Zeljko Krstic Zatvorska podmornica

7/29/2019 Zeljko Krstic Zatvorska podmornica

1/166

eljko LJ. Krsti

ZATVORSKA

PODMORNICA


2/166

Zatvorska podmornica

2

eljko LJ. Krsti

ZATVORSKA PODMORNICA

Valjevo, 2013.


3/166

eljko LJ. Krsti

3

Urednik :

eljko LJ. Krsti

Recenzenti:

DrMilena Davidovi, vii nauni savetnikInstitut za kriminoloka i sociolokaistraivanja u Beogradu

DrIvana Spasi, vanredni profesorOdeljenje za sociologiju

Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet.

Lektura : Mirka Jankovi

Korektura: Nadica Krsti

Naslovna strana i crtei :Katarina . Krsti

tampa: Grafiar, Valjevo

Izdava: autor

Adresa izdavaa:

Karaoreva 84/III ulaz I, stan 16. 14000 ValjevoE mail :[email protected]
mailto:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]


4/166


4

Gotovo da je teko nai dva eksperta koja do kraja istovetno postupaju

kada su navedeni u pitanju, inae prilino jednostavni zadaci.Milan Kosti, psiholog

Robija je pokoran iposluan do izvesne mere, ali postoji granica kojune treba prekoraiti. Uzgred da kaem: nema nita zanimljivije od tihudnih provala netrpeljivosti i jogunstva. esto ovek trpi nekolikogodina, miri se, podnosi nejsurovije kazne i odjednom plane zbog neke

sitinice, gotovo ni za ta. Tako ga u izvesnom smislu mogu smatratiludakom ; tako i ine.

F jodor Dostojevski, knjievnik

Miroslavi,

mojoj majci.


5/166

eljko LJ. Krsti

5

S A D R A J:

FAKTORI DELINKVENTNOG PONAANJAU VREMENU TRANZICIJE ................................................ 8

SOCIOLOG U TOTALNOJ USTANOVI ....................... 36

NASILNITVO U ZATVORIMA ......................................57

ZATVORSKO DUPLO DNO ................................................ 88

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA ....................................126

SOCIOKRIMINOLOKIPROFILI OSUENIH ........................................................... 134

KRIMINALNI RAZVOJ I

NASILNIKOPONAANJE ............................................... 148

ZATVORSKI RENIKI TERMINI ....................................152

LITERATURA ........................................................................162


6/166


6

P r e d g o v o r

Knjiga koja je pred Vama nastala je kao zbirstrunih i naunihradova, koji su u poslednjih deset godina objavljivani u naunimasopisima.: Zatvorsko duplo dno je objavljeno u asopisu Sociologija 2002 g. i Socioloki pregled 2003 g.. Svojimsugestijama u pisanju svog prvog naunog rada su mi pomogli svako nasvoj nain pokojni profesor Dragan Radulovi i koleginica IvanaSpasi. Takoe i struni rad Sociolog u totalnoj ustanovi, objavljen

2010 g. u asopisu Sociologijaje nastao pod uticajem naunog radaposveenog klinikom sociologu profesora Petra Opalia koji je mije sa profesorom Raduloviem predavao predmet Socijalna patologijana Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta BU .

Ideju za kvalitativan pristup grai koju sam posedovao,dugujem profesorima Zagorki Golubovi, Ivani Spasi i oruPavieviu, jer sam kao istraiva uestvovao u projektu Kvalitetpromena posle 5. oktobra . Zahvaljujui tom iskustvu nastao je rad oMaloletnikoj delinkvenciji sa kojim sam uestvovao na okruglom stolu ekajui kapitalizam, odranom 05.11.2012 g. u Institutu zasocioloka istraivanja u organizaciji Srpskog sociolokogdrutva. Uknjizi se , takoe, nalazi i rad Nasilnitvo nad nasilnicima na kojemsam radio est godina, i koji je objavljen poetkom ove godine uasopisu Nova srpska politika misao. I napokon, pojediniosueniki modeli : navijai i razbojnici su takoe, ove godine

objavljeni u dnevnom listu Politika u rubrici Pogledi. Predmetsvih ovih radova i samim timi knjige su institucije ali i korisnicinjihovih usluga poev od centara za socijalni rad pa sve do samihzatvora. Naime u prvom delu polazim od devijantnog ponaanja kojebrzo prelazi u delinkventno odnosno kriminalnoponaanje.


7/166

eljko LJ. Krsti

7

Na tom kontinuumu kanjivog i problematinogponaanja reagujuinstitucije svaka na svoj nain. Najpre je to porodica, koja je najeenemona da rei problem problematinogponaanja. Zatim nastupajuinstitucije poev od kole, preko centara za socijalni rad, policije,sudova . Tim putem delinkventi stiu u zatvore, kao poslednju stanicuinstitucionalnog zbrinjavanja. Upravo zato to u javnosti vladaju mnogepredrasude o zatvorima, cilj ove knjige je da demistifikuje zatvorskupodmornicu.

Naime, vei dao javnosti smatra da u zatvorima postoje samo

osuenici i njihovi straari. Malo ko zna da u zatvorima postoje i drugaslubena lica, koja svako na svoj nain brinu o osuenima a to su poredzdravstvene i pravne slube, ekonoma, kuvara i zatvorski vaspitai.Poto dvanaest godina radim u zatvorupoev od referenta za slobodnovreme, preko vaspitaa koji je vodio osuenike grupe u zatvorenom iotvorenom delu i u poslednje etiri godine radim u Prijemnom odeljenjukao sociolog, sebi sam dao zapravo da sainim tipologiju zatvorskihvaspitaa. Razume se da sam sainio i tipologiju osuenika.

Izmeu zatvorskih vaspitaa i osuenika postoji slinost alinevidljiva zavesa, koja kada se podigne otvara taj najzanimljiviji i

najdinaminiji deo svakog zatvora, a to je neformalni osuenikisistem. Taj nevidljivi deo zatvora sam pokuao da osvetlim svojomsociolokom imaginacijom. Nadam se da sam delimino uspeo utome..Zahvaljujem svojim koleginicama Mileni Davidovi i IvaniSpasi na sugestijama. Posebnu zahvalnost dugujem svojoj porodici da

istrajem u zavretku ove monografije koja je svojom teinom bilaizazov.

U Valjevu,

30.11. 2012 g. Autor


8/166


8

..............................

FAKTORI DELINKVENTNOG PONAANJAU VREMENU TRANZICIJE 1

Blagom kaznenom politikom centri za socijalni rad nemaju

mehanizme da nateraju maloletnika na saradnju. Blagonaklonousudova i zatvora, prosean delinkvent je sklon rizinomponaanju irecidivu. On ve ima naueno, oblikovano ponaanje kroz navedeneustanove, sraunato ne na menjanje svoje linosti i stavova, ve naostvarenje neke sekundarne dobiti. Tako devijantno ponaanjepredstavlja samo uvertiru u delinkventno ponaanje, koje se, naalost,veim delom oblikuje i u samom njegovom hodu kroz institucije, kojebi po svemu trebalo da se koriguje, a ne kako se deava u praksi:pogreno kanalie i afirmie. Prosean prestupnik u naimpenitencijarnim ustanovama vidi ansu za razvoj svoje kriminalne

karijere, koja poinje u Vaspitno popravnom domu u Kruevacu kaoosnovne kole, preko Kazneno popravnih zavoda za maloletnike uValjevu kao srednje kole kriminala, nakon ega se upisuju ''kriminalnifakulteti'' sa razliitim smerovima u Kazneno popravnim zavodima :KPZ ''Zabeli'' u Poarevcu, Sremskoj Mitrovici i Niu. Uz sve to naidomai KPZ-ei postali su svojevrsni karantini za narkomane ibeskunike koji , upravo sa slobodebee u zatvore.

1Rad je prezentovan na okruglom stolu : ekajui kapitalizam koji jeodran u

organizaciji Srpskog sociolokog drutva i Instituta za socioloka istraivanjaFilozofskog fakulteta u Beogradu .: 15.11.2011g.


9/166

eljko LJ. Krsti

9

Uvod

Delinkvencija u svom pravom znaenju zajedniki je izraz zasva protivpravna dela. (Ignjatovi 2007, 70). Da bi se bolje razumeopojam maloletnike delinkvencije, potrebno je najpre napraviti razlikuizmeu pojma: devijantnosti i delinkventnosti: Devijantnost je socioloki pojam koji oznaava situaciju odstupanjaod drutvenih normiObuhvata situacije svakodnevnih odnosa izmeuljudi i primenjuje se u velikom broju sluajeva. Delinkventnost je pojam

koji oznaavakrenje formalnih kaznenih i prekrajnih pravnih normi.Na delinkvenciju reaguju institucije prema zaduenjima i formalnimpostupcima, a ne drutvo na neodreennaindrutvene kontrole. Kaznaza delinkventnost je pravna sankcija. ( Adler F., Mueller G., CarterWS.1991 . )

Da bi se uoio pojam delinkvencije, kao skup kanjivih radnjion se mora jasno postaviti u odnosu na pojam kriminologije,

kriminaliteta i devijantnog ponaanja. Tako eljko Horvati u svojojknjizi Elementarna kriminologija navodi pojam delinkvencije upravnonormativnom znaenju :

Kada govorimo o delinkvenciji, delinkventnom ponaanju idelinkventu, mislimo na sva ona ponaanja koja obuhvatajukriminalitet, ali i na sve ostale kanjive radnje u odreenom pravnomsustavu''. Isti autor, precizira : '' Devijantna ponaanja, ili kako se jonazivaju u svom totalitetu, socijalnopatoloke pojave, jesu, dakle,jo

iri pojam od kriminaliteta i delinkvencije. Kriminalitet je diodelinkvencije, a delinkvencija je dio ukupnih devijantnih ponaanja uodreenoj drutvenoj zajednici. On navodi da : kriminologija zapredmet svog izuavanja ima ne samo kriminalitet u pravno normativnom znaenjuve sve kanjive radnje u nekom sustavu dakledelinkvenciju. Horvati na kraju zakljuuje : Znai, delinkvencijakao ukupnost kanjivih radnji predmet je kriminologije. (Horvati;1994; 5 , 6 i 7 ).


10/166


10

Meutim, postoje domai autori koji navode da se: u literaturipod maloletnikom delinkvencijom podrazumeva veliki broj ponaanjamaloletnika od neprilagoenog do kriminalnog. Pri tome, koriste serazliiti nazivi za oznaavanja ove pojave, kao na primerprestupnitvomaloletnika vaspitna zaputenost, drutvena neprilagoenost,asocijalnost, besprizornost, moralna posrnulost, asocijalnost,

antisocijalnost, huliganstvo i sl.

Oni pojam delinkvencije razgraniivaju na ire i ue shvatanje:

Prema irem shvatanju, maloletniku delinkvenciju ine svi oblicidevijantnogponaanja, do onih inkriminisanih u zakonodavstvu. Poredkrenjakrivinih i drugih pravnih normi, delinkvencija iliprestupnitvoobuhvata iponaanja suprotna moralnim normama u jednom drutvuPo uem shvatanju, pojam maloletnike delinkvencije ili omladinskogkriminaliteta obuhvata sva onaponaanja maloletnika koja su, kao i zapunoletna lica, inkriminisana u krivinom zakonu kao krivina dela .(Slobodanka Konstantinovi- Vili i VesnaNikoli- Ristanovi ; 2003,178 )

Metodoloke napomene

Rad pred vama nastao je, pre svega, analizom sadraja:izvetaja Centara za socijalni rad (socijalnih anamneza), izvetajasocijalnih radnika, opisa stanja korisnika, miljenja i predloga vaspitne

mere upuenih nadlenom sudu, nalaza strunog tima (psiholog,socijalni radnik, specijalni pedagog), sudskih presuda, socio-psiho-pedagokihizvetaja za maloletnike iz Vaspitno popravnog doma VPDKruevac, kriminolokih nalaza u KPZ Valjevo,2 ( 252 izvetajauraenih od maja 2008 g. do danas se poklapa sa brojem proitanihsudskih presuda ) ) ali i izjava osuenih.

2Videti eljko Krsti : '' Sociolog u totalnoj ustanovi '', Sociologija, br. 52, 2010 ,Beograd.


11/166

eljko LJ. Krsti

11

Sem analize sadraja, od metoda prikupljanja graekorieni sui svakodnevni neformalni razgovori i kontakti sa osuenima, ali iposmatranje sa uestvovanjem. Na kraju je ostalo da se sve to uoblii iklasifikuje u celinu koja bi imala unutranju strukturu. Odluili smo seza neformalni pristup, koristei pojedine reenice iz dostupnihdokumenata, slaui ih u svojevrsni mozaik. Prikupljanje grae jetrajalo preko tri godine i to u periodu od maja 2008 do jula 2010 g.

kada sam kao sociolog na raspolaganju imao prispele Izvetaje iz

Centara za socijalni rad ( 270 ) za koje je primetno da su kvalitetnijeobraeni i uraeni iako su iz manjih sredina. Izvetaji iz velikih gradova, su u pojedinim sluajevima '' nafilovani'' pogotovu ako se odnose na ''korisnika usluga'' kome su roditelji priznate linosti. Zanimljivo je dau praksi zatvorski vaspitai, pogotovo oni sa velikim iskustvom istaom izbegavaju itanje izvetaja iz centara. Za razliku od izvetajaiz centara za socijalni rad socio-psiho- pedagoki izvetaji iz VPDomaKruevca su uravnoteeni i veoma kvalitetni. Oni su posebno znaajnijer imaju vezu sa prethodnim eventualnim boravkom njihovog bivegtienika u Domu otvorene zatite ( Knjaevac, Ni i sl. ) Sempojedinih, retkih izvetaja iz centra koji su ulepani, vei je problem tostiu sa zaostatkom, nakon veuraene opservacije. I tu postoji korist,jer se preko naknadno pristiglih izvetajamoe utvrditi stepen iskrenostiosuenog prilikom davanja odgovora u intervjuu, koji se vodi sa njimprilikom opservacije.

itanjem 270 izvetaja Centara za socijalni rad iz veinegradova Srbije,3doli smo do zakljuka da oni tretiraju delinkvente savie aspekata, tako tonajviepanje poklanjaju njihovim porodicama,

3Najvei procenat pristiglih izvetaja je iz velikih gradova gde smo pored Beograda

uvrstili i Ni i Novi Sad, koji ukupno ine 42,57 % . Najmanji broj 6,29 % ''korisnika usluga'' Centara za socijalni rad potiu iz ruralnih podruja sela. Udeo ''ostalih gradova'' ( od Subotice do Novog Pazara) je 51,14%., to zapravo predstavlja

polovinu pristiglih izvetaja Centara za socijalni rad.


12/166


12

interpersonalnim odnosima izmeu lanova porodice,slobodnom vremenu delinkvenata, toku kolovanja, ali i izvrenimkrivinim delima za koje su izricane vaspitne mere, koje u velikombroju sluajeva nisu imale efekta. Zanimljivo je izdvojitibivetienikekoji su boravili u VPDomu Kruevac, od osuenih koji su bili samo naevidenciji Centara.

Postoji i jedna kategorija osuenih koja je poinila tekakrivina dela , ali koja se ne nalazi na evidenciji centra za socijalni rad

niti je boravila u VPDomu Kruevac.. Zato je osnovni cilj ovog rada daistakne pre svega faktore koji su od presudnog zanaaja za nastajanjedelinkvencije. Mi ih nismo unapred odredili ve su se oni samo po sebinametnuli i iskristalisali, kroz svakodnevno prouavanje navedenedokumentacije.

I. PRIMARNI FAKTORI RIZIKA

1.1.Dezintegrisana porodica

Dezintegrisanu porodicu u kojoj nastaju takvi poremeaji uporodinom ivotu koje karakterie nedostatak zajednitva, blieodreuje Zagorka Golubovi: to se manifestuje u nedostatkusaglasnosti meu lanovima u bitnim pitanjima porodinog ivota, uemocionalnoj nepovezanosti, u nedostatku uzajamne podrke i

solidarnosti; i nemogunosti ispunjenja bitnihporodinih ciljeva, to semanifestuje u nedostatku kooperacije i u poremeenostiporodinihuloga, u pojaanim i uestalim sukobima koji se ne razreavaju, uporemeajima samih linosti lanova porodice ( mentalni poremeaj,delinkvencija , itd. ( Golubovi , 1981 : 219 )

U izvetajima centara za socijalni rad koji su uzorkovani uperiodu od maja 2008 do maja 2011 g. najee se navodi:

Da je roen je u vanbranoj zajednici, u disfunkcionalnoj,

nepotpunoj romskoj porodici, a odrastao u ekstremno nepovoljnimsocio-ekonomskim i kulturnim uslovima.


13/166

eljko LJ. Krsti

13

- Potie iz potpune porodice i jedino je dete svojih roditelja. Tree poredu roeno dete svojih roditelja, psihofiziki razvoj protekaonormalno.

- Roditelji su se venali 1986. i vrlo brzo u njihovom braku poeli suda se ispoljavajuporemeenisupruniki odnosi.- Da je dolo do meusobnih optuivanja, gde je supruga zameralapovremeno konzumiranje alkohola i neprihvatanje pastorke od strane

mua, a on supruzi osporavanje da uestvuje u vaspitanju suprugineerke, to je dovelo do meusobnog udaljavanja i pokretanja tube zarazvod braka.

- Nakon vie mirenja, suprunici su se razveli 1999, ali su ostali daive zajedno pod istim krovom i u istim uslovima. Posle oeve smrtiM. je poeo pokazivati svoje nezadovoljstvo koje se ispoljava krozverbalne i fizike sukobe. Nije bio sklon zloupotrebi alkohola.

Romske porodice sa mnogo dece koje su optereeneegzistencijalnim problemima, potencijalno mogu da budu faktori kojiutiu na devijantno i delinkventnoponaanje. To se posebno odnosi namnogobrojne romske porodice koje ive u loim socio-ekonomskim ihigijenskim uslovima. Oni svoju decu najpre ukljuuju u prosjaenje,koje kasnije prerasta u sitne krae.

One kasnije prerastaju u bavljenje organizovanim kriminalom,

kao to je kraa bakra4 koja se odvija pod platom skupljanja

sekundarnih sirovina.

Ispovest osuenog na jednu godinu zatvora zbog tekihkraa:

4Kraa bakra je tranziciona tekovina jer je nastala u vreme privatizacije mogih firmi

koje su ostale bez kontrole i uvanja i kao takve su postale dostupne za delinkvente

kojima je bakar postao ua kriminalna specijalnost.


14/166


14

Skupljasekundarnih sir ovina

Ja se bavim skupljanjem sekundarnih sirovina. Time se bavi i mojotac i mlai brat. Ono to skupimo mi predamo na stovarite i dobijemonovac za to. Ne mogu da sepoalim na posao. aksam se sa devojkomodvojio u privatni stan. Imamo svega to nam je potrebno.Najalije mi

je majke. Ona za razliku od mene, oca i brata ide u sezonskepoljoprivredne radove. Kupi ljive, bere maline. Mora, jer pored mene ibrata imajoetovoro male dece. Imamjo dve sestre i dva mala brata.Mi seporodino bavimo skupljanjem metala.Najvie volim bakar. Naposao odlazim oevim autom. Iseem koji stub u centru grada, skinemreetku sa kinog odvoda, skinem koji poklopac sa ahte. Uzmem icuiz fabrike. Istopim plastiku i ostane bakar. Kada se pojavi ica menisrce pone jae da lupa od uzbuenja. Vaspita me je pitao za nekuMendeljejevu tablicu i kako se pie bakar. Nisam ga nita razumeo.Lupeta neku hemiju. Kako da ga razumem kada nisam iao u kolu,kada je trebalo. Nisam bio prijavljen pa sam se celo detinjstvo samo

igrao. uvali su me baba i deda po ocu.Poao sam u prvi razred osnovne kole tek u Kruevcu u domu,

sa petnest godina. Kada me pitaju koliko imam kole ja kaem , etrigodine. Niko ne moe da pomisli da imam samo etri razreda osnovne

kole. Za ovih pet kraa bakra i ostale gvourije, sam dobio godinudana. Svaka ast sudiji, izgleda da se saalio na mene. I ovi izSocijalnog, su poslali dobro miljenje za mene. Tamo me svi znaju. Iaosam pre Kruke na neke razgovore. Majka tamo stalno ide po nekupomo.. Ona ih je sigurno zamolila da napiu, da sam dobardeko i dase naa porodica izdrava od sekundarnih sirovina. Ovde u zatvoru samodluio da ostavim cigarete. ao mi majke. Seam se da je otac dok jebio u zatvoru traio da mu kupi njegukuprutu. Mi smo romi. Ali

nismo bili nikada sirotinja.


15/166

eljko LJ. Krsti

15

Moj pokojni deda je imao posao u pekari i dobio je stan. Kada

sam bio mali Socijalno je dalo stan mojim roditeljima. U njemu i sada

ive moji roditelji sa mojombraom i sestrom. Ovaj moj mlai brat jeu Kruci, imali smo isto jedno delo. Ne bi nikada pao da me on nijeizdao. Sa nama je biojo jedan klinac koji nema etrnest godina. Njemunisu sudili. Kau da postoje godine kada ne mogu da ti sude... Ovde mije u zatvoru super. Navikao sam sam se. Poznajem dosta drugara iz

Kruke koji su ovde. Sve su to ispravni momci. Oekujem da mi i otacdoe. Onda e mi biti lake. Sikiram se jedino za devojku koja je ubolnici. Ima probleme sa bubrezima. Voleo bi da zavrim kolu uzatvoru ako je mogue. Malo me sramota to nemam kolu. Jesam uKruevcuzavrio zanat za molera ali nisam to nikada radio, na slobodi.Imam jo jedno suenje za neku krau, koju nisam poinio. Neko menamestio.

U tekstu Lopovi kradu i trafo- stanice se navodi : elektroenergetski sistem je sve vie na udaru lopova. Kradu sekompletne trafo - stanice, otkopavaju i seku podzemni kablovi, odnose

se i bakarni i i aluminijumski delovi sa elektro mree, pa potroaiostaju u mraku i po nekoliko dana. To je podruje Srema, odnosnoElektrodistribucije Sremska Mitrovica , koja je za proteklih devet

meseci ove godine imala tetu od oko 500.000 eura zbog kraeelektrinih kablova i druge opreme , ali i kompletnih trafo stanica.

Koliko su drski lopovi govori i podatatak da su nedavno, u po beladana, u centru Sremske Mitrovice, isekli 120 metara podezemnog

kabla...5

5 Tekst je objavljen u Politici od 24. novembra 2012 g. na 15 strani.


16/166


16

Legalno skupljanje sekundarnih sirovina za preivljavanje

Sem toga, jedan broj delinkvenatapotie iz: migracijskih porodica kojesu nakon ratnih deavanjaizbegle iz ratnihpodruja u Hrvatskoj i Bosniili nakon bombardovanja NATO snaga 1999. prognane sa Kosova.

Kod veine tih porodica dolo je do slabije integracije u novu sredinu,to je indirektno uticalo na kriminalne radnje mlaih lanova. U

ostalim, neizbeglikim porodicama, kao faktori stimulativni zanastanak delinkventnog ponaanja navode se: razvod roditelja,alkoholizam oeva, neprihvatanje ouha ili maeha, smrt jednog odroditelja, uglavnom oeva i boleivost, odnosno preemotivnost majki.Uporemeenim suprunikim odnosima, najveu cenuplaaju decakoja se odaju kriminalu ili zloupotrebi psihoaktivnih supstanci, gde

spadaju : marihuana, hai, ekstazi, spid , LSD-i, heroin, kokain kao imiks tableta za smirenje sa alkoholom ( trodon, ksalol, lorozepam,

bensedin)


17/166

eljko LJ. Krsti

17

Do dezintegracije porodice, po Z. Golubovi dovode sledeifaktori : ..pre svega : smrt jednog suprunika ili deteta, due odsustvojednog suprunika iz porodice ( na primer, usled odvojenosti mesta radaod mesta stanovanja), neverstvo, neeljena ili vanbrana trudnoa,samoubistvo lana porodice, razni oblici devijantnog ponaanja, duganezaposlenost lana porodice, iznenadno osiromaenje, migracija iliizgnanstvo . (Golubovi, 1981: 218 )Primer: M. potie iz deficijentne porodice. U uzrastu od tri godine

imao je operaciju slepog creva. Kada je imao 15 meseci roditelji su serazveli, a M. je dodeljen majci na uvanje i vaspitanje. Navedenaodluka nije nikada bila realizovana, M. je faktiki odrastao u primarnojporodici pokojnog oca. Pre dolaska na odsluenje kazne M. je iveo udomainstvu sa bakom R. , stricem P. I njegovom porodicom. Stric P.,je pripadnik MUP-a R. Srbije i predstavlja vanu figuru koja u saradnjisa majkom G.pruapodrku M. dok se nalazi na odsluenju kazne.( osuen na kaznu zatvora od 4 g. 7 mes.osam /8/ kg. marihuane )

1.2. Odnosi u porodici

U porodicama usmerenim na zadovoljavanje osnovnih

egzistencijalnih potreba, vladaju disharmonini i disfunkcikonalniodnosi. Indikatori koji signaliziraju pojavu dezintegracionih procesa uporodici su : rascep i stvaranje grupa u okviru porodice, emocionalnaotuenost lanova jednih od drugih, zanemarivanje porodinih uloga,zaputenost dece, pojave delinkvencije i kriminala, a est pokazatelj su imentalne bolesti lanova porodice. ( Golubovi , 1981: 271 )

Psihoanalitiari, zato, ukazuju na znaaj porodica za razvitakbudue linosti, u smislu razvijenosti oseaja sigurnosti, oseanjedeteta da ga roditelji vole i da se brinu o njemu. (Rot, 1989: 11415).


18/166


18

U izvetajima dobijenim iz centara za socijalni rad se navodi daje: Otac uglavnom odsutan od kue ili zbog radnih obaveza uinostranstvu ili zbog alkohola koji je glavni dezintegracioni faktor

porodice, ali i utie na nasilnitvo u porodici (bije majku pred decom,troi nerazumno pare, stavlja joj pitolj usta i sl.). Otac je esto ukonfliktu sa sinom, gde dolazi do inverzije uloga, kada sin postaje

roditelj ocu. Deava se iprihvatanje oeve figure za identifikaciju, gdese nasilje i tua prihvata kao obrazacponaanja. Majka je preemotivna i

uglavnom ima opravdanje za postupke svog sina, traei krivce udrugima (ocu, loemdrutvu i sl.). Zbog svega navedenog smatram daje potrebno navesti strukturu porodice i ta se pod pojmom porodicepodrazumeva u njenom uem i iremznaenju:

U uem smislu , porodica je sastavljena prvo samo od oca;potom od majke koja, prema gotovo opte prihvaenom tumaenju,postaje lan suprugove porodice; na treem mestu su deca, koja supodjednako oeva i majina i nerazdvojni su deo porodice. Meutim,kada se podrazumeva porodica u irem smislu, podrazumevaju se svinajblii srodnici ; jer, iako posle oeve smrti svako dete formira svojuporodicu, svi oni koji su na istom stablu, i koji su , prema tome , krvno

povezani , mogu se smatrati lanovima porodice''. ( an Luj Flanden,vid. Mili 1988 : 96 ).

Nesreeni porodini odnosi N. B. roditelja. Grub, prgav i nasiljusklon otac, kao model za identifikaciju, uticali su na N. B. da tuu i

nasilje prihvati kao obrazac ponaanja. U odnosima roditelja ne moguse naslutiti konflikti koji bi eventualno uticali ili uslovili delinkventnoponaanje maloletnika. Veruje da je malerozan, to je nainrazmiljanja koji je preuzet iz porodice, gde se nekim znacimasujeverja pridaje vanost. Otac je napustio porodicu i zasnovao novubranu zajednicu. On je poveren majci. Odnosi u porodici su relativnozadovoljavajui. Ouh je dosta rigidan i zahtevan u postavljanjuzadataka. Majka ima prisniji kontakt zasnovan na toleranciji i

razumevanju. Kao najei vid kanjavanja roditelji upranjavajuzabrane.


19/166

eljko LJ. Krsti

19

1.3. Nezainteresovanost roditel ja

Nezainteresovanost roditelja, pre svega oca, koji se nalazi na

dugogodinjoj robiji ili na privremenom radu u inostranstvu. Sa drugestrane je preemotivnost majke, koja obino ima opravdanje zasinovljeve postupke, traei greku u drugima. Postoji i fenomennajmlaeg, prezatienog deteta, pri emu su roditelji bili blagi i

popustljivi u vaspitanju. Sve to skupa podrazumeva manifestacijunesreenihporodinih odnosa u kojima je osueni iveo i gde je dolodopucanjaporodinogoklopa.Primeri: Nezainteresovanost roditelja, naroito oca, za saradnju upogledu predupreivanja delinkventnog ponaanja D. J., koje jenastalo, pre svega, kao manifestacija nesreenih porodinih prilika ukojima je osueni iveo. Prirodni otac je osuen na izdravanjedugogodinje kazne zatvora u KPZNi.- Otac je preminuo, a deca su ostala da ive sa tetkom. Otac je lice

bez zanimanja i zaposlenja. Period izmeu 2001. do 2005. godineproveo je na izdravanju kazne zatvora; oekuje da ide ponovo.- Otac istie da je esto bio odsutan, jer je putovao po Evropi kaovoza, o sinu se, posle smrti majke, starala baba koja nije bila umogunosti da kontrolie njegovoponaanje.- Otac je upoznat sa problemom koji je imao, da nije konzumirao

opojne droge, ali da je uestvovao u njihovoj prodaji...Majka jenepoznatogboravita. (Pucanjeporodinogzatitnog oklopa).

1.4. Mater ij alni status porodice

Materijalni status porodice pojavljuje se kao faktor rizika u dve

ekstremne situacije. Na jednoj strani, imamo prvenstveno romsku

populaciju, koja ivi u krajnje nefunkcionalnim socio-ekonomskim

ulovima.


20/166


20

Na drugoj, imamo osuene kojima su roditelji ispunjavali sveelje, slanjem novca i davanjem velikog deparca, kao i kupovinomkola i motora. Re je o roditeljima koji se nalaze na privremenom raduu inostranstvu Nekada je to bilaNemaka a u poslenjih deset godina svevienaih ljudi ide na privremeni rad u Rusiju. I u jednom i u drugomsluaju je prisutna vaspitna zamemarenost i nedostatak kontrole odstrane roditelja, koji su uglavnom razdvojeni. Sem toga, kao faktor

delinkventogponaanja, pored skitnje,moe biti i gubitak posla, zbogstatusa tehnolokogvika, koji navodi na kocku i vrenje krivinih delapod uticajem alkohola.

Primeri:- Porodica egzistenciju zasniva na prihodima koje ostvaruje iz

MOP-a, preko Centra. D. je bio u stalnom radnom odnosu, radio na

poslovima varioca, ali je kao tehnoloki viak ostao bez posla i preizdravanja kazne. etvorolana porodica ivi u jednoj prostorijibespravno sagraenog objekta, a pre toga dugo je ivela u naputenomautobusu... - Porodica se izdrava od sakupljanja sekundarnih sirovina,ukupan socio-ekonomski status im je veoma lo, jer su prinueni da svizajedo ive u jednoj sobi gde plaaju stanarinu. Soba je neuslovna zaivot.

1.5 Nezaposlenost roditelja

Na osnovu prispelih izvetaja Centara za socijali rad sa teritorije celeSrbije moemo doi do podataka o materijalno stambenom statusuroditelja koji takoe moe da utie na delinkvenciju, najmlaihlanova, odnosno dece roditelja koji su ostali bez posla. Re je, zapravo, otranziconim tekovinama delinkvencije. Neretko se deava da su obaroditelja nezaposlena, da su korisnici novanepomoi Centra zasocijalni rad i da su utoite nali kod jednog od ivih roditelja kojiimaju redovnu penziju. R. M. je zbog krae trideset tona bakra ,

osuen na tri /3/ godine zatvora na osnovu l. 204 KZS.


21/166

eljko LJ. Krsti

21

U pritvoru Centralnog zatvora CZ je proveo 15 meseci. Na osnovuizvetaja odeljenja Centra za socijalni rad Palilula koji je prispeo uKazneno popravni zavod za maloletnike u Valjevu saznajemo da je : Roen 1991 u Beogradu , potie iz vanbrane zajednice. Porodica jeloeg materijalnog statusa. ive ispod egzistencijalnog minimuma udve prostorije koje su sklepane od dasaka i blata. Spavaju na sunerima.Jedini izvori prihoda je socijalnapomo, koja ne moe da zadovolji niosnovne potrebe porodice za ishranom. Roditelji su profesionalno

neorjentisani, nezaposleni. Otac je alkoholiar i agresivan je premaostalim lanovima porodice. Zbog svog delinkventnogponaanja otac je

esto bio u zatvoru, to dodatno oteava egzistenciju porodice . Kaotakav je lo primer deci . Majka,dok je bila u zajednici bila potpunopasivna , bez energije i potencijala da se suprostavi muu. Postojeindicije da su ih roditelji podsticali na pronju i krau, zbog ega jeprotiv njih pokrenut krivini postupak pred Sudom zbog zlostavljanja,zanemarivanja i zloupotrebe dece. Struni tim je preduzeo mere nazatiti maloletnika, savetodavni rad sa roditeljima u smislupoboljavanjaporodinih odnosa , ali roditelji nisu prihvatili saradnju sacentrom izuzev kada su u pitanju bila materijalna davanja. Brat Z. imapreko sto krivinih prijava.

1.6. Psihikisatus

Prosean osuenik u valjevskom zavodu za maloletnike imadvadeset godina. Intelektualna, emotivna i socijalna zrelost su na neto

niem nivou razvoja. Tei liderstu, dominantan. Ili je submisivan uodnosu na druge osuene. Sugestivan i povodljiv. eljan dokazivanja.Ima potrebu da sebe i svoju porodicu prikae u to boljem svetlu. Odemocija, kod zavisnika dominiraju: agresija, depresivnost,

nekontrolisanost, stalna potreba za novim, niska plaljivost inepoverenje. Zavistan od psihoaktivnih supstanci - PAS-a i od majke,

prema kojoj gaji ambivalentan odnos. Sklon hedonistikom obrascuponaanja. voli pare.


22/166


22

Nema potrebu da radi . esto menja poslove, jer je nezadovoljanplatom. Nije istrajan. To potvruje i profesor Rot : Istraivai ukazujui na odreene oblike vaspitanja koji oteavaju proces socijalizacije iformiranja pozitivne linosti. Proces socijalizacije je otean ako sedetetu dozvoljava da ini sve tohoe, a nita mu se ne zabranjuje, akose samo manifestuje ljubav prema detetu. Takvo dete lako postaje

sebino i samoivo. Negativno deluje i nedosledno postupanje roditelja(Rot 1989, 117). . Miljenje mu je konkretno, bez elemenataapstraktnog, apanja mu je selektivna. Istie da je nerovozan, da eli daima mnogo para, to govori opogreno usvojenim vrednostima sistema

i savetovano mu je da se zajedno sa roditeljima obrati neuropsihijatrupri Zavodu za mentalno zdravlje, kao i Centru za porodinu terapiju.Introvertna je linost, niske tolerancije na frustraciju. Prilikom upotrebealkohola mehanizmi odbrane i kontrole mu poputaju, te se tadaispoljava njegova impulsivna crta linosti. Nezreo je i preokupiransopstvenim potrebama sa ciljem manipulacije i nametanja svojih

potreba okolini. Neefikasan je i neproduktivan u radnim situacijama.

II. SEKUNDARNI FAKTORI RIZIKA

Nepohaanje kole, stvara viak slobodnog vremena. Izbeglikistatus prododice, kao i status nezaposlenog su mogui potencijalnifaktori rizika koji najee promoviu antisocijalne, delinkventne ikriminalne oblike ponaanja kod maloletnika. Okolnosti koje su

doprinele oblikovanju delinkventnog ponaanja i kriminalneinficiranosti kod osuenih nastale su pod uticajem brojnih faktora,recimo, mikrosocijalna sredina romskog naselja

6koji su vremenom

usled nedostatka adekvatne drutvene kontrole postali rizini :

6 U izvetaju za povratnika iz Kruevca se navodi : '' od roenja iveo u krajnje

dezorganizovanim uslovima u primitivnoj sredini gde porodica funkcionie tipinoromskim nainom ivota, pripada romskoj supkulturi koja sa sobom nosi latentnuopasnost od delinkventnog ponaanja''..


23/166

eljko LJ. Krsti

23

2.1. Neorganizovano slobodno vreme

Kroz pripadnost grupi vrnjaka, pre svega u perioduadolescenije, mladi ljudi trae svoj identitet, nastoje da postignulinu autonomiju i nauuspean put u svet odraslih .'' (Rot 1989,122 ).

Slobodno vreme i nain njegovog korienja direktna su veza sadelinkventnim ponaanjem, odnosno vrenjem krivinih dela. Ononastaje kao posledica izbegavanja kolskih obaveza, to stvara prostor

za dokolicu i dezorganizovano i besciljno lutanje, koje dovodi dodruenja sa problematinim vrnjacima, sa kojima se poinje vritikrivino delo. Veina osuenih se u detinjstvu poinje bavitikolektivnim sportovima (fudbal, koarka..) da bi u meuvremenu prelana borilake vetine, brzu vonju motorima i pripadnost ratobornimnavijaima, a zavravaju kao heroinski zavisnici. Ovu nau konstataciju,donekle potvruje emprijsko istraivanje koje se bavilo nasiljemnavijakih grupa u Srbiji. Autori upozoravaju da : Posebnu opasnostpredstavlja sve vei broj maloletnika u huliganskim grupama,korienje lakih droga i alkohola, upotreba hladnog oruja, najeenoeva, ak i vatrenog oruja, to je rezultiralo poveanjem brojananetih tekih telesnih povreda i pojave huliganskih napada sa smrtnimposledicama. ( Miloevi G, Milainovi S , 2011: 501 ).

U Izvetajima centra, bar, kada je re o slobodnom vremenu se navodi, da : Slobodno vreme provodi u drutvu vrnjaka iz naselja koji su

skloni antisocijalnim oblicimaponaanja. S. je u porodici bioposluan,

U drugom izvetaju iz VPDoma Kruevac se navodi da osueni potie : iz vielaneromske pordice od 12 lanova , koja je optereena materijalno stambenim

problemima. Primalac je stalne socijalne pomoi . svi lanovi su asocijalnoorjentisani, a neki antisocijalno. Prosjaenje, skitnja, kraa za ovu porodicu su neto

sasvim normalno . I otac i majka su alkoholiari ''


24/166


24

ali je imao previe slobodnog vremena i roditelji nisu imali kapaciteta,niti mogunosti da ga kontroliu van kue. Druio sa sa vrnjacima kojisu dolazili u sukob sa zakonom. B. M. svoje slobodno vreme provodi neorganizovano, nije ba dobrouklopljen u vrnjaku grupu, nema najboljeg druga i najee vremeprovodi kod kue, pored kompjutera. Izlazi u grad povremeno sa svojimvrnjacima i vraa se na vreme. Vreme provodi stihijski,dezorganizovano u drutvu vranjaka koji su skloni asocijalnim idelinkventnim oblicima ponaanja. Nema motivacije. Nema izgraensistem radnih navika. Stepen ivotnih aspiracija neodreen i nije

percipiran na drutveno prihvatljiv nain. iveo potpuno nekontrolisanood bilo koga. Druio se sa vrnjacima slinih sklonosti i provodiovreme u besciljnom lutanju...

2.2 Zdravstveni problemi

Zdravstveni problemi roditelja, koji obino kulminiraju smru

jednog ili oba roditelja, takoe su faktor vaspitne zaputenosti koji utiuna delinkventnoponaanje. U nekim porodicama imamo hendikepiranumajku (slabovidost ili gluvonemost) ili izgledom hendikepiranog oca

(grbavost). U veini porodica oeva bolest je povezana saalkoholizmom, koji se u primitivnim sredinama ne tretira kao bolest

zavisnosti koju treba leiti.Jedan broj oeva nalazi se na leenju u duevnim bolnicama,

najee u Toponici kodNia.- Otac je u toku 2001. doiveo modani udar, zbog ega je imaoparaplegiju (nepokretnost) i preminuo je 2004. Majka je loegzdravstvenog stanja, operisala je unu kesu 1995, lei se odhipertenzije, a od pre etiri godine i od dijabetesa.- Majka je tee mentalno retardirana osoba koja je zbog intelektualnogdeficita u potpunosti liena poslovne sposobnosti. Otac maloletnika,


25/166

eljko LJ. Krsti

25

osuivan za protivprirodni blud nad detetom od 12 god, bio je takoementalno retardiran, gluvonem i dugogodinji alkoholiar. Tu je ibolest samog osuenog, poput epi napada, koji su uticali nastruktuiranje delinkvetnog ponaanja, nakon naputanja redovnogkolovanja.

N. Z. ivi sa roditeljima i bratom u stanu povrinepovrine 38 m2,koji se nalazi u vlasnitvu oca R. Z. koji je u invalidskoj penziji . Nijeotvoren za bliske odnose sa roditeljima i bratom. Ovakvi distancirajuiodnosi su za N. poelijo u ranom predkolskom periodu kad je zbog

bolesti ( astma) bio na dugotrajnim hospitalizacijama . On se oseaodbaenim kada ga roditelji alju kod bake, kad hoe da ga kazne.Ovakvu odbaenost N. ispoljava od ogorenosti do osvetoljubivostikoja se desila kraomporodinog zlata. On povremeno fukncioniepreko impulsivnosti koju ne moe da kontrolie ( kockanje, alkohol,kraa) ''.

2.3.Izbeglikistatus porodice

Izbegliki status porodice, potencijalno, moe da bude uzrokdelinkventnog ponaanja najmlaih lanova porodice. Nastaje poduticajem tee integracije u novu sredinu, a manifestuje seneprihvatanjem od strane novih kolskih drugova i nerazumevanjemnastavnika. Takoe, u ovim porodicama postoji esto i unutranjapatologija, kao to je alkoholizam oeva, to dovodi do razvoda

suprunika. Kao trei faktor delinkventnog ponaanja u izbeglikimporodicama javlja se nizak materijalni status i usamljenost dece.


26/166


26

- Petolana porodica iz grada T. izbegla je u malo mesto nadomakBeograda. N. je najmalilan. Umiljat, uvek nasmejan, dobaruenik.Otac alkoholiar. Jednoga dana majka je saoptila da je pokrenulapostupak za razvod braka. Deak to teko prihvata. Plae. Sutradan senije vratio iz kole. Luta gradom. Zatim se ukljuuje u delinkventnugrupu adolescenata. Uestvuje najpre u sitnim kraama da bi, potomprovaljivali u samoposluge iz kojih su iznosili alkohol i cigarete. Putuju

vozom i ukradene stvari prodaju putnicima. Jednog dana uhvaen odstrane milicionera kako kupuje runu bombu. N. je zajedno saporodicom u tretmanu centra za socijalni rad.

- Preseljeni u Kraljevo 1999 g. a u Beogradu ive od 2004 g. ukolektivnom centru u BeograduMaki u prostoru od 40 m2, i koristezajedniko kupatilo sa ostalim lanovima kolektivnog centra. .. Uporodici je roeno sedmoro dece Otac R. Po zanimanju bravar, sranibolesnik , astma , glaukom.. Majka D., dijabetes i srani bolesnik..Jednaod sestara je student poljoprivrednog fakulteta, dok najmalaa sestraroena 1994 g. s obzirom da je tokom bombardovanja oteen sluh . ideu srednju kolu za gluve i nagluve: Stevan Deanski'' , smergrafiar.Osueni je napustio redovno kolovanje u srednjoj elektro koli uBeogradu. ( zbog posedovanja i prodaje marihuane l. 246 osuen nakaznu zatvora od 3 god. ) .

III. TERCIJARNI - INSTITUCIONALNI FAKTORI RIZIKA7

7Faktori rizika delinkventnog ponaanja su svi oni uticaji koji utiu na njegovo

oblikovanje. . Oni mogu biti primarni: nepoptpuna porodica, sekundarni: neadekvatno

korienje slobodnog vremena i institucionalni: prekid redovnog kolovanja. Uz svekao instutucionalni faktori rizika su i neefikasni Sudovi, blagonakloni zatvori i centri

za socijalni rad koji u veini sluajeva predlau vaspitne mere koje nemaju efekta.Svi oni e biti rizini dok ne postanu svesni da se formalizacijama ne reavajusutinski problemi koji se u naem okruenju ne tretiraju na adekvatannain , ve sesvesni prave '' fingiraju'' da bi ih pojedinci '' reili'' i lepo (na)platili.


27/166

eljko LJ. Krsti

27

3.1. Prekid redovnogkolovanja

kola je u svojim zahtevima orijentisana, po pravilu, prema uenicimasrednjih sposobnosti. Zato ona vri u izvesnoj meri negativan uticaj i naone sa niim, kao i one sa najvie razvijenim sposobnostima. kola jenaroito teka za uenike sa posebnim linim problemima... I izrazitobistri uenici ne dobijaju dovoljno podsticaja u tradicionalnoj koli... zauspeh deteta u koli veoma je vaan odnos roditelja prema koli. (Rot1989, 120).

Veina osuenika naputa svoje redovno kolovanje, tosvakako

stvara veliki prostor za dokolicu, skitnju idruenje sa problematinimvrnjacima, to dovodi do vrenja krivinih dela. U prekidu redovnogkolovanjauoena su dva krizna perioda.

U osnovnoj koli to je obinoesti razred, koji najee ponavljaili biva izbaen iz kole zbog neopravdanih izostanaka, sukoba sadrugim acima i nastavnicima. Drugi krizni period se javlja polaskom uprvi razred srednje kole, gde najvei broj osuenika prekida daljekolovanje, sa pokuajima upisa u drugu kolu ili vanrednim

kolovanjem. Sem problema sa kolom, oni imaju problem i sa drugimuenicima, ali i sa nastavnicima sa kojima ulaze i u fizike sukobe.Jedino oni koji imajupodrku u porodici uspevaju da izguraju srednjukolu, i to uglavnom do treeg stepena, ree do etvrtog. Vrlo mali brojosuenih nastavlja dalje kolovanje na fakultetu ili viojkoli.

Oni to pokuavaju tokom kazne, vie da bi se dokopalivanzavodskih pogodnosti (izlasci u grad ili odlasci kui), nego to

stvarno imaju potrebu da steknu diplomu. Praksa je pokazala i da upis usrednju kolu ide teko, te da veina osuenika sporijim tempomzavrava vanredno kolovanje. U zatvoru se najeestie diplomaosnovnekole i majstorsko pismo.

''Izbaen iz kole zbog velikog broja izostanaka, roditelji nisu biliu kontaktu sa kolom. Nije bio zainteresovan za vaspitno obrazovniproces, aspiracije za kolskapostignua su veoma niske.


28/166


28

Srednju kolu nije pohaao usled nezainteresovanosti. Naobrazovnom planu ostvario minimalne rezultate...Sukob sa nastavnicom

u estom razredu osnovne kole, koja je navodno 'pala niz stepenice'zbog ega je izbaen iz kole, kao i izbegavanje saradnje sa Centromprilikom sprovoenja vaspitne merepojaanog nadzora, govori nam dase osueni u poetku rane adolescencije eksponirao kao devijant, akasnije, nakon izvrenja veeg broja krivinih dela, kao i prekraja izoblasti Zakona o javnom redu i miru, kao delinkvent prema kome je

bilo potrebno preduzeti i primeniti vaspitnu meru trajnijeg karaktera...

3.2. Centr i za socijaln i rad

Centar za socijalni rad se pojavljuje kao ustanova sa iskljuivomnadlenou u odnosu na decu (do 14 godina) i kao jedna znaajnakarika u lancu drutvenih institucija koje se bave krivino odgovornimmaloletnicima izvriocimakrivinih dela (14 do 18 godina, a uzimajuuee i u postupku prema mlaim punoletnim licima (do 23 godine pr..K.) i postepenoj zatiti punoletnih... Bilo o kojoj vrsti programa da jere (programima spreavanja nastajanja prestupnikogponaanja iliprogramima za spreavanje recidiva) delatnost ovih ustanova, grubouzev se moe podeliti u nekoliko sledeih faza: 1. otkrivanje, 2.dijagnostika (sa izborom i programiranjem tretmana ); 3. tretman u

uem smislu i 4. postretmanski postupak. Staki (1977, 375)Kako se u praksi sprovode vaspitne mere i koliko one utiu na

delinkventa: Centar je pokuavao da ga zatitiuzimajui u obzir svu

teinu porodinih okolnosti: siromatvo, poremeenost porodinihodnosa (protiv oca je podizana krivina prijava za zlostavljanje dvemaloletne erke, koje su pokuale suicid i bile hospitalizovane) iizuzetno loi uslovi stanovanja. Sa punoletstvom delinkventi se skidajusa evidencije Centra,to podrazumeva institucionalno i sistemskopodravanje kriminalnog ponaanja, jer samo brisanje iz evidencije nepodrazumeva i da e osueni prestati sa vrenjem krivinog dela.


29/166

eljko LJ. Krsti

29

Centar sa 18 godina prestaje da bude nadlean za mnoge koji sudo tada vrili krivina dela, poev od granice krivine odgovornosti,koja u naoj zemlji poinje sa etrnaest godina.U mnogim situacijamakada su se prema osuenom sprovodile mere pojaan nadzor organastarateljstva- PNOSA, pojaan nadzor roditelja - PNORA na predlogCentra, izreene vaspitne mere, pa i upuenje u VPD, nisu imaleefekta.

3.3. Centr i za socijali rad i Sudoviprimeri iz prakse

Postupak koji je prema P. voen 2006. zbog neovlaenog dranja i

noenja vatrenog oruja obustvaljen je, jer se prema njemu vesprovodila vaspitna mera PNOS. N. se na evidenciji Centrapojavljivao vie puta. Kao maloletniku, Centar je Optinskom sudu u V.kao i optinskom organu za prekraje predlagao vaspitne mere ukor ipojaan nadzor roditelja (vonja bez dozvole i kraa delova sa traktora),u kasnijim prekrajima mal. N. je uestvovao sa braom i ocem. Zbogserije krivinih dela kraa, u pet sluajeva Centar je Optinskom sudu uV. predloiopojaan nadzor organa starateljstva (kraa i preprodajauglja). Takoe, Optinskom sudu u L. ovaj Centar je zbog ponovnekrae, kabla za elektro mreu visokog napona,predloiopojaan nadzororgana starateljstva. Nakon toga ni od jednog Suda nismo dobili

presudu, osim sudije zaprekraje koji je dostavio reenjeukor. Gotovo u kontinuitetu nastavlja sa vrenjemkrivinih dela, pa

mu je od strane Suda izreena vaspitna mera pojaanog nadzora organastarateljstva, koju nije bilo mogue realizovati, jer maloletnik nije

prihvatio saradnju sa Centrom, nije se odazivao na pozive, o emu je uvie navrata obavetavan Sud. Na zakazane sednice Suda, radi kontrolevaspitne mere, nije dolazio. (Hod mimo institucija i slabi mehanizmidrutvene kontrole.)

Optinski sud u N. P. je izrekao vaspitnu meru pojaanognadzora od strane roditelja, koja nije izvrena na adekvatan nain jer F.nije saraivao sa ovim Centrom.


30/166


30

Struni tim za rad sa decom i omladinom sa poremeajima uponaanju je miljenja da Optinski sud izmeni vaspitnu meruupuivanja u vaspitnu ustanovu, s obzirom na necelishodnost primenemera resocijalizacije u uslovima otvorenog tipa. Predlaemo da seprema mal. A. izrekne vaspitna mera upuivanja u VPD u Kruevcu,gde bi se u kontrolisanim uslovima, uz obezbeenje konstantnognadzora nad maloletnikom moglo uticati na korigovanje njegovih

navika, oblika ponaanja i ukupnu resocijalizaciju. Smatramo da gatreba izdvojiti iz negativnog socijalnog okruenja i izrei mu vaspitnumeru upuivanje u VPD.

Predlaemo Sudu izricanje mere pojaanog nadzora organastarateljstva. Kada je struni tim Centra ,shodno interesima maloletnikapredloio primenu vaspitne mere pojaani nadzor od strane roditelja,organ starateljstva nije dobio povratnu informaciju da je ova mera

izreena od strane Optinskog Suda u N., te realizacija mere od straneCentra nije sprovedena. Vaspitna mera nije predupredila recidive u

smislu vrenjaprestupnikih radnji. Najefikasnija zatita bi se postiglanjegovim izdvajanjem iz prirodne sredineupuivanjem u VPD. Poto se povukao u miran ivot (ena mu je kupila kuu) i stekaopunoletstvo, Centar jepredloio obustavu, a Okruni Sud u N. je doneoreenje o obustavi. Nakon toga, vanbrana supruga se alila da ju je podpritiskom i pretnjom naterao da proda kuu i dolo je do raskidavanbrane zajednice. Posle toga je promenio adresu i zasnovao novuvanbranu zajednicu u N. Od supruge i sudije saznajemo da je imaoprijavu da se drogira.

Svi navedeni primeri govore u prilog injenici da na kraju,kada se iscrpe sve isntitucionale vaspitne mere, ostaju sami roditelji saproblematinim detetom, koje u nekim situacijama moe da budeagresivno i prema roditeljima . (Primer L. V. Iz apca koji je lupao pokui kada mu roditelji nisu ispunili elju, zvarava se izdvajanjem ipritvaranjem, to je prvi stepenik ka zatvoru.


31/166

eljko LJ. Krsti

31

Primeri iz prakse : Pritvor

Pritvor je bio dramatinipokuaj da se sa ovim ponaanjem prekine.Od majke saznajemo da je poslednjih godinu dana proveo u KPZ Ni,zbog neplaenihnovanih kazni povodom raznih krivinih dela. Nakonraspisane poternice, na dan izdrane kazne u KPZ Ni, sproveden je uKPZ za maloletnike u Valjevo.' iniokrivina dela da nabavi sredstvaza kupovinu narkotika: 'Bio je uhapen i nalazio se 16 dana u istranomzatvoru gde se fizikioistio od droge i od tada je vie ne uzima.

3.4. ZatvoriCentr i za socij alni rad

Po dolasku ili privoenju osuenog na izdravanje kazne zatvora ilimaloletnikog zatvora, nadlenim Centrima se alju dopisi za dobijanjesocijalne ekspertize ili anamneze. U veini sluajeva Centri aljuizvetaje. Oteavajue okolnosti su situacije kada osueni nije pronaenna odreenoj adresi:

Nismo u mogunosti da vam dostavimo traenu ekspertizu zaimenovanog jer se porodica J. ne nalazi na navedenoj adresi. Ako ste umogunosti da od osuenog saznate tanu adresu, na kojoj ivi njegovaporodica ili srodnici, molimo Vas da nas izvestite, kako bi sa njima

uspostavili kontakt.Takoe, postoje situacije kada roditelji na terenu ne ele da obave

razgovor sa radnicima iz Centra ili se i nakon izlaska na teren ne dobije

podatak gde je porodica otila.

Nakon isticanja vaspitne mere ouh je obavesio Centar da jepunoletni S. ponovo u krivinom postupku, jer je recidivirao. O novomdelu od zvaninih organa nismo dobili nikakvu informaciju, nititraenje da se obrauje. Terenskom posetom na navedenoj adresiutvrdili smo da se porodica osuenog odselila van B. Susedima jeadresa nepoznata.


32/166


32

Ali postoje situacije kada sami Centri ne ele dapoaljuizvetaj,posebno kada su kakljive teme u pitanju (na primer, skinnhedsi),traei opravdanje u nejasnim zahtevima, odnosno proceduri.U vezi Vaeg predmeta , pod brojem ....., . . roenog u S., saprebivalitem u S. na adresi ......., a koji se nalazi na izdravanju zatvorau Vaem zavodu, moemo Vas obavestiti da istog nismo po zahtevuSuda obraivali u Centru za socijalni rad S. Ne moemo Vam dostavitiprimerak nalaza. U postupku obrade morate biti jasni ta smatrate podsocijalnom ekspertizom: anamnezu ili vetaenje, sa kojim ciljem trebada damo podatke i na koji period ivota se odnosi Va zahtev.

Hod kroz ustanove

Tercijarni faktori rizika nastaju u institucijama kroz koje prolaze

osueni, nakon pucanja porodinog oklopa, odnosno nedostatkavaspitnih uticaja same porodice, prevashodno nezainteresovanosti

samih roditelja. Prva institucija, posle porodice, koja reaguje na

delinkvetnoponaanje je kola. Ve smo naveli da se tokom kolovanjajavljaju dva krizna perioda i to u osnovnoj koli sa prelaskom u vierazrede, obino je kritianesti razred.

Drugi, kritini period je prelazak u srednju kolu, kada veinadelinkvenata naputa redovno kolovanje, dakle, prvi razred srednjekole. Pratei indikatori predelinkvetnog ponaanja su sukobi sadrugom decom, sukobi sa nastavnicima i profesorima, slabe ocene,

beanje sa asova, izbegavanje nastave i sl. Nakon kole nastupaju

Centri, koji evidentiraju, pomau i predlau sudovima vaspitne mere,poev od pojaanih nadzora (roditelja, staraoca) do zavodskih mera(upuivanja u domove otvorenog i zatvorenog tipa).Nakon prekidaredovnog kolovanja S. je bio u sukobu sa zakonom zbog pokuajaobijanja trafike sa grupom vrnjaka. Optinski sud u P. mu je izrekaomeru pojaanog nadzora od strane roditelja. Maja prole godine mu jeumro otac.


33/166

eljko LJ. Krsti

33

Na evidenciji Centra se nalazi od septembra 2003. i to kao

maloletni izvrilackrivinih dela lake telesne povrede i teke telesnepovrede. Poetkom avgusta 2007. prema njemu je voen jedan krivinipostupak u inostranstvu (Crna Gora), jer je navodno u C. G. uneo

opojnu drogu marihuanu, koju je zatim i koristio zajedno sa drugim

licima. Prema njemu su izricane vaspitne mere: pojaani nadzor odstrane roditelja (oktobar 2004), pojaan nadzor organa starateljstva(2005), koja jejo u toku.N. R. je kao maloletan imao kapaciteta da nastavi kolovanje, ali jekrenuo stranputicom, u drutvu gradskih mangupa u N. gde je

'pozajmljivao automobile', pa ih na kraju ostavljao kada nestane goriva.Kada se desilo ubistvo, ceo dan je bio uznemiren, a otiao je kodkomije da mu pomogne oko klanja svinja. Posle zavrenog poslauputili su se u kafanu, gde je on estosvraao i tamo se desilo ubistvo.Okruni sud K. mu je izrekao kaznu maloletnikog zatvora u trajanju odpet /5/ godina u KPZ Valjevo...

Sa punoletstvom delinkventi se skidaju sa evidencije Centra, topodrazumeva institucionalno i sistemsko podravanjeproblematinogponaanja, jer samo brisanje iz evidencije ne podrazumeva i da eosueni prestati sa vrenjem krivinog dela.

U mnogim situacijama kada se prema delinkventu sprovodile

mere Pojanan nadzor organa staratenjstva - NOSA, Pojaani nadzorroditelja na predlog Centra, izreene vaspitne mere, pa i upuenje uVaspitno popravi dom Kruevac nisu imale efekta, ve su, tavie,uticale da se delinkvetno ponaanje vre uoblii. To je uoeno

posebno kod osuenih koji su proli domove Zavod za vaspitanjemladei u Knjaevcu, Zavod za vaspitanje omladinu u Niu tzv.Bodarevac ili Vasu Staji u Beogradu: Poznato je da vei brojtienika u VPD u Kruevcukalkuliu merom upuenja, koja traje odest meseci do pet godina, i koju oni zovu ''gumi kazna.'' Veina njihtokom boravka u VPD Kruevac napravi svesno krivino delo, obinokrau, za koju dobije kaznu zatvora do jedne godine ime, praktino,ubijaju dve muve jednim udarcem.


34/166


34

Najpre reavaju sam problem vremenski nedefinisane mere kojamoe trajati i do pet godina. S druge strane, prevremeno dolaze u KPZValjevo, kao srednju kolu kriminala, koja im je prolazna stanica dokriminalnih fakulteta u Zabeli,Niu ili Sremskoj Mitrovici.Zakljuak : Odsustvo adekvatne roditeljske kontrole (naputanjejednog od roditelja, smrt jednog ili oba roditelja), odnosno porodice i

prekid redovnogkolovanja (najee poetak prve godine srednjekole),koji su doveli do ogromne koliine slobodnog vremena.To suglavni su faktori delinkvencije. Smatra se da se socijalizacijaprosenogdelinkventa odvijala uz realne probleme, kao to je pogrean izbor

drutva, lo uzor za identifikaciju i potreba za dokazivanjem u grupi,obino na progrean nain (kao to je, recimo, pripadnost grupinavijaa). Sve to dovodi do izvrenja krivinog dela, najeeimovinskog karaktera. Zbog krae sud na predlog Centra izrienajeevaspitnu meru ukor, pa PNOS, PNOR.

Obino se deava da vaspitne mere nemaju efekta, odnosno dasu iscrpeljene realne mogunosti za izricanje vaspitnih mera uotvorenoj sredini. Nakon toga, devijantinastavljaju sa vrenjem teihkrivinih dela, posedovanja droge, nasilnikog ponaanja, razbojnikihkraa, to sve moekulminira ubistvom. Vaspitne mere koje predlaunadleni Centri za socijalni rad i izriu nadleni sudovi imaju vrlo maloefekta, pa i samo upuivanje u VPD Kruevac, gde pojedini tienicisvesno ine krivina dela da bi vremenski neodreenu meru od estmeseci do 5 godina ubrzali ipretvorili u vremenski definisanu kaznu. U

svemu navedenom se pokazalo da primarni faktori rizika (sami

delinkventi i njegova porodica) imaju mnogo manji udeo na formiranjudelinkventnogponaanja.


35/166

eljko LJ. Krsti

35

Ovu nau pretpostavku potvruje i profesor Milan kuli:Ukriminalisiko-taktikom smislu, treba istai da drutvena reakcija kojasledi u odnosu na prvobitno delinkventno ponaanje, u sluaju kada seogleda u institucionalizovanju maloletnog delinkventa, moe da dovede,to se u praksi sve eezapaa, ne do njegovog popravljanja, veakido daljeg uobliavanja njegovog delinkventnog statusa. Kroz uticaj kojise vri od strane iskusnijih delinkvenata u ustanovama, kada dolazi nesamo do '' izraenijih '' kriminalnih infekcija'' , ve se takve interakcijeizraavaju i kroz '' usavravanje delinkvenata poetnika'' koji razvijanove kriminalne tehnike, upoznaje se na novim modus operandima ,

zbog ega se ponekad ustanove u kojima se izdravajukrivine sankcijepeorativno-ciniki uz naglaeni defetizam u odnosu na mogunostostvarivanja zakonom proklamovane svrhe izricanja i izvrenjakrivinih sankcija nazivaju ''kolama kriminala'' ili mestima gde seodravaju ''seminari delinkvenata''. ( kuli 2003, 39 ) .

Pokazalo se da su u nekim sutacijama prilikom izricanja

vaspitne mere ( ponajee mere , upuenje u VPDom sudovi su uodnosu na Centre superiorniji,

8koji donose vaspitne mere koje se ne

sprovode i nemaju pravog efekta, kao to je ukor, PNOR ili PNOS, tosamo dodatnopospeuje maloletnike u vrenjukrivinih dela. Primetnoje da postoji oteana komunikacija izmeu Centara i sudova, koji sporoili uopte ne reaguju na predloge Centara za izricanje vaspitnih mera,koje ionako imaju slabog efekta. U situacijama primene zavodskih

mera, struni tim Centra kao najteu sankciju ima mogunost predlogaza upuivanje u vaspitno popravni dom - VPD u Kruevcu. Za tea

krivina dela, kao to su ubistva, struneslubepredlau KPZ Valjevo.za maloletnike, nakon ve izvrenog krivinog dela, to je samoformalnost.

8Zabeleen je sluaj osuenog koji me je Sud izricao tri iste vaspitne mere za teka

krivina dela, sve dok nije poinio teke telesne povrede i dobio kaznu zatvora utrajanju od jedne godine. Njemu nije izricana vaspitna mera upuenja u VPDomKruevac. S druge strane povratnici iz VPDoma Kruevac, mahom ine krivina dela

imovinskog karaktera, uglavnom krae.


36/166


36

Simbol bezgranine slobode

.............

SOCIOLOG U TOTALNOJ USTANOVI

Sociolog u jednom zatvoru treba da bude glavni pokreta svihakcija i projekata koji vode uravnoteenju sistema, odnosno

eliminisanju svega to tri kao ekstrem u jednom napetom sistemu .To moe da bude i neadekvatno rasporeivanje osuenog sa dugomkaznom i tekim krivinim delom sa rtvama na dobro radno mesto,recimo, redara u stacionaru. Sem toga do napetosti dovodi i nejednaka

mogunost korienja sadraja koji su namenjeni svim osuenima uslobodnom vremenu. U praksi je to drugaije, jer samo povlaeniosueni, mogu koristiti sve dnevne novine, sportske tueve, teretanu,prostore namenjene svima


37/166

eljko LJ. Krsti

37

Sve to dovodi do nezadovoljstva, pogotovu ako se zna da osueniimaju veoma istananoseaj za nepravdu. Upostojeem radu se ne idena to da se nepravde eliminiu ili smanje, ve da se sve radi po principureciprociteta, odnosno injenju ustupaka negativnim i agresivnimosuenicima koji dre stvari pod kontrolom. U svemu tome jeglavni problem selektivnost kako prema ljudima tako i prema poslu. I

kao to veina slubenih lica radi, samo onaj posao koji naredi ef,tako i osuenici, uglavnom retko rade da bi ostvarili neku sitnu korist( cigaretu, vanredni telefon ) .

Jedan prosean osuenik, pa i slubenik, se ponaa kao

suncokret koji se okree prema onom ko ima mo. Za osuenike bi semoglo rei da su kao iva koja trai prolaz ili pukotinu u formalnomsistemu, odnosno pojedinca preko koga moe da zavri neto'preicom', a ne regularno i legalno: radno mesto, tretman, pogodnostiu odlascima kui, prevremeno skraenje kazne Sve su todestruktivne sile koje iznutra razaraju jedan sistem i deluju na njega

poput korozije. Sociolog u svemu tome treba da eliminie i selektivan inakaradan pristup u radu sa osuenima koji je uzeo maha sa novimkvazi - reformatorskim talasom u kome pojedini strunjaci (pretenospecijalni pedagozi, porodini terapeuti i sl. ) izbegavaju rad samarginalnim i ugroenim osuenima. Pojedini osueni zbog togagutaju opasne metalne predmete da bi skrenulipanju na sebe. U tomelitistikompristupu ansa ima sociolog za koga je svaki osuenikzanimljiv bez obzira ne njegov pedigre, odnosno formalni i neformalni

ugled.Profesor Opali smatra da je nezaboravni predmet klinikog

sociloga :poloaj pacijenta unutar formalnih i neformalnih grupaunutar bolnice. Kliniki sociolog je tu da postavi socijalnu dijagnozupacijenta ( u zatvoru osuenika pr..K. ) Da utie na rukovoenjeustanovom, i da nikada ne gubi iz vida specifinih uticaja institucije napsihiko stanje i etikete leenja pacijanta. Nazobilazna uloga je da praviprograme razvoja ustanova i da prui struni legitimitet meramareorganizacije ovih ustanova, iji je cilj humanizacija i demokratizacijanjihovog rada. ( videti Opali P., 2007; 120-122)


38/166


38

A. PRIMARNE AKTIVNOSTI sociolog kao vaspita:

1. U pri jemnom odelj enjuU Prijemnom odeljenju sociolog deluje u strunom timu sa

psihologom i pedagogom u izradi kriminolokih nalaza, koje se radepreko intervjua i uz korienje druge dokumentacije , kao to jesudska presuda i izvetaj iz centra za socijalni rad, sa kojima sociologsarauje. Sve ostalo u opservaciji i dijagnostici je na umeu sociologa,koji bi trebalo preko skrivenih pitanja da dobije odgovore vezano za

nove krivine postupke, odnosno krivina dela koje je poinio poredaktuelne kazne, sa ime osueni uglavnim kalkuliu. Krajnji cilj ukriminolokom nalazu je dijagnostika koja se radi na osnovu sledeihparametara i po sistemu eliminacije.

Pre dijagnostike se ukratko navode osnovni podaci koji se

odnose na mesto i godinu roenja. Zanimanje. Raniju osuivanost.Nove krivine postupke. Navodi se broj krivine presuda i vrstakrivinog dela ( l. 203 sitna kraa, teka kraa l. 204 , posedovanje ikorienje droge l. 246 , ubistvo l. 113 KZS ) . Navode se imenasauesnika, ukoliko ih ima, vreme provedeno u pritvoru kao i naindolaska na izdravanje kazne : sam ili je priveden ( sa ulice, iz istranogzatvora, KPdom bolnice sa mere leenja od zavisnosti .) Vrlo bitansegment za sociologa je struktura i porodini odnosi u kojima senajpre uzimaju osnovni podaci za sve lanove prodice sa kojimaosueni ivi, navodei njihova imena, godinu roenja, zanimanje. U

porodinim odnosima se insistira na traumatinim dogaajima,patolokim fenomenima ( oev alkoholizam, promiskuitetnost majke isl. ), stilovima u vaspitanju ( liberalni, spartanski model ) . Preko

materijalno stambenih uslova se definie stepen egzistencijalnihproblema, gde je najekstremnijebeskunitvo, koje nije redaksluaj.

Definie se verska opredeljenost, kao i verski praznik koji slavinjegova porodica. Preko kolovanja i razvoja se uoava kriminalnirazvoj.


39/166

eljko LJ. Krsti

39

Tako da se moe rei da je VI razred O.. rizian upredelikventnom periodu, apoetak srednje kole je ve delinkventnafaza. Definitivno ispisivanje iz kole, zbog neopravdanih izostanaka islabih ocena jepoetakkriminalne karijere. U kriminolokom nalazu jebitan opis kr ivinog dela u kome se ukratko navodi obrazloenje izsudske presude. Ovo je bitno jer se esto deava da osueni negiraizvrenje krvinog dela, bilo da je re o sitnoj krai ili tekomkrivinom deluubistvu.Struktura kriminolokih izvetaja: Od kvalitetnog kriminolokog

nalaza najveu korist ima formalni zatvorski sistem koji vrirasporeivanje i kvalifikaciju osuenog kroz adekvatan programpostupanja. Zato je potrebno da se u osnovim podacima osuenogistaknu podaci vezani za :pravosnanost presude, uz navoenje sudakoji je presudu doneo. Zatim podaci o sauesniku ili sauesnicima kojiizdravaju kaznu ili su, pak, na slobodi . Dosadanju njihovuosuivanost, kao i naziv ustanove, ako se nalaze na izdravanju kaznezatvora...

Porodica i porodina struktura: Navoenje lanova porodice ilidomainstva ( dvogeneracijska, trogeneracijska porodica, sa ili bezjednog od roditelja, bez oba roditelja,) , ime oca, majke , brae isestara, babe, dede.. njihovo godite, struna sprema, zanimanje.Poreklo oca. Uoavanje patologije, odnosno traumatinog dogaaja uporodici, ukoliko ga ima ( ubistvo, samoubistvo, osuivanost nekogod lanova porodice ). Navoenje ponaajnoproblematinih pojava u

porodici , kao to su : delinkvencija, alkoholizam, narkomanija,prostitucija, skitnienje,prosjaenje.Funkcionisanje porodice : funkcionalna disfunkcionalna porodica uodnosu na sprovoenje vaspitnih uticaja, gde je potrebno procenitipostojanje jedinstvenih vaspitnih uticaja kako od strane roditelja, tako i

pojedinano, na svako dete.


40/166


40

Procena interpersonalnih odnosa lanova porodice ; odnosi izmeusuprunika kao i odnosi izmeu dece. Za vaspitaa je bitno navestikoji su lanovi porodice uneti u karton poseta, kako bi se olakaloeventualno pisanje miljenja za KPDom bolnicu i pisanje molbenograporta za proirene posete, kao i pomo osuenom za upisivanjelanova porodice u karton, kao to je nevenana supruga i slino.Navoenje kontakt telefona takoepomaevaspitau, kao iporodineslave, to spreava manipulaciju, pri korienju slobodnog danapovodomporodine slave. U anamnezi ispitanika je potrebno navesti

koje je po redu osueni dete svojih roditelja, ili bez priznatog oinstva,sa ili bez psihofizikih ometenosti u svom razvoju. Procena vaspitneugroenosti , zanemarenosti, zaputenosti .....Obrazovni nivo i tok kolovanja : Tok kolovanja moe biti pravar iznica podataka zakriminolokinalaz, jer se prekoponaanja u koli,kao u odnosu prema drugim acima tako i prema nastavnom kadru,mogu nazreti prvi znaci predelinkventnog ponaanja, odnosnoporemeaja uponaanju. koje je sankcionisano disciplinskim kaznama.Od relevantnih podataka , bitno je navesti da li je kolu zapoeo navreme, kakav je uspeh imao tokom kolovanja i kada je i zato prekinuoredovno kolovanje.Zaposlenost i radno iskustvo : Preko zaposlenosti radnog iskustva

se naziru jasni znaci prokriminalne ili prosocijalne orijentacije,

konkretnog osuenog. Odnosno da li radi u struci ili ne , povremenogili stalnog zaposlenja i sl. . Sem toga uoavaju se i afiniteti bitni za

program postupanja, odnosno rasporeivanje na adekvatno radnomesto ili obuku u kolskoj radionici.Slobodno vreme: bitan indikator kriminalne inficiranosti, jer govori

da li je osueni provodio organizovano ili neorganizovano slobodnovreme, u kakvom drutvu i mestu gde je izlazio. Da li ima devojku iline i da li koristi alkohol ili je zavisnik od PAS-a. Takoe kao bitanmomenat slobodnog vremena je i pripadnost navijaima, pre svegaonima koji su militantno nastrojeni kao i ekstremnim ideolokim

pokretima , tomoe biti u korelaciji sa izvrenimkrivinim delima.


41/166

eljko LJ. Krsti

41

Raniji sukobi sa zakonom i novi krivini postupci : Su takoepokazatelj stepena kriminalne inficiranosti, koji upuuju na poetakkriminalne karijere koja moe biti kontinuirana, preko boravka uVPDomu Kruevac, ili kroz izricanje vaspitnih mera, o emu govoripodatak da li se i od kada nalazi na evidenciji CZSR. Novi krivinipostupci su takoe bitan podatak, kojipomaumatinomvaspitau dase odredi prema postojanju Jedinstvene pravnosnane presude, koja jejedan od bitnih uslova za napredovanje u tretmanu i korienuvanzavodskih pogodnosti.

Opis krivinih dela : Vrlo bitan segment kriminolokog nalaza jergovori o vrsti kriminaliteta, odnosno, kriminalitetu nasilja ( krvnidelikti, ubistva, telesne povrede, razbojnika kraa i razbojnitvo,silovanje), imovinskom kriminalitetu, saobraajnoj delinkvenciji i sl.Preko opisa krivinog dela dobija se i jasna slika o konkretnomosuenom, odnosno da li je krivino delo poinio, sa ili u grupi, sakojim statusom (vodeim, ravnopravnim, sporednim), mestom inainom izvrenih krivinih dela ( brutalno, svirepo,) kao i saupotrebom pravog ili lanogpitolja, noa i sl. Kroz opis se moevideti i odnos premartviKriminoloki nalaz : Predstavlja sintezu svega ve navedenog, krozuoavanjepoetka vrenja krivinih dela i postojanja kontinuiteta ilije re o ekscesnom prestupniku , kod koga je kriminalni razvoj buran.Korelacija obino moe biti sa postojanjem porodine patologije ilitraumatinih dogaaja u porodici ali i sa prekidom kolovanja,

poetkom zavisnosti od PAS-a i sl. Kod zavisnika od PAS-a je bitnouoiti da li je zavisnost od PAS-a uticala na vrenjakrivinih dela, toje estsluaj u uoavanju antisocijalnog ili asocijalnog ponaanja. Ukriminolokom nalazu je bitno uoiti granicu prelaska izpredelinkventnog ponaanja u delinkventnoponaanje , odnosno da lije otkriven nakon prvog delikta, i kada je prvi put bio u pritvoru.


42/166


42

Kada mu je prvi put izreena vaspitna mera i koja ( Ukor, Pojaannadzor roditelja ili staratelja kai i boravak u Domu i VP Domu i sl . )

Kr iminalni razvoj : nagao, postepen ,ekscesivan, dugotrajan,

kratkotrajan, bez kriminalnog razvoja.

Motiv izvrenjakrivinih dela: koristoljublje, osveta, samoodbrana,zadovoljavanje seks. nagona, pomaganje drugima altruizam, oseajdunosti, avanturizam, nehat.Okolnosti izvrenja krivinih dela :ljubomora, alkoholizam,mehanizam odbrane , zavisnost od PAS-a, ostalo.

Nainizvrenjakrivinog dela: samostalno, u kriminalnoj grupi,kombinovano, drsko , svirepo, bezobzirno.

Status u kr iminalnoj grupi:voa grupe, ravnopravni lan, sporednilan,beznaajan .Drutvena opasnost izvrenihkrivinih dela: velika, mala,prilina ,znatna , neznatna.

Zadnjehapenja : mesto, nain, ko ga je izvrio .Odnos premakrivinom delu: pozitivan priznaje delo, indiferentan,negativan ne priznaje delo, delimino priznaje, ispoljava nekritianodnos.

Odnos prema visini kazne :negativan ( smatra je previsokom ),

indiferentan, pozitivan ( smatra je pravilnom ) , mazohistiki (smatra jepreblagom)

Kr iminogeni status: situacioni prestupnik, prestupnik iz navike,

profesionalni delinkvent, primarni ( voljni/ nevoljni),

recidivista, ekscesni prestupnik, prestupnik po tendenciji, ideoloki iverski fanatizovan prestupnik, psihopatsko orjentisani prestupnik,zloinac.Na skali kriminalne inficiranosti osuenik moe biti : znatnokriminalno inficiran, neznatno kriminalno inficiran, kvaziprosocijalan i

kriminalno neinficiranprosocijalan.


43/166

eljko LJ. Krsti

43

2. VASPITAOSUENIKE GRUPE

Nakon opservacije u P.O. koja traje do 30 dana, osueni serasporeuje u vaspitnu grupu , kod matinog vaspitaa, koja broji doetrdeset osuenika. Vaspita prethodno dobija kompletan dosije kojiprouava i upisuje novog osuenog u godinji plan sa planiranim prvimrazgovorom i stavlja ga na spisak grupe i odreuje mesto spavanja.Vaspita obavlja informativni razgovor u kome se upoznaje sa novimosuenim i upoznaje ga sa osnovnim pravilima Kunog reda; treba daregistruje njegovu pripadnost osuenikom kolektivu ili potencijalnu

ugroenost. Nakon obavljenog razgovora , vaspita za slubuobezbeenja izrauje interni list na kome se nalaze osnovni podaci : imei prezime, matini broj, vaspitna grupa, mesto rada, potkategorija imesto spavanja na grupi. Vaspita po obavljenom razgovoru pozivaredara grupe , koji odvodi novog osuenog u grupu, a potom u koluna radno mesto ukoliko je rasporeen u zatvoreni deo. Ukoliko je , pak,rasporeen na 'reijsko' radno mesto, osueni najpre se sprovodi ugradsku bolnicu preko slube obezbeenja na sanitarni pregled i dodobijanja rezultata, boravi u prostoriji za slobodno vreme vaspitnegrupe, TV sali.

U informativnom razgovoru, vaspita bi trebalo da skrenepanju osuenom da e se u njegovom ukupnom ponaanju gledatiodnos prema radu, prema slubenim licima i odnos prema drugimosuenima. Takoe vaspita, u penalnom dosijeu u tabelu unosipoetnu potkategoriju, koja bi trebalo da se evidentira latinino, zbog

meanja V i B potkategorije, to kasnije moe praviti zabunu.Potkategoriju i prava koja ima u okviru nje poseta jednom meseno utrajanju od jednog sata i jedan paket za V potkategoriju, ili dve posete

meseno za B 2 potkategopriju, ili ukoliko je maloletnik ima pravo na 4posete meseno. Okvirno moe navesti da tempo napredovanja utretmanu semponaanja zavisi i od duine kazne, postojanja jedinstvnepravosnane presude.


44/166


44

Ukoliko ima nove krivine postupke vaspita na istoj strani evidentirapostojanje novih krivinih postupaka, a kasnije na istom mestu upisujepozitivnu ili negativnu proveru MUP-a sa terena. Osuenog trebatakoe upoznati o njegovim pravima , vezano za pisanje molbenihraporta ( produenih i proirenih poseta ), naina uvoenja vanbranesupruge ili roaka u karton poseta ( potrebna izjava od dva svedokaoverena pred sudom i izvod iz matine knjige roenih za lice koje seunosi u karton poseta). Ukoliko ima vanbranu suprugu, vaspitaupoznaje kada je termin , mesec, redovnog korienja posebnih

prostorija, odnosno popularno nazvane Kue ljubavi.Osueni bi takoe trebalo da zna koji dan za konsultacije sa

pravnikom a kada je termin za telefoniranje, njegove grupe, i da ima

pravo da poziva samo osobe koje su navedene u kartonu poseta.

Vanredna telefoniranja, odobrava vaspita, pozivom komandira.Vaspita treba da navede ( usmeno ili obavetenjem na vratima svojekancelarije ) i svoje smene rada, odnosno kada radi prve a kada , druge

smene i kada osueni mogu da piu molbene raporte upravniku, a,ukoliko su u potkategorijama, po novom grupe ( B2 A1) da seprijavljuju za izlazak u grad preko spiska. Kasnije vaspita moe datibroj svog lokala, za roditelje ukoliko su zainteresovani da se jave

vaspitau.

Primer iz prakse:

trajk glau: Osueni P. P. i J. D. od ponedeljka su stupili u trajkglau, zbog nekorienja vanzavodskih pogodnosti. Inae i jednom idrugom je data ansa koju su zloupotrebili konzumiranjem alkohola.P.P. je nakon vie izvoenja sa vaspitaem , izaao u okviru B2potkategorije sa drugim osuenim. U gradu su koristili alkohol ili nabazen i zakasnili. J.D. je prilikom korienja vanzavodske pogodnostikoristio alkohol. i sa njima je obavljeno vie razgovora. Osueni P.P.


45/166

eljko LJ. Krsti

45

Hteli smo da doemo do vas jutros i da napiemo taj molbeni raport,vezano za izlazak u manastir, jer bi nam u ovom trenutku to najvieznailo. Meni je svejedno u koji manastir, voleo bih u elijejer tamonisam nikada bio . To , ili ako ne moemo da idem u samicu i daekam premetaj. trajkujem i dalje glau jer sam u optemnezadovoljstvu i neizdrivoj depresiji. Terapiju odbijam do daljnjegjer to nije reenje.

Aktivnostivaspitaa:

Osueni je tokomprole ipretprole godine organizovano sa grupomdrugih osuenika obiao manastire Jovanju, Pustinju i Graanicu.Takoe je izlazio u grad u avgustu prole godine individualno.Uposlednjem telefonskom razgovoru sa majkom osuenog smo saznali daje ona posetila manastir elije, pa je sva verovatnoa da je ona tonjemu i predloila. U razgovoru sa zavodskim lekarom , smo saznalida je osueni P. P., odbio terapiju U prethodnim sluajevima osuenije posetio manastire organizovano na predlog vaspitaa, pa zato namnisu jasni motivi insistiranja na pisanju molbenog raporta, to navodi napomisao da traenje nije ozbiljno , uprkos nastojanju osuenog da seprikae kao iskreni vernik. Pod ucenama i sa trenutnim psihikimstanjem nije realno oekivati da e izvoenje osuenog u manastir, naemu trenutno insistira, dati pozitivne rezultate i stimulisati ga.Osueni J. D. :

Nemam da kaem nita posebno. Mislio sam ja i P. da napiemoraport za manastire. trajkujem glau zbog vanzavodskih pogodnosti.Imam garanciju za odlazak kui od V.J. koji je sin od sestre mogpokojnog dede . J. Sa svojim detetom, koje ima 5 godina, nisam sedugo uo zbog nedostatka telefonske kartice. Dete se nalazi kodmajke od moje bive supruge, koja se ponovo udala, i imajo dece izprethodnih brakova.


46/166


46

Aktivnosti vaspitaa. : Osueni je posetio manastir elije,organizovano sa grupom osuenika i uzpomovaspitaa. Vaspita gaje individualno izveo u grad poetkomseledee godine. Prilikom obaizvoenja je pokazao da je sklon korienju alkohola, to je biodovoljan razlog za rekategorizaciju u zatvoreni tretman odnosno V 1

potkategoriju., i gubitak poverenja od strane formalnog sistema. Ima

pozitivnu proveru od strane MUP-a , ali u intenzivnom radu sa

vaspitaem, smo doli do pouzdanih informacija (tel. razgovor samajkom) koje govore da je osueni preputen samom sebi i da nema

adekvatan postpenalni prihvat za korienje vanzavodskih pogodnosti umestu prebivalita. O aktuelnom problemu obaveten i sociolog Z.D. koji je trebalo da stupi u kontakt sa Centrom za socijalni rad u P.

Izvetaj sa terena jo nije prispeo u Ustanovu. Traenje za odlazak umanastir je vie sraunato na provokaciju vaspitaa, nego na stvarnupotrebu osuenog, to se u ovom trenutku deava pod ucenama ipritiscima.

3. ORGANIZATOR SLOBODNOG VREMENA :

Slobodno vreme u zatvoru je veoma bitan segment u radu sa osuenimlicima, jer preko njega se lomi uticaj neformalnog i formalnogzatvorskog sistema. To je ipak bolna taka svih zatvora jer sadrajislobodnog vremena, koje ispunjava uprava ( dnevne novine, teretana,

koncerti i sl. ) nisu dostupni svim osuenicima, ravnomerno. Upravo

zadatak sociologa u organizaciji slobodnog vremena bi bio u realnomsagledavanju i ravnomernijoj raspodeli postojeih sadraja. Tako bipostojeisadraji, novine, teretana bile dostupne svim osuenima, a neonim privilegovanim. U valjevskom zatvoru najvei je apsurd toosueni iz zatvorenih grupa imaju dostupnu zgradu doma kulture i svesadraje u njoj, dok osueni iz otvornog dela sa visokim tretmanima ,imaju ogranienesadraje i TV salu od manje od deset kvadrata.


47/166

eljko LJ. Krsti

47

Zato se i deava da osueni koji je dugo bio u zatvorenom delu i 'preeu reiju' , gde se radii odbije radni zadatak, kako bi ga vratili ponovona krug gde mu je bolje.9

SEKUNDARNE AKTIVNOSTI sociolog kao istraiva

Na osnovu 300 kriminolokih nalaza koje sam za dve godine uradiokao sociolog u Prijemnom odeljenju doao sam do reprezentativnog

uzorka iz koga sam analizom sadraja doao do odreenihzakljuaka i pravlnosti a koje se odnose na porodicu osuenog, njegovokolovanje, nainkorienja slobodnog vremena ijisadraji najboljepokazuju kriminalnu inficiranost ili prosocijalnu opredeljenost.

PORODICA I PORODNINI ODNOSI

Roenje :Postoje sledee varijacije, po kojima je on prvo i jedino detesvojih roditelja, s tim to postoje osueni koji su roeni ubranoj i onikoji su roeni u vanbranoj zajednici. Takoe postoje osueni koji sudrugo ili tree dete svojih roditelja. Ne mali broj je onih kojima seotac vie puta enio i iz prethodnog braka ima vie dece. Sa majkama jeto rei sluaj i one iz prvog braka imaju, obino, po jedno dete.Pokazatelj da su oevi nezaintresovaniji roditelji je i to to se deava daoni naputaju svoje primarne porodice i sa njima osueni nisu vie u

kontaktu. Takoe postoje osueni koji su roeni u vanbranimzajednicama u kojima se ne zna otac.

9Radna mesta u zatvoru su uglavnom predmet korpucije i nevidljive trgovine

rukovodilaca, koji pojedinim osuenima omoguuju lagodne pozicije. Neopravdano ineargumentovano pojedine nevladine organizacije, koje slabo poznaju unutranjuorganizaciju zatvora i ko zapravo u njima odluuje o radnim mestima i tretmanima,

bespotrebno na zid srama stavljaju- vaspitae. Videti na YouTube: serijal RTS- a

Dosije zatvor broj emisije 9, autori Milan Popovi i Dragana Kneevi.


48/166


48

Postoje sluajevi da su oba roditelja napustila svoju decu, kao i situacijeu kojima su oba roditelja preminula, pa su osueni nastavili da ive sababom i dedom ili starijim bratom. Kod manjeg broja osuenih uoenaje laka mentalna retardiranost, ili njih samih , ili neki psihikiporemeaj , najee majke. Inae same majke suprivreniji roditeljiod oeva, koji su po strani.Primarna porodica: Veina osuenika potie iz novonastalonepotpunih porodica , koje su to postale zbog razliitih faktora .Najpre tu je razvod roditelja, kada je osueni bio veoma mali i kada je

porodicu obinonaputao otac, mada postoje situacije kada je to bilamajka, a u ekstremnim situacijama oba roditelja su ostavljala svoju

decu, na uvanje nekom od lanova porodice ( baba, deda, ujak ).Razbijanju porodice doprineli su i iznenadni faktori kao to jepogibija ili smrt jednog od roditelja, ili ubistvo prvog muaosuenikove majke. Takoe deavalo se da samoubistvo izvri i drugisuprug osuenikove majke, a nakon toga umre i sama majka. Uesktremnim situacijama otac je ubio suprugu i ranio mlau erku, da biprilikom hapenjaizvrio samoubistvo.

Odnosi u porodici :Veina osuenika je odrasla u traumatinimprimarnim porodicama, u kojima nisu postojali jedinstveni vaspitni

uticaji oba roditelja. Oevi su uglavnom odsutni od kue zbog prirodeposla ili nekog poroka, kao to je alkoholizam ili kocka. U izbeglikimporodicama postoji i egzistencijalni momenat, jer zbog borbe za

preivljanjem deca su vaspitno zanemarivana. Sem izbeglitva postoje

porodice koje su pokuale da svoje materijalne probleme reeodlaskom u inostranstvo, gde se nisu snali i odakle su se vratili . Ureavanju problema suprunika u odsudnim momentima je dolazilo dorazmimoilaenja. Sem toga postoje porodice u kojima postoji liberalanmodel vaspitanja i koje su tolerantne prema prekidu redovnog

kolovanja osuenog. Na drugoj strani postoje porodice koje suprimenjivale represivne metode prema deci, gde su oevi tukli sinoveza najmanju greku.


49/166

eljko LJ. Krsti

49

U veinisluajeva majke su bile te koje su ostajale same bez mueva ipokuavale da same vaspitavaju svoju decu, bez oeve figure potrebneza identifikaciju. Bilo koja kompenzacija za identifikaciju u liku dede,

ujaka pokazala se kao neuspena jer osueni to nije prihvatio.Materijalni status : Osuenike porodica se proteu na kontinuumu,od onih koji ive u preteno loim i neadkevatnim stambenimuslovima, kada je re o osuenicima romske nacionalnosti do osuenihkoji ive u ekstremno dobrim ekonomskim uslovima. Ipak u velikombroju osueni potiu iz skromnih porodica, ivei u osrednjimstanovima i prizemnim kuama. Prihodni roditelja su takoe skromni, i

u najveem broju su majke koje imaju stalno zaposlenje, ili se baveilegalnom preprodajom robe na pijaci ili drugim dopunskim

poslovima. Jedan broj osuenih se izdrava od materijalne pomoiCZSR ili od dedine ili babine penzije. Postoje osueni koji supodstanari ili, ak beskunici.kolovanje i radno iskustvo : Karakteristike toka kolovanja :Osuenik je retko nepismen. Ako to nije onda je tokom boravka uVPDomu Kruevac zavrio etiri razreda onovne kole i stekaodiplimu ( pekara, frizera ). Priznaje da nije voleo da ui , ali da jenekako zavrio III stepen. Jedan broj njih je upisivao srednju kolu alije obino naputao u prvom razredu. U osnovnim kolama je bilo ivukovaca, koji su zavravali razrede, kao dobri i dovoljni uenici.Ako je upisao fakultet ili viukolu, to je bilo izpraktinih razloga, dabi dobijao oevu penziju i sl.

Karakteristike prekida redovnog kolovanja : osueni navode da

se to desilo zbog velikog broja neopravdanih izostanaka nastalih kaoposledica izbegavanja nastave, materijalno finansijskih razlogaporodice ili ouha, konflikta sa nastavnicima , tua sa drugim acima,slabih ocena, fizikog sukoba sa razrednim stareinom, gaanjaprofesora flaom, prezervativom ili nekim drugim predmetom, nijeizaao na popravne ispite.


50/166


50

Karakteristikeponaanja u koli :Tokom redovnog kolovanja sesukobio sa instruktorom borilakih vetina, nije se slagao saprofesorima pojedinih predmeta , upisivao ocene u dnevnik, u osmom

razredu O.. udario profesora fizikog, sluajno udario profesoraengleskog flaom u glavu, , nastavnica iz srpskog ga je ruila jer jenosio kokardu u kolu, bacao petarde u nastavniku kancelariju.Karakter istike radnog iskustva: Osueni koji su boravili u VPDomuKruevcu stekli su diplome iz livakog zanata, postali vodoinstalateri,ili pak dobili diplome za pekara ili frizera. Oni koji nisuproli domoveuglavnom su se bavili graevinskim poslovima ; rad na mealici,

molerski radovi gletovanja, rigips Oni iz ruralnih sredina sa starijimlanovima porodice, radili za nadnicu na sezonskim poljoprivrednimposlovima: okopavanje kukuruza, uvanju stoke, sei drva u umi.Osueni iz romske populacije su se uglavnom bavili skupljanjemsekundarnih sirovina. Dok osueni iz urbanih sredina kao glavnozanimanje navode, konobarisanje u nekom kafiu, ili rad u perioniciauta. Jedan broj osuenika je pomagao svojim oevima u dovlaenju iprodaji robe sa kvantake pijace ili u poljoprivrednim radovima. Manjibroj je radio u igraonicma ili kao momak u luna parkovima. Veinanjih je brzo naputala poslove zbog niskih primanja.

KORIENJE SLOBODNOG VREMENA NA SLOBODI

Druenje : Osueni pre dolaska na izdravanja kazne uglavnom su sedruili sa svojim vrnjacima. Meutim jedan broj njih se druio i sa

starijima od sebe. Najvie vremena su provodili u kafiima, izlascimana splavove, ili javna mesta gde su se okupljali : pankeri, rokeri,bajkeri, skinsi. Sem toga , nou su bile zanimljive posete urkamatzv. ilevima. Svakako da mesto stanovanja odreuje i naindruenja. U manjim sredinama, slobodno vreme se provodi uzrekreativno bavljenje fudbalom ili igranjem basketa. Dok oni

nedrueljubivi, bez obzira na mesto stanovanja, slobodno vremeprovode uz kompjuter, beei u virtuelnu stvarnost. Za vea mesta je

zanimljivo da u svom kraju ima uzak krug prijatelja, dok je sa stranebilo veedrutvo, odnosno ekipa.


51/166

eljko LJ. Krsti

51

Devojke : Veina osuenika pre dolaska na slobodu je bila uemotivnim vezama sa devojkama, koje su obino trajale od parmeseci do par godina. Jedan broj devojaka su ostale trudne, to je unekim sluajevima vadilica za skraenje kazne zatvora, dok sejedan broj odluio da prekine vezu sa devojkom, jer bi to samo bilomaltretiranje za oboje. Trea kategorija osuenih bez obzira na sve ,smatra da je zatvor prolazan i da ima ozbiljene planove. Jedan broj

osuenika dovodi svoje devojke u Kuu ljubavi, dok ima onih kojismatraju da je to ponienje za lepu polovinu te ne pristaju na

poseivanje u Posebnim prostorijama - da ih svi gledaju prilikomdolaska u prostorije.

Sport : S obzirom da je re o mladoj osuenikoj polulaciji, zaoekivati je da veina osuenika u slobodnom vremenu upranjavabavljenje sprotom. Retki su oni koji se ne bave sportom ni rekreativno.

Za razliku od njih jedan broj se rekraeativno bavi fudbalom, basketom,

odlascima na pecanje, tranjem, odlascima u prirodu i lovom.Rekreativci takoe igraju : stoni tenis, odlaze na plivanje, voleprirodne vebe i jutarnje tranje. Ipak, najvie je onih koji su udetinjstvu aktivno trenirali fudbal ili koarku. Paralelno ili kasnije suse posvetili nekoj od borilakih vetina, kao to je boks, kik-boks,tekvondo, karate. Osueni vole odlaske u teretane, bilo da je re okunimvebama na spravama- rekreativno ili odlascima u teretane gdese ozbiljno posveuju bodi bildingu. Zanimljivo je takoe da je jedanbroj osuenika sklon ekstremnim sportovima.

Navijai :Jedan broj osuenika svoje slobodno vreme provodi nafudbalsikim utakmicama, pripadajui raznim grupama, uglavnommilitantnihnavijaa. To je uglavnom karakteristika osuenika kojidolaze iz veih gradskih sredina. Jedan broj njih je postao navija uzaktivno treniranje u fudbalskom klubu. Postoje osueni koji su vrloranopoeli da se bave navijanjem i to od svoje dvanaeste godine .


52/166


52

Oni suproli sve selekcije navijaa i stigli do onih najmilitantnijih.U gradovima gde nisu postoj

Documents

Zeljko Krstic Zatvorska podmornica