Zivotna Sredina Grada Beograda Za 2006 Godinu

7/23/2019 Zivotna Sredina Grada Beograda Za 2006 Godinu

1/212

GRADSKI ZAVOD

ZA JAVNO ZDRAVLJE

GRAD BEOGRAD GRADSKA UPRAVA

Sekretarijat za zatitu ivotne Sredine


2/212

GRADSKI ZAVOD ZA JAVNOZDRAVLJE

KVALITET

@IVOTNE SREDINEGRADA BEOGRADAU 2006. GODINI

Beograd 2007

GRAD BEOGRAD - GRADSKA UPRAVASekretarijat za za{titu

`ivotne sredine

REGIONAL ENVIRONMENTAL CENTER


3/212

UVOD

KVALITET @IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2006. GODINI

Obra|iva~i:

1. Prim.dr Sne ana Mati} Besarabi} (GZJZ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . poglavlje 1.12. Milica Gojkovi}, dipl. in`3. Vojislava Dudi}, dipl. in`

(Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanovi} Batut") . . . poglavlje 1.24. Mr Gordana Panteli} (Institut za medicinu rada

i radiolo{ku za{titu "Dr Dragomir Karajovi}"). . . . . . . . . . . . . . . . poglavlja 1.3; 2.2; 2.5; 3.24. Prim. dr Miroslav Tanaskovi} (GZJZ). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . poglavlja 2.1; 2.35. Dr Marina Mandi} (GZJZ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . poglavlje 2.46. Dr Dragan Paji} (GZJZ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . poglavlja 2.6; 3.1

7. Bo{ko Majstorovi}, dipl. in` (GZJZ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .poglavlje 4.0

8. Dr Milan Milutinovi} (GZJZ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . poglavlja 5.1; 5.2

Urednici:Marija Gruba~evi}, pomo}nik sekretara, Sekretarijat za za{titu ìvotne sredineRadomir Miji}, samostalni stru~ni saradnik, Sekretarijat za za{titu ìvotne sredineBiljana Glamo~i}, samostalni stru~ni saradnik, Sekretarijat za za{titu ìvotne sredineProf.dr Miroslav Tanaskovi}, Gradski zavod za javno zdravljeAna Popovi}, dipl. in`, projekt menadèr, REC

Suizdava~i:Sekretarijat za za{titu ìvotne sredine, BeogradGradski zavod za javno zdravlje, BeogradRegionalni centar za ìvotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu (REC)

Za izdava~e:Branislav Boòvi}, dipl. in`, Sekretarijat za za{titu ìvotne sredineMr sci med Slobodan To{ovi}, Gradski zavod za javno zdravljeMr Milan Daci}, Regionalni centar za ìvotnu sredinu

Ilustracije na koricamaTijana Kneèvi}

Dizajn koricaDragan \or|evi}

Dizajn knjigeTatjana Kuburovi}

Prelom, tehni~ka realizacija

Studio âvka (Neboj{a ôvi})

[tampa

Standard 2, Beograd

Tira`

1000

ISBN 86-7550-049-1

Sve REC publikacije se {tampaju na recikliranom papiru


4/212

SADR@AJ

Sekretarijat za za{titu ivotne sredine 9Gradski zavod za javno zdravlje 9Regionalni centar za ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu (REC) 10Rad sekretarijata za za{titu ivotne sredine Skup{tine grada Beograda 11

I Programi kontrole kvaliteta ivotne sredine u Beogradu 11II Programi i projekti 12III Tematsko studijski programi i projekti 17IV Poslovi procene uticaja planova i projekata na ivotnu sredinu 17V Pravni i ekonomski poslovi 19VI Programi komunalne zoohigijene 19VI Ostale aktivnosti 20

Dve godine iskustva u primeni novih propisa o za{titi ivotne sredine 24

Beograd u brojkama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32Ve}i {umski kompleksi u sastavu [G Beograd 39Izleti{ta 39

1. VAZDUH. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4911 Kvalitet vazduha zaga|enost vazduha osnovnim zaga|uju}im

materijama i specifi~nim zaga|uju}im materijama poreklom odstacionarnih izvora 53111 Izvori zaga|ivanja vazduha u urbanim sredinama 54112 Podela zaga|uju}ih materija 55113 Cilj kontrole kvaliteta vazduha 55114 Zdravstveni efekti 56115 Stanje zaga|enosti vazduha u Beogradu 56

12 Kvalitet vazduha zaga|enost vazduha specifi~nim materijamaporeklom od izduvnih gasova motornih vozila 60121 Uvod 60122 Merna mesta 61123 Rezultati i diskusija 61124 Zaklju~ak 64

13 Radioaktivnost u vazduhu 65

2. VODA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6921 Kvalitet povr{inskih voda na teri toriji Beograda 73

211 Kvalitet vode Save i Dunava 73212 Kvalitet voda ostalih vodotokova na teritoriji Beograda u 2006 godini 80213 Zaklju~ne konstatacije 83

22 Radioaktivnost u re~noj vodi 8523 Kvalitet vode jezera na adi Ciganliji, kupali{ta "Lido" ipodavalskih akumulacija: Pariguz, Bela reka i Duboki potok,u 2006 godini 87

231 Dinamika i parametri kontrole 88232 Rezultati ispitivanja kvaliteta vode jezera na Adi Ciganliji 89233 Rezultati ispitivanja kvaliteta vode kupali{ta "Lido" 91234 Kvalitet vode podavalskih akumulacija 92235 Zaklju~ne konstatacije 93

24 Kvalitet vode za pi}e iz beogradskog vodovoda 97241 Rezultati ispitivanja kvaliteta vode 992411 Rezultati fizi~ko-hemijskih analiza vode za pi}e 992412 Rezultati mikrobiolo{kih analiza 102

2413 Rezultati radiolo{kih analiza 104

3KVALITET @IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2006. GODINI

UVOD


5/212

242 Zaklju~ne konstatacije 10425 Radioaktivnost vode za pi}e 105

251 Rezultati ispitivanja sadr`aja radionuklida u vodi za pi}e 105

26 Kvalitet izvorske vode sa javnih ~esmi na teritoriji Beograda 1063. ZEMLJI[TE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113

31 Ispitivanje zaga|enosti zemlji{ta na teritoriji Beograda u 2006 godini 116311 Izvori zaga|enja zemlji{ta 116312 Cilj ispitivanja zaga|enosti zemlji{ta 117313 Podru~je istra`ivanja 117314 Rezultati ispitivanja 118315 Zaklju~ne konstatacije 120

32 Radioaktivnost u zemlji{tu 121321 Rezultati ispitivanja 122

4. KOMUNALNA BUKA U BEOGRADU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12341 Zdravstveni zna~aj 12742 Rezultati merenja i diskusija rezultata 128

5. UDESI U BEOGRADU U 2006. GODINI - IZVE[TAJ GZJZ . . . . . . . . . . . . . . . . . 135

6. ZA[TI]ENA PRIRODNA DOBRA NA TERITORIJI GRADA BEOGRADA . . . . . . 143

7. @IVOTNA SREDINA I ZDRAVLJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153

8. KOMUNALNE DELATNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15781 Komunalne aktivnosti u funkciji za{tite ivotne sredine 15982 JKP Beogradski vodovod i kanalizacija 16083 JKP Gradska ~isto}a 16484 JKP "Zelenilo-Beograd" 168

85 Beogradske elektrane 17386 JP Srbija{ume - [umsko gazdinstvo Beograd 18087 Sekretarijat za saobra}aj 18388 Gradsko saobra}ajno preduze}e ' 'Beograd' ' 18689 JKP Beograd put 192810 Botani~ka ba{ta Jevremovac 195811 Uprava za vode 192812 Aktivnosti zavoda za za{titu prirode Srbije u 2006

koje se odnose na grad Beograd 201813 JP Ada Ciganlija 202

9. INSTITUCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203

91 Gradski zavod za javno zdravlje 20392 Institut za javno zdravlje Srbije - "Milan Jovanovi} Batut" 20593 Institut za medicinu rada i radiolo{ku za{titu Dr Dragomir Karajovi} 20694 Zavod za za{titu prirode Srbije 207I n f o r m a c i j a 2 0 8

4 KVALITET @IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2006. GODINI

UVOD


6/212

UVOD


7/212


UVOD


8/212


UVOD


9/212


UVOD

8


10/212


UVOD

U Beogradu je 1974. godine, kaoresorni organ uprave zaduèn zaoblast za{tite ìvotne sredine, formi-ran Komitet za urbanizam i za{tituìvotne sredine. Odeljenje za za{tituìvotne sredine izdvojilo se iz sasta-va ovog organa 1. aprila 1990. godineu samostalni organ Uprave Sekre-

tarijat za za{titu ìvotne sredine.Sekretarijat na osnovu ovla{}enjai Zakona o za{titi ìvotne sredine(Slu`beni glasnik Republike Srbi-

je, broj 66/91, 83/92, 53/93, 67/93,48/94 i 53/95) i Zakona o za{titiìvotne sredine (Slu`beni glasnikRepublike Srbije, broj 135/04) iu~estvuje u realizaciji utvr|ene poli-tike za{tite i unapre|enja ìvotnesredine u Republici Srbiji, sa pra-

vima i du`nostima da prati stanje,preduzima mere i upravlja aktivno-stima u oblastima utvr|enim ovimzakonom. Zakonom o zdravstvenojza{titi (Slu`beni glsnik RepublikeSrbije, broj 37/91, 50792, 33/93, 52/93,67/93, 48/94, 53/95 i 52/96), poseb-no je utvr|ena obaveza Grada daobezbedi poslove komunalne zoo-

higijene i karantina, a Zakonom ovodama (Slu`beni glasnik Repu-

blike Srbije, broj 46/91, 53/93, 48/94i 54/96) u~e{}e u izdavanju vodopri-vrednih saglasnosti za bu{ene i reni

bunare, seoske vodovode i drugebu{otine u gradu. Pored zakonomutvr|ene nadle`nosti obavlja i deoposlova iz okvira prava i du`nostiRepublike koje su Skup{tina grada iGradona~elnik doneli odgovaraju}eodluke. Poslovi u Sekretarijatu obav-ljaju se u okviru dva sektora: Sek-tora za pra}enje i kontrolu kvalitetaìvotne sredine i Sektora za za{tituprirode i utvr|ivanje uslova za{titeìvotne sredine.Sekretarijat za za{titu ìvotne sredi-ne u~estvuje u realizaciji utvr|enepolitike za{tite i unapre|enja ìvot-ne sredine u Republici Srbiji, sa pra-vima i obavezama da prati stanje,preduzima mere i upravlja aktivno-stima u oblastima za{tite prirodnihresursa i ìvotne sredine od zna~ajaza kvalitet ìvotne sredine i zdravljestanovnika Beograda.

SEKRETARIJAT ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE

Gradski zavod za za{titu zdravlja jeosnovan 1961. godine, a usvajanjemZakona o zdravstvenoj za{titi SRSrbije 1979. godine, Zavod je postaospecijalizovana zdravstvena preven-tivna ustanova koja je i danas odvitalnog zna~aja za grad Beograd.Na osnovu ~lana 136. stav 1 ta~ka 1Zakona o zdravstvenoj za{titi Sl.Glasnik RS, br. 107/05, Upravni odborGradskog zavoda za za{titu zdravlja,

Beograd, na sednici odrànoj dana

25. 07. 2006. godine doneo je STATUTGradskog zavoda za javno zdravlje.Ovim statutom ure|uje se delatnost,unutra{nja organizacija, upravljanje,poslovanje ove preventivne zdrav-stvene ustanove koja ima zna~ajnuulogu za stanovni{tvo grada i samgrad Beograd.Zavod ima preko 350 zaposle-nih radnika od kojih oko 62 leka-ra i preko 30 zdravstvenih sarad-

nika visoke stru~ne spreme {to

GRADSKI ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE


11/212


UVOD

REC Kancelarija u Srbiji je deo mreènacionalnih kancelarija koje RECima u 15 zemalja Centralne i Isto~neEvrope i Turskoj.Uloga REC-a je pruànje pomo}i ure{avanju ekolo{kih problema, pro-movisanje me|usektorske sarad-nje nevladinih organizacija, vlada,privrede i drugih partnera u obla-sti za{tite ìvotne sredine, razmenainformacija i podr{ka u~e{}u javno-sti u dono{enju odluka koje ìvotnesredine.

U izvo|enju projekata REC sara|ujesa nizom institucija regionalnog ievropskog karaktera, kao i nacional-nim institucijama i organizacijamakoje razvijaju programe iz ìvotnesredine.Web adresa REC Centrale:http://www.rec.org/

Web adresa REC Kancelarije uSrbiji:http://www.recyu.org/

REGIONALNI CENTAR ZA @IVOTNU SREDINUZA CENTRALNU I ISTO^NU EVROPU (REC)

omogu}ava stru~an, savremen i nanau~nim metodama zasnovan pri-stup zdravstvene za{tite i o~uvanja

i unapre|enja zdravlja stanovni{tvaBeograda.Zavod kontinuirano radi naunapre|enju organizacije zdrav-stvene slu`be u Beogradu, naspre~avanju, suzbijanju i ranoj dija-gnostici oboljevanja stanovni{tva,detekciji faktora rizika ìvotne sredi-ne, kao i promociji zdravlja i zdravihstilova ìvota. U Zavodu se sprovo-de i poslovi planiranja zdravstveneza{tite, edukacija zdravstvenih rad-nika i saradnika, poslovi u oblastizdravstvene statistike i informatike,kao i drugi stru~ni poslovi iz obla-sti javnog zdravlja. U okviru teren-skog rada, angaòvanjem mobilnihekipa, Zavod neposredno re{avaaktuelne higijensko epidemiolo{kei ekolo{ke probleme i u~estvuje uprostornom i urbanisti~kom planira-

nju grada sa aspekta za{tite ìvotnesredine.Saglasno statutu Zavoda iz 2006.

godine, poslovi iz delatnosti Zavodase obavljaju u okviru organizacionihcelina Centra za promociju zdrav-lja, Centra za analizu, planiranje iorganizaciju zdravstvene za{tite,Centra za informatiku i biostatisti-ku u zdravstvu, Centra za konrolu iprevenciju bolesti, Centra za mikro-

biologiju, Centra za higijenu i huma-nu ekologiju i Centra za ektoksiko-logiju.

Iako se stru~ne aktivnosti Zavodaobavljaju u okviru navedenih centa-ra, zdravstveno promotivne i preven-tivno medicinske aktivnosti pojedi-nih cenatara se uzajamno proìmaju,dopunjavaju ili jedne iz drugih pro-izilaze, formiranjem multidiscipli-narnih timova koji rade na re{avanjurazli~itih problema iz oblasti javnogzdravlja.


12/212


UVOD

Na osnovu Odluke o Gradskoj upra-vi koju je Skup{tina grada Beo-grada usvojila na sednici odrànoj20.12.2004. godine a na osnovu ~lana63. stav 1. Statuta grada Beogra-da, delokrug rada Sekretarijata zaza{titu ìvotne sredine je slede}i:Sekretarijat za za{titu ìvotne sredi-ne vr{i poslove za{tite i unapre|enjaìvotne sredine koji se odnose na:izradu i realizaciju akcionih i sanaci-

onih planova i programa mera za{titeìvotne sredine, kao i ekolo{kog obra-zovanja; kontrolu kvaliteta i za{tituvazduha, vode, zemlji{ta; za{titu

biljnog i ivotinjskog sveta i kontrolunjihovih populacija; za{titu od bukei vibracija; za{titu od jonizuju}egi nejonizuju}eg zra~enja i od opa-snih materija; utvr|ivanje uslovaza{tite ìvotne sredine u planiranju iure|enju prostora i izgradnji objeka-

ta i postrojenja; izdavanje saglasnostii dozvola za rad postrojenja i obav-ljanja aktivnosti; za{titu prirode iprirodnih dobara, njihovo kori{}enjei razvoj; utvr|ivanje posebne nakna-de za za{titu i unapre|enje ìvotnesredine i druge poslove u ovoj obla-sti u skladu sa zakonom, Statutom idrugim propisima.Sekretarijat vr{i i poslove dràvneuprave u oblasti za{tite i unapre|enjaìvotne sredine, koje Republika

poveri Gradu.U Sekretarijatu je u 2006. godiniradilo 19 izvr{ilaca poslova (VSS 15i SSS 4).Sledi pregled aktivnosti koje jeobavljao Sekretarijat na osnovudosada{njih ovla{}enja iz Zakona,kao i aktivnosti koje su se obavljalena osnovu odluka Gradona~elnika iSkup{tine grada.

I PROGRAMI KONTROLEKVALITETA @IVOTNE SREDINEU BEOGRADU

Programi kontrole kvaliteta ìvotnesredine u Beogradu donose se svakegodine, osim Programa kontrolekvaliteta vazduha, koji se donosiza period od dve godine i usvaja gaSkup{tina grada (Program kontrolekvaliteta vazduha na teritoriji Beo-

grada u 2006 i 2007. godini usvojila jeSkup{tina grada na sednici odrànoj26.12.2005.)

SISTEMATSKA KONTROLAKVALITETA @IVOTNE SREDINEredovno se obavljala i u toku 2006.godine, ispitivanjem, pra}enjem ikontrolom:

Kvaliteta vazduha, poreklom odstacionarnih izvora (loì{ta, indu-strija, zanatske delatnosti) na 22

merna mesta, i od izduvnih gasovamotornih vozila na 12 najprometni-jih raskrsnica u gradu.

Kvaliteta re~nih voda Save, Duna-va, Kolubare, kanala Galovica i 14drugih manjih vodotoka , kanala,retenzija, Savskog jezera i kupali{taLido i podavalskih akumulacija.

Kvaliteta izvorske vode iz 26 jav-nih ~esama u gradu i prigradskimnaseljima.

Kvaliteta vode za pi}e iz centralnihi lokalnih vodovoda.

Nivoa komunalne buke za dan ino} na 30 mernih mesta.

Zaga|enosti poljoprivrednog zem-lji{ta u zonama izvori{ta i poredsaobra}ajnica na 30 lokaliteta.

Nivoa radioaktivnosti u ìvotnojsredini (vazduh, padavine, re~navoda, voda za pi}e, zemlji{te, ìvot-ne namirnice, sto~na hrana).

RAD SEKRETARIJATA ZA ZA[TITU @IVOTNESREDINE SKUP[TINE GRADA BEOGRADA


13/212


UVOD Sistematsku kontrolu kvaliteta

ìvotne sredine obavljaju ovla{}enei akreditovane stru~ne institucije,

Gradski zavod za javno zdravlje,Institut za javno zdravlje Srbije DrMilan Jovanovi} Batut i Klini~kicentar Srbije Institut za medicinurada i radiolo{ku za{titu Dr Drago-mir Karajovi}.Svi rezultati redovno se svakogmeseca, jo{ od 1988. godine, objav-ljuju u Ekolo{kom biltenu. Radi

boljeg informisanja naj{ire javno-sti jednom godi{nje , povodom 5.

juna Svetskog dana za{tite ìvotnesredine ,izdaje se i specijalna publi-kacija o kvalitetu ìvotne sredine sapregledom najzna~ajnijih aktivnostiSekretarijata za za{titu ìvotne sre-dine i aktivnosti Javnih komunalnihpreduze}a i drugih stru~nih institu-cija koje su u funkciji za{tite ìvotnesredine.Publikovanje ovih podataka nana~in kako se to prikazuje u pome-nutoj publikaciji je neophodno jer

predstavljaju osnovne elemente bezkojih se ne mogu utvr|ivati i donosi-ti odluke, planovi, programi ili stra-tegije za za{titu ìvotne sredine nasvim nivoima planiranja prostora iprojektovanja sadràja u gradu.

II PROGRAMI I PROJEKTI

STALNI PROGRAMI

Programi suzbijanja {tetnih orga-

nizama (komaraca, krpelja i gloda-ra) na teritoriji 10 gradskih op{tinau 2006. godini realizovani su uslede}em obimu: Realizacija Programa kontrole popu-

lacije komaraca obuhvatila je pri-menu hemijskih i biolo{kih prepa-rata u cilju suzbijanja larvi, odra-slih formi komaraca i ku}nih formikomaraca.

Tretman suzbijanja larvi obavljao sena povr{inama u priobalju Save,

Dunava i Kolubare, meliracionimi transmisionim kanalima, stal-nim i privremenim barama prirod-

nim kapacitetima otpadnih voda,{ahtovima, iskopinama, jezerima idrugim manjim i ve}im vodenimpovr{inama (bazeni, fontane, odvo-di).Prostorni obuhvat terena koji se pra-tio u toku 2006. godine za potre-

be larvicidnog tretmana iznosio jeoko 20.000 ha, a izbor povr{ina kojesu se neposredno tretirale u tokugodine, zavisio je od klimatsko-

meteorolo{kih uslova i stepena infe-stiranosti lokaliteta.Tretman larvi obavljao se u toku 2006.godine samo sa zemlje. Prose~no se u

jednoj akciji efektivno istretiralo oko3.000 ha , a akcije su se kontinuiranoizvodile od aprila do novembra. Suzbijanje odraslih formi komaraca

obavljalo se na teritoriji 10 gradskihop{tina i na delovima teritorijeObrenovca i Grocke, odnosno zele-nim povr{inama, parkovima, park

{umama, drvoredima, priobalnompodru~ju, re~nim ostrvima, groblji-ma, ugroènim stambenim zona-ma, pre svega u centralnom delugrada, na ukupnoj povr{ini od55.000 ha iz aviona i ure|ajima sazemlje, u jednoj akciji.

U toku 2006. godine realizovane sutri akcije istovremenog suzbijanjaodraslih formi komaraca iz avionai sa zemlje, kao i ciljane povreme-

ne akcije za potrebe sportskih, kul-turnih i drugih manifestacija (Liti-ja Gradske slave, Maraton, BELEF ina posebno ugroènim podru~jima(leva obala Dunava, Ada Ciganlijai td.). Tako|e je, u maju mesecu, obavlje-

na jedna vanredna akcija suzbija-nja komaraca ure|ajima sa zemljena celoj teritoriji grada , koja je dalaizuzetno dobre rezultate i pozitiv-ne efekte u pogledu kasnije kontro-

le populacije komaraca.


14/212


UVOD U 2006. godini vr{ilo se suzbijanje

ku}nih formi komaraca u 3.500 stam-benih ulaza ( podrumske prostori-

je, kotlarnice podstanice toplovoda,skloni{ta) i drugim mestima gdepostoje optimalni uslovi za pojavu,razvoj i odràvanje ku}nih formikomaraca.

Realizaciju programa kontrole popu-lacije komaraca obavili su u 2006.godini Zavod za biocide i medi-cinsku ekologiju (suzbijanje larvi iku}nih formi komaraca), JAT - Pri-vredna avijacija (suzbijanje odraslih

formi komaraca iz aviona) i Zavodza DDD Visan (suzbijanje odra-sloh formi komaraca ure|ajima sazemlje). U cilju suzbijanja krpelja na terito-

riji grada Beograda u 2006. godinipratila se povr{ina terena od oko7.500 ha, na kojima je utvr|enainfestiranost krpeljima (Lipova~ka{uma, Sportski centar Jajinci,Miljakova~ka {uma, Banjica, Hajdpark, Top~ider, Ko{utnjak, Pionir-

ski grad, Filmski grad, Nova Sko-jevska, park na Banovom Brdu, parkBele vode, Ada Ciganlija, [umice,Zvezdarska {uma, Ta{majdan,Kalemegdan, Novi Beograd U{}esa priobaljem i okolinim parkovi-ma, Boj~inska {uma i Stepin gaj).

Neposredne mere na terenu u okvi-ru ovog programa realizovalo jePreduze}e Ekosan d.o.o. u dveakcije (jun-juli i septembar-oktobar).

Program suzbijanja glodara

obuhva-tio je sistematsku deratizaciju oko500.000 stanova, oko 220 ha nehi-gijenskih naselja i oko 160 hadelimi~no ure|enih ili potpunoneure|enih slobodnih povr{ina,kao i oko 100 km, priobalja reka ipotoka Ade Ciganlije i Ade Huje, utoku jedne akcije, a realizovane sudve akcije (prole}na i jesenja).

U toku 2006. godine Program siste-matske deratizacije realizovalo je 5

izvo|a~a i to: Zavod za DDD "Visan

d.o.o. (teritorija op{tine Novi Beogradi Zemun), Preduze}e Ekosand.o.o.(teritorija op{tina Stari grad, Pali-

lula i Zvezdara), Preduze}e DDDPromet (op{tine ûkarica, Rako-vica i Vo`dovac), Preduze}e Sani-tacija Beograd (op{tina Vra~ar) iPreduze}e Ekodez d.o.o. (op{tinaSavski venac).Poslove stru~ne prognoze, nadzorai kontrole suzbijanja, {tetnih orga-nizama u toku 2006. godine obav-ljali su Zavod za biocide i medicin-sku ekologiju, Institut za pesticide

i za{titu ìvotne sredinei Poljopri-vredni fakultet.U cilju podizanja kvaliteta stru~neprognoze, nadzora i kontrole suzbi-

janja {tetnih organizama i u 2006.godini, nastavljeno je opremanjelaboratorije Zavoda za biocide i medi-cinsku ekologiju, odgovaraju}omopremom.

Program za{tite prirodnih dobara

Skup{tina grada je Re{enjem broj501-434/06-S, 14. septembra 2006.godine stavila pod za{titu, kaospomenik prirode, prirodno dobroGinko na Vra~aru. Prirodno dobroGinko na Vra~aru, ~ini stabloginka (Ginkgo biloba L), koje pred-stavlja tercijerni relikt impozantnihdendrometrijskih vrednosti i atrak-tivnosti. Za{ti}eno prirodno dobrokategori{e se kao zna~ajno prirod-no dobro III kategorije, sa reìmom

za{tite tre}eg stepena. Upravlja-nje, odnosno staranje povereno jeJKP Zelenilo Beograd, a sredstvaza za{titu i razvoj za{ti}enog pri-rodnog dobra obezbe|ena su iz

budèta grada Beograda i sredstavastaraoca. Stru~ni predlog za za{tituuradio je Zavod za za{titu priro-de Republike Srbije. Danom stupa-nja na snagu ovog re{enja prestajeda vaì Re{enje Skup{tine op{tine


15/212


UVOD Savski venac, 351- 554/83-III-01 od

22. decembra 1983. godine. Re{enjem broj 501-433/06-S, 14.

septembra 2006. godine Skup{tinagrada je stavila pod za{titu, prirod-no dobro êmpres na Dedinju,kao spomenik prirode. Za{ti}enoprirodno dobro êmpres na Dedi-nju, ~ini stablo arizonskog ~empre-sa (Cupressus arizonica Greene), kojepredstavlja tipi~an i redak primerakegzoti~ne vrste ~etinara, impozan-tnih dendrometrijskih vrednosti istarosti. Za{ti}eno prirodno dobro

kategori{e se kao zna~ajno prirod-no dobro III kategorije, sa reìmomza{tite tre}eg stepena. Upravlja-nje, odnosno staranje povereno je

JKP Zelenilo Beograd, a sred-stva za za{titu i razvoj za{ti}enogprirodnog dobra obezbe|ena suiz budèta grada Beograda i sred-stava staraoca. Stru~ni predlog zaza{titu uradio je Zavod za za{tituprirode Republike Srbije. Danomstupanja na snagu ovog re{enja

prestaje da vaì Re{enje Skup{tineop{tine Savski venac, 352 - 372/79 -III-03 od 1. novembra 1979. godine.

Re{enjem broj 501-432/06-S, 14.sep-tembra 2006. godine Skup{tinagrada je stavila pod za{titu, pri-rodno dobro Tisa u Poè{koj ulici,kao spomenik prirode. Za{ti}enoprirodno dobro Tisa u Poè{kojulici, ~ini stablo tise (Taxus bacca-ta L), koje predstavlja tipi~an i redakprimerak egzoti~ne vrste ~etina-ra, impozantnih dendrometrijskihvrednosti i atraktivnosti. Za{ti}enoprirodno dobro kategori{e se kaozna~ajno prirodno dobro III kate-gorije, sa reìmom za{tite tre}egstepena. Upravljanje, odnosno sta-ranje povereno je JKP ZeleniloBeograd, a sredstva za za{titu irazvoj za{ti}enog prirodnog dobraobezbe|ena su iz budèta gradaBeograda i sredstava staraoca.

Stru~ni predlog za za{titu uradio je

Zavod za za{titu prirode RepublikeSrbije. Danom stupanja na snaguovog re{enja prestaje da vaì ta~ka

I, podta~ka 1. Re{enje Skup{tineop{tine ûkarica, broj 06-90/81 od23. marta 1981(Slu`beni list gradaBeograda, broj 10/81), u delu kojise odnosi na stablo tise koje seovim re{enjem stavlja pod za{titu.

Re{enjem broj 501-435/06-S, 14.sep-tembra 2006. godine Skup{tinagrada je stavila pod za{titu, pri-rodno dobro Tri hrasta lu`njaka Bare, kao spomenik prirode. Pri-

rodno dobro Tri hrasta lu`njaka Bare stavlja se pod za{titu radio~uvanja retkih botani~kih vredno-sti i reprezentativnih dendrometrij-skih karakteristika, za{tite autoh-tone raznovrsnosti i unapre|enjapredeonih obele`ja u kojima trihrasta lu`njaka dominiraju svojomveli~inom i lepotom. Za{ti}eno pri-rodno dobro Tri hrasta lu`njaka Bare ~ine tri hrasta lu`njaka (Qurqus robur L), koja predstav-

ljaju tipi~ne primerke svoje vrste,zaostale od nekada{njih {irokorasprostranjenih hrastovih {uma.Kategori{e se kao zna~ajno prirod-no dobro III kategorije, sa reìmomza{tite tre}eg stepena. Upravlja-nje, odnosno staranje o prirodnomdobru, povereno je Mesnoj zajedni-ci [iljakovac iz [iljakovca. Sredstvapotrebna za sprovo|enje reìmaza{tite za{ti}enog prirodnog dobraobezbe|uju se u budètu grada

Beograda, iz prihoda koji se ostva-ruju obavljanjem delatnosti sta-raoca, od naknade za kori{}enjeza{ti}enog prirodnog dobra i izdrugih izvora u skladu sa zakonom.Stru~ni nadzor nad sprovo|enjemovog re{enja i akata donetih naosnovu ovog re{enja vr{i Zavodza za{titu prirode Republike Srbije,koji je i uradio predlog za za{titu.Danom stupanja na snagu ovogre{enja prestaje da vaì Re{enje


16/212


UVODSkup{tine op{tine Barajevo, broj

02-2077/1-1969. od 26. avgusta 1969.godine (Slu`beni list grada Beo-

grada, broj 15/69).

SREDNJORO^NI PROGRAMI IPROJEKTI

Program uklanjanja radioaktivnihgromobrana

U 2006. godini, u okviru druge fazePrograma uklanjanja radioaktivnihgromobrana na teritoriji Beogra-da, postavljene su kompletne gro-

mobranske konstrukcije na osamobjekata ~iji su delovi nakon zame-ne radioaktivnih gromobrana (sa{irim opsegom za{tite) ostali bezza{tite od elektri~nog pra`njenja.Time je okon~ana realizacija drugefaze Programa, u okviru koje jeizvr{ena zamena ukupno 60 radi-oaktivnih gromobrana novim ure-|ajima sa ranim startovanjem nastambenim objektima, koje odràva

Javno preduze}e za stambene uslu-

ge.Aprila 2006. godine otpo~ela je reali-zacija tre}e faze Programa, u okvirukoje je do kraja kalendarske godineizvr{ena zamena 29 radioaktivnihgromobrana.

PROJEKAT Zelena regulativaBeograda

Nastavljena je izrada TRE]E FAZEPROJEKTA Zelena regulativa Beo-

grada pod nazivom Plan op{tegure|enja sistema zelenih povr{inaBeograda u okviru koje se radi

KARTIRANJE I VREDNOVANJEGRADSKIH BIOTOPA BEOGRA-DA.

PROJEKAT Integralna valorizacija{umskih resursa

Nastavljena je izrada DRUGE FAZEPROJEKTA Integralna valorizacija{umskih resursa koja obuhvataprigradske {ume (Srema~ki rit iGorica, Lipovica, Avala, Tre{nja,

Kosmaj, Obrenova~ki zabran, Boj-~inska {uma i Gubereva~ke {ume).Ukupna povr{ina {uma na podru~juBeograda iznosi 35.980 ha. Od toga,u dràvnom posedu je 20.064 ha, a uprivatnom vlasni{tvu 15.823 ha.Stepen {umovitosti beogradske regi-

je iznosi 1,2%, a povr{ina {uma postanovniku 0,025 ha.[ume Beograda ugroène su de-gradacijom, divljom gradnjom i

bespravnim se~ama. Za Beograd{ume imaju vi{enamensku funkci-ju. Naro~ito su zna~ajne prigradske{ume u za{titnom pojasu grada jerBeograd u uèm jezgru nema dovolj-no zelenila, a ne postoje ni takozvanizeleni koridori koji bi delili gradskourbano tkivo i time omogu}ili efika-snije disanje {to grad opredeljujeza obnovu {uma po{umljavanjem.

Tab. 1 Pregled stanja prigradskih {uma Beograda po vrsti drve}a i uzgojnom obliku

Tip {ume (vrsta drve}a) i uzgojni oblik Povr{inahektara

AVALAa. Avala-kupa 85.12

Visoke ~iste i me{ovite sastojine ~etinara 25.15Visoke ~iste sastojine li{}ara 8.55Visoke me{ovite sastojine ~etinara sa li{}arima 55.04

Visoke me{ovite sastojine li{}ara 44.01


17/212


UVOD Izdana~ke {ume bagrema, c.jasena, kitnjaka, bukve, k. granice,

graba i dr.252.37

b. Ripanjske {umeAntropogene visoke ~iste i me{ovite sastojine li{}ara 280.21Izdana~ke ~iste i me{ovite sastojine li{}ara 42.06Antropogene ~iste i me{ovite sastojine ~etinara 113.83

v. ZuceAntropogene visoke ~iste i me{ovite sastojine li{}ara 37.33Izdana~ke sastojine li{}ara 29.43Antropogene visoke me{ovite sastojine ~etinara 3.26TRE[NJA 200.35

Visoke prirodne sastojine li{}ara 13.55Antropogene visoke ~iste i me{ovite sastojine li{}ara 43.04Antropogene visoke ~iste i me{ovite sastojine ~etinara 43.47Izdana~ke me{ovite sastojine li{}ara 95.61KOSMAJ 660.00Visoke prirodne sastojine li{}ara 10.82Visoke antropogene sastojine li{}ara 9.80Izdana~ke sastojine li{}ara 441.57Antropogene visoke ~iste i me{ovite sastojine ~etinara 134.80

GUBEREVA^KE [UME 1573.36Izdana~ke me{ovite sastojine li{}ara 1142.21Antropogene visoke ~iste i me{ovite sastojine li{}ara 7.75LIPOVICA 1273.84Izdana~ke ~iste i me{ovite sastojine li{}ara 1116.88SREMA^KI RT SA GORICOMIzdana~ke ~iste i me{ovite sastojine li{}ara 259.73Antropogene visoke ~iste sastojine ~etinara 10.50Antropogene visoke me{ovite sastojine li{}ara 26.00OBRENOVA^KI ZABRAN 65.07Izdana~ka me{ovita sastojina li{}ara 53.40Antropogene visoke ~iste sastojine li{}ara 11.67BOJ^INSKA [UMA 629.44Izdana~ke sastojine li{}ara 104.43Antropogene visoke ~iste i me{ovite sastojine li{}ara 432.23CRNI LUG 1318.93Prirodne visoke ~iste i me{ovite sastojine li{}ara 755.77

Izdana~ke sastojine li{}ara 29.07


18/212


UVODAntropogene visoke sastojine li{}ara 258.73

RITSKE [UME

a. GJ DunavVisoke prirodne i antropogene {ume. 1111.61

b. GJ RitIzdana~ke sastojine li{}ara 204.24Antropogene visoke sastojine-plantaè i intenzivne kulture 1753.45

v. GJ Tami{Izdana~ke {ume li{}ara 106.79Antropogene visoke sastojine plantaè EA topola 472.24

U slede}oj tabeli je dat pregled pri-gradskih {uma Beograda po vrstidrve}a i uzgojnom obliku:

PROJEKATBeograd zdrav grad

U vezi daljeg toka realizacije pro-jekta Beograd zdrav grad pred-stavnik Sekretarijata za za{tituìvotne sredine i predstavnikSekretarijata za zdravstvo bili su u

direktnom kontaktu sa direktoromprojekta Zdravi gradovi iz Kope-nhagena, gospodinom Agis Suro-som, i nosiocima ovog projekta zagradove Pe~uj i Atina, prilikomnjihovog boravka u Beogradu, kaoi u~estvovanje u izradi Inicijalnihdokumenata zdravih gradova.

III TEMATSKO STUDIJSKIPROGRAMI I PROJEKTI

Zapo~ela je izrada PRVE FAZE PRO-JEKTA Toksi~ni elementi i pestici-di u poljoprivrednom zemlji{tu i

biljnim proizvodima na teritorijiBeograda.

Zavr{en je PROJEKAT Odre|iva-nje veli~ine populacije i katego-rije napu{tenih pasa na teritorijiBeograda u urbanim i suburbanimpodru~jima

Ura|en je PROJEKAT Istraìvanje

na~ina i metoda suzbijanja korov-

ske vrste ambrozija, delovanje her-bicida i pra}enja efekata primenemera na teritoriji grada Beograda.

Tako|e su zapo~ete i aktivnostina pripremi konkretnih mera suz-

bijanja korovske biljke ambrozija ipreno{enja nadle`nosti na komunal-ne i inspekcijske organe. Zapo~ela je izrada STUDIJE Pro-

stornih osnova za za{titu predelao~uvanih prirodno istorijskih vred-

nosti na teritoriji Beograda.

IV POSLOVI PROCENE UTICAJAPLANOVA I PROJEKATA NA@IVOTNU SREDINU

Krajem decembra 2004. godine usvo-jena su 4 nova zakona o za{titi ìvot-ne sredine: Zakon o za{titi ìvotnesredine, Zakon o strate{koj proceniuticaja na ìvotnu sredinu, Zakon oproceni uticaja na ìvotnu sredinu iZakon o integrisanom spre~avanjui kontroli zaga|ivanja ìvotne sre-dine.U okviru poslova procene uticajaplanova i projekata na ìvotnu sredi-nu u izve{tajnom periodu izdato je : 231 akata o utvr|ivanju mera i

uslova za{tite ìvotne sredine zaurbanisti~ke planove i projekte;

57 mi{ljenja na predloge odluka opristupanju, odnosno ne pristupa-


19/212


UVOD

Ta

b.2.PROCENARELATIVNIHVREDNOSTIGLAVNIH

FUNKCIJA[UM

SKIH

KOMPLEKSAPRIGRADSKIH

DR@AVNIH[UMAADMINISTRATIVNOG

PODRU^JAGRADABEOGRA

DA

GLAVNEFUNKCIJE[UMA(%)

LOKALITET

PROIZVODNA

%

ZA[TITNO-

REGULATORNA

%

SOCIO-

KULTURNA

%

100%

Proizvodnjadrveta

Proizvodnjazdrav-stvenobezbednehraneilekovitogbilja

Uzgojilovdivlja~i

Proizvodnjadrugihproizvoda({umskogsemena,eksploatac.

tresetaisl.)

Za{titazemlji{ta

Za{titavoda

Mikro-klimagradaikvalitetvazduha

Rekreativna

Za{titaprirodeiure|enjeprostora

Edukativna

A

vala

12

5

-

3

20

10

5

10

2

5

40

10

5

55

100

T

re{nja

10

3

25

2

40

5

10

5

20

25

5

10

40

100

K

osmaj

10

3

5

2

20

10

10

10

3

0

20

20

10

50

100

L

ipovica

20

5

5

2

32

8

8

22

38

15

10

5

30

100

G

ubereva~ke

{ume

25

5

15

5

50

10

10

5

2

5

15

5

5

25

100

S

rema~kirtsaGori-

com

20

5

5

2

32

10

10

15

35

15

15

3

33

100

O

brenova~kiza

bran

10

-

-

2

12

10

10

15

35

35

15

3

53

100

B

oj~in

20

10

-

5

35

10

5

10

2

5

20

15

5

40

100

C

rniLug

10

10

40

-

60

10

5

5

20

10

5

5

20

100

R

itske

{ume

30

3

10

2

45

10

20

10

4

0

5

5

5

15

100

Na

pomena:Uokviruproizvodnefunkcije,predvi|enisuuzgojdivlja~iilovuizdvojenimlovi{tima,auokvirusocio-kulturnefunkcijeza{titaprirodeiure|enjeprostorapredvi|eno

jeuno{enje,uzgojiza{titaplemeniteneagres

ivnedivlja~i


20/212


UVODnju strate{koj proceni uticaja pla-

nova na ìvotnu sredinu; 4 saglasnosti na Izve{taje o

strate{koj proceni uticaja plana naìvotnu sredinu;

Sprovedena su 227 postupka pro-cene uticaja projekata na ìvotnusredinu.

V PRAVNI I EKONOMSKIPOSLOVI

JAVNE NABAVKE

U toku 2006. godine sproveden je 21postupak javnih nabavki od kojih jerealizovano 9 javnih nabavki.

VI PROGRAMI KOMUNALNEZOOHIGIJENE

Gradona~elnik Grada Beograda,je zaklju~kom broj 501-501/06-God 28. marta 2006. godine, usvo-

jio Strategiju re{avanja problemapasa lutalica na teritoriji grada Beo-

grada koja ima za cilj da se ovimproblemima pristupi sistematski ida se, sinhronizovanim meramazaustavi dalji rast brojnosti popu-lacije pasa lutalica, odnosno dase planira i uspostavi sistem kon-tinuirane kontrole njihove popu-lacije. Tako|e, zaklju~kom broj501-453/06-G od 28. marta 2006.godine obrazovana je Komisija zasprovo|enje navedenog dokumen-ta.

Efikasan i savremen pristup re{a-vanju ovog problema proisti~e izniza me|unarodnih i na{ih doku-menata kao {to su: Univerzal-na deklaracija o pravima ìvotinja,Univerzalna deklaracija o dobrobi-ti ìvotinja, Evropska konvencija oza{titi ku}nih ljubimaca, PreporukeSZO za menad`ment, Preporuke zakontrolu populacije i dr. Formira-na je i komisija za sprovo|enje ove

Strategije.

Na osnovu Programa re{avanjaproblema komunalne zoohigije-ne u 2006. godini nastavljeno je

udomljavanje napu{tenih pasa ima~aka iz objekta Prihvatili{ta uOv~i. Svi psi koji su na ovaj na~innapustili objekat Prihvatili{ta, vak-cinisani su, o~i{}eni od parazitai sterilisani i mikro~ipovani, izu-zev onih jedinki gde starost to nijedozvolila.

Sekretarijat za za{titu ìvotne sredi-ne izdao je saglasnost za udomljava-nje 571-og psa.

U skladu sa Programom re{avanjaproblema komunalne zoohigijene,ostvarena je saradnja sa Dru{tvimaza za{titu ivotinja, kao i sa pojedin-cima zainteresovanim za re{avanjeproblema napu{tenih pasa u Beo-gradu.

Vr{ena je stalna komunikacija sagra|anima koji svakodnevno pri-

javljuju prisustvo pasa lutalica naodre|enim lokacijama u Beogra-du, a odgovoreno je i na mnoga

pisma gra|ana koji su se obra}aliSkup{tini grada u vezi sa ovimproblemima. U skladu sa novim Zakonom o

veterinarstvu, Grad Beograd jepristupio izradi projekta Odre-|ivanje veli~ine populacije i kate-gorije pasa lutalica na teritorijigrada Beograda u urbanim isuburbanim podru~jima.

Realizacijom ovog projekta utvr|en

je verovatan broj pasa lutalica nateritoriji grada Beograda. Na tajna~in utvr|en je dalji sled aktivnostiza humanu kontrolu brojnosti pasalutalica. Ura|en je projekat Program izgrad-

nje i organizacije rada prihvatili{taza napu{tene pse i ma~ke na terito-riji grada Beograda.

Ura|en je predlog Akcionog planaza sprovo|enje programa kontro-le pasa lutalica na teritoriji grada


21/212


UVOD Beograda masovnom sterilizacijom

i udomljavanjem pasa bez vlasni-ka i identifikacijom pasa poznatih

vlasnika. Analizu dosada{njeg izvo|enja

masovne sterilizacije izvr{io jeekspertski tim kao i svi relevantniu~esnici u realizaciji ovog projekta.Op{ta je ocena da je ovakav na~inkontrole brojnosti pasa lutalica daoizvanredne rezultate. Pre svega,treba ista}i da su gra|ani veomapozitivno reagovali i prihvatiliovakav na~in re{avanja kontrole

brojnosti pasa lutalica na teritorijiBeograda. U toku je izrada nove Odluke o

drànju i za{titi ìvotinja na teri-toriji grada Beograda koja }e bitiusagla{ena i sa novim Zakonomo dobrobiti ìvotinja i Zakonom oveterinarstvu Republike Srbije.

Komisija za sprovo|enje Strate-gije re{avanja problema pasa luta-lica na teritoriji grada Beogradazaklju~ila je da je neophodno pri-

stupiti obezbe|enju uslova vlasni-cima pasa za higijensko uklanjanjepse}eg izmeta iz parkova.

U saradnji sa JKP Zelenilo Beo-grad opremljeni su beogradskiparkovi i druge javne povr{ineopremom za sakupljanje izme-ta i odràvanje higijene (posude,ormari za higijenske kese, lopatice,toaleti za pse).

Zavr{en je Elaborat Plana i pro-

grama pra}enja, kontrole i sani-ranja parazitske kontaminirano-sti zelenih povr{ina i pe{~anihigrali{ta na podru~ju Beograda ipristupilo se njegovoj realizaciji. Ute svrhe sa~injen je i spisak parko-va i potrebe u opremi.

Usled vanredne situacije koja jeusledila zbog pojave avijarne influ-ence (pti~ijeg gripa) obavljene sudodatne aktivnosti, na osnovuupustava Uprave za veterinu, a

uspostavljena je i detaljna proce-dura i na~in postupanja u vezisa pojavom pti~ijeg gripa za grad

Beograd. U novonastaloj situaciji hitno je

osposobljena stacionarna hladnja~au Prihvatili{tu u Ov~i, kupljenaoprema za za{titu osoblja kojeinterveni{e i prikuplja uginuleptice i druge ìvotinje na razli~itimlokacijama u Beogradu.

U 2006. godini i pored toga {toGrad Beograd nema direktnenadle`nosti, vr{eno je ne{kodljivo

uklanjanje le{eva krupnih ìvoti-nja (uglavnom stoke), na vi{e loka-cija na teritoriji grada Beograda.Le{evi su zbrinuti na higijensko

bezbedan na~in, obezbe|eno jeprisustvo veterinarskog inspekto-ra, neophodna vozila, a akcijom sukoordinirali radnici Sekretarijataza za{titu ìvotne sredine.

VII OSTALE AKTIVNOSTI

U okviru me|uresorske saradnje sadrugim sekretarijatima i stru~nimku}ama, institutima i fakultetimadata je podr{ka ili uzeto aktivnou~e{}e u realizaciji niza projekatai programa kojima se podiè nivokvaliteta ìvotne sredine u gradu.Sekretarijat za za{titu ìvotne sredi-ne je u saradnji sa Sekretarijatom zainformisanje organizovao nekolikotematskih konferencija za {tampu:

Monitoring u ìvotnoj sredini, Zele-nilo Beograda, Problem suzbijanjakorovske biljke ambrozija, kao i kon-ferenciju za {tampu Saveta manife-stacije Dani evropske ba{tine.Odràna je konferencija za novina-re povodom ozelenjavanja oku}niceFarmaceutskog fakulteta. Na osnovuugovora o poslovno tehni~koj sared-nji Institut za {umarstvo je pribaviopreko 350 sadnica drve}a, ukrasnog{iblja i vi{egodi{njeg cve}a.


22/212


UVODZajedni~kom akcijom ozelenjavanja

Institut za {umarstvo, JKP Zeleni-lo Beograd i Sekretarijata za za{titu

ìvotne sredine, obeleìli su 22. 04.2006. god, Dan planete Zemlje, ude~joj ustanovi Izvor~i}, SlavoljubaVuksanovi}a br. 22, Miljakovac.Predstavnici Sekretarijata za za{tituìvotne sredine u~estvovali su i uorganizaciji manifestacije pod nazi-vom Evropska nedelja mobilnosti Dani bez automobila (22. 09. 2006.god.) u saradnji sa Jugocikling kam-panjom, JKP Zelenilo Beograd iEKO centrom.Organizovano je i vi{e akcija ~i{}enjaobala, priobalja i zelenih povr{ina(~i{}enje dela obale Dunava u sarad-nji sa Ameri~kom ambasadom; oze-lenjavanje dela Novog Beograda saDeutsch bank i nema~kim biznisme-nima koji ìve i rade u Beogradu)Tako|e su, u okviru obavljanja redov-nih delatnosti realizovani i slede}iposlovi: Koordinacija na programu pred-

loga Projekta Odrìvi saobra}aj usaradnji sa UNDP - kancelarija uBeogradu. Projekat poslat na proce-nu radi eventualnog finansiranja usedi{te UN u Njujorku. Finansira-nje bi se obavilo u okviru GEF.

Prisustvo dodeli plaketa za najlep{eure|en Novogodi{nji izlog naop{tini Stari grad.

U~estvovanje u radu Nacionalnogkomiteta za ìvot i zdravlje dece na

izradi Akcionog nacionalnog planaza ìvotnu sredinu i zdravlje dece. U~estvovanje u radnoj grupi pri

Ministarstvu zdravlja za izbor Pro-jekata koji se bave Romskom popu-lacijom.

U~estvovanje u re{avanju problemapotencijalnog infektivnog otpada uZavodu za transfuziju.

U~estvovanje na me|udràvnomSlovena~kom ekolo{kom skupu

u Beogradu - Slovena~ki ekolo{kidani.

U~estvovanje u radu Komisije za

re{avanje problema napu{tenihpasa u Beogradu (zamenica pred-sednika komisije).

U~estvovanje u radionici Svet-ske zdravstvene organizacje SZO Ja~anje kapaciteta za nacionalnustrategiju ìvotne sredine u zdrav-lju dece - Beograd.

Poseta Vi{oj politehni~koj {koli,odsek za za{titu ìvotne sredine

U~estvovanje u radu radne grupe

za izradu Zakona o dobrobiti ìvo-tinja. U~estvovanje u radu komisije za

izbor najlep{e zelene povr{ine Prisustvo sastanku Dunav reka

saradnje u Institutu za me|u-narodnu politiku.

U~estvovanje u radu Ministarstvazdravlja za Re{avanje problemainfektivnog medicinskog otpada uokviru donacije Evropske agencije

za rekonstrukciju. U~estvovanje u radu radne grupeza Ja~anje nacionalnih kapacitetaza upravljanje hemikalijama priUpravi za ìvotnu sredinu - Mini-starstva nauke i za{tite ìvotne sre-dine.

U~estvovanje u pripremi odlukeSvetske zdravstvene organizacijeObuka edukatora za ìvotnu sre-dinu i zdravlje dece Firenca,Italija.

Poha|anje obuke o dobrobiti ìvoti-nja organizovane od strane Evrop-ske komisije.

IZDAVA^KA DELATNOST,PROMOCIJE I PREZENTACIJE

Sekretarijat za za{titu ìvotne sredi-ne je samostalno ili u saradnji sa dru-gim institucijama u~estvovao u izra-di, izdavanju, {tampanju i promociji

ve}eg broja nau~nih, stru~nih, edu-


23/212


UVOD kativnih i informativnih projekata,

publikacija, ~asopisa, monografija,edicija itd.

Posebno se isti~u monografije: AMBROZIJA - urednici Vaskrsi-ja Janji}, Sava Vrbni~anin-Beograd:Herbolo{ko dru{tvo Srbije

KVALITETNE VRSTE I KOROVI UTRAVNJACIMA URBANIH PODRU^JABEOGRADA - autor Dr Nenad Sta-vretovi}, docent [umarskog fakul-teta u Beogradu

Ura|ene su pripreme za {tampa-nje agitki namenjenih gra|anima u

vezi sa suzbijanjem korovske bilj-ke ambrozije, suzbijanjem koma-raca itd.

Predstavnici Sekretarijata za za{tituìvotne sredine su u toku 2006.godine prisustvovali i nizu drugihzna~ajnih prezentacija i manifesta-cija odrànih u gradu:

Postavljanju bista velikanima srp-ske botanike akademicima : Josi-fu Pan~i}u i Nedeljku Ka{aninu

(otvoreni prostor Botani~ke ba{te); Konferenciji za {tampu EFG Euro-bank povodom potpisivanja memo-randuma o razumevanju i prvogdonacijskog ugovora EFG Euro-

bank i Biolo{kog fakulteta u Beo-gradu (Botani~ka ba{ta Beograd)

Prisustvo prezentaciji Danske teh-nologije za spaljivanje animalnogotpada.

Prisustvo prezentaciji rada novihfiltera u TE Nikola Tesla - Obre-novac.

PODR[KA STRU^NIMSKUPOVIMA

Predstavnici Sekretarijata aktivno suu~estvovali i u organizaciji, pripremii radu niza stru~nih konferencija,savetovanja, kongresa, tribina, radi-onica, stru~nih putovanja i raznihdrugih skupova u zemlji i inostran-

stvu, od kojih posebno isti~emo:

TEMATSKE KONFERENCIJE:

RADIONICA: Primena Zakona o inte-grisanom spre~avanju i kontrolizaga|enja 01. i 02. mart 2006. god.,Uprava za za{titu ìvotne sredine,BeogradOrganizator: Minisarstvo nauke i za{tite ìvotne

sredine - Uprava za za{titu ìvotnesredine

UNDP i GEF Danube RegionalProject

RADIONICA: I me|unarodna radioni-ca NIS PETROL Pejsa`na arhitek-tura i umetnost otvorenih prostora(Beograd 1-6. juni 2006. god.)Organizator: NIS PETROL iUdruènje pejsa`nih arhitekata Srbi-

jePROMOTIVNI IZLET Tema De~jaigrali{ta, standardi i propisi za nji-hovu gradnju (21. 10. 2006. godine)Organizator: Udruènje pejsa`niharhitekata Srbije, Magazin pejza`nearhitekture Mapa i preduze}e

Taraxacum Gornji Milanovac

SEMINAR: Odrìvo kori{}enje {um-skih ekosistema-izazov XXI vek(Beograd, Privredna komora Srbije,07. 11. 2006. godine i 8-10. 11. 2006.godine Donji Milanovac )Organizator: Institut za {umarstvoBeograd

SEMINAR: Primena Direktive EU ointegrisanom spre~avanju i kontro-li zaga|enja (Assessment of Envi-ronmental Protection-IPPC Directi-ve) 29-30. 03. 2006. godine, Sava cen-tar, BeogradOrganizator: Minisarstvo nauke i za{tite ìvotne

sredine - Uprava za za{titu ìvotnesredine

Kancelarija za pridruìvanje EU


24/212


UVOD Chamber of Commerce Belgium -

LuxemburgSEMINAR: Primena okvirne Direkti-ve o vodama EU u Republici Srbiji10. novembar 2006. godine, Privred-na komora SrbijeOrganizator: Minisarstvo poljoprivrede, {umar-

stva i vodoprivrede Republi~kadirekcija za vode

Jugoslovensko udruènje za za{tituvoda

Udruènje za komunalnu delatnostprivredne komore Srbije

Nacionalni sastanak u okviru dunav-skog regionalnog projekta 3.4.Pove}anje pristupa informaciji iu~e{}a javnosti u procesu dono{enjaodluka u oblasti ìvotne sredine(Pali})

VI Me|unarodna konferencija Otpadnevode, komunalni i opasni otpad 06 Subotica"Redovna godi{nja konferencija AQUAFEST (Beograd) decembar 2006.

II Regionalna konferencija @ivotnasredina ka Evropi 2006 - EfE 06(Beograd)Ekolo{ki sajam POLITEK Lion (Fran-cuska) - novembar 2006.Predstavnici Sekretarijata za za{tituìvotne sredine su, tokom cele 2006.godine, gotovo svakodnevno bili pri-sutni u mnogim sredstvima javnoginformisanja (RTS, Studio B, PINK,BK televizija, B92, na ve}em broju

raznih radio stanica i u mnogimdnevnim listovima Politika, Danas,Glas, Blic).Naj~e{}e teme su bile: Komunal-na zoohigijena (problem napu{tenihpasa); Programi suzbijanja koma-raca, krpelja i glodara; Monitoring

ìvotne sredine; @ivotna sredina izdravlje, Pojava pti~jeg gripa, ambro-zija.

Sekretarijat je u toku 2006. godineostvario stalnu saradnju i komuni-kaciju sa resornim sekretarijatimaSkup{tine grada, javnim komunal-nim preduze}ima i ostalim grad-skim i republi~kim institucijama uvezi sa zajedni~kim aktivnostimana projektima i programima kojimase podiè nivo kvaliteta ìvotne sre-dine u gradu (Sekretarijat za komu-nalno-stambene poslove, Sekreta-

rijat za urbanizam, Sekretarijat zasaobra}aj, Sekretarijat za zdravstvo,Sekretarijat za inspekcijske poslove,Sekretarijat za obrazovanje, Sekre-tarijat za privredu, sva javna komu-nalna preduze}a, Gradski zavod za

javno zdravlje, Urbanisti~ki zavod,Direkcija za gra|evinsko zemlji{tei izgradnju Beograda, Agenci-

ja za reciklaù, Institut za {umar-stvo, Republi~ki zavod za za{tituprirode Srbije, Ministartvo nauke

i za{tite ìvotne sredine, Ministar-stvo unutra{njih poslova, Centar zaobave{tavanje itd.)Posebna pa`nja se poklanja stalnojkomunikaciji i saradnji sa nevla-dinim organizacijama, potom sanau~nim i stru~nim institucijama,fakultetima i institutima (Insti-tut za biolo{ka istraìvanja Sini{aStankovi}, Institut za {umar-stvo, Institut za javno zdravlje"Dr. M. J. Batut", Institut za pesticidei za{titu ìvotne sredine i Poljopri-vredni fakultet, Geozavod, Geokar-ta, Vojno medicinska Akademija),{kolskim i pred{kolskim ustanova-ma, raznim dru{tvima, savezima igra|anima.


25/212


UVOD

UVOD

U 2006. godini Sekretarijat za za{tituìvotne sredine, kao organizaciona

jedinica Gradske uprave nadle`na zaza{titu ìvotne sredine,1 izvr{avala

je sve poslove iz okvira prava idu`nosti Republike koji su zakoni-ma u oblasti za{tite ìvotne sredine ,donetim krajem 2004. godine, pove-reni gradu Beogradu.

Klju~ni poslovi u okviru definisanenadle`nosti odnose se na:1. utvr|ivanje mera i uslova za{tite

ìvotne sredine za potrebe izradeprostornih i urbanisti~kih plano-va koje donosi Skup{tina gradaBeograda;

2. davanje mi{ljenja na odluke o pri-stupanju, odnosno nepristupanjustrate{koj proceni uticaja plana iliprograma na ìvotnu sredinu;

3. davanje saglasnosti na izve{taj ostrate{koj proceni uticaja plana iliprograma na ìvotnu sredinu;

4. sprovo|enje postupaka proceneuticaja projekata na ìvotnu sre-dinu;

5. sprovo|enje postupaka izdavanjaintegrisane dozvole za rad postro-

jenja i obavljanje aktivnosti.

UTVR\IVANJE MERA I USLOVA

ZA[TITE @IVOTNE SREDINE ZAPOTREBE IZRADE PROSTORNIH IURBANISTI^KIH PLANOVA

Sekretarijat za za{titu ìvotne sredi-ne, u skladu sa ~lanom 34. Zakona oza{titi ìvotne sredine,2 a na osnovuuslova i mi{ljenja nadle`nih stru~nihorganizacija, utvr|uje mere i uslo-ve za{tite ìvotne sredine za potre-

be izrade prostornih i urbanisti~kihplanova koje priprema i predlaè

nadle`na organizaciona jedinicaGradske uprave.Utvr|ivanje mera i uslova za{titeìvotne sredine zasniva se na pret-hodoj oceni postoje}eg stanja ivotnesredine na posmatranom podru~ju,odnosno njegovom okruènju, kaoi analizi postoje}ih namena prosto-ra i sagledavanja mogu}ih uticajaplaniranih sadràja na prostor defi-

nisan granicama plana i njegovookruènje.Ocena postoje}eg stanja ìvotne sre-dine predmetnog prostora donosi senakon analize podataka sadrànih uizve{tajima o monitoringu ìvotnesredine, odnosno ispitivanju kvali-teta vazduha, voda, zemlji{ta, kao inivoa komunalne buke na teritorijigrada Beograda, projekciji trendovapromena nivoa zaga|uju}ih mate-rija u navedenim ~iniocima ìvotne

sredine i relevantnih podataka izEkolo{kog atlasa Beograda.Analiza postoje}ih namena prosto-ra podrazumeva obilazak prostorakoji je predmet urbanisti~ke razra-de, formiranje foto dokumentacijei analizu vaè}eg planskog doku-menta. Za ovu analizu, od izuzetne

je va`nosti i razmena podataka okomunalnoj opremljenosti prostorasa javnim komunalnim preduze}imakoja upravljaju klju~nim sistemima ugradu (JKP Beogradski vodovodi kanalizacija, JKP Beogradskeelektrane, JKP Zelenilo Beogradi dr). Nakon prikupljenih podatakao postoje}em kori{}enju zemlji{ta,sledi uvid u planirane namenedefinisane prostornim, odnosnourbanisti~kim planovima vi{egareda i to: Prostornim planom infra-strukturnih koridora, Regionalnimprostornim planom administrativ-

DVE GODINE ISKUSTVA U PRIMENI NOVIH PROPISAO ZA[TITI @IVOTNE SREDINE

1Zakon o zatiti

ivotne sredine,Zakon o stratekojproceni uticaja na

ivotnu sredinu,Zakon o proceni

uticaja na ivotnusredinu,

Zakon ointegrisanom

spreavanju i kon-troli zagaivanjaivotne sredine.

2Slubeni

glasnik RS, broj135/04


26/212


27/212


UVOD Tokom dvogodi{nje primene ovog

zakona ustaljena je odre|ena prak-sa u Sekretarijatu za urbanizam i

gra|evinske poslove, kao i u drugimrelevantnim organima i organizaci-jama (Komisija za planove Skup{tinegrada Beograda, Urbanisti~ki zavodgrada Beograda), te uspostavljena iodgovaraju}a me|uresorna sarad-nja.Odluka o izradi, odnosno nepristu-panju izradi strate{ke procene uti-caja do sada se zasnivala isklju~ivona planiranim namenama povr{ina

u okviru definisanih granica planaili poloàju predmetnog prostora uokviru za{ti}enog prirodnog dobra,za{ti}ene okoline nepokretnog kul-turnog dobra ili podru~ja posebnenamene, naj~e{}e bez definisanihkonkretnih sadràja plana. Predloguodluke retko je prethodila analizaposmatranog prostora, identifikacijapostoje}eg stanja ìvotne sredine imogu}ih zna~ajnih uticaja planira-nih sadràja na posmatrani prostor

i njegovo okruènje, a koji, kao ele-menti za dono{enje odluke, morajubiti opisani u programu za izraduurbanisti~kog plana.U toku 2006. godine Sekretarijatza za{titu ìvotne sredine dao jemi{ljenje na 21 predloènu odlukuo izradi, odnosno na 16 odluka onepristupanju izradi strate{ke pro-cene uticaja na ìvotnu sredinu.U postupku ocene i davanja sagla-snosti na izve{taj o strate{koj pro-ceni uticaja, Sekretarijat za za{tituìvotne sredine re{io je 4 podnetazahteva.Ocena izve{taja o strate{koj proce-ni uticaja plana na ìvotnu sredinuizvr{ena je na osnovu kriterijumadefinisanih u zakonu.Isti~e se da, pre postupka ocenei davanja saglasnosti, izve{taj ostrate{koj proceni uticaja plana naìvotnu sredinu razmatra javnost u

okviru izlaganja plana na javni uvidi odràvanja javne rasprave.Na kraju treba imati u vidu ~injeni-cu da tokom prve dve godine pri-mene Zakona o strate{koj proce-ni uticaja na ìvotnu sredinu nije

bilo zahteva za konsultacijama upogledu strate{ke procene planovai programa iz drugih oblasti, izvanurbanisti~kog planiranja.

PROCENA UTICAJA PROJEKATANA @IVOTNU SREDINU

Primenom Zakona o proceni uti-caja na ìvotnu sredinu,4 odnosnosprovo|enjem postupka procene uti-caja odre|enih projekata na ìvotnusredinu u najranijoj fazi tehni~kogplaniranja i procesa odlu~ivanja oprojektu, obezbe|uje se primenapreventivnih mera spre~avanja ilismanjenja uticaja na ìvotnu sredinuna samom izvoru zaga|ivanja.Tako|e, informisanjem javnosti osvim fazama postupka procene uti-caja i njenim u~e{}em u postup-ku dono{enja odluka, obezbe|uje setransparentnost postupka i dostu-pnost svih podataka, pri ~emu jeomogu}eno gra|anima i drugimsubjektima sistema za{tite ìvotnesredine da pravo na zdravu ìvotnusredinu ostvaruju pred nadle`nimprvostepenim i drugostepenimorganom, odnosno sudom za uprav-ne sporove, u skladu sa zakonom.

êsto se isti~e da postupak proceneuticaja na ivotnu sredinu produàvacelokupnu proceduru pribavlja-nja odobrenja i realizaciju projek-ta i da u njenoj ranoj fazi pove}avatro{kove ulaganja. Me|utim, kada seuzmu u obzir obaveze korisnika pri-rodnih vrednosti, odnosno odgovor-nosti zaga|iva~a koje su utvr|enenovim propisima5 u skladu sa zako-nom, proizilazi da procena utica-

ja na ìvotnu sredinu, pored pre-

vencije zaga|ivanja ìvotne sredi-

4Slubeni glasnikRS, broj 135/04.

5Uredba o

merilima i us-lovima za povraaj,

oslobaanjeili smanjenje

plaanja naknadeza zagaivanjeivotne sredine

(Slubeni glasnikRS, broj 113/05) iUredba o vrstama

zagaivanja,

kriterijumima zaobraun naknade zazagaivanje ivotnesredine i obveznici-ma, visini i nainu

obraunavanja iplaanja naknade

(Slubeni glasnikRS, br. 113/05 i

6/07).


28/212


UVODne, minimalizuje budu}e tro{kove

investitora koji se odnose na nakna-de za zaga|ivanje ìvotne sredine,

tro{kove za u~injenu {tetu, odnosnonjeno uklanjanje ili tro{kove mera ikazni koje se izri~u u inspekcijskojkontroli.

Postupak procene uticaja projekata naìvotnu sredinu

Procena uticaja projekata na ìvot-nu sredinu definisana je kao pre-ventivna mera za{tite ìvotne sre-dine zasnovana na izradi studija i

sprovo|enju konsultacija uz u~e{}ejavnosti i analizi alternativnih mera,sa ciljem da se prikupe podaci i pred-vide {tetni uticaji odre|enih proje-kata na ìvotnu sredinu i zdravljeljudi, floru, faunu, zemlji{te, vodu,vazduh, klimu i pejza`, materijalnai kulturna dobra i uzajamno delova-nje ovih ~inilaca, kao i da se utvrdei predloè mere kojima se {tetni uti-caji mogu spre~iti, smanjiti ili otklo-niti, imaju}i u vidu izvodljivost tih

projekata.Predmet procene uticaja su projek-ti koji se planiraju i izvode, pro-mene tehnologije, rekonstrukci-

je, pro{irenje kapaciteta, presta-nak rada i uklanjanje projekata kojimogu imati zna~ajan uticaj na ìvot-nu sredinu.Predmet procene uticaja su i projektikoji su realizovani bez izrade studijeo proceni uticaja, a nemaju odobre-

nje za izgradnju ili upotrebu (izve-deni objekti).Procena uticaja vr{i se za projekteiz oblasti industrije, rudarstva, ener-getike, saobra}aja, turizma, poljo-privrede, {umarstva, vodoprivrede,upravljanja otpadom i komunalnihdelatnosti, kao i za sve projekte kojise planiraju na za{ti}enom prirod-nom dobru i u za{ti}enoj okolininepokretnog kulturnog dobra.

Postupak procene uticaja sastoji se iztri faze, i to:1. odlu~ivanje o potrebi procene uti-

caja projekata za koje se moè zah-tevati procena uticaja;

2. odre|ivanje obima i sadràja stu-dije o proceni uticaja;

3. odlu~ivanje o davanju saglasnostina studiju o proceni uticaja.

Ako je predmet procene projekatkoji se nalazi na Listi I postu-pak procene odvija se kroz dve faze(drugu i tre}u), a ako je predmetprocene projekat koji se nalazi na

Listi II postupak procene uticajaodvija se kroz sve tri faze. Koji seprojekti nalaze na jednoj, odnosnodrugoj listi regulisano je Uredbom outvr|ivanju Liste projekata za koje jeobavezna procena uticaja i Liste pro-

jekata za koje se mo e zahtevati pro-cena uticaja na ìvotnu sredinu.6

U 2006. godini Sekretarijat za za{tituìvotne sredine razmatrao je uku-pno 227 zahteva (predmeta). Za 222zahteva doneta su odgovaraju}akona~na re{enja, a re{avanje ostalih5 zahteva je u toku.

Odlu~ivanje o potrebi procene uticaja

Sekretarijat za za{titu ìvotne sredi-ne odlu~ivao je u toku 2006. godineo potrebi procene uticaja projekatana ìvotnu sredinu koji se nalazena Listi II navedene uredbe, a naosnovu zahteva nosilaca projekata.Zahtev za odlu~ivanje o potrebi pro-cene uticaja, bliè je odre|en Pravil-nikom o sadrìni zahteva o potrebiprocene uticaja i sadrìni zahteva zaodre|ivanje obima i sadràja studijeo proceni uticaja na ìvotnu sredi-nu.7

Na osnovu podnetog zahteva ipodataka o karakteristikama projek-ta i njegovim uticajima, kao i dodat-nih informacija koje su, po pravi-lu, dostavljali zainteresovani organi,

organizacije i javnost tokom postup-




29/212


UVOD ka javnog uvida, odnosno prime-

nom propisanih kriterijuma, Sekre-tarijat je procenjivao verovatno}u

zna~ajnog, odnosno mogu}eg utica-ja koji ovi projekti imaju na ìvotnusredinu i u skladu sa tim donosio

je odluke o potrebi procene uticajaodre|enih projekata na ìvotnu sre-dinu.U razmatranom periodu veli-ki broj podnetih zahteva karak-terisali su nepotpuni odgovori inedostatak relevantnih podatakakoji su neophodni za odlu~ivanje.

Popunjeni obrazac zahteva, koji seodnosi na opis projekta, ~esto jesadràvao neodgovaraju}e i kontra-diktorne informacije, bez odgovorao verovatno}i zna~ajnih uticaja kojise mogu javiti tokom izvo|enja, radaili u slu~aju prestanka rada projekta.Tako|e, uz zahtev se, po pravilu, nijedostavljao izvod iz odgovaraju}egplanskog dokumenta odnosno akto urbanisti~kim uslovima, koji jeizdat u toku postupka pribavljanja

odobrenja za izgradnju, kao dokazo utvr|enom na~inu kori{}enjazemlji{ta i mogu}nosti realizacijeplaniranog projekta na odabranojlokaciji.U slu~aju neurednih zahteva, traèno

je dostavljanje dodatne dokumen-tacije, podataka i informacija, {to

je uticalo na pove}anje tro{kova iproduènje vremena sprovo|enjapostupka.Posebna te{ko}a u odlu~ivanju opotrebi procene uticaja, odnosnoproceni mogu}eg zna~ajnog uticajaprojekta na ìvotnu sredinu, ogle-da se u ~injenici da se ova odlukadonosi u ranim fazama realizaci-

je projekta, kada nosilac projektarealno nije u mogu}nosti da pri-

bavi neke od relevantnih podata-ka. U tim slu~ajevima od zna~aja jedijalog sa nosiocem projekta, kao ikonsultacije sa drugim organizaci-

jama koje utvr|iuju uslove i izdaju

dozvole, odobrenja i saglasnosti zaizgradnju objekata, koje planiraju iure|uju prostor, vr{e inspekcijski

nadzor, prate stanje ìvotne sredi-ne, staraju se o za{titi i kori{}enjuprirodnih resursa i sl. kao i u~e{}e

javnosti, odnosno stru~ne javnosti inezavisnih eksperata.Pri odlu~ivanju o potrebi proceneuticaja u ranoj fazi realizacije pro-

jekta, ~esto je bilo te{ko utvrditikoji uticaj se moè kvalifikovati kaozna~ajan uticaj.Zaklju~eno je da se provera zna~aja

i obima nekog uticaja moè izvr{itirazmatranjem svakog mogu}eg uti-caja, nazna~enog u kratkom opisuprojekta, uzimaju}i u obzir slede}e: da li }e uticaj biti neuobi~ajen za

okolinu predmetnog projekta; broj ljudi izloènih uticaju,

uklju~uju}i osetljive grupe popu-lacije;

razmatranje ostalih recepto-ra mogu}eg uticaja (flora, fauna,drugi objekti, preduze}a, postro-

jenja i sl); rizik od prekora~enja propisanih

standarda i normi kvaliteta ìvot-ne sredine usled kumuliranja saefektima postoje}ih i planiranihprojekata;

verovatno}u pojave uticaja; karakter mogu}eg uticaja (posre-

dan ili neposredan; stalan, dugo-trajan ili privremen; neprekidan iliperiodi~an u~estao ili redak);

da li }e biti te{ko izbe}i, smanjiti,ispraviti ili nadoknaditi eventual-nu {tetu nastalu mogu}om poja-vom odre|enog uticaja.

Ukupno je u 2006. godini okon~ano74 postupka, od kojih je doneto 43odluke o potrebi procene uticaja pro-

jekata na ìvotnu sredinu u obla-sti saobra}aja, skladi{ta, kolektoraotpadnih voda, postrijenja za proi-zvodnju betona, tr`no-poslovnih i

stambeno-poslovnih centara, ben-

10Slubeni

glasnikRS, broj

69/05.

9Slubeni glasnik

RS, broj 69/05.


30/212


UVODzinskih i TNG stanica, kao i 31 odlu-

ka da nije potrebna procena uticajana ìvotnu sredinu projekata u obla-

sti sakupljanja, pakovanja i pripre-me ambala`nog otpada za reciklaù,proizvodno-skladi{nih kompleksaza termi~ku obradu vo}a, izlo`beno.prodajnih salona, hotela i dr.

Odre|ivanje obima i sadràja studijeo proceni uticaja projekata na ìvotnusredinu

Ova faza postupka procene uticajana ìvotnu sredinu sprovedena je

u 2006. godini za projekte za kojeje u prethodnoj fazi odlu~eno daje potrebna procena uticaja, kao iprojekte za koje je propisano dase obavezno vr{i procena uticaja.Sekretarijat za za{titu ìvotne sre-dine re{enjem je utvr|ivao obim isadràj studije, na osnovu zahtevakoji su nosioci projekata podnosiliu skladu sa Pravilnikom o sadrìnizahteva o potrebi procene uticajai sadrìni zahteva za odre|ivanje

obima i sadràja studije o proceniuticaja na ìvotnu sredinu.Razmatrani zahtevi za odre|ivanjeobima i sadràja studije o proceniuticaja u 2006. godini, generalno suimali nedostatke u pogledu podata-ka koji se odnose na: procenu koli~ine o~ekivanih otpad-

nih materija i emisija; prikaz glavnih alternativa koje je

nosilac projekta razmotrio i razlo-

ga za izbor predloènog re{enja; opis ~inilaca ìvotne sredine zakoje postoji mogu}nost da buduznatno izloèni uticajima tokomizvo|enja i rada projekta i eventu-alnih posledica.

U svim slu~ajevima zahtevano jeod nosilaca projekata da informaci-

je o stanju ~inilaca ìvotne sredine,karakteristikama projekta i mogu}imuticajima budu detaljne i pouzda-ne, radi utvr|ivanje odgovaraju}eg

obima i sadràja studije. Navedenizahtev zasniva se na zna~aju ovefaze postupka za uspe{nu izradu

studije i projektne dokumentacije,kao i pozitivnu ocenu studije, odno-sno realizaciju projekta, iz slede}ihrazloga: sticanje jasne slike o mogu}im

zna~ajnim uticajima projekta, uklju-~uju}i i podatke o svim subjektimakoji mogu biti izloèni tim utica-

jima; utvr|ivanje bitnih ~injenica i izbe-

gavanje prikupljanja i analize nebit-

nih podataka; podsticanje ranih konsultacija izme-|u podnosioca zahteva i nadle`nogorgana, kao i afirmisanje u~e{}azainteresovanih organa, orga-nizacija i javnosti u razmatranjupredloènog projekta;

blagovremeno planiranje i spro-vo|enje neophodnih istraìvanja;

utvr|ivanje alternativa koje jepotrebno razmotriti, kao i mera zaspre~avanje, smanjenje ili otklanja-nje negativnih uticaja i sl.

Na osnovu dostavljenih podataka,obilaska predmetne lokacije, kao iinformacija pribavljenih tokom spro-vedenog postupka javnog uvida, au skladu sa zakonom i Pravilnikomo sadrìni studije o proceni utica-

ja,8 Sekretarijat je donosio re{enja oobimu i sadràju studije. U zavisno-sti od karakteristika projekta, ovimre{enjem, pored elemenata propi-

sanih navedenim pravilnikom, zah-tevano je da studija sadrì analizu iopise koji se odnose na: ciljana istraìvanja, merenja i ana-

lize radi ocene postoje}eg stanjaìvotne sredine;

podatke o geografskoj lokaciji,kapacitetu ìvotne sredine, sezon-skim karakteristikama (promenaflore i faune, njihova osetljivost isl);



31/212


UVOD nivo detaljnosti zahtevanih analiza

i ispitivanja; metode i kriterijume koji }e se kori-

stiti za procenu obima i zna~ajamogu}ih uticaja;

izbor mera za ublaàvanje mogu}ihzna~ajnih uticaja;

sprovo|enje konsultacija sa stru~-nim i ovla{}enim organizacijama iostalim zainteresovanim stranamatokom izrade studije;

strukturu, sadràj i obim informa-cija o ìvotnoj sredini i sli~no.

U 2006. godini ukupno je okon~ano40 postupaka odre|ivanja obima isadràja studije o proceni uticaja naìvotnu sredinu za projekte u oblastiproizvodnje, energetike, saobra}aja,

javnih, komunalnih i drugih proje-kata.Odlu~ivanje o davanju saglasnostina studije o proceni uticaja projekatana ìvotnu sredinuU tre}oj fazi postupka procene uti-caja projekata na ìvotnu sredinu

Sekretarijat za za{titu ìvotne sredi-ne razmatrao je zahteve za davanjesaglasnosti na studije o proceni uti-caja, zajedno sa pribavljenim uslovi-ma i saglasnostima drugih organa iorganizacija.U okviru ove faze, obezbe|en je

javni uvid, javna prezentacija studi-je sa javnom raspravom, u skladu sazakonom i Pravilnikom o postupku

javnog uvida, prezentaciji i javnojraspravi o studiji o proceni utica-

ja na ìvotnu sredinu.9 Sekretari-jat je obrazovao i organizovao radtehni~ke komisije za ocenu studijeo proceni uticaja, u skladu sa zako-nom i Pravilnikom o radu tehni~kekomisije za ocenu studije o proceniuticaja na ìvotnu sredinu.10 Tako|e,sprovedene su i sve izmene i dopunestudije po zahtevu Sekretarijata ilitehni~ke komisije.

Nakon sprovedenog postupka iizrade izve{taja tehni~ke komisije,Sekretarijat za za{titu ìvotne sredi-

ne vr{io je detaljnu analizu studije iraspoloìve dokumentacije, podata-ka i informacija na osnovu kojih jeodlu~ivao o davanju saglasnosti nastudiju o proceni uticaja ili o odbi-

janju zahteva za davanje saglasnostina studiju o proceni uticaja.Odlukom o davanju saglasnosti nastudiju o proceni uticaja utvr|ivanisu uslovi i mere za spre~avanje, sma-njenje i otklanjanje {tetnih uticaja

projekta na ìvotnu sredinu na loka-ciji i bliòj okolini, u toku izvo|enjai rada projekta, u slu~aju udesa i poprestanku rada projekta.Studije koje su ovom sekretarija-tu podnete na ocenu u razmatra-nom periodu su, u pogledu sadràjai primenjene metodologije rada, unajve}oj meri izra|ene u skladu sanovim propisima i odlikuju se rela-tivno kvalitetnim opisom karakteri-stika projekta, tehnologije rada, ana-

lizom mogu}ih uticaja projekta naìvotnu sredinu i predlogom, uglav-nom adekvatnih mera za{tite. I dok

je u 2005. godini sadràj ve}ine stu-dija bio neusagla{en sa utvr|enimobimom i sadràjem, u 2006. godi-ni se situacija zna~ajno promenila.Naime, treba imati u vidu da je ogro-man napor u~injen na insistiranjuda se utv|eni obim i sadràj studijepo{tuju, kao i napor da se sa svakimnosiocem projekta otvoreno i nepo-sredno razgovara te da se, pre izradestudije, ukaè na sadrìnu i meto-dologiju bez koje studija ne moè

biti prihva}ena. Ovim su izbegnute~este situacije (2005) da se studijavra}a na doradu po dva i vi{e puta.Zahtevi za izmenu i dopunu studijanaj~e{}e su se odnosili na:1. opis lokacije: nedostatak podataka

o istoriji lokacije projekta, namenii na~inu kori{}enja u prethodnom

periodu, postoje}im i planiranim




32/212


UVODobjektima koji mogu biti ugroèni

radom projekta ili ~iji se efektimogu kumulirati sa uticajem raz-

matranog projekta; preobiman iuop{ten prikaz klimatskih karak-teristika i metereolo{kih poka-zatelja, bez tuma~enja navedenihrezultata o njihovom zna~aju uodnosu na mogu}e uticaje projek-ta; nedostatak podataka o naselje-nosti, osetljivim grupama popula-cije i drugim demografskim karak-teristikama podru~ja;

2. opis projekta: nedostatak poda-taka o maksimalnom kapacitetuproizvodnje, koli~inama potreb-ne energije, vode i sirovina; nea-dekvatna procena o~ekivanihkoli~ina otpadnih materija iotpadnih voda, posmatrano potehnolo{kim celinama, uklju~uju}idruge vrste emisije;

3. prikaz razmatranih alternativa:nedostatak razmatranih alterna-tivnih re{enja, a posebno pola-znog re{enja efekti izostanka

realizacije projekta u pogleduodrìvosti ekonomskih interesau odnosu na za{titu ìvotne sre-dine i o~uvanje prirodnih vred-nosti; izbor predloènog re{enjaobrazloèn je samo u odnosuna lokaciju (prema vlasni{tvuzemlji{ta ili mogu}nosti izgrad-nje), bez obrazloènja usvojenihre{enja u pogledu tehnolo{kogprocesa, izbora materijala, sirovi-na i energije, obima proizvodnje,

na~ina kontrole zaga|enja, postu-panja sa otpadom, monitoringa,postupanja u vanrednim prilika-ma i sl; alternative su razmatranesamo sa ekonomskog aspekta, bezanalize mogu}ih uticaja na ìvot-nu sredinu;

4. prikaz stanja ìvotne sredine nalokaciji i bliòj okolini uglavnom

je utvr|ivan na osnovu rezultataizvr{enih ciljanih merenja para-

metara imisije na lokaciji, te su

re|i bili slu~ajevi da se kvalitet~inilaca ìvotne sredine tuma~i naosnovu zastarelih podataka ili na

osnovu rezultata merenja na loka-cijama sli~nih karakteristika;5. opis mogu}ih zna~ajnih uticaja

projekta na ivotnu sredinu: nedo-statak podataka o obimu i vrstiuticaja tokom izvo|enja projekta(posebno ako je predmet proce-ne projekat rekonstrukcije zane-marene su aktivnosti na uklanja-nju postoje}ih objekata i opreme,na~ina postupanja sa nastalimotpadom i sl); nedostatak poda-taka o mogu}im kvalitativnim ikvantitativnim promenama uìvotnoj sredini u slu~aju udesa,zonama uticaja i sl;

6. opis mera za spre~avanje, sma-njenje i otklanjanje zna~ajnih uti-caja projekta na ìvotnu sredinu:opis mera za{tite u slu~aju udesauglavnom je ograni~en na merepripravnosti, odnosno prevenci-

je i ne obuhvata mere odgovo-

ra i otklanjanja posledica udesa;utvr|ene mere za{tite ìvotne sre-dine u toku eksploatacije projektauglavnom su sistematski prikaza-ne i grupisane;

7. program pra}enja uticaja na ìvot-nu sredinu naj~e{}e je imao nedo-statke u pogledu utvr|ivanja para-metara na osnovu kojih se mogupratiti i utvr|ivati {tetni uticaji naìvotnu sredinu ili su izostali kri-terijumi na osnovu kojih su oniodre|eni;

8. netehni~ki kra}i prikaz: netehni~kirezime studije uobi~ajeno sedaje kao izdvojen separat; tekstnetehni~kog rezimea studije ~esto

je neadekvatnog obima ili je pisanstru~nim jezikom, koji je nerazu-mljiv {iroj javnosti.

U toku sprovo|enja postupaka pro-cene uticaja i re{avanja podnetihzahteva izraèna je bila i nedovolj-

na usagla{enost postupka izdavanja


33/212


UVOD odobrenja za izgradnju projekta i

postupka procene uticaja na ìvot-nu sredinu. U nekim slu~ajevima,

zahtev za pokretanje postupka pro-cene uticaja podnet je nakon izda-tog odobrenja za izgradnju takoda je na ocenu dostavljena studijaizra|ena na osnovu glavnog projek-ta (studijom se potvr|uje opravda-nost projektno-tehni~kih re{enja). Stim u vezi, isti~e se da se studija popravilu izra|uje na nivou idejnogprojekta, u najranijoj fazi projek-tne dokumentacije, te da je potreb-no da kroz studiju budu analizi-rani uticaji projekta u celini, kao ipojedina~nih tehnolo{kih operacija,zatim obra|ene i tehni~ke mere zaspre~avanje, smanjenje i otklanjanjesvakog {tetnog uticaja projekta naìvotnu sredinu koje }e, potom, bitiugra|ene u glavni projekat.Sekretarijat za za{titu ìvotne sredi-ne je, u toku 2006. godine, okon~ao19 postupaka ocene i davanja sagla-snosti na studije uticaja projekata

na ìvotnu sredinu u oblasti izgrad-nje saobra}ajnica, javnih garaà,skladi{ta robe, benzinskih i TNGstanica, multifunkcionalnih tr`nihcentara i dr. Na 18 studija je datasaglasnost, a jedan zahtev za dava-nje saglasnosti je odbijen.Svi postupci, sprovedeni u I, II i IIIfazi, uvedeni su u Javnu knjigu, uskladu sa Pravilnikom o sadrìni,izgledu i na~inu vo|enja javne knjigeo sprovedenim postupcima i done-tim odlukama o proceni uticaja naìvotnu sredinu.11

U~e{}e javnosti, zainteresovanihorgana i organizacija u postupkuprocene uticaja projekata na ìvotnusredinu

Zakonom o proceni uticaja na ìvot-nu sredinu, predvi|eno je u~e{}e

javnosti, zainteresovanih organa,organizacija i drugih subjekata u

svim fazama postupka.

Sekretarijat za za{titu ìvotne sre-dine je uspeo da blagovremeno pla-nira i obezbedi u~e{}e javnosti i

konsultacije svih interesnih grupaod zna~aja za sprovedene postupkeprocene uticaja, {to je predstavljalodragocen izvor podataka o alterna-tivnim re{enjima koje je potrebnorazmotriti, zna~ajnim uticajima pro-

jekta i neophodnim merama za{tite.Istovremeno, transparentnost usprovo|enju postupaka procene uti-caja omogu}ilo je zainteresovanoj

javnosti da ostvari svoje pravo nau~e{}e u dono{enju odluka i smanji-lo je mogu}e konflikte interesa.Na jednu odluku o potrebi proceneuticaja zate~enog stanja (izvedeniobjekat) koju je u 2006. godini doneoSekretarijat za za{titu ìvotne sredi-ne, nosilac projekta je izjavio àlbukoju je u drugostepenom postupkuMinistarstvo nauke i za{tite ìvotnesredine odbilo i potvrdilo odlukusekretarijata. U konkretnom slu~ajuzna~ajnu ulogu je imala aktivnost

zainteresovane javnosti.Iako se veliki trud ulaè u dosled-nost u pogledu obave{tavanjai uklju~ivanja javnosti u sve fazepostupka procene uticaja, inte-resovanje javnosti je, po pravilu,pove}avano u slu~ajevima li~nihinteresa (mogu}nost ugroàvanjasada{njeg ili oduzetog imovin-skog prava) i u slu~ajevima ve}eangaòvanosti nevladinih organi-zacija ili politi~kih grupa. Rezul-tati procesa uklju~ivanja javnostiu dono{enju odluka, ne mogu seoceniti potpuno zadovoljavaju}im

budu}i da nije ni{ta u~injeno nadodatnom informisanju gra|ana osadràju i primeni novih propisa,kao i o zna~aju koji ovi propisi imajuu ostvarivanju njihovih prava. Odzainteresovanih organa i organiza-cija posebnu odgovornost pokazuju

javna komunalna preduze}a, Agen-

cija za reciklaù, Zavod za za{titu

11"Slubeni glasnik

RS, broj 69/05.


34/212


UVODprirode Srbije i Gradske op{tine

Zemun i ûkarica.

INTEGRISANO SPREÂVANJEI KONTROLA ZAGA\IVANJA@IVOTNE SREDINE

U 2006. godini Sekretarijat za za{tituìvotne sredine nije sproveo nije-dan postupak izdavanja integrisanedozvole. Postupci izdavanja integri-sane dozvole propisani su Zakonomo integrisanom spre~avanju i kon-troli zaga|ivanja ìvotne sredine,12

odnosno Uredbom o vrstama aktiv-nosti i postrojenja za koje se izdajeintegrisana dozvola13 i Pravilnikomo sadràju, izgledu i na~inu popu-njavanja zahteva za izdavanje inte-grisane dozvole.14 U Srbiji jo{ nijesproveden nijedan postupak izdava-nja integrisane dozvole.

ZAKLJU^NE NAPOMENE

Dvogodi{nje iskustvo koje seodnosi na predmet ili procedurusprovo|enja postupaka propisanihnovim zakonima u oblasti za{titeìvotne sredine nije ni dovoljan,

a ni kratak za prilago|avanje svihnadle`nih organa, zainteresovanihorgana i organizacija i zainteresova-

ne javnosti, sa jedne strane, i nosila-ca izrade izve{taja o strate{koj pro-ceni uticaja planova i programa naìvotnu sredinu, nosilaca projeka-ta i izrade studija o proceni uti-caja projekata na ìvotnu sredinu,sa druge strane. Budu}i da se radio zakonima i propisima koji su upotpunosti usagla{eni sa odredba-ma relevantnih Direktiva EU, morase ista}i nedovoljno razumevanje (usvim sektorima i na svim nivoima)za izgradnju i ja~anje institucional-nih, odnosno kadrovskih i drugihkapaciteta.

Na kraju, isti~e se da je u prote-kle dve godine do{lo do izuzet-no zna~ajne intersektorske saradnjeizme|u nadle`nih organa, {to sva-kako predstavlja zna~ajan napredak.

Mirjana Guci }, dipl. pravnik

Valentina Ster|evi}, dipl. prostorni planer

Slavica To{ i} , dipl. tehnolog

12

Slubeni glasnikRS, broj 135/04.13

Slubeni glasnikRS, broj 84/05.



35/212

Grad Beograd je zajednica 17 op{tina

10 gradskih i 7 prigradskih. Grad-ske op{tine su: Vo`dovac, Vra~ar,Zvezdara, Zemun, Novi Beograd,Palilula, Rakovica, Savski venac,Stari grad i ûkarica. Prigradskeop{tine su: Barajevo, Grocka, Laza-revac, Mladenovac, Obrenovac,Sopot i Sur~in.Teritorija Beograda prvi put je 1944.godine podeljena na rejone. Broj rejo-na se menjao do 1952. godine, kada je

obrazovano 25 op{tina. Na uèmgradskom podru~ju: Vo`dovac,Isto~ni Vra~ar, Zapadni Vra~ar, Zve-zdara, Karaburma, Lekino brdo, Nei-mar, Novi Beograd, Palilula, Savskivenac, Skadarlija, Stari |eram, Tera-zije, Top~idersko brdo i ûkarica, ana {irem: Beànija, Bor~a, @arkovo,@eleznik, Krnja~a, Ov~a, Padinskaskela, Rakovica i Zemun.Godine 1955. ustanovljen je srez Beo-grad koji je imao 30 op{tina, 19 na

uèm i 11 na {irem podru~ju. Grad-skim op{tinama: Vo`dovcu, @ele-zniku, Zvezdari, Karaburmi, NovomBeogradu, Rakovici i ûkarici pri-pojeno je 14 sela iz najbliè okolinegrada.Promene su usledile 1956. godi-ne i umesto sreza Beograd, obra-zovan je grad Beograd. Od pret-hodnih op{tina nastalo je 20 novih.Na uèm podru~ju grada (10):Vo`dovac, Vra~ar, Zvezdara, Zemun,Novi Beograd, Palilula, Rakovica,Savski venac, Stari grad i ûkari-ca, a na {irem (10): Barajevo, Bataj-nica, Boljevci, Grocka, Dobanovci,Krnja~a, Ripanj, Sur~in i Umka.Prvog jula 1957. godine obrazovano je17 op{tina, a u sastav grada uklju~enesu dve op{tine iz lazareva~kog i petop{tina iz obrenova~kog sreza.U decembru 1959. godine obrazova-no je 15 op{tina. Na uèm gradskom

podru~ju ostalo je 10 op{tina, s tim

{to je Rakovici pripojena ûkari-

ca, a ustanovljena nova Krnja~a.[ire podru~je obuhvatale su op{tine:Barajevo, Grocka, Obrenovac, Sopot iSur~in.Ovakva podela bila je do 1965. godi-ne, kada je Krnja~a pripojena op{tiniPalilula, a Sur~in op{tini Zemun,tako da je na podru~ju grada bilo 13op{tina.Februara 1971. godine u sastav gradaulaze op{tine Lazarevac i Mladeno-

vac, pretposlednja promena izvr{enaje u aprilu 1974. godine, kada je kao{esnaesta op{tina formirana Rakovi-ca, a poslednja promena je izvr{ena2004. godine kada je formiranaop{tina Sur~in.

Geograski poloàj

Beograd se nalazi u jugoisto~nojEvropi, na Balkanskom poluostrvu.Leì na u{}u Save u Dunav, na kosiizme|u aluvijalnih ravni. Vode rekaga opasuju sa tri strane i zato je, odiskona, ~uvar re~nih prolaza. Zbogtakvog poloàja, sa pravom je nazi-van "kapijom" Balkana i "vratima"srednje Evrope. Temenom te kose,od Kalemegdana, Knez Mihailovomulicom, preko Terazija do Slavije,vodi glavna gradska arterija.U Knez Mihailovoj ulici obeleènesu koordinate Beograda:

444914 severne geografske {irine 202744 isto~ne geografske duì-ne

nadmorska visina 116,75 m.Beograd je raskrsnica puteva Isto~nei Zapadne Evrope koji moravsko-var-darskom i ni{avsko-mari~kom doli-nom vode na obale Egejskog mora,u Malu Aziju i na Bliski istok. Beo-grad leì na Dunavu, plovnom putu,koji povezuje zapadnoevropske i

srednjeevropske zemlje sa zemljama


UVOD BEOGRAD U BROJKAMA


36/212

jugoisto~ne i isto~ne Evrope. Izgrad-njom ve{ta~kog jezera i elektrane\erdap, Beograd je postao re~no-

morsko pristani{te. U njegovu lukudolaze brodovi iz Crnog mora, apu{tanjem u saobra}aj kanala Rajna- Majna - Dunav, na{ao se u sredi{tunajzna~ajnijeg plovnog puta u Evro-pi: Severno more - Atlantik - Crnomore.

Prirodne karakteristike

Okolinu Beograda ~ine dve razli~iteprirodne celine: Panonska nizija

pod p{enicom i kukuruzom, sever-no, i [umadija, pod vo}njacima ivinogradima, ju`no od Save i Duna-va. Najistaknutiji oblici u relje-fu {umadijskog pobr|a su Kosmaj(628 m) i Avala (511 m). Teren seod juga, postepeno, spu{ta premaseveru u vidu prostranih zarav-ni, ra{~lanjenih dolinama potoka ire~ica. Velika plasti~nost reljefa Beo-grada, ju`no od Save i Dunava, ~ini

35

UVOD


Gradske op{tine Nadmorska visina (m)

Najvi{a ta~ka -Opservatorija "Zvezdara" 248,6

Najnià ta~ka -Sportski centar "25.maj" 75,3

Meteorolo{ka opservatorija(Bulevar JNA 8) 132

Kalemegdan 125,5

Terazije 117

Trg Slavija 117

Grad Beograd Nadmorska visina (m)

Najvi{a ta~ka - Kosmaj 628

Najnià ta~ka - Grocka 71

Poloàjkrajnjihta~aka

Severnageografska {irina

Isto~nageografska duìna Op{tina

Sever 450 06,

200 23,

Palil

Documents

Zivotna Sredina Grada Beograda Za 2006 Godinu