ZDRAVSTVENI INFORMACIONI SISTEM REPUBLIKE SRBIJE

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE SRBIJE

Dr Milan Jovanović Batut

ZDRAVSTVENI INFORMACIONI SISTEM

REPUBLIKE SRBIJE

Dr Ivan IvanovićNačelnik Centra za informatiku i biostatistiku



SADAŠNJOST

ZIS u Republici Srbiji postoji ali na žalost nije u potpunosti savremen (kompjuterizovan) niti je integrisan.



Institut za javno zdravlje Srbije, zajedno sa RFZO i RZSima centralnu ulogu u okviru zdravstvenog informacionog sistema u Republici Srbiji.





Podaci se prikupljaju iz zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji preko mreže instituta i zavoda za javno zdravlje (23) na osnovu odgovarajuće zakonske i podzakonske regulative koja je uglavnom neadekvatna i zastarela.

Najveći deo podataka se u zdravstvenim ustanovama prikuplja u papirnoj formi, a zatim dostavlja okružnim instituima/zavodima za javno zdravlje gde se vrši unos u elektronske baze podataka.



Većina podataka se iz instituta/zavoda za javno zdravljedostavlja Institutu za javno zdravlje Srbije u elektronskoj formi, gde se formiraju baze podataka za nivo Republike.

Od Republičkog zavoda za statistiku Srbije preuzimaju sepodaci o stanovništvu, rođenima i umrlima, a od RFZO podaci o osiguranicima i finansiranju ugovorene zdravstvene zaštite.



U Institutu za javno zdravlje Srbije (mreža instituta/zavoda) su metodološki koncipirane, razvijene i održavane baze podataka (34) o:• osnovnim resursima zdravstvenog sistema (organizaciona struktura, kadrovi, oprema);• radu zdravstvenih ustanova i zdravstvenoj zaštiti stanovništva (primarna, stacionarna zdr. zaštita8);• zdravstvenom stanju stanovništva (morbiditet, mortalitet,zarazne bolesti, bolesti od većeg sociomedicinskog značaja ...);• kvalitetu rada, zadovoljstvu korisnika i zaposlenih u zdravstvenim ustanovama;• odgovarajuće nomenklature i klasifikacije....



Institut za javno zdravlje Srbije svake godine publikuje „Zdravstveno-statistički godišnjak Republike Srbije” i statističku bazu podataka „Zdravstveni pokazatelji u Republici Srbiji”, kao i niz drugih publikacija i izveštaja sa podacima u vezi sa zdravljem stanovništva, radom zdravstvene službe i resursima zdravstvenog sistema koje su dostupne na internet prezentaciji Instituta (www.batut.org.rs).



Istraživanje o kapacitetima, sposobnosti i spremnosti za rad s elektronskom zdravstvenom dokumentacijom (EZD) je provedeno u 19 odabranih bolnica u Oktobru i Novembru 2011. godine.



Rezultati su pokazali sledeće:

1. Bolnice vrše kontrolu, analiziraju i koriste podatke koji se prikupljaju, ali samo 37% (7) smatraju da su prikupljeni podaci adekvatni i dobrog kvaliteta.

2. Sve bolnice dostavljaju podatke IZJZ i RFZO, ali svi ne dobijaju povratne informacije (79% od IZJZ i 89% od RFZO).

79% bolnica dostavlja podatke direktno Ministarstvu zdravlja (47% dobija povratnu informaciju), ali samo 16% lokalnoj upravi.



3. Jedna trećina (32%), bolnica je odgovorilo da bi, ako bi bili u mogućnosti, prvo unapredili svoj BIS, 26% bi prvo unapredilo opremu za rad i finansijsku situaciju zaposlenih, 11% zadovoljstvo pacijenata i 5% radni učinak zaposlenih.

4. 84% (16) bolnica imaju IT osoblje za podršku rada na računarima, ali samo 10% (2) dovoljan broj.

5. Više od polovine (53%) bolnica nemaju posebnu službu/ organizacionu jedinicu, dok 58% nema spoljnu (izvan ustanove) IT podršku za rad na računarima.



6. U 42% (kod 8) bolnica manje od 10% zaposlenih su prošli neki oblik obuke za rad na računarima.

7. U proseku, više od 4 (4,25) zaposlenih dolazi na jedan PC, dok je dve trećine (65%) računara nabavljeno u poslednjih 5 godina.

8. Sve bolnice imaju lokalne mreže (LAN), ali 6 (32%), delimično (ne sve lokacije). Prosečan broj priključnih mesta je 317.



9. U većini bolnica održavanje informatičke opreme obavlja njihovo osoblje bez vanjske pomoći (42%) ili uz vanjsku podršku (42%), dok 3 (16%) bolnice koristite samo vanjsku podršku.

10. Svih 19 bolnica koristite računarski program u nekom obliku za računovodstvo (osoblje, plate ...), a 95% ga koristiti i za praćenje zdravstvene zaštite i rada u bolnici, uglavnom delimično (58%).



11. 63% (12) bolnica koristiti odgovarajući softver za elektronsku fakturu za RFZO, dok 26% (5) za izveštavanje ka IZJZ.

12. Svih 19 bolnica spojeno je na Internet, 14 (74%) na svim lokacijama, a 5 (26%) delimično i to uglavnom preko ADSL priključaka (79%), kablovski (21%) i bežično (21%).

13. 18 (95%) od 19 bolnica imaju web stranice.



Prednosti:

• Duga tradicija prikupljanja, obrade i korištenja zdravstveno statističkih podataka.

• Visoka svest o važnosti razvoja modernog integrisanog bolničkog (zdravstvenog) informacionog sistema.

• Rastuća informatizacija.

• Prisutnost LAN-a i Internet-a.

• Sve veće korištenje elektronskih oblika podataka.



Slabosti:

• Postojeći ZIS uglavnom se temelji na zastarelom zakonodavstvu, metodologijama, alatima i podeljen je na mnoštvo segmenata koji su vrlo slabo koordinisani.

• Nizak nivo adekvatnosti zbirki podataka u odnosu na savremene potrebe.

• Nedovoljna analiza, predstavljanje i korištenje podataka.



• Zastarela organizacija informatičkih poslova.

• Nedostatak adekvatnog IT osoblja za podršku za rad na računarima i održavanje informatičke opreme.

• Mali broj zaposlenih osposobljenih za rad sa računarima.

• Nedostatak savremene IKT opreme.



BUDUĆNOST

Savremeni, integrisani ZIS („E zdravlje“) podrazumevakorišćenje podataka i moderne informacione i komunikacione tehnologije u funkciji zdravstvenog sistema.

Sve to povezano sa organizacionim promenama i razvojem novih veština i znanja i promenom odnosa prema informacijama treba da doprinese pružanju bolje i efikasnije zdravstvene zaštite.



Suština je u razvoju novih kompjuterizovanih sistema dizajniranih i razvijenih tako da podrže generisanje relevantnih podataka na mestu nastanka (elektronska zdravstvena dokumentacija) i omoguće njihovo korišćenje u svako vreme i na svakom mestu gde postoji potreba.

Uz odgovarajuće mere sigurnosti, svaki autorizovani korisnik (doktor medicine, donosilac odluka, menadžer, korisnik zdr. zaštite, građanin) bi trebalo da bude u mogućnosti da, koristeći odgovarajuće alate (računare i kompjuterske programe), uvek ima na raspolaganju potrebne podatke.



Ali...

Za uspeh je neophodno obezbediti:

• Strateške odluke (jasna strategije razvoja integrisanog ZIS-a, definisanje prioriteta, plan realizacije ...);

• Novu, savremenu zakonsku i podzakonsku regulativu(elektronska zdravstvena dokumentacija, nadležnosti, odgovornosti, status...);



• Definisane standarde (nomenklature, klasifikacije, stručna pravila i preporuke...);

• Resursi (ljudski, materijalni...);

• Razvijena infrastruktura (komunikaciona, hardverska, softverska...)...



World

Wide

Web

Documents

ZDRAVSTVENI INFORMACIONI SISTEM REPUBLIKE SRBIJE