ДОБРОДОШЛИ

Бајина Башта,26.10.2012.

• Проглашен 13. јула 1981. године.

• Националним парком површине 19.175 haпокривен је највећи део масива Таре..

• Подручје парка налази се на територијиoпштине Бајина Башта у оквиру 10 катастарскихопштина: Јагоштица, Растиште, Заовине,Коњска Река, Перућац, Бесеровина, Зауглине,Мала Рача, Рача и Солотуша.

• Државне шуме 11.545,6 ха.

• Приватно земљиште 6.753 ха,

• Црквено 858,6 ха

• Задружне шуме 16,75 ха.

• Очувани шумски комплекси

• Природна популација Панчићеве оморике

• Велики биoдиверзитет врста

РАЗЛОЗИ ЗАПРОГЛАШЕЊЕНАЦИОНАЛНИМПАРКОМ

РЕЖИМИЗАШТИТЕ

Према намени површина НП Тара је подељен у 3 зоне заштите:

• I зона заштите 2959,00 ha – 15,43%• Научно-истраживачке активности и контролисана едукација

• II зона заштите 7721,89 ha – 40,27%• Научно-истраживачке активности, едукација, поједини облици рекреације и

спорта, посебно регулисано шумарство и сточарство...

• III зона заштите 8493,86 ha – 44,30%• Изградња туристичко-угоститељских и сличних објеката, спортске инфраструктуре,

саобраћај, типолошко газдовање шумама...

ГЕОЛОГИЈА

• Планински масив Таре са околином припада геотектонској целиниунутрашњих Динарида.

• Главна маса планине Таре сатоји се од кречњака и доломита средњегтријаса, док рубне и местимично централне делове представљајупалеозоијски шкриљци, кредни флиш, стене дијабаз-рожначкеформације и перидотити.

РЕЉЕФ

• Три предеоне целине: Равна Тара, Црни Врх и Звијезда.

• Основни елементи рељефа су заталасане површи у централном делуи дубоке кањонско-клисурасте долине које просецају и опасујупланински простор.

• Највиши врх - Козји рид 1.591 м.

• Кањон Дрине, дуг 24 км, са дубином до 1.000 м.

• Видиковци: Бањска стена, Биљешка стена, Црњесково, Омар,Витмировац...

ВОДЕ

• Тара је релативно сиромашна водом.

• Хидролошки објекти на Тари могу се сврстати у три групе:

• Извори и врела – Перућачко врело, Лађевац...• Језера (акумулације) – Перућац, Заовине...• Реке и планински потоци - Дрина, Бели Рзав, Брусница, Дервента,

Рача...

ВЕГЕТАЦИЈА

• 34 шумске заједнице

• 19 ливадских заједница

ФЛОРА

• Преко 20 ендемичних врста

• дервентски различак (Centaurea deventana), Панчићева бедриница(Cicerbita pancicii), Панчићева пољска млечкика (Euphorbiasubhastata), кандилка (Aquilegia grata)...

• Шуме покривају 75% парка, доминира климарегионална заједницајеле, букве и смрче (Piceto-abieto-fagetum) .

• Ендемична и реликтна врста четинара, Панчићева оморика (Piceaomorika Pančić), заузима почасно место.

ФЛОРА

• Панчићева оморика је заштићена законом као природна реткост наподручју Србије - заштићено свако њено појединачно стабло, као иприродна станишта на којима расте.

• Најзначајнија станишта и локалитети са природним популацијамаоморике посебно су заштићена у оквиру Националног парка Тара каостроги резервати природе.

• Укупна површина свих резервата износи 2.948,57 ha.

• Највећи резерват је Звезда 2.099,59 ha.

Николићева кандилкаAquilegia grata

Дервентски различакCentaurea deventana Панчићева оморика

Picea omorika Pančić

Панчићевапољска млечика

Euphorbia subhastata

ЛинцураGentiana lutea

ФАУНА

• 53 врсте сисара - мрки медвед, вук, дивокоза...

• 135 врста птица - сури орао, сиви соко, планинска стрнадица, великаушара, пузгавац...

• 37 врста риба - младица, пастрмка, липљен...

• Посебно место у животињском свету Таре заузима локални ендемитПанчићев скакавац. Планина Тара је последње уточиште ове древневрсте.

Мрки медвед

Дивокоза

ВукПанчићев скакавац

Сиви соко

КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКОНАСЛЕЂЕ

• Манастир Рача из 13. века• Некрополе са стећцима из 14. и 15. века

• “Мраморје”, Перућац• “Урошевина”, Растиште• “Гајеви”, Растиште

• Замак Солотник из 15. века• Археолошки локалитети (Градина, Орашац, Скит Светог Ђорђа...)• Народно градитељство – Седаљка• Меморијални споменик НОБ-а на Боровом брду

Народно градитељство

Солотник

Мраморје

Манастир Рача

ЕДУКАТИВНО-РЕКРЕАТИВНАИНФРАСТУКТУРА

• Центри за посетиоце,

• 25 маркираних планинарских стаза (200 км),

• 5 уређених едукативно-шетних стаза,• “Лађевац”• “Јаревац”• “Бањска стена”• “Биљешка стена”• “Црвени поток”

• Бициклистичке руте (115 км).

АКТИВНОСТИНА УНАПРЕЂЕЊУ СТАЊА

ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

ПРИМАРНЕАКТИВНОСТИ

• Заштита и унапређење шумских екосистема.• Надзор простора (спречавање противправних активности, контрола кретања посетилаца),

• Мониторинг стања флоре и фауне.• Спровођење мера на заштити биолошке разноврсности.• Унапређење стања ловне и риболовне фауне.• Заштита културних добара.• Уређење и презентација простора.

ОДРЖАВАЊЕХИГИЈЕНЕ

• Одношење комуналног отпада.• Сакупљање отпада на језеру Перућац.• Пуштање у рад главног пречишћивача отпадних вода за подручје

Митровца.

ПРЕВЕНЦИЈАШУМСКИХ ПОЖАРА

• Одржавање мреже шумских путева.• Одржавање хидрантске мреже.• Противпожарна дежурства.• Изградња противпожарних осматрачница.• Едукација посетилаца.

ПОШУМЉАВАЊЕ

• Санација пожаришта.• Санација последица олујних ветрова.• Акција “Шума пева, шума блиста” са фондом Екотопиа– 9.000 садница.

ЕДУКАТИВНЕАКТИВНОСТИ

• Шумски биоскоп,• Камп младих ренџера,• Међународни “Пангеа еко-камп Тара 2012.”

ЕКОЛОШКЕАКЦИЈЕ

• Светски дан вода,• Дан планете Земље,• Европски дан паркова,• Светски дан заштите животне средине,• Акција “Очистимо Србију”,• Дан чистих планина,

ПРЕТЊЕСТАЊУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

ПЛУТАЈУЋИОТПАД

• Језеро перућац,• Отпад из горњег тока реке Дрине (ЦГ, БиХ и Србија),• Годишње се извади преко 5.000 м3 отпада,• Брод чистач нефункционалан.

БЕСПРАВНАГРАДЊА

• Бесправна градња на државном земљишту (језеро Перућац),• Бесправна градња на приватном земљишту,• Угрожавање станишта,• Неадекватно и неконтролисано одлагање отпада, фекалних и

отпадних вода.

ШУМСКИПОЖАРИ

• Уништавање екосистема,• Појава биљних болести и штеточина,• Ерозија,• Климатске промене (микроклима),• Економска штета.

БУДУЋИЗАДАЦИ ИАКТИВНОСТИ

• Заштити шумских екосистема – одрживо коришћење.• Заштита природних вредности и културног наслеђа.• Заштити и унапрeђењу ловне и риболовне фауне.• Израда катастра загађивача у Националном парку Тара.• Праћење стања вода.• Праћење стања ваздуха.• Одржавање хигијене у Националном парку.• Израда Основе заштите, коришћења и уређења пољоприв. Земљишта.• Санација и ревитализација позајмишта минералних сировина.

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!

Презентацију припремио: Ранко Милановић