1

^asopis o kwi`evnosti za decuGodina XXXIX, broj 3,

jesen 2013.

Redakcija:Dr Jovan Qu{tanovi},

glavni i odgovorni urednikDr Vasilije Radiki}

Mr Bojana VujinRa{a Popov

Sekretar redakcije:Ivana Miji}

Lektor i korektor:Mirjana Karanovi}

Sawa Arbutina

Izdava~:Me|unarodni centar kwi`evnosti za decu

ZMAJEVE DE^JE IGRENovi Sad, Zmaj Jovina 26/II

Tel. (021) 66–11–266, 66–13–648E-mail: zdigre@gmail.com

www.zmajevedecjeigre.org.rs

Za izdava~a:Du{an \ur|ev, direktor

Slog:Laser studio, Novi Sad

[tampa:Offset print, Novi Sad

^asopis izlazi tromese~noCena ovog dvobroja: 300,00 dinara

Ra~un Zmajevih de~jih igara340–11006551–47

Ovaj broj ~asopisa su finansirali:Uprava za kulturu grada Novog Sada

Ministarstvo kulture i informisawa

Pokrajinski sekretarijat za kulturu

i javno informisawe

SADR@AJ:

40 GODINA KWI@EVNOG RADA POPA D. \UR\EVA

Milo{ S. Joci}, Rebus poezija Popa D. \ur|eva . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3Ana K. Radoni~i}, Intertekstualnost u poeziji Popa D. \ur|eva . . . . . . 9

STUDIJE I ^LANCI

Tihomir B. Petrovi}, Humanisti~ki anga`man kwi`evnosti za decu(Vaspitno-ergolo{ki aspekt) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

Jovanka D. Denkova, Funkciskata {ema vo deloto„Skazna za Vilen” od Gligor Popovski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

Bo{ko D. Lomovi}, Dijete u ]ulafi}evoj pri~i . . . . . . . . . . . . . . . . . 41Dragana R. Gavrilovi} Obradovi}, „Stepenice straha” Miroslava Anti}a 44\uro P. Mari~i}, Estetika u poeziji za djecu i umjetnosti . . . . . . . . . . 48

ANKETA: KWI@EVNOST ZA DECU I POLITI^KA KOREKTNOST

Jovan Qu{tanovi}, Anketa i weni dometi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56Danica V. Stoli}, Politi~ka korektnost i

redefinisawe odnosa u kwi`evnosti za decu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58Katja A. Rado{ Perkovi}, Insistiranje na

politi~koj korektnosti vrije|a dje~ju inteligenciju . . . . . . . . . . . . . . . . 65Sanja ^. Roi}, Politi~ka korektnost zna~i odgovornost . . . . . . . . . . . . . . 67Valentina V. Hamovi}, Diskretni korektiv . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70Milutin B. \uri~kovi}, Politi~ka korektnost i

kwi`evnost za decu i mlade (Pro`imawa i uticaji) . . . . . . . . . . . . . 71Jelena Z. Stefanovi}, O politi~koj korektnosti:

O a`dajo, o a`dajo, izi|i mi na megdan ako `ena nisi . . . . . . . . . . . 74

POLEMIKA

Jovan Qu{tanovi}, Poezija i vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81Voja Marjanovi}, Vrh pesni~kog bratstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83Tihomir Petrovi}, Autor, recenzenti i kwiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

2

CIP – Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad

821–93(05)

DETIWSTVO : ~asopis o kwi`evnosti za decu / glavni i odgovorni urednikJovan Qu{tanovi}. – God. 1, br. 1 (1975) – Novi Sad : Zmajeve de~je igre,1975-. – 23 cm

Tromese~no

ISSN 0350–5286

COBISS.SR–ID 9948418

OGLEDALO KRITIKE

Miomir Milinkovi}, Pisci i detiwstvo Milutina \uri~kovi}a . . . . . . 90Miomir Milinkovi}, Sre}a se sti~e radom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92Sne`ana [aran~i} ^utura, Romaneskna varijacija jo{ jedne „~udne {ume” 94An|elko Erdeqanin, [umska idila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96Zorica Turja~anin, Koliko je te`ak vetar? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97Voja Marjanovi}, Poema o Kajmak~alanu, Miloju i ma~ku . . . . . . . . . . . 100Cvijetin Ristanovi}, Roman o dje~joj dru`ini . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

Recenzenti:Prof. dr Qiqana Pe{ikan Qu{tanovi},

Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultetProf. dr Aleksandra Izgarjan,

Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultetProf. dr Miomir Milinkovi},

Univerzitet u Kragujevcu, U~iteqski fakultet u U`icu

40 GODINA

KWI@EVNOG RADA

POPA D. \UR\EVA

UDC 821.163.41–93–14.09 \ur|ev P. D.

� Milo{ S. JOCI]Univerzitet u Novom SaduFilozofski fakultetRepublika Srbija

REBUS POEZIJAPOPA D. \UR\EVA

SA@ETAK: U fokusu ovog rada nalazi se zbirka vi-zuelne poezije za decu Slik kovnica Popa D. \ur|eva, od-nosno ta~no one pesme koje kao vizuelne elemente koristerazne korporativne, brendirane i fabri~ke logoe i sim-bole. U radu se poku{ava objasniti kako vizuelna poezi-ja Popa D. \ur|eva na vi{e na~ina podriva uspostavqeneuzuse tog oblika lirskog izra`avawa, prvenstveno u svominsistirawu na zvu~nosti i jeziku, kao i da je sama zbir-ka Slik kovnica, pored toga {to predstavqa skup umetni-~ki veoma uspele apsurdno-humoristi~ne poezije za decu, iizrazito vredna postmodernisti~ko-simbolisti~ka zbirkaneoavangardnih pesama koje na estetski subverzivan na~inoslikavaju potro{a~ku, postmodernisti~ku kulturu kasnogkapitalizma.

KQU^NE RE^I: Pop D. \ur|ev, Slik kovnica, vizu-elna poezija, logo, brend, postmodernisti~ka poezija, sig-nalisti~ka poezija, kulturxeming

3

a D. \ur|eva

ezijae

(Igra de{ifrovawa)

Slikovne pesme zbirke Slik kovnica Popa D.\ur|eva su nova poezija novog sveta za novu decu!@ivimo u – iako to sami mali{ani ne znaju, a iza{to bi – eri slika i ekrana, u globalnom Bodri-jarovom (Baudrillard) simulakrumu1; pri recito-vawu idili~nih Zmajevih stihova „Ala je lep, / Ovajsvet, / Onde potok, / Onde cvet” moderni klinci uve}ini ne}e pomisliti na dedin pa{wak ili naku}no dvori{te, ve} na reklame za Milka ~okoladuili na doterane pozadine kompjuterskog ekrana,fotomonta`irane do idili~nosti bo`anskog pro-stora. Tamo gde pasu qubi~aste {vajcarske kravenema ki{e, uga`ene trave, potoka tako hladnog dase od wega razboli{ ili pse}ih govanaca, taj svetostaje lep za stalno, kao na slici, jer, {to je ja-sno, van slike i ne postoji.

U svetu gde se sve, od medija do prelaska ulice,diktira vizuelnim markerima nije neobi~no da ipesnici po~nu crtati slovima umesto da wima samo

pi{u, prihvataju}i likovne i geometrijske osobe-nosti jezi~kih znakova, a ne samo wihovu semanti-ku. Pop D. \ur|ev, me|utim, nije jedan od slikaragrafemama, ve} radije monta`er i kola`er, poklo-nik na|ene, otpad-poezije; „prepisiva~ stvarnostii post-fotograf”, kako je Vojislav Despotov (2005)nazivao one koji su se bavili found poezijom. Usvojim pesmokonstruktima \ur|ev }e se ~esto slu-`iti reklamama i korporativnim logoima najra-zli~itijih proizvoda i usluga (od kafe do avio--prevoznika!), prave}i od Slik kovnice likovnialbum koji je ujedno i zbirka poezije, odnosno jed-nu fabri~ku galeriju koja se i ~ita i gleda. Slikkovnica, u najve}em delu, i izgleda fabri~ki. Kaoda je iza{la sa prese nekog postrojewa poetske te-{ke industrije a ne iz pera nadahnutog pesnika,Slik kovnica, sa svojim ponekad prqavo skenira-nim slikama i fontovima koji opona{aju otisakpisa}e ma{ine, odaje utisak istro{ene hartije za-mrqane autorovim mastilom, kao da je ~itava zbir-ka neka vrsta pesnikovog fanzina (zinovi su per-sonalni magazini koji su u popularnu kulturu do-{li putem andergraunda negde krajem HH veka; MarkDeri (2009) ih opisuje kao izdava~ki poduhvat ko-ji karakteri{e skroman buxet, „poetika vesele aq-kavosti” i `ivahna razmena izme|u po{iqaoca iprimaoca) koji je ovaj {tampao na sopstvenoj ko-pir-ma{ini, paze}i da mu se kola`i, logoi i sim-boli koje je „pozajmio” iz prirode i dru{tva lepouklope u jedinstvenom poetskom entitetu. Prava artpovere, moderna siroma{na umetnost, nasuprot bqe-{tavim, glatkim i skupim aluminijumskim tvore-vinama nove industrije!

\ur|evqeva poeti~ka slikovnica nije, me|utim(ako bismo striktno pratili na~ela kwi`evne te-orije), prava vizuelna poezija. Ili, boqe re~eno,nije samo vizuelna poezija. U takvoj vrsti pesni-{tva bri{e se granica izme|u ozna~enog i ozna~i-teqa; wen glavni zadatak je, kako jednom prilikom

4

1 „Bodrijar razvija tezu da mi prebivamo u ‘hiperrealno-sti’, dvorani medijskih ogledala u kojima se realnost gubi ubeskona~nom broju odraza. Doga|aje pre svega ‘do`ivqavamo’kao elektronske reprodukcije nekog fenomena, o kojima se {i-re glasine, a koje su sve vi{e udaqene od izvora. Izvori, origi-nali, ne mogu izbe}i pore|ewe sa svojim digitalno oja~animreprezentacijama i u tom pore|ewu neizbe`no gube bitku. U‘pustiwi stvarnosti’, tvrdi Bodrijar, opsene su brojnije od oazai ~ine se prijatnijim ̀ ednom oku“; ovaj sa`etak odre|enih ide-ja iz Bodrijarove Simulakre i simulacije nalazi se u tekstu„Kultur xeming: U carstvu znakova“ („Culture Jamming: Hack-ing, Slashing, and Sniping in the Empire of Sings“) Marka Derija(Mark Derry), koji je u 33. broju Gradine (2009) preveo Vladi-mir Noci}.

uo~ava Miroqub Todorovi} (2012), totalno preva-zila`ewe verbalnog pesni~kog izraza. Jezik slikeje sam po sebi i nosilac informacije i informa-cija sama. \ur|evqevi kola`i upravo su suprotni.Jer, bitno je uo~iti da su slike i grafike u wego-voj poeziji samo markeri i vizuelni portali koji~itaoca upu}uju na zvuk i zvu~awe, na jezik i paro-le („ja sam TVoj”, glasi}e zavr{etak jedne qubavneminijature u Slik kovnici – ono „TV” bi}e „na-pisano” crno-belom fotografijom televizijskogaparata). Iz tog }emo razloga, dok budemo posma-trali pesnikov odabir vizuelnih elemenata, uo~i-ti da se mnogo tih industrijskih simbola sastojisamo od tek stilizovano napisanih re~i (~okoladePionir, naftno-gasni konglomerat Shell, pra{akza ve{ Ava), ili pak onih simbola koji upu}uju nazvu~ne, vokalne, jednore~ne korporativne nazive(Milka, cigarete Camel). Otkriva nam se da te\ur|evqeve pesni~ke monta`e nisu iskqu~ivo vi-zuelna, ve} verbovokovizuelna istra`ivawa, odno-sno da su wegove „pesme” samo prikriveni rebusi– vizuelne igrarije i poetski performansi kojipred ~itaoca postavqaju zadatak koji se mora raz-re{iti ako se `eli do}i do prave pesme (~ija sesu{tina, dakle, ne krije u samim slikama, ve} u wi-hovom de{ifrovawu). Verbovokovizuelna poezijaPopa D. \ur|eva time podriva i koncepte na|enepoezije, budu}i da pesnik „svojim” svakodnevnimreklamnim elementima ne priznaje funkciju umet-ni~kog dela per se, kao {to je to radio Vorhol(Warhol), ve} oni postaju postmodernisti~ka re-mek-delca tek u pesnikovoj ve{tini kombinatorikei kola`a, tek kada se u me|uodnosima iskoristewihove zvu~ne i jezi~ke mogu}nosti (u tome vidi-mo totalno okretawe vizualne poezije naglavce:dok slikovni pesnici koriste slova zbog wihovihlikovnih osobina, \ur|ev koristi slike zbog wi-hovih jezi~kih osobina!). Pop D. \ur|ev, dakle, nedr`i svoje kola`-fragmente za vredne artefakte

potro{a~ke kulture, ve} ih, kidnapuju}i ih iz wi-hovog prirodnog habitata (bilborda, oglasa u novi-nama), sa dozom one vesele aqkavosti, koristi kakoto wemu odgovara, daju}i im umetni~ku funkcijutek posle obrade.

U takvoj poetskoj predstavi, koja zahteva i in-put samog ~itaoca, i koja, zapravo, insistira da setaj ~italac pomu~i kako bi razre{io verbovoko-vizuelni kriptogram pred sobom, nalazi se mo`dai neka vrsta didakti~nosti usmerena ka mladimu`ivaocima poezije. Kreativno ~itawe je ve{tinakoja se podjednako u~i i razvija kao i kreativnopisawe, a to naro~ito va`i za ~itawe poezije, ko-ja je gotovo uvek pisana nekakvim metajezikom, je-zikom koji nikad ne nosi bukvalno zna~ewe i kojije redovno dvosmislen, ili trosmislen, ili pedese-tosmislen. De~ja pesma je stoga (zbog neiskustvasvoje ~itala~ke baze) uglavnom svedena na jedanusmereni signal – na jedno zna~ewe, izre~eno ja-snim i konkretnim jezikom, a ~itala~ka zabava na-lazi se ili u zanimqivoj zvu~nosti stihova, ili uhumoru i zanimqivim opservacijama samog pesni-ka. Pedagozi i psiholozi tvrde da smisao za ap-straktno i metafori~no deca razvijaju tek od dva-naeste i trinaeste godine: zato se pesma gorepome-nutog Zmaja o jednoj materinoj mazi u~i ve} u pr-vom razredu, dok se na svetle grobove ~eka sve dosedmog (u suprotnom bi, mo`da, prvaci pomislilida se radi o nekakvim nadgrobnim plo~ama na ko-je su montirani semafori). \ur|ev, stoga, nije sa-mo vizual-majstor ve} i u~iteq poezije. U Slikkovnici deca se u~e ~itawu pesama, odnosno u~e seda je svako ~itawe – naro~ito poezije – jedan kre-ativni postupak dekriptovawa, i da se tek ispodpovr{inskog sloja dolazi do du{e teksta. Deca ta-ko prvo gledaju u zbirku kola`nih fabri~kih sim-bola, da bi tek posle re{ewa zagonetke do{li dokratkih, humoristi~nih nonsens stihova, koji do-laze kao nagrada za dobro obavqen zadatak („Kada

5

spava / lava boli glava / osu{iti il’ u{iti / iz-brisati i zbrisati treba znati / (nepotrebno pre-crtati)”; ova pesma je, recimo, napravqena od kom-binacije jednostavnih, generi~kih, klip-art gra-fika i nekoliko korporativnih logoa; kako se vi-di, i u samom tekstu pesme nalazi se uputstvo pe-snika ~itaocu da je ne{to od teksta mrtav teretkoji treba precrtati da bi se zagonetka pravilnore{ila).

Iako industrijski pesnik, Pop D. \ur|ev je uSlik kovnici (i na jo{ nekoliko mesta) tako|ei snovit autor. „San jednog doba”, zapisao je jed-nom prilikom Qubi{a Joci} (1994), „vidi se nesamo u umetnosti toga doba, ve} i u drugim oblici-ma i pojavama tog doba: vidi se u modi, u etikeci-ji, u dizajnu, u svim komunikacijama i informaci-jama”. \ur|ev svoje pesme monta`ira koriste}ifabri~ke snove moderne epohe kasnog kapitalizmai hiperprodukcije – jer snovi su samo slike, i toslike kojima sami pri{ivamo titlove, slike kojesu jo{ jedan vi{esmisleni metajezik koji treba ~i-tati i tuma~iti poput poezije (sve je ovo, tako|e,uo~io Joci}). U pitawu je – opet, uprkos izrazitoindustrijskom ose}aju \ur|evqeve slikovne poezi-je o kojoj se ovde razmi{qa – jedan misti~ni tro-ugao izme|u snova, Epohe i Poezije; pesnik, uz po-mo} snova hiperproizvodnog doba, podu~ava mlade~itawu snova teksta.

(Podvala planetarnog jezika)

Vizuelna poezija ~ini se fenomenom planetarnekomunikacije. Dobar deo grafopesama iz zbirkeAntikódy Vaclava Havela (Václav Havel) mogu lako

„~itati” i ribari u Japanu i svi ostali koji neznaju ni re~ ~e{kog. U „Strukturnoj formuli az-buke” Vladana Radovanovi}a mogu u`ivati i onikoji prvi put vide }irilicu – mo`da }e oni i vi{eu`ivati u ovoj kartografsko-pesni~koj minijaturibudu}i da }e im se azbu~na slova ~initi, u likov-nom smislu, ~arobno novim i izazovnim. Idu}iistim rezonom, pretpostavili bismo da bi i Slikkovnica, pisana univerzalnim jezikom brendova,Koka-Kole i Marlboroa, mogla biti {tampana uizvornom, nepromewenom obliku deci {irom sve-ta (Koka-Kola, ameri~ka kompanija za proizvodwugaziranih i negaziranih pi}a, tamo negde oko Ve-like ekonomske depresije postala je i tvorac mo-dernog, debelog, sedobradog, crveno-belog DedaMraza, jednog od omiqenih de~jih magijskih stvoro-va koji svake godine, po~etkom decembra, zaistasti`e u svaki dom na svetu, galopiraju}i ekranimai plakatima u svojim Koka-Kola kamionima; s dru-ge strane, mo`da ne bi bilo dobro da se u moder-nom belom svetu deca u~e poeziji gledaju}i ciga-retne grafike, da sentineli politi~ke korektno-sti ne bi pomislili {togod lo{e). U teoriji, zvu-~i sasvim razumno: brendovi, uostalom, spajaju irazli~ite dru{tvene kaste („Predsednik pije kolu,Liz Tejlor pije kolu, i, zamislite, i vi pijete ko-lu. Kola je kola i nema te koli~ine novca koja }evam doneti boqu kolu od one koju pije neki pro-sjak na ulici”, rekao je Endi Vorhol) i razli~itekulture (Mekdonaldsove restorane mo`ete na}i usvakom ve}em mestu „from here to Timbuktu”), pa jeza o~ekivati da \ur|evqeva reklama-poezija tran-scendira granice kao pravo ostvarewe idealasignalisti~ke nadnacionalne, postmoderne komuni-kacije. Ali pesnik nam i ovde podme}e jednu pod-valu!

Slik kovnica je, kao {to je pokazano, skup ver-bovokovizuelnih projekata, a ne ~isto vizuelne po-ezije. Takva poezija je rebus poezija, ona kojoj je

6

vizuelno samo prvi korak u ~itawu i prvi stepenikka onome gde se zna~ewe zaista krije – u zvuku ijeziku. Rebusi su umetnost kombinacije i demon-stracija ve{tine monta`irawa, jer iste slike,identi~no raspore|ene, na jednom jeziku }e bitiPoruka, a na drugom samo besmisleni [um. \ur|ev,uprkos upotrebi slika, pravi jedan pre svega jezi~-ki eksperiment, trude}i se da simulakrum srpskihre~i i fraza na|e u okeanskim varijetetima tu|ihi doma}ih fabri~kih parola, i u tome se krije we-gova podvala satelitima planetarne komunikacije.Slik kovnica, naoko globalna zbirka, zapravo semo`e razre{iti i de{ifrovati samo u kqu~u jed-nog sitnog slovenskog jezika, i nikako druga~ije.Japanski ribari i ostali koji ne znaju ni re~ srp-skog mogu gledati \ur|evqeve tvorevine, ali ih nemogu „~itati”; mogu ih recipirati kao zanimqivuavangardisti~ku igru haotizma, mo`da kao energi-~an ali na kraju besmislen protest protiv onogprotiv ~ega ve} umetnici protestuju ovih dana (do-minacije brendova, politike hiperproizvodwe, in-flacije informacija, ~ega god). Me|utim! Samo }edeca-~itaoci koja poznaju srpski jezik ta~no razu-meti {ta je pesnik hteo da ka`e. Iako }e ~itatijedan naoko globalni diskurs, takvi ~itaoci }e, ve-rovatno nesvesno, biti ~lanovi ekskluzivnog ma-log kluba, kao jedini sposobni da poruke na papiruzaista rastuma~e u jeziku, umesto da ih posmatrajuu bukvalnom i ograni~enom zna~ewu.

(Tekst terorizam)

Deca su naviknuta da vole pobuwenike i uop{teheroje koji se bore protiv utvr|enog sleda stvari.

De~aci obo`avaju Robina Huda, Zoroa i Aladina;devoj~ice se pretvaraju da su sna`ne princeze ko-je ne daju na sebe i koje se ne}e udati za onog ko-ga im roditeqi izaberu, ve} za onog koga wihovosrce odabere. Privla~nost nije samo u podrivawuautoriteta (iako se dobar deo na tome temeqi) ve}i na kreativnosti „zlo~ina” {to ih ~ine takvi ju-naci – ti heroji nisu tek obi~ne bitange i seci-kese, oni su romanti~ni, nauqenih br~i}a i sre|e-nih frizura, i uvek koriste glavu, a ne silu i mi-{i}e. Oni su, zapravo, jedna vrsta umetnika me|uzlo~incima. Razlika je, recimo, kao izme|u pesni-ka i onih koji pi{u jedino kada se vaqa poslati raz-glednica ku}i. Za takve heroje zlo~in je mo`da ne-ophodnost, ali je i poetika, promi{qawe, izjava!

Kreativna vrsta pobune nije strana Popu D.\ur|evu, koji je, kada se odmara od de~je poezije,opak satiri~ar (ili je de~ji pesnik kada se odmaraod opake satire – slu~aj je sli~an onom kineskommudracu koji ne zna da li je leptir koji sawa da je^ung Ce, ili ̂ ung Ce koji sawa da je leptir) i ki-bernaut koji u borbi sa doma}im i stranim esta-bli{mentom ~esto koristi kompjuterske metaforei postmoderne reference. Ima i u Slik kovnicine~eg izuzetno subverzivnog, ne~eg kreativno zlo-~ina~kog, kao da je zbirka neki skriveni manifestad-terorizma, jer pro{la su vremena kada je odu-{evqewe reklamopiscima sa Avenije Medison ~i-nilo da umetnici za umetnost smatraju potencijal-no svaki proizvod potro{a~ke kulture. Pre ~etr-deset, odnosno sada ve} pedeset godina, Qubi{a Jo-ci} je ̀ alio {to u Beogradu nema vi{e plakata iuli~nih reklama koje su ga podse}ale na slike „Po-loka, Vorhola, Tapija, Rau{enberga, Xonsona”, aEndi Vorhol je, u omnibusnom video-performansudanskog rediteqa Jorgena Leta (Jorgen Leth), samosedeo i pred kamerama nekoliko minuta jeo ham-burger iz ameri~kog Burger Kinga. Ne obra}a sevi{e pa`wa na „pasivnu op{tost civilizacije” i

7

na „ispuwenost okoline umetni~kim delima koja suse pomirila sa svakodnevnom, potro{a~kom i in-formati~kom sve{}u” (Despotov 2005). U vremekada Pop D. \ur|ev stvara Slik kovnicu, u kosti-ma umetnika se ose}a ona [penglerova zima veli-kogradske civilizacije u kojoj se gasi du{evna sna-ga uobli~avawa. Posle kratkog vremena na pijede-stalu, brendovi, korporacije, plakati, bilbordi iTV reklame vi{e nisu poezija sami po sebi – onipostaju samo alati, tek jedna od mnogih osobenostisveta, li{eni noveliteta, tek puzle u slagawu, ito ne naro~ito vredne puzle, budu}i da se \ur|evprema wima ophodi sa „veselom aqkavo{}u” (ovompesniku slike trebaju samo ako poseduju odgovara-ju}u zvu~nu vrednost; ako nisu pogodne za rebus po-eziju, \ur|ev ih ni ne koristi, ili ih ubacuje uzopasku da „nepotrebno treba precrtati”, kako biverbovokovizuelna konstrukcija imala smisla).

\ur|ev, dakle, postaje pobuwenik novog doba,pobornik „semiolo{kog gerilskog ratovawa”, kakoje tu pojavo nazvao Umberto Eko (1967): logoi iklip-artovi u ~iju su minimalisti~ku simbolikuutro{eni milioni (tvorac dobrog korporativnogznaka ~esto }e biti boqe pla}en nego tek na|enaRembrantova slika) za wega su samo oru|a zvu~no-sti, a ne zna~ewa, pa su stoga tek pesni~ki materi-jal, a ne poezija sami po sebi. Pesnik Slik kovni-ce (i jo{ ponekih pesama) onda postaje kulturxe-mer (culture jammer, „ometa~ kulture”; „jamming”u smislu ometawa signala, npr. radijskog), pripad-nik labavog i skoro pin~onovski nevidqivog anti-establi{mentskog pokreta koji je zapo~eo prekra-jawem bilborda u Americi, a koji se potom pro{i-rio na ~itav svet hakerisawa, subvertajzinga, isvakakvog drugog umetni~kog podrivawa postmoder-ne inflacije medija, reklama i wihovih proizvo-da (Deri 2009). \ur|ev u svojim kreativnim vari-jacijama iz kojih nastaje rebus poezija ne pokazujemnogo po{tovawa prema brendiranim elementima

koje koristi, pa }e tako – ne obaziru}i se na kopi-rajt! – neka`weno spajati cigarete sa konfekcij-skom ode}om, sokove sa automobilima i opremu zakupatila sa ~okoladom. Tako se tvori sjajan kul-turxemerski postupak: tamo daleko, jedan pesnikkoji je ponekad i satiri~ar, koristi fabri~ke sim-bole i proste grafike kako bi od wih pravio be-smislenu, humoristi~ku poeziju za decu! Za to vre-me, sama deca ni ne znaju da ~itaju jedno kriminal-no delo koje, usled nepla}enih tantijema za dozvolukori{}ewa patentiranih simbola, jeste verovatnonajskupqa kwiga poezije ikad sastavqena; ili, akorazmislimo na druga~iji na~in, Pop D. \ur|ev mo-`da je i najbogatiji pesnik na svetu ako su mu svekompanije prisutne u Slik kovnici platile za re-klamirawe u wegovoj zbirci poezije. Kakav art po-vere, kakvi bakra~i!

LITERATURA

Deri, Mark. „Kultur xeming: U carstvu znakova”,preveo Vladimir Noci}. Gradina 33 (2009): 928.

Joci}, Qubi{a. Ogledi o simbolizmu. Beograd:„Miroslav”, 1994.

Despotov, Vojislav. ^eki} tautologije. Zrenjanin:Gradska narodna biblioteka „@arko Zrenjanin”,2005.

Eco, Umberto. Towards a Semiological GuerrillaWarfare.

<http://www.kareneliot.de/downloads/UmbertoEco_Towards%20a%20Semiological%20Guerrilla%20Warfare.pdf> 31.08.2013.

Todorovi}, Miroljub. Vreme neoavangarde. Beograd:Altera, 2012.

8

Milo{ S. JOCI]

REBUS POETRY OF POP D. \UR\EV

Summary

The focus of this paper is mainly the Pop D. \ur|ev’schildren’s visual poetry book Slik kovnica; this paper, how-ever, argues that \ur|ev’s poetry isn’t just ”visual” in theexact meaning of the word, but rather a creative constructof both visual, auditory and especially linguistic elementsconcerning Serbian idioms and wordplays. Furthermore, itis discussed that \ur|ev’s collage-like use of corporate lo-gos represents an interesting act of postmodern subversion(sometimes called ”culture jamming”) aimed at the hyper-productive society of the late capitalism, and an inovativestatement in the sub-genre of so called ”found poetry”. Thegoal of this paper is, in its substance, to show that Pop D.\ur|ev’s verbo-voco-visual poetry is, on one side, a high-ly inovative children’s poetry and, on the other, a great ex-periment in signalistic-neoavantarde poetic construction.

Key words: Pop D. \ur|ev, Slik kovnica, visual poetry,logo, brand, postmodern poetry, signalist poetry, culturejamming

UDC 821.163.41–93–14.09 \ur|ev P. D.

� Ana K. RADONI^I]master u~iteq, nezaposlenaRepublika Srbija

INTERTEKSTUALNOSTU POEZIJIPOPA D. \UR\EVA

SA@ETAK: Rad se bavi intertekstualno{}u kao jed-nom od bitnijih oznaka savremene poezije za decu, a kojanastaje u ciqu prilago|avawa poetskog izraza savremenimdru{tvenim i umetni~kim tokovima. Na odgovaraju}imprimerima pesama Popa D. \ur|eva utvr|uje se u koje svr-he se intertekstualnost naj~e{}e koristi u poeziji za de-cu, kao i koji su osnovni principi od kojih polaze pesni-ci za decu prilikom oblikovawa pesama koje sadr`e in-tertekst. Intertekstualnim pozivawem na ideje, motive,likove i autore prepoznatqivih kwi`evnih ostvarewa,savremena poezija za decu donosi druga~ije poglede nautvr|ene kwi`evne istine. Poezija za decu i mlade PopaD. \ur|eva te`i zabavi i razonodi, ali i provocira napotragu za dubqim smislom i sopstvenim identitetom uvremenu krize duhovnih vrednosti.

KQU^NE RE^I: savremena poezija za decu, intertek-stualnost, tekstovi citata, funkcija intertekstualnosti,dete-~italac

Savremena poezija za decu Popa D. \ur|eva pomnogo ~emu mo`e se nazvati postmodernisti~kom,originalnom, inovativnom i eksperimentalnomkwi`evnom tvorevinom. U nastojawu da se pribli-`i iskustvu savremenog deteta, koje odrasta okru-`eno medijskim sadr`ajima i kompjuterskom tehno-logijom, Pop D. \ur|ev svoj poetski izraz prilago-|ava novim interesovawima i potrebama svojih ~i-talaca. Vode}i se ~iwenicom da se u dana{we vre-

9

me br`e raste i da „deci kwige okra}aju, kao pan-talone” (\ur|ev 1988: 71), pa su im stalno potreb-ne nove, kao i da deca tra`e kwige uz koje }e semawe ose}ati decom, svaka zbirka ovog pesnika pr-{ti iskri~avom igrom duha i intelekta, jezi~kihvratolomija, grafi~kih prikaza, asocijativnosti idomi{qawa. U nameri da ispuni svoju misiju kojaga nagoni da ~ini korak daqe od klasi~ne de~je pe-sme, ovaj pesnik ostaje dosledan u ̀ eqi da nijednogtrenutka ne izneveri svog mladog ~itaoca, nude}imu konstantno nova poetska iznena|ewa.

Pojam savremene kwi`evnosti odnosi se prven-stveno na razvojne te`we (poeti~ke inovacije) ko-je su uslovile bitne razlike izme|u pre|a{weg,tradicionalnog i savremenog umetni~kog izraza usrpskoj poeziji za decu. Dok je tradicionalna kwi-`evnost za decu bila optere}ena didaktizmom i pe-dago{kim intencijama, dotle savremena pesma, anaro~ito postmoderna poezija, polazi od na~ela dase deca vaspitavaju i u~e kroz igru. Postmodernostvarala{tvo za decu odlikuje se brojnim izmena-ma u pogledu stilskih osobenosti pesme1, a me|urazvojnim te`wama (poeti~kim inovacijama) koje\ur|ev unosi u svoje stvarala{tvo, i koje odre|ujuwegovu poeziju kao postmodernu, naro~ito se izdva-jaju signalisti~ka (vizuelna) poezija i intertek-stualnost.

Kao vizuelni istra`iva~, Pop D. \ur|ev se usvojoj poeziji slu`i svim mogu}im raspolo`ivimsredstvima koja simboli{u `ivot u savremenimuslovima. Ve} i sam naslov wegove zbirke pesama,

Slik kovnica, predstavqa igru grafi~kim simbo-lima (slovima) i nosi dvostruko (homonimno) zna-~ewe2 koje unapred najavquje sadr`aj zbirke. Premare~ima samog autora, Slik kovnica je mapa poet-skih kompozicija, ra|enih kola`nim postupkom odna|enog (ready-made) materijala i leksi~ke gra|e”(\ur|ev 1998: 2). Wegov odnos prema vizuelnoj poe-ziji najboqe uo~avamo u pesmi iz istoimene zbirke,~iji naslov predstavqa grafi~ki prikaz nao~arasa udicom.

Nao~are kao vizuelno pomagalo simboli{u po-gled iz druga~ije perspektive na poetsku umetnostkao jezi~ku igru koja omogu}ava tvorewe rima i pe-sni~kih slika, ali tako|e dopu{ta i wihovo li-kovno (vizuelno) otelovqewe.

O pojmu intertekstualnosti

Intertekstualnost ozna~ava odnos izme|u dvateksta, ili izme|u vi{e tekstova, koji uti~e na na-~in na koji se oblikuje, do`ivqava i tuma~i onajtekst unutar kog naslu}ujemo prisustvo drugog tek-sta. Intertekstualnost se prema tome mo`e shva-titi i kao opis u~e{}a jednog interteksta u pro-storu delovawa kulture u kojoj nastaje metatekst(Orai} Toli} 1990).

Julija Kristeva je prva upotrebila termin in-tertekstualnost. Prema wenom shvatawu zna~ewe

10

1 Poeti~ke osobenosti savremenih kwi`evnih dela za decu:uva`avawe li~nosti i potreba deteta, desentimentalizovaweteksta, eksperimentisawe jezikom i leksikom, preoblikovawenarodne tradicije i nacionalnih mitova, poigravawe oblikomi formom pesme (obrnute proporcije grafema, poreme}aji dik-cije, intonacije i ritma, vizuelno eksperimentisawe kori{}e-wem kola` tehnike, grafi~kog dizajna i crte`a), poigravawe`anrovskim matricama, simbolima i signalima savremenog po-tro{a~kog dru{tva, metatekstualno razmi{qawe o prirodikwi`evnog teksta za decu itd. (Opa~i} 2006: 5–14). 2 Slik kovnica – kova~nica rima ili slikovnica.

jednog teksta zavisi od drugih tekstova (pisanih iusmenih), kao i od intersubjektivnog znawa ~itala-ca, pod ~ime se podrazumeva wihovo sveukupno zna-we – iz drugih kwiga, iz svakodnevne upotrebe je-zika, iz konteksta i uslova prakti~nog delovawaitd. Odatle proizilazi da je celokupno ~itala~koiskustvo odre|eno ve} postoje}im delima, ~ime sebitno ugro`avaju jedinstvenost teksta i original-nost autora. Tvrde}i da jedinstvenost teksta ne le-`i u wegovom poreklu ve} u wegovoj destinaciji,Rolan Bart je u svojim razmatrawima bio jo{ ra-dikalniji, isti~u}i da ~italac na neki na~in po-staje zna~ajniji od autora jer wemu pripada aktivnauloga pri strukturirawu literarnog teksta (Bartprema: Vilki 2013: 206).

Prihvataju}i ~iwenicu da je do{lo vreme u komje postalo o~igledno slabqewe granica izme|u tek-stova, Qubomir Ma{irevi} ipak odbacuje radikal-ne ideje poststrukturalizma da „autor samo izra`a-va i rekombinuje ono {to mu je pro{lost ostavila”(Ma{irevi} 2007: 422). Zala`u}i se za ideju inter-tekstualnosti koja po wemu predstavqa ne{to vi{eod obi~ne citatnosti, Ma{irevi} nagla{ava dapostmoderni na~in izra`avawa, prepun intertekstu-alnih referenci, mo`e biti krajwe autenti~an, jerpreuzetom citatu ili pojmu iz drugog dela mo`e bi-ti promeweno zna~ewe, ili ~ak mo`e ostati nezapa-`en, a da celina pri~e ipak ostane razumqiva, {toautoru ostavqa mogu}nost da iska`e svoju original-nu misao (Isto). Na osnovu ovih razmatrawa mo`e-mo zakqu~iti da ono {to na kraju odre|uje origi-nalnost nekog dela (odnosno uspeh autora) zavisiiskqu~ivo od autorovog stvarala~kog ume}a.

Intertekstualnost u savremenoj poeziji decu

U delima savremenih pesnika (D. \or|evi}, P.D. \ur|ev, D. Aleksi}, B. Stevanovi} i dr.) mo`e-

mo na}i brojne primere pesama u kojima se u inter-tekstualne svrhe koriste pojmovi preuzeti iz: usme-ne kwi`evnosti (epskih i lirskih pesama, narodnihumotvorina), kwi`evnosti za decu (bajki, basni,pripovedaka, romana, pesni{tva), kwi`evnosti zaodrasle (nacionalne i internacionalne lirike iproze razli~itih epoha), iz medijske stvarnosti (igra-nih i animiranih filmova, stripova, reklama).

U svetlu teorije intertekstualnosti, koja ukazu-je na dijalekti~ku povezanost tekstova koji pred-stavqaju produkt lingvisti~kih, kulturnih i kwi-`evnih delovawa, Kristin Vilki postavqa pitaweo prijem~ivosti intertekstualnosti od strane de-teta-~itaoca i iznosi svoja razmatrawa o tipovi-ma intertekstualnosti, na~inima uspostavqawasmisla i funkciji intertekstualnosti u kwi`ev-nosti za decu. Kako se u procesu ~itawa i tuma~e-wa nekog dela zna~ewe metateksta otkriva pomo}uintertekstualnih referenci koje se pojavquju kaonosioci smisla, ona ukazuje na postojawe neurav-note`enog odnosa snaga izme|u komponenti pi-sac–tekst–~italac, budu}i da je intersubjektivnoznawe deteta-~itaoca, zbog nedostatka iskustva,znatno slabije nego kod odraslog ~itaoca. Ona de-cu-~itaoce naziva „nejakim primaocima onoga {toodrasli odlu~e da za wih pi{u” (Vilki 2013: 207)i shodno tome odgovara na pitawe {ta neko pisanodelo za decu mora da pretpostavi da bi ponelo zna-~ewe. Nalaze}i da osnov intertekstualnosti ~initzv. proces vraisemblance3 pomo}u kog prepoznaje-mo bitne odlike nekog dela i odre|ujemo wegovu`anrovsku pripadnost, to i dete-~italac putemovog procesa nesvesno u~i i otkriva da fikcional-ni svetovi u kwi`evnosti nisu fiksirani, ve} po-ti~u iz drugih tekstova i predstavqaju proizvoddelovawa kulture (Isto).

Sli~no mi{qewe nalazimo i kod Sawe GolijaninElez, koja, razmatraju}i mogu}nosti novih metodi~-

11

3 Proces verovatno}e (fr. / prim. prev.)

kih pristupa u osposobqavawu u~enika (~itaoca) zasamostalnu interpretaciju kwi`evnog teksta u skla-du sa intertekstualno{}u i citatno{}u, isti~e:

Intertekstualnost, primewena kao hermeneuti~ko sred-stvo otkrivawa smisla kwi`evnog teksta, ure|uje na~in~itao~eve percepcije, prepoznaje strukture (poetske zna-ke) kojima tekst duguje kvalitete poeti~nosti i dijalo-gi~nosti, kroz ishodi{ta dodira sa drugim tekstovima, atime kao metoda omogu}ava ~itao~evo dosezawe najvi{ihestetskih i duhovnih dometa savremenog kwi`evnog delakao „pletiva” kodova (Golijanin Elez 2010: 96).

Govore}i o kwi`evnim tekstovima koji sadr`eintertekst, K. Vilki vr{i podelu intertekstual-nosti na tri osnovna tipa ili kategorije4, pri ~e-mu iznosi shvatawe da su „tekstovi citata najpro-stiji nivo na kome deca ~itaoci mogu da prepozna-ju intertekstualnost” (Vilki 2013: 208).

Kada govorimo o najnovijoj poeziji za decu i pe-smama koje sadr`e „tekstove citata”5 preuzete izpisane i usmene kwi`evnosti, treba imati u viduda autori ovih pesama unapred pretpostavqaju dasu dela iz kojih su citati preuzeti ve} poznata wi-hovim ~itaocima. Zbog toga se u intertekstualnesvrhe ~esto uzimaju prepoznatqivi junaci iz kwi-`evnosti za decu (sa kojima se deca veoma rano upo-znaju), a ~ija se priroda i uloga u kwi`evnom tek-stu preoblikuju u ciqu izmene konteksta i prila-go|avawa o~ekivawima savremenih ~italaca. „Sva-ki tekst citata koji izme{ta takozvani primarnitekst u neki nov kulturni i jezi~ki kontekst, podefiniciji mora da bude parodija i izvrnuta ver-zija” (Vilki 2013: 209).

Kod ve}ine postmodernih pesnika mogu se na}iintertekstualni predlo{ci u vidu citata i aluzi-

ja na Zmajevu poeziju, ali i poeziju drugih velikihpesnika poput Du{ana Radovi}a, Qubivoja R{umo-vi}a i dr. Intertekstualnost se koristi i kao pod-sticaj na igru koja se oslawa na ve} postoje}e (pre-poznatqive) motive, pa tako motiv stra{nog lavaiz pesme Lav Du{ana Radovi}a mo`emo na}i kaointertekstualni predlo`ak u pesmama Dejana Alek-si}a (Opet jednom jedan lav), Branka Stevanovi}a(Bio jednom jedan Du{an), Popa D. \ur|eva (Iyou).

U savremenoj poeziji za decu, pored tekstova sakojima se ra~una da su ih deca ve} prethodno ~ula,pro~itala ili na neki drugi na~in usvojila, u in-tertekstualnim poigravawima ~esto nailazimo ina citate iz onih dela koja svrstavamo u kwi`ev-nost namewenu odraslima. Ideja \ur|evqeve pesmeTihi Don Kihot nastaje u neverovatnom spoju za-padwa~ke (Don Kihot) i isto~wa~ke (Tihi Don)kwi`evne misli. Na krajwe duhovit na~in, pesniko`ivqava nonsensnu sliku viteza u kojoj se spajajudva kompleksna kwi`evna lika – {panski samopro-zvani vitez Don Kihot i koza~ki ratnik GrigorijeMelehov. U tom smislu ne mo`e se o~ekivati da }edete koje jo{ uvek nije ~italo ove romane umeti daprepozna dubqi smisao pesme (simboliku qudskihstradawa, uzaludne i besmislene borbe za pravdu,istinu i nedosti`ne ideale) koji je posledi~no ve-zan za intertekst, ali }e svakako putem procesavraisemblance usvojiti ove kwi`evne istine i pre-poznati ih kada jednog dana doraste do originala.

Preoblikovawe narodne tradicije

Primere parodi~nog preoblikovawa narodnetradicije, odnosno izme{tawe prepoznatqivih mo-tiva, junaka i doga|aja iz usmene kwi`evnosti i na-cionalne istorije u savremeni kontekst, u postmo-dernoj poeziji nalazimo kod ve}ine pesnika. U

12

4 (1) Tekstovi citata, (2) tekstovi imitacije i (3) `an-rovski tekstovi (Vilki 2013: 208).

5 Tekstovi citata su tekstovi koji citiraju ili aludirajuna druga kwi`evna ili nekwi`evna dela (Vilki 2013: 208).

skladu sa razvojnim te`wama savremene de~je poe-zije, i Pop D. \ur|ev eksperimenti{e sa narod-nom tradicijom preoblikuju}i je, sme{taju}i je uokvire modernog i daju}i joj novi sjaj.

U pesmi [nicla intertekst u vidu poslovi~nemudrosti biva ne samo jezi~ki preoblikovan ve} ivizuelno transformisan u skladu sa izmenom zna-~ewa. Primewuju}i postupak bukvalizacije tropa,narodnu poslovicu „Ispeci pa reci” (~ije nas me-tafori~ko obele`je upu}uje na to da prvo trebaosmisliti {ta re}i, pa tek onda naglas izgovoriti,kako se ne bi trpele posledice brzopletosti) \ur-|ev parodira, mewaju}i weno osnovno zna~ewe, aliistovremeno i pro{iruju}i ga.

Asocijativnim vezivawem glagola „ispeci” sa{niclom intertekst je bukvalno serviran u gra-fi~kom okru`ewu sa~iwenom od pribora za jelo(tawir, no`, viqu{ka i slanik). Na taj na~in pe-sma postaje ~itqiva na dva nivoa. Na prvom nivousadr`aj je banalizovan i predstavqa svojevrstanpoziv na ru~ak, dok sadr`aj drugog nivoa posrednoporu~uje da poezija za decu mora biti dobro promi-{qena, atraktivna, igriva, inteligentna i „za~i-wena” po ukusu ~italaca, odnosno oblikovana takoda odgovara senzibilitetu modernog deteta i we-govom na~inu poimawa stvarnosti.

Na primeru pesme Ta{unaqka uvi|amo da nasli~an na~in \ur|ev vr{i i preoblikovawe lirskepesme. Dok su se u narodnoj tradiciji ta{unaqkepevale sa ciqem da se dete kroz igru i pesmu pod-

stakne na uspravqawe i odr`i ravnote`u na noga-ma, zadr`avaju}i originalnu melodi~ost, ritmi~-nost i igrovni karakter pesme, savremeni pesnikeksperimenti{e sadr`ajem i formom. Posmatraju-}i svet o~ima urbanog deteta okru`enog {umomsvetle}ih bilborda, marketin{kih trikova, amba-la`a i logoa renomiranih brendova, \ur|ev kaoodli~an poznavalac potro{a~ke psihologije obla-~i svoje pesme u reklamna odela i tako doteranestavqa ih pred svoje ~itaoce (konzumente).

Izme{taju}i kontekst pesme iz tradicionalnogu savremeni, on ostvaruje posebnu vrstu komunika-cije sa modernim ~itaocem koja se bazira na igrire~ima u obliku anagrama i rebusa. Kola`irawemgrafema, leksema i slogova grafi~kih oznaka ko-mercijalnih preduzetnika pesma se transformi{eu interaktivnu igru ~itawa i odgonetawa smisla.Parodi~ni obrt ostvaruje se umetawem interna-cionalne oznake za toalet (WC) koja se dovodi uvezu sa ve~erom, kao i umetawem sli~ice u`eta upretposledwem stihu, ~ime se u potpunosti mewaoriginalni smisao pesme. Pretposledwi stih „ro-dila mu {enica” zamewen je rebus-stihom „rodi}emu ̀ enica” i u nastavku dopuwen aluzijom na rob-nu ku}u de~jih igra~aka „OZ”.

U pesmi Prva brazda nailazimo i na poigrava-we `anrovskim matricama – istoimenom reali-sti~nom pripovetkom M. Gli{i}a, epskom pesmomOrawe Marka Kraqevi}a, i narodnom poslovicom„Um caruje, snaga klade vaqa”. Savremenu pesmu \ur-

13

|ev konstrui{e polaze}i od zajedni~kog motiva(samohrane majke koja nadu u svetliju budu}nost po-la`e u sina od kojeg o~ekuje da preuzme ulogu doma-}ina i opskrbqiva~a porodice obavqawem te{kihratarskih poslova), ali i razlika u idejnom tvo-rewu dela. Dok je ideja narodnog pesnika da krozMarkov postupak suprotstavqawa osvaja~ima uka`ena nemo} naroda (koji se ekonomski potla~en svevi{e odavao pqa~kawu kao na~inu privre|ivawa iobliku dru{tvenog otpora), dotle se ideja pripo-vetke bazira na shvatawu da sre}a i uspeh postajudragoceniji ako se do wih do|e odricawima, po`r-tvovano{}u, qubavqu i neprestanom borbom. Krozneobi~an dijalog koji se vodi izme|u Marka i we-gove rage6 savremena pesma, priklawaju}i se idejipripovetke, su{tinski preoblikuje lik MarkaKraqevi}a. Humoristi~ni efekat proizilazi iz~iwenice da umesto sa Turcima Marko ima pro-blem sa ragom koja ne `eli da nosi „tri tovarablaga” i poja~ava se kori{}ewem kolokvijalnihfraza i izraza:

Nek idu bestragatri tovara blaga –re~e ragaTaman da me nekoxaga odastragaotkud meni tol’ka snagalipsa}u do ku}nog praga

Degradaciju narodne mudrosti nalazimo u su-protstavqawu i me|usobnom poni{tavawu zna~ew-ske vrednosti narodne poslovice, zasnovane na ve-li~awu razboritosti (u odnosu na snagu) i narod-nog ideala snage i juna{tva oli~enog u liku i deluMarka Kraqevi}a.

Iako se zanemaruje– Um caruje ...

Poslu{aj umove:More Marko ne ori drumove!

U Markovom odgovoru ragi uo~avamo da pesnikzadr`ava karakterne crte Markovog lika kao {tosu samovoqnost i naprasitost –

Posla Marko ragu k vragu:– Ja sam ratar, a ne zlatarkad odem u atarma kome je tamo ragojo{ kamewe drago

Pa kada se gazda sazdaPrva brazdaosta da se pamti vazda

– ali mu zato daje priliku da se odrekne blaga ste-~enog nasiqem i postane uzorni ratar i „gazda”.

Preoblikovawe karaktera prepoznatqivih junaka

Polaze}i od ~iwenice da deca svoje shvatawe ido`ivqavawe sveta koncipiraju prema sopstvenomiskustvu, savremeni pesnici posredstvom intertek-stualnosti u svoje pesme uvode i one likove sa ko-jima se deca veoma rano upoznaju. U poeziji PopaD. \ur|eva nailazimo na ~itavu plejadu likova izbajki poput Ivice, Marice i Pepequge (O Ivici,Marici i zlo~estoj starici), tri praseta i Cr-venkape (Pesma o tri praseta bez holesterola),ma~ka u ~izmama (Ma~ji ka{aq) i dr., ali i naparodirane junake Diznijeve produkcije poput Vi-nija Pua i wegovog druga Praslina u pesmi IzviniPu ili o Praslinu na srpski na~in, ili na ~uvenesestri}e Raju, Gaju i Vlaju u pesmi Isto~no odRaja, Vlaja i Gaja.

U procesu ~itawa i tuma~ewa savremene pesmekoja se poziva na nekog prepoznatqivog junaka, npr.Pepequgu, dete-~italac oseti}e istovremeno uzbu-

14

6 Uticaji bajke i basne naziru se u ~iwenici da raga imasposobnost govora i osobinu tvrdoglavosti.

|ewe zbog otkri}a Pepequge u pesmi, ali i zbuwe-nost, jer ova Pepequga nije onakva kakvu je detepamti. K. Vilki nagla{ava da se intertekstualnost(kao sredstvo motivisawa, oblikovawa i formira-wa dela) u kwi`evnosti za decu koristi prven-stveno da se naglasi autenti~nost novog teksta ko-ji se name}e kao zna~ajniji od teksta koji citirai na taj na~in dovodi u pitawe istinitost prvobit-nog teksta. Novonastali tekstovi predstavqaju iza-zov za ~itaoce „jer ih vra}aju unazad govore}i imda je sve ono ranije bila la`” (Vilki 2013: 209),~ime name}u ose}aj nesigurnosti po pitawu wiho-vih saznawa o ranije pro~itanim delima. Preobli-kovawem karaktera prepoznatqivih junaka iz kwi-`evnosti za decu (bajki, basni, pripovetki, romana,pesama), savremeni pesnici ostvaruju neku vrstu de-tektivske igre sa svojim ~itaocima koja se bazirana otkrivawu „istine” i na taj na~in kod wih po-bu|uju radoznalost, podsti~u kreativnost i negujuqubav prema kwi`evnoj umetnosti.

Potreba da se demistifikuje i spusti do nivoabanalnog sve {to je uzvi{eno i romanti~no, isme-vawem i parodirawem, jedna je od odlika savremenepoezije za decu, a ostvaruje se postupcima desenti-mentalizovawa kwi`evnog teksta. „De~ja pesma do-daje neophodno zrnce soli kakvom preteranom za-nosu, popravqa nerazumno povi{enu notu, urazu-mquje ono {to je u bilo kom smislu prevr{ilo me-ru” (Danojli} 2004: 192).

U \ur|evqevim pesmama koje predstavqaju paro-dije na ~uvene bajke Princeza na zrnu gra{ka i Tr-nova Ru`ica omiqene li~nosti, „hrabri princ” iuvek „pristojna, dobra, i nadasve lepa princeza”,spu{taju se do nivoa obi~nih qudi. Nonsensne si-tuacije u koje savremena pesma dovodi ove likoveprovociraju nezadr`iv smeh. U pesmi Va{ka na zr-nu gra{ka humor proizilazi iz ~iwenice da jednaprinceza ima problem sa va{kama. Zbog ovog neo-~ekivanog doga|aja sama princeza je na mukama: „Sa

~ela joj / klizi znoja gra{ka”, a javnost je zabrinu-ta, sumwi~ava – „Sad svi vele / to be{e oma{ka //po sredi su bila / posla vra{ka” – i osramo}eni„odlu~i{e / da se stvar zata{ka, // jer princeze, /pogotovo na{ke, // sramota je / da imaju va{ke”.

Sam naslov pesme Per aspera ad Ru`ice ukazu-je na intertekstualno poigravawe latinskom izre-kom „Per aspera ad astra” („Od trwa do zvezda”),koja se prema asocijativnoj zna~ewskoj vezi spajasa nazivom bajke bra}e Grim Trnova Ru`ica. Pa-rodija se ostvaruje banalizovawem radwe original-ne bajke i prizemqivawem romanti~arskih zanosa.Preoblikovawem izgleda i karaktera princeze, ko-ja je u savremenoj pesmi {ira neg du`a i tra`i cr-nu kafu da se razbudi, i omalova`avawem prin~evehrabrosti (princ se, umesto u rasko{nom odelu,pojavquje u {orcu i pritom prolazi ko bos po tr-wu, jer princeza nema ni{ta od krotkosti i lepo-te koje je krase u bajci) detronizuje se wihov uz-vi{en polo`aj i raskriva wihova qudska nesavr-{enost. Skidawem vela savr{enosti sa de~jih ido-la „princa” i „princeze” savremeni pesnik ~iniove likove bliskijim malom ~itaocu, koji se sa wi-ma identifikuje, a tako|e osve{}uje mogu}nostpreispitivawa nametnutih kwi`evnih istina, ~imeih navodi na samostalno zakqu~ivawe i tragawe zaodgovorima.

U te`wi da se {to vi{e pribli`e svojim ~ita-ocima (wihovim potrebama, iskustvima i intere-sovawima), savremeni pesnici u intertekstualnesvrhe koriste i one ideje, motive i likove koje jestvorila savremena kultura, a sa kojima se decaupoznaju posredstvom medija – televizije, filmo-va, kompjutera i sl. Po ugledu na D. Radovi}a, apotom i Q. R{umovi}a, koji su svoja dela stvaraline samo inspirisani medijskim sadr`ajima ve} imedijski ih promovi{u}i (na muzi~koj i pozori{-noj sceni, televizijski, radijski i sl.), „dana{wipesnici koriste elemente medijskog izraza kao sa-

15

stavni deo dana{weg urbanog ̀ ivotnog stila i, ta-ko|e, izra`avawa savremenog deteta” (Opa~i}2011: 33).

Sa istim `arom koji ula`e u poigravawe kwi-`evnim nasle|em, Pop D. \ur|ev pristupa i ekspe-rimentisawu medijskom stvarno{}u i filmskim is-kustvom svojih ~italaca u izgradwi novog pesni~-kog izraza. Pesma Ghost Busters, kao {to joj samnaslov kazuje, upu}uje nas na istoimeni holivudskiblokbaster iz osamdesetih godina dvadesetog veka.Motiv „isterivawa duhova” \ur|ev koristi za raz-vijawe fabule u savremenoj pesmi. Poetski junakje duh Kasper koji, ba{ kao u animiranom serijaluo „dobrom duhu Kasperu” (iz kog je wegov lik pre-uzet), i u pesmi nailazi na nerazumevawe sredine:„Sredina nije imala sluha / za tog duha / i po~elaje da ugro`ava / wegova duhovna prava”. Be`e}i odnasrtqive okoline, duh se najpre krije u plinskojboci iz koje se, po{to je „vr{en pritisak”, poja-vquje „pod gasom”, a potom, uvidev{i da mu „nemaspasa” nalazi „prinudni sme{taj” u kanisteru. Izkanistera ne uspevaju da ga isteraju ni Aladin (na-ravno, aludira se na glavnog junaka isto~wa~ke baj-ke Aladin i ~arobna lampa), ali ni sami „iste-riva~i duhova”. Izmene u pona{awu i izgledu juna-ka i u ovoj pesmi su o~igledne. Za razliku od crta-nog filma, u kome je Kasper izvor straha (iako muto nije namera i po prirodi je stidqiv), u pesmije on taj koji je upla{en, ali i vragolast: „Duh jesamo rekao / – Zdravo! / i utekao / ...” Aladin jeod siroma{nog i po{tenog mladi}a iz bajke trans-formisan u „gospodina” i „vladinog ~inovnika”koji bi da se sa duhom „nagodi”, dok su isteriva~iokarakterisani kao razma`ena deri{ta: „A iste-riva~i / su bili malo ja~i / (sedi pa pla~i) / ...”.Parodiraju}i narodnu izreku „U zdravom telu zdravduh”, \ur|ev zavr{ava svoju pesmu u korist „do-brog duha” stihovima:

Samo su govorili: – Uh, uh...i pona{ali se nedoli~no –tako je nastala izreka:– U zdravom kanisteru, zdrav duh –ili ve} ne{to sli~no.

Zmajeva poezija u kontekstu savremene pesme

Karikirawem jezika, stila i izraza ritmi~kihi versifikacionih obrazaca najpopularnijih pesa-ma za decu, savremeni pesnici asocijativnim veza-ma grade nova dela na temeqima svojih prethodni-ka. Intertekstualnost se naj~e{}e koristi kao ob-lik iskazivawa po{tovawa i zahvalnosti na bo-gatstvu kwi`evnog nasle|a. Tako|e, nastavqa seimaginacija i igra koju je zapo~eo stariji pesnik,ili se javqa kao podsticaj za novu vrstu igre, pri-lago|enu savremenom ~itaocu. U nekim slu~ajevi-ma zadobija se i ironi~an oblik i kritika, koja sekroz kapije vremena upu}uje pedago{ko-pou~nimna~elima tradicionalne poezije.

Kritika se prvenstveno upu}uje Jovanu Jovano-vi}u Zmaju kao savetodavcu, vaspita~u i krotite-qu razuzdane de~je prirode, u ~ijim pesmama poje-dini kriti~ari vide prevlast pedago{ke dimenzi-je nad estetskom. Intertekstualne matrice preuze-te od ovog zna~ajnog pesnika koriste se naj~e{}eu vidu parodi~nog osvrta, kao neka vrsta likovawamodernog nad starim i prevazi|enim.7 Takve pri-mere nalazimo u brojnim pesmama Popa D. \ur|eva.U pesmi Volite li Zmaja, koja predstavqa parodi-ju na Zmajevu rodoqubivu pesmu Deda i unuk, ume-sto izme|u dede i unuka razgovor se vodi izme|u

16

7 Parodirane Zmajeve stihove u potpuno druga~ijem okru`e-wu, u kontekstu ~iji se dubqi smisao pojavquje u raskrivawutabuisanih tema i motiva vezanih za intimni `ivot mladih iprobleme seksualnog sazrevawa, u `ivoj slici i oslobo|enojre~i nalazimo u pesmama kao {to su: Triptih, Znojava pojava,Zmaj love you itd.

malog i velikog mozga, pri ~emu se savremeni poet-ski glas ironi~no podsmeva Zmajevom na~inu obra-}awa deci „s visine”:

Veliki mozak re~e u {ali:„Za tako ne{toti si jo{ mali,to mi velikiodli~no znamo,a ti kad odraste{ka{}e ti se samo”.

U svojoj te`wi za otkrivawem sveta koji ga okru-`uje i ustanovqewem svoje pripadnosti tom svetu,savremeno dete podsvesno uvi|a da mu poezija igreomogu}ava da lak{e prevazi|e razdor izme|u sop-stvene logike i logike odraslih, neprestano ga na-vode}i da misli i samostalno zakqu~uje. Za razli-ku od savetodavnog tona, kojim se pesnik iz per-spektive odraslog obra}a detetu vaspitaniku u tra-dicionalnoj poeziji, moderni pesnik sa svojim ~i-taocem uspostavqa komunikaciju koja se zasniva nadrugarskom odnosu, razumevawu i po{tovawu dete-tove li~nosti, grade}i tako sliku sveta u suprot-nosti sa po`eqnim pedago{kim modelima. Takonam se sa stranica kwige Radovi na mle~nom pu-tu, objavqene vek i po kasnije, ponovo javqaju Zma-jeva „neposlu{na deca” Pura-Moca i lewi Ga{a,ali ovoga puta ne da (svojim izgledom i pona{a-wem) zapla{e ~itaoce, ve} da, pridru`uju}i se „ek-spertskom timu za hvatawe zjala”, zajedno sa wimastupe u igru. U pesmi Pura Moca i lewi Ga{a –saop{tewe za javnost dolazi do izra`aja ~iweni-ca da je u dana{wem vrednosno izokrenutom svetunajzad kucnuo ~as da nekada{wi ozlogla{eni neva-qalci, koji imaju sve osobine savremenog deteta(autonomnost, nesputanost, buntovnost i sl.), i sa-mi ustanu iz okova porobqavaju}ih dru{tvenihnormi u odbranu svoje ~asti.

Da budemo boqipoku{ali sve smo,a da l smo po voqitakvi kakvi jesmo?(...)

Do takvih likova,nije nam ba{ stalo,Drago nam je {to smodruga~iji bar malo.

U savremenoj poeziji, oslobo|enoj okova konven-cionalnosti, to buntovno dete koje se opire vaspi-tawu dobija mogu}nost da izrazi svoje mi{qewe isvoje pona{awe opravda zanosom igre.

Ve}ina pesnika za decu zna da recept za dobrupesmu podrazumeva zalazak u prostore de~je logikei poznavawe psihologije razvoja mi{qewa. Oblikeprelogi~nog mi{qewa, koje u svojstvu igre nalazi-mo u Zmajevoj pesmi Mali brata, \ur|ev koristikao podsticaj na novu igru slikom, zna~ewem i zvu-~awem. Dok u Zmajevoj pesmi dete, lirski subjekt,o~ev sat zaliva mlekom – „A na uvo kad ga metne,/ Tad se ~uje neka zveka, / Sat govori: Tika-taka! /Brata misli, ho}e mleka” – i time pokazuje odlikeanimizma (sklonost da se ne`ivim stvarima prida-ju odlike ̀ ivih bi}a), dotle \ur|evqev Brata, tra-`e}i vrata za koja veruje da „predstavqaju izlaz”,pokazuje odlike realizma (tendencija da se pojavamakoje su subjektivne pridaje objektivnost).

17

Vizuelni prikaz xepnog sata sa kvakom simboli~-no predstavqa granicu izme|u de~je logike i logi-ke odraslih jer dete „ne ume da se sna|e i da izlazna|e”, ali i granicu izme|u realnog i imaginarnog(poetskog) sveta, na {ta upu}uje i fusnota kojom naspoetski glas nonsensnom igrom „uverava” da istakva-kva postoji i u Zmajevoj Pa~ijoj {koli.

U pesmi Prava (Z)majstorija nailazimo i na je-dan druga~iji pristup Zmajevoj poeziji. Homonimnaigra re~ima (koju otkrivamo ve} u naslovu) omogu-}ava nam ~itawe i tuma~ewe pesme na dva na~ina.Na prvom planu – „Ovo naj~e{}i kvar ti je / na zma-jevima od hartije” – re~ je o pocepanoj de~joj igra~-ki koja se vi{e ne mo`e u{iti, a samim tim ne mo-`e ni poleteti. Na drugom planu ~itawa i tuma~ewaotkrivamo dubqi smisao pesme, odnosno asocijativ-nu povezanost sa nadimkom ~uvenog pesnika Zmaja (o~emu svedo~i i upotreba velikog slova u imenici„Zmaj” u pretposledwem stihu). Neizbe`nu kritikuupu}enu na ra~un kvaliteta tradicionalne poezije(tj. pesnika koji su stvarali svoju poeziju po ugle-du na Zmaja) u ironi~noj opasci nalazimo u drugojstrofi – „Papir odista sve trpi / ali ne mo`e dase krpi” – dok u posledwoj strofi, u stihovima „Ka-da bi neko Zmaja uspeo u{iti / tog’ vi{e niko nebi mogao sru{iti”, nailazimo i na jednu vrstu oda-vawa posebnog priznawa „majstoru”, tj. prvom veli-kom de~jem pesniku. Na taj na~in \ur|ev nam meta-fori~ki otkriva i svoj stav prema Zmaju, koji seogleda u shvatawu da i pored o~iglednih nedostata-ka (pukotina) u wegovoj poeziji ipak „nema tog pe-snika koji bi ga celokupno{}u svog dela mogao nad-ma{iti” (Pankovi} 1999: 67–70).

Kwi`evnost za odrasle u poeziji za decu

Savremene teorijske i poeti~ke pretpostavkepolaze od toga da estetski kvalitet pesme, pored

umetni~kih i jezi~ko-stilskih sredstava pomo}ukojih se izra`ava shvatawe sveta iz naivne logi~-nosti de~je perspektive, mora da zadovoqi i po-trebe iskusnije ~itala~ke publike.

Tako|e, isti~e se zahtev da se dete ne posmatrakao pasivan ~italac, koji prihvata gotove ideje, jerse na taj na~in potcewuju wegove sposobnosti, ve} mutreba pristupati kao saigra~u, ravnopravnom part-neru za igru i potencijalnom stvaraocu. Dete-~i-talac prihvata pesmu kao podsticaj koji }e oslobo-diti wegove misli, ose}awa i ma{tu, na osnovu ko-jih }e obrazovati svoj svet (Pra`i} 1971: 17–18). Dau pisawu de~je poezije nikako ne treba potcewi-vati de~ju inteligenciju isti~e i Milovan Danoj-li}: „U svakom slu~aju korisnije }e biti ako nekidvanaestogodi{wak ~ita Odiseju ili Rat i mirnego detiwaste pesmice specijalizovanog de~jegpisca koje mu {kola, dru{tvo, lo{i pedagozi, neo-brazovani roditeqi i trgovci, udru`enim snagama,name}u” (Danojli} 2004: 20–21). Po wemu sva sudeca pametna i, shodno tome, korisnije }e biti akoim se ponude oni sadr`aji koji }e odgovarati wi-hovim interesovawima.

Odgovaraju}i na zahteve koji se upu}uju savreme-noj poeziji, stvarala~ka ve{tina Popa D. \ur|evaogleda se upravo u na~inu na koji wegove pesme us-pevaju da zadovoqe intelektualnu radoznalost „ve-likih i malih” ~italaca. Mnoge wegove pesme obi-luju intertekstualnim pozivawima na nacionalnui internacionalnu kwi`evnost namewenu deci, alii odraslima. U takvim pesmama mo`emo na}i cita-te i aluzije na motive, ideje i glavne junake broj-nih kwi`evnih dela i wihovih autora kao {to su:Jadi mladog Vertera, 20.000 miqa pod morem, ^i~aTomina koliba, Mobi Dik, Isto~no od raja, Ko-{tana, Oblomov itd. U pesmi Starac i more, po-sve}enoj Aleksi [anti}u, \ur|ev na krajwe origi-nalan na~in prepli}e ameri~ke i srpske nacional-ne ideje kola`irawem citata ~ak tri naslova He-

18

mingvejevih romana – Starac i more, Za kim zvonazvone i Sunce se ponovo ra|a – i stihova dve pesmeAlekse [anti}a – Ve~e na {koqu i Ostajte ovdje.Rodoqubiva ose}awa, koja je [anti} sna`no izra-`avao u svojoj poeziji, na{la su svoje mesto u sa-vremenom ironi~nom prikazu sudbine na{eg naro-da, koji be`e}i od bede napu{ta svoje ogwi{te iu potrazi za boqim ̀ ivotom odlazi u tzv. „obe}anuzemqu”. Dok poetski glas u [anti}evoj pesmiOstajte ovdje izra`avawem qubavi prema otaxbi-ni odvra}a ~oveka od pomisli da ga u tu|ini ~ekaboqi ̀ ivot – „Ostajte ovdje!... Sunce tu|eg neba /Ne}e vas grijat’ ko {to ovo grije; / Grki su tamozalogaji hqeba / Gdje svoga nema i gdje brata nije”,dotle savremena pesma nagla{ava u~estalost mi-gracija stanovni{tva kroz istoriju na{eg naroda– „Sunce tu|eg neba se ponovo ra|a”.

Metafora zalaze}eg sunca, koja u pesmi Ve~e na{koqu simboli{e zadwi tra~ak nade – „I san svebli`e / Sti`e, / Prohladni pada mrak, / Vrh hri-di crne / Trne / Zadwi rumeni zrak” – u \ur|evqe-voj pesmi pretvara se u izlaze}e sunce koje ozna-~ava vra}awe izgubqene nade „ubogom puku” i u po-sledwem stihu „all right” ravnodu{no pomirewe sa~iwenicom da je drugde mo`da ipak boqe. Vizuelnopoigravawe grafi~kim oznakama poznatih brendo-va ameri~ke duvanske kompanije „American blend”(Star, More i Kim) ima ulogu da naglasi ameri~kiekonomski prosperitet i potro{a~ku kulturu kao

ideal kojem se te`i u savremenom postkapitali-sti~kom dru{tvu.

Parodiranu poetsku verziju barokne drame o dan-skom kraqevi}u, ~ija ̀ eqa da osveti oca vodi u tra-gediju, nalazimo u \ur|evqevoj pesmi Kad mlidijahumreti:

Svaki Hamlet imaNevidqivog babuA taj baba bratanajve}eg barabu.

Duhovit je biotog derana tataal’ nije voleoni da vidi brata.

Neverna mu ̀ enaMrzi ~ak i sinaJer je svome sinuSad postala strina.

Povezuju}i smrt mladi}a sa romanti~arskim mo-tivom prolaznosti i kratko}e `ivota, \ur|evstvara savremenu pesmu koja se zasniva na duhovi-toj igri re~ima, zna~ewima i smislom. Parodija seostvaruje banalizovawem radwe [ekspirovog Ha-mleta, i naro~ito dobija maha u {aqivom opisuglavnih aktera: Hamlet je „neodlu~ni deran”, we-gov otac je „duhovit i nevidqivi baba”, a majka muje „postala strina” jer je svog mu`a varala sa we-govim bratom, „najve}om barabom”. Pozivawem nacitate iz ~ak dve elegi~ne pesme Branka Radi~e-vi}a, Kad mlidijah umreti (koji nalazimo u samomnaslovu) i \a~ki rastanak, u posledwoj strofi– „tu je taman ne{to / u~initi hteo, / ali ~as umr-li / wega je pomeo” – umesto da dobije notu ozbiq-nosti, pesma se prizemqivawem romanti~arskihzanosa pretvara u neku vrstu moderne farse.

Ovi primeri predstavqaju o~igledan dokaz daPop D. \ur|ev svojim ~itaocima nudi ne{to vi{e

19

od obi~ne de~je pesme. Iako dete u pred{kolskomuzrastu ili u mla|im razredima osnovne {kole jo{uvek nema dovoqno znawa ni ~itala~kog iskustvada bi na bilo koji na~in prepoznalo i razumelo du-bqi smisao koji otkrivamo de{ifrovawem inter-teksta, ove pesme, upoznaju}i ga pre vremena sapiscima koji su svojim delima ostavili traga u na-cionalnoj i svetskoj kwi`evnosti, poma`u formi-rawu detetovog estetskog ukusa i kriti~kog stava,te samim tim predstavqaju svojevrsnu pripremu zawegovu budu}u ~itala~ku karijeru.

Zakqu~ak

Poigravawe jezikom i formom pesme, vizuelnaistra`ivawa, asocijativne i simboli~ke predstave– osnovni su pesni~ki postupci kojima se \ur|evslu`i u stvarawu moderne igrolike pesme. Svestan~iwenice da mediji, globalna kultura i potro{a~-ko dru{tvo formiraju ̀ ivot u savremenim uslovi-ma u kojima nastaju i nove umetni~ke forme kojetreba da zadovoqe modernog ~itaoca, ovaj pesnikpokazuje izuzetno ume}e u iznala`ewu novih poet-skih re{ewa. Objediwuju}i pesni~ki i likovni je-zik, kwi`evno nasle|e i nove poetske tendencije,Pop D. \ur|ev eksperimenti{e civilizacijskimkodovima, pretvaraju}i na taj na~in ~itawe i tuma-~ewe savremene pesme u zanimqivu i intrigantnuigru tragawa za smislom i pravim vrednostima.

Intertekstualna pozivawa na narodnu i pisanu(nacionalnu i svetsku) kwi`evnost \ur|ev kori-sti da provocira, iznenadi, obraduje, intelektual-no anga`uje i oplemeni svoje ~itaoce. Intertekst,kojim se novo delo asocijativno povezuje sa idejomdela na koje se poziva, u formi jezi~ke igre ~estonalazimo ve} u naslovima pesama, ali i u stihovi-ma sa~iwenim od kola`iranih grafema, leksema,crte`a, fotografija i reklamnih oznaka prepo-znatqivih robnih marki.

Intertekstualnost u poeziji za decu prvenstve-no se koristi za preoblikovawe osnovnih idejaprimarnog teksta, koji se citatima ili aluzijompretvara u parodiju ili izvrnutu verziju. Osnovneideje primarnog teksta u poeziji Popa D. \ur|evamewaju se: preoblikovawem narodne tradicije, uni-`avawem narodne mudrosti, poigravawem `anrov-skim matricama, prizemqivawem romanti~arskihzanosa, izmenom karaktera prepoznatqivih kwi-`evnih i filmskih junaka, varirawem motiva tra-dicionalne (Zmajeve) pesme za decu itd. Kako suintertekstualne reference nosioci smisla u tek-stu, a deca-~itaoci slabiji recipijenti u odnosuna odrasle, Pop D. \ur|ev u svoju poeziju inte-gri{e prvenstveno one pojmove koje }e dete-~ita-lac najlak{e prepoznati (pozivawe na prepozna-tqive motive, autore i junake kwi`evnosti za de-cu), ali i pojmove koji nadilaze de~je ~itala~koiskustvo (pozivawe na motive, autore i junake kwi-`evnosti za odrasle). Shodno tome, uo~avamo dvaosnovna, mo`e se re}i didakti~ka principa od ko-jih polazi ovaj autor, koriste}i intertekstualnostu svojoj poeziji. S jedne strane oslawaju}i se napojmove bliske de~jem iskustvu i sme{taju}i ih udruga~ije literarno okru`ewe, a sa druge stranekori{}ewem citata nepoznate tematike koji funk-cioni{u kao materijal za pro{irivawe znawa iuvo|ewe kasnijih ~italaca u original, ovaj pesnikzapo~iwe sa svojim ~itaocima novu vrstu igre, ko-ja se zasniva na re{avawu kwi`evnih zagonetki. Iztakve igre, koja pobu|uje radoznalost, {iri inte-resovawa i razvija kreativnost ~italaca, proizi-lazi i osnovna svrha intertekstualnosti u wegovojpoeziji, a to je da ukazivawem na vi{estruke estet-ske vrednosti kwi`evnog izraza razvija i negujequbav prema pisanoj re~i.

20

LITERATURA

I\ur|ev, Pop D. I love av av you. Novi Sad: Izda-

va~ko preduze}e Matice srpske, 1996.\ur|ev, Pop D. Bludilnik, Beograd: Vuk Karaxi},

1988.\ur|ev, Pop D. Slik kovnica. Novi Sad: Dnevnik,

1998.\ur|ev, Pop D. Izvo|a~ besnih glista. Zrewanin:

Gradska narodna biblioteka „@arko Zrewanin”,2002.

\ur|ev, Pop D. Radovi na mle~nom putu, Beograd:Izdava~ki studio „^eki}”, 2012.

IIVilki, Kristina. „Povezanost tekstova: intertek-

stualnost”. Tuma~ewe kwi`evnosti za decu,kqu~ni eseji iz me|unarodne priru~ne enciklo-pedije kwi`evnosti za decu (ur. Piter Hant).Beograd, U~iteqski fakultet, 2013.

Golijanin Elez, Sawa. „Metodolo{ka polazi{taintertekstualne interpretacije”. Norma, XV(1/2010): str. 93–108.

Danojli}, Milovan. Naivna pesma. Beograd: Zavodza uxbenike i nastavna sredstva, 2004.

Ma{irevi}, Qubomir. „Kultura intertekstualno-sti”, Zbornik radova Fakulteta dramskihumetnosti, Beograd, 2007, str. 421–431.

Opa~i}, Zorana. „Nove tendencije u kwi`evnostiza decu i nastavni programi”. Nastava srpskogjezika i kwi`evnosti: savremeni presek, XIX(1/2006): str. 5–14.

Opa~i}, Zorana. Naivna svest i fikcija. NoviSad: Zmajeve de~je igre, 2011.

Orai} Toli}, Dubravka. Teorija citatnosti, Zagreb:Grafi~ki zavod Hrvatske, 1990.

Pankovi}, Vladan. „Otkovani jezik”. Detiwstvo,br. 1, god. XXV (prole}e 1999): str. 67–70.

Pra`i}, Milan. Igra kao sloboda. Novi Sad: Zmaje-ve de~je igre i Kulturni centar Novi Sad, 1971.

Ana K. RADONI^I]

INTERTEXTUALITY IN POP D. \UR\EV’S POETRY

Summary

The paper deals with intertextuality as one of the mostimportant marks of modern poetry for children which oc-curs in order to adapt to the poetic expression of modernsocial and artistic tendencies. On relevant examples of PopD. \ur|ev’s poems it is being determined for what pupr-poses intertextuality is the most commonly used in chil-dren’s poetry and what are the basic principles of which po-ets for children start when forming poems that contain in-tertext. With intertextual invokes of ideas, motives, charac-ters and authors of recognizable literary achievements, mod-ern poetry for children brings different perspectives on theestablished literary truths. Pop D. \ur|ev’s poetry for chil-dren and youth tends to entertain and amuse, but also pro-vokes searching for deeper meaning and self-identity intimes of spiritual value crisis.

Key words: modern poetry for children, intertextuality,text citations, function of intertextuality, child-reader

21

STUDIJE I ^LANCI

UDC 821–93.09

� Tihomir B. PETROVI]Univerzitet u Novom SaduPedago{ki fakultet, SomborRepublika Srbija

HUMANISTI^KIANGA@MANKWI@EVNOSTIZA DECU(Vaspitno-ergolo{kiaspekt)

SA@ETAK: [iroko je prihva}eno uverewe da je kwi-`evnost, kao i sva umetnost, po svojoj prirodi anga`ova-na, te da ne poznaje neutralnost, u smislu neodre|enostiza i protiv. Nema beletristi~kog teksta bez odre|ene na-mene ili intencije da se iska`e i odbrani ideja. U redo-vima koji slede re~ je o intencionalnosti kwi`evnostiusmerene ka mladim ~itaocima, sa posebnim osvrtom narad kao najva`nije podru~je ~ovekovog delawa.

KQU^NE RE^I: kwi`evnost za decu, intencional-nost, vaspitawe, rad

Neprocewivo oficijelno vaspitno sredstvo ifenomen sociokulturnog sistema, kwi`evnost zamlade nikad nije odvajana od humane pedagogije. ̂ e-mu slu`e kwige za mlade, ako nisu zaokru`ene pe-dago{kom poentom? – postavqa se osnovano pita-we. Proistekla neposredno iz pedago{ke prakse,iz wene filantropske pozicije i traktata, kwi-`evnost za decu – {kolarce sadr`i u sebi komple-tan sistem podizawa li~nosti, wenog postavqawa

22

na noge i izvo|ewa na put. „Bukvar” iz kojeg se u~ii kultivi{e, ona je nezamenqiv instrument u raz-vijawu humanizma, istinoqubivosti, solidarnosti,samopouzdawa, optimizma, tolerantnosti, razume-vawa drugih i samokriti~nosti. Kao gnezdo {kol-skih istina, sa unapred pripremqenim i nametnu-tim stavom, ona posti`e efektivne po`eqne vred-nosti i pru`a pogodnosti za nastavnu obradu. Lek-tira bazirana na principu zadovoqstva, koja se isama do`ivqava kao „vi{i” nastavni zadatak, ilu-struje, potkrepquje i upotpuwuje sliku stvarnosti,o`ivqava i ~ini zanimqivijim sadr`aje i pojmoveiz drugih nastavnih predmeta. Neka vrsta pomo}ne{kolske discipline, ona je ~inilac estetskog va-spitawa i metodi~ko sredstvo pospe{ivawa razra-de nastavnih jedinica. Kwi`evnim ozra~jem, inova-tivno{}u, napeto{}u, i{~ekivawem, iznena|ewemi igrom pobu|uje se interesovawe za apstraktnisvet, vodi ka bogatijem razumevawu, socioemocio-nalnom razvoju i ovladavawu odre|enom materijom.Oplemewivawe racionalne i iracionalne stranemladoga bi}a predstavqa vi{i nivo vaspitnih ci-qeva. ̂ isto pedago{ki elementi, kao ravnopravni~inioci estetske strukture, isprepleteni i sto-pqeni sa imaginacijom, daju tekstu unutra{wu mo-tivaciju i individualizaciju, kao i humanu crtu.Pedagogija i poetska re~ retko kad se dodiruju kaou umetnosti za mlade.

Kwi`evnost, iako „prostiji oblik spoznavawa”,predstavqa relevantnu obrazovnu komponentu. Kaonastavni predmet i autoritet u pozitivnim znawi-ma, kwi`evnost, principijelno, ne figurira kao mu-~an teret, ve} kao sredstvo koje, na zadovoqstvo iradost, poma`e osmi{qavawu i uobli~avawu onoga{to je po`eqno i dobro. Kao sistem vrednosti ko-ji obuhvata ono {to se mo`e saznati, ona izla`e ne-{to {to se mo`e implementirati u ̀ ivot i od ~i-jeg se posedovawa, osim koristi, ima li~no zadovoq-stvo. Kognitivni potencijal i nedvosmisleni doti-

caj obrazovawa u u`em smislu re~i ~ine je saputni-kom i upu}iva~em u ̀ ivot. Nerastere}ena komplek-sa de~jih obaveza, nalaze}i smisao iskqu~ivo u na-mirivawu potreba |aka, ona je svojevrsna „u~ionicabez ograde”. (^itanke kao osnova sveukupne nastavematerweg jezika i kwi`evnosti, sa prilozima po-desnim za obradu i prou~avawe gramati~kih pojmo-va, zapravo su „produ`ena ruka” disciplina obuhva-}enih {kolskim programom.) Kwi`evnojezi~ka umet-nost ovoga vida i danas svoj legitimitet zasniva naobrazovnoj zamisli. Forsiraju se kwi`evni radovinalik zadatom gradivu iz raznih nastavnih oblasti.Kao ̀ ive lekcije, oni su usmereni ~itao~evoj racio-nalnoj strani, negovawu logi~kog mi{qewa koje spre-~ava razvoj imaginativne aktivnosti i ~ulno do`i-vqavawe. U slu`bi etabliranog sistema povezanog sapotrebom za uspostavqawem, za dru{tvenim kontro-lisawem i za nadziravawem, tekstovi umesto formal-no-slikovite donose uske i probrane sadr`ine celi-shodnog, aplikativnog i funkcionalnog stepenaobrazovawa. Enciklopedijskog raspona, {ar`iranokoli~inom informacija, sentencama o radu i ̀ ivot-nim slikama, kwi`evno delo je prozor koji malom~itaocu otkriva vidik uvek na novu stranu ̀ ivota.Pisci za decu su otvoreni ili skriveni prosvetite-qi naj~istijeg kova. Radovi usmereni ka predavawui naukovawu, bremeniti znawem i savetima, naliksu uxbeni~kim primerima i suvoparnim racionali-sti~kim jedna~inama. Inspirisani egzaktnim nauka-ma, zami{qaju}i pred sobom u~enika ̀ eqnog rada iznawa koje se mo`e korisno realizovati, autori pe-vaju i pripovedaju strogo planski, smisaono i hlad-no, bez poleta i odu{evqewa. Solidna faktograf-ska vrednost, disciplina misli, stara~ke refleksi-je, ukqu~ene moralne norme i iskqu~ene vi{ezna~-nosti, projektuju priloge sa svim nastavnim karak-teristikama.

Bazirana na obi~ajima i op{teusvojenim vred-nostima, na ̀ ivotnoj mudrosti i univerzalnim ten-

23

dencijama, de~ja kwi`evnost apriorno upu}uje navoqnu svest i ̀ ivot po ~vrstim hri{}anskim na~e-lima, na pravedan odnos me|u qudima, na iskrenosti na qubav zasnovanu odnosima u porodici; upu}ujena marqivo u~ewe, navikava i privoqava na rad,u~i po{tovawu u~iteqa i pravila {kolskog pona-{awa, neuzmicawu pred isku{ewima, savla|ivawui re{avawu moralnih te{ko}a i najte`ih zadata-ka (ako se ~vrsto veruje u vlastite snage), nadah-wuje najvi{im qudskim na~elima. ^inilac je ne-nametqivog podsticaja na vrlinu i formirawa ce-lovite li~nosti. Kwi`evnost uzvisuje duh, hranima{tu, ose}ajni i misaoni ~itao~ev svet. Didakti-~ko-igrivim sredstvima razvija se svest o ~ovekukao najve}oj vrednosti, neguje vera u ~oveka i u we-gove stvarala~ke mogu}nosti, neguju vrednosti slo-bode i osloba|aju naslage koje bi kasnije bile smet-wa na putu ka slobodnoj li~nosti.

Stvarnost kao beskrajno slo`en „heterogenikontinuum” sna`no zaokupqa ~itao~evu misao. Ukwi`evnosti za decu, kao i u umetnosti uop{te,sadr`ina predstavqa polaznu ta~ku i prvo vredno-sno merilo.

Principijelno, kwi`evnost za decu nema samoza sebe rezervisan sadr`insko-tematski ta~no od-re|en okvir. Zajme}i motive iz seriozne kwi`ev-nosti, ona ne poznaje specifi~nu sadr`insku este-tiku. Ni{ta qudsko nije strano kwi`evnosti, velianti~ka izreka. Nepostojawe unutarweg motivsko--predmetnog ograni~ewa i nesuprotstavqawe umet-nikovom vidokrugu dopu{taju obuhvat nesagledivogmozai~kog niza, pretakawe svih strana qudskog ̀ i-vota u re~i. [iroko de~je interesovawe impliciraprostran i sveobuhvatan dijapazon tematskih jedi-nica kojima se ne mogu odrediti granice. Zasnova-na na prirodnom interesovawu deteta, potencijal-no {irokom kao svemir, sadr`ina nije ni{ta ma-we kosmopolitska nego u klasi~noj kwi`evnosti.

Kwi`evnost za decu, u tom smislu, nije moglazaobi}i qudski rad kao kwi`evnu temu u naj{iremsmislu re~i.

Smisao egzistencije je, mo`emo to saznati nastranicama de~jih listova i kwiga, u radu i stvara-la{tvu, u puno}i, uzdizawu i progresu, u zadovoq-stvu, zdravqu, unutarwem miru, sre}i i zaradi. @i-vot sublimiran radom je nepatvoren i nefalsifi-kovan; utoliko boqi ukoliko je okrenut istini ilepoti, ukoliko daje mogu}nosti za maksimalni raz-vitak individualnih snaga i sposobnosti.

Stara poslovica ka`e da je ~ovek stvoren da ra-di, kao {to je ptica stvorena da leti. Svi qudi,{irom sveta, po{tuju rad i rade. On je u pesmamai pri~ama jedna od najuniverzalnijih odlika qud-skog bi}a, wegova „esencija” i „egzistencija”. Uwemu, kao ishodi{nom postulatu, jedinka se iskazu-je i ostvaruje kao bi}e sui generis. U svojoj najdu-bqoj su{tini radno i stvarala~ko bi}e, bi}e prak-se i rodno mesto rada, ~ovek kao najsvesnije bi}evredi koliko wegov rad.

De~ji pisci „didakti~ari” isti~u, svi kao jedan,da nema pouzdanijeg i dragocenijeg saveznika od ra-da, kao delatnosti u kojoj ~ovek – mlado bi}e iodrasli – projektuje svoju imaginaciju, misli, o~e-kivawa i sveukupne mogu}nosti. Zajedni~ki imeni-teq svakog individualnog ̀ ivota i zajednice u ce-lini, on nije samo sredstvo „zadovoqewa prirod-nih potreba” i izdan prihoda, ve} nepresu{no vre-lo ~ovekove samorealizacije. Po{ten ̀ ivot je, po-ru~uje de~ji pesnik u svojim tekstovima, karta zali~nu afirmaciju i dru{tveni napredak u naju`em,predstavqa~kom smislu. ̂ ast, slava, ugled i pravona priznawe mogu se ostvariti u jedinstvu data ~ijase konkretizacija potvr|uje radom i wegovim efek-tima u materijalnoj i duhovnoj proizvodwi. Su-{tinska karakteristika ~oveka, on simbolizujecentralnu ta~ku `ivota (uz ostalo, zbog ve}inevremena koje se u wemu provodi), celokupnost na-

24

stojawa i opstojawa, iskazivawa i potvr|ivawa, vanprivatnog i porodi~nog `ivota.

^ovek je svestan svojih slabosti i ograni~ewau sukobu sa ̀ ivotnom realno{}u, ali i svoje rela-tivno stabilne predispozicije za uspeh, svoga suvi-{ka ̀ ivota i unutarwih sila koje te`e da izbiju.Svako ima vi{e kreativne mo}i nego {to je u touveren; u svakom se kriju nepoznate mogu}nosti isposobnosti da u hodu sti~e snage. Svako stvarasvoje dobro, analogno zahtevima svoga zdravqa, na-klonostima i potencijalnoj snazi. Veruju}i u svo-je tvora~ko ume}e, inteligenciju, ume{nost, vred-no}u, ̀ eqan statusa i samopo{tovawa, usmeren kavi{im ciqevima (paze}i da ne zataji u `ivotu ine ide „malen ispod zvijezda”, „nevi|en i bezna~a-jan”), ~ovek, poru~uju de~ji stvaraoci, tro{i ener-giju u duhovnom i proizvodnom radu, u savla|ivawui osvajawu zakona neba i zemqe. Na wemu je odgo-vornost za opstanak qudskog roda.

Svestan smisla i svrhe rada koje mo`e pripisa-ti vlastitim sposobnostima, ulo`enoj energiji irevnosti, svojim unutarwim potrebama, ~iji razlogpostojawa le`i u wegovoj mnogostrukoj vezi sa ̀ i-votom, wegovim htewima ili zadovoqstvu sobom isvetom oko sebe, a ne ulogama u koje `ivot gura,~ovek ̀ ivi pobedni~kim ̀ ivotom. De~ji umetnicisu u svojim pesmama pevali o radu kao pesmi ~ove-kovog `ivota.

U de~joj literaturi je posebno, ako se ima u vi-du sveukupan wen razvoj, istaknuta snaga zajednice,odnosno wen odnos prema radu.

Rad kao dru{tveno postignu}e omogu}io je nesamo biolo{ki i egzistencijalni opstanak, nego jeuzrokovao i potrebu za `ivotom u zajednici. Kaosocijalno bi}e i „ansambl dru{tvenih odnosa”, ~o-vek se nigde ne manifestuje tako jako kao u poslu,kao u neizolovanoj delatnosti i izrazu kolektivnepovezanosti i solidarnosti. „Nagnaj ih da zajednozidaju neku kulu, i pretvori}e{ ih u bra}u”, ka`e

Sent Egziperi. Rad dr`i zajednicu kao {to cigledr`e zidove ku}e.

Iako se obavqa individualno, rad ima dru{tve-ni karakter. I u samotni~koj delatnosti stupa seu odnos interakcije, s neograni~enim brojem rela-cija i veza, s nebrojeno mnogo qudi i sa wihovimtvorevinama.

Mno{tvo aktivnosti, isti~u u svojim tekstovi-ma kwi`evni stvaraoci vaspitno orijentisani, ni-je mogu}e obavqati bez uskla|enog dejstva i me|u-sobnog razumevawa dva ili vi{e izvr{ilaca. Slo-bodne, podru{tvqene, one u~e subjekt da ocewujesebe i po{tuje druge, da ceni i po{tuje rad, usme-ravaju na kori{}ewe iskustva i saradwu sa drugi-ma. Realizuje se potreba za pripadawem grupi, zauzajamnim pomagawem i qubavqu me|u qudima.

Rad je jedinstvena prilika za `ivot u skupini:uzimawe od drugih i davawe drugima. Nema savr{e-nije organizacije od one u kojoj se individualnosti uprocesu rada sjediwuju, dodiruju i stapaju. Slu`ba nesamo za vlastitu ve} i za op{tu dobrobit i sre}u ~i-tave zajednice, predstavqa osnovnu kohezionu qudskusilu. Koordiniranim aktom me|usobno deqivih ci-qeva ostvaruje se uzajamno zbli`avawe me|u narodi-ma, ujediwuje se i pokorava zakonima slobode, jedna-kosti i bratstva. Dru{tveni rad, sa svim svojim po-zitivnim odlikama (kolektivna svest, dru{tvenamotivisanost, me|usobni odnosi, narastawe ponosai dostojanstva, pozitivne karakterne osobine), stva-ra ugled, „rascvetava li~nost”, razvija i u~vr{}ujeniz eti~kih svojstava, izgra|uje pravilan odnos je-dinke prema zadacima. Kolektivno delawe emotivnozbli`ava, formira i u~vr{}uje socijalne veze.

Jedinka u zajednici do`ivqava dru{tvenu vred-nost rada i svest da rade}i za drugoga afirmi{esvoju li~nost. Takav rad ne li{ava potrebe za li~-nim isticawem ili uskim zadovoqstvom. U stvari,zajedni~ko delo se do`ivqava kao svoje, li~no, pri-raslo za srce. A takvo se vi{e voli i boqe ~uva.

25

Pri~e, bajke i anegdote, potom poslovice, kaopotvr|eno op{te~ove~ansko dobro iskustvo, govoreo prirodi rada izda{nije i u {irokim potezima,o{tro, razgovetno i besprizivno.

Zahva}ene iz samih nedara naroda, nabijene sna-`nim i direktnim mislima, poslovice rasvetqava-ju rad sa najrazli~itijih stajali{ta. Kao i pri~e,one su, zbog svoje kratko}e i umnosti, zna~ajne kao~ovekovi dobri pomaga~i i savetnici. Re~eno je iostalo zapam}eno: „Rad `ivot dr`i”, „Kad se mo-ra jesti, mora se i raditi”; rad je „izvor zdravqai izgradwe ~oveka”; rad ~eli~i ~oveka: „Bez mukenema nauke”; sredstvo je oplemewivawa i ~i{}ewaod r|avih pomisli: „U radwi je veselo srce”, „Koradi o zlu ne misli”. ^ovekov rad se povezuje sanajve}om vredno}om i rado{}u: „Ko rano rani, dvesre}e grabi”, ili sa zadovoqstvom: „Radwa radostra|a”, „Rabota – krasota”. Najsvetlucavija zrncau~e da treba `iveti od svojih deset prstiju, a nejesti tu|u muku. Rad iznad svega: „Boqe uzalud ra-diti, nego uzalud sedeti”, „Voda teku}ica zdravi-ja je od le`e}e”, „Kamen koji se ~esto preme}e, ne-}e mahovinom obrasti.” Ad infinitum.

Po sebi najmisaonija literarna vrsta, zavidneestetske visine (lapidarnost, doteranost izraza,ritmi~nost), izreknuta iz dubine narodnog genija,usmena iskustva o radu, u de~jim ~itankama i de~jojlektiri, ispisuju se crvenim slovima.

Lepa kwi`evnost, osim idili~nih prizora o le-poti i uzvi{enosti rada, predstavqa i primere ku-luka i eksploatacije dece. U Andri}evoj pripoveciKosa nalazimo ovakvu sliku: „Zvijezda pripekla, padeca padaju u neznan. Majke mu se mole da pusti dje-cu, a on se isprije~io na wih: ‘Kupi ti sijeno, r|o!Meso vam se ne jede, ko`a vam se ne dere, pa za{toste na ovoj bo`joj zemqi nego da radite!’” (Narodnaposlovica: „Ne `ali tijela, bi}e ga i crvu i mra-vu”.) U Rje~niku Vuka Karaxi}a stoji: „[egrti suu nas, osobito u Srbiji i Bosni, kao pravi robovi.

Oni nose vodu, cijepaju drva (kod gdjekojijeh majsto-ra idu s kowem u {umu te i sijeku i donose ku}i),lo`e vatru, gotove jelo, peru sudove, mijese hqeb,peru ko{uqe, nosaju i zabavqaju djecu i zapiraju ihkad se koje ispogani, peru sobe i basamake, ~iste ha-rove i ko{are, timare i poje kowe, i t. d. Kad kojiovako nekolike godine poslu`i, pa do|e u ku}u nov,onda ovaj novi onoga zamijeni, a ovaj stane tobo`eraditi {to oko zanata. Kad majstor ide kud trgovineradi (kao n. p. u Sarajevo) zamijeweni {egrt idepred wim pje{ice (makar bilo, kao {to i biva, izSarajeva u Carigrad), pa kad pred hanom majstor sja-{e s kowa, {egrt vaqa odmah da ga izvoda, po tomnamiri i nadgleda kao i kod ku}e, pa ujutru kad ho}eda polaze, opremqena pred majstora da ga izvede.Kad {egrt do|e na zanat, majstor mu izme|u ostalognauka ka`e i to da nije samo zanat n. p. kod terzi-ja skrojiti i sa{iti haqinu, nego da je zanat i va-tru nalo`iti i jelo zgotoviti, i. t. d.”

Mnogo toga napisanog o deci radnika, ne samo uokviru lepe kwi`evnosti, mo`e se ~itati kao tra-gedija. Deca su zapo{qavana u fabrikama teksti-la, duvana i cigareta. Sredinom XIX veka i rani-je, ona su radila u britanskim rudnicima i podzem-nim tunelima ugqenokopa. Ve}ina siroma{ne decepo~iwala je da zara|uje ve} u {estoj i sedmoj godi-ni, a neka i pre. Zapisane su re~i oca de~aka-rad-nika palog u bedu usled smawenog porodi~nog pri-hoda: „Imao sam obi~aj da ovoga mog mali{ana, kadmu je bilo sedam godina, nosim tamo i natrag posnegu, on je obi~no radio 16 sati. ̂ esto bih klek-nuo da ga nahranim dok je on stajao uz ma{inu, jerje nije smeo ostaviti, ni zaustaviti.” Za razlikuod odraslih, deca su radila bez odmora i jela usredpra{ine od pamu~nih otpadaka i zadaha ma{inskoguqa. Zabele`eno je da su ih roditeqi tukli kakone bi zadremali ili se povredili od neza{ti}enihto~kova ma{ina. Marks pi{e da su deca „`ive ma-{ine za ~i{}ewe dimwaka”.

26

Usled prekomernog rada ona su fizi~ki kr`qa-la i zaostajala u rastu, pa i umirala. – Zabranitiim rad zna~ilo bi, tako se tuma~ilo, osuditi ih daumru od gladi ili u~initi od wih nevaqalce ilen{tine.

Civilizacijska je sramota i duboki moralni padto {to u dana{wem svetu ima na milione dece ro-bova.

U de~jim stihovima rad se dovodi u vezu saigrom, neretko poistove}uje sa wom. [to se ide du-bqe u praistoriju, slobodan rad se sve vi{e poobli~ju i sadr`aju pribli`ava prapo~etku: igri izadovoqewu, preplitawu sa igrom i aktivnostimareligioznog i zabavnog karaktera. Igra se nepre-kidno inkorporira i smewuje sa radom, neretko seuzima kao vid sasvim serioznog delawa. Starija odrada, ona mo`e imati raznovrsne efekte. Samosvr-hovita, neusmerena na jedan ciq ili na materijali-zaciju psihofizi~kih snaga, ona se obavqa iz zado-voqstva ili radi zadovoqstva. Bez namere da sestvarno izvede neko delo, proizvede dobro ili ostva-ri neka zamisao, usmerena prema unutra, igrawu ane rezultatu, ona nudi delatno odahnu}e, u`ivawei slobodu, izaziva ose}awe koje dovodi do opijeno-sti i zanosa kojih nema u radu, ~ime se i obja{wa-va wen zna~aj za lepotu ~ovekovog ̀ ivota. „Zatvo-rena u sebe, igra ne iskora~uje van oblasti ma{te.Nema, me|utim, nijedne igre koja ne li~i na ozbi-qan rad. Umetnost je bli`a radu nego igri – ne ra-du u u`em smislu re~i, kao izrazu nu`de, ve} dela-wu bez ciqa, slobodi, takozvanom ‘oslobo|enom’radu, pretvorenom u u`ivawe” (Tihomir Petrovi},Uvod u kwi`evnost za decu, Novi Sad, 2011, 12).

Rad mahom – potencira se na slikovit na~in –pru`a intuitivno zadovoqstvo koje se dobija odigara za koje je potrebno znawe. Ono se ne mo`edovesti u vezu sa hedonisti~ko-materijalnim, grubo~ulnim do`ivqajem. Ishod najboqih ~ovekovihume}a i postignu}a, ono korelira sa podmirivawem

potreba koje donose subjektivne efekte, kao {tosu sre}a i bogatiji unutarwi svet. Rad kao svesnoraspolo`ewe i sve~anost u ~ovekovom ̀ ivotu daru-je trenutke dirqive i najdubqe korisne radosti;donosi okrepqewe i spokojstvo koje ima du{u {um-skog mira. Savla|ivawe prepreka i izvr{avawedu`nosti daju puno u`ivawe postojawa i osmi{qa-vawe ̀ ivota. Kad se kroz tamu i otpor najzad ugle-da svetlost, ona analogno preprekama i naporu po-staje jo{ svetlija i dragocenija; svetlost je kojojni po~etak ne po~iwe ni kraj ne i{~ezava. Gogoqje ovim re~ima neprestano u svojim pismima majcii sestri preporu~ivao rad, i to fizi~ki poqskirad. „Posle rada svaki minut radosti izgleda vam”– pisao je – „dvostruko radostan, duh poigrava odveseqa, o~i sjaje, sme{e se radosne, ~ovek postajei u licu lep{i i mla|i.”

Rad s ma{tom (ili bez) veseli koliko i igra.Bla`enstvo dolazi kao rezultat wegovog vidqivogi opipqivog sagledavawa. Nazvan „ocem zadovoq-stva” i „muzikom ̀ ivota”, on donosi u`itak ravanonom koji emanira tvorevina vi{ega reda. Wegovauzvi{ena i prazni~na priroda nosi sa sobom slastkoja se do`ivqava kao naro~ita vrsta poezije. Ne-ma, kazuje se u kwi`evnim delima na direktan iliindirektan na~in, trajnije ni dubqe sre}e od onekoju iznedruje plodonosni rad. ̂ ovek sjaji od sre}e.On i `ivi da bi bio sre}an i da bi sre}u predaodrugom ~oveku. ^asovi stvarala{tva predstavqaju„poqubac Boga”, uzbu|ewe prema kojem su sva dru-ga slaba. Van svake sumwe, nema pesni~kog ililikovnog dela, muzi~ke simfonije ili neke likov-ne kreacije, ne samo za decu i mlade, koji mogu iza-zvati one emocije i milinu kao re{ewe nekog slo-`enog umnog problema. Poletnost nakon izvr{ewaposla i obaveza donosi boqe raspolo`ewe i vese-liju zabavu. Ose}awe ponosa, ushi}ewe i trijumfzbog postignutog uspeha, radost i gordost, ~ine ~o-vekovo delawe pobedni~kom pesmom tela i duha.

27

Kwi`evni tekstovi za decu nude saznawe o ne-sagledivom poqu mogu}nosti koje rad otvara. U we-mu se ostvaruju nove {irine, nove dubine i novedaqine, razmi~u granice pretesne stvarnosti iobuhvataju sva podru~ja prirode i qudske delatno-sti. Grandioznije re~eno, on je voji{te najveli~an-stvenijih pobeda, moglo bi se re}i bojno poqe nakojem nema mesta za slabe vojnike. „Jedna strasnaborba, kao i svaka borba, rad unekoliko li~i najuna{tvo” – pi{e @il Pajo i dopisuje: „Prudon jerad smatrao kao rat”, razume se, shva}en u op{te-prakseolo{kom smislu. A ~ovek je ro|en da ne budepobe|en, pisao je Hemingvej.

Svaki ~ovek je, ako se malo boqe sagleda sastrane, jedno izuzetno i neizmerqivo bi}e, ne{tonovo pod suncem. Svako od malena (treba da) tra-ga za svojom individualnom crtom koja }e ga razli-kovati od drugih qudi i, shodno tome, pru`iti mupriliku da postane tvorac nekog dela, makar, kao{to je re~eno, samog sebe. Sna`no je demokratskona~elo: „Svaki ~ovek mo`e sve da uradi”. Predsvakom generacijom se nalaze izazovi koji ranijenisu postojali, isku{ewa kojima nema kraja ni sa-gledivog ograni~ewa. Prostrano je poqe na kojem semo`e na}i mesto za svoju brazdu, otkriti nova de-latna podru~ja koja }e doneti „vi{e hleba”, uni-{titi siroma{tvo i qudsku nepravdu, re{iti pro-blem globalnog zagrevawa ili, recimo, ozonskihrupa. „[iroka je wiva nebesnoga oca i vinograd jewegov prostran; za svakoga tu ima posla”, u~io jeDositej Obradovi}, srpski prosvetiteq. Vasionaje jedna ogromna radionica i neotrgnuta tajna ko-ja trudbenicima otvara vrata uspeha i sre}e.

Mladi svet, glava svakog dru{tva i graditeqnovog sveta, otvorena oka i pameti, ulazi u ̀ ivot-nu borbu bez straha. [kolovani „moreplovci du-ha”, hrabri istra`iva~i neotkrivenog, `eqni us-peha, okrila}eni i ma{toviti, nau~no osna`eni isvesni istine da veliki poslovi nikad nisu zavr{e-

ni, te da svako ima svoju {ansu – pozvani su da sevinu iznad vidqive stvarnosti i, po re~ima ruskogkriti~ara Dobroqubova, „jednom zauvek re{e ne-izbe`ni problem o gladnim i golim qudima”. Mla-dost – to je `ivot koji ~eka da pote~e kao reka.

Radni moral je, nesumwivo, de`urna tema, pre sve-ga u tradicionalnoj kwi`evnosti za decu i mlade.

Voqa, kraqica ~ovekovih mogu}nosti, ono {topokre}e iznutra, i kao posledica uticaja potrebai spoqnih ciqeva, jeste nu`an uslov rada. Bez unu-tarwih pobuda, tvrdokornosti i plamene vere nemo`e se uspeti i kada se imaju svi najboqi pred-uslovi za ostvarewe nekog vidqivog u~inka, u~ede~ji stvaraoci.

Visoka motivacija, zalagawe, samopregor, rev-nost i samodisciplina, vezanost za du`e vreme, ga-rantuju (naj)boqe efekte. Postignuti nivo sprem-nosti da se izvr{i postavqeni zadatak (korist,vrednost, zadovoqewe ̀ eqa, sigurnost), ose}awe dasmo potrebni i korisni svetu, nadokna|uju pomaw-kawe li~nih kvaliteta kao {to je invencija. Neu-krotiva ̀ eqa je kvasac kojem nije potrebno mnogovremena da podigne ~vrsto testo. Ciqevi i zami-sli koji se `ele ostvariti i ponesenost idejama~ine napor sno{qivim, uprkos te{ko}ama koje onstvara.

Jaka voqa i presuda uma najvi{e zna~e, poru~ujude~ji umetnici re~i. Odu{evqewe radom je po~etakrada, kao {to je vatra po~etak svetla – vatra ko-ja zagreva i pokre}e na silnu akciju. Optimizam,onaj ~as kada srce zavoli i du{a za`eli, jeste iz-vanredni polet i nedostignuta smeonost. Od mladog~oveka zahteva se posve}enost, privr`enost, ̀ ila-vost voqe i duh ambicijom zadojen. Basnoslovna de-la ostvarivali su oni zaqubqeni u rad ve}ma negodrugi u zlato, koji su voleli svoj posao produho-vqenom privla~no{}u, voleli ga racionalnom opi-jeno{}u i verno{}u dubqom od qubavi. Samo ushi-}ewe vatrene mlade`i i zanesewaka, u ~ijim srci-

28

ma gori vrelim `arom qubav prema postavqenomciqu, strast koja zaokupqa svom silinom, unutar-wi ogaw ̀ eqe, ̀ ar i mar, jesu polazne ta~ke za di-vovska dela.

Radnici puni voqe, kao odu{evqeni putnici,peva se i pripoveda u de~jim kwigama i de~joj peri-odici, obavqaju posao radosno, s lako}om, u taktu;kao pesmom i muzikom podra`avani. Sa ose}awemza poeziju rada, oni su ̀ iveli ̀ ivotom koji je biovelika pohvala radu, prava pesma radu.

Treba u}i u posao postojanom marqivo{}u, kon-stantno{}u i mu{ki pregnuti. Ostvarewe zemaqskogplana ili velikog postignu}a iziskuje dodatno na-prezawe, marnost, sr~anost, kondiciju i mentalnozdravqe. Zahvati i skok u nepoznato, qudsko dobroi radost impliciraju samopregor, udvajawe snage,mu`evnost, heroizam, vojni~ku mobilnost, energijusa zamahom, samovawe i odricawe od svega onoga {toobi~ni qudi smatraju ̀ ivotnim dra`ima, zahteva sejedno „kipu}e odu{evqewe”. Faustovsko na~elo: slo-boda i ̀ ivot, qubav i sre}a zadobijaju se samo sva-kodnevnom borbom za wih, zahteva se smernost,istrajnost u neda}ama, prite{wenost, odgovornosti ̀ edno zagwurivawe u najte`e probleme. Ni{ta sene posti`e niti ra|a iz pribli`nosti, `urbe iforsirawa, nego naprezawem, znojewem, ustrajava-wem, jednom „divqom uporno{}u”. „Malo se posti`estihovima napisanim u ranoj mladosti. Trebalo je”– ka`e Rilke (Rainer Maria Rilke) – „s wima po~e-kati i celog ̀ ivota skupqati mudrost i slatko}u.”– „Neka svaki |ak, kad god ga obuzme malaksalost,utuvi da su veliki qudi, izuzev{i neznatan brojizuzetnih |enija, bili qudi kao vi i ja, ~esto neba{ mnogo umni, ali su imali nepokolebqivu veruu rad, u izvanredne rezultate koji se posti`u i samawim snagama samo kad je istrajan. Oni su razumelida je |enije u stvari sposobnost da se istraje; svakiuspe, najzad, da uradi {to ho}e, samo ako svesrdnoho}e” (@il Pajo, Gilles Pajot).

[iroka podru~ja, vi{a postignu}a, zalet i do-skok dostojni divqewa, iziskuju duh ambicijom za-dojen, pristup stvari bez kolebawa, samouverenost,li~ni napor, istrajnost, neprestanost, `ustrinu,samoohrabrivawe, nadma{ivawe sopstvenog uspehai gorqivu prionqivost. Herojski podvizi nala`u,isti~u u svojim radovima svi de~ji pisci, da se idedaqe, uprkos spre~avawima ili nezgodama koje za-dese. U slu~aju pokliznu}a ne polagati oru`je,ostati pribran i konstruktivan, ne podle}i umorui zamamnostima koji bolno o`alo{}uju.

Preterana odanost, onaj ̀ ar novope~enog obra-}enika, gde se rad voli snagom srca i do samozabo-rava, ne pita za pogodbe pod kojima se obavqa ni-ti za cenu, ona radqivost za pri~u ponekad je nagranici patolo{ke pojave. Nudi se primer mravakoji podi`e teret pedeset puta te`i od wegove te-`ine i koji upr}en neuporedivo te{kim bremenomposr}e i pada, ali se di`e bez umora i, nakon vi{edesetina poku{aja, uspe da teret donese u mravi-wak. Povrh toga, Lav Tolstoj opomiwe: „Sramotaje za ~oveka kad mu se savetuje da se u vredno}iugleda na mrava. A dvaput je ve}a sramota kada ontaj savet ne slu{a.” Jedinka bezrezervno privr`e-na svome poslawu nalik je p~eli koja, po predawu,nikada ne spava i koja je moralni primer gorqivo-sti i marqivosti u sticawu vrlina.

Sloboda, fantazija, intelekt i ekspanzivna sna-ga imaju presudnu ulogu u stvarawu. Samo razvijenei natprose~ne li~nosti, satkane od najboqeg zrnaprirode, jesu tvorci izuzetnih dela i gorostasnihvizija. Nadarenost, ona energija duha, skrivena kaovarnica u kremenu, jeste sto`er i prva pogodba;ali ona ne mo`e da po{tedi od sistematskog rada,samodiscipline i usredsre|enosti. Lovqewe nevi-dqive i te{ko uhvatqive ̀ ar-ptice nije, opomiwude~ji stvaraoci, u ~ekawu skr{tenih ruku, u samo-dovoqnosti prirodnog genija, ve} u radqivosti,u~ewu, praktikovawu, ve`bi, u najpredanijem inte-

29

resovawu i pretra`ivawu tu|eg rada. Bez rada ne-ma uspe{nog postignu}a bilo koje predispozicije.Nadahnu}e je „ro|eni brat svakodnevnog sistemat-skog rada” (Bodler).

Izuzetno je eksploatisan kwi`evni motiv nad-mo}i rada nad talentom. Inteligenciju i izuzetnusposobnost nadokna|uju upornost, razboritost,radne navike i strpqewe. Qude potencijalno vi-{ih intelektualnih kapaciteta, odve} oslowene nasvoju bistrinu, prevazilaze individue skromnihmogu}nosti, ali vredne i postojane. Sposobnostinisu isto {to i znawa i umewa. ̂ uveni prirodwakDarvin odbijen je na fakultetu na prijemnomispitu iz biolo{kih nauka. Dodu{e, ukoliko senasle|em nije primila neka dispozicija, na primertalenat za slikarstvo, ni najsolidnije likovnoobrazovawe ne}e uspeti da razvije ne~iju vi~nost.^esto je mala amplituda ili mera dara u odnosu naprirodne spretnosti i ostvareno.

Bez rada, ~itamo jednako u tradicionalnoj imodernoj kwi`evnosti, podle`e se lewosti, tuma-rawu misli i monotoniji pustiwe. Rad zahtevaop{tu urednost, radnu disciplinu i, u odre|enojmeri, dobrovoqno prihvatawe stege. Wima se odr-`ava red i smiruju nemirna strujawa mladosti.

Smelost je jedno od najuzvi{enijih svojstava du-{e, kvasac za dobre promene, za ulazak u opasne vo-de. Treba u}i u ̀ ivotnu borbu bez straha, s punimsamopouzdawem, bez ustru~avawa koja se ose}aju ka-da se prvi put pristupa kakvom poslu; pristupitismeono, bez anksioznosti ili strepwe zbog o~i-glednih spoqa{wih povoda. Rad je siguran put i si-la koja omogu}uje pobedni~ki ̀ ivot. Ne bi treba-lo da mawka voqe da se krene sporim i te{kim pu-tem kako bi se do{lo do re{ewa, niti voqe za ri-zikom ili posve}ivawem u ime nesigurnih nameraili udaqenih potreba i ̀ eqa. O tome bi se moglou~iti od na{ih praprapredaka, koji nisu pobegliod vatre poput drugih stvorova, nego joj se pribli-

`ili i uzeli je pod svoje. Ne pomi{qati unapredna neuspeh, ili na osredwe izglede za postizaweciqa. Te`ak put, ekstremno neosvojive granice,mogu se savla|ivati hrabro{}u Ba{-^elika, onomuporno{}u carevog sina koji je pro{ao jednu pre-preku, ali ga ~ekaju barem jo{ tri. „Gledaj strahupravo u o~i”, savetuje ruska poslovica. Ne bojatise posla – ma kakav strah on ulivao i koliko seizbegavao. – Mo`e{ ako misli{ da mo`e{! Akose boji{ spoticawa, spotaknu}e{ se! Bude{ li sepla{io, upla{i}e{ se! Odlu~nost i energija sudva krila koja lete prema nebu.

Visoki radni moral, neravnodu{nost prema po-stavqenim zadacima i uzdizawe iznad postoje}ihbarijera, me|u mnogima, ilustruje slede}i odlomak:„Primjere samoprijegora, ustrajnosti i heroizmapokazali su i neki graditeqi Autoputa Beograd –Zagreb. Brigadiri koji su radili na izgradwi te-meqa na rije~ici Qubwu, izbacivali su satima, ka-da su ma{ine otkazale, vodu – svojim porcijama. Nasamoj akciji omladinci su odvajali svoju }ebad itako pokrivali beton, kada je zaprijetila opasnostda se on uslijed mraza smrzne” (Mihajlo Juhas,Radne akcije u vaspitawu omladine, Beograd, 1961,18). Odnos prema radu i radinosti, uz ~ove~nost,pravi~nost, po{tewe i drugarstvo, jesu moralneparadigme od trajnog va`ewa. Moralni rukovo| ikazaqka u ~ovekovom ̀ ivotu, rad nosi „pe~at ve~i-te plemenitosti, {tavi{e svetosti” (Gete). – „Akoi{ta na svetu postoji sveto, onda je to ~ovekovrad”, potvr|uje proleterski pisac Maksim Gorki.

Rad ima presudnu ulogu u podizawu i odgajawumladih. Vaspitawe, naime, ima u wemu najzdravijekorene. U porodi~nom miqeu dete se, uz igru istvarala~ke aktivnosti, navikava na rad kao na sa-stavni deo `ivota. Igra kao glavno zanimawe nu-di mogu}nost da se oseti poezija i radost rada kaoozbiqna strana ̀ ivota. (Put od igre do stvarala~-kog rada je dug i pra}en bezbrojnim izazovima i

30

gor~inom.) Jo{ u najranijem uzrastu, mladi ~ovekse priprema da ispuwava svoje obaveze, privikavana savladavawe te{ko}a i podno{ewe telesnih neu-godnosti. Dositej Obradovi} je pisao da onom ko-ji „iz mladosti svoje razumom navikne trudoqubi-ju, rado, veselo i postojano dobrim i op{tepolez-nim upra`wenije sleduje”.

Roditeq svakodnevnom aktivno{}u neposrednouvla~i, zadobija i prilago|ava svoj porod na `i-vot ispuwen radom i obavezama. Na taj na~in se po-tomstvo postepeno „prekaquje” i po~iwe da do`i-vqava korist i lepotu rada. Prvo vaspitawe trebada po~ne od zadovoqstva, perspektive i sre}e u ra-du. Kada mladi svet, eksplicira se u teorijskim ra-spravama, shvati i oseti snagu, vrednost i ~ar ra-da – „svrha je postignuta, rad je preobra`en, voqase presipa od odu{evqewa (…) planula je sveta va-tra” (@il Pajo). Tako se podi`e de~je strpqewe,izdr`qivost, upornost i vedrina.

LITERATURA

Vukovi}, Novo. Uvod u knji`evnost za decu i omla-dinu, Nik{i}: Univerzitetska rije~, 1989.

@ivkovi}, Vladimir. Rad u `ivotu deteta, IIIdopuweno izdawe, Beograd: Izdava~ko preduze}e„Rad”, 1954.

Pajo, @il. Intelektualni rad i voqa, prevod Jov.M. Jovanovi}, Beograd: Izdawe S. B Cvijanovi-}a, 1920.

Petrovi}, Tihomir. Uvod u kwi`evnost za decu,Novi Sad: Prometej, 2010.

Tihomir B. PETROVI]

HUMANISTIC ENGAGEMENTOF CHILDREN’S LITERATURE

(Educational and ergological aspect)

Summary

It is widely accepted that literature, as well as art in itswholeness, is engaged, knows no neutrality in the sense of‘for’ and ‘against’. There is no literary text without somekind of purpose or intention to express or defend some idea.In the following lines, we will shed light on intentionalityof the literature for children, with special reference to workas the most important field of people’s act.

Key words: literature for children, intentionality, edu-cation, work

31

UDC 821.163.3–32.09 Popovski G.

� Jovanka D. DENKOVAUniverzitet „Goce Del~ev”Filolo{ki fakultet, [tipRepublika Makedonija

FUNKCISKATA[EMA VO DELOTO„SKAZNA ZA VILEN”OD GLIGORPOPOVSKI

SA@ETAK: Vo ovoj trud avtorot se osvrnuva na funk-ciskata {ema vo deloto Skazna za Vilen od Gligor Po-povski. Pritoa, se razgleduva raspredelenosta na distri-butivnite funkcii vo tekstot od kade e evidentno dekaskaznata poka`uva relativno bogata funkcionalna raz-granetost. Vidlivo e deka vo tekstot pozastapeni se funk-ciite, zna~i raska`uvaweto e visoko funkcionalno, {toe svojstveno na narodnite prikazni. Vo Skazna za dete-to Vilen sé se odviva spored utvrdenite kanoni na skaz-nata: realnoto se me{a so natprirodnoto, dobroto pobedu-va nad zloto, pravdata nad nepravdata, od kade povtornoja sogleduvame dlabokata, iskonska povrzanost (ili inkor-poriranost na magijata vo skaznata) na magijata i skaz-nata.

KLU^NI ZBOROVI: funkcii, raska`uvawe, skazna,magija

Pod poimot „funkcija” V. J. Prop ja podrazbi-ra postapkata na likot, koja e odredena od glednato~ka na nejzinoto zna~ewe za tekot na dejstvoto(Prop 1982: 42). Ponatamu, toj smeta deka: ,,posto-jani, nepromenlivi elementi na skaznata se funk-ciite na licata, nezavisno od toa koj i kako gi

vr{i. Tie se osnovnite sostavni delovi na skazna-ta. ...Brojot na funkciite za koi znae vol{ebnataskazna e ograni~en....Postapnosta na funkciite se-koga{ e ograni~ena. ...Promenlivi veli~ini naskaznata se imiwata (a so niv i atributite) na ju-nacite (Prop 1982: 42–43).

Vo taa smisla Rolan Bart razlikuva dve golemiklasi na funkcii – ednite distributivni, a pak,drugite integrativni (Bart 1966: 142–144). Sporednego, distributivnite se delat na dve grupi: jadra(gnezda) i katalizi. Jadrata pretstavuvaat vistin-sko ,,meso” na raska`uvaweto, a katalizite – samogo ,,ispolnuvaat” narativniot prostor {to gi delifunkciite. Ponatamu, katalizite se delat na: a)informanti (koi ne rabotat ni{to tuku samo sesvedoci koi davaat elementarni podatoci. Tie seeden vid na ,,mrzlivi indicii”) i b) indicii, koigo polnat tekstot i prikaznata i gi sen~at liko-vite. Ponatamu, Bart predlaga da se razlikuvaattri ramni{ta na dejnosta na naracijata: ramni{tena ,,funkcii” (vo onaa smisla {to ja ima toj zborkaj Prop i Bremon), ramni{te na ,,dejstva”(vo on-aa smisla {to toj zbor ja ima kaj Greimas koga zbo-ruva za likovi kako aktanti) i ramni{te na ,,na-racijata” ({to e, vo grubi crti, ramni{te na,,diskursot” kaj C. Todorov) (Bart 1966: 138).

Ako se pogledne mre`ata na distributivnitefunkcii vo tekstot, vedna{ paòa vo o~i deka ovaaavtorska skazna poka`uva relativno bogata funk-cionalna razgranetost. Ovde, nu`no e, da se potse-time na zborovite na Cvetan Todorov: ,,Najprosti-ot zavr{en zaplet se sostoi od preminuvawe na ed-na ramnote`na situacija vo druga. Eden idealenraskaz zapo~nuva so ramnote`na situacija koja senaru{uva od nekakva sila. Ottuka sleduva sostoj-ba na neramnote`a; kako posledica na dejstvoto sevospostavuva povtorna ramnote`a, pri {to vtorataramnote`na situacija e sli~na na prvata, no dvetenikoga{ ne se identi~ni” (Todorov 1998: 115).

32

Samiot avtor se izjasnuva deka toj nema da pra-vi ni{to drugo osven {to ùe ni prenese, preraska-`e edna prikazna, koja po~nuva so opis na stare-cot dedo Seznael, taka {to ~itatelot zapaòa vo ne-doumica, bidejùi o~ekuva toa da bide prikazna zadeteto Vilen. Vsu{nost ovde se raboti za prikaz-na vo prikazna. Ramkata e prikaznata za starecotSeznael, taa e fonot vrz koj se razviva vistinska-ta prikazna skaznata za deteto Vilen.

U{te prviot zbor od ovaa skazna, a toa e lek-semata ,,prikazna” go voveduva ~itatelot vo sfe-rata na ~udesnoto: „Prikaznite `iveat mnogu po-dolgo i od najstarite luòe. Vo niv i vo seùavawa-ta prodol`uvaat da `iveat mnogumina luòe {to`iveele vo dale~ni damnini. Da pu{time neka ed-na stara, prestara prikazna ni gi {epne svoiteseùavawa...” (Popovski 1984: 7).

Vedna{ stanuva jasno deka se raboti za skaznavo koja ùe se sretneme so izmisleni su{testva, ne-verojatni i ~udni nastani i sé ona {to e karakte-risti~no za edna skazna, taka {to veùe nema dvou-mewe.

Toj vpe~atok se zasiluva u{te poveùe vo sledni-te nekolku re~enici, koga bukvalno se sudirame soleksemata ,,vol{ebnik” pri opis na nadvore{niotizgled na dedo Seznael i toa e veùe prvata posigur-na indicija {to uka`uva na `anrot na ovaa tvor-ba – avtorska skazna: ,,Koga veùe be{e sosem osta-ren, dedo Seznael be{e podgrbaven i koga ode{ese potpira{e na dva stapa. Kosa, re~isi nema{e.Ima{e u{te po nekoe belo, prebelo vlakno nadu{ite i na tilot. No so belite dolgi mustaci i sobradata {to mu dopira{e do pojas, li~e{e na vol-{ebnik. Be{e mnogu star, sto godini i poveùe ima-{e, pa o~ite ne mu gledaa dobro i odvaj gi raspo-znava{e luòeto” (potcrtanoto moe – J. D., str. 7)

So upotreba na leksemata vol{ebnik, koja upa-tuva na mitot i na skaznata (Vladova 2001: 126),veùe sme vovedeni vo sferata na skaznovidnoto,

iako seu{te sme na relacijata verojatno – nevero-jatno...

I vo vrska so starosta na dedo Seznael mo`emeda se podzamislime, za{to toa e pomalku verojat-no za sovremeniot ̀ ivot (makar {to ne sosema ne-verojatno), no veùe vo istata sentenca avtorot kakoda se obidel da go opravda toa svoe tvrdewe so toa{to ni dava informacija za slabiot vid na dedoSeznael ({to e mnogu verojatno dokolku se rabotiza tolku dlaboka starost).

No, Gligor Popovski e avtor koj ne gi ostava~itatelite da bidat zaneseni od magijata na skazna-ta. Se ~ini deka, vedna{ {tom ùe po~uvstvuva de-ka negovata skazna premnogu dlaboko ponira vo ona{to se narekuva klasi~na skazna, plasira elemen-ti koi go sugeriraat realisti~niot kod na raska-`uvaweto.

Na primer, koga go opi{uva dedo Seznael i gosporeduva so vol{ebnik, vedna{ potoa avtorot da-va opis na negoviot dvor: „@ivee{e na kraj selo,vo malo kuùi~e srede {irok, otsekade ubavo zagra-den dvor. A vo toj zelen, {irok dvor krakaa stoti-ci koko{ki, gakaa guski, sunea p~eli i veselo sko-kaa pitomi zajaci. Dedo Seznael ima{e i dve kozi”(str. 7).

So samoto voveduvawe na ovie doma{ni ptici i`ivotni na scenata, tolku karakteristi~ni za ma-kedonskiot rustikalen ambient, avtorot ja dolovilslikata na selski dvor, a so toa postignal i golemefekt na realisti~nost. Avtorot ne go navel ime-to na seloto (prostorna neopredelenost), no zatoa,pak, mnogu decidno ja objasnuva negovata mestopo-lo`ba i golemina: ,,Seloto ima{e triesetina kuùii be{e smesteno vo blagite padini na ZelenataPlanina. Nad seloto izvira{e bistro polnovodnopoto~e koe vo ramninata se pretvora{e vo male~kabrza reka. Sosem blizu pod seloto, niz izdol`ena-ta ramnina, pominuva{e {irok kiraxiski pat”(str. 8).

33

I prikaznata za deteto Vilen po~nuva sosemarealisti~no. Na po~etokot navidum imame stabil-na situacija, za{to se sugerira idili~en selski`ivot, makar i ispolnet so sekojdnevna siroma{ti-ja. No taa siroma{tija silno pritiska na pleùite,ne samo na vozrasnite, tuku i na nejakite detskipleùi. Decata go ~uvstvuvaat tovarot na takviot`ivot, za{to sekojdnevno ja gledaat negovata suro-vost odrazena vo o~ite i raspolo`enieto na svoiteroditeli. Tuka, za prvpat, se voveduva glavniot likVilen, ~ie ime (Vilen – vila – samovila) asocirana ~udesni, skaznovidni nastani i aktanti. No, Gli-gor Popovski pak né ottrgnuva od magijata na ska-znata i né vraùa vo realnosta, so toa {to go smestu-va Vilen vo ramkite na negovoto semejstvo, pa durise naveduvaat i li~nite imiwa na negovite ~leno-vi: ,,Dedo Seznael ima{e i eden sosed po ime Na-ko, a toj Nako ima{e dvanaesetgodi{en sin so uba-vo ime Vilen... Ima{e toj pomalo sestri~e, crno-koso i ubavo, po ime Vina” (str. 9, potcrtanotomoe – J. D.)

Zabele`livo e deka ne se spomenuva imeto namajkata, iako se naveduva i taa.

Ponatamu, koga avtorot go dava socijalniot sta-tus na semejstvoto, povtorno saka da go sugerira re-alisti~nniot kod na raska`uvaweto: „Vilen mnogusaka{e da mu pomogne na svojot siromav tatko, amane znae{e kako. Siroma{tijata, zagri`enosta natatko mu, tagata vo pogledot na majka mu – mo{nete`ea vrz negovata ~uvstvitelna du{a, pa zatoa be-{e tolku zatvoren i mol~aliv” (str. 9).

Ottuka, mo`e da se ka`e deka vo deloto (skaz-nata) silno se ~uvstvuva socijalnata notka. Semej-stvoto na Vilen `ivee siroma{no i tokmu od so-cijalen aspekt, toj go napu{ta doma{noto ogni{tevo potraga po bogatstvo i sreùa. Spored zborovitena Aleksandar Prokopiev, semejnite motivi vo baj-kata se osvetleni od socijalen aspekt. So inkorpo-riraweto na socijalnite motivi, bajkata ja gubi sa-

kralnosta na mitot. Vo prv plan izbiva individu-alnata sudbina, pri {to se gubi osnovnata funkci-ja na mitot – svetot da se spoznae vo celost (Pro-kopiev 1989: 164).

Dejstvoto vo Skazna za deteto Vilen zapo-~nuva so kataliza, koja od edna strana mo`e da setolkuva kako informant, a od druga strana mo`eda se tolkuva i kako indicija, bidejùi indirektnose uka`uva na ona {to go ti{ti glavniot lik i{to bi mo`elo da ima implikacii vrz ponatamo-{noto dejstvo na skaznata. Toa se potvrduva veùevo slednata narativna sekvenca, {to e svoevidnojadro vo naracijata, koga Vilen ùe poveruva vo vi-stinitosta na prikaznata za najsiromaviot ~ovekkoj se prestoril vo som.

Toa e mnogu va`en moment, prvata krizna to~ka,za{to toa e to~kata koga dejstvoto mo`e da trgnevo sosem poinakov pravec. No, toa se ne slu~uva iVilen, zanesen od primamlivosta na bogatstvoto,re{ava da go napu{ti domot. Ovde toj povtorno ùepobara potvrda za vistinitosta na prikaznata oddedo Seznael i ùe ja dobie, a so toa avtorot (a vo-edno i dedo Seznael) ùe ja potvrdi verodostojno-sta na ka`anoto: ,,Dedo Seznael se protegna, si japomazni ùelavata glava i re~e:

– Sum ja slu{al ovaa prikazna odamna. Mi jaraska`uva{e eden prijatel kraj bregot na edna re-ka. A toj ja slu{al od deda si, dedo mu pak od svo-jot dedo. Mo{ne stara prikazna, no mora da ima ivistina vo nea” (str. 12).

Vedna{ potoa, Vilen kako seu{te da se somne-va vo vistinitosta na prikaznata (iako i dedo Se-znae kako da e skepti~en), pa pra{uva:

– Vistina li e, dedo?– Velat deka bilo vistina, dete! (str. 12)

So takvite re~enici obi~no raska`uva~ot ga-rantira deka e vistina ona {to go ka`al, so tvr-deweto deka „taka mu bilo raska`ano”. Verodo-

34

stojnosta na ka`anoto se potvrduva i so ugledot{to go ima dedo Seznael meòu luòeto, od koi bilmnogu po~ituvan, za{to va`el za pro{etan i umen~ovek kaj kogo doaòale luòe od sekade: „Dedo Se-znael be{e pro~uen nadaleku i na{iroko i mnozi-na patnici se odbivaa od {irokiot kiraxiskipat: doaòaa da go vidat i da go raspra{aat za se{to ne znaeja, da mu gi raska`at svoite maki ijadovi i da pobaraat sovet od nego. A dedo Se-znael znae{e mnogu, za{to na mladi godini be{eja propatuval celata zemja, be{e nau~il sé {to mo-`e da se nau~i i be{e videl sé {to mo`e da se vi-di. Gi ima{e izodeno i zemjata na Son~eviotIzgrev, i Zemjata na Son~eviot Zaod, pa Zemjatana Ve~niot Sneg, Carstvoto na Mrakot, Car-stvoto na Soni{tata i kade li u{te ne” (str.8, (potcrtanoto moe, J. D.)

Mo{ne e verojatno deka dedo Seznael pro{etalpo mnogu zemji vo svetot i skoro site opi{ani inavedeni zemji imaat referenca vo sega{nosta, os-ven poslednite dve: ,,Carstvoto na Mrakot” i ,,Car-stvoto na Soni{tata”, {to mladite ~itateli ved-na{ gi voveduva vo carstvoto na skaznite, nat-prirodni su{testva, vol{ebni predmeti...

Od site tie pri~ini (siroma{tijata, `elbataza podobar, podostoen ̀ ivot za sebe i svoeto semej-stvo), Vilen kone~no se re{ava da go napu{ti do-mot. Toa e prvoto golemo jadro, za{to Vilen seu-{te ima izbor – da ostane doma i makotrpno da ra-boti, pomagajùi im na roditelite vo sekojdnevniteobvrski, ili da se zbogati na pobrz i polesenna~in. Iako ùe poveruva vo raska`uvaweto na de-do Seznael, vidlivo e deka kaj nego e prisutno ko-lebaweto, zna~i toj ne se predava vedna{ na bleso-kot na zlatnicite od prikaznata, i se bori so sebe:„Vilen dolgo ne mo`e{e da zaspie. Vo u{ite na-metlivo mu bu~ea zborovite: ,,Ako se napie{ odrekata kade {to pie sunicata, ùe ima{ sé {to ùeposaka{!... Pred o~ite mu izleguva{e torbata ̀ ol-

tici, {to sega, pokriena so tiwa, le`i negde nadnoto na Golemata Reka. Se vrte{e levo-desno, nonikako ne mo`e{e da zaspie” (str. 12).

Ovde e prisutna hiperbolizacijata, koga se spo-mnuva imeto na rekata – Golemata reka, za{to mo-`ebi se raboti za ime, no toa mo`e da bide samokvalifikativ na rekata. Toa mo`e da bide bilokoja pogolema reka vo na{ata dr`ava.

Pomeòu dvete krucijalni jadra:1. izleguvaweto na Vilen od domot;2. negovoto vraùawe vo domot, se smesteni poveùe

sitni jadra i mno{tvo indicii...Po prvoto jadro doaòa kataliza – sredbata na

Vilen so kiraxiite i prestojot kaj stariot vodeni-~ar, koj ja raska`uva nesreùnata sudbina na svojotqubopiten sin Lade. Ovaa kataliza funkcionirakako indicija, za{to toa e momentot koga Vilenmo`e da se pokoleba pou~en od misterioznotois~eznuvawe i neizvesnata sudbina na Lade, no nese slu~uva taka. Vo ka`uvaweto na stariot vodeni-~ar ima i pou~na notka, pri {to se podvlekuva ne-poslu{nosta i qubopitnosta na Lade kako negativ-na osobina, t. e. nepo~ituvaweto na tatkoviot avto-ritet: „Eden den trgna, palavkoto moj, da vidi dokade stasuva ova na{e reki~e. Trgna i ne se vrativeùe. Jas ne go pu{tav, no ne me poslu{a, izbega iottoga{ go nema. Pomina cela godina, a od negoni traga ni glas” (str. 16, potcrtanoto moe – J. D.)

So doaòaweto pred portata, preku koja se vlegu-va vo ,,Zemjata na lo{iot Baul”, avtorot povtornoné voveduva vo svetot na skaznata, so malku ko-mi~en efekt: ,,Be{e prikve~er koga stigna do ed-na visoka porta {to go zatvora{e patot. Na neapi{uva{e: ,,Tuka po~nuva Zemjata na Baul. Zabra-neto minuvawe na luòe, ̀ ivotni i preletuvawena ptici” (str. 17).

Vilen doaòa pred carstvoto na lo{iot Baul voprikve~erinata na denot. Atmosferata e morni~a-va i zlokobno indicira na mra~ni i te{ki nasta-

35

ni, {to naskoro se ostvaruvaat koga Vilen e one-svesten i zaroben. Vaka go opi{uva toj moment na-ratorot: „Temninata poleka zavitkuva{e vo ne-prosirna {amija sé {to be{e naokolu. Samo viso-kata porata na ~uden na~in gi sobira{e posled-nite tro{ki na dnevnoto svetlo i zra~e{e ne-kakva morni~ava belina. Niz teloto mu pominaatrpki... Vilen seti kako srceto zabrzano mu prv-ka, kako na prepla{eno pilence. Studeni zrnca potmu go posipaa ~eloto... Palajùi niz temninata na-bara suvi trevki, gran~iwa, gi stavi na kup~e, apotoa po~na da seka so ogniloto... No samo {to vi-vna veselo plamen~e, ne{to {u{na zad nego, toj sesvrti da vidi {to e, no toj ~as oseti silen udar poglavata i izgubi svest” (str. 1819).

So ova nastapuva vtoroto jadro – zarobuvawetona Vilen vo carstvoto na lo{iot Baul, na {toprethodno uka`a i prostorot koj e od vitalno zna-~ewe za tekot na dejstvoto vo skaznata, a na {topak ùe se navratime podocna.

Vedna{ potoa, avtorot, so poveùe mali katalizi,pak, né vklu~uva vo svetot na skaznata. Aspektot na~udesnoto ovde e postignat so voveduvawe na xinotso edno oko, koj e tipi~en lik na natpriridno su{te-stvo od skaznite. Ova su{testvo, Vilen go opi{uvavaka: ,,Nekakov golem ~ovek, mnogu golem, re~isixin, stoe{e na pragot. Koga malku se privikna natemninata, pre~ekori vnatre, go zgrap~i Vilenakako ma~e i go iznese nadvor. Vilen po~na da se oti-ma, no xinot, koj ima{e samo edno oko (drugoto mube{e prevrzano), go dr`e{e zdravo” (str. 20).

Vedna{ paùa vo o~i deka avtorot na skaznata,preku vnatre{niot monolog na Vilen, izrazuva ne-doumica vo vrska so potekloto na ova su{testvo,pa zatoa i kaj Vilen postoi somnevawe deka se ra-boti za xin. Leksemata re~isi (xin) upatuva na toadeka i Vilen smeta deka mo`ebi samo se raboti zapokrupen ~ovek, osobeno gledano od detska perspek-tiva. Toa se potvrduva i so faktot za negovata nat-

~ove~ka i neprirodna (za obi~en ~ovek) fizi~kasila. No, veùe vo slednata narativna sekvenca,avtorot, preku zborovite na glavniot lik kako daizleguva na kraj so nedoumicata, otvoreno go ime-nuva su{testvoto kako xin, koj ima samo edno oko,a kako doobjasnuvawe go plasira podatokot dekadrugoto oko mu bilo prevrzano. Toa e moment ko-ga avtorot na skaznata definitivno pak né vraùavo realnosta. Dokolku dosega sme smetale deka seraboti za skazna, zaradi stra{nata pojava na xinot,veùe preku zborovite na Vilen stanuva jasno dekaGligor Popovski i ovojpat ne né ostava da se zane-seme vo svetot na skaznata, tuku ni dava racional-no objasnuvawe. Ako dosega mislevme deka navisti-na se raboti za vistinski xin, a spored mitologi-jata kaj ~itatelite veùe ima nekoja potsvesna sli-ka za izgledot na eden xin (ogromno su{testvo, soedno oko na sredina na ~eloto...), veùe so zborovitena Vilen za postoeweto na vtoroto, prevrzano oko,i kaj ~itatelite se rasprsnuva iluzijata za xinot.

Sli~en e opisot i na vtoroto su{testvo, gospo-darot na imotot, zloglasniot Baul:

„Vo edniot agol od sobata sede{e ~ovek kakov{to Vilen nema{e videno, a i ne bi posakal drug-pat da vidi. ̂ ovekot sede{e vrz leglo od me~kiniko`i i pu{e{e dolgo lule. Na liceto mu se gledaagolemi stra{ni o~i {to kako ostri se~ila ble-skaa pod runtavite veùi. Siot be{e zarasten vobrada i mustaùi, ta i ne li~e{e na ~ove~ko su-{testvo, tuku na ne{to izmisleno. Be{e oble-~en vo skapoceni bleskavi ko`i, a na glavata no-se{e visoka {ubara od elenska ko`a.

– [to bara{ ovde, a? – vikna ~ove~i{teto. NaVilen mu se stori deka trista grmotevici naed-na{ streskaa. Tolku mu be{e silen glasot... ̂ ove-kot stana. Na Vilen mu se ~ine{e deka pred sebegleda topola. Pre~ekori dvapati so golemite no-`i{ta obueni vo ~izmi. Od stra{nite o~i mu prs-kaa iskri” (str. 21, potcrtanoto – J. D.)

36

Zna~i, i Baul e opi{an na sli~en na~in kako i,,ednookiot xin”, so augmentativite – ~ove~i{te sogolemi no`i{ta; ima golemi, stra{ni o~i, glasotmu e silen kako trista grmotevici da treskaat...Vo ovie nekolku narativni sentenci vidliva e hi-perbolizacijata na lo{iot Baul, ~ij fizi~ki iz-gled e vo soglasnost so negoviot karakter. Toj e lo{i stra{en, i ne saka vleguvawe vo negovoto carstvo,{to se gleda od negoviot zakanuva~ki monolog: „Tepra{av {to bara{ na mojava zemja? Ne ja pro~itali zabranata na portata? Vo moevo carstvo nesmee da se vleguva, a koj vlegol edna{, nikoga{ neùe mo`e da izleze... Zaboravi sé {to si baral. Oddenes, pa dodeka si ̀ iv, ùe bide{ moj rob. Ako seobide{ da izbega{, te ~eka smrt!” (str. 22).

Leksemite rob i carstvo povtorno né voveduva-at vo svetot na skaznata. Sredbite so ednookiotxin i so lo{iot Baul, kako i negovite zakani sekatalizi koi samo go polnat tekstot.

Potoa sleduva sredbata na Vilen so drugite za-robeni deca, meòu koi e i Lade, sinot na stariotvodeni~ar. Nabrgu Vilen, od raska`uvaweto na La-de, se sudira so realnosta za ne-`ivotot na zaro-benite deca vo carstvoto na lo{iot Baul. Ova me-sto vo tekstot e edna kataliza – informant, kojasamo go polni tekstot. Vilen sepak nema da bidenere{itelen, ne gubi voqa i nade` i vedna{ po-~nuva da smisluva plan za begstvo ottamu.

Po nekolku dena naporna fizi~ka rabota, Vi-len smisluva plan, koj zaedno so Lade go sprovedu-vaat vo delo i, so itrina, uspevaat da pobegnat. Sa-moto begstvo, samoto osloboduvawe e edno golemojadro, koga pred Vilen se postavuva nov izbor dase vrati doma ili da prodol`i ponatamu vo potra-ga po sunicata. No toa pra{awe toj voop{to ne gopostavuva i otkako se razdeluvaat so Lade, koj sevraùa kaj tatka si, Vilen prodol`uva ponatamu.

Po desetina dena odewe (kataliza) niz pust,retko naselen kraj (simboli~ki seting), Vilen

pristignuva na bregot na Golemata Reka. Vo o~eku-vawe na do`d, po koj zadol`itelno se javuva suni-cata, se zafaùa so lovewe riba. Negovoto pred-viduvawe se ostvaruva i popladneto zavrnuva do`d,a po nego, na isto~niot del od neboto, se pojavuvadolgoo~ekuvanata sunica, ~ija pojava kaj Vilen pre-dizvikuva radost, no nabrgu nastapuva i prvoto ra-zo~aruvawe: ,,Kako golem lak, na celata isto~nastrana od neboto, be{e go izvitkala svojot {arengrb sunicata. Nejziniot desen lak se gube{e zad ne-koi visoki drvja na desniot breg. Od taa strana be-{e i Vilen, pa si pomisli deka sunicata pie vodazad onie visoki drvja i so seta sila se str~a kontoa mesto. No koga, ispoten i zazbivtan, istr~apred visokite drvja, ostana za~uden. Sunicata pakbe{e na neboto, no daleku na istok od mestoto nakoe se najde Vilen. „Me videla i se premestila”si re~e deteto i pak se str~a. Ne ja ispu{ta{e odo~i. Tr~a{e kolku {to mo`e{e, se prepina{e, pa-òa{e, pak tr~a{e, a sunicata mu bega{e sé ponata-mu kon istok, sé ponatamu. Kako maùepsan, kakoplenet od nejzinite rasko{ni boi, Vilen ne pre-stanuva{e da tr~a. A sunicata bega{e sé podalekui podaleku, dodeka sosem ne se izgubi” (str. 36–37).

Navistina vodu{evuva upornosta i izdr`livo-sta so koja Vilen ja goni sunicata, taka {to durii ~itatelot na moment e razo~aran od negoviot ne-uspeh. Toga{ kaj nas se zaroduva mislata deka, mo-`ebi, avtorot mo`el (kolku i da e toa nevozmo-`no!) da mu ponudi barem nekoja kompenzacija naVilen za begaweto na sunicata. No, toj ostanuvadosleden na svojata zamisla da go osvesti i ottrgneVilen od zabludata, pa zatoa go podlo`uva na u{teeden test, koj povtorno zavr{uva neuspe{no i sotoa se ostvaruva i vtoroto (povtoreno) funkcio-nalno jadro: „Premalen od bolka, nesreùen kakonapu{teno pile, Vilen se fati za glava i snemo-`en padna na mokrata treva” (str. 39).

37

Vidlivo e deka skaznata ima repetitivna struk-tura, za{to na dvapati ima osporeno dobli`uvawedo sunicata.

Po golemata isto{tenost (psihi~ka i fizi~ka)na koja e podlo`en, logi~no e {to Vilen se razbo-luva, dobiva treska, pa ne e ~udno {to vo tie mo-menti blada, zamisluvajùi si deka e vo rodniotdom, kraj toplata pe~ka, a pokraj sebe ja gleda maj-ka si...

Vo poslednata glava „Kaj stariot ribar” nasta-puva golemoto otreznuvawe na Vilen. Ovoj del eispolnet so mno{tvo katalizi – zakrepnuvawetona Vilen od te{kata bolest, za toa vreme, kako re-zultat na toa {to mora da raboti za dvajca, stari-ot ribar se razboluva. Sega Vilen e toj koj ùe goneguva, i na nekoj na~in da mu vozvrati, za{to nemo`e da go zaboravi napravenoto dobro na stari-ot ribar, koj mo`ebi go spasil od sigurna smrt.Nedostigot od hrana e onaa indicija {to ùe go na-tera Vilen samiot da raboti i da pe~ali za sebe istarecot: ,,Vo kolibata veùe snemuva{e hrana. Tre-ba{e da se raboti, a stariot ribar ne mo`e{e.Vilen sé po~esto sleguva{e na rekata. So jadicamu uspeva{e da fati ponekoja riba. No toa ne be{edovolno. Edno utro toj sleze na rekata. Be{e re-{en da si ja obide sreùata so mre`ite, iako niko-ga{ porano ne be{e faùal mre`a so raka... Ne be-{e lesno, no do ve~erta uspea da fati dosta ribi.Odvoi ne{to za sebe i za starecot, a so drugata sespu{ti so kaikot niz reka, do bliskoto grat~e i japrodade na pazar. Zede nekoja para. Se vrati i gozaraduva stariot ribar. Vilen be{e sreùen – pre-sreùen za{to mo`e{e da pe~ali i za sebe i zasvojot prijatel” (str. 43).

Ovaa narativna sekvenca poleka, no sigurno govodi ~itatelot kon kone~niot rasplet vo du{atana Vilen. Duri ovde, lovejùi riba i prodavajùi jaso stariot ribar, Vilen doaòa do soznanieto dekasamo so rabota mo`at da se o`ivotvorat soni{tata

i, po nekolku godini lutawe i rabota (po razdelba-ta so stariot ribar), se vraùa kako preroden vosvoeto selo, kupuvajùi kow kakov {to samo nasonego prisakuval (Drugovac 1996: 231): ,,Za sunicataVilen veùe ne saka{e ni da misli. Vo zaedni~-kiot `ivot so stariot ribar, vo koj izrasna isfati mnogu ne{ta, toj razbra ne{to najva`no:sreùata i bogatstvoto se spe~aluvaat samoso trud. Patem si kupi ubav kow, tokmu takov ka-kov {to postoe{e vo negovite damne{ni detski`elbi” (str. 44).

Vidliva e sreùata na Vilen, zaradi soznanietodo koe doaòa na krajot od ovaa skazna. Na kraj, Vi-len se osloboduva od zabludata i iluzijata. Prisu-ten e motivot (aspektot) na trudot, preku koj Vi-len doaòa do univerzalnoto soznanie za smislatana ~ovekoviot `ivot.

So ve{to vodewe na fabulata, pisatelot pri-vle~no ni go dolovil likot na maliot Vilen i siteperipetii preku koi mora{e da mine pred da seoslobodi od iluzijata deka nekade, daleku, kraj Go-lemata Reka, go ~eka ,,vetenata” `ivotna sreùa!(Drugovac 1996: 231).

I taka doaòame do eden navidum paradoks: mla-diot ~itatel na kraj krai{ta osoznava deka tolkugri`livoto pisatelovo neguvawe na boite na suni-cata e la`no, deka celata irealnost na skaznata ebesmislica, deka vo `ivotot se zna~ajni samo se-kojdnevnite sekojdnevici, kade {to se nu`ni samorabota i uspeh vo rabotata (Popovski 1989: 170).

Skaznata e rod na literaturata mo{ne pogodnakaj mladiot ~itatel da ja rasplamtuva fantazijata,da gi raskriluva negovite kopne`i i me~taewa, dago izostruva, kako {to veli Gligor Popovski, ne-govoto ~uvstvo za dobrina i spravedlivost, go voz-buduva i zanesuva, i po~nuvame da se ubeduvame de-ka Gligor Popovski, ne iscrpuvajùi gi site mo`-nosti {to gi nudi skaznata, toj go izvlekuva mla-diot ~itatel od pregolemoto zanesuvawe, vraùajùi

38

go vo realnoto, postojanoto, mo`noto. Ne stanuvazbor za antiskazna, tuku za onevozmo`uvawe, koestanuva i karakteristika za pisatelovata postap-ka. Nadvor od site ovie razmisluvawa, ,,Skaznataza Vilen” bezmalku e male~ko remek-delo na na{a-ta literatura za deca. Napi{ana e privle~no, ras-ka`ana ednostavno, spasena od nepotrebni preopto-varuvawa na re~enicata, mudra. ,,Skazna za detetoVilen” sepak nudi spektar boi na sunicata sfate-ni vo smisla na eden spektar od sogleduvawa na de-teto i negovite `elbi kon ponirawe vo tainstve-nostite i na kopne`ot kon poubav svet, kon podo-bri denovi (Popovski 1989: 170).

Vo ovoj kontekst ne mo`eme da ne se soglasimeso stavot na Bruno Betelhajm vo knigata Zna~ewe-to na bajkata: „Za da go zadr`i vistinski vni-manieto na deteto, edna prikazna mora da go zaba-vuva i da ja pottiknuva negovata qubopitnost; amaza da mu go zbogati ̀ ivotot taa mora da ja pottik-ne negovata fantazija; mora da mu pomogne da go

razviva svojot intelekt i da gi objasnuva svoite~uvstva; mora da bide vo soglasnost so negovitestravovi i streme`i; mora celosno da gi priznaenegovite te{kotii, istovremeno uka`uvajùi na re-{enijata na problemite {to go voznemiruvaat. Na-kuso, prikaznata mora istovremeno da bide povrza-na so site aspekti na li~nosta na deteto i toa bezomalova`uvawe, tuku, naprotiv, priznavajùi ja se-ta serioznost na negovite problemi, pri {to ùe japoddr`uva negovata samodoverba i verbata vo id-ninata” (Vladova 2001: 156).

Komentirajùi go modelot na funkcii na Vladi-mir Prop, Klod Bremon ùe ustanovi deka si`etose sostoi od serija dihotomski opcii (...funkcii),bazirani vrz logikata na izbor (odluka za izbor),izbor {to go pravi likot koj e nositel na nara-tivnata sekvenca (Andonovski 1997: 157).

Elementarnata funkciska {ema (logikata naizborot) na ,,Skazna za Vilen”, prika`ana so{emata na Klod Bremon izgleda vaka:

39

ostanuvawe vo zarobeni{tvo (pomiruvawe so situacijata)

zarobeni{tvo

begstvo od doma osloboduvawe od zarobeni{tvo

naoòawe na sunicata

neuspe{no (potvoren obid)

neuspe{no

barawe na ?unicata uspe{no

osloboduvawe uspe{no

vraùawe doma

ozdravuvawe (rabota-zbogatuvawe)

spre~enost (bolest)

neuspe{no smrt

vraùawe doma

= vraùawe doma

Vidlivo e deka vo tekstot pozastapeni se funk-ciite, zna~i raska`uvaweto e visoko funkcional-no, {to e svojstveno na narodnite prikazni.

Vo „Skazna za deteto Vilen” sé se odviva spo-red utvrdenite kanoni na skaznata: realnoto se me-{a so natprirodnoto, dobroto pobeduva nad zloto,pravdata nad nepravdata, posilniot se ni~kosuvapred pouporniot (Kitanov 1995: 175). Ponatamu,prisutna e geografskata nedeterminiranost, vre-menskata nedeterminiranost, dinami~ni pejsa`i,metamorfozi (koi ne se slu~uvaat), sukcesivnostna dejstvoto, vnatre{en monolog, dijalozite se sve-deni na minimum, junacite vo skaznata se gradenina principot dobro-zlo, temata e univerzalna (nad-vladuvawe na siroma{tijata so steknuvawe na bo-gatstvo), izmisleni i natprirodni su{testva (xi-novi) i mesta (carstvo), vol{ebni (~udotvorni)predmeti, vo ovoj slu~aj vodata, koja mo`e da daru-va bogatstvo, no i da kazni zasekoga{, soodvetenritual koj treba da se napravi pri dopir so voda-ta za da se izbegne metamorfozata kako kazna.

Ovde, povtorno ja sogleduvame dlabokata, iskon-ska povrzanost (ili inkorporiranost na magijatavo skaznata) na magijata i skaznata.

LITERATURA

Andonovski, Venko. Strukturata na makedonskiotrealisti~en roman, Skopje: Detska radost, 1997.

Bart, Rolan. Uvod vo strukturalnata analiza naraska`uvaweto, Teorija na prozata (predgovorAtanas Vangelov), Skopje: Detska radost, 1996.

Vladova, Jadranka. Literatura za deca, Skopje:àuròa, 2001.

Drugovac, Miodrag. Makedonska kni`evnost za de-ca i mladina, Skopje: Detska radost, 1996.

Kitanov, Bla`e. Impresii i pogledi, Skopje: Glo-bus, 1995.

Popovski, Gligor. Skazna za Vilen, vo knigataSkazni, Skopje: Detska radost, 1984.

Prokopiev, Aleksandar. Mit-bajka, Skopje: Delo,1989.

Prop, V. J. Morfologija bajke. Beograd: Prosveta,1982.

Todorov, Cvetan. Poetika, Skopje: Detska radost,1998.

Jovanka D. DENKOVA

SCHEME OF FUNCTIONS IN THE WORK”TALE ABOUT VILEN” BY GLIGOR POPOVSKI

Summary

In this paper, the author focuses on the scheme of func-tions in the work Tale about Vilen by Gligor Popovski. Inaddition, the division of distributive functions in the text isexamined, where it is evident that the tale expresses rela-tively rich function tree. It is apparent that functions pre-vail in the text; therefore the narration is highly functional,which is typical for folktales. In Tale about the child Vileneverything flows according to the established canons of thetale: the real is mixed up with the supernatural, the goodgains a victory over the bad, the justice over the injustice,whereby we again realize the deep, primordial connection(or incorporation of magic in the tale) between the magicand the tale.

Key words: functions, narration, tale, magic

40

UDC 821.163.41–93–32.09 ]ulafi} M.

� Bo{ko D. LOMOVI]kwi`evnik, novinar u penzijiGorwi MilanovacRepublika Srbija

DIJETE U]ULAFI]EVOJPRI^I

SA@ETAK: Rad se bavi tematikom djetiwstva u krat-koj prozi Miladina ]ulafi}a, kwi`evnim postupkom ko-jim je ta proza pri~ana i slikom svijeta i osje}ajno{}ukoje ona donosi.

KQU^NE RIJE^I: dijete, djetiwstvo, pri~a, jedno-stavnost

Pri samom kraju pripovjeda~kog izbora Preko gra-nice („Panorama”, Pri{tina, 2007), na 316. stra-nici, smjestila se pri~a. Sa`ela se, skoturala, sa-bila u nepunih {est redaka – sve ostalo je bjeli-na papira. Kao oazica sa slabo izda{nim izvorkomi palmom nad wim, usred beskona~nog `utila vre-log pijeska.

U ratu, u po zlu ~uvenom logoru, jedan od onih {to sutamo komandovali, sa`ali se na dijete. Vaqda, tako kra-sno bilo to dijete... I onaj odlu~i da mu pomogne da seizbavi. Uzme ~uturicu, naredi da otvore kapiju, i ka`e:Po|i i s one ~esme tamo donesi mi vode.

A dijete otr~i, i donese mu vode.(Dijete)

Cijela pri~a u 57 rije~i. Oduzeti joj ili doda-ti ijednu rije~, a da ostane ista, nije mogu}e.Isklesana iz jednog komada. ^vrsta. Pri~a mono-lit. Antologijska pripovjeda~ka viweta Miladina

]ulafi}a. U woj je sav pripovjeda~. I ona sva uwemu. Dijete je spisateqski anfas i profil, al-fa i omega wegovog promi{qawa, senzibilnosti ishvatawa svrhe umjetnosti, primjer stilske osebuj-nosti, rasko{i lapidarnog izraza, uzdizawa u jed-nostavnosti i, u najkra}em, sr~ika ]ulafi}eve po-etike.

Dijete u pri~i Dijete ~ini ono {to, vjerovat-no, ne bi nijedan odrastao u sli~noj prilici. Li~ina onu narodnu {alu o atletama koji se, bezuspje-{no, takmi~e u dizawu tereta od dvjesta kilogra-ma. Dolazi dijete i podi`e ga bez mnogo muke. Sli-jedi komentar: „[ta zna dijete {ta je dvjesta ki-la”. ]ulafi}evo dijete iz pri~e zna da nije u lo-gor do{lo svojom voqom i ne `eli da ode svojomvoqom, makar mu „jedan od onih {to je tamo koman-dovao” pru`io priliku da se izbavi. Wegov postu-pak kao da je prepisan iz traktata anti~kih eti~a-ra. Dijete ~ini „nemogu}e” i „nezamislivo”: uzdi-`e se u vrhove „~ojstva” i spasava pri~u da se nestrovali u trivijalnost, banalnost, u déjà vu. Di-jete, u nekoliko minuta – od logorske kapije do~esme i natrag – izrasta u figurinu dostojnu peraEshila, Sofokla, Korneja. Na{e dijete, iz u`egili {ireg zavi~aja pi{~evog, dijete iz bilo kogkraja svijeta, za{to ne!

Pri~a Dijete i wen junak inspirativni su zaogled od stotinu puta vi{e rije~i, za studiju ~ak, opsihofilozofskom i logi~kom sklopu dje~jeg uma,koji diktira pona{awa za divqewe i ~u|ewe odra-slih. Ba{ kao {to se ~ude i dive, a ne umiju dokraja da objasne, kako to dijete, u igri sa mali{amadruge jezi~ke pripadnosti, besprijekorno savladastrani jezik prije nego {to nau~i da ~ita i pi{ena svom jeziku.

Ali... dovoqno o pri~i Dijete. Prihvatili smose posla da pi{emo o ]ulafi}evom pripovjeda{tvu.Ne koliko bi se moglo i koliko bi trebalo, ve} uobimu jednog ogleda od nekoliko {tampanih strana.

41

I ne o sveukupnom dosada{wem djelu, ve} samo o„djeli}u” u kojem bivstvuje dijete. Ograni~eni ti-me, rizikujemo da ne ka`emo mnogo, da izostavimo{to{ta, da ~ak previdimo i pojedine va`ne ele-mente wegovog plodnog i razu|enog pripovjeda{ta.

*

Da je djetiwstvo najjasniji, najpamtqiviji diona{ega ̀ ivota, da je duboko i trajno urezano u svi-jest i podsvijest, svjedo~i i Miladin ]ulafi} pri-~ama u svojim zbirkama (Upornost trave, Ne{to,Nesporazumi) i pripovjeda~kim izborima (Divqistarac, Bogatstvo, Preko granice). Ima ovaj pi-sac i kwiga o ovovremenoj djeci (Dokle }u moratida budem dobar, na primjer), ali one su namijewe-ne djeci i nisu predmet na{eg razmatrawa.

Zanima nas kratka proza u kojoj se pojavquju dje-ca, a koja, ipak, nije lektira za djecu. U wima dje-ca gotovo da i ne govore, ona su subjekti nepodno-{qive lako}e razmi{qawa, pro`ivqavawa, ma{ta-wa, prejakog napora uma i srca da se nerazumqivoshvati i obi~no oneobi~aji. Ona, neprimjereno wi-hovom uzrastu, umjesto prepu{tawa igri, dijele mu-ke starijih, zru prijevremeno, poput dje~aka iz pri-~e Druga obala koji se „vra}ao polako, korakom ma-lo umorna, zrela ~ovjeka”. Jer – ]ulafi}evi malijunaci su iz miqea ratnog i sirotiwskog, wegovidavni vr{waci (ro|en je 1939), svakako i on sâm,pred ~ijim o~ima, ~esto i uz wihovo u~e{}e, tra-je svakodnevno br|ansko mukotrpqe, opora bitka zao(p)stanak, bitka sa qudima, sa beski{icom iki{ama, sa zvjerima, sa „dosu|enim” siroma{tvom.Pripovijeda~ ih ne {tedi morbidnih i tragi~nihzbivawa, ne zato {to smatra da tako treba, nego{to djeca, ~ak i kad stariji `ele da ih sklone iza{tite, svojim sedmim ~ulom lako naslu}uju tra-giku ̀ ivota i dje~jom du{om u woj u~estvuju (Pre-ko granice, Strah, Zlo, Rat je zavr{en i drugepri~e).

Uo~qiva je andri}evska smirenost u ]ulafi}e-vom pripovjeda{tvu koja se, bez obzira na pi{~evuprirodu, dâ objasniti vi{edecenijskom distancomizme|u vremena doga|aja i vremena wegovog preta-kawa u literarno {tivo. Tako|e, izme|u uzrasnedobi (rije~ je o djeci) neposrednih aktera i godi-na u kojima pisac doziva djetiwstvo i zapisuje ga.^ekao je da tema, kao vo}ka, dozri prije nego {toje ubere. Ne treba prenebregnuti ~iwenicu da je usvemu podosta autobiografskoga (a kod koga piscatoga nije!), naro~ito tamo gdje se javqa dijete-na-rator, {to doprinosi sna`nijem umjetni~kom pul-sirawu koje, ispod mirno}e pripovijedawa, gejzir-ski izbija u percepciji ~italaca. Sigurno je da di-jete, u vremenu i ambijentu o kojem ]ulafi} pri-povijeda, ima usputnu, sporednu ulogu u zbivawima,ali u ovim pri~ama ono je podignuto na pijedestal.Pisac je tek u poodmaklim godinama „u{ao u ko`u”malog junaka i sa te dvostruke distance boqe ga sa-gledavao u brojnim, pa i u grani~nim situacijama.Tako je stvorio kaleidoskop sudbina vi|enih okom,do`ivqenih srcem, uobli~enih ma{tom djeteta. Go-tovo da nema pri~e u kojoj se naprijed re~eno neprepoznaje, a na po~etku spomenuto Dijete je, vaq-da, ponajboqi primjer; Preko granice, Djedova {ko-la jahawa, Slutwe, tako|e.

U pri~i Preko granice rije~ je, u najkra}em, odva susjedna sela razdvojena granicom, koja su, uratnoj nema{tini i neda}i, na ~udan na~in prostoupu}ena jedno na drugo – da povremenom pqa~komjedno drugom {to vi{e otme, ugrabi za sebe. Sudi-onik takvog pohoda je i dje~ak, dakle i svjedok ubi-stava, otima~ine, grabe`i ~ak i powave sa starcakoji pod wom dokon~ava posqedwe minute. No, po-entu pri~e ne nalazimo u naturalisti~kom opisudoga|aja, ve} skrivenu u naslovu. Jeste, vaqa pre}igranicu da bi se pqa~kalo, ali, sticajem okolno-sti, i dje~ak prelazi granicu koja ga izmje{ta iznevinosti djetiwstva u surovost `ivota. Wegovo

42

prela`ewe granice (o ~emu odrasli nisu razmi-{qali) je prerano ula`ewe u svijet „zuba i topu-za”, u nagon za pre`ivqavawe po svaku cijenu, pa ionu stranu qudskom liku, {to, zasigurno, na dje~jojtabula rasa upisuje do`ivotne o`iqke. U jo{ neko-liko pripovijedaka pisac svoje male junake prevo-di preko granice, ne mo`e druga~ije, jer ih je, uvrijeme o kojem pi{e, `ivot ve} bio preveo. Ugor{ta~ko-epskom podnebqu, u kojem se istorijanemilosrdno poigrava sudbinama, ni dijete nije za-obi|eno. Upravo zato ]ulafi}eve pri~e o djeci –nikako nisu za djecu.

Miladin ]ulafi} je djeci u pri~i omogu}ioono {to starijima nije, zapravo ono na {to su sta-riji, u mukotrpnosti `ivota, uveliko oguglali –sna`no do`ivqavawe prirode i weno pro`imawesa ~ovjekom i `ivotom, {tavi{e, neobja{wivuskladnost izme|u prirode u djetiwem oku i onoga{to je, tog ~asa, u pripovjeda~evom „kadru”. DraganLaki}evi}, u pogovoru posqedweg pripovjeda~evogizbora, to ovako vidi: „Dete, starac, ̀ ena, lovac,grobar – protagonisti ]ulafi}evog sveta i jezi-ka (...) pona{aju se prirodno, kao godi{wa doba.Lica su prikazana kao i pejza`i – snimci du{e na-lik snimcima ki{e, snega, sunca”.

Dijete ]ulafi}evih pri~a (i on sâm, svakako)dijete je prirode, katuna{ko, dijete godi{wih do-ba. Zadivqeno i za~u|eno bogomdanom qepotom, taj-nama i kobima nepoznatog. I radoznalo, svakodnev-no u potrazi za ne~im, ne zna za ~im, ali upornoda to ne{to prona|e. I to je ono {to mu svaki danu~ini druga~ijim, {to mu djetiwstvo ~ini uzbu-dqivim. Za razliku od odraslih, dijete ̀ ivi u mi-krosvijetu, za wega je svijet dokle oko dopire, utom krugu ono gradi jedan lirski ambijent, nesvje-sno se, kad uspje{no kad neuspje{no, opiru}i onome{to se nalazi spoqa.

Posebno pak ̀ elimo da istaknemo nedvosmisle-no autobiografsku pri~u Jabuke, ispripovijedanu

u prvom licu. Drvo jabukovo pri vrhu padine. Dje-~ju ̀ udwu i strah unaprijed da se plodova ne}e do-mo}i pripovjeda~ poja~ava opisom nedohvativih ja-buka na granama, opisom od kojeg vodica na usta cu-ri. Dok jedan dje~ak trese grane, drugi ne uspijevada se domogne nijedne jabuke – uprkos trudu, mimowega, pored wega, otkotrqavaju se padinom i, izu-bijane i raspolu}ene, zavr{avaju u {umi udno br-da. Pri~a je sje}awe na djetiwstvo, a sro~ena je sciqem da se poka`e kako se najva`nije stvari do-ga|aju u djetiwstvu, da bi se ponavqale u docnijem`ivotu, i kao uspjesi i kao neuspjesi. „Pa nam, idanas, ovdje, tako ~esto, neko ponovi lekciju kojusmo dobili, jo{ onda, u onom brijegu: poneka jabu-ka, stalno, zatopo}e, protutwi kraj nas, zabqesne,gorko, qepotom, presko~i, zaobi|e, umakne” – zavr-{ava, rezignirano, pri~u.

Ovo je ni{ta drugo nego „}ulafi}evska” verzi-ja poznatog ajeta iz Kurana koju je Me{a stavio kaomoto Dervi{a i smrti – insan je vazda na gubit-ku. Ili, da budemo mawe pesimisti~ni, prisjetimose Jesewinovog iskustva iz djetiwstva i potom:„Ni{ta zato, / spotakoh se o kamen, / a ve} sutrasve }e da zaraste”.

*

Odlika pripovjeda{tva Miladina ]ulafi}a je,rekosmo, sa`etost, lapidarnost, zgusnutost. Ba{ poobrascu na{eg pripovjeda~kog barda: da rije~imabude tijesno, a mislima prostrano. To podrazumije-va veoma racionalno kori{}ewe rije~i, nezloupo-trebu i nerasipawe, iznala`ewe wenog iskonskogzna~ewa u svome jeziku, pronala`ewe wenog mjestau iskazu sa kojeg }e ona (rije~) mo}i da pru`i mak-simum i u semanti~kom i u umjetni~ko-estetskomsmislu. Suvo zlato jezika – kako ]ulafi}evo pri-povijedawe nazva Dragan Laki}evi}.

Govorimo, dakako, o umije}u pisawa kratke pri-~e. Short story, suento, récit court, noveletta ili

43

rasskaz, kako u kojem evropskom jeziku. One za ko-ju Helena Sabli} Tomi} ka`e da je „kwi`evna pod-vrsta novele i postmoderni stupaw evolucije nove-le”. Od mnogih autora definicija short story na-ve{}emo Davida Albaharija: „Dobra kratka pri~amora, pre svega, da bude zanimqiva, da zanese ~ita-oca ve} prvom re~enicom i da ga ne ispu{ta iz svogzagrqaja sve do posledwe re~enice. Dobra kratkapri~a, jednostavno re~eno, mora da ispri~a dobrupri~u”. Kratka pri~a se, iako je nazivaju „pastor-~etom kwi`evne nauke”, ipak rado ~ita, ~ita se ujednom dahu ukoliko je onakva kakvu je Albahariodslika. Tako se ~itaju i pri~e Miladina ]ula-fi}a, jer su ba{ – takve. I one u kojima su djecajunaci, i one druge.

Bo{ko D. LOMOVI]

CHILDREN IN STORIES OF MILADIN ]ULAFI]

Summary

The paper deals with the topic of childhood in short sto-ries of Miladin ]ulafi}, with literary device through whichthis fiction has been told, as well as the world picture andemotions it presents.

Key words: child, childhood, story, simplicity

UDC 821.163.41–93–31.09 Anti} M.

� Dragana R. GAVRILOVI]OBRADOVI]O[ „\ura Jak{i}”, Ka}Republika Srbija

STEPENICE STRAHA

MIROSLAVA ANTI]ASA@ETAK: U romanu Stepenice straha, kao i u mno-

gim drugim delima, Miroslav Anti} poku{ava da odgovo-ri na nedoumice i pitawa onih koji izlaze iz detiwstva,ali jo{ uvek nisu usko~ili u pravu mladost.

U ovom radu je data sadr`ajna analiza prvog romanaMiroslava Anti}a – Stepenice straha – koji po temat-skoj klasifikaciji spada u qubavne romane, po esteti~kojkategoriji on je ose}ajni (sentimentalni) roman, premana~inu kazivawa to je „ja-roman” stepenaste kompozicionestrukture, a po umetni~kom rangu je zabavni roman.

KQU^NE RE^I: qubavni roman, tinejxeri, sazreva-we, `eqe, strahovi, prva qubav

Qubav je va`no ose}awe koje se prote`e kroz ce-lokupnu Anti}evu poeziju, pa i wegov prvi romanStepenice straha po tematskoj klasifikaciji spa-da u qubavne romane. To je roman u kojem se, kao iu ostalim Anti}evim delima, prote`e nesebi~nabriga o uzrastu koji je iza{ao iz detiwstva, ali jo{uvek nije usko~io u pravu mladost. Cela pri~a imai svoj avanturisti~ki, ali i qubavni nivo.

Stepenice straha su zna~ajan i produktivanroman za mlade koji je poku{ao da spoji jaz izme|udoba detiwstva i doba ozbiqnog perioda. Posve}enje junaku koji poku{ava da dosegne ne{to {to jeneostvarivo. Kroz fabulu romana iskazane su dve`eqe: `eqa da se poleti, da se dosegne ne{to(„zvezde”) i `eqa da se bude shva}en ozbiqno.

44

To je qubavna pri~a o odrastawu tinejxera ko-ji na moru poku{ava da osvoji visoku i strmu mor-sku liticu koja je ve} usmrtila nekoliko qudi. Utome se ogleda prvi (avanturisti~ki) nivo pri~e.

Prva qubav, prvi osmesi, qubomora, prva samo-}a i sve to u mladi}kim snovima i velikom, divnompoverewu u neko sutra {to treba da nai|e je dru-gi, qubavni nivo pri~e i zbog toga tinejxeri Ste-penice straha do`ivqavaju kao sopstvenu mladost.

Petnaestogodi{wak, Vuk Pavlovi}, bavio se xu-dom, ali ne toliko iz potrebe da nekog pobedi ko-liko iz ̀ eqe da mu izrastu neka „samo wegova kri-la”. Bio je zanesewak koji je gledao u zvezde i sa-wao da }e nekada odleteti u nebo („svojim krili-ma”) i da }e dopreti do takvih visina kakve nikonije uspeo ni da sagleda.

Bio je osamqen, a ta osamqenost je zna~ila da jerastao sam, bez qubavi i bez drugova. Razmi{qao je oqudima i wihovim snovima, o tome koliko je ko ̀ r-tvovao za svoj san i kako san, kad se ostvari, uop{tevi{e nije va`an... jer treba sawati nove snove...

Svog oca i o~evog prijateqa, Marina, video jekao osobe koje vi{e nisu umele da sawaju, ve} su{iroko otvarali o~i da im ne{to ne promakne.Bili su osu|eni na to da budu budni do starosti, asebi su na glavu natovarili ~aroliju i vukli je kaopu` qu{turu. Ko zna {ta su sve odsawali, kada ni-ko vi{e od wih nije umeo ni{ta da sawa. Znao jeda „qudi obi~no gledaju u ne{to, ali, nije dovoq-no videti. Treba se setiti o~ima...”

Mladi Vuk se nalazio na ivici onog ponora ko-ji je delio de~a{tvo i mladost. Nije znao kako dru-gi de~aci sazrevaju, ali on je bio u „{kripcu”. Mo-rao je da na|e na~in kako se sazreva odmah, jer we-gov se ponor {irio i ostajao je sam, bez oslonca.

Ni{ta mu nije i{lo dobro. „Pucalo” mu je me|uroditeqima. „Pucalo” je i u xudu, a hteo je u olim-pijsku ekipu. Hteo je me|u zvezde! Hteo je na onudrugu, nevidqivu stranu neba!

Ni u qubavi mu nije bilo boqe. S pojavom Oqe,koja pravi zemqotres u wegovom srcu, pri~a posta-je qubavna romansa. Me|utim, raskorak izme|u we-ga i we bio je posledica razli~itih koraka.

Weni koraci su bili sitniji, ali je br`e odmi-cala, a wegovi krupni, ali on je ipak zaostajao. Toje tako zato {to devoj~ice br`e sazrevaju od de~akai iz dana u dan to rastojawe se me|u wima pove}ava,pa zbog toga oni ne idu uporedo u budu}nost.

Dru`ewe sa starijom ̀ enom, profesoricom Bo-bom, donelo mu je jedno sasvim novo qubavno isku-stvo. Sa wom je prestao da bude dete. Prvi put jeose}ao da ima nekog, da se neko brine o wemu (jerimao je „zavrnute roditeqe”) i da je ne~iji. A onaga je slu{ala, pratila, savetovala i uvek ~ekala.

Pri~ala mu je o svom profesorskom poslu. Upo-redila ga je sa vajarstvom, rekav{i da profesordobije trideset paweva i to se zove razred. Za go-dinu, dve, za pet godina, mora od tih bezli~nih pa-wi}a da stvori qude, da ih oblikuje, da im udahnedu{u, ali tako mudro, tako znala~ki, da ne budu sviisto, da svako to dete postane li~nost.

On je za wu bio paw (kamen, blato,...) koji je onaoblikovala, a ona za wega drugi roditeq i poten-cijalna qubavnica.

Objasnila mu je i da je „svako dete kao reka, imasvoj izvor, tok i u{}e”. Ima reka koje su nestr-pqivije. One ̀ ure da se {to pre uliju u more, u ono{to zovemo: zrele godine... a roditeqi su obale.

Kad su obale niske, one dozvoqavaju reci da seprelije, da u silini svog bujawa poplavi ̀ itna po-qa, gradove, sela, da napravi {tete i onda, u jed-nom trenutku, izgubi snagu. Raspline se u rukavce,u bare i mo~vare, i u woj polako izraste trska i{evar i nahvata se `abokre~ina.

Ako se obale mrze i razmaknute su, svejedno dali se reka razliva ili ne, ona je nesputana. U tojsvojoj {irini postaje lewa, spora i bezvoqna.

45

Ali ako su obale blizu jedna drugoj, ako su str-me i visoke, ~vrste, kamenite i dostojanstvene, re-ka nema kud. Ona mora da rije. Da se gr~i. Da bu-di kawone. „I u tom svom `ilavom hodu ka moru,sva se izbistri. Dobije snagu. Vaqa kamewe.”

Rekla mu je da je, mo`da, i dobro {to ga rodite-qi usmeravaju, jer da su ga pustili, da su pustilida ga prelije reka, sad bi vaqao muq ili bi biomo~vara.

Me|utim, Vuk nije mislio tako. Prihvatio je daje reka i da ima svoj tok, ali je za sebe mislio daje `ilav i ~ist, kao i da mo`e da vaqa kamewe.

Wegove obale (majka i otac) su razmaknute, nevide jedna drugu i sve vi{e se razilaze na dve pot-puno razli~ite strane sveta. Oni ga stalno primo-ravaju da popuni tu ogromnu prazninu. Teraju ga ine znaju}i da on u sebi ima milione novih izvora,svakog dana, svakog trenutka.

Pitao se kakva je obala wegova majka. Ona je us-pravna, gorda i zaqubqena u sebe. Suvi{e je zagle-dana u daqinu i u nebo i ne mo`e da shvati da seon vrti ukrug pod wenim nogama, gr~i se i pretva-ra u virove. Nije dovoqno ni dubok ni pun, a onaga silom tera da izigrava more. Zato se na wemu,kao o`iqci, poznaju mnoge ade.

Razdvojila ga je od oca i primorala da te~e uzwu, pa je tako u wemu napravila pukotinu, raspara-la mu tok i napravila od wega dve reke, dva de~aka:jednog koji izgleda i jednog koji u sebi jeste.

Kakva je obala bio wegov otac? Sve vreme mu se~inilo da je utvr|en, pretvoren u nasip, ve{ta~kiozidan, izra~unat, alkoholi~ar i bez srca. Ali po-sle mnogo godina ipak je „odozdo” video da, ispodtog kamewa, postoji krta zemqa koju on mo`e dapodrije kad god ho}e i video je da na toj strani mo-ra da bude blag i obazriv.

Wegov otac je odavno izgubio svoje snove, alion ima svoju potajnu `equ, a to je da mu sin budene{to drugo nego {to je on. Zato ga otac upozora-

va da sin ne sme da se ugleda na oca, jer on morada ide daqe, „da se popne ocu na glavu”.

Niko se nije pitao kako je wemu izme|u te dveobale i `eli li on da se ulije u neko sasvim dru-go more, ali jo{ vi{e od toga on se pitao kako dase popne na stenu, na vrh stepenica straha. Ose-}ao je strah, ali to je ono kroz {ta svako mora dapro|e, jer strah je najve}e ose}awe na svetu, ve}eod qubavi, od mr`we, od o~ajawa.

U jedno je, ipak, bio siguran, a to je da to pe-wawe na stenu nije bilo ni ve{tina, ni hrabrost,nego obi~an trik. Napokon, trik je bio razotkri-ven i on se popeo na vrh stene. Upla{eno i nemo,jedino ga je otac posmatrao, ali nije smeo da mu sejavi jer se pla{io da bi mogao da ispusti stenu iubije se.

Posle toga su wih dvojica dugo razgovarali. Otacmu je govorio o qubavi, ̀ ivotu, o trenutku kada seon rodio, kako je rastao i kako se odjednom po~eoudaqavati od wega... Kazivao mu je neke mudrosti,poslovice, qudske istine i Vuk je tek tada shvatioda je wegov otac mudar ~ovek, ali u`asno sam.

Otac ga je upozorio i na to da mo`e preletetibeskona~nost i pobediti vreme i ma{tu, ali da netreba i ne sme da zaboravi kako se kora~a po ze-mqi. Savetovao mu je da prona|e nove svetove, daih pokrije novim nebesima, da im napravi vazduhda mogu da di{u i `ive, ali, ipak, da ne zaboravikako se kora~a po zemqi.

Nakon toga se mladi Vuk Pavlovi} pitao da lise on tada stvarno prvi put na{ao sa svojim pra-vim tatom i da li se on, wegov tata, @ivorad Pa-vlovi}, stvarno na{ao sa svojim pravim sinom.

Pitao se i kada je, stvarno, prestao da bude de-te. Da li „one” no}i sa profesoricom Bobom? Dali na steni, kada je osvojio stepenice straha?Ili kasnije, s ocem, razgovaraju}i i lete}i u nebo?

Iste ili sli~ne nedoumice ima ve}ina tinejxe-ra, ve}ina wih se, ba{ kao i glavni junak romana

46

Stepenice straha, sli~no pona{aju kada se prviput zaqube, kada ho}e da se u ne~emu doka`u i po-ka`u, kada osete prvu qubomoru, prvi strah... pasudbinu Vuka Pavlovi}a do`ivqavaju i pre`ivqa-vaju kao sopstvenu. Ovaj roman im, upravo, poma`eda lak{e zakora~e u prvu mladost, kao i da lak{esavladaju „stepenice straha” na koje }e u `ivotunailaziti.

LITERATURA

Anti}, Miroslav. Stepenice straha, Novi Sad: Forum,1978.

Anti}, Miroslav. Stepenice straha (pogovor Fra-wa Petrinovi}, „Bezvazdu{no putovawe na dru-gu obalu”), Novi Sad: Prometej, 1998.

Re|ep, Dra{ko. ^arolija obi~nog – ogled o pe-sni{tvu Miroslava Anti}a, Novi Sad: Dnevnik,1982.

Re|ep, Dra{ko. Ulep{avanje nevidljivog – hagiogra-fija o Miroslavu Anti}u, Sarajevo: Oslobo|enje,1988.

Dragana R. GAVRILOVI] OBRADOVI]

STAIRS OF FEAR BY MIROSLAV ANTI]

Summary

In the novel Stairs of fear, as in many other works, Mi-roslav Anti} tries to answer the questions and doubts ofthose who come out of childhood, but have not yet reachedthe proper youth.

This paper presents a content analysis of the first novelby Miroslav Anti} – Stairs of fear –which, according to thethematic classification, belongs to romances, by the aes-thetic category it is a sentimental novel, according to themanner of telling it is an ”I-novel” of a stepwise composi-

tion, and according to the artistic range, it is an entertain-ing novel.

Key words: romance, teenagers, maturity, desire, fears,first love

47

UDC 821–93–14.09

� \uro P. MARI^I]kwi`evnik@a`ineRepublika Hrvatska

ESTETIKA UPOEZIJI ZA DJECUI UMJETNOSTI

SA@ETAK: U tekstu se ukratko analiziraju stawe iodnos kritike i teorijskih rasprava u kwi`evnosti i we-nim rodovima. Skre}e se pa`wa na nu`nost na~elnihokvirnih pravila u kwi`evnosti. To vrijedi za sve vrsteumjetnosti. Govori se o mawkavosti programa na fakul-tetima koji zbog toga daju slabo obrazovan u~iteqski ka-dar, koji te`e mo`e zainteresovati djecu za kwi`evnost.Ka`e se da o teoriji mogu najboqe govoriti vrhunskikwi`evnici, jer oni je primjewuju u praksi. Tra`e se ele-menti za estetsko ocjewivawe vrijednosti poezije za dje-cu. Autor je do sada utvrdio 33 takva elementa, ali sma-tra da to nije kona~an broj. U daqem tekstu se navode tielementi i ukratko obrazla`e svaki od wih.

KQU^NE RIJE^I: djeca, kwi`evnost, poezija, este-tika, umjetnost, teorija, elementi, vaspitawe, obrazovawe

Bez obzira na to da li je rije~ o kwi`evnostiza djecu ili za odrasle, o poeziji, prozi ili nekomdrugom kwi`evnom rodu, kritika se nerado upu{tau teorijske rasprave. Kada je umjetnost u pitawupogledi su vrlo razli~iti, tu gotovo da vrijedi onanarodna: Koliko qudi, toliko ukusa! Me|utim, ka-ko u svim strukama, u svim nau~nim granama i di-sciplinama, tako i u teoriji umjetnosti moraju vri-jediti neka na~elna pravila. Poezija za djecu nemo`e biti izuzetak! Naravno, isti se zahtjevi po-stavqaju i pred poeziju za odrasle. Pred umjetnost

uop{te. Pred slikarstvo, muziku, kiparstvo, arhi-tekturu, pred svaku vrstu qudskog stvarala{tva, nabilo koji oblik ~ovje~je duhovne aktivnosti. Sviovi elementi posmatrawa nisu primjewivi na svegrane stvarawa. Ovdje se posmatra, kao polaznipredmet osmatrawa i analize, poezija za djecu, alibi ovo promi{qawe moglo poslu`iti kao nekakavelasti~ni okvir i za poglede na ostale umjetni~ko--estetske pristupe svemu onom {to ~ovjek stvara,bilo kao upotrebnu vrijednost, u smislu egzisten-cijalnog kori{tewa, bilo kao predmet duhovnogu`ivawa.

Ve} odavno se ukazuje potreba da se neko poza-bavi teorijom poezije za djecu. Izgleda logi~no datim problemom treba da se bave neki od profeso-ra na fakultetima koji predaju kwi`evnost za dje-cu. Me|utim, praksa pokazuje da u pravilu s fakul-teta izlaze u~iteqski kadrovi koji slabo poznajupoeziju za najmla|e, koji ne znaju raspoznati vrijed-nu poeziju, nisu u tom smislu dovoqno obrazovani,pa ni djecu ne mogu zainteresovati za tu vrstu umjet-nosti. Logi~na je pomisao da programi na fakul-tetima nisu u dovoqnoj mjeri fokusirani na stva-rala{tvo za djecu, da ga i sami profesori ne po-znaju u dovoqnoj mjeri i ne mogu ga prenijeti nasvoje studente, budu}e u~iteqe i profesore uosnovnim {kolama. Tom stvarala{tvu se ne prida-je dovoqan zna~aj, ono je gurnuto u stranu, u dobrojmjeri amputirano iz fakultetskog obrazovawa, ni-je shva}eno onako kako treba, djeca su zakinuta.Kulminiralo je nerazumijevawe za ulogu kwi`ev-nosti u vaspitawu i obrazovawu.

^ini se da bi ipak najboqi kwi`evnici moglina tom planu vi{e dati, da bi wihova iskustva natom podru~ju mogla biti dragocjenija od bilo ~ijihdrugih. Oni nisu samo dobro savladali svaki svo-ju teoriju, oni su kroz praksu usavr{avali svojeznawe, wihova saznawa na tom planu provjerena suu stvarala~kom `ivotu. To je ono najdragocjenije.

48

Nekad davno zabiqe`io sam dvanaest elemenataza estetsko prosu|ivawe pjesme za djecu. Kasnije samzakqu~io da se kroz te elemente ne mo`e sagledatikompleksnost qepote poezije. Zapa`awa i spoznajesu se {irili, pa se i broj elemenata za procjenuumjetni~ko-estetske vrijednosti neprestano pro{i-rivao. Na kraju je taj broj narastao na 33, ali nion nije kona~an, kompleksnost tog problema jo{ jeslo`enija, taj broj mjerila }e se asimptotski pove-}avati, prema nekom kona~nom broju.

Tu se moralo stati da bi se analiziralo svakood tih so~iva na osnovu kojih treba vr{iti istra-`ivawe i tra`iti qepotu poezije za djecu.

Neki od tih kriterijuma, naoko, veoma su bli-ski. Tako, na primjer, poeti~nost i liri~nostli~e jedna na drugu, kao jednojaj~ani blizanci, mno-gi kriti~ar i ~italac }e ih poistovje}ivati, alionaj ko ima dovoqnu osjetqivost za fino}u, ko jesuptilan do krajnosti, kao muzi~ar koji razlikujefino}u tona ne samo po glasnosti nego i po boji inekim dodatnim elementima wegovog posmatrawa ido`ivqavawa, kao slikar koji nalazi dodatne ni-janse za izraz svog pogleda na boju, koju nije na{lani priroda niti su ih otkrili raniji slikarski ge-niji, takav kriti~ar i ~italac na}i }e razlike iz-me|u poeti~nosti i liri~nosti. Sli~no je sa pri-lago|eno{}u djeci i komunikativno{}u. Tekst,stih, mo`e biti prilago|en djetetu tako da ga onomo`e razumjeti i usvojiti. Razlikom izme|u ovadva termina, elementa, mo`da bi trebalo da se po-zabave pedagozi, psiholozi, metodi~ari i ostalistru~waci koji su skloni poeziji, kojima je strukavezana za vaspitawe i obrazovawe, oni koji prefe-riraju da taj posao ide kroz zabavu, {to je u dana-{wem visokorazvijenom dru{tvu jedini prihvatqivna~in preno{ewa znawa u {kolama.

Ukazala se potreba da se utvrdi redoslijed pova`nosti, iako on nema nikakvo nau~no upori{te.Veoma ga je te{ko na razuman na~in utvrditi i

uvjerqivo obrazlo`iti nau~nom metodologijom, pase ovaj ogled ne}e, strogo gledaju}i, ni baviti timproblemom. To }e biti ostavqeno onima kojima jenauka bliska, a ovdje }e samo ugrubo biti nabroja-ni i brojem ozna~eni polazni kriterijumi, bez am-bicije da taj broj bude prijedlog koji defini{e re-doslijed va`nosti. Tako se, na primjer, otka~e-nost na{la tek na 31. mjestu, iako je ona, mo`da,gledano po vremenu nastajawa, najmla|a i zato tomjesto i zauzima, ali po estetskoj va`nosti stvarisu druga~ije.

Emocionalnost je na prvom mjestu, to je najlak-{e opravdati! Emocija je izmislila pjesmu, nabuja-la osje}ajnost koja nije nalazila na~ina da se izra-zi prozai~nim govorom pribjegla je profiwavawuproze, preto~ila je prozu u pjesmu, pa joj ni to ni-je bilo dovoqno, prelila se i preko tih barijerai ~ovjek je zapjevao jo{ u ona davna vremena kadanije znao ni govoriti kako treba, nego je nearti-kulisano mucao, nastoje}i da ga najprije ~uje voqe-na ̀ enka kojoj se udvara. Emocionalnost je prisut-na i kod `ivotiwa, kod wih je ~ak ja~a nego kod~ovjeka, toliko da je ne mogu kontrolisati. Kod ~o-vjeka je ona donekle, razvojem mozga i razuma, sta-vqena pod kakav-takav nadzor, ali je u umjetnostiizrazito dominantna.

Ne zna~i da su ovi atributi, osim emocionalno-sti, ovdje navedeni u prethodnom dijelu teksta, naj-va`niji, oni su nasumce izabrani da se ne{to ka`eo wima. Mogli su to biti i bilo koji drugi.

Neki od ovih elemenata tra`e da budu komenta-risani, jer je me|u wima razlika tako neznatna daje pojedinci ne}e razumjeti. Trebalo bi poku{atime|u wima formirati redoslijed va`nosti, iakoon ne mo`e biti pouzdan. Ipak, napravimo ga:

1. emocionalnost, 2. logi~nost, 3. slikovitost,4. ma{tovitost, 5. dubina inspiracije, 6. bogatstvojezika, 7. svje`ina izraza, 8. muzikalnost, 9. domi-{qatost (pronicqivost), 10. zaigranost, 11. obra-

49

zovanost i znawe, 12. poeti~nost, 13. liri~nost, 14.koloristi~nost, 15. toplina, 16. humor, 17. temat-ska raznovrsnost, 18. kratko}a, 19. zbijenost izraza(konciznost), 20. nenametqiva edukacija, 21. estet-ski pjesni~ki ukrasi, 22. narativnost, 23. prilago-|enost djeci, 24. komunikativnost s djecom, 25. kva-litet rimovanog stiha, 26. efektnost zavr{etkapjesme, 27. izra`ajnost do`ivqaja, 28. grafika pje-sme, 29. poistovje}ivawe pjesnika i djeteta, 30.so~nost, 31. otka~enost, 32. ~itawe i na~itanost,33. pamet.

Bilo bi pravo majstorstvo iz ovog arsenala iz-dvojiti elemente koji su zaslu`ili da budu me|u pr-vih deset. To je nemogu}e jer su svi oni podjednakova`ni, pjesma koja ne sadr`i barem jedan od wihzaslu`uje da zavr{i u ko{u. Ona koja je bogatijaovim elementima boqa je, estetski na vi{em nivou,umjetni~ki sna`nija.

1. EmocionalnostZa{to je emocionalnost na prvom mjestu? ^o-

vjek je mo`da vi{e emocionalno nego racionalnobi}e. Mnogo vi{e qudi donosi odluke na osnovuemocionalnih podsticaja nego na osnovu razuma.Pro{irimo malo ova razmatrawa. O emocionalno-sti `ivotiwa ne{to je re~eno u predwem dijeluteksta. [ta je s biqkama? Moja smokva na Bra~uuginula je zbog nepa`we, jedno qeto nisam do{aona odmor i zalijevao je. Imaju li biqke osje}aje?

Bilo kako bilo, osje}ajnost je najva`niji„ukras” poezije. Primjer odli~ne pjesme, pune osje-}ajnosti, jeste pjesma Dobrice Eri}a Buket ve~er-wih qubi~ica.

2. Logi~nostNajvi{e stvari u prirodi i ̀ ivotu doga|a se na

osnovu logike. Svaka nauka je bazirana na svojojlogici. Djecu treba u~iti da razmi{qaju i za-kqu~uju logi~ki. Nelogi~na pjesma je {eprtqava,

zbrda-zdola, {upqa, traqava, odaje praznoglavost.Onaj ko ne razmi{qa logi~no ne snalazi se dobrou ̀ ivotu. Ako volimo djecu, dajmo im logi~nu pje-smu. Nelogi~na pjesma zaslu`uje da bude odba~ena!

3. SlikovitostSlikovitost je veoma bitna u pjesmi, ali kakva

slikovitost? Kroki slika! Veoma je va`no da pje-snik u nekoliko rije~i, kroz nekoliko stihova, ~e-sto i jednim stihom, stvori sliku koja zapawujesvojom jednostavno{}u, qepotom, {armom, privla~-no{}u. Pjesnik nema pravo da djetetu uskra}ujesliku. Boqa i qep{a slika – boqa i qep{a pje-sma. Pjesma bez slike i nije pjesma! To je ̀ vrqawe!Slika govori vi{e od hiqadu rije~i. Bez slike ri-je~i su prazne.

4. Ma{tovitostQude sa slabo razvijenom ma{tom mo`emo samo

sa`aqevati, oni ne mogu biti dobri stvaraoci. Sa-mo ma{ta mo`e ponijeti dijete u oblake `ivota.Onaj ko je sa~uvao dijete u sebi lako }e pisati zadijete, on se mo`e igrati, mo`e lako razumjeti di-jete, lako se preseliti u wegov svijet, komuniciras wim bez problema. Ma{tovitija pjesma – boqapjesma. Nema{tovita pjesma pretvara se u glupoopisivawe. Ma{tovit pjesnik lako pronalazi teme,u wih ugra|uje sitnice koje pjesmi daju za~ine iaromu. Iznena|uje nas obiqem ideja, dobrim rje~-nikom, svje`im slikama, spontanim humorom i ni-zom drugih vrlina.

5. Dubina inspiracijeAko pjesnik u sebi dugo nosi neku ideju, neki

poriv, neki motiv, potreban je samo okida~ koji }ezapaliti fitiq i on }e spontano, brzo napisatidobre stihove. Ali ne treba se zavaravati, rijetkose doga|a da }e pjesma biti definitivno gotova, daje dovr{ena. Naj~e{}e treba ulo`iti jo{ mnogo

50

truda, mijewati neke stvari, mo`da prona}i dobar,efektan zavr{etak, bez kojeg pjesma nije pjesma ve}samo nizawe stihova. Boqi radnik – boqi pjesnik.^ast talentima! Ve}i talenat lak{e pi{e, trebamu mawe truda.

6. Bogatstvo jezikaJezik je ono bez ~ega pjesma ne funkcioni{e, on

je osnovni gra|evinski materijal. Pravi kwi`ev-nik cijeli `ivot radi na wegovom oboga}ivawu,vremenom formira vlastiti rje~nik. On ve} u ra-nim stvarala~kim godinama po~iwe formirati svojrje~nik i neprekidnim ~itawem ga oboga}uje, zapi-suje rije~i, {iri vidike. Bez dobrog jezika nemaprave pjesme. Siroma{tvo jezika je siroma{tvo du-ha, ono pokazuje nizak stepen obrazovawa.

Varaju se pjesnici koji misle da je sva pjesni~kamudrost u jeziku. Jezik nije sam sebi svrha.

7. Svje`ina izrazaRije~ je biser koji blista u pjesmi ako je neo~e-

kivana, kad je svje`a, ona kakvu rijetko susre}emokod drugih stvaralaca. Nova rije~, kao pupoqak uproqe}e, unosi svje`inu u tekst, ona budi znati-`equ i interesovawe, poma`e da savr{enije do~a-ravamo sliku, izrazimo misao, ideju. Dobar kwi-`evnik pribjegava inovaciji, kad treba i mora samstvara rije~ koja mu najboqe odgovara.

8. MuzikalnostMuzika igra zna~ajnu ulogu u `ivotu ~ovjeka.

Dijete ve} od prvog dana raspoznaje maj~in glas,ona se trudi da mu govori posebnim, za wu karakte-risti~nim tonalitetom, smijehom, ~avrqawem, we-`no{}u tonova.

Zvuk je na{a pratwa kroz cijeli `ivot. Mnogipjesnici pi{u poeziju za komponovawe, to je uglav-nom poezija za estradu, rijetko kada bez dora|iva-wa mo`e funcionisati kao dobra pjesma za kwigu.

Dobra pjesma ima sjajnu muzikalnost, muzi~kavrijednost di`e joj kvalitet.

9. Domi{qatost, pronicqivostNi{ta bez misaonosti, bez domi{qatosti i pro-

nicqivosti! Domi{qatost pjesmi uliva du{u, pro-nalazi novi motiv ili stari oplemewuje, tra`i svojugao gledawa, pa ve} otrcani motiv dobija na svje-`ini. Domi{qatost pronalazi i nove rije~i, novipristup obradi teme, ona pjesnika ~ini pjesnikom.

10. Zaigranost, igraZaigranost i igra su neophodne vrline pjesme.

U `ivotu naj~e{}e i najve}e gluposti ~ine qudipretjerano mrki i ozbiqni, oni ne znaju biti opu-{teni, ne znaju se {aliti, nemaju smisao za humor.Ne znaju ni glumiti! Danas pedagogija preporu~ujeu~ewe kroz igru, igra olak{ava u~ewe, boqe sepamti, u~ewe ne postaje odbojno, izbjegava se nasil-no ulivawe znawa u mozak.

Pjesma treba biti igra, poziv na igru. Takvu idjeca i odrasli lak{e pamte.

11. Obrazovanost i znaweIma talentovanih a neobrazovanih pjesnika. Ne-

obrazovan pjesnik lako dolazi na klizak teren, dje-ca to lako uo~avaju. Danas su djeca dobro informi-sana, ona mnogo vremena provode pred televizoromi na internetu, lako dolaze do informacija, wihovanas pitawa za~u|uju i zati~u u neznawu. Veoma jeru`no kada u pjesmi ili prozi nai|emo na slu~aj dakwi`evnik pi{e o temi koju ne poznaje. Jo{ te`ije slu~aj kada se to pojavi u uxbeniku, kada neki au-tor ili recenzent uz svoje ime prika~i i zvu~nu ti-tulu, a iza we se pojave praznina i neukost.

12. Poeti~nostPoeti~nost je veoma va`na odlika pjesme ili pro-

znog rada. Ona pjesmu ~ini pjesmom, a prozi daje odli-

51

ke vrhunskog pripovijedawa. Nema u radu krupnih ri-je~i, tekst je cizeliran, nijanse istan~ane, slike saukusom, lijepim estetskim osje}ajem. Emocije su urav-note`ene, iskazane sa malo rije~i, rije~i su pa`qi-vo birane. Postignu}e o~arava umije}em kazivawa.

13. Liri~nostMali je odmak liri~nosti od poeti~nosti, wih

dijele nijanse. Liri~nost je vi{e nagla{ena u po-eziji, dok poeti~nost vi{e vu~e prema prozi. Kodliri~nosti vi{e dominira zgusnuta emocional-nost, profiwena, s nagla{enim koloritom, emoci-je su dovedene na prag ushi}enosti.

14. KoloritPjesnik s izra`enim slikarskim sklonostima

nikada ne zaboravqa koliko je boja va`na u sli-karstvu, slikaju}i rije~ima dobar pjesnik spontanopronalazi boje i wihove nijanse, bez posebnog in-sistirawa na wihovom prisustvu. Boja daje puno}ui privla~nost. Crno-bijela slika nema ni pribli-`no ~ari kao obojena. Lijepa, uravnote`ena bojaodlika je velikih majstora rije~i i duha.

15. ToplinaAko u pjesmi ne nalazimo qepotu qudske du{e,

dobrotu, razumijevawe, nenasiqe bilo koje vrste, do-bronamjernost, plemenitost, qubav, tolinu, ako onane mo`e da pobudi pozitivne, humane osje}aje u du{idjeteta, wegovih roditeqa, vaspita~a i nastavnogosobqa, ona ne mo`e biti dobra pjesma. Toplina jeva`an elemenat koji se kad god je to mogu}e ugra|ujeu pjesmu i umjetni~ko djelo bilo koje vrste. No, sveto ne smije biti nametqivo, s pozicije profesora,s pozicije nadmo}nijeg, koji mo`e ka`wavati.

16. HumorHumor, {aqivost, zabava – veoma su va`ni ele-

menti u gra|i umjetni~kog djela. Oni kao magnet

privla~e pa`wu djece i odraslih, djeluju relaksi-raju}e, opu{taju nas i odmaraju, uklawaju iz na{epsihe napetost. [aqivost poboq{ava pamtqivost,pozitivno djeluje na psihu, podsti~e zdravqe.

Kod stvarawa mora postojati lako}a, jednostav-nost, spontanost. Stvarawe, iako mukotrpno, tra`iosje}ajnost, osje}aj za mjeru, profiwenost, istan-~anost. Umjetnik mora savr{eno vladati zanatom,ali ga nadvisiti, nadi}i, mora se kao stvaralac po-di}i barem za jednu stepenicu vi{e od savr{enogzanatlije.

17. Tematska raznovrsnost@ivot je sam po sebi veoma raznovrstan i pod-

lo`an stalnim promjenama, evoluciji. Umjetni~kodjelo mora odisati `ivotom, bez obzira na to dali se ono bazira na „kopirawu” ̀ ivota ili je plodqudske ma{te, kao {to su, na primjer, Ratovi zvi-jezda, Put u sredi{te zemqe... Naravno da sva ra-znovrsnost ̀ ivota ne mo`e, kao {to ne mogu ni svielementi navedeni u ovom ogledu, biti ugra|eni ujedno umjetni~ko djelo.

Umjetnik, u te`wi da cjelokupno wegovo stvara-la{tvo bude svje`e, raznovrsno, bogato, mora ne-prestano voditi brigu o tome da se ne ponavqa, daneprestano pronalazi nove teme, nove uglove gle-dawa, ili produbquje temu koju je ve} dotakao iproblematizovao. Mora tragati za originalno{}u,svojim izrazom, svojim vi|ewem. Jednom rije~ju, mo-ra biti svoj. Ma{tovitost je jedan od osnovnih ele-menata umjetni~kog djela, ali je posve nedovoqnaako je usamqena.

18. Kratko}aSa Du{anom Radovi}em sam veoma ~esto razgo-

varao o poeziji za djecu. Slo`ili smo se da pjesmaza djecu mora biti kratka. Nismo poku{ali datimi{qewe: koliko kratka. Sada mislim: pjesma zadjecu ni`eg uzrasta – dvije do ~etiri strofe od ~e-

52

tiri stiha. Za djecu sredweg uzrasta do 24 stiha.Za odrasliju djecu do 32 stiha, no ne bi smjela pre-ma{iti 38 stihova, najvi{e 42. Morala bi, uz ne-{to mawi font slova, stati na jednu vordovu stra-nicu. Kratko}a pjesme mora tjerati autora da pi{elijepo, koncizno, da sa {to mawe stihova izrazisvoje zamisli.

19. Zbijenost izraza, konciznostSamo umjetnik, pjesnik, sa istan~anim osje}ajem

za du`inu pjesme, razlikova}e kratko}u (18) i zbi-jenost izraza, konciznost.

Kratko}a je vi{e vezana za pjesmu za djecu ni-`eg uzrasta, kod we se ne smije tra`iti ni o~eki-vati zbijenost izraza, ona ~ak tra`i vi{e prozra~-nosti, da dijete ~ija je logika razmi{qawa i poi-mawa jo{ slabo razvijena mo`e prihvatiti pjesmukoju mu nudimo. Naravno da ta pjesma mora imatii druge vrline: zaigranost, {aqivost...

Ve}u zbijenost izraza tra`i pjesma za sredwiuzrast djece. Pjesma za taj uzrast djece mo`e bitimawe prozra~na, u woj izraz treba biti slo`eni-ji, misli dubqe.

Konciznost je vi{i stepen zbijenosti izraza.Ona mora na}i mjesto u pjesmi za odraslu djecu, apogotovo u pjesmi za odrasle. [tavi{e, pjesma zaodrasle koja nije koncizna gubi svaki svoj smisao.Istina, bitka za konciznost nije lagana, to je bit-ka sa samim sobom. Bez poku{aja da veli~am sam se-be, navodim primjer svoje pjesme Kako rastu djeca.Ona je probitno imala tri strofe vi{e. Uvjerensam da sam skra}ivawem dobio mnogo boqu pjesmu.

20. Nenametqiva edukacijaKako vezati pa`wu djeteta, u~enika, studenta da

u {koli s dovoqno koncentracije slu{a predava~a?To je prava umje{nost i umjetnost! Sje}am se da sampredavawa nekih svojih profesora u sredwoj {kolii na fakultetu slu{ao s velikom pa`wom. Nikada

mi nije bilo potrebno da u~im wihov predmet, napredavawu sam pokupio sve {to su mi govorili.

Profesori tih predmeta nisu nametali ni svo-je znawe ni stru~nost, oni su to na fin, suptilanna~in pokazivali slu{aocima koji znaju da slu{a-ju. Pjesnik, umjetnik, tako mora postupati sa svo-jom umjetno{}u. Slu{alac i ~italac }e ga prihva-titi ako je kvalitet wegove umjetnosti dostojanslu{awa, u ovom slu~aju ~itawa.

21. Estetski pjesni~ki ukrasiO estetskim pjesni~kim ukrasima ne bi treba-

lo govoriti, o wima se mo`e na}i mnogo toga u li-teraturi. Treba re}i samo da je pjesma bez wih sta-blo bez grana i lista. Nabrojmo samo one koji semogu na}i u nau~nom radu dr Katice ]orkalo „Mi-krostruktura stila u poeziji Grigora Viteza”1: 1.kontrast (antiteza, – ima ih vi{e), 2. ponavqawe,nabrajawe, gomilawe (ima ih vi{e vrsta: anafora,epifora, anadiploza, paralelizam...), 3. poja~avawe(hiperbola), 4. preneseno zna~ewe (metafora, imaih vi{e – personifikacija, alegorija...), 5. pored-ba, 6. epitet (pridjev), 6. onomatopeja...

Pjesma bez ukrasa vrlo je blizu pjesmi bez vri-jednosti.

22. NarativnostNarativnost je veoma prisutna u poeziji za dje-

cu, mnogo vi{e nego u poeziji za odrasle. Mnogi„pjesnici” misle da je dijete nerazumno bi}e, da mumo`e{ sve podvaliti, koriste priliku naivnosti,neukosti i slabog poetskog obrazovawa urednika~asopisa za djecu, pa i autora koji prire|uju uxbe-nike. To je najtu`nija strana poezije za djecu. Pje-sme koje nemaju nikakve druge estetske vrijednostiosim pri~awa u stihu, a takvih je mnogo vi{e negoumjetni~ki vrijednih, mogu se ocijeniti kao proma-{aj. Prema wima dobar kriti~ar, a i ~italac,

53

1 Umjetnost i dijete, br. 1/2, vol.XIX, Zagreb 1987, str.49–67.

ostaje prili~no rezervisan, one ne mogu zagrijatina{e emocije, ne uzbu|uju nas, ne ve`u nas za sebe.Narativnost je najmawe po`eqna u poeziji, a ni uprozi nije prihvatqiva ako joj se ne pridodaju nekedruge vrijednosti.

23. Prilago|enost djeciO ovom elemetu procjewivawa umjetni~ke, estet-

ske vrijednosti, gotovo da nije potrebno ni govo-riti. Tu je sve jasno. Onaj ko nije u stawu komuni-cirati s djecom izvan poetskog medija, poetske du-hovne sfere, ko ne mo`e gledati svijet iz ugla dje-~jeg posmatrawa, ne mo`e se nazvati pjesnikom zadjecu. On nema {ta da ka`e djeci, ne zna kako bito rekao, zalutao je u {umu iz koje ne zna iza}i.Te pjesnike privla~i pomisao da djeci lak{e mogupodvaqivati nego odraslima.

24. KomunikativnostKomunikativnost je velika vrlina poezije. Onaj

ko mo`e da se igra s djecom privu}i }e wihovu pa-`wu vrlo lako. Wegov govor djeca upijaju kao spu-`va vodu. Ako u igri ne nastoji dominirati, za dje-cu }e to biti jo{ privla~nije. Ponuditi im ravno-pravnost, pa i to da su oni glavni partner u igri,bi}e za wih veliko u`ivawe. Te osobenosti morajuna}i svoj odraz i u pjesmama. To da si s djecom naistom talasu neprocjewivo je. Shvatiti dje~ju logi-ku razmi{qawa vi{i je stupaw pjesni~ke zrelosti.

25. Kvalitet rimovanog stihaKvalitet rimovawa kod mnogih pjesnika je na

osredwem nivou, zbog slabog pjesni~kog obrazovawa.U~iti se mo`e jedino ~itawem i studirawem radovanajboqih pjesnika. Od svih rima najslabija je infi-nitivna, ona se najlak{e pronalazi, to nije kvali-tetna „roba”. Najja~a je imeni~ka rima, i to ona unominativu, zatim pridjevna. Va`na je uloga pravil-nog nagla{avawa. Lo{ pjesnik ima lo{ naglasak. U

rimovawu su dragocjene rijetko upotrebqavane ri-je~i, daju svje`inu, podi`u vrijednost.

26. Efektan zavr{etak pjesmeVeoma je va`na struktura pjesme. Va`na je i va-

lovitost pjesme, da ne ide sve u istoj ravnini.Mnogi odli~ni versifikatori vode radwu u istojravni, tako je i zavr{avaju. Zavr{etak pjesme je ve-oma bitan. Ako pjesnik uspije na}i neo~ekivan za-vr{etak posqedwe strofe, polo`io je ispit zre-losti dobrog pjesnika. Samo izuzetni pjesnici us-pijevaju napraviti obrt prilikom zavr{etka pje-sme, dati neo~ekivani kraj.

27. Izra`ajnost do`ivqajaIzra`ajnost je majstorstvo! Neki pjesnici su

vrlo brbqivi, dok su drugi {krti na rije~ima. No,izra`ajnost se posti`e ako se za neku sliku, nekido`ivqaj, uspije prona}i mnogo rije~i, sintagmi,ukrasa, ali da one vjerno odra`avaju ono {to je pje-snik stavio u centar svog interesovawa. Naravno,odmjerenost je pri tome velika vrlina.

28. Grafika pjesmeGrafika pjesme je dobrodo{la, ona daje vizuelni

osje}aj qepote. Jo{ stari Grci su je poznavali. Gri-gor Vitez ju je mo`da prvi primijenio na na{im pro-storima. No, lo{oj pjesmi ni ona ne poma`e. Wenamana je {to razbija strofe u vi{e stihova, pa je ~i-ni du`om i mawe prikladnom za uxbenike i ~asopise.Wenom primjenom pjesnik mo`e sugerisati dikciju,kako glumac treba ~itati pjesmu. I tu se tra`i maj-storstvo. Pojedinci poku{avaju grafiku primijeni-ti tako da rije~ima crtaju `ivotiwe, drve}e... Toprije djeluje priglupo i primitivno nego ukrasno.

29. Poistovje}ivawe s djetetomTa vrlina posebno je do{la do izra`aja kod Mi-

roslava Anti}a i Vlade Stoiqkovi}a. Dobro je da

54

je weguje onaj kome je svojstvena. Dijete se psiholo-{ki uvla~i u vrtlog pjesme, prima je vi{e srcemnego razumom, ali je prihvata, naravno, ako je kva-litetna. No, u svakom slu~aju, pjesnik mora imati{ta re}i, pjesma mora biti nabijena emocijama, mi-saono dobra, zrela, rje~ju – na visokom nivou.

30. So~nostKada je pjesma so~na, nabujala od emocija i drugih

vrlina razmatranih u ovom ogledu, kada u woj, kao uogledalu, odraza nalaze neprolazni `ivot, nename-tqiva filozofija, zrela misao, toplina i prijateq-ski odnos prema djetetu, ~ovjeku, ̀ ivotiwama, priro-di, kada dijete na didakti~ki neprimjetan podsticajima iz we {ta nau~iti, kada je sve to daleko od po-ku{aja obmane i potcjewivawa zrelosti djeteta – onaje wemu draga i prihvatqiva. Osvoji}e i odraslog~itaoca. Dakle, pod pojmom so~nosti pjesme podra-zumijevamo skladnu isprepletenost mnogih ve} navo-|enih atributa, wihov splet daje tu „aromati~nost”,so~nost pjesmi.

31. Otka~enostOtka~enost, rijetko prisutna i kod najboqih da-

na{wih pjesnika za djecu, dragocjena je, ona omogu-}ava opu{tenost i „neodgovornost” za pore|ewa,slobodu u tra`ewu novih neo~ekivanih metafora i{irok dijapazon pjesni~kih ukrasa. Nema ni{taqep{e nego susresti se sa neo~ekivanom misli, ide-jom, sintagmom, koja u pjesmi le`i ~vrsto utemeqe-na, kao kamen temeqac u gra|evini. Ona zra~i qe-potom, privla~no{}u, ona je biserni ukras pjesme,donosi novi na~in izra`avawa, izvire iz zaumnogdijela stvarala~ke psihe. Otka~enost je prisutna sa-mo kod najboqih pjesnika, koji svojom pjesmom ne po-ku{avaju prodati pamet ~itaocu.

32. ^itawe i na~itanostTrpak okus izaziva osje}aj kad ~italac stekne

utisak da je pjesnik slab ~italac, da ne prati zbi-vawa u poeziji, da mu mawka kontakta sa savreme-nim tokovima poezije. Takav pjesnik je antipropa-ganda pjesni{tva. On ne zna koliko je blagotvorankontakt s kwigama najboqih pjesnika. Pjesnik se~itawem oboga}uje, dolazi do asocijacija koje bla-gotvorno djeluju na wegovo stvarala{tvo i na we-govu li~nost, podi`u nivo obrazovawa.

33. PametBadava je i vrhunska inteligencija ako ~ovjek

nema pameti, ona je tada bo`ja kazna. Iz dobre pje-sme zra~i pamet, iz we dijete ima {ta nau~iti, mo-`e se unijeti u uxbenik, objaviti u ~asopisu. Pa-metna pjesma je antologijska pjesma. Ona se mo`esmatrati vrhunskim kwi`evnim stvarala{tvom.Pamet je odlika malobrojnih, pametnu pjesmu mogunapisati samo rijetki pjesnici! Kod wih je ona ~e-{}a, kod onih koji nisu pametni ona je izuzetak!

\uro P. MARI^I]

AESTHETICS IN POETRY FOR CHILDREN AND ARTS

Summary

The paper analyses the current state and the relation be-tween criticism and theoretical rules in literature. The at-tention has been paid to the necessity of framework rulesin literature, which could be applied to all kinds of art aswell. Due to inadequate curricula at faculties, graduateteachers are poorly educated, and, consequently, they can-not get children interested in literature. It has been said thatthe prominent writers themselves are most qualified to talkabout the theory, for they apply it in practice. The authorhas established 33 elements for aesthetic evaluation so far,but this number is not a definite one. These elements havebeen shortly explained in the paper.

Key words: children, literature, poetry, aesthetics, art,theory, element, background, education

55

ANKETA:

KWI@EVNOST ZA DECU I

POLITI^KA ODGOVORNOST

ANKETA IWENI DOMETI

Redakcija Detiwstva ve} neko vreme razmi{qao tome da sprovede anketu o odnosu ideje politi~kekorektnosti i kwi`evnosti za decu. Posle neko-liko odlagawa odlu~ili smo se da „zagrizemo” tuna prvi pogled neobi~nu temu, svesni da }e onamnoge iznenaditi, mo`da i zbuniti. Na drugoj stra-ni, o~ekivali smo da }e bar neki od qudi okupqe-nih oko de~je literature prepoznati u takvoj temirefleks savremene kulturne situacije, u kojoj ~i-tav niz novoformulisanih i socijalno podr`anihspoqa{wih merila uti~e, mawe ili vi{e, na vred-novawe kwi`evnosti i umetnosti uop{te. Na{enedoumice oko tih relativno novih vrednosnih me-rila koja su sve ~e{}e u dodiru s literaturom zadecu formulisali smo kroz krug pitawa koja smoprosledili na sedamdesetak adresa u zemqi i ino-stranstvu. Na{a pitawa (na srpskom i engleskomjeziku) izgledaju ovako:

ANKETAKWI@EVNOST ZA DECU I „POLITI^KA

KOREKTNOST”

Politi~ka korektnost sve vi{e postaje nekavrsta socijalne norme. „Izbegavawe izraza ili po-stupaka koji mogu izgledati kao da wima ho}e da seizop{te, marginalizuju ili uvrede qudi koji su so-cijalno ugro`eni ili diskriminisani” postaje ob-lik novog moralizma. Politi~ka korektnost jeime za vrednosni sistem koji se u na{em vremenui na{em svetu bitno reflektuje na razli~ite kul-turne pojave, pa tako i na kwi`evnost za decu.– Po va{em mi{qewu, koliko se i kako politi~-

ka korektnost reflektuje na savremenu kwi-

56

`evnost za decu? Kako uti~e na wenu tematiku, we-na zna~ewa, wenu strukturu, na wenu recepciju?

– Koliko politi~ka korektnost redefini{eodnos prema tradiciji kwi`evnosti za decu?

– Koliko politi~ka korektnost obnavqa i osna-`uje pedago{ku funkciju u kwi`evnosti za decu?

– Kakav je odnos politi~ke korektnosti i es-tetske funkcije kwi`evnosti za decu? Margina-lizuje li ona estetsku funkciju ove literature?

– Da li politi~ka korektnost donosi sistemvrednosti koji je iznad svih ostalih: spoznajnih,estetskih i socijalnih vrednosti?

– Mo`e li biti vredno kwi`evno delo za decu ko-je nije uvek i u svakoj re~i politi~ki korektno?

Ovim pitawima ̀ eleli smo samo da vas podsta-knemo na razmi{qawe o odnosu kwi`evnosti za de-cu i sistema vrednosti predstavqenog izrazom po-liti~ka korektnost. Mo`ete da odgovorite naponu|ena pitawa, ili pitawa koja vi prepoznajetekao va`na, a vezana su za ovu temu. Forma va{ihodgovora je slobodna, mo`e biti i esejisti~ka, i sodre|enim nau~nim aparatom. Jezici na kojima {a-qete odgovore su jezici koji se govore u regionuZapadnog Balkana i engleski jezik.

SURVEY – CHILDREN’S LITERATUREAND ‘POLITICAL CORRECTNESS’

Political correctness is becoming a social norm.”Avoiding expressions or actions which may appearas being intended to ostracise, marginalise or offendindividuals who are socially disadvantaged or discri-minated against” is becoming a form of new mora-lism. Political correctness is a phrase denoting a sy-stem of values which significantly influences vari-ous cultural phenomena of our time and our world,including children’s literature.

– How much and in what ways would you say thatpolitical correctness influences contemporarychildren’s literature? How does it influence thethemes, meanings, structure or reception of chil-dren’s literature?

– To what degree does political correctness rede-fine our relationship with the tradition of chil-dren’s literature?

– To what degree does political correctness reaf-firm and strengthen the instruction part of chil-dren’s literature?

– What is the relationship between political cor-rectness and the aesthetic part of children’s litera-ture? Does political correctness marginalise theaesthetic function of children’s literature?

– Does political correctness install a system of valu-es that is above all the other values of children’sliterature: didactic, aesthetic and social values?

– Can a literary work for children have value if itis not always and completely politically correct?These questions are meant to inspire thoughts

about the relationship between children’s literatureand the system of values referred to by the term po-litical correctness. You can answer these questions,or offer your thoughts on the questions connected tothis topic that you recognise as important. The formof the answer is not strictly defined – you can eitherwrite it in the form of an essay, or in the form of ascholarly paper. Languages that can be used arethose spoken in the area of Western Balkans, as welland the English language.

Ono {to smo dobili jeste {est odgovora, ~eti-ri iz Srbije i dva iz Hrvatske. Na prvi pogled –mr{av rezultat jednog prili~nog o~ekivawa i oz-biqnog napora. Ipak, kada se pogledaju prispeliodgovori, otkriva se da protivre~ja izme|u uveli-ko etabliranog shvatawa o kwi`evnosti za decukao prostora beskrajne stvarala~ke slobode i za-

57

hteva koje postavqa {kola sa svojom tradicional-nom pedago{kom usmereno{}u, i ne samo {kola ve}i socijalni autoritet, koji bismo mogli, prili~noneprecizno, nazvati novim neoliberalnim morali-zmom, i te kako podsti~u na razmi{qawa, tra`erazumevawe ne samo kwi`evnih struktura ve} i no-vouspostavqenih socijalnih odnosa, tra`e, u kraj-woj konsenvenci, interpretaciju kulture kao {ireceline unutar koje se doga|aju kwi`evno delo i we-gova recepcija. Kao posledicu svega toga dobilismo vibrantne odgovore koji istra`uju nijanse irazlikuju se, mo`da, vi{e u jeziku nego u razume-vawu stvari, ali pre svega tragaju, mawe ili vi{e,za kompromisom izme|u tradicionalno shva}enogesteticizma i novih socijalnih i kulturolo{kihperspektiva.

Uostalom, osvedo~ite se i sami. Odgovori supred vama.

Jovan QU[TANOVI]

UDC 821–93.09

� Danica V. STOLI]Visoka {kola za vaspita~estrukovnih studija, Aleksinac

Republika Srbija

POLITI^KAKOREKTNOST IREDEFINISAWEODNOSAU KWI@EVNOSTIZA DECU

SA@ETAK: U radu se najpre uop{teno razmatra pita-we politi~ke korektnosti. Uo~eno je da jedna nekorektnosti weno suzbijawe dovodi do antagonizma i okre}e se u svo-ju suprotnost. Uzete su za primer neke situacije iz kwi-`evnosti, kada se ulazilo u imanentnu strukturu dela, teje stvorena situacija anahronizma.

Redefinisawe odnosa neophodno je ostvariti pre sve-ga u delima narodne kwi`evnosti, ali ne pojedina~no, ve}u celini i sistemati~no. Istovremeno treba izvr{iti ileksi~ko preimenovawe u duhu na{eg savremenog jezika.

KQU^NE RE^I: politi~ka korektnost, redefinisa-nost, leksi~ko preimenovawe, narodna kwi`evnost, ana-hroni~nost

1.

Razmi{qawe o pitawu politi~ke korektnosti ukwi`evnosti za decu veoma je kompleksno i treba-lo bi ga sagledati sa vi{e relevantnih aspekata,po~ev{i od sintagme „politi~ka korektnost”, ko-

58

ju nalazimo u sociolo{kim, lingvisti~kim i psi-holo{kim promi{qawima, potom u studijama orodnoj perspektivi, u studijama o razli~itosti, uimagologiji, ali i u svakodnevnoj komunikaciji,kao i u svim publicisti~kim `anrovima.

Dakle, ako ̀ elimo da razmatramo pitawa poli-ti~ke korektnosti u kwi`evnosti za decu, najpremoramo da se odredimo prema terminu. Izraz „po-liti~ka korektnost” jeste samo spoqa{wi okvir ioznaka za odre|ene pojavnosti. U tom smislu zapa-`amo ovakvo mi{qewe: „Sam termin politi~ka ko-rektnost (political correctness) nastao je u 80-imgodinama u sjevernoameri~kim sveu~ili{tima upra-vo kao oznaka jezi~kih konvencija za odre|enu temu– prije svega za pitawe spola ili dru{tvenih ma-wina.” (Horvat 2007: 18)

Dakako, mi pod politi~kom korektno{}u pod-razumevamo tolerantnost, prihvatawe svih vidovarazli~itosti, potom prevladavawe marginalizova-nosti pojedinih orijentacija, odbacivawe svihoblika diskriminisawa i sli~no. Me|utim, pitawepoliti~ke korektnosti1 nije odraz samo na{eg vre-mena, ve} to pitawe nalazimo, recimo, u radu bra}eGrim. Wihove bajke i pri~e imaju vi{e verzija, ukojima su vodili ra~una o tome da izbegnu nepodob-ne okolnosti koje su u vezi sa nekim vidom okrut-nosti. Pravi primer je pri~a o Ivici i Marici.U prvoj verziji ove pri~e brat i sestra nisu slu-~ajno zalutali u {umi, ve} su ih tamo namerno osta-vili wihovi roditeqi, jer su bili siroma{ni inisu mogli da ih prehrane.2

Ali kad su u pitawu jezi~ka ozna~avawa, mo`ese i preterati. Recimo, veliki je problem nastao

sa ~iwenicom da su invalidne osobe nazvane osobesa posebnim potrebama. Na nespretni termin rea-govale su same invalidne osobe, govore}i da oninisu osobe sa posebnim potrebama, ve} qudi kao isvi drugi i da wihove potrebe nisu posebne ve}obi~ne, da oni ne tra`e vi{e nego {to ostali qu-di zaslu`uju. Jasno je da je novonastali termin „oso-be sa posebnim potrebama” stvorio ve}i jaz odprethodnog i da su invalidne osobe dovedene u ne-zahvalnu poziciju, nezahvalniju od pre|a{we, gdese koristio politi~ki „nekorektan” termin kojiih je „diskriminisao”. Zna~i – iz jednog leksi~kogtotalitarizma pre{lo se u drugi.

Tako|e, u Americi najvi{e problema izazivasituacija sa neprijatnim nazivom za crnce. Umestotoga koristiti se izraz Afroamerikanci. Potom,u Evropi i ime za etnicitet Cigani treba preina-~iti u ime Romi. Pitamo se da li terminolo{kapreimenovawa zaista doprinose tome da se promeni`ivot tih qudi u pozitivnom smislu. Po na{emmi{qewu, mewawe jezi~kog znaka – ozna~iteqa pre-ma ozna~enom – jo{ ne zna~i i su{tinsku promenu.Dakako, nova imenovawa mewaju svest qudi, ali bit-no ne uti~u na poboq{awe celokupnog `ivotaugro`enih i marginalizovanih grupa. To je tek po-~etni impuls, osnovna intencija. Na tome se ne smesamozadovoqno stati. Ono {to je tako|e oblik dis-kriminacije jeste ~iwenica da se neologizmi mogupretvoriti u eufemizme kojima se stvara ve}a dis-kriminacija i kojima se ̀ eli, recimo, zaboravitina neprijatno razdobqe u istoriji civilizacije.Disparatnost ovih termina u kognitivnom aktusvakog pojedinca, bilo kojoj grupaciji da pripada,vi{e je nego o~igledna.

Na me|uvezu izme|u jezika, kulture i psiholo-gije ukazivali su lingvisti, a na ovom mestu isti-~emo Vorfovo mi{qewe, koje se dodu{e ne odnosina pitawe politi~ke korektnosti rasvetqeno sa je-zi~kog aspekta, ali prejudicira, ~ini se, takve re-

59

1 Sintagma „politi~ka korektnost“ deo je jezi~ke kulture ijezi~ke konvencije na{eg doba.

2 Bra}a Grim (Jakob i Vilhelm) su svoju veoma popularnukwigu De~je i ku}ne bajke objavili u skoro hiqadu primeraka.Tako|e, zbirka bajki je {tampana sedamnaest puta, pa su za tovreme one vi{e puta i korigovane u smislu adaptacije premaonome {to mi danas smatramo politi~ki korektnim.

lacije: „Kad nam je ciq da upoznamo uticaj koji je-zik vr{i na druge, kulturalne i personalne aktiv-nosti, pomenute posebne upotrebe jezika nisu toli-ko bitne, koliko su bitni ustaqeni na~ini na ko-ji jezik ure|uje ~iwenice, kao i wegova svakodnev-na analiza pojava.” (Vorf 1979: 96)

2.

Kad je u pitawu korpus kwi`evnosti za decu,ali i kwi`evnosti uop{te, mora se ista}i daestetsko, kognitivno i semanti~ko ne treba odvaja-ti od politi~ke korektnosti. To su u svojoj esenci-jalnosti neraskidivi pojmovi i pojavnosti. Svakodelo koje pretenduje da bude politi~ki korektno ida ima estetske domete u su{tini nosi pome{anevrednosti i iz domena politi~ke korektnosti i izestetskih prerogativa. Taj proces uskla|ivawa,sna`nog i stalnog pro`imawa, neophodan je da bise stvorilo umetni~ko delo trajnih vrednosti.Umetnost je na strani dobrote i lepote3 i to seostvaruje na neposredan na~in. Kwi`evnici kaoartificijelnu relaciju ostvaruju politi~ku ko-rektnost, vode}i se pritom plemenitim i uzvi{e-nim ciqevima i snagom svog talenta. Nije poznatokwi`evno delo, makar i minornih estetskih vred-nosti, koje afirmi{e zlo, stradawe, patwu, netole-rantnost, diskriminaciju, mr`wu, nasiqe i sli~no.Ona umetni~ka dela u kojima se nalazi ne{to odnavedenih osobina kratkog su daha, izgubqena uvremenu, wihova aksiolo{ka osobenost je okon~anazauvek kada mine doba koje ih je afirmisalo i hi-pertrofiralo.

Svakako, treba uzeti u obzir vreme stvarawakao bitnu odrednicu posmatrawa i sagledavawa sve-

ukupne stvarnosti. Bez tih premisa mo`emo podse-}ati na futuriste koji su hteli da „iznova stvoresvet”, da „daju {amar” dru{tvenom ukusu, ru{e}isve {to je u civilizaciji pre wih stvoreno. Pri-tom uzimamo u obzir i ~iwenicu da se u svemu pre-teralo, najpre zarad avangardnosti i originalno-sti ovog literarnog pravca pod okriqem moderneepohe s po~etka 20. veka.

Veoma je ~udna situacija nastala oko poznatogromana Pustolovine Haklberi Fina, u kome, iz-me|u ostalog, ~itamo i ovo: „Zar bih se otresaosvog crnca? – jedinog crnca koga sam imao na svije-tu i jedine svoje imovine?” (Tven 1965: 99)

Naime, u razli~itim vremenskim etapama ovajroman je potresao ameri~ko dru{tvo. Kulminacijaje nastala 2011. godine, kada se u kwi`arama poja-vila posledwa verzija ovog dela, sa „ispravkom”politi~ki nekorektnog termina. Re~ nigger je iz-ba~ena iz teksta. Dakle, sasvim se nepravilno stvo-rio nekorektni prodor u imanentnu strukturu li-terarnog dela. Jer, bez ovog pogrdnog izraza kojise ti~e rasne pripadnosti, bri{e se najpre seman-ti~ka stuktura dela, a potom i wegova gnoseolo{kastruktura. U Tvenovo vreme crnci su tako naziva-ni, a u skladu sa tim je i rasisti~ki odnos premawima.4 Da li se mewawem imena za jedan etnicitetu na{em, 21. veku, te`i la`nom prikazivawu re-aliteta `ivota tog istog etniciteta u odre|enopro{lo doba, ta~nije u vreme rasizma? Da li sepostupkom izbegavawa pejorativnog termina zabo-ravqa na ~iwenicu da su u Americi crnci bili ro-

60

3 U ovim na{im stavovima govorimo sa stanovi{ta pankali-zma, odnosno u~ewa po kome je osnova svega lepota (osniva~ ovogu~ewa je ameri~ki filozof i psiholog Xejms Mark Boldvin).

4 U vezi sa Tvenovim romanom postojale su mnoge kontrover-zne situacije, od cenzurisawa pa do preimenovawa politi~kinepodobnog termina. Ali ~iwenica je da je ovaj kwi`evnik biodosledni borac protiv rasizma u Americi i da je upotrebanekorektnog termina samo vid ukazivawa na takve pojave i objek-tivna slika tada{we stvarnosti u Americi. Preimenovawe ne-korektnih termina u korektne u opisivawu rasizma pokazuje sa-svim suprotno – politi~ku nekorektnost. Videti jo{ o tome u:Igor D. Petrovi}. „Haklberi Fin: rod, rasa i odrastawe“, De-tiwstvo, br.1, god. XXXVIII (prole}e 2012), 97–102.

bovi? Preimenovawem nepodesnog imena za crncestvoren je svojevrsni anahronizam. Da li se na tajna~in ̀ eli da se poru~i Afroamerikancima: Biliste robovi, `iveli ste u getu, bili ste potpunoobespravqeni, zvali smo vas ru`nim imenima – za-boravite na to! Da li je iskrivqavawe slike stvar-nosti odre|enog vremena politi~ki korektno?

Jo{ drasti~nija situacija bila bi stvorena pre-imenovawima politi~ki nekorektnog termina u ro-manu Kraqevska krv ameri~kog dobitnika Nobelo-ve nagrade za kwi`evnost – Sinklera Luisa. Veomaje zanimqiva transformacija mi{qewa bankaraNila Kingsblada, koji od tipi~nog belog Ameri-kanca, koji ima stereotipno mi{qewe o svim „cr-wama”, saznaje neo~ekivano da u sebi ima crna~kekrvi. Naime, u potrazi za svojim kraqevskim ir-skim poreklom on dolazi do frapantnog saznawa osvom crna~kom poreklu. Zanimqiva je wegova po-stepena i potpuna transformacija na eti~kom pla-nu. Zbog toga navla~i veliko neprijateqstvo, presvega militantnih ~lanova Kju-Kluks-Klana. Zavr-{ava sa svojom porodicom u crna~kom getu.

Kakav bi smisao dobio roman da se izvr{ipreimenovawe nepodesnih izraza? Da li bi bio re-alisti~an i objektivan? Da li bi se mogla prikaza-ti agresivnost i netrpeqivost prema crncima sapoliti~ki korektnim izrazima? Ne! Leksi~kimpreimenovawem u romanu nastala bi nebulozna inonsensna situacija. [ta bismo dobili? Temati-zaciju `ivota u vreme u aparthejda sa politi~kikorektnim terminima.

Ne{to sli~no, samo u bla`em smislu, nalazimoi u romanu kriminalisti~kog ̀ anra Deset malihcrnaca Agate Kristi.5

Umetni~kim kwi`evnim delima nastojalo seukazati na vidove diskriminacije koji se formi-raju jo{ u ranom detiwstvu. Pravi primer za to jepripovetka Deca Iva Andri}a. Kwi`evnik ukazu-je na poguban i nequdski odnos na relaciji dete –deca. Dete je iz jevrejske zajednice, deca su iz dru-gih, nejevrejskih zajednica u Bosni. Zastra{uju}edeluje ~iwenica da je to praksa, obi~aj, ne{to {tose naprosto podrazumeva, da se „Jevrej~ad” morajutu}i. Na to su se navikla i deca goni~i, ali i de-ca koju love, mali Jevreji. Ru{ewe stereotipa za-pa`amo u odbijawu de~aka da pristupi hajci na jed-nog jevrejskog mali{ana. To je eksplicitni i jasnofingirani stav velikog pisca u ru{ewu predrasu-da o antisemitizmu.6

3.

Narodne prozne tvorevine za decu, bilo o kom`anru da je re~, impliciraju politi~ki nekorekt-ne stavove u dva bitna smisla.

Prvo, na polnoj relaciji, odnosno na relaciji`ena–mu{karac.

Drugo, po pitawu prikazivawa brutalnosti,nasiqa i revan{izma.

U narodnim bajkama odnos izme|u mu{karaca i`ena je prepoznatqiv u svojoj stereotipnosti i ne-tolerantnom polnom odnosu likova. Mu{karac jeprinc na belom kowu, ̀ ena o~ekuje tog princa, za-{titnika. To je politi~ki nekorektna situacija.Uprkos tome, bajke su do danas ostale estetski iumetni~ki relevantna dela. Tome je, izme|u osta-log, doprinela ~iwenica da su nekada bile politi-~ki korektne. Ta~nije, u patrijarhalno doba takvarelacija ̀ ena–mu{karac, po stereotipnom princi-

61

5 Roman je objavqen 1939. godine, ali se pojavquje naslovqenu tri verzije. To se, dodu{e, ne ~ini iz razloga politi~ke ko-rektnosti. Naslovi u originalu glase: Ten Little Niggers, AndThen There Were None, Ten Little Indians. Kod nas je ostao prvo-bitni prevod.

6 O tome se mo`e videti u: Predrag Ja{ovi}. „Ru{ewe ste-reotipa u pripoveci Deca“, Detiwstvo, br. 1, god. XXXIX(prole}e 2013): str. 41–46.

pu koji se u wima implicitno (~esto i eksplicit-no) propagira, naprosto su podrazumevane. To jebio bitan deo svesti i kulture predstavnika obapola.

U opse`noj studiji o „drugom polu” Simon deBovoar zagovara mogu}nost izbora i pravo na we-ga: „S druge strane mi }emo sasvim druk~ije posta-viti problem ̀ enske sudbine: postavi}emo ̀ enu usvet vrednosti i wenim stavovima da}emo dimenzi-ju slobode. Mislimo da }e ona imati da bira izme-|u potvrde svoje transcendencije i svog otu|ewa uobjektu. Ona pronalazi re{ewa izme|u kojih po-stoji eti~ka hijerarhija.” (De Bovoar 1982: 74)

Ameri~ki autor Xejms Fin Garner okre}e pri~uo Crvenkapi na politi~ki korektan na~in, daju}isvemu i duhovitu notu. Wegova verzija poznate pri-~e zastupqena je u zbirci: Politically Correct Bed-time Stories,7 u kojoj su i druge poznate pri~e„prevedene” na politi~ki korektan govor (pri~a oPepequgi, o tri praseta, o carevom novom odelu,o Zlatokosoj i dr.)

Crvenkapa je svesna sebe, pa se quti na lovcakoji se, kao i u pravoj pri~i o Crvenkapi, poja-vquje da je oslobodi od vuka. Me|utim, ona odbacu-je ponu|enu pomo}, kritikuju}i lovca i u~e}i gakako treba da bude politi~ki korektan. Govori muda sve probleme mo`e da re{i sama, pa i problemsa vukom.

Garner je namerno pogre{no spelovao re~ wo-men (`ena) kao womyn, dakle, slovo e je zamenioslovom y. Tako je iz re~i women izbegao wen dru-gi deo men (mu{karac), da bi bio politi~ki ko-rektan.8

Smatramo da se u petrificiranu strukturuumetni~kog teksta ne mo`e u}i, tekst se ne sme mo-

difikovati. To {to je Garner napisao novu zbirkupri~a sa istim likovima, situacijama i „novim” je-zikom, politi~ki korektnim, mo`emo samo delomshvatiti kao originalno stvarala{tvo.

O promeni poznate pri~e razmi{qao je i Du-{ko Radovi}. Dodu{e, kod wega se pri~a o Crven-kapi nalazi inkorporirana u pri~u o devoj~iciGordani. Razlozi da se pri~a „promeni” (ovde sestvara iluzija wenog usmenog kazivawa) druge suprirode. Ta~nije, proizilaze iz ̀ eqe da se prome-ni ustaqeni i ove{tali na~in pri~awa. Pisac, napodsticaje devoj~ice Gordane da se pri~a „ne kaopre”, okre}e pri~u o Crvenkapi nonsensnim po-stupkom pripovedawa.9

Hronotop narodne bajke, za razliku od umetni~-ke i za razliku od kwi`evnih proznih umetni~kihtvorevina, poseduje op{te vreme i prostor, bezkonkretnih toponima i istorijskog pripovednogvremena. Uop{teni hronotop bajki, sa fantasti~-nim i magijskim narativom, omogu}ava „slobodu”adaptacije i redefinisawa. To se odnosi i na drugeprozne `anrove iz korpusa narodne kwi`evnosti.U studiji „Usmena i autorska bajka – nacrt za ti-pologiju odnosa” Qiqana Pe{ikan Qu{tanovi}daje tabelarni prikaz razlikovawa usmene od au-torske bajke.10 Neodre|enost prostora i vremena unarodnoj bajci je takvo da: „Vreme, neodre|enapro{lost, nekad i negde, bez istorijskog situira-wa...” (Pe{ikan Qu{tanovi} 2009: 27) „Prostorlinearan, apstraktan, povezan s radwom; odsustvodeskripcije, nema istorijsko-geografske lokaliza-

62

7 Videti u: James Finn Garner: Politically Correct Bedtime Sto-ries, John Wiley & Sons Inc, New Jersey, 1994, str. 24. Pri~a oCrvenkapi je uvodna i po woj je naslovqena cela Garnerova zbir-ka pri~a. Ova zbirka se jo{ mo`e shvatiti i kao parodi~ni ̀ anr.

8 Isto, str. 4.

9 O ovome videti u na{em radu: „Pomerawe ta~ke gledi{tau proznom stvarala{tvu za decu Du{ana Radovi}a“. Detiw-stvo, br. 1, god. XXXIX (prole}e 2013): 86–96.

10 Tako|e, Qiqana Pe{ikan Qu{tanovi} nagla{ava di-stinkciju termina autorska bajka od umetni~ke. Ta~nije, su-{tinske distinkcije nema, ali je mnogo uputnije koristiti ter-min autorska bajka s obzirom na to da bi termin umetni~ka im-plicirao kontrastirawe u odnosu na narodnu usmenu bajku, kojabi i u takvim jezi~kim relacijama bila shva}ena nao neumetni-~ka. (Pe{ikan Qu{tanovi} 2009: 9)

cije” (Isto). „Mo`e sadr`ati opise saka}ewa,smrti, pro`dirawa” (Isto: 28).

U komparativnom postupku, Qiqana Pe{ikanQu{tanovi} ukazuje na to da se, za razliku od na-rodne bajke, u autorskoj bajci izostavqaju „trau-mati~ni” sadr`aji. Sli~an je slu~aj i sa narodnimbasnama. Poznat je primer basne o cvr~ku i mravi-ma. Diskriminacija u basni je na relaciji profe-sionalnog opredeqewa, gde proizilazi da onaj kose ne bavi manuelnim radom nije vredan pa`we iosu|en je na socijalnu odba~enost i ekonomsku be-du. Preciznije re~eno, homo faber se stavqa u po-ziciju nipoda{tavaoca homo ludens-a.

Najmla|e recipijente }emo svakako upoznavatisa tradicionalnim blagom na{e usmene kwi`evno-sti i normalno je da se narodnih umotvorina ne}e-mo odre}i, ali }emo imati odre|eni stav na koji}emo ukazivati i onima koji nisu u mogu}nosti darazlu~e korektnost, odnosno nekorektnost u wima.Kad to tvrdimo, mislimo na recipijente najmla|eguzrasta. Deca pred{kolskog uzrasta te{ko }e shva-titi odnos mrava prema cvr~ku. Taj odnos je grubi surov, s jedne strane, a sa druge – u wemu se ne-gira poziv muzi~ara. Da li treba mewati basnu, od-nosno wen kraj? Da li imamo pravo da ulazimo uumetni~ku i estetsku strukturu dela? Bilo je i ta-kvih predloga. Ne! Umetni~ko delo se ne mo`e me-wati, mo`e se samo unutar na{ih ve`bi u okriqude~jeg govornog stvarala{tva zami{qati kakav bibio pravedan postupak prema cvr~ku violinisti.Ta~nije – i tu ~iwenicu posebno nagla{avamo –sve dok se ne izvr{i redefinisawe i adaptiraweteksta u smislu politi~ke korektnosti i u tom ob-liku se {tampa i objavi, pojedina~no korigovawene zna~i pouzdano obavqen posao. Naprotiv, mo`eizazvati odre|ene zabune, s obzirom na to da se ba-sne prou~avaju u vrti}u i u {koli, ali deca ih mo-gu upoznati i na mnoge druge na~ine.

Kwiga Srpske narodne bajke za decu XXI veka, ~i-ji su autori izvr{ili leksi~ku korekciju i onu ko-ja je vezana za politi~ku korektnost, govori da se iu nas radi na tome. Politi~ka korektnost usmerenaje najvi{e na pojavu nasiqa, koje je ~esto u svim baj-kama sveta, pa i u na{im. Alternativna adaptacijana{ih narodnih bajki obuhvata devetnaest bajki. Ta-ko, recimo, u adaptaciji bajke Zlatna jabuka i de-vet paunica izba~en je onaj deo gde glavni junak za-poveda da se zla baba ve`e kowima za repove i da serastrgne. Nasiqe se ukida i u bajci Nemu{ti jezik,gde radoznala `ena dovodi junaka bajke do velikeopasnosti, pa zato biva ka`wena batinawem.

Kad je pak u pitawu jezi~ko osavremewivawe baj-ki, Tiodor Rosi} je autor koji je tom procesu ve}pristupio i ima ovakvo mi{qewe: „Prire|iva~ibajkovnih tekstova, po pravilu su, u odnosu na iz-vornike, vr{ili sitne pravopisne, inetrpunkcij-ske i grafijske izmene. Primenom metoda napored-nog, istojezi~kog tekstualnog (supstitucionog) pred-stavqawa u toj antologiji sa~uvana je izvornosttekstova, nije umawena wihova estetska relevant-nost, a poboq{an je horizont ~itao~evih o~ekiva-wa i zna~ewski nivo teksta.” (Rosi} 2009: 31)11

4.

Zakqu~ujemo: politi~ka korektnost redefini-{e odnose prema tradicionalnoj kwi`evnosti zadecu. S druge strane, u umetni~koj kwi`evnostiadaptacije bilo koje prirode u{le bi u semanti~kustrukturu kwi`evnog dela i stvorile bi mnogeprobleme, kao {to su neobjektivnost, anahroni~-nost, nerealnost, {to bi po na{em mi{qewu biodrugi vid politi~ke nekorektnosti.

63

11 Tiodor Rosi} je u studiji Metod naporednog tekstualnogpredstavqawa dao i primer kako se na savremeni jezik mo`e„prevesti“ na{a narodna bajka Ba{-^elik.

Redefinisanost i adaptacija su neophodni da bise na neki na~in „za{titio” estetski artefaktoli~en u kwi`evnosti, da bi se „za{titili” i re-cipijenti, slu{aoci ili ~itaoci tih umetni~kihdela, pre svega oni najmla|eg uzrasta. U tome tre-ba biti dosledan i akcija osavremewivawa kwi`ev-nih tekstova za decu u ciqu politi~ke korektno-sti trebalo bi da bude zadatak i poduhvat svih onihkoji se bave tuma~ewem i izu~avawem kwi`evnostiza decu ili su weni neposredni stvaraoci. To bibio opse`an i obiman posao, koji bi okupio stru~-wake i stvaraoce iz ove oblasti i obavqao bi sena organizovan, sistemati~an i institucionalizo-van na~in. Redefinisawe bi trebalo obaviti ponaj-pre u okriqu na{e narodne kwi`evnosti. Kad toka`emo, mislimo najvi{e na prozne tradicionalne`anrove, na bajku i na basnu. Uporedo sa ovim ob-likom redefinisawa i adaptacije mogao bi te}i ipostupak jezi~kog osavremewivawa, kako bi se iz-vr{ila supstitucija arhai~nih re~i i izraza sa-vremenijim i prikladnijim.

LITERATURA

Albahari, D. i grupa autora. Srpske narodne bajkeza decu XXI veka, Beograd: ̂ arobna kwiga, 2012.

Bart, Rolan. „Mit danas”, u: Knji`evnost, mitologijasemiologija, prev. Ivan ^olovi}, Beograd: Nolit,1971.

De Bovoar, Simon. Drugi pol, I, prev. Zorica Milo-savljevi}, Beograd: BIGZ, 1982.

Bodijar, @an. „Holokaust”, u: Simulakrumi i simu-lacija, prev. Frida Filipovi}, Novi Sad: Svetovi,1991. 50–52.

Vorf, Bend`amin Li. „Odnos jezika prema uobi~aje-nom mi{ljenju i pona{anju”, u: Jezik, misao istvarnost (prev. Svetozar Sin|eli}), Beograd:BIGZ, 1979.

Garner, Finn James. Politically Correct Bedtime Sto-ries, New Jersey: John Wiley & Sons Inc, 1994.

Ja{ovi}, Predrag. „Ru{ewe stereotipa u pripove-ci Deca”, Detiwstvo, br.1, god. XXXIX (pro-le}e 2013): 41–46.

Kristi, Agata (2006). Deset malih crnaca, prev. Na-de`da ]irpani}, Beograd: Politika, Narodna knji-ga, 2006.

Laing, R. D. Podeljeno ja. Politika do`ivljaja, prev.Milica Mint i Jelena Staki}, Beograd: Nolit, 1977.

Luis, Sinkler. Kraqevska krv, prev. Nada Proda-novi}, Beograd: Politika, Narodna kwiga, 2004.

Pe{ikan, Qu{tanovi} Qiqana. „Usmena i autor-ska bajka – nacrt za tipologiju odnosa”, Usmenou pisanom, Beograd: Beogradska kwiga, 2009.

Petrovi}, Igor. „Haklberi Fin: rod, rasa i odra-stawe”, Detiwstvo, br. 1, god. XXXVIII (pro-le}e 2012): 97–102.

Radunovi}, Stoli} Danica. „Pomerawe ta~ke gledi-{ta u pri~ama za decu Du{ana Radovi}a”, Detiw-stvo, br. 1, god. XXXIX (prole}e 2013): 86–96.

Rosi}, Tiodor. Metod naporednog tekstualnogpredstavqawa, Jagodina: U~iteqski fakultet,2009.

Tven, Mark. Pustolovine Haklberi Fina, prev. NikaMili}evi}, Sarajevo: „Veselin Masle{a”, 1965.

Horvat, Sre}ko. Protiv politi~ke korektnosti, Beo-grad: ^igoja {tampa, biblioteka XX vek, 2007.

Danica V. STOLI]

POLITICAL CORRECTNESS AND REDEFINING OFRELATIONSHIPS IN LITERATURE

Summary

This paper first considers the question of political cor-rectness in general. It was noted that one incorrectness andits suppression creates antagonism and turns into its oppo-

64

site. Some situations in literature, where changing of thework’s structure caused anachronism, were taken as an ex-ample.

It is necessary to redefine the relationships, firstly in folkliterature, but rather as a whole and systematically than in-dividually. At the same time, lexical renaming should becarried through according to our contemporary language.

Key words: political correctness, redefining, lexical re-naming, folk literature, anachronism

UDK 821–93.09

� Katja A. RADO[ PERKOVI]Sveu~ili{te u ZagrebuFilozofski fakultetRepublika Hrvatska

INSISTIRANJE NAPOLITI^KOJKOREKTNOSTIVRIJE\A DJE^JUINTELIGENCIJU

SA@ETAK: Rad problematizira, ilustriraju}i primjerimaiz svjetske dje~je knji`evnosti, odnos izme|u politi~ke ko-rektnosti i zna~enja i slike svijeta u ovoj vrsti literature.Autorica dolazi do paradoksalnog zaklju~ka da se dje~jaknji`evnost, u ve}em dijelu, ne pi{e politi~ki korektno, alivrlo uspje{no obra|uje teme iz domene politi~ke korektnosti(jednakost, diskriminaciju, marginalizaciju, ljudska prava).Ona se zala`e za dje~ju literaturu koja, prije svega, podsti~edje~je kriti~ko mi{ljenje.

KLJU^NE RIJE^I: djeca, dje~ja knji`evnost, dje~ja in-teligencija, kriti~ko mi{ljenje, moraliziranje, politi~ka ko-rektnost

Mislim da, unato~ rastu}em nametanju politi~kekorektnosti u svim ostalim sferama ̀ ivota, dje~ja seknji`evnost u ve}em dijelu ne pi{e politi~ki korekt-no, ali vrlo uspje{no obra|uje teme iz domene poli-ti~ke korektnosti (jednakost, diskriminaciju, margina-lizaciju, ljudska prava). Me|u suvremenim dje~jimautorima koji odli~no pomiruju nekorektnost i iz-nimno pozitivne i anga`irane poruke ubrojila bih tali-

65

jansku spisateljicu Biancu Pitzorno, ~iji roman samprevela (Klorofila iz vedra neba), a iz iskustva s vla-stitom djecom navela bih ciklus o Kapetanu Ga}e{i,Davea Pilkeya, i vrlo popularan Gregov dnevnik Jef-fa Kinneyja. Me|u klasicima najbolji bi primjer bi-la Alisa u zemlji ~uda i Iza zrcala Lewisa Carrolla.Valja naglasiti i vezu izme|u nekorektnosti i humo-ra, koji su, barem u navedenim primjerima, izravnoproporcionalni.

^itaju}i danas klasike dje~je knji`evnosti koji sudijelom i {kolske lektire (npr. Vlak u snijegu, TomSawyer, Pinocchio), uo~ava se puno ve}i stupanj ide-olo{koga moraliziranja i nametanja odre|enih obra-zaca prihvatljivog pona{anja nego li je to slu~aj umodernoj dje~joj knji`evnosti. Dana{nja djeca, odra-staju}i uglavnom slobodna za kriti~ko propitivanjesvijeta i dogmi, na nesvjesnoj razini detektiraju spo-menuto moraliziranje i odbijaju ga, a takva djela de-finiraju „dosadnima, neuvjerljivima, zastarjelima”.Ono {to im ustvari nedostaje jest mogu}nost identifi-kacije s junakom, prostorom i vremenom jer su djelapisana kako bi se {to bolje uklopila u odgojne vrijed-nosti nekog drugog doba. Djeca su, pritom, premla-da da bi shva}ala knji`evne ili druge {ire kulturolo-{ke vrijednosti djela, kojima se bave stru~njaci.

Iznimka su klasi~ne bajke za djecu koje svojomnekorektno{}u, tuma~enom ~esto kao surovost, ustva-ri puno u~inkovitije pripremaju djecu za ̀ ivot. Osimtoga, svijet bajki je po definiciji bezvremen i bes-prostoran (u smislu konkretne topografije), pa pred-stavlja idealno uto~i{te za apsolutne pojave: vje~nusre}u, najgroznija ~udovi{ta, najgore strahove i naj-neobi~nije ̀ elje. Na tom temelju po~iva i planetarniuspjeh suvremenih bajki, poput one o Harryju Pot-teru ili Narnijskim kronikama, u kojima se nastoja-lo maksimalno depolitizirati sadr`aj.

Insistiranje na politi~koj korektnosti vrije|a dje~juinteligenciju i ne daje djeci mogu}nost da samistvaraju vlastite stavove na temelju ponu|ene gra|e.

Smatram da je potpuno pogre{na suvremena te`njaubla`avanja bajki i za{tite djece od negativnih ̀ ivot-nih fenomena, jer im se uskra}uje mogu}nost da sesuo~e s negativnostima na razini fikcije, te da siolak{aju takva eventualna iskustva u stvarnom ̀ ivo-tu. Osobito je banalizirana i ubla`ena retorika pri~aza vrlo malu djecu, pred{kolskoga uzrasta. U slikov-nicama poput pustolovina mi{ice Miffy ili psa Pika/Spota (koje ubrajamo me|u najkvalitetnije i najpro-davanije) naglasak je na glavnom junaku, a ne na in-terakciji u dru{tvu. Izbjegnuti su gotovo u potpunostikonflikt, nezadovoljstvo, problemi, i djeci se prenosiporuka da su ona i njihove ̀ elje prioritet u dru{tvu,a svjesni smo koliko je to daleko od stvarnosti.

Insistiranje na politi~koj korektnosti nedvojbenone doprinosi estetici dje~je knji`evnosti, ali nije ne-mogu}e da vrlo sposobna autorica/autor pomiri jed-no s drugim. Ne znam, me|utim, navesti nijedan ta-kav primjer.

Politi~ka korektnost name}e sistem vrijednostikoji je trenutno va`e}i u dru{tvu ili nekoj njegovojpodskupini i samim time prolazan i promjenjiv. Nebi nikako smjela biti iznad ostalih vrijednosti, ve}dio ukupnog „paketa” vrijednosti. Nadalje, isticanjeili nametanje odre|enih vrijednosti ne bi nikad smje-lo biti nau{trb nekih drugih/tu|ih, pa bi zaista (poli-ti~ki, ideolo{ki, dru{tveno) korektna mogla biti samopotpuna i {to obuhvatnija informacija, koju ve}inaknji`evnih djela koja djeca ~itaju ne sadr`e.

Knji`evno djelo namijenjeno djeci ne mora bitipoliti~ki korektno da bi bilo vrijedno. Naprotiv, pre-velika politi~ka korektnost u djelu mo`e imati mnogenegativne posljedice: zatirati kriti~ko razmi{ljanje,nametati isklju~ivost u obrascima pona{anja i stvaratiiskrivljenu, utopisti~ku sliku svijeta.

Jo{ jednom nagla{avam da se ne smije podcijeni-ti dje~ja inteligencija i sposobnost razlu~ivanja ko-rektnoga od nekorektnog. Stereotipi su dio dru{tva ukojem djeca odrastaju i po`eljno je da se s njima upo-

66

znaju kako bi ih mogli razotkriti i eliminirati, uz po-mo} knji`evnosti, roditelja i {ire zajednice.

Katja A. RADO[ PERKOVI]

INSISTENCE ON POLITICAL CORRECTNESSOFFENDS CHILDREN’S INTELLIGENCE

Summary

Illustrated by examples from the world literature forchildren, the paper thematizes the relation between politi-cal correctness and the meaning, and the world picture inthis kind of literature. The author comes to a paradoxicalconclusion that the literature for children, in its major part,has not been written in a politically correct manner bus hassuccessfully been dealing with the topics from the domainof political correctness (equality, discrimination, marginali-zation, human rights). The author opts for literature for chil-dren which, above all, stimulates children’s critical think-ing.

Key words: children, children’s literature, children’s in-telligence, critical thinking, moralization, political correct-ness

UDK 821–93.09

� Sanja ̂ . ROI]Sveu~ili{te u ZagrebuFilozofski fakultetRepublika Hrvatska

POLITI^KAKOREKTNOSTZNA^IODGOVORNOST

SA@ETAK: Rad ukazuje na su{tinsku razliku izme|uideolo{ke „dnevnopoliti~ke korektnosti” karakteristi~nu zatransformaciju nacionalnih kultura Zapadnog Balkana u de-vedesetim godinama dvadesetog stolje}a i politi~ke korekt-nosti koja proizlazi iz dru{tvene otvorenosti i tolerancije.Autorica se zala`e za politi~ku korektnost kao oblik dru-{tvene odgovornosti. Istovremeno, ona smatra da je za knji-`evnost za djecu ve}i problem od pitanja politi~ke korekt-nosti aktualna kriza navike ~itanja kod djece (i odraslih).

KLJU^NE RIJE^I: dje~ja knji`evnost, knjiga, kultura,politi~ka korektnost

I knji`evnost za djecu je, kao sastavni dio kultu-re, bila izlo`ena transformacijama {to su ih do`ivjelenacionalne kulture na prostoru Zapadnog Balkana u90-im godinama pro{log stolje}a. U svakoj sredinisu vladale norme, nazvala bih ih, „dnevnopoliti~kekorektnosti”, koje su se nekada brzo mijenjale i,sre}om, i{le u pravcu ve}e otvorenosti i tolerancije.U tom su razdoblju potisnuti klasici dje~je knji`ev-nosti, a djeci ponu|eni nacionalno osvije{teni autori.Primjer „dnevnopoliti~ke” korektnosti koji mi je po-znat bilo je objavljivanje ]opi}eve slikovnice Je`evaku}ica, jedne od najdra`ih knjiga svih generacija na

67

cijelom prostoru, u Hrvatskoj bez imena autora (kaoda je rije~ o bajci, narodnoj pri~i i sli~no), kao i cen-zura rije~i „drug” u samom tekstu („za druga Je`ana kraju gaja”), {to je bilo zamijenjeno pridjevom„dragog”. Knjiga je uvijek bila prisutna i tra`ena natr`i{tu, ali je izostala rasprava o navedenim postup-cima.

U slu~aju knji`evnosti za djecu u Hrvatskoj une-sena je ratna tematika u {kolsku lektiru (slu~aj knji-ge Stjepana Toma{a, Mali ratni dnevnik, oko koje jebilo i javnih polemika), a djela autora iz Regije supovu~ena, dok je na primjer ostao Collodijev Pinoc-chio. No, ta je knjiga, {to je zanimljivo, tokom vre-mena izgubila svoje prvobitno nacionalno obilje`je(pripovijeda, zapravo, o siroma{noj Toskani i proble-mu uvo|enja zajedni~kog {kolskog sistema u ujedi-njenu Italiju).

Problem recepcije je tako|er naro~ito va`an, jerse dje~ja knji`evnost u po~etnoj fazi recipira prekoroditelja i {kole (danas i preko medija koji su im do-stupni), dva va`na posrednika preko kojih djeca ula-ze u svijet literature. Evropske civilizacijske tekovinepretpostavljaju politi~ku korektnost kao odgovornopona{anje i po{tovanje drugog i razli~itog, osvije{te-nost u nekim oblastima koje su bile (i jo{ su) tabu-izirane (rodne, spolne dru{tvene uloge). O svakomkr{enju se javno i burno raspravlja (upravo je jedantakav slu~aj aktualan u Italiji). Koliko }e vremenabiti potrebno da one stvarno za`ive, da ne budu samovanjski korektiv na{im uvrije`enim na~inima pona-{anja i u na{im sredinama (mislim u prvom redu nakulturne sredine!), to }emo tek vidjeti. Radi se o te-kovinama o kojima treba brinuti svakodnevno. Mi-slim da je za sudbinu knji`evnosti za djecu i za raz-vijanje navike ~itanja kod djece od „politi~ke ko-rektnosti” mnogo problemati~nija sve manje prisut-na navika ~itanja kod generacije roditelja, nemotivi-ranost nastavnika te nekriti~no izlaganje djece medi-jima.

Bilo bi doista naivno pomi{ljati da je politi~ka ko-rektnost novum: ona je bila prisutna i u pro{losti udrugim vidovima, kao ideolo{ka obojenost, kaoposredovanje odabranih tema i autora, kao zastuplje-nost i favoriziranje ideolo{ki ili nacionalno podob-nih autora. Mislim da u dana{nje vrijeme autor knji-`evnosti za djecu treba voditi ra~una o korektnosti(odnos ja~eg i slabijeg, ve}ine i manjine, odnos dje-~aka i djevoj~ica, odnos prema roditeljima i stariji-ma, odnos prema razli~itima u {irokom zna~enju terije~i, stranom i doma}em itd.), a u kojoj mjeri }e tobiti i politi~ka korektnost odlu~uje vi{e faktora: po-srednici (roditelji i {kola), ali prije njih i urednici uizdava~kim ku}ama i ~asopisima za djecu, sastavlja-~i {kolskih programa, pisci ud`benika. Prisje}am seza ovu prigodu slu~aja talijanskog Pinocchia nasta-log 1881.: marginalan autor napisao je knjigu kojase mogla ~itati i kao prijedlog konstrukcije lika no-vog Talijana u ujedinjenoj Italiji (1861.) ili pedago-{ka poruka o odrastanju, ali su je djeca odmah pri-hvatila kao svoju. I upravo je umjetni~ka strana i nje-zina veza s drugim vrstama (predaja, bajka) omogu-}ila toj knjizi izvanrednu recepciju u cijelom svije-tu, na brojnim jezicima i u brojnim kulturama, pa ionim vrlo dalekim talijanskoj.

Pedago{ka funkcija je va`na komponenta u knji-`evnosti za djecu, a u nju mo`emo ubrojiti i edukaci-ju za ~itanje kao proces i edukaciju za prepoznavanjevrijedne knji`evnosti. Te dvije komponente su pomom mi{ljenju iznimno va`ne, a korektnost ni u komslu~aju ne mo`e biti nepo`eljna. Ako je djelo remek-djelo, ova funkcija mu ne mo`e {tetiti, kao {to samnavela za Pinocchia pa i za De Amicisovo Srce, apotonju su knjigu mnogi, me|u njima i UmbertoEco, poku{ali osporiti upravo s tom motivacijom.

Ne smatram politi~ku korektnost vrstom autocen-zure i limita u stvarala{tvu.

Politi~ka korektnost zna~i odgovornost, svijest oulozi i funkciji autora koji posreduje posebnu vrstu

68

knji`evnosti odabranoj publici. No, i tu su iznimnova`ne uloge roditelja i nastavnika kod samog posre-dovanja te knji`evnosti. Ako djelo posjeduje visokeestetske vrijednosti, prisutnost korektnosti ne mo`e,po mom mi{ljenju, marginalizirati te vrijednosti. Ko-rektnost, pa i politi~ka korektnost, mo`e biti samosvojevrsni korektiv. I u ranijim razdobljima vrijed-na djela, ako se u njih mogla i upisati svojevrsnaanalogija s dru{tvenim ili politi~kim doga|ajima (po-novo, ]opi}eva Je`eva ku}ica s doga|ajima iz 1948.godine u Jugoslaviji), ona je ostala u drugom planu.

Vrijedno knji`evno djelo za djecu mo`e u svakojrije~i biti politi~ki korektno i za to postoji mnogoprimjera! S druge strane, znamo da je zlo u najrazli-~itijim oblicima jedan od najpoticajnijih knji`evnihmotiva. Doga|alo se da rasna, spolna i nacionalnaravnopravnost izostanu, da budu zanemarene, zapo-stavljene ili zaobi|ene. Treba, me|utim, imati u viduvremensku distancu, vremensku i prostornu lokali-zaciju knji`evnog djela. Danas, kad korektnost (shva-}am je kao po{tovanje drugog u naj{irem smislu)smatramo dijelom civiliziranog svijeta, a put koji jedo toga doveo nije bio jednostavan ni lak, ne smije-mo dozvoliti da se ona namjerno, ili zbog neosvi-je{tenosti, nepa`nje i povr{nosti kr{i ili dovodi u pi-tanje.

Sanja ^. ROI]

POLITICAL CORRECTNESS MEANS RESPONSIBILITY

Summary

The work points to the essential difference between theideological ”daily political correctness”, characteristic forthe transformation of national cultures of the Western Bal-kans in 1990’s, and the political correctness coming fromsocial openness and tolerance. The author argues for the po-litical correctness as a form of social responsibility. At the

same time, she thinks that the actual crisis of reading habitsof children (and adults) is a bigger problem than the issueof political correctness.

Key words: children’s literature, book, culture, polticalcorrectness

69

UDC 821–93.09UDC 82:32

� Valentina V. HAMOVI]Univerzitet u BeograduU~iteqski fakultet, BeogradRepublika Srbija

DISKRETNIKOREKTIV

SA@ETAK: Rad se bavi protivre~jem izme|u iluzijeo kwi`evnosti za decu kao prostora neslu}ene slobode ipotrebe uskla|ivawa {kolskih sadr`aja, pa i tzv. {kol-ske lektire, uzrasnim, socijalnim i psiholo{kim ~ini-ocima wenih primalaca. Autorka je protiv politi~ke ko-rektnosti kao cenzure, ve} se zala`e da ona bude diskret-ni korektiv, koji omogu}ava razumevawe raznolikosti od-nosa i perspektiva.

KQU^NE RE^I: kwi`evnost za decu, politi~ka ko-rektnost, {kolski program

Ve} samo pokretawe pitawa politi~ke korektno-sti unutar kwi`evnosti za decu ~ini se, na prvi po-gled, nepodesnim i suvi{nim. Takvo uverewe proi-zilazi iz iluzije da je de~ja kwi`evnost prostor ap-solutne slobode, mesto sa koga se, bez ikakve bojazni,mogu odaslati raznovrsne re~i i slike. Budu}i da jeu naju`oj vezi sa na~elima de~je igre, kwi`evnostza decu se, dakle, do`ivqava kao infantilno mode-lovani svet u kome se naivna projekcija pokazuje kaoprvo i posledwe ishodi{te. Nije, stoga, slu~ajno{to su je se mnogi „odrasli” pesnici setili kada ni-su bili u prilici da svoju subverzivnost izraze eks-plicitno: dovoqno je prisetiti se de~je poezije Mi-lovana Danojli}a ili Rajka Petrova Noga, pa i Du-{ana Radovi}a, i videti u kojoj meri se naivna ma-ska koristi za uvo|ewe anga`ovanih sadr`aja.

Pokrenuto pitawe, me|utim, naro~ito dolazi doizra`aja u domenu programirawa {kolskih sadr`a-ja, odnosno uskla|ivawa tzv. {kolske lektire sauzrasnim, socijalnim i psiholo{kim ~iniocima we-nih primalaca. Ono {to je izazvalo niz te{ko}a usastavqawu takvih programa i {to se, zapravo, po-kazalo u praksi, prili~no je deprimiraju}e: savre-mena generacija, na primer, ne pokazuje razumeva-we za dobar deo narodnog stvarala{tva. Mestimi-~ne primedbe |aka (i roditeqa) na ra~un „krvo-lo~nih scena” u pesmi Marko Kraqevi} i orao,ili zahtev jedne nevladine organizacije da se iz{kolskog programa izuzme narodna bajka Pepequgazbog motiva pretvarawa Pepequgine majke u kravu,samo su neki od primera koji ukazuju na sna`nepromene u odnosu prema narodnoj kwi`evnosti, ~i-ji je najizvesniji rezultat potiskivawe estetskihvrednosti jednog specifi~nog kwi`evnog izraza igubitak veza sa izvorima nacionalnog identiteta.

Promi{qawe pitawa politi~ke korektnosti ukwi`evnosti za decu postaje jo{ intenzivnije u kon-tekstu multikulturalne sredine. Primer iz prakseu jednom odeqewu ~etvrtog razreda osnovne {kole,koji sam doznala od u~iteqice Vawe Spasi} iz ba-natskog sela Jabuka, pokazuje da se i klasi~ni de~jipesnici, poput Jovana Jovanovi}a Zmaja, mogu poka-zati kao izvor „nevoqa”. Budu}i da je u svom odeqe-wu imala nekolicinu |aka romske narodnosti, onaje te`i{te analize pesme Ciganin hvali svoga ko-wa, po nalogu nekog svog, unutarweg ose}awa, pome-rila sa lika hvalisavog Ciganina na tipizirani liktrgovca. Umesto rasno i mentalitetski odre|enogjunaka, dakle, deca su humorni podtekst u pesmi po-vezivala sa upornim i podilaze}im stavom dana-{wih trgovaca, pravila analogije sa modernim tele-vizijskim prodajama, reklamnom industrijom. Pora-zno u ovom svedo~ewu, me|utim, jeste da su u~iteqi-ce drugih ~etvrtih razreda odustale od tuma~ewa ovepesme i zamenile je „adekvatnijim” sadr`ajem.

70

Na kraju ovih opomiwu}ih primera iz neposred-nog pedago{kog anga`mana, koji u dobroj meri po-tiru moju po~etnu nelagodu {to se kwi`evnost zadecu uop{te dovodi u vezu sa socijalno po`eqnimmodelima pona{awa i razmi{qawa, name}e se sle-de}i zakqu~ak: najpre, aspekt tzv. politi~ke ko-rektnosti ne mo`e se u stvarala{tvu za najmla|eposmatrati kao svojevrsni cenzorski akt, ve} kaodiskretni korektiv. I drugo, va`nu ulogu u razu-mevawu raznolikosti odnosa i perspektiva {to ihdonosi tako modelovani kwi`evni svet imaju na-stavnici, od ~ije se interpretacije o~ekuje da osve-tquju estetske vrednosti kwi`evnih dela i isto-vremeno ih ugra|uju u vaspitne ciqeve.

Valentina V. HAMOVI]

DISCREET CORRECTIVE

Summary

The paper deals with the controversy between the illu-sion of cildren’s literature as a space of unthinkable free-dom and the need of adjusting school curricula, as well asthe so-called ”required reading”, to generational, social andpsychological factors of its recipients. The author is againstpolitical correctness a censorship, but she stands for it as adicreet corrective, which enables understanding of varietyof relations and perspectives.

Key words: literature for children, poltical correctness,school curriculum

UDC 821–93.09

� Milutin B. \URI^KOVI]Visoka {kola za vaspita~estrukovnih studija, Aleksinac

Republika Srbija

POLITI^KAKOREKTNOSTI KWI@EVNOSTZA DECU I MLADE(Pro`imawa i uticaji)

SA@ETAK: Rad se, pre svega, bavi odnosom, me|usob-nim uticajima i refleksijama politi~ke korektnosti isavremene kwi`evnosti za decu i mlade, sa osvrtom na po-jedine primere iz na{e i strane literature, pa i one ko-ja se stvara u regionu. U tom kontekstu osvetqava se tra-dicija i istorijska pro{lost, kao i pedago{ka funkcijau literaturi za decu i mlade. Analiza pokazuje da se poli-ti~ka korektnost reflektuje na kwi`evno delo za decu natri na~ina: otvoreno (eksplicitno), diskretno (simbo-li~no) i politi~ki (kulturno, eti~ki). Primeri za ide-olo{ku polarizaciju dati su iz savremene kwi`evnostiza odrasle (M. Lali}, A. Isakovi}).

KQU^NE RE^I: politi~ka korektnost, kwi`evnost,deca, mladi, etika, ideologija

Detiwstvo nema otaxbine,ono pripada ~ove~anstvu.

@. Prever

Na po~etku treba pojasniti {ta podrazumevamopod pojmom politi~ka korektnost. Tu se, presvega, misli na ispravnost, doslednost i u eti~kom

71

smislu prihvatqivo mi{qewe (li~no ili kolek-tivno), javni govor i delovawe, koje samo po sebizahteva preispitivawe i samopotvr|ivawe vredno-snih sistema, principa i stvarala~kih na~ela. Poprirodi stvari i strukturi, politi~ka korektnostnije umnogome vezana za de~ju i omladinsku kwi-`evnost, za wenu poetiku i semantiku, ali ipak eg-zistira u onoj meri u kojoj se razmatraju pitawa iproblemi vezani za ovu oblast. Ovde se, naime, mi-sli na ona dela koja na odre|en na~in profili{ui doti~u politi~ku korektnost, tolerantnost, ra-zli~itost i druge faktore, koji se mawe-vi{e od-nose na odre|eni vrednosni i eti~ki sistem, odno-sno geopoetiku i takozvani duh razlike.

Aristotel je izrekao onu poznatu misao: „Poli-tika je sve, ali sve nije politika.” Jedan od izrazi-tijih primera za politi~ku korektnost i weno evo-lutivno reflektovawe na savremenu kwi`evnost zadecu i mlade predstavqa roman Dje~ak i wegov{tit (1997) Jovana Lubardi}a, u kome je vrlo ne-pristrasno, autenti~no i umetni~ki nadahnuto pri-kazano eti~ko i psiholo{ko posrnu}e u gra|anskomratu u Bosni i Hercegovini, a sve to kroz prizmudetiwstva i de~je naivnosti, suo~ene sa surovomstvarno{}u i egzistencijom. Sa druge strane, me-|utim, imamo i primera za politi~ku nekorektnost– upravo u delima za decu i mlade, gde se vrlo jed-nostrano, pogre{no i naopako tuma~e pomenuta ra-tna de{avawa u Bosni. O ~emu je re~?

U Antologiji bo{wa~ke poezije za djecu 20. vi-jeka (Tuzla, 1998), prire|iva~a Riza Xafi}a, sko-ro za svakog savremenog pesnika muslimanske pri-padnosti ka`e se gde je i kako „do~ekao srpskuagresiju 1992. godine” (?!). Kao da je to toliko va-`an detaq u biografiji bilo kog pisca za decu! Toje, zaista, vrlo poni`avaju}e, potpuno nepotrebnoi politi~ki nekorektno! Gete je govorio da je kwi-`evnost javno dobro ~ove~anstva. Ovde je, o~ito,re~ o ne~emu sasvim drugom. To je tipi~na neko-

rektnost, diskriminacija i indoktrinacija, ne sa-mo prema jednom narodu ve} i prema deci. Svakidaqi komentar je suvi{an.

Kada je pak re~ o tradiciji i istorijskoj pro-{losti, treba re}i da je kwi`evnost tokom veko-va imala ulogu dru{tvenog i duhovnog katalizato-ra, a to pokazuju razne polemike, sudski procesi,cenzure i sl. Tim pitawem bavi se i sociologijakwi`evnosti, koja ukazuje na mnoge takve pojave iprobleme u dru{tvu. Pa ipak, kwi`evnost se izbo-rila za svoju autonomiju i primat, iako su revolu-cionarni prevrati i politi~ke promene i te kakoimale uticaja na pisanu re~ (na primer Oktobarskarevolucija). U sredwem veku pak pragmatizam i di-dakti~nost potiskuju estetizam u literaturi, {tose mo`e objasniti verskim/religijskim razlozimai drugim konkretnim potrebama. Takav kanon tra-dicionalisti~kog shvatawa uticao je i na narodnostvarala{tvo, a tek potom na prosvetiteqstvo, ro-mantizam... Na taj na~in se ispoqava te`wa ka de-lovawu kwi`evnosti na {iroke dru{tvene mase,naro~ito na one neprosve}ene, kroz prizmu vaspit-noobrazovnog i politi~kog medijuma. U tom smislumo`e se govoriti i o redefinisawu odnosa poli-ti~ke korektnosti prema tradiciji kwi`evnostiza decu, za {ta postoji niz primera i kod nas (A.Dikli}) i u svetu (E. Kestner).

Du{ko Radovi} je govorio da „literatura morabiti mudrija od `ivota” (Radovi}, 1995: 101). Usvetlu toga i politi~ka korektnost dodatno osna-`uje pedago{ku funkciju u kwi`evnosti za decu, jerse radi o integralnim i konstitutivnim ~iniocimasamog kwi`evnog dela. Ne zaboravimo da je tokomsvog razvoja kwi`evnost za decu bila iskqu~ivo va-spitno i obrazovno sredstvo, a to, pored ostalog,podrazumeva: pou~nost, duhovnost, religioznost, ~o-vekoqubqe, humanost, eti~nost... Sve to zajedno ~inijedinstven fenomenolo{ki, kulturolo{ki i poli-ti~ki dijapazon ~iwenica, koji dodatno obnavqa

72

moralnu i pedago{ku funkciju u delima za decu imlade, {to je, donekle, razumqivo i prirodno.

@ak Ransijer smatra da „politika kwi`evnostipodrazumeva da se kwi`evnost bavi politikom, osta-ju}i pri tom kwi`evnost” (Ransijer, 2008: 7). Ovdese mo`e pomenuti roman No` Vuka Dra{kovi}a,koji se uklapa u ovo mi{qewe. Me|utim, u litera-turi za decu i mlade je ne{to sasvim druga~ije. Na-ime, politi~ka korektnost podrazumeva, poredostalog, istinu, eti~ke i humanisti~ke vrednosti,sa negovawem demokrati~nosti i tolerancije su-protnih mi{qewa. Ukoliko pak do|e do margina-lizacije estetske funkcije, odnosno do dominaci-je politi~ke korektnosti, onda se postavqa logi~-no pitawe – koliko je to delo recepcijski i pro-blemski nameweno deci? To je, zapravo, primer ta-kozvane „grani~ne literature”, koja vi{e spada udomen literature za odrasle negoli za mlade. Au-tor Sofijinog sveta Justejn Gorder upravo toilustruje stavom da je u posledwe vreme granicaizme|u kwi`evnosti za decu i kwi`evnosti za od-rasle – sru{ena!

Prema na{em shvatawu, politi~ka korektnostse reflektuje na kwi`evno delo za decu i mladekroz tri kategorije:– otvoreno (eksplicitno),– diskretno (simboli~no) i– politi~ki (kulturno, eti~ki).

Svi ovi oblici me|usobno se podudaraju i pro-`imaju, ~ine}i zaseban sistem vrednosti i pedago-{ki diskurs, koji, ipak, nije iznad saznajnih, estet-skih i socijalnih vrednosti. Ukoliko bi pak tobio slu~aj, onda bi politika odnela prevagu nadliterarnim i umetni~kim, {to svakako nije u idej-no-tematskom i metodolo{kom skladu sa pisanomre~ju za decu i mlade.

Kwi`evno delo za decu i mlade mo`e biti anga-`ovano u izvesnoj meri, sa celokupnom simboli-kom, aluzijama i poukom, ali to ne zna~i da pred-

stavqa politi~ki pamflet ili traktat. Karel Ko-sik ka`e: „Ako se ne bavite politikom, bavi}e seona vama” (Kosik, 2003: 26). Prema tome, delo mo-`e biti vredno, zna~ajno i mo`e aktivno da se od-nosi prema bitnim problemima i temama koje obra-|uje, te da u svom {irem zna~ewu i recepciji poti-sne ili zanemari politi~ku korektnost i drugeistorijske ~iwenice. To donekle ilustruju pojedi-na dela na{ih pisaca za decu i mlade sa temom izNOB-a, koja pokazuju da pobednici pi{u istoriju,odnosno da ideologija odnosi prevagu nad estetskim(M Ale~kovi}, M. Gon~in...).

Drugo je pitawe, naravno, koliko to delo sadazanima ~itaoca i da li ga je vreme izop{tilo izaktuelnog konteksta i kulturolo{ke vrednosne hi-jerarhije, {to o~ito ukazuje na to da se radi o tzv.politi~koj nekorektnosti, odnosno nedovoqnojstvarala~koj transparentnosti i neadekvatnoj pro-filaciji eti~kog i intelektualnog anga`mana, kaozasebnog sistema vrednosti namewenog mladim ~i-taocima u odre|enom dru{tveno-istorijskom tre-nutku. Ideolo{ka polarizacija, tako|e, nanela jeizvesne {tete i literaturi za odrasle (M. Lali},A. Isakovi}), pre svega zbog manipulativnog na~i-na prikazivawa pomenute problematike (ratnih,istorijskih i nacionalnih stereotipa), izvitope-rene percepcije stvarnosti, kao i pristrasnosti urazmatrawu sukoba dobra i zla.

LITERATURA

Lubardi}, Jovan. Dje~ak i wegov {tit, Beograd:Bookland, 1997.

Kosik, Karel. U stalnoj trci sa vremenom: {tamora da zna i kakav treba da bude politi~ar,Beograd: Politika, 2003, str. 5–42.

Radovi}, Du{an. Na ostrvu pisa}eg stola, Beo-grad: BIGZ–SKZ, 1995.

73

Ransijer, @ak. Politika knji`evnosti, Novi Sad: Adre-sa, 2008.

Xafi}, Rizo. Antologija bo{nja~ke poezije za djecu20. vijeka, Tuzla: Bosanska rije~, 1998.

Milutin B. \URI^KOVI]

POLITICAL CORRECTNESS ANDLITERATURE FOR CHILDREN AND YOUTH

(Relationship and influences)

Summary

The paper primarily deals with the relationship and mu-tual influences and reflections between political correctnessand contemporary literature for children and youth, with ex-amples from Serbian and foreign literature, including theregion. Its function is to shed light on history and tradition,as well as the pedagogical function of literature for childrenand youth. The analysis shows that political correctness re-flects itself upon a work of literature in three ways: explicit-ly, discreetly (symbolically), and politically (culturally, ethi-cally). The examples for ideological polarization are takenfrom contemporary adult literature (M. Lali}, A. Isakovi}).

Key words: political correctness, literature, children,youth, ethics, ideology

UDC 821.163.41–32:398.09

� Jelena Z. STEFANOVI]O[ „Kreativno pero”BeogradRepublika Srbija

O POLITI^KOJKOREKTNOSTI:O A@DAJO,O A@DAJO,IZI\I MINA MEGDANAKO @ENA NISI

SA@ETAK: U ovom radu politi~ka korektnost sagle-dava se kao pozitivna tekovina pokreta za qudska prava.Ukazuje se na wen zna~aj u okviru pedago{ke funkcijekwi`evnosti za decu. Na primeru zbirke Srpske narodnebajke za decu XXI veka analiziraju se literarne inter-vencije koje se odnose na eliminisawe ili ubla`avawenasiqa i modifikovawe rodno neprihvatqivih aspekatabajki. Namera je i da se poka`e kako te intervencije nenaru{avaju estetsku vrednost srpskih narodnih bajki, ve}ih ~ine prijem~ivijim za savremenu decu.

KQU^NE RE^I: politi~ka korektnost, srpske narod-ne bajke, rodni aspekt bajki

„O a`dajo, o a`dajo! Ta izi|i mi danas na mej-dan da se ogledamo, ako ̀ ena nisi!”, vi~e carev sin,zagaziv{i u jezero zasukanih ga}a i rukava, izazi-vaju}i veliku, stra{nu i gadnu neman, u srpskojnarodnoj bajci A`daja i carev sin (\uri} 2009:

74

42). U herojskom svetu mu{kih obra~una biti ̀ e-na je uvredqivo, negativno, neprihvatqivo, re~`ena koristi se kao sinonim za kukavi~luk. ^akje i a`daja, bi}e druge strane1, bli`a junaku nego`ena. Iako nepomirqivo suprotstavqeni, junak ia`daja su mi u odnosu na ̀ enu koja je drugo. Osimtoga, posredno se ukazuje na ograni~ewa nametnuta`eni, prostor megdana iskqu~ivo je mu{ki. @enanema pravo da se bori, ali je optu`ena za pla-{qivost.

U modernoj verziji pomenute bajke taj isti care-vi}, ovog puta zasukanih nogavica, vi~e: „O a`da-jo, o a`dajo, ~uje{ li me? Iza|i mi na megdan akonisi kukavica, da vidimo danas ko je od nas ja~i”(Glovacki 2012: 60). Iz teksta je izbrisana nega-tivna predstava o `eni.

Ovo je jedan od primera primene politi~ke ko-rektnosti u kwi`evnosti za decu. Politi~ka ko-rektnost nastala je kao rezultat duge i mukotrpneborbe za qudska prava, u svetu u kome ne postojejednake mogu}nosti za sve qude i gde su razli~itali~na svojstva potencijalni izvor diskriminacijei ~esto odre|uju pojedina~ne sudbine. Politi~kakorektnost defini{e se kao „izbjegavawe izrazaili postupaka koji mogu izgledati kao da se wimaho}e iskqu~iti, marginalizirati ili uvrijeditiosobe koje su socijalno ugro`ene ili diskrimini-rane” (^au{evi}, Zlotrg 2011: 7). Me|utim, poli-ti~ku korektnost u kwi`evnom delu ne ~ini samoizbegavawe uvredqivih izraza za pojedinke i poje-dince ili grupe, nego, pre svega, na~in predstavqa-wa drugog. Jo{ krajem 70-ih godina pro{log vekajedan od najzna~ajnijih teoreti~ara postkolonija-lizma, ^inua A~ebe, ukazuju}i na rasisti~ku sli-ku Afrike u Konradovom romanu Srce tame, izno-

si jasan stav da kwi`evno delo ne mo`e biti izu-zetno ako na ne~ove~an na~in predstavqa druge qu-de samo zato {to oni pripadaju drugoj rasi (Bur-`injska, Markovski 2009: 610). Ovo, naravno, pod-jednako va`i i za ne~ove~no prikazivawe drugihqudi samo zato {to pripadaju drugom polu, naro-du, veri, jeziku, starosnoj grupi... Kada imamo u vi-du uticaj koji kwi`evnost za decu ima na svoju ~i-tala~ku publiku, zahtev za ~ove~nim prikazivawemdrugih i za uva`avawem multikulturalne perspek-tive postaje jo{ va`niji.

Primer primene politi~ke korektnosti sa po-~etka ovog rada preuzet je iz rasko{no ilustrovanezbirke Srpskih narodnih bajki za decu XXI veka,koju je objavila „^arobna kwiga” 2012. godine. Upredgovoru, obra}aju}i se ~itaocima (zaboravqa-ju}i ~itateqke), urednik Borislav Panti} navodida je glavni razlog ovog poduhvata da se popunipraznina u izdava{tvu za decu, ali i da se ispraveneke nepravdice. Naime, na{e bajke, za razliku odevropskih, nisu prilago|avane „estetskim i moral-nim normama savremenog gra|anskog dru{tva”(Panti} 2012: 7). Panti} je izabrao 19 bajki iosmislio smernice za wihovu adaptaciju, koje su seodnosile na osavremewivawe jezika, ve}u koherent-nost u pripovedawu, stilsku i kompozicionu ujed-na~enost teksta. Osim toga, trebalo je uklonitineprihvatqive moralne stavove, posebno: „ispoqa-vawe nasiqa i surovosti od strane pozitivnog juna-ka”, „krajwu pasivnost i obespravqenost `ena” i„opravdavawe nasiqa nad `enama” (Panti} 2012:8). Pored ovih zahteva koji se odnose na politi~kukorektnost, bilo je veoma va`no sa~uvati literar-nu vrednost bajki, zbog ~ega su, prema re~ima ured-nika, anga`ovani „istinski majstori pisane re~i”(Panti} 2012: 8). Autorka i autori2 adaptacija dr-`ali su se „likova, zapleta i motiva u najve}oj mo-

75

1 „Drugu stranu mogu da ~ine natprirodna bi}a, qudska bi}akoja se bave magijom, ali i qudska bi}a koja su samo neprijate-qi junaka; ovaj posledwi slu~aj mo`da je kasnija racionaliza-cija prvobitnog junakovog sukoba s natprirodnim bi}ima“ (Ra-dulovi} 2009: 104).

2 Bajke su adaptirali: David Albahari, Dragan Veliki},Aleksandra Glovacki, Oto Oltvawi i Darko Tu{evqakovi}.

gu}oj meri” (Panti} 2012: 8). Ali bez obzira nato, urednik nagla{ava da su bajke iznova ispisa-ne, odnosno da im je udahnut `ivot. Kwiga za-pravo predstavqa odgovor na nekoliko problemakoji se pojavquju prilikom recepcije srpskih na-rodnih bajki od strane mlade ~itala~ke publike.

„Problem koji se pojavquje pri obradi srpskenarodne bajke je disharmonija izme|u jezika bajke,wenog kulturolo{kog konteksta i podteksta ispoznajnog sveta savremenog deteta. U momentu ka-da su najspremnija da je prihvate, deca nisu jezi~kikompetentna da je razumeju i shvate, a u trenutkukada to mogu samostalno da u~ine, wihova intere-sovawa opadaju” (Tokin 2011: 104–105). Istra`i-vawa su, naime, pokazala da je bajka omiqeni ̀ anrdece uzrasta od pet do devet godina (Isto: 104).

Pored toga, u teoriji kwi`evnosti za decu ~e-sto se isti~e da dete ne pravi jasnu granicu izme|ufikcije i realnosti, te da svet kwi`evnog dela do-`ivqava neposrednije od odraslih. „Izvesno, usledmalog kapaciteta odbrane i nemo}i da stavi u za-grade istinu koja mu se nudi, dete je, u pore|ewu sazrelim ~ovekom, podlo`nije kwi`evnom uticaju.Delo u wemu razvija i podsti~e stvarala~ko kriti~-ko-logi~ko mi{qewe i pona{awe s estetskim i mo-ralnim su|ewem” (Petrovi} 2007: 161). [ta se de-{ava kada je taj uticaj, uslovno re~eno, lo{, odno-sno kada pona{awe junaka u kwi`evnom delu nije uskladu sa moralnim normama, a ne sankcioni{e se?

„Neke kritike smatraju bajke pedago{ki nepri-hvatqivim {tivom zbog dva elementa – zastra{u-ju}ih detaqa i nemoralnosti” (Radulovi} 2009:109). Radulovi} navodi stavove razli~itih prou~a-valaca, koji se sla`u da junak bajke uglavnom nijemoralni uzor i da wegovo pona{awe nije uvek uskladu sa savremenim moralom (Isto: 109–113).Ovo se obja{wava antropocentri~no{}u i herocen-tri~no{}u bajke i opravdava ~iwenicom da se ju-nak naj~e{}e nemoralno pona{a prema neprijate-

qu koji ~esto ne pripada svetu qudi. Me|utim,upravo bi ovi segmenti bajke, gledano iz etnograf-ske perspektive, mogli predstavqati odnos premadrugom. „U nekim tradicionalnim dru{tvima zapripadnike drugog naroda ili vere ne va`e istapravila pona{awa kao za ’svoje’; drugog, stranog jedozvoqeno prevariti i sl. U osnovi toga le`iopozicija mi/oni, svoje/tu|e” (Isto: 113). Dodatniproblem kada je u pitawu recepcija bajke u okvirukwi`evnosti za decu predstavqa to {to je moralbajke sli~an de~jem vrednovawu: dobro je ono {tomeni koristi, a lo{e ono {to meni {kodi3 (Isto:116).

U svakom slu~aju, osavremewivawem jezika uzbirci Srpske narodne bajke za decu XXI veka ukla-waju se recepcijske prepreke koje se odnose na ra-zumevawe teksta, a zahvaquju}i intervencijama ko-je se odnose na moralne stavove, posebno na nepri-hvatqivo pona{awe glavnog junaka, bajke postajupedago{ki prihvatqivije, odnosno politi~ki ko-rektnije, pri ~emu se uglavnom po{tuju ̀ anrovskeodrednice.

Intervencije u vezi sa nasiqem i surovo{}uglavnog junaka naj~e{}e se ti~u odnosa prema ne-prijatequ i odnosa prema `ivotiwama.

U adaptiranim bajkama izbegnuta je ili ubla`e-na surovost glavnog junaka prema onima koji mu ~i-ne na`ao. U originalnoj verziji bajke Zlatna jabu-ka i devet paunica sluga uspava junaka, po nare|e-wu babe carice, kako ne bi video paunicu. Kada ot-krije prevaru, junak mu odse~e glavu (\uri} 2009:29–30). U adaptiranoj verziji ove bajke ne pojavqu-je se sluga, wegovu ulogu preuzima baba carica, onauspava carevi}a, ali je ovaj ne ka`wava. „Babi dase sveti nema svrhe, ne}e time paunicu povratiti.Uostalom, promisli po{teno, nije mu baba kriva{to je bio tako naivan, pa zanemario da ga `elisebi za zeta” (Glovacki 2012: 73–74). Umesto suro-

76

3 Radulovi} se poziva na Litija.

vog ka`wavawa sluge, adaptirana bajka ukazuje nauzaludnost osvete, va`nost razumevawa tu|ih po-stupaka i preuzimawa odgovornosti za doga|aje. Ta-ko|e, u bajci ̂ ardak ni na nebu ni na zemqi junakne ubije ~obanina koji se `eni wegovom devojkom,ve} ga samo, kao i svoju zavidqivu i nevernu bra}u,„buzdovanom klepi po le|ima” (Tu{evqakovi}2012: 40). Nasiqe prema bi}ima druge strane za-dr`ano je, sem u adaptaciji bajke Carev zet i kri-lata baba, gde krilata baba nije ubijena, ve} po-go|ena kopqem u krilo pa ne mo`e da naudi glav-nom junaku (Isto: 97).

Sli~an postupak primewen je i kada je u pitawunasiqe glavnog junaka prema ̀ ivotiwama. Tako, naprimer, u adaptiranoj verziji bajke ̂ ardak ni nanebu ni na zemqi klawe kowa nije na~in da se ju-nak popne na ~ardak. Umesto opute koju pravi odkowske ko`e (\uri} 2009: 38), on nabavqa konopac(Tu{evqakovi} 2012: 38). Kada ~uje da psi pravedogovor sa vukovima koji }e poklati stado, gazda uNemu{tom jeziku nare|uje da ih pobiju (\uri}2009: 17). Prilikom adaptacije ove bajke zadr`anje motiv kazne, ali psi nisu ubijeni, ve} prebijenii oterani (Tu{evqakovi} 2012: 176).

Svojom kompleksno{}u izdvaja se re{ewe izbajke ̂ udotvorni prsten. Junak na konstruktivanna~in poku{ava da re{i problem tako da obestrane budu zadovoqne, ali to otvara pukotinu ulogici bajke. Na po~etku bajke junak nailazi naa`daju u ~ijoj ~equsti se zaglavio jelen. Obe ̀ ivo-tiwe ga pozivaju da im pomogne. U originalnoj ver-ziji junak pomogne a`daji, jer mu se ona prvaobratila i zato {to je se pla{i (\uri} 2009: 20).U modernoj verziji bajke, sastru`e rogove jelenukoji pobegne (Tu{evqakovi} 2012: 102). A`daja jek}erka zmijskog cara, te ovaj nagra|uje junaka ~a-robnim prstenom, {to je motiv koji se pojavquje uobe verzije. Bilo bi o~ekivano, prema unutra{wojlogici bajke, da i jelen iz zahvalnosti nagradi ju-

naka koji mu je spasao ̀ ivot ili da se u daqem tokubajke pojavi kao wegov pomo}nik.

U originalima bajki gde neprijateqsko natpri-rodno bi}e ima spoqa{wu snagu (A`daja i carevsin, Ba{-^elik), junak ga uni{tava tako {to ubi-ja `ivotiwu u kojoj se krije ta snaga. Adaptiraneverzije ovih bajki iskqu~uju mogu}nost da junak po-vredi ̀ ivotiwu. Carevi} iz bajke A`daja i carevsin udavi vrapca ~im mu ovaj ka`e gde su bra}a ko-ju tra`i, iako ga vrabac prethodno moli da mu po-{tedi `ivot (\uri} 2009: 45). U modernoj verzi-ji iste bajke ne ubija ga junak, ve} vrabac sam umi-re: „Kako to re~e, vrabac izdahnu” (Glovacki 2012:63). Veoma je ̀ ivopisan na~in na koji je u obra|e-noj verziji Ba{-^elika ovaj fantasti~ni junakuni{ten tako da `ivotiwe koje predstavqaju we-govu spoqa{wu snagu ne budu ozle|ene (Tu{evqa-kovi} 2012: 34). Za razliku od originala, gde li-sicu i weno srce raspore, pa pticu koja je u wemubace u vatru (\uri} 2009: 70), u Ba{-^eliku za de-cu XXI veka glavni junak pa`qivo izvadi pticu iz~equsti lisice, odabere najdu`e pero u wenom re-pu i i{~upa ga, zatim pusti lisicu i pticu na slo-bodu, a pero baci u vatru (Tu{evqakovi} 2012: 34).

Politi~ka korektnost zbirke ogleda se i u pro-meni nekih rodnih aspekata izabranih srpskih na-rodnih bajki. Pasivnost i obespravqenost `enavidqiva je u tretirawu `enskih likova kao pred-meta razmene me|u mu{karcima, one su naj~e{}edeo nagrada za podvig glavnog junaka ili su otete,pa ~ekaju da budu spasene. Osim toga, pojedine baj-ke opravdavaju nasiqe nad `enama. Oblikovawerodnih odnosa nije samo rezultat ̀ anrovskih odli-ka bajke, ve} i odraz ̀ ivota patrijarhalnog vreme-na i sredine u kojima su bajke nastajale. Navode}ineke primere nasiqa nad ̀ enskim likovima u srp-skim narodnim bajkama, Radulovi} tvrdi: „Bajkovnisi`e konkretizuje se kao nevesela stvarnost mnogeseoske ku}e” (Radulovi} 2009: 254).

77

U adaptiranim verzijama bajki u kojima car da-je svoju k}er glavnom junaku kao deo nagrade {to jeoslobodio grad od nemani (A`daja i carev sin,Ba{-^elik), odnosno gde gazda daje svoju k}erkuvernom i po{tenom slugi (Prava se muka ne dasakriti), uvodi se i razvija motiv uzajamne qubavijunaka i devojke i qubav se predstavqa kao naj-va`niji uslov za sklapawe braka.

Tako, na primer, u originalnoj verziji bajkeA`daja i carev sin car odlu~uje o sudbini mladih:

Car, koji je sve wegovo juna{tvo gledao s planine, do-zove ga preda se pa mu da svoju k}er, te smesta u crkvu paih ven~aju i u~ine veseqe za nedequ dana (\uri} 2009: 45).

U modernoj verziji ne napu{ta se postoje}i si-`e, ali junaci imaju mogu}nost izbora.

Zadivqen wegovom hrabro{}u i juna{tvom, obe}a musvoju k}er za ̀ enu, naravno ukoliko se oboje s tim slo`e.S devojkom }e i presto dobiti. Carevi} i careva devojkase na to pogleda{e, ne veruju}i tolikoj sre}i, jer su imsrca od prvog trenutka kucala jedno za drugo (Glovacki2012: 65).

Pravo izbora ve{to je ugra|eno i u modernuverziju bajke Ba{-^elik, {to je moralo predsta-vqati veliki izazov za autora budu}i da su proscikoji se pojavquju na po~etku bajke misteriozni,~udni gosti. U originalnoj verziji najmla|i brat,za razliku od dva starija, daje sestre pozivaju}i sena o~ev amanet da sestre udaju za prvog koji do|ei zaprosi ih (\uri} 2009: 55–56), a u modernoj po-dr`ava wihovu odluku o udaji. Ta odluka zasnovanaje na dopadawu. U obrazlo`ewu svake od sestara iz-dvojena je jedina prepoznatqiva karakteristikamlado`ewe koji je, zapravo, personifikacija nekeprirodne sile: „Oduvek sam volela vatru, ona }eme grejati pod stare dane (Tu{evqakovi} 2012: 10);„Dopadaju mi se ovi glasovi koji }e mi pevati kadbudem tu`na” (Tu{evqakovi} 2012: 10); „Svi|a mi

se ovaj vetar; milova}e mi obraze i mrsiti kosupoput najne`nije ruke” (Tu{evqakovi} 2012: 12).Mu`evi su izabrani jer }e pru`iti toplinu, ute-hu i ne`nost, iako wihovo pravo obli~je nije mo-gu}e sagledati u trenutku pristanka na udaju.

Nasiqe nad `enama pojavquje se u srpskim na-rodnim bajkama u razli~itim oblicima, od ~uvawak}erke u kavezu (^ardak ni na nebu ni na zemqi,Carev zet i krilata baba) preko udarawa `enebatinom ili {tapom (Nemu{ti jezik, Usud), ot-mice devojke (Ba{-^elik, ̂ ardak ni na nebu ni nazemqi, Zlatna jabuka i devet paunica, ̂ udotvor-ni prsten), do rastrzawa kowima na repove, kaovida ka`wavawa ̀ ena (Zlatna jabuka i devet pau-nica). Nasiqe u svim pomenutim primerima vr{imu{ki lik. U iznova ispisanim bajkama ovi motivise ne pojavquju ili su modifikovani. Kada je re~o otmici, ako je vr{i natprirodno bi}e, ona re-meti ravnote`u, odnosno pokre}e radwu i pojavqu-je se i u novim verzijama kao neizostavni si`ejnielement. Me|utim, u modernoj verziji bajke ^udo-tvorni prsten ostvarewe junakove `eqe da muArapi koji se pojavquju kada protrqa ~udotvorniprsten donesu najlep{u sultanovu k}er imenuje sekao otmica, uno{ewem junakiwine perspektive. Idok u originalu „on wu lepo do~eka i stane je mi-lovati”, a i ona wega, po{to vidi da je bogat i mi-sli da je carevi} (\uri} 2009: 22), dotle se devoj-ka u obra|enoj verziji otima i vri{ti i ka`e da„nikad ne}e po}i za grubijana koji ne zna za fino po-na{awe”. Potrebno je da pro|e nekoliko meseci ka-ko bi promenila mi{qewe o mladi}u i odgovori-la na wegova udvarawa (Tu{evqakovi} 2012: 106).

U bajci Nemu{ti jezik `ena je toliko radozna-la da ~ak ni potencijalna smrt mu`a ne mo`e da jeodvrati od namere da sazna za{to se on nasmejao.On ne sme da prekr{i zabranu, jer }e, ako to ura-di, umreti. Dok le`i u mrtva~kom sanduku pripre-maju}i se za smrt, ~uje razgovor izme|u psa i pe-

78

tla. Petao obja{wava kako, pozivaju}i se na zakonja~eg, reguli{e odnose unutar svog jata i, za razli-ku od psa, ne ̀ ali gazdu, ve} wegovo pona{awe vi-di kao nedostatak ~vrstine i mu{kosti. Glavni ju-nak tada premlati svoju trudnu `enu. „On ustaneiz sanduka, uzme batinu i dozove ̀ enu u sobu: ’Hodi`eno da ti ka`em.’ Pa sve batinom po woj: ’Eto toje, `eno! Eto to je, `eno!’ I tako se `ena smirii nikad ga vi{e ne zapita da joj ka`e za {to sesmejao” (\uri} 2009: 18). Glavni junak ne tu~e `e-nu u dvori{tu gde se de{ava scena sa wegovim le-`awem u sanduku, ve} se nasiqe de{ava u sobi, iz-me|u ~etiri zida, skriveno od pogleda drugih. Krajbajke kao da predstavqa neku vrstu saveta za traj-no smirivawe `ene. U osavremewenoj verziji pe-tlove re~i druga~ije deluju na junaka, on odlu~ujeda privremeno napusti ̀ enu, ali iz prikrajka gle-da kako ona „rida i ~upa kosu od jada i besa” nadpraznim sandukom, pa se ubrzo vra}a ku}i gde mu se`ena izviwava, a „on je zagrli i stvar bi re{ena”(Tu{evqakovi} 2012: 180). Autor poentira da jeva`no razmi{qati o drugom, a ne samo o sebi.

Treba napomenuti da su u adaptiranoj verzijibajke ^udotvorni prsten (Tu{evqakovi} 2012:99–131), u skladu sa politi~kom korektno{}u,izostavqeni komentari iz kojih se vidi pripoveda-~evo shvatawe rodnih odnosa: „@ena kao `ena, e,biva, ono i treba da poslu{a mu`a” (\uri} 2009:22); wegova negativna stereotipna predstava o ̀ e-ni: „Davno se reklo: u ̀ ene duga kosa a kratka pa-met” (\uri} 2009: 23); kao i komentar koji se od-nosi na patrijarhalno dru{tveno ustrojstvo: „Umla|eg nema pogovora” (Isto: 24), mada se u kon-kretnoj situaciji izraz ne odnosi na godine, ve} nadru{tveni status (sultanova k}erka nare|uje ro-biwi da izvr{i odre|eni zadatak), ali se svakakoafirmi{e poslu{nost i po{tovawe hijerarhije.

Zna~ajan deo kwige Srpske narodne bajke za de-cu XXI veka ~ine ̀ ivopisne ilustracije razli~itih

situacija iz bajki. Me|utim, po{to se nije insi-stiralo na rodnom balansu, mu{ki likovi zastu-pqeniji su od ̀ enskih na ilustracijama (73:29), akada se u obzir uzmu i ~udovi{ta predstavqena umu{kom ili ̀ enskom obli~ju, disproporcija posta-je jo{ ve}a (98:34). Ve} same korice, na kojima suilustracije bajke Zlatna jabuka i devet paunica,dobro odra`avaju ovu neravnopravnost. Na predwojkorici dominira junak u crvenoj ode`di na belomkowu, dok je sli~ica ̀ enskog lica na rikni. Osimtoga, `enski i mu{ki likovi naj~e{}e su pred-stavqeni odvojeno, na posebnim ilustracijama. Sa-mo na trinaest ilustracija ̀ enski i mu{ki lik(o-vi) pojavquju se zajedno, od toga je pet sa ̀ enskimlikom u pozadini, a samo jedna sa mu{kim.

Pojedini autori smatraju da „bajke nisu izmi-{qene, la`ne pri~e za lakovjerne, ve} ~arobna po-ezija koja djeluje protiv neutje{nosti postojawabez ~uda. A ~udo nije ni{ta drugo nego za~udnoiskustvo, iskustvo koje pokazuje da se ne{to mo`epromijeniti. Da se i mi sami mo`emo promijeni-ti” (Veli~ki 2011: 94) i, tako|e, da one pru`aju mo-gu}nost da se ostvari jedan od najve}ih pedago{kihciqeva i izazova – „da se deci prenese uverewe daje svet dobar i pro`et smislom, a `ivot vrijedantruda, te da i `ivot svakog djeteta ima smisla”(Veli~ki 2011: 94).

Me|utim, treba imati u vidu da su ta deca de-voj~ice ili de~aci i da ih bajka ne}e ohrabrivatina isti na~in, bez obzira na to {to junak bajke,izazivaju}i a`daju na megdan, vi{e ne}e pomiwati`enu na omalova`avaju}i na~in. Ko se u bajci boriprotiv zla, prevazilazi prepreke, pobe|uje? Ko jeaktivan, dostojan divqewa i nagrade? Bajke veomajasno ukazuju na dominantnu rodnu podelu sveta. Za-to sa jo{ ve}im zadovoqstvom i uzbu|ewem od ono-ga koje s pravom pomiwe Borislav Panti} pred-stavqaju}i Srpske narodne bajke za decu XXI vekatreba o~ekivati i neku budu}u feministi~ku revi-

79

ziju srpskih narodnih bajki4, koja bi razgradila~vrste odrednice ̀ anra i omogu}ila promenu rod-nih odnosa unutar teksta u skladu sa razvojem sa-vremenog dru{tva.

LITERATURA

Bu`injska, Ana i Markovski, Mihal Pavel. Knji`evneteorije XX veka, Beograd: Slu`beni glasnik, 2009.

Veli~ki, Vladimira. „Bajka ili put do djeteta”. De-tiwstvo, br. 1, god. XXXVII (2011), str. 93–99.

Glovacki, Aleksandra. Srpske narodne bajke za de-cu XXI veka (ur. B. Panti}), Beograd: ^arobnakwiga, 2012.

\uri}, Vojislav. Antologija narodnih pripovedaka,U~iteqski fakultet Univerziteta u Beogradu ikompanije Microsoft®, <www.ask.rs> 9. 7. 2013.

Izgarjan, Aleksandra i Milojevi}, Ivana. Ko se bojivuka jo{? Mo}ne pri~e za odva`ne i radoznale:priru~nik za rodnu ravnopravnost, mirovno i in-kluzivno obrazovawe, Novi Sad: Eduko, 2012.

Panti}, Borislav (ur.). Srpske narodne bajke za de-cu XXI veka, Beograd: ^arobna kwiga, 2012.

Petrovi}, Tihomir. „Poetika kwi`evnosti za decu”.Norma, br. 1, god. XII (decembar 2007), str. 157–164.

Radulovi}, Nemawa. Slika sveta u srpskim narod-nim bajkama, Beograd: Institut za kwi`evnosti umetnost, 2009.

Tokin, Marina. „Uzrasni identitet u~enika i obra-da srpske narodne bajke o Pepequgi”. Detiw-stvo, br. 2, god. XXXVII (2011), str. 103–109.

Tu{evqakovi}, Darko. Srpske narodne bajke za de-cu XXI veka (ur. B. Panti}), Beograd: ^arobnakwiga, 2012.

^au{evi}, Jasmina i Zlotrg, Sandra. Na~ini za prevla-davanje diskriminacije u jeziku u obrazovanju, me-dijima i pravnim dokumentima, Sarajevo: Udru`e-nje za jezik i kulturu Lingvisti i Centar za inter-disciplinarne postdiplomske studije Univerzitetau Sarajevu, 2011.

Jelena Z. STEFANOVI]

ON THE POLITICAL CORRECTNESS:DRAGON, OH DRAGON,

CONFRONT ME IF YOU ARE NOT A WOMAN

Summary

In this paper, political correctness is seen as a positivelegacy of the civil rights movement. The importance of suchcorrectness is highlighted within the frame of the pedagog-ical function of literature for children. The collection ofSerbian folk fairy tales for children from the 21st centuryhas been used as an example to show how literary inter-ventions can influence the elimination or mitigation of vio-lence and modify the unacceptable gender aspects of fairytales. The intention is to show that these interventions donot distort the aesthetic value of Serbian folk tales, but makethem susceptive to the modern children.

Key words: political correctness, Serbian fairy tales,gender aspect of fairy tale

80

4 Inspirativna je i zanimqiva revizija koju su u priru~nikuKo se boji vuka jo{? Mo}ne pri~e za odva`ne i radoznale ura-dile Aleksandra Izgarjan i Ivana Milojevi}. Prema re~imaSlobodanke Markov „ovo je prva kwiga u Srbiji koja {irokopoznate junakiwe iz narodnih pri~a i bajki preoblikuje takoda vi{e nisu pasivne, ve} postaju aktivne, preduzimqive, hra-bre i nezavisne te mogu da poslu`e kao uzori za devoj~ice ovogdoba“ (Izgarjan, Milojevi} 2012: 142).

POLEMIKA

POEZIJA I VREDNOSTI

Evo prilike da se ponovo pokrene pitawe o vred-nostima i vrednovawu u kwi`evnosti. Bilo je vre-mena kada je kwi`evnost, pa donekle i kwi`evnostza decu, vrednovana sna`no i odse~no, kada je kri-tika imala „hegemoniju” u javnom su|ewu o kwi`ev-nosti, kada su se pisci pla{ili onoga {to }e iza-}i ispod kriti~arskog pera. Na sre}u, takvo vremeje pro{lo.

Me|utim, danas se oti{lo u drugu krajnost.U{li smo u maglu vrednosnog relativizma, u neza-interesovanost kritike za kwi`evnost samu, u svo-jevrsno samoukidawe kwi`evne kritike koja, ~esto,i ne ̀ eli anga`ovano da sudi ni o teku}oj produk-ciji ni o kwi`evnosti u celini.

To je simptom {ire kulturne situacije koja za-hvata kwi`evnost uop{te, ali ima i svoje speci-fi~no lice u kwi`evnosti za decu. U {ezdesetimi sedamdesetim godinama dvadesetog veka bio jeokupqen oko srpske kwi`evnosti za decu krug kri-ti~ara koji su promovisali wenu autonomiju i weneumetni~ke vrednosti. Takva kwi`evna kritika bi-la je izraz umetni~kog rasta kwi`evnosti za decui promene wenog polo`aja u sistemu kulture. To jebila anga`ovana kritika, koja je imala svoj sistemvrednosti i sna`no ga promovisala. Takva kriti-ka kwi`evnosti za decu zaslu`uje svoju komplek-snu kwi`evnoistorijsku interpretaciju.

Danas imamo izrazito razvijenu akademsku kwi-`evnu kritiku. Na tragu onoga {to je Slobodan @.Markovi} za~eo na Filolo{kom fakultetu u Beo-gradu, ali odlaze}i mnogo daqe u kori{}ewu savre-menih kwi`evnointerpretativnih modela, savre-mena akademska kwi`evna kritika je u~ena, ~estointerpretativno lucidna, wen pogled na kwi`ev-nost za decu, {to se metoda ti~e, ne razlikuje seod pristupa kwi`evne kritike kwi`evnosti uop-{te. Ipak, takva kritika je sporovozna i, zbog svo-

81

je teorijske slo`enosti, ~esto hermeti~na. Nedo-staje neposredan, `iv susret kwi`evne kritike skwi`evno{}u koja je tek iza{la ispod pera, nedo-staje zagrejano u~e{}e kritike u teku}em kwi`ev-nom ̀ ivotu, nedostaju jasno formulisani kriteri-jumi koji, po prirodi stvari, moraju biti i sub-jektivni, ali imaju svoju logiku i svoju sistema-ti~nost.

Ono {to se pojavquje na javnoj sceni uglavnomje sporadi~no. Teku}a kritika nam je neanaliti~na,~esto apologetska, ili, re|e, negatorska. U woj jevi{e privatnih naklonosti i nenaklonosti negoautenti~nog kwi`evnog sistema vrednosti. Nekiput u wima ima samo kriti~arske poze i prazno-slovqa. Sve to nije prirodna subjektivnost kwi-`evne kritike, to je wen simulakrum, wen surogat.

Nekada su u srpskoj kwi`evnosti antologije bi-le prvorazredan kwi`evni doga|aj, trenutak siste-mati~nog pretresawa kwi`evnih vrednosti i odstrane antologi~ara i od strane recipijenata. Tova`i i za antologije kwi`evnosti za decu. Setimose samo antologija Bore ]osi}a ili Du{ana Rado-vi}a. Na primer, s antologi~arskim radikalizmomMilana Pra`i}a kriti~ari su zapenu{ano pole-misali i decenijama po{to se antologija pojavila,i po{to je Milan Pra`i}, no{en svojom hudom sud-binom, bio odavno mrtav.

I danas ima izbora pravqenih po jasnim krite-rijumima, antologija sa kwi`evnim identitetom.Na primer, antologija Dva alava lava Popa D. \ur-|eva sva je u znaku pesni~ke igre i nosensa i sjaj-no izra`ava i poeti~ki stav svog autora i suverenorekonstrui{e jedan od va`nih estetskih fenomenau srpskoj poeziji za decu. Nasuprot tome, na dese-tine, mo`da i na stotine je antologija, cvetnika ipanorama klepanih bez ~vrstih kriterijuma, kojenemaju jasnu kwi`evnu i kulturnu funkciju (sem,eventualno, komercijalne). Kod nas su, na`alost,pisci ~esto i trgovci kwigom, pa tira`i wihovih

kwiga vi{e zavise od wihove trgova~ke agilnostii spretnosti nego od umetni~ke sugestije koju wi-hovo delo prenosi na publiku.

Jednom re~ju, bezbroj je razloga za raspravu oodnosu poezije i vrednosti danas. Evo, u ovom bro-ju Detiwstva me|u sobom su~eqavamo kwi`evnekritike dvojice istaknutih kriti~ara i izu~avala-ca kwi`evnosti za decu: Voje Marjanovi}a i Tiho-mira Petrovi}a. U centru pa`we obe kritike jejedna antologija poezije za decu Qubomira ]ori-li}a. Tekst Voje Marjanovi}a koji objavqujemo ve}du`e je u fiokama redakcije Detiwstva. Upravozbog na~ina na koji se formira sistem vrednostiu wemu nismo nameravali da ga objavimo, a Marja-novi} ga je u me|uvremenu objavio u Kwi`evnimnovinama. Tek kada smo dobili tekst TihomiraPetrovi}a, koji se bitno razlikuje po vrednosnomsudu i koji je polemi~an u odnosu na Marjanovi}evtekst, odlu~ili smo se da objavimo obe kritike dabismo ~itaocima predo~ili problem u celini iceo polemi~ki kontekst. Smatramo da rasprava ko-ju ova dvojica kriti~ara za~iwu reflektuje nekeod najva`nijih problema u vrednovawu kwi`evno-sti za decu danas. O~ekujemo da otvarawe pitawavrednovawa kwi`evnosti za decu izazove {iru ras-pravu, koja }e biti na dobrobit kwi`evnosti za decu.

Jovan QU[TANOVI]

82

VRH PESNI^KOG BRATSTVA(Qubomir ]orili}, Zlatna petorka srpskepoezije za decu i mlade: Zmaj, Radovi},Anti}, Eri}, Popadi}, ̂ a~ak, 2011)

Srpska poezija za decu i mlade do`ivela je pra-vu renesansu posle Drugog svetskog rata. Nikada sedo tada nije pojavilo vi{e pisaca, kwiga i izdava-~a, mada ni kriti~kih osvrta, kritika, eseja i stu-dijskih analiza. Ovaj pomak u gledawu na odre|eni`anr, koji je godinama bio skrajnut sa putawe op-{te kwi`evnosti, do{ao je kao posledica trezve-nijeg gledawa na ovu kwi`evnu oblast, koja je izni-tila i ve}i broj zapa`enih talenata. Kao rezultatovog revolucionarnog „vaskrsa” danas se javqaju~este rekapitulacije, kwi`evni izbori, antologi-je, pa i prva Istorija srpske kwi`evnosti za de-cu (T. Petrovi}, U~iteqski fakultet, Vrawe, 2001).

Ugledni pesnik i posve}enik literature i kul-ture uop{te, Qubomir ]orili}, ina~e zapa`en ponajnovijoj zbirci pesama Blago bo`ije („Vitez”,2009), nekoj vrsti antologijskog preseka, oprede-lio se da u najnovijem rukopisu kratkih ogleda iizbora pesama (Zmaj, Radovi}, Anti}, Eri}, Popa-di}) obelodani, po svom kriti~kom parametru, pe-snike koji su, na neki na~in, „kruna” ili „vrh”srpskog pesni{tva nekada{wih i dana{wih dana.Smelo i bez ustru~avawa, uveren da radi na poslukoji afirmi{e pesnike jednog naciona, ]orili} jesvoj rukopis radio smerno i odgovorno, znaju}i dau tom poslu ima znawa i iskustva.

]orili}ev naum je da poka`e i doka`e kolikose ovaj kwi`evni segment literature za decu i mla-de obogatio piscima i zna~ajnim delima. Ipak,kqu~na tema razmi{qawa u predgovoru je pojavaprve kwige Istorije srpske kwi`evnosti za de-cu Tihomira Petrovi}a. O ovom „prvom zahvatu”,na na~in kako ga je Petrovi} zamislio, ]orili}nema dobro mi{qewe. Dele}i stavove sa ostalim

piscima i kulturnim misionarima, on zapa`a da jeIstorija srpske kwi`evnosti za decu preurawenonapisana, da je zaboravila neke ugledne pisce, dasu ocene sme{tene u neka op{ta mesta, kao i da jeteorija igre pomalo zamaglila Petrovi}ev vido-krug. Petrovi} nije uspeo da „obrati zaslu`enu pa-`wu na pisce tradicionalne provenijencije”.

„Za ra~un modernosti poezije za decu”, ka`e da-qe ]orili}, autor je „zanemario `ivot deteta iwegovu emocionalnost”. Po ]orili}evom mi{qe-wu, dao je primat modernosti i radovi}evskoj poe-tici i tako mnoge srpske pesnike doveo u pozici-ju da ostanu „bez svog mesta”. Stoga je, kako misliautor, Petrovi}eva Istorija puna „nemu{tih ko-mentara i neta~nih ocena”. Puna je i terminolo-{kih oma{ki. Naravno, ]orili} odaje priznawe ve-likom radu na Istoriji, ali konstatuje da „obim-nost obavqenog posla ne mo`e da zameni kvalifi-kative koje ova Istorija nema”.

Taj uvodni tekst antologijske kwige petoricesrpskih pesnika, koji su, prema wemu, kqu~ni i me-|a{ni, dakle prekretni~ki, naveo je autora ]ori-li}a da sam napi{e pet tekstova (ogleda) o pesni-cima prisutnim u kwizi. Napisao je oglede „potko-van znawem i saznawem” {ta su prave vrednosti u po-eziji Zmaja, Radovi}a, Anti}a, Eri}a i Popadi}a.

Uvek oslowen na biobibliografske podatke opesnicima i napisane tekstove o wima, ]orili} je~esto navodio ~iweni~ni materijal, koji je kori-stio u svom tekstu. Tako ogled o Zmaju deluje veo-ma stru~no i akribijski pisan. On je nastao iz pra-kti~ne potrebe za tuma~ewem poezije rodona~elnogsrpskog pesnika, od koga po~iwe istorija srpskekwi`evnosti, doba romantizma. U ogledu ]orili}se ne ograni~ava samo na Zmajevu de~ju pesmu, ve}ga osvetqava i kao pesnika intimisti~ke poetikei drugih motivsko-tematskih sadr`aja. Na zavr{et-ku ogleda naveo je ~itavu paletu autora koje je kon-sultovao da bi tekst napisao.

83

Ogled o Du{anu Radovi}u („Dete je veliki ~o-vek”) deluje sugestijom pesnikovog dela koju delii autor ogleda. Ceo istorijski razvoj pesnika „me-|a{a” ili „prekretni~ara” ]orili} je zasnovaona dobro obave{tenoj literaturi, ali i na vlasti-tim ocenama. O Radovi}evoj modernosti pisao jeafirmativno, iako se izme|u redova ose}a ]ori-li}evo mi{qewe da je Radovi} vi{e „racionalanu poeziji”, a mawe „senzibilan”. Otuda i tvrdwada je takav zasmetao nekim tradicionalnim, pa isavremenim pesnicima „da se ~uju”, jer mu je tada-{wa kajoovska teorijska kritika pru`ala sve {an-se za afirmaciju.

]orili}ev ogled o M. Anti}u („^uperak quba-vi u poeziji Miroslava Anti}a”) sav je ozaren sen-zitivnim ushi}ewem pesnikom koji je uneo tabu-te-mu qubavi u poeziju mladih, koju je tradicionalnapoezija izop{tavala iz svog repertoara. Tekst oAnti}u, „boemu i zaqubqeniku u reku”, zahvata ipoglavqe o Ciganima, zatim delove o Plavom ~u-perku, o pesmama „pou~nim”, „drugarskim pesmama”itd. Na kraju ovog ogleda ]orili} navodi izvorekoji su mu poslu`ili da uobli~i napis o pesniku„prvih qubavnih uzbu|ewa”.

Ruralnost poezije D. Eri}a („Zlatni vrtovipoezije Dobrice Eri}a”) ]orili} u ogledu o „srp-skom Jesewinu” do`ivqava kao iskonsku vezu sa pri-rodnim i elementarnim u ~oveku. Nije mnogo pisaoo Eri}u, ali je iskazao sve {to se ti~e Eri}eve po-etike, o „sudbini pesnika i wegovog naroda”, o we-mu kao „blagu srpske nacije” itd. I ovog puta au-tor antologije „petorice na vrhu” bele`i izvoreodakle je uzimao „snagu i znawe” za pisawe o Eri}u.

Nedeqko Popadi} je jedan od prvih pesnika„ranih jada detiwstva”. O Popadi}evoj poeziji ]o-rili} pi{e s qubavqu, ali i pijetetom pesnika –sabrata („Himne i molitve Nedeqka Popadi}a”).Uo~avaju}i „podvige” koje je „ovaj neobi~an i ~es-to kontroverzan pesnik” ~inio, ]orili} ga osve-

tqava kao pesnika „svog programa”, kao liri~aratanane sete, pesnika drugarstva, qubavi i roditeq-skog sapatni{tva.

]orili} o Popadi}u pi{e kao o zaqubqenku utemu fudbala, posve}eniku biblijskih tema, pesni-ku rodoqubqa, ali pomalo tu`nom i setnom, jer onpripada onima koji detiwstvo i dete ne shvataju kaoosmeh i razdraganost, ve} kao prisenak ̀ ivotne tu-ge. Blizak po senzibilitetu Andri}evom gledawu nadetiwstvo, pa Ki{ovom, Heseovom, Novalisovom iliBorhesovom, Popadi} „nosi u sebi istinski do`i-vqaj stvarnosti”, koje je i svetla, ali i tamna strana,uvek utemeqena u psihu detiwstva i dece. I po na-{em mi{qewu, Dragomir \or|evi} i Nedeqko Po-padi} su tako|e me|a{i, odnosno rodona~elni pe-snici okrenuti ̀ ivotnoj stvarnosti, koja nije ope-vana u pesmi kao kod Tolstoja ili kod Desanke Mak-simovi} ili Branka ]opi}a. Detiwstvo nije samo„pesma, igra i bezbri`nost”, ve} i „jad pome{an sagor~inom”. Ova dva pesni~ka sadruga donela su novetonove poetolo{ke senzibilnosti u srpsku poeziju,posle „zlatnog perioda” sedamdesetih godina, kadasu na wenom ~elu bili: D. Radovi}, Q. R{umovi},M. Stefanovi}, V. Andri}, V. Stojiqkovi}.

Dobro obave{ten i kriti~ki pismen, antologij-ski disponiran i objektivan, ]orili} je vaqanona~inio izbor iz pesni{tva Zmaja, Radovi}a, An-ti}a, Eri}a i Popadi}a. Prate}i poetiku svakogod pesnika, koja je vidqivo prepoznatqiva, autorizbora nije poeziju delio na de~ju i nede~ju. Po-{tuju}i na~elo Bjelinskog, za wega je pesma – pes-ma, bez obzira da li je recepcijski namewena de-~jem ili odraslom ~itaocu. Na taj na~in, ]orili}je savremenim antologijskim pristupom i poeto-lo{kom logikom sa~inio izbor srpskih pesnika zadecu, primewuju}i vaqane kriterijume u gra|ewuprofila pesni~ke antologije.

Biraju}i najreprezentativnije pesme rodona~el-nika srpske de~je poezije J. J. Zmaja, antologi~ar

84

je krenuo od pesama Ta{i, ta{i i Materina ma-za, preko poezije rodoqubive tematike, pesama in-timisti~kih tonova (\uli}i, \uli}i uveoci), paopet, pesama Svet, Ma~ak ide mi{u u svatove,~ak i predivne pesme Ki{a (koja bi se u vreme na-{eg ekolo{kog zalagawa za prirodu mogla uzetikao himna ekolo{ke propagande). U isto vreme,]orili} se nije u izboru Zmaja ustru~avao da uzmei wegovu krunsku pesmu Svetli grobovi, koja jeneka vrsta amaneta ili testamenta narodu svome:„da voli i ceni sve {to je wegovo” (u temporal-nim vrednostima po{tovawa pro{losti, sada{wo-sti i budu}nosti).

Izbor Radovi}eve poezije primeren je pesniku„me|a{u” ili tvorcu „druk~ijeg lirskog obra}awa~itaocima”. Radovi} je pod kriti~arskom sumwom:da li je on „de~iji ili nede~iji pesnik”. Ipak, ]o-rili} ovog „stra{nog lava” zastupa antologijskimprofilima wegove poezije. Antologi~ar je po{to-vao Radovi}ev model de~je pesme, pa je saobraznowemu i birao Radovi}eve pesme. One su utemeqenena zaista vedrim, zdravim i nepragmati~nim stiho-vima. Takve pesme su: Zdravica, Da li mi verujete,Tu`na pesma, posle koje se re|aju Zamislite, Pla-vi zec, Vukova azbuka, Plavi `aket, Kako su po-stale ru`ne re~i, pa sve do Aforizama za decu.

Zastupaju}i poeziju M. Anti}a, koji za sebe ka-`e da su „wegove pesme pisma svakome od vas”, ]o-rili} je bio otvoren prema neobi~nostima Anti-}eve poezije, koja je ispovedno „{iroka”, a onda –ne po Radovi}evom modelu – laka i kratka. Napro-tiv, Anti} epski kazuje svoj lirski ego, pa su mutakve i pesme. Izvrstan izbor su pesme: Plavazvezda, Tajna, Gorka pesma, Kad bi jastuci progo-vorili, [a{ava pesma, Plavi ~uperak, Posle de-tiwstva, pa sve do pesme Pera.

Pesnika Dobricu Eri}a, koga ]orili} naziva„blagom srpske nacije (a pisac recenzije „srpskimJesewinom”), autor ovog izbora zastupio je pro-

branim tekstovima wegove poezije, za koju ka`e „dametaforu kao da s jabuke skida”. „Eri}eva poezijaje vi{e ruralna i tradicionalna, danas mo`dapassé za generacije koje ne ose}aju lirsku dra` u„svicima i masla~cima”, ali koje treba da su deoseoskog okoli{a i tradicije, etosa i etnosa svognaroda. Eri} ima tananih stihova i ]orili} je toosetio u pesmama: Ponekad, Moja majka, Cica izGrivca. Ima prefiwenih pesama o cve}u (Jagoda,Zevak), te pesama bliskih srpskom mentalitetu,kao {to su: Bunar, Tako moja zemqa svi}e, Slavskamolitva, Svi moji preci, Ponosna pesma, Prkosnapesma, kojima je iskazan ~itav miqe na{eg nacio-nalnog ponosa.

Najzad, birav{i stihove za svoj rukopis, ]ori-li} je pokazao antologi~arski instinkt za poezi-ju Nedeqka Popadi}a, ~ija je poezija sinteza soci-jalnog, psiholo{kog, nacionalnog, patrijarhalnogi lirskog tona. Umeo je da oseti pesnika u wego-vim „krucijalnim lirsko-qudskim trenucima”. Daga predstavi kao pesnika „sa suzom u oku”, ali ikao navija~a na fudbalskom igrali{tu, zaqubqe-nika u jednu Nata{u i de~aka s planine koji ~ezneza pose~enim jablanovima i tuguje za prodatim pr-stenom majke, kao i zbog seoba iz stana u stan ipodstanarskog statusa.

Odabrana rukovet Popadi}eve poezije je panora-ma „najboqeg Popadi}a”. Sve pesme su wegova bio-grafija „sete i `ivotne sumaglice stvarnosti”,ali i pesme `ivotnog vitalizma i optimizma bezkoga nema „`ivota” (D. Luki}). Pesme nagla{eneliri~nosti, drugarstva, roditeqske qubavi i „tugezbog wihove idealnosti” – prava su slika „ro|enogpesnika”, koji za wu „`ivi svim damarima – bitiili ne biti” (Eliot). Izuzetnom senzibilno{}u,]orili} je Popadi}a predstavio pesmama, kao {tosu: Prsten, ^emu slu`i srce, Tri jablana, Moli-tva, Gol, Navijam za Violetu, do pesme Mi imamopticu.

85

Daleko je od svake sumwe da ne}e, u nekom budu-}em izboru, ovaj obave{teni i seriozni pratilacsrpskog pesni{tva za mlade ostati samo na ovojkwizi. Mislimo, uz pomenute „veli~ine lirske re-~i”, pa`wu u srpskoj poeziji zaslu`uju i drugi pe-snici, ~ija „specifi~na, dakle, stvarala~ka te`i-na” nije jednaka sa „zlatnom petorkom”, ali oni sudeo miqea jedne literature, koja donosi i kvaliteti kredibilitet literaturi jednog naroda.

Sa zadovoqstvom i rado{}u preporu~ujem izda-va~u i ~itaocima ovaj antologijski izbor pet srp-skih pesnika za decu i mlade, uveren da }e on do-neti „sve`a i nova vi|ewa” vrednosti na{e naci-onalne literature, poezije, posebno (da ponovo na-glasimo) literature koja je posle Drugog svetskograta do`ivela svoj „vaskrs” ili renesansu, najpreu pogledu kvantiteta, a onda i kvaliteta.

Voja MARJANOVI]

AUTOR, RECENZENTII KWIGA(Qubomir ]orili}, Zlatna petorka srpskepoezije za decu, For you design, ̂ a~ak, 2011)

Pomu}eni kriterijumi i la`ne vrednosti, ne-retko, nisu oslobodili kwi`evnost zahteva za luk-suzno ispuwavawe dokolice ili weno podjarmqi-vawe prolaznim potrebama, ~ak ni kao sredstva nakome se zanatski „zara|uje”. ^ovek se snu`di nadposrnu}em i grafomanijom koja se wome {iri po-put zaraze ili bole{tine. Aktuelna kritika vla-stitim su|ewem, razgoli}avawem i samorazgoli}a-vawem, ~ini je razdrtom i kompromitovanom. Raz-dre{enost, ponavqawa, niskosti, padawa u {ablon,ponekad u plagijat, razotkrivaju svu wenu razgoli-}enost.

Radi u{tede vremena i prostora, recimo odmah,u redovima koji slede re~ je o tvorevini Qubomira]orili}a Zlatna petorka srpske poezije za de-cu i mlade, po svemu radwi sa~iwenoj s nekim ne-kwi`evno sra~unatim efektom.

Sazdana, po sastavqa~evom rasu|ivawu, od zlat-nih pesnika i kao primer budu}im antologi~ari-ma, a imaju}i u vidu, po wegovim re~ima, dosada{weantologijske i sli~ne kwi`evnoistorijske proma-{aje – izra|evina se, suprotno ambiciji, pretvori-la u eklatantan literarni i moralni podba~aj. Usramotu ili – upotrebimo jo{ ja~u re~ – skandal.

Zlatna petorka: Jovan Jovanovi} Zmaj, Du{anRadovi}, Miroslav Anti}, Dobrica Eri} i Nedeq-ko Popadi} ne oslikava pre~isto ogledalo cvetni-ka koji mo`e pomo}i malom ~itaocu da oseti i do-`ivi lepotu, zavoli je i bori se za wu. Pesnicikoji su se na{li u kwizi ne ~ine celinu, harmo-ni~no jedinstvo jedne simfonije ili kvinteta –istinske peti~are ~ije delo ovaplo}uje najvi{u ta~-ku de~je poetske re~i. Za nevericu je da su pro{li

86

sa lo{im ocenama umetnici koji, uistinu, ~inezlatnu kwigu srpske i evropske de~je literature –pesnici koje bukvar bukvaru, ~itanka ~itanki,antologija antologiji predaju kao nacionalno na-sle|e, i ~ija lica, po re~ima narodnog pesnika,svetle „kao jarko iza gore sunce”.

Po|imo redom.Pala je na ispitu iz predmeta Poezija knegiwa

srpskog pesni{tva, prva staja}a zvezda u kwi`evnojgalaksiji – Desanka Maksimovi}.

Izbrisan je sa kwi`evne tablice kao pogre{anra~un – Branko ]opi}, pesnik i pripoveda~ ~ije jedelo celinom svojom u{lo u du{u srpskog ~itaoca.

Nije dobio pozitivnu ocenu otac i sin kwi`ev-ne avangarde, jedan od najlucidnijih me|u lucidnimpesnicima, akademik Milovan Danojli}.

Qubivoje R{umovi}, najboqi |ak ^ika Jove iDu{ka Radovi}a, stub podupira~ poetske re~i ovo-ga vida – sedi, isto tako, u zadwoj klupi. (Istiniza voqu, jedan od ocewiva~a rukopisnog izdawaskre}e pa`wu na wegovo odsustvo.)

Suvozlatni talenat, me|u de~jim stvaraocimaono {to je juvelir me|u zanatlijama, autor pesmeDva jarca – Du{ko Trifunovi}, na{ao se tako|eu R{umovi}evom dru{tvu, u posledwoj klupi.

Skrajnuti su i alijenirani odlika{i u ~ijem seopusu izrazila na{a kwi`evna re~ za mlade, bezkojih bi ona izgubila jedno plu}no krilo, ako nei cela plu}a.

Od strane profesora i direktora srpske de~jekwi`evnosti poni`eni su Pero Zubac, VladimirAndri}, Mo{o Odalovi} i Pop D. \ur|ev, umet-nici ~iji stihovi ble{te u sazve`|u na{eg pesni-{tva, bez kojih ono, zasigurno, ne bi bilo isto.

Sakatost izbora autora koji su se na{li me|ukoricama Zlatne petorke, pa i selekcije wiho-vih stihova, mo`e da zadovoqi samo one koji nisuna oprezu, {to je datost koju, tek, ne treba pravda-ti i dokazivati.

Frapantan je hijatus izme|u Zmaja i Popadi}a,Radovi}a i Popadi}a, a u izvesnom smislu, izme|uZmaja i Anti}a, izme|u Zmaja i Eri}a. Ako ne mo-`emo uma}i napasti upore|ewa, kazali bismo daprovalija izme|u uo~enih relacija asocira na na-silnu zajednicu okupqenih pod jednim krovom, ko-ji ne mogu jedan sa drugim; gde, poslu`imo se izno-va slikom, jedno sa drugim nema veze, ne{to kaoleptir i gusenica: jedno krilato i leti po cve}u,a drugo gmi`e i jede li{}e.

Sastavqa~eva elaboracija, i pored izvesnih ko-rektnosti, odaje mislioca neemancipovanog od{kolskih kriterijuma i nevi~nog peru. Uski hori-zonti, nedovoqno obrazlo`en sud, tapkawe po po-vr{ini, nemawe smelosti da se udari novim putem,kazivawe u kome ni{ta nije kazano {to ve} nijepoznato i vi|eno, padawe u {ablon, ostavqaju uti-sak kritike plitkog korena.

^italac ima rezervisan odnos prema proizvoq-nostima i praznim konstatacijama. Skre}u, nada-sve, pa`wu stanovi{ta koja zavode misao i znawena pogre{an put, primerice to da Zmajevo delo kodnekih pesnika i kriti~ara ne nailazi na puno ra-zumevawe; te da je Dobrica Eri} znatniji i pozna-tiji od – umetnika velike publike i harizmatskepopularnosti: Zmaja i Desanke Maksimovi}. Adre-sat se opire takvim refleksijama, tvrdwama i ot-kri}ima, budu}i da nema {kolskog deteta nitistarca koji Zmaja ne do`ivqavaju kao simbol de~jegpesni{tva. Re~ je o gre{kama koje otkrivaju nezna-we i ~ine da i vi, kao ~italac, crvenite zbog to-ga. Razvodwena i plitka, kratkovida i tupooka kri-tika, re~ niske jezi~ke volta`e, gdegde nesigurnesintakse, elaboracija je koja, kad{to, ne mo`e dazadovoqi ni lai~ka o~ekivawa.

Popadi} je, sasvim je predvidqivo, dobar, {tavi{evrlo dobar, mo`e biti odli~an de~ji pisac u okvi-ru svojih granica, ali, nesumwivo, re~ je o stvaraocujo{ u fazi zrewa i dokazivawa, o kome se ne mo`e

87

dati kona~na ocena. Sastavqa~ je, zapravo, moraoimati u vidu okolnost da je nedostojno pesnika i ~o-veka Nedeqka Popadi}a zatvoriti o~i pred wegovominferiorno{}u spram gorostasa kao {to su Zmaj iRadovi}. Neoprostiv greh je nagraditi neprevrelogumetnika najvi{om ocenom u onako u`asnoj konku-renciji. Popadi} je, naime, glorifikovan kao „naj-~istiji i najpopularniji srpski pesnik me|u decom”,„najve}i i najboqi” – za razliku, recimo, od Danoj-li}a, koji je „jedan od najboqih”. ]orili} – po iz-razu recenzenta Petorke Ra{e Popova, „utvr|eniekspert pevawa za decu” – pi{e u svojoj stru~noj pre-poruci dvostruko vi{e o Popadi}u nego o autoru pe-sme Lav. Zanesen Popadi}evom veli~inom, on unosiu svoju kwigu procentualno vi{e Popadi}evih pesa-ma u pore|ewu sa procentom Radovi}evih pesama.

Pri`eqkivawe stihova koji svetlucaju razli~i-tim bleskovima i prosjajima, sve od samog zlata,pretpostavqa pridr`avawe visokih kwi`evnihstandarda. Jer – {ta je antologija do zra~ni spo-menik lepote, trijumf esteti~kih na~ela, uzdignu-to iznad prolaznog i trenutnog? Umetnost pak us-merena krhkom bi}u, kome po Juvenalovim re~imadugujemo najvi{e po{tovawe, najboqe {to imamo,i{te, van svake sumwe, svetija estetska na~ela.

U svetlu ovakvog isku{ewa, gospoda recenzentisu – budu}i „pod zakletvom” – bili pozvani ukaza-ti na ove okolnosti. Kwi`evnost za decu, kao od-ve} ma{tovit svet i ̀ anr delikatne forme, zahte-va „terazije od pau~ine”, antologi~ara od senzibi-liteta, vi~nih ruku i retke duhovne gra|e. U pi-tawu je krupan i (nesvarqiv) zalogaj. („Izrada an-tologije” – ka`e Predrag Palavestra – „po pravi-lu, spada u najosetqivije i najnezahvalnije poslovekriti~ara. Svaka, pa i najboqa, antologija je uvektu|a sre}a, a za prire|iva~a uzgajali{te li~nihneprijateqa. Antologije, pregledi i istorije kwi-`evnosti potkopavaju ugled i najve}ih kwi`evnihautoriteta”, isti~e Palavestra.)

Suo~eni sa mawkavostima rukopisa, i prvi, idrugi, i tre}i recenzent, po pretpostavci, treba-lo je da sugeri{u autoru-sastavqa~u strpqiv radalhemi~ara, te da, po obavqenom poslu, kako nas jeu~io stari Horacije, „ne prenagquje sa obelodawi-vawem”. Neizostavno, potom, uputiti prekor zbogkrivih merila i nepotrebnih preterivawa. Fer jeopomenuti se nau~ne zapovesti: budi po{ten, budiobjektivan, budi pravedan, budi isposni~ki ~ist isveta~ki nepopustqiv. U ovako nevinim poslovi-ma, delo, znawe i etika moraju zajedno prebivati uistim grudima. Jedno bez drugog ne ide.

Prejako i neodmereno izre~ene pohvale naliku-ju bacawu krive karte i prorokovawu la`ne sud-bine. Posredi su radwe koje, takore}i, mogu imatimo} smrtne presude. Kao da su iza autora ]orili}ai {tampawa izra|evine stajali, poslu`imo seSkerli}evim re~ima, nepametni prijateqi i skri-veni neprijateqi.

Istinabog, recenzentska trojka – prof. dr VojaMarjanovi}, prof. dr Spasoje Grahovac i Ra{a Po-pov – kao da se neskriveno nadmetala u hvaqewuponu|enog joj rukopisa. Jedan od najpoznatijih srp-skih kriti~ara de~je literature, vi{egodi{wi sa-radnik podliska Politika za decu, antologi~ar,autor ispod ~ijeg pera je iza{lo oko osamdesetkwiga, vi{e{kolski profesor, ono {to se gotovomformom ka`e nau~nik – Voja Marjanovi} – u tomeje najdaqe oti{ao. Uzdodr`a i kowovodac srpskekwi`evnosti za decu i mlade „mini antologiju”(wegov izraz) – a re~ je, zacelo, o tvorevini ̀ an-rovski i strukturno neodre|enoj, zbrdazdolisanoj,nalik kupusari, ne{to {to nije ni vino ni voda –ocewuje ~istom peticom.

Iako, naime, Marjanovi}, s obzirom na petode-cenijsko dr`awe pera u ruci, va`i kao poznavalaconoga {to se ozna~ava kao recenzentski standard,wegov tekst-recenzija, od alineje do alineje, osta-

88

vqa utisak neprofesionalnog i paraderskog rada.]orili} je u svemu apostrofiran kao „dobro oba-ve{ten i kriti~ki pismen, antologijski disponi-ran i objektivan”. Slede}i stopu i duh sastavqa-~eve kriti~ke misli, on uzdi`e Popadi}a iznadostalih. Slede}i, ponavqam, ]orili}evu doktrinu,prvi recenzent izdvaja Popadi}ev pesni~ki opuskao kreaciju izrazite estetske i beletristi~kevrednosti. Posmatrano kroz brojeve, ovome autoruposve}eno je dvadeset napisanih redova u superla-tivu, a D. Radovi}u osam redova i to – majko sve-ta! – uglavnom negativne intonacije. Ose}awe ne-lagodnosti, ~u|ewa i tuge raste u ~asu kada je Po-padi} kao „vrh pesni~kog bratstva”, u nekim aspek-tima, vaznesen nad Tolstoja, D. Maksimovi} i B.]opi}a. Presna je la` da je ]orili} „uvek oslo-wen na bio-bibliografske podatke o pesnicima inapisane tekstove o wima”, jer nema ciglo nijednepodastrte bibliografske jedinice o Popadi}u. Kao{to je, de fakto, prilo`eno za ostale izboromobuhva}ene umetnike. Mo`emo samo da za`alimo,suo~eni sa zakqu~nom re~enicom, kojom cenzor-profesor „sa zadovoqstvom i rado{}u preporu~ujeizdava~u i ~itaocima antologijski izbor”.

Uzev u celini, recenzija u mnogim svojim ta~ka-ma odaje nebrigu i kriti~ara istro{ene i izraubo-vane invencije. Tako sro~ena, ona demaskira „glum-ca bez dekora”, posve glumca koji igra sve drugosamo ne sopstvenu ulogu. Recenzija je sud u najvi-{em smislu re~i, a ne bezazlena stvar, tek tako,ne znam {ta, recimo – kao „kad pojede{ rahatluki zalije{ ga hladnom vodom, obri{e{ usta i timeje sve dobro i lepo svr{eno”.

Uprkos svemu, kao da ne posustaje reklamna kam-pawa, iako je re~ o delu pred kojim se sagiwe gla-va i koje autor krije kao zmija noge, kao ma~ka ma-~i}e, i izvesno, gleda da stvar zaba{uri. Poime-nice, posledwi broj Kwi`evnih novina objavqu-je prikaz ~iji naslov nije mogao izbe}i epitet

zlatni: „Zlatovez pet pesnika”, u kome autorkaMila Mutavxi}, kao u dosluhu sa autorom i re-cenzentima, ima za sastavqa~a samo afirmativneocene, do~im se Popadi}u predala taman kolikoZmaju i Eri}u zajedno.

[ta drugo da ka`emo: – Un sot trouve toujoursun plus sot qui l’admire (Glupak uvek na|e ve}egglupaka koji mu se divi – Boalo).

Po|emo li za ]orili}evim re~ima da „nemamopravo da pre}utimo propuste”, onda Zlatnapetorka nije mogla izbe}i kriti~ki sud. I osudu.(„Istina se mora re}i, pa neka se svet razleti ukomade”; bez we, svetlogore}e zvezde, kao i bez do-brote i lepote, sve je obezvre|eno.) O~igledno, re~je o stvari iza koje stoji nekompetencija i tankaqudska etika.

Recenzirana i od{tampana o Blagovesti pro-{loga leta, ]orili}eva kwiga o zlatnoj kwi`evnojpetorci, kao celina – ne i u svojim pojedinosti-ma! – nije podarila srpskoj ~itala~koj javnosti je-van|eoske blagodeti. Pred nama je jedna od tvore-vina sa kojih, u ~asu wihovog pojavqivawa, spadapozlata i koje ne mogu da izdr`e ispite vremena.(„[to se grbo rodi, vreme jo{ vi{e pogrbi.”) Zlat-na petorka je nemi kalendar na{ih dana, crna ru-pa na{e kwi`evnosti, jedna sme{na i posti|uju}a~ast za sve aktere upisane u wenom impresumu.

Ovo je trebalo re}i bez ustru~avawa, javno, a neu ~etiri oka, ma koliko poni`ava.

Tihomir PETROVI]

89

OGLEDALO

KRITIKE

PISCI I DETIWSTVOMILUTINA \URI^KOVI]A(Milutin \uri~kovi}, Pisci i detiwstvo,Legenda, ̂ a~ak, 2012)

Milutin \uri~kovi} se u kwi`evnosti za decuoku{ao kao pesnik, pripoveda~ i romansijer koji nasebi svojestven na~in slika svet detiwstva i pri-dobija naklonost de~jeg ~itala~kog auditorijuma.Svojom najnovijom kwigom, Pisci i detiwstvo,najavio se kao kwi`evni kriti~ar, istori~ar iesejista, koji pa`qivo prati teku}u produkcijusavremenih pisaca za decu i mlade i kwi`evnokri-ti~ku misao delatnih kriti~ara i istori~ara ovogvida kwi`evne umetnosti.

Pisci i kwige su delo heterogene strukture,kako po izboru pisaca i dela, tako i po na ~inu imetodu izu~avawa wihovog stvarala{tva. \uri~ko-vi} se nije opredelio za monografski pristup ne-kom piscu i wegovom delu, niti kwi`evnoj epohiili kwi`evnoj {koli, {to bi ga obavezalo na kon-tinuitet i sistemati~nost izu~avawa i po{tovawezakona poetike i oprobanih metodolo{kih pristu-pa i istra`iva~kih postupaka. Takav pristup usme-rava, ali istovremeno i sputava slobodu istra`i-vawa. Pisac i pesnik, \uri~kovi} je i ovom kwi-gom pokazao {irok raspon tema koje ga interesuju,kao i raznovrsnost pristupa u osvetqavawu pitawai problema kojima se u svojoj kwizi bavi. Karakteri kvalitet objavqenih tekstova je tako|e hetero-gen, kako po tematici, tako i po kwi`evnokriti~-koj i nau~noj utemeqenosti. \uri~kovi} se pred-stavio kao pisac novinskih ~lanaka, prikaza i kri-tika, vrednih eseja i studija, a katkad i kao teore-ti~ar koji prati i ocewuje osobenost kwi`evnih`anrova i zakonitosti kwi`evnog stvarawa.

Struktura kwige je koncipirana u tri tematskeravni, koje predstavqaju autorov poku{aj da razno-

90

vrsnost obuhva}enih sadr`aja grupi{e i sistema-tizuje po srodnosti pitawa i problema koji supredmet wegovog interesovawa. To mu u potpunostine polazi za rukom, jer se raznorodnost fiksira-nih pitawa ne uklapa u poznate norme teorijskog ikwi`evnoistorijskog izu~avawa. To s jedne stranegovori o bogatstvu sadr`aja kojima se autor bavi,ali u isto vreme odaje izvesno neiskustvo i nesmo-trenost wegovog kwi`evnoistorijskog i kriti~kogpristupa u izu~avawu kwi`avnosti za decu i mlade.

Prvi tematski sloj, pod naslovom „@anrovi: ~u-desno i naivno”, sadr`i autorova razmatrawa kwi-`evnokriti~kih pitawa, `anrovske osobenostikwi`evnosti za decu i mlade, stvarala{tva klasi-ka de~je kwi`evnosti, polo`aja i mesta kwige ueri urbane civilizacije i sl. Pojave i problemisavremene kulture nisu jedine teme ovog poglavqa.\uri~kovi} se bavi i narodnim predawem, verova-wima, obi~ajima, tradicijom, kwigama od op{tegzna~aja i antologijama koje obuhvataju stvarala-{tvo pisaca pojedinih gradova i regiona. U diskur-su nazna~enih tema i problema, on pokazuje neopho-dan nivo teorijskog i kwi`evnokriti~kog znawa,koje mu omogu}ava da svestrano i odgovorno sagle-da kompleksne kwi`evne teme, kulturne pojave iprobleme.

Druga tematska ravan, pod naslovom „Istrajava-wa: lirsko i epsko”, obuhvata studije, ~lanke iprikaze dela savremenih pisaca za decu i mlade. Uovom delu kwige \uri~kovi} je sigurniji i razno-vrsniji, kako u na~inu izra`avawa, tako i u opser-vaciji odabranih pisaca i wihovih dela. Pritomne odoleva uvek ranije iskazanoj nedoslednosti –katkad se sti~e utisak da je `urio u istra`iva~-kom radu, ili je svoje ~lanke i studije gradio odfragmentarnih zapisa i razmi{qawa. Ovakav pri-stup ne treba smatrati slabo{}u wegove kwige, ve}na~inom wegovog rada. O~igledno je da \uri~kovi}ispoqava neophodni potencijal znawa o kwi`evno-

sti za decu i mlade i da u wegovom stvarala{tvu~esto pisac pobedi kriti~ara i kwi`evnog istori-~ara. Zbog toga su wegove studije i ~lanci neujed-na~eni po obimu i kvalitetu markirane gra|e, pona~inu istra`ivawa i stepenu subjektivizacijepredmeta koji se izu~ava.

Te`i{no mesto ovog poglavqa zauzima studija„Istorizam i humor Slobodana Stani{i}a”. Na~inopservacije, sadr`ina studije i sveobuhvatnost ana-liti~ko-sinteti~kog pristupa prikazuju \uri~ko-vi}a kao analiti~ara koji iskazuje neophodan darza kompleksno sagledavawe stilskih, estetskih ikwi`evnoistorijskih vrednosti Stani{i}evog de-la. Ova studija se navedenim kvalitetima sama na-me}e kao sto`erno poglavqe cele kwige. Me|utim,kwi`evna kritika sama po sebi nije dovoqna dasvestrano oceni nekog pisca i wegovo delo. Ona,kako to re~e i Dubrovski, kada otkriva jedan vi-dokrug, uvek skriva neki drugi. Tako je i \uri~ko-vi}, do kraja posve}en stvarala{tvu jednog pisca,ostavio u senci delo ostalih stvaralaca koji su sena{li u domenu wegove pa`we. Da li su pisci po-put Dragana Luki}a, Dobrice Eri}a, GradimiraStojkovi}a, Dragomira \or|evi}a, Dragana Radu-lovi}a i drugih mawe vredni, ili im je posve}enomawe pa`we, \uri~kovi} je ostavio kao dilemu bu-du}im ~itaocima.

U tre}oj ravni kwige, „Sagledavawa: staro i no-vo”, \uri~kovi} se na{ao u delikatnoj ulozi op-servatora koji prikazuje, izu~ava i vrednuje kwi-`evnoistorijski rad delatnih kriti~ara i istori-~ara kwi`evnosti za decu i mlade. I u ovom po-glavqu on ispoqava sposobnost temeqne kriti~keanalize i sinteti~kog uop{tavawa kwi`evnoisto-rijske gra|e, ali zapostavqa delikatnost situaci-je u kojoj se nalazi svaki autor kada vrednuje istra-`iva~ki rad svojih savremenika, pisaca ili isto-ri~ara bilo koje kwi`evnosti, pa i kwi`evnostiza decu i mlade. Neke kriti~are i istori~are je

91

predstavio sveobuhvatno, prikazuju}i wihov celo-kupan stvarala~ki opus, dok je druge predstaviokroz pojedina~ne prikaze ili kra}e studije. Toukazuje na neopreznost ili, ~ak, za one koji ne po-znaju \uri~kovi}a, na neizgra|enost kwi`evno-istorijskog kriterijuma, koji je neophodan u vred-novawu stvarala{tva u oblasti nauke o kwi`evno-sti. Pritom, \uri~kovi} nije dovoqno pazio nahronologiju, ve} je svoja razmatrawa svrstao povremenu nastanka, a ne po vremenu koje pripada po-jedinim izu~avaocima kwi`evnosti za decu i mla-de. Studija o Dragutinu Ogwanovi}u morala je uwegovoj kwizi dobiti mesto pre tekstova znatnomla|ih istori~ara, a pogotovo pre onih koji tekstupaju na pozornicu kwi`evne istorije. \uri~ko-vi} to nije u~inio iz neznawa, ve} naprosto zato{to taj kriterijum nije smatrao va`nim. Wegovciq nije ni bilo monografsko sagledavawe kwi-`evnoistorijskog rada markiranih autora, ve} je`eleo da ranije tekstove, prikaze i studije obja-vqene u dnevnim listovima i ~asopisima, sabere iobjavi na jednom mestu.

U celini gledano, tri tematske ravni mogle biposlu`iti kao tri temeqna polazi{ta za tri po-sebne studije u budu}em radu Milutina \uri~kovi-}a. Imaju}i u vidu energiju, wegov stvarala~ki po-tencijal i neosporan dar za estetsko i stilsko vred-novawe kwi`evnog teksta, autor ovih redova veru-je da se od \uri~kovi}a tek mogu o~ekivati pravirezultati wegovog kwi`evnoistorijskog rada. Iakokwiga ne ostavqa utisak celovite monografskestudije, mo`e se zakqu~iti da ona obiqem teorij-ske i kwi`evnoistorijske gra|e predstavqa vidandoprinos izu~avawu kwi`evnosti za decu i mlade.

Miomir MILINKOVI]

SRE]A SE STI^E RADOM(Tihomir Petrovi}, Sre}a se sti~e radom,Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki”,Sombor, 2012)

Tihomir Petrovi}, ve} poznato ime u istoriji,teoriji i kwi`evnoj kritici kwi`evnosti za decui mlade, pokazao je svojom novom kwigom, Sre}a sesti~e radom, interesovawe i qubav za narodne iz-reke i poslovice o radu, na na~in koji odgovara in-telektualnom i duhovnom sklopu wegovog stvara-la~kog bi}a. Ovo ka`emo stoga jer je Petrovi} ne-umorni pregalac koji se u nauci o kwi`evnosti do-kazuje neprestanim radom, korak po korak, u ravnikwi`evne istorije i u sferi elementarnih pravi-la poetike. Ovaj stav osna`uje i poslovica koju jeautor posebno markirao kao naslov cele kwige.

Wegova najnovija kwiga tako|e je rezultat upor-nog i marqivog rada. On se opredelio za posloviceo radu i stoga {to se u wima odra`ava vitalnost`ivota i defini{u sveop{te istine o sistemu uni-verzalnih qudskih istina. Smatra da su poslovicei svojevrsne „lekcije o radu”, te se mo`e re}i daje wegova kwiga o poslovicama autenti~na antolo-gija ovog kwi`evnog `anra i uxbenik iz koga semogu nau~iti va`ne lekcije `ivota.

Kwiga je komponovana u dve tematske ravni. Uprvom delu autor daje definiciju poslovice, nasta-nak, razvoj, idejne, stilske i estetske vrednosti ineku vrstu tematske i stilske klasifikacije. For-ma poslovica je tako|e pitawe koje Petrovi} osve-tqava sa stanovi{ta kwi`evne teorije. Ove umet-ni~ke minijature egzistiraju kao samosvojan kwi-`evni `anr, koji se naj~e{}e povezuje i pro`imasa drugim kra}im epskim formama, pre svih – pi-talicama, izrekama, anegdotama, fragmentima izSvetog pisma i sl. Izvori iz kojih poti~u poslo-vice raznovrsni su po ̀ anrovskoj pripadnosti, povremenu nastanka, po nameni i formalnom ustroj-

92

stvu, po snazi poruke i univerzalnosti istine. Au-tor insistira na op{toj vrednosti istina i na tajna~in relativizuje ostale parametre na kojima setemeqi osobenost ovog kwi`evnog `anra.

Ako se misao i ideja poslovice prihvati kao op-{tost koja ne poznaje granice vremena i prostora,onda ostali parametri dobijaju sekundarni zna~aj.U tom slu~aju vi{e nije bitno ni kada, ni gde jeposlovica nastala, ni iz kojeg se ̀ anra razvila –da li iz {aqive pri~e, anegdote, basne, ili iz sta-rojevrejeske i egipatske tradicije, ili je nastalau svesti darovitog stvaraoca koji, opsednut proble-mima egzistencije i nevoqama koje nastaju u proce-su raslojavawa dru{tva, posmatra rad kao istinskuvrednost, kao kriterijum i konstantnu jedinicu naj-boqih qudskih osobina.

Kada govori o klasifikaciji poslovica, Petro-vi} stoji na poziciji da ovaj kwi`evni ̀ anr – porudimentarnosti tematske strukture, po specifi~-noj formi koja je samo na prvi pogled jednostavnai lako uo~qiva, po isprepletenosti zna~ewskih iidejnih nivoa, po fleksibilnosti koja te nivoeuvodi i interpolira u sve ̀ anrove usmene kwi`ev-ne tradicije – ne podle`e zakonitostima utvr|e-nih teorijskih pravila, pa su prema tome i svi po-ku{aji klasifikacije relativni i podlo`ni kri-ti~kom preispitivawu.

Poslovice o radu su poseban vid aforisti~kihkonstrukcija u kojima je rad te`i{ni motiv daro-vitog stvaraoca. Kao {to su posleni~ke pesme na-stale iz ~ovekovog odnosa prema radu, koji je izvoregzistencije, na~in da se opstane, ali i sredstvomo}nih koji izrabquju rad nejakih i sebi podre|e-nih dru{tvenih slojeva, tako su i poslovice o radunastale kao rezultat ~ovekovih kontemplacija o su-{tini i smislu postojawa i ustrojstvu klasnih isocijalnih grupacija bilo kojeg organizovanog dru-{tva u istoriji qudske civilizacije. Rad je osnov-na misao, kako navodi autor, poput „sto`era na

gumnu na kojem se vr{e `ito”, gde se simboli~nonagla{ava i markira ~ovekova iskonska potreba dastvara, da kreira i na najboqi na~in ostvaruje ma-terijalnu i duhovnu konkretizaciju svoje unutra-{we energije.

Po svojim misaonim i eti~kim kvalitetima iz-reke su, naro~ito strukturom i literarnim osobe-nostima, bliske poslovicama, ili se ~ak poistove-}uju sa wima. Izreke su jednostavnije, ali ekspli-citnije. One su konstatacija neke ve} poznate mak-sime, koja u prizvuku tematske i estetske strukturesadr`i jake tonove ironije prikrivene u formimetafori~ki iskovanog govora: „Kad gavran pobe-li”, „Neslan ~ovek”, „Osta kao }uprija na Drini”i sl. Forma poslovica je kompleksnija. Naj~e{}esu u prozi, a re|e u stihu ili dijalogu. Kompono-vane su kao dvo~lani izrazi koji sadr`e iskustvenoproverenu istinu. Na osnovu onoga {to se iznosiu prvom delu tog izraza konstitui{e se drugi deo,koji sadr`i poruku svevremenskog karaktera: „Korano rani, dvije sre}e grabi”, „Ko sun~evo seme se-je, zlatnim srpom `awe” i sl.

Svoju definiciju izreka i poslovica o radu Pe-trovi} gradi na dobrom poznavawu usmene tradi-cije i osobenosti svih narodnih umotvorina. Onposlovice sagledava u diskursu utvr|enih teorij-skih zakonitosti, poku{avaju}i pritom da uka`ena specifi~nost ovog kwi`evnog `anra, u novijojnauci o kwi`evnosti dosta zapostavqenog. Svojestavove i zakqu~ke potkrepquje konkretnim pri-merima izreka i poslovica o radu, koje daje u dru-gom delu kwige. Prilog od blizu hiqadu poslovi-ca na najboqi na~in ilustruje vrednost wegovogkwi`evnoistorijskog i teorijskog poduhvata. Ima-ju}i u vidu relativnost svake podele, on poslovicegrupi{e po azbu~nom redu. Prvo slovo svake po-slovice osnovni je kriterijum redosleda i mesta u{irokom registru popisanih primera.

93

Kwiga Tihomira Petrovi}a Sre}a se sti~e ra-dom, nema sumwe, predstavqa dragocen prilog izu-~avawu istorije i prirode narodnih umotvorina.Wegova kwiga je neka vrsta trebnika i nezaobi-laznog priru~nika za svaku biblioteku, svaku {ko-lu i svako doma}instvo. Ono {to wegovu kwigu iz-dvaja od drugih jeste ~iwenica da se ona ne mora~itati od stranice do stranice, niti u celini. Mo-`e se, kako sam autor isti~e, ~itati od kraja pre-ma sredini, ili od sredine prema po~etku. „Bilokoja otvorena strana – wena je najboqa strana”,poru~uje autor na kraju kwige. U tom pogledu, miautoru dajemo pravo na stav da se poslovice mogu~itati i jedna po jedna, s vremena na vreme, premapotrebi, `eqi i raspolo`ewu. ^italac je u situ-aciji da na svakoj strani ove kwige ima jasno zao-kru`enu celinu, jasnu poruku i upe~atqivu sliku`ivota. Ove osobenosti su prednosti Petrovi}evekwige, koja }e me|u pripadnicima svih generacija,kao i me|u izu~avaocima usmene tradicije, na}isvoje poklonike i predane ~itaoce.

Miomir MILINKOVI]

ROMANESKNA VARIJACIJAJO[ JEDNE „^UDNE [UME”(Gordana Timotijevi}, Svrakin sat,P~elica, ̂ a~ak, 2012)

Provereno omiqeni topos literature za decu,„~udnu {umu”, Gordana Timotijevi} u Svrakinom sa-tu iznova aktualizuje i potvr|uje da neka temat-ska ̀ ari{ta kwi`evnosti za decu ostaju istinskii neprestano izazovna, ve~ito podatna za jo{ novihliterarnih varijacija. No ono {to bez sumwe {ti-ti od – neretko rizi~nog – bavqewa temama nad ko-jima se nadvija fenomen tzv. „semanti~ke istro{e-nosti”, a pripovedawe o `ivotiwama pripada tomdomenu, jeste, izme|u ostalog, tipologija romanesk-nog oblikovawa. Upravo u ̀ anrovskoj dinami~nostijedan je od ponajve}ih kvaliteta ovog romana.

Svrakin sat autorka uobli~uje kao roman u komse prepli}u, smewuju razli~iti kwi`evni oblici,i usmene i pisane tradicije; brzo i efektno pri-povedawe; odmereni komi~ni i humorni detaqi,opaske i dosetke, katkad poslovi~kog tipa, katkadsa zrncem ironije; nonsensna lirska pesma; episto-larna forma; uputstva za igre i igrawe; posebno jepoetika usmene re|alice (razbrajawa i nabrajawa),primetna u razli~itim ravnima teksta, {tavi{e,postavqena kao glavni strukturni princip; raza-znaje se i poetika kratke pri~e, basne i pri~e o`ivotiwama, wihova kompozicija, humor i zabav-nost; kona~no, i osoben intertekstualni sloj, maweili vi{e aluzivni, odnosno razli~iti citatni im-pulsi kojima se povezuje ili sa klasicima kwi`ev-nosti za decu ili sa savremenim autorima, ali usvakom slu~aju ostvaruje se osoben dijalog sa liko-vima nekih drugih literarnih „~udnih {uma” i na-lazi svoje mesto u takvom tradicijskom nizu... Iz-me|u ostalog, upravo razigranost u poimawu roma-na kao slobodne, otvorene i fluidne forme ~ini

94

Svrakin sat slojevitim i intrigantnim delom zadecu, koje i daqe ~uva neprikosnovenost romanesk-nog „pri~awa pri~e”, ali ga nudi u narativno, kom-poziciono, strukturno razu|enom ruhu, istovreme-no bez pretenzija na oku{avawe u zasnivawu nove,eksperimentalne forme romana za decu. Naprosto,utisak je da je re~ o pristupu koji nastoji re-flektovati prirodu de~jeg interesovawa za kwi-`evnost i de~jeg o~ekivawa od kwi`evnosti: isto-vremeno i jasna pripovedna nit, ali i obiqe „di-gresija” koje neprestano preusmeravaju pa`wu, asmewuju se u duhu jedne `ive radoznalosti.

Iako pri~awe o do`ivqajima ̀ ivotiwa i doga-|ajima u obi~no-neobi~noj {umi autorka ne obli-kuje sa tendencijom alegorijskog {tiva, izvesnasimbolika celog romana, pa tako i sredi{we, na-slovne sintagme, ipak postoji. Sat koji ̀ ele ̀ ivo-tiwe i koji svraka (mo`da rod jedne druge, one ]o-pi}eve „lude svrake-kradqivice”), uspeva dobavi-ti, iako im uop{te nije neophodan, mo`e se pojmi-ti kao simbol besmislene qudske potrebe da se go-mila nepotrebno, ali se mo`e shvatiti i kao ve-~ita ̀ eqa da se poseduje novo i neobi~no, ma koli-ko apsurdno bilo, da se upoznaju ~uda nevi|ena idobave stvari koje mo`da ni~emu ne slu`e, ali za-to raduju, makar i za kratko vreme pru`aju zadovoq-stvo, a da istovremeno ne potiskuju ono su{tinskibitno. Pri~aju}i o junacima koji ~ekaju rodin po-vratak, pevaju i ple{u, igraju se, prave va{are, pi-{u pisma, dokoli~are, raspravqaju o va`nom i ne-va`nom, autorka, mogu}e je, posreduje pri~u o pri-jateqstvu razli~itih, o lepoti poznavawa drugog ivrlini po{tovawa onoga {to kod drugih ne razu-memo, uop{te – o lepoti zajedni~kog, svakodnevnog,obi~nog `ivota, koji ~ine, pre svega, „male stva-ri”. Ta eti~ka dimenzija romana, ponu|ena ovde po-sve nenametqivo, svedo~i, kao uostalom i svi dru-gi aspekti romana, o iznimnoj nepretencioznostiautorke. „^ekaju}i rodu”, kao svojevrstan pandan

jednom drugom poznatom literarnom „~ekawu”, nosiposve druga~iju koncepciju egzistencije: sugeri{eideju o vitalnosti fenomena ~ekawa, nadu i pove-rewe u cikli~no smewivawe `ivota, bivawa i bi-tisawa, vremena, trajawa, bez apsurdnog i teskob-nog promi{qawa o smislu i besmislu. Otuda se onajprikriveni sredi{wi strukturni princip (usmene)re|alice probija iznad golog razbrajawa radi igrei ostvaruje kao vid nauka, u smislu podse}awa nafenomen ~udesnog ritma ̀ ivota, davna{weg na~inapoimawa i oblikovawa sveta. Potencijalna aluziv-nost, u tom smislu, {iri se ka podru~jima izvanpuke i bezazlene zaigranosti junaka, ali bez name-re da to semanti~ko {irewe postavi kao ciqanumisao i filozofiju. Bogatstvo asocijacija koje do-ziva sporedno je poqe na kom se iskusniji ~italacmo`e, na neki na~in, duhovno razgaliti u dotica-ju sa jednostavno{}u, vedrinom, neposredno{}u po-stojawa kakvo nudi kwi`evno delo za decu.

Kona~no, Svrakin sat Gordane Timotijevi} je-ste roman koji svojom ̀ anrovskom i narativnom ra-zu|eno{}u, igrivom stilskom vizijom, relativizo-vawem (ali ne i ukidawem) fabule kao bitnog poe-ti~kog upori{ta tradicionalno pojmqenog romanaza decu, osobeno ̀ ivim ritmom, u punom smislu tere~i ~uva ~itao~evu, ponajpre de~ju, dragocenu, ne-retko i krhku pa`wu, i nudi jednu, uslovno re~e-no, opu{tenu romanesknu koncepciju, koja uspeva,pre svega, da zabavi svog ~itaoca.

To, po sebi, nije ni malo, ni sporedno.

Sne`ana [ARAN^I] ^UTURA

95

[UMSKA IDILA(Gordana Timotijevi}, Svrakin sat,P~elica, ̂ a~ak, 2012)

Veliko je pitawe da li {umskim `ivotiwamatreba sat. Medved je mislio da treba, nekako je ube-dio i neke druge, pa su odlu~ili (jer ̀ ivimo u 21.veku!) da nabave sat (zeleni budilnik). Zadatak su,naravno, poverili svraki, jer to stvorewe najboqeume da ukrade bilo {ta {to je {umskoj civiliza-ciji potrebno. Uglavnom, kad su dobili sat, svi u{umi su brzo shvatili da {umski ̀ ivot besprekor-no funkcioni{e i bez sata, `ivotiwe imaju svojna~in merewa vremena (ako ba{ neko mora da me-ri!), pa su sat darovali {umaru, jer nije red da seod wega samo kradu stvari (na primer, {erpa i po-klopac), treba ~oveku ne{to i pokloniti.

Toliko o tome satu, koji je tako dobro navijenda je pokazao ta~no vreme i na naslovnoj strani ma-log romana Gordane Timotijevi}. A nije on, tajsvrakin sat, ono najva`nije u {umskom romanu. Ro-man je zapravo uzbudqiva povest, boqe re}i ~itavniz pri~a, o jednoj dugoj {umskoj zimi, od jesewegva{ara do sre}nog dolaska jednog novog i izvanred-no lepog prole}a. Na prvi pogled, glavni su rodai {umar, roda zato {to i nije bila u {umi nego,po svom obi~aju, u toplijim krajevima, a {umar za-to {to je najboqi predstavnik qudske vrste u ̀ i-votiwskom svetu. Glavni doga|aji su svrakine i kozna ~ije pri~e i ma{tovite igre za negovawe fi-zi~ke kondicije, du{evne lepote (i ̀ ivotiwe ima-ju du{u!), smisla za fino}u i strpqewa za toleran-ciju. U~esnici u igrama su fantasti~ni, pravikwi`evni likovi: {umske face.

Sve se u ovoj kwizi zasniva na dobroti i blagojne`nosti. Nema tu krvolo~nih divqih zveri u bor-bi za opstanak pojedinca ili vrste. Oni opisi izbiologije o neprijateqstvima jedva se prime}uju,samo u nagove{tajima, na primer kad se pomiwu

rode i ̀ abe, paukovi i uve, ̀ abe i paukovi i tomesli~no. Niko tu, u ovom romanu, nikoga nije pojeo.Samo da se zna! I daleko od toga!

Ove `ivotiwe toliko su bezopasne da pomalopodse}aju na one pli{ane, iz de~jeg odeqewa rob-ne ku}e. ̂ ak i vi{e od toga, kadikad li~e na de~jivrti} sa pravom qudskom decom. Tako su svi nekakoi qudski i qupki. Ne znamo ta~no kakva je roda,poznajemo je samo preko pisama, a zami{qamo (kadse ve} bavimo domi{qawem) da je ona mo`da omi-qena vaspita~ica na poro|ajnom odsustvu. A {u-mar? Neka ga, on mo`e (mo`da malo maskiran?) daostane to {to jeste.

Pisci za decu napisali su mnoge kwige o ̀ ivo-tiwama, ali Svrakin sat Gordane Timotijevi} jedokaz da se o svakoj temi iznova mo`e uspe{no pi-sati, ako je re~ o autenti~nom do`ivqaju i ako jepisac kadar da pri~u oplemeni lepim, poetskim,o~aravaju}im izrazom.

U svakom slu~aju, ovaj svet, kako pokazuje Svra-kin sat, mogao bi da bude dobar svet, prihvatqivi za decu i za odrasle, i za pisce i za ~itaoce, iu {umi i u betonskoj xungli, i svugde na svetu.

An|elko ERDEQANIN

96

KOLIKO JE TE@AK VETAR?(An|elko Anu{i}, ̂ udilica, „GrafoMark”,Lakta{i, 2011)

Nakon 26 kwiga pesama, pripovijedaka, romanai antologijskih izbora An|elko Anu{i} se, posli-je toliko godina spisateqskog rada, najzad, kako birekao A. Vu~o, „kreativno uzdigao do djetiwstva”.Naime, nedavno se pojavio wegov „dje~ji” prvenac^udilica i odmah osvojio Nagradu „Stanko Raki-ta”, najvi{e priznawe u oblasti literarnog stva-rala{tva za najmla|e u Republici Srpskoj.

Anu{i} se, vidimo, ne mo`e svrstati u mladepisce, ni po dobi ni po du`ini stvarala~kogsta`a. Autor je propjevao „dje~jim glasom” u punojzrelosti, bogat `ivotnim iskustvom poentiranimli~nim i kolektivnim ratnim stradawem, koje jeupu}ivalo na wegov interes prema istorijskim, pa-triotskim, filozofskim, religijskim i biblij-skim temama, jednom molski intoniranom izrazunagla{enog dramatskog iktusa.

Za svoj dje~ji debi Anu{i} je uzimao dug stvara-la~ki zalet, ispuwen zebwom o ̀ eqenoj visini do-skoka i saznawem da je „i ono najboqe jedva dobroza djecu”. On nije usko~io u poetski „vrt djetiw-stva” bu~no i halabu~no poput dje~aka koji je u{aou svijet odraslih, ali kome je „srce ostalo u teknapu{tenoj pro{losti” (Vid Vukeli} Vicko), ni-ti poput super-baka i super-deka koji, obasjani ra-do{}u dru`ewa sa unu~i}ima, kao u jednoj pjesmiStanka Rakite „ponavqaju djetiwstvo svoje” (Bo`i-dar Nikoli}, Sava Guslov Mar~eta, Bo`o Suboti},Bojin Gligori}, \uro Stipanovi} itd.). Spada, da-kle, u grupu stvaralaca (rije~ je o onima iz Repu-blike Srpske) koji su dobro ispekli zanat, stekliime i glas u tzv. „ozbiqnoj literaturi” (Pavlovi},Risojevi}, S. K. Preradovi}, Bjelo{evi} i dr.), pazatim grunuli svojim stvarala~kim kapacitetom,konkretizuju}i svakim novim naslovom beskona~nu

varijantnost „prila`ewa temi i djetetu”, origi-nalnost individualnog talenta u kreativnom deli-rijumu igre i slobode.

^udilica je adresovana „maloj i velikoj djeci”,malim qudima koji u bajkovitom prostoru i mit-skom vremenu pro`ivqavaju trenutke „zadr`aneve~nosti”, „egzistencije bez ograni~ewa”, snovito-sti i ~u|ewa, gonetawa velike tajne svijeta koji usvakom momentu otkriva svoja nova, druga~ija, uz-budqiva, zagonetna lica. Zapitanost i ~u|ewe os-novni su motivacioni impuls dje~jeg neobuzdanogaktivizma, povi{ene temperature emocionalnogdo`ivqavawa, potpune kosmi~ke ostvarenosti. Alibiolo{kom neminovno{}u, mali{ani vremenomstasavaju u odrasle qude, a samo mali broj wih }e,uprkos godinama i iskustvu, ostati zauvijek „veli-ka djeca”, ispuwena snovima i ma{tawem, vje~nim`uborom „mladih rije~i” u sluhu i vizijama prvot-nih pejza`a sagledanim „pravim o~ima” na po~etkusje}awa. Ta „velika”, „vje~ita djeca” su umjetnici,(pjesnici su, za A. B. [imi}a, „~u|ewe u svijetu”!)^udilica je okrenuta sada{woj djeci i onima ko-ji su to biografski davno prestali biti, ali su sa-~uvali toplinu i spontanost, naivnost i nevinost,mo} imaginacije koja je u korijenu svakog kreativ-nog ~ina.

Za Anu{i}a je, kao i za Danojli}a, „samo posto-jawe najve}e ~udo”, dijete je centar sveg postojawa,a ~udesa se otkrivaju u fluidnoj materiji jezika izahvaquju}i jeziku.

U zbirci pjesnik sa nestrpqewem o~ekuje dola-zak malog „qudi}a”, navija kosmi~ki sat za jedannovi po~etak.

Sve zapo~iwe u tami i ti{ini sobe u kojoj tatai mama vrelinom svoga daha „izmi{qaju” batu iliseku koji }e ispuniti wihove dane radosnim uzbu-|ewem („Na ku}nom prestolu maju{no carstvo /Voqno bo`anstva! Dole varvarstvo!”). Taj mali po-hodnik koji se na{ao u centru ̀ ivota, to je ~ita-

97

vo ~ovje~anstvo u povoju, wegova humanija perspek-tiva („Na odmor kolajne i krune plemena / odme-ni}e vas jedna pelena!”), vje~ni mladi povratakvremenu „zajedni~kog qudskog po~etka”. Jer, sve sede{ava prvi put: prvi korak, prvi zubi}, prva ri-je~, stvari i bi}a poprimaju svoju tvarnost i di-namiku u dje~jem pogledu, dodiru, iskrama wihovogdodira koje svemu daju ~udno ma{tavo obasjawe,zna~ewe koje su odrasli odavno zaboravili.

Anu{i} slijedi pedocentristi~ki do`ivqaj i uskladu sa posebnostima najranijeg stadija qudskesvijesti svijet pokazuje kao jedinstvo postoje}eg:stvarnog i nestvarnog (Sve je mogu}e!), ̀ ivog i ne-`ivog, koji u personificiranom obliku podsti~u~udesne mogu}nosti najranijeg dje~jeg doznawa i do-ma{aja. „Zbrka” dimenzija („Od kreveca / pa dostola / treba pre}i / sveta pola”), antropolo{kazahuktalost („Ku}a klima, / prostor be`i, / Dr`isobu!/ Daj je ve`i!”), odsustvo iskustva i ograni-~ewa utiskuju svemu dozu lepr{avosti i lako}e,vedrine i optimizma, „sme{nog ~uda”, kojim jeDragutin Ogwanovi} ispunio ~itavu jednu ozbiqnui zama{nu antologiju srpskog dje~jeg pjesni{tva.Svi putevi su otvoreni, samo se treba odva`iti, pru-`iti ruku i krenuti u susret izazovima. („Brundaormar, / izdaleka: / Daj mi ruku! / [ta se ~eka?!”).

Nama se ~ine najinteresantnijim oni dijelovikwige u kojima autor duhovito i poetski nadahnu-to pjeva o govoru, jeziku kao vrhunskom umije}u,sponi me|u qudima, jeziku koji je mjera svih stvari,najve}i zajedni~ki sadr`alac biolo{kog nasqe|ai socijalne nadgradwe, poku{aj i rezultat ~ovje-kovog ostvarewa na planu komunikacije, duhovnoguspona i humanog utemeqewa li~nosti. Znaju}i da„svako dijete u svom razvoju ponavqa istoriju qud-skog roda”, da djeca, kako je pisao Petar Stojako-vi}, nasqe|uju samo biolo{ki potencijal, ali dakultura i civilizacijska postignu}a „ne ulaze u…biolo{ko nasqe|e”, da jezik treba u~iti, oboga}i-

vati, oplemewivati, Anu{i} u ^udilici zastupaklausovsku lingvopsiholo{ku situaciju u kojoj zasavremeno dijete, kao i za dalekog pretka, „svijetpostoji izvan i prije jezika”. Ne radi se o „arha-i~nim onomatopejama”, nego o okru`ewu koje, osimbi}a i predmeta, ispuwavaju {umovi, glasovi, rit-movi, zvu~na zrnca nanizana na smisaone perle is-kaza. U dje~joj pjesmi jednoliki ritam uspavanki,posko~na dinamika i akustika cupaqki, ta{aqki,`ivahnost pokreta u igri pra}eni su rudimentar-nim tekstom, melodijom, mimeti~kim radwama,tvore}i prvotni sinkretizam poezije, muzike, igrei glume iz kojih }e se razviti jezik. Jer – dijetereaguje najprije na ritam i zvuk, wegovu visinu iboju, akusti~ki efekat i sluh. Dijete spaja i pove-zuje glasove slijede}i svoju unutarwu emocionalnumelodiju, melodiju igre kao dominantnog aktivi-sti~kog odnosa prema svijetu. U dje~joj pjesmi, oso-bito onoj okrenutoj najranijoj dobi, sve je podre-|eno zvu~no-ritmi~kom, melodijskom elementu is-kaza, dok je zna~ewe rije~i sasvim irelevantno. Tirani stihovi, pisao je Azar, „dolaze iz najve}e du-bine narodne du{e”.

Ono u ~emu mi poku{avamo da otkrijemo tkawesmisla ~esto je, nastavqa ovaj u~eni Francuz, „samomuzika, samoglasnici koji se pjevaju, zvuci koji seponavqaju, izraziti i jednostavni ritmovi i punei zvu~ne rime”. Ritam koji je bio „na po~etku ̀ i-vota” opija i na{eg mali{ana, ali i pjesnika ko-ji se igra („Peca peca pecalicu / Deda vrca meda-licu”), razbija slogove („[u, {a, {a, / [u, {a, {a/ a {ta sa mnom / ko sam ja!?”), prosipa zvu~ne sta-klence kakve dugovjeke narodne bajalice („Na vodi-ci kozica, ode moja bolica. / Na vodici ov~ica /zdrava moja de~ica.”) kojom se odgoni bol i svijetozaruje toplinom velikog sun~evog osmijeha. Smi-jeh je potreba („[ta te ko{ta / da se nasme{i{ /radost {iri{, brige dre{i{”), uzajamnost dariva-wa koja ~oveka ~ini sre}nijim, boqim i plemeni-

98

tijim. U poeziji kova~a sre}nog novca (]opi}, Ra-dovi}, R{umovi}, Luki}, Rakita…) smijeh je {i-fra kojom se otvaraju vrata samo}e i srce ispuwa-va otkucajima dobrodo{lice novoj mladosti.

U Anu{i}evim stihovima smijeh otkriva djecisvoja bezbrojna lica, izviruje kao osmijeh, smije-{ak, smjehuqak, kao duhovit podsticaj nasmijavawai zasmijavawa, zajedni~ko smijawe kao oblik ispo-qavawa qudske bliskosti.

Da bi pomogao mali{anima da kasnije, kad ihponese bujica godina, lak{e podnesu te{ko}e `i-vota, pjesnik ih u~i smijehu. ̂ ak i kad se pribli`ekraju puta, kao u Rakitinoj pjesmi Sija~i smijeha,na snije`nim stazama posledwe zime starce }eobasjavati neugasli zra~ak sa~uvanog dje~jeg smije-ha. Re~eno je da se drvo na drvo oslawa, ~ovjek na~ovjeka, a {tap na {tap. Ni {tap u stara~koj ru-ci ne bi bio dovoqan da ga ne podupire osmijehdvaju bi}a ~ije se samo}e tra`e. (Baka i {tap,Deda tra`i baku, Baka tra`i dedu).

Najzad, Anu{i} `eli da ispri~a i neku bajku(izmijewenu do neprepoznatqivosti – Mama Pepe-quga i tata – zla ma}eha), postavi nerje{ivu za-gonetku (Zagonetka, prava mora) ili ispri~a zoopri~u sa junacima koji trajno naseqavaju atlas dje~-jih interesovawa. On poziva u goste i Ma~ka To-{u, Ma~ka u ~izmama, pa i ma~ka maratonca, kojiposjeduju individualnost i razlikuju se od brojnihpredstavnika svoga roda u literaturi, od Ma~oraMa~orovi}a iz sibirskih {uma, junaka ruskih na-rodnih skaski, pa do novijih: jednog ̂ arlija Alek-sandra Popovi}a, u~enog ma~ka Branka V. Radi~e-vi}a, te @utog ma~ka, Feliksa, Toma ili Garfil-da, koji ne silaze sa TV ekrana. U`iva da „na~ne”koju {aqivu pri~u („Stupa Ero sve nahero / Gde jestig’o smeh je ster’o”), preodjene u smije{no ruhoneku ozbiqnu epsku situaciju („Kowik nema rukedesne / nije stigla jo{ iz pesme”), zasije u noveleje stare sintagme („[kripi |eram, kriva Dri-

na…”), izokrene stvari, hitro, za potrebe rimeiskuje neki (jednokratni) neologizam („[umomdrumast / drumom {umast / Ne nalazi puta umast”),poigra se svim i sva~im, ali zna i da na vrijeme zapojas zadjene. Potkraj zbirke on kao da se sjetioodraslih, ili je mla|e doveo do stepena saznawavlastitog identiteta i pripadnosti, moralnih ihumanih putokaza prema kojima ih upu}uju znameni-ti qudi vlastitog naroda.

Anu{i} sa pijetetom pjeva o Vukovoj jezi~kojreformi, fonetskom pravopisu, jednostavnom orto-grafskom konceptu (jedno slovo, jedan glas) koje isamo savladavawe pisawa i ~itawa ~ine lakim, pre-glednim, jednostavnim. Spreman da u svako tkaweudene niti igre, on „Vukovicu” „pravi” od rije~ikoje zvu~no i grafi~ki sugeriraju svoje zna~ewe,sprovode}i, na pjesmovit na~in, metodu fonogra-fi~kog „azbukoslovqa”.

Od literarnih stvaralaca opredjequje se za ne-prevazi|enog vrtlara Ba{te sqezove boje, posve-}uju}i mu Odu }opi}ianu.

Korak po korak, skok po skok, rije~ po rije~,osmijeh po osmijeh i pjesnik iz tame u{u{kaneno}ne sobe izvodi na najvi{i vrh obasjane crkve,koja poput bijele ptice usmjerava pogled i du{uprema visinama qubavi, pravi~nosti i po{tewaugra|enih u temeqe kolektivnog etosa, („Zidovi joji kupola / i u tebi bar do pola / Pa kad stane{pod wen svod / ti si deo nekog svog”), ~uvara naci-onalnog identiteta i garancije opstanka.

Zbirkom ^udilica An|elko Anu{i} se nagloi uspje{no vinuo u sam vrh poezije za mlade u Re-publici Srpskoj, koja upravo do`ivqava dane punogstvarala~kog uzleta. Ne odri~u}i pjesmi da zaba-vqa ali i pou~ava, ostvaruju}i stabilnu kreativnuravnote`u poetskog i didakti~kog, Anu{i} je stvo-rio djelo koje nas najvi{e podsje}a na pjesmopis„raspjevanog barda iz Kosovca – Grigora Viteza”,ali je u su{tini svoj poput rastiwa koje ni~e iz

99

istog pjesmotvornog humusa, vjekovne narodne dje~jepjesme, ali oblikom cvijeta i ploda otkriva „ka-leme” umjetnikove individualnosti i „boje vreme-na” koje se, bez obzira na aistori~nost razvoja ovelirske vrste, ipak ne mogu negirati. Veza sa Vite-zom je veza na „celularnom nivou”, nivou pradavnog– ~ak dosvjesnog – sje}awa, vi{e kao ritam i zvuknego kolorizam pjesni~kih slika i oblik poruke`ivoj budu}nosti. On, vaqda oma{kom, u ]opi}evulirsku botaniku svrstava jaglac, Vitezovog `utogtruba~a i nazdravi~ara. („Za wim trubi ukraj pu-ta / Jagla~eva truba ̀ uta: / Tratara tritiri / Di-`em suncu ~a{e tri”), zavedu ga i ponesu taktoviproqe}nih instrumenata dje~je igre. ̂ ak i u pogle-du ostvarivawa humornog efekta Anu{i} je bli`iVitezu. Jer, ]opi}ev humor se supstancijalizira~esticama `ivota i jezika, a Vitezove Veselezamke baziraju se na nonsensu, igri rije~ima, zvu~-noj zavrzlami, zna~ewskim skrivalicama kojima sei Anu{i} veoma uspje{no slu`i.

[ta se da zakqu~iti? Pjesnik posjeduje kultu-ru i na~itanost. U{ao je u psiholo{ku i kreativnuposebnost dje~je pjesme. Uza sve, on ispoqava ori-ginalnost poetskog rukopisa, ambivalentnost na-ivnosti i zrelosti, neobavezne igrivosti i napo-ra dosezawa vi{ih nivoa, preobrazbu „qudi}a” uli~nost jasnih duhovnih i humanih perspektiva.

Veoma dobro.

Zorica TURJA^ANIN

POEMA O KAJMAK^ALANU,MILOJU I MA^KU(Jovo Kne`evi}, Ma~ak sa Kajmak~alana,Narodna kwiga, Beograd, 2012)

Beskrajne su mogu}nosti koje pru`a literaturaza mlade. One se kre}u od infantilnih naboja sve-sti – do racionalnih i stvarnosnih de{avawa. Upesmi i poemi, u pri~i ili romanu, u scenskoj igriili dramoletu za mlade – ose}a se bujnost pi{~evema{te, koja je uvek u usponu, ali i mogu}nosti dase poistoveti sa realnim i mogu}im.

Jovo Kne`evi} (1948), pesnik, pripoveda~, ro-manopisac i autor vi{e kwiga (Devoj~ice i de~a-ci, 1989; Deda iz daleke kukureke, 1992; ^arob-na kwiga s tavana, 2001. i dr.), nedavno je ponu-dio i mladim i odraslim ~itaocima zanimqivu iproduhovqenu poemu Ma~ak s Kajmak~alana. Akoje ova poema jedna od retkih kwiga koja nas asocirana Prvi svetski rat (pored jo{ jedne – Sin drin-ske divizije D. Pewina), onda je to zanimqivostjo{ jedne vrste. Pesnik sredweg `ivotnog dobavratio se tradiciji i „ote~estvu”, bez obzira nato {to je taj odnos obojio humorom koji podse}a namnoge srpske (a nekada i jugoslovenske) pisce.

Poema Ma~ak s Kajmak~alana je mala storija o srp-skoj „epopeji Kajmak~alana” i podvizima srpskihratnika kako bi se spasli od po{asti ugwetavawabli`ih i daqih nasilnika (Turaka i Austrije), smi-{qena je kao inventivna i zabavna pri~a, puna isto-rijskih podataka, ali i detaqa koji se vezuju za neko-liko li~nosti. Ako je glavna li~nost ove stihovanepoeme vojnik Miloje, koji u torbi nosi „Ma~e iz Sr-bije” da mu bude „drug i prijateq u ratu”, onda jedruga li~nost odva`ni komandant Vasi}, zapovedniksvih ratnih okr{aja – i malo Ma~e, koje prati izMilojeve torbe, gladno i ̀ edno, sva ratna zbivawa,`eqno da svojim drugovima Srbima i sam pomogne.

100

Poemu punu duha i ~iwenica o Kajmak~alanu i„Ma~kovom kamenu”, o plovidbi morem do Krfa iostrva Vida, o susretu sa Francuzima i prijateq-stvu sa srpskim „odva`nim i borbenim vojnicima”Kne`evi} je majstorskom kompozicijom slagao, dabi u poemu uneo sav etos Srbije: navike i ratobor-nost Srba, qubav prema Francuskoj, Milojevu bar-jaktarsku `equ da na „Kajmak~alanu postavi srp-sku zastavu”, kao i sapatni{tvo srpskih vojnika(koji „su na muke navikli”), a u svoj stihovani pa-triotski venac uneo je i neka intimna ose}awa.Uvek u mislima u Srbiji, gde je ostavio „curicubledog lika Smiqu”, Miloje u borbama „za krst ~a-sni i slobodu zlatnu” biva rawen: on se le~i uFrancuskoj, a onda, posle rata (od petnaeste do de-vetnaeste godine) dolazi sa srpskom vojskom uSrbiju i ̀ eni se voqenom Smiqom. U isto vreme,i verni Ma~ak biva po~astvovan ponudom da seo`eni Francuskiwom Lizom, koju je sreo na fron-tu, i tu se „o~ima dodirnuli”, pa za`eleli dave~no budu jedno uz drugo.

Sve u svemu, poema se zavr{ava hepiendom. Onje prirodan kraj jedne optimisti~ne storije. U wuje sme{tena pri~ao o istoriji „uvek napa}ene Sr-bije”, o „srpskom vojniku bez mane”, o duhovitomdru`ewu sa svetom ̀ ivotiwa i, opet, qubav prema`ivotu („koji je stalna igra izme|u dobra i zla”).Ali „kad ima du{e – ima i ~oveka”, i gde se „boriza slobodu”, ~ovek postaje „bor do zvezda”, odaklese lirski peva o Drini i Savi, o albanskim golgo-tama, o prijateqstvu qudi, bez obzira na „nacio-nalnost i veru”, pa i kroz suze, du{evno doziva„svoja gruda”, s pesmom: „Gr~ka je zemqa sunca ileta – `ut limun u woj cveta”. Ili dirqiva him-na: „Tamo daleko – tamo je zemqa moja, tamo je Sr-bija.”

Lirske opservacije i epska rapsodija u si`eu~iweni~ne gra|e u Kne`evi}evoj poemi uklapaju sedo detaqa. Pesnik odli~no peva o pro{losti svo-

ga naroda: on mu se divi, pati sa wim – ali uvekvedro veruje da }e se „sva~ija ku}a osmehnuti” ka-da sve pro|e, a da }e sve do`ivqeno i pro`ivqeno,u du{i svakog ratnika brujati stihom: „Pu{ka jeSrbinu bila ro|ena sestra... Jo{ jednom, dok zri-je limun `ut, poqubi ikonu i sre}an put”.

U pomalo u~maloj literaturi za decu i mladedanas kod nas poema Jove Kne`evi}a dolazi kao po-tvrda da su „`ivot i poezija” zdru`eni u venac ve~-ne potrebe da se vedro gleda na sutra.

Kne`evi} je pesnik mekog srca; on je uvek glago-qiv u stilu narodnog kaziva~a; on ose}a ̀ ivot kaopozornicu „dobra i zla”, ali veruje da se humoromi verom qudske senzibilnosti sve pobe|uje.

^itaju}i ovu izvanredno ilustrovanu poemu,prise}amo se na{e radosti kada smo ~itali ]opi-}evog Ma~ka To{u, Eri}evu poemu Va{ar u Topo-li i, nadasve, poemu Desanke Maksimovi} Zlatnileptir.

Na suptilan i nedidakti~an na~in, Kne`evi} jeu poemi Ma~ak sa Kajmak~alana doneo radost ma-lim i odraslim ~itaocima. Taj sjaj ̀ ivota i isto-rije, nacionalnog mentaliteta i smisao da se sveto ka`e pevqivim i prohodnim narodnim stilom ijezikom ~ine ovu poemu delom koje se mo`e voletii pamtiti.

Voja MARJANOVI]

101

ROMAN ODJE^JOJ DRU@INI(Miomir Z. Milinkovi}, Vodenica Kod trijarca, Bookland, Beograd, 2013)

Tematika dje~jih dru`ina u kwi`evnosti za dje-cu nije nova. Ona datira jo{ iz 1876. godine, kadase pojavio roman Marka Tvena Do`ivqaji TomaSojera. Tvenovi opisi avantura dje~akâ iz ameri~-kog gradi}a Hanibala (mjesta na obali rijeke Mi-sisipi u kome je Tven odrastao) kasnije su inspi-risali niz pisaca sa evropskog tla da temi dje~jihdru`ina posvete stranice svojih djela, po kojimasu postali poznati ne samo me|u djecom ~itaoci-ma. Navodim nekolicinu autora ~ija djela pripa-daju tom ̀ anru. Ferenc Molnar je 1907. objavio ro-man Dje~aci Pavlove ulice, a Erih Kestner 1933.godine Lete}i razred. Romane o dje~jim dru`ina-ma publikovali su i pisci Branislav Nu{i} (Haj-duci, 1933), Mato Lovrak (Dru`ba Pere Kvr`i-ce, 1933), Tone Seli{kar (Dru`ina Siwi galeb,1935) i Branko ]opi} (Orlovi rano lete, 1957).

Romani o dru`inama nastaju iz spisateqevoguvjerewa da djeca na odre|enom uzrastu imaju po-trebu da do`ivqavaju avanture i da pokazuju vla-stite sposobnosti. Da bi ostvarila pojedine zajed-ni~ke ciqeve, djeca se udru`uju i organizuju kolek-tivne akcije, ~ime manifestuju svoju zrelost i od-govornost. Vjerujem da je i roman Vodenica Kodtri jarca poznatog istori~ara kwi`evnosti zadjecu Miomira Z. Milinkovi}a (studije: Horizon-ti detiwstva, Strani pisci za decu i mlade,Nacrt za periodizaciju srpske kwi`evnostiza decu) i autora dviju zbirki pjesama namijewenihnajmla|ima (Kraqevstvo za detiwstvo i Letu svet) nastao iz sli~nih pobuda.

Romanom Vodenica Kod tri jarca Milinkovi}nastavqa liniju prikazivawa dje~jih dru`ina, ali

unosi i bitne novine u pogledu teme, fabule i li-kova.

Kad je rije~ o temi, u romanu se govori o spu-{tawu vanzemaqaca kod nekog planinskog sela uSrbiji, kidnapovawu dvoje {kolske djece iz togasela i o namjeri vanzemaqaca da ih pretvore u ~i-pove, kao {to su to u~inili sa djecom koju su rani-je ugrabili u nekom drugom nasequ.

[to se fabule ti~e, ona je inovirana samimtim {to u toj pri~i ne u~estvuju samo ovozemaq-ska nego i bi}a sa druge planete. Osim toga, u ro-man su kao vrlo va`ni akteri ukqu~eni psi – [ar-ko i Garov. Jednom od wih ([arku) pripisana jesposobnost razumijevawa jezika qudi, trava i ̀ ivo-tiwa, a tu mo} pas je zaslu`io svojim dobrim dje-lom, jer je spasio travku koja ga je za to nagradi-la. Kada mje{tani, udru`eni sa milicijom, ne us-piju da prona|u otetu djecu, ~lanovi |a~ke dru`ineKolo zakliwu se da }e nastaviti potragu sve dokne otkriju gdje se nalaze dje~ak @arko i djevoj~icaDara. Uz pomo} pasa, ~lanovi dru`ine Kolo uspje-li su da otkriju pe}inu u koju su se bili sklonilivanzemaqci i u kojoj su u zato~eni{tvu dr`alidvoje djece iz sela.

Fabula romana Vodenica Kod tri jarca vo|e-na je vje{to, zaplet i rasplet su dati efektno, adoga|aji su izlo`eni pregledno i zanimqivo.

Dva poglavqa romana („Zlatni grad” i „^udesnibunar”) iska~u iz glavnog toka radwe i predstavqa-ju samostalne epizode, sa dosta elemenata klasi~nebajke. U wima je opisano kako odva`ni dje~aci ̂ a-slav i ̂ eketalo i hrabra djevoj~ica Zora planirajui ostvaruju posjetu Zlatnom gradu, pri kojoj do`i-vqavaju niz avantura. Na putu do Zlatnog grada i usamom gradu nailaze na brojne prepreke, koje savla-|uju zahvaquju}i pomaga~ima (sovama i orlu), kojisu toj hrabroj trojci bili neka vrsta putovo|a.

Likovi u Vodenici Kod tri jarca vrlo su raz-li~iti po uzrastu, nivou obrazovawa, navikama i

102

karakteru. Uz u~enike jedne podru~ne {kole, tu suu~iteqica Bojana, u~iteq Jole i direktoricaKrkobabi}, a zatim mje{tani sela u koje je smje-{tena {kola: vodeni~ar Bo`a Bo`eti}, wegov sinMilovan, snaha Milica i unuk \or|e, zatim udovi-ca Simuna, seoski sve{tenik, djeda Trivun, djedaDragutin, Milija Troguz, harmonika{ Miladin,dvoje novinara iz prestonice i drugi. Od u~enikase izdvajaju: Kosta, vo|a dru`ine, ̂ eketalo, ̂ aslavi Zora, trojka koja samoinicijativno posje}ujeZlatni grad, Gavrilo, nazvan u dru`ini Milu{inodijete od momenta kada je ispri~ao da je wegova ba-ka Milu{a u vrtu vidjela dva vanzemaqca, te jo{nekoliko djevoj~ica i dje~aka koji u~estvuju u ak-cijama koje preduzima dru`ina Kolo: Veselinka,Tijana, Angelina, Ranka i Milo{.

Po uobi~ajenoj {emi likovi su izdiferencira-ni na pozitivne i negativne. Pisac je nastojao dakroz kontrast paralelno prikazuje pozitivne i ne-gativne junake (plemenita u~iteqica Bojana – aro-gantni, strana~ki postavqen u~iteq Jole; kreativ-na dje~ja dru`ina Kolo – vanzemaqci kao oli~ewenasiqa). Ina~e, u samoj dje~joj dru`ini Kolo sviweni ~lanovi odgovorno se odnose prema zadacimai nema me|usobnih nesuglasica.

Poseban kvalitet ovoga romana jesu dobro ocr-tani likovi dje~aka i djevoj~ica. Zahvaquju}i ne-sumwivom posmatra~kom daru, Milinkovi} je uo~iomno{tvo specifi~nih detaqa u dje~jem pona{awui na vrlo pristupa~an na~in ih predo~io ~itaocu.Nije tu samo rije~ o osvjetqavawu odnosa djeca –u~iteqica ili u~iteq, djeca – roditeqi, djeca –odrasli uop{te, nego i o vrlo delikatnim i sup-tilnim emocijama karakteristi~nim za djecu pret-pubertetskog uzrasta. Autor je posebnu pa`wu po-svetio dje~joj radoznalosti, ma{tovitosti, sklono-sti {alama i podvalama, ali i wihovoj ozbiqno-sti i odgovornosti kada preduzimaju kolektivne ak-cije. ^lanovi dje~je dru`ine Kolo zapadaju u niz

isku{ewa, ali uvijek uspiju da na|u rje{ewe za na-stalu situaciju jer imaju jasan ciq – da oslobodezato~ene drugove. U portretisawu ~lanova dru`ineKolo Milinkovi} se najvi{e ugledao na Branka]opi}a, posebno u pogledu humoristi~kog tona uopisima |a~kih nesta{luka, kao i cjelokupnog dje~-jeg razmi{qawa i pona{awa.

Djelom Vodenica Kod tri jarca Miomir Mi-linkovi} je zahvatio krupan problem savremenogsrbijanskog sela – a to je stalno opadawe natali-teta i zamirawe `ivota na selu. Prikazivawemsudbine ostarjelog mlinara Bo`e Bo`eti}a, kojije u starosti ostao sam na imawu koje polako pro-pada, kao {to dotrajava i wegova vodenica, jedna odrijetkih u tome kraju koje jo{ rade, autor ukazujena porazne posqedice odlaska mladih iz sela i naprepu{tawe seoskih doma}instava starim i izne-moglim osobama. Vije{}u da se Bo`in sin sa poro-dicom trajno vratio iz Kanade u zavi~aj, da }eostati da `ivi u selu, da }e tu podi}i mqekaru iu woj zaposliti odre|eni broj radnika nagovje{ta-va se izvjesna obnova ̀ ivota u selu, ali taj pojedi-na~an slu~aj ipak ne pru`a previ{e optimizma.

Uvjeren sam da }e Milinkovi}ev roman prvenaco odva`nom dje~jem kolektivu Kolo svojom zani-mqivom i dinami~nom fabulom, vje{to opisanimlikovima, kvalitetno inkorporiranim humorom inenametqivom pedago{kom porukom pobuditi inte-resovawe mladih ~italaca.

Cvijetin RISTANOVI]

103