijom antičke civilizacije, ibid.,

30.06.2002., 19.139. Suvremena reconquista Iustiniana, ibid., 14.07.2002., 20.140. Baština Narone u temeljima hrvatske arheologije, ibid., 28.07.2002., 21.141. Bogorodica u sjaju porečkih mozaika, ibid., 1.09.2002., 19.142. Sveta Marija u Novalji i u antičkoj Dalmaciji, ibid., 15.09.2002., 19.143. Kako je izgledala knjižnica splitske obitelji Martinis-Marchi, ibid.,

29.09.2002., 18.144. Epigrafski zaplet u povijesnoj priči, ibid., 13.10.2002., 21.145. Ampurias - najljepši arheološki lokalitet Mediterana, ibid., 27.10.2002., 18.146. Grandiozna panorama nacrta mediteranski arheoloških lokaliteta, ibid.,

10.11.2002., 18.147. I hramovi imaju neku sudbinu kao i ljudi, ibid., 24.11.2002., 18.148. Sjaj nekropola bezimenih grobova, ibid., 8.12.2002., 21.149. Erešove bare otkrile prvu crkvu iz 7. stoljeća, ibid., 22.12.2002., 18.150. Carevi starokršćanske arheologije, ibid., 12.01.2003., 18.151. Francuska akademija prepoznaje hrvatsku arheologiju, ibid., 26.01.2003., 18.152. Ne mogu isti ljudi projektirati, izvoditi radove i nadzirati ih, ibid.,

9.02.2003., 20.153. I „orijentalni kultovi“ su rimski kultovi, ibid., 23.02.2003., 18.154. Simboli povezanosti domaće i međunarodne znanosti, ibid., 9.03.2003., 18.155. Razdijeljeno srebrno blago iz Kartage sagledivo ipak na jednom mjestu,

ibid., 23.03.2003., 18.156. Poslužitelji pokojnika u kući za vječnost, ibid., 6.04.2003., 18.157. Starokršćanska Sicilija, ibid., 19.-20.-21.04.2003., 30.158. U pohode izvorištu naših Grka, ibid., 4.05.2003., 18.159. Egipat i njegov istraživač, ibid., 18.05.2003., 18.160. Ikone s Istoka, ibid., 1.06.2003., 18.161. Arheološka jednadžba s gotovo svim nepoznanicama (razgovor s V. Ku-

sin), Vjesnik, Zagreb, 16.03.2003., 21.162. Najmlađi sam član Francuske akademije (razgovor s G. Benić), SD,

4.06.2003., Forum, 6-7.

84

163. Solin-Salone / Solin-Salona, Welcome to Split, ljeto 2003, 28-31.164. Pripovijest o rimskoj Saloni (razgovor vodila M. Batarelo), Solinska kro-

nika, Solin, 15.09.2003., 14.165. Zavirili smo u kuće Salonitanaca (razgovor s G. Benić), SD, 30.09.2003., 42.166. Dostojan nasljednik velikog prethodnika (razgovor sa S. Seferović), Du-

brovački vjesnik, Dubrovnik, 25.10.2003., 40-41.167. Ministar ili superministar, Vjesnik, Zagreb, 20.12.2003., Panorama, 18.168. Neka se Zagreb osloni više na Jadran – Zašto volim Zagreb, Vjesnik,

Zagreb, 14.02.2004., 19.169. Lebdeći muzej Narone (razgovor vodila G. Benić), SD, 7.08.2004., 18-19.170. Salona zaslužuje više (razgovor s M. Batarelo), Solinska kronika, Solin,

15.08.2004., 10-11.171. Govor Veleposlanika Republike Hrvatske pri Svetoj Stolici u prigodi pre-

daje vjerodajnica Ivanu Pavlu II. 11. XII. 2004., L’Osservatore Romano, Roma, 12.12.2004., 5.

172. Traduzione dal croato in lingua italiana del discorso dell’Ambasciatore, loc. cit.

173. Sretni grad uz Jadro – La felice città accanto al fi ume Jadro – Une cité heureuse au bord du Jadro, Welcome to Split, ljeto 2005., 28-32.

174. Važnost dobre suradnje Svete Stolice i RH, Obavijesti Vojnog ordinarija-ta, 20, Zagreb, Uskrs 2005., 90-91.

175. Na trenutak smo svi zanijemili a onda se Trgom prolomio pljesak, SD, 3.04.2005., 10.

176. Uspješan nastup novog hrvatskog veleposlanika pri Svetoj Stolici, Insie-me, II,7/8, Rim, Gennaio/Aprile 2005.

177. La mia esperienza fra due papi, Insieme, II, 9/12, Rim, Maggio/Dicembre 2005.178. Europe et Méditerranée, Le Monde, Paris, 24.10.2007., 27.179. Hrvatska u srcu / Croatia in their heart, Corps Diplomatique Monthly, n°

13, Zagreb 2008, 38-39.180. Emilio Marin – A professor of Christian archaeology as ambassador (raz-

govor vodila A. Ambroghetti), Inside the Vatican, February 2008, 36-37.181. [O objavi knjige o Arheološkoj zbirci Franjevačkog samostana u Sinju]

Cetinska vrila 31, Sinj 2008, 7.182. Diplomacija u svojoj biti ne bi smjela biti politička (razgovor s M. Udi-

na), Katolički tjednik, Sarajevo, 3.05.2009., 8-9.183. Razgovor s povodom – dr. Emilio Marin, Metkovski Vjesnik, Metković,

5.06.2009., 25.184. Multilateralna diplomacija u Vatikanu (razgovor s M. Grce), Novi list,

Rijeka, 9.10.2009., 26.185. Razgovor: Emilio Marin (s J. Martinićem), Veselje svetog Jere, 9, Pučišća

2010, 6-9.186. L’ultraromano che crede nella povertà evangelica - Frane Franić e il con-

cilio Vaticano II, L’Osservatore Romano, Roma, 2.06.2011., 4.187. Papa Benedikt XVI., Nasljednik blaženog Ivana Pavla II. i akademik –

hodočasnik u Hrvatsku, Hrvatsko slovo, Zagreb, 3.06.2011., 1, 16-17.

I. DIO

ANTIČKA POVIJESTI GRČKA I LATINSKA EPIGRAFIJA

HISTORIA ANTIQUAET EPIGRAPHIA GRAECA ET LATINA