Značaj muzike za razvoj deteta

Muzička kultura sa metodikom

Značaj muzike za razvoj deteta

1.UVOD

Muzika ima ogroman značaj za razvoj svakog deteta. Ona

utiče na razvoj njegovih muzičkih i fizičkih spsosobnosti,

izgrađivanje estetskog odnosa prema muzici i umetnosti uopšte.

U ovom radu razmatram značaj muzike za opšti razvoj

pojedinca, na prvom mestu za razvoj umnih sposobnosti deteta, te

na obrazovanje i obrazovno postignuće. Dobro organizovan

obrazovno vaspitni rad na svim stupnjevima obrazovanja, od

vrtića, preko osnovnih i srednjih škola, može značajno doprineti

formiranju takvog sklopa ličnosti koji će uspešno odgovoriti

potrebama savremenog društva.

Adekvatni planovi i programi, kao i pedagoško-psihološki

dobro obrazovani muzički pedagozi ključne su karike u ovom

lancu.

2. ZNAČAJ MUZIKE KROZ ISTORIJU

6


Narodi drevnih civilizacija posmatrali su muziku kao moćno

sredstvo koje je moglo da promeni karakter pojedinca. Ostaci

glinenih pločica, nađenih u Maloj Aziji i Sumeriji govore o mestu i

važnosti koju je muzika imala u tim društvenim zajednicama.

Konfučije je verovao da muzika ima veliki uticaj na ono što

ljudi u životu rade, te da u sebi sadrži dobro i zlo. On kaže: "Ako

želite da znate kakva je država jednog naroda i da li su njeni

zakoni dobri ili loši, ispitajte muziku koja se u toj državi sluša".

U vreme Aristotela i Platona muzika je, uz geometriju,

astronomiju i matematiku, posmatrana kao jedan od četiri stuba

učenja.

U periodu renesanse od svakog obrazovanog čoveka

očekivalo se da svira neki instrument i da zna da čita note.

Današnji naučnici razaznaju potencijal koji muzika ima na

razvoj ljudskih bića. Skoro svako doba u istoriji čovečanstva

priznavalo je muziku kao bitan faktor u procesu učenja i

formiranja pojedinca, te je bila i sastavni deo obrazovanja.

3. ISPITIVANJA U VEZI UTICAJA MUZIKE

NA RAZVOJ DETETA

6


Poznato je da bavljenje muzikom unapređuje muzički razvoj,

tj. različite vidove muzičkog razvoja: opažajni pojmovni, afektivni,

psihomotorni, vokalni, razvoj sposobnosti i muzičkog izvođenja.

No, ono što je manje poznato jeste da razvijanje muzičkih

muzičkih sposobnosti (slušanje muzike, muzičko opažanje,

estetsko procenjivanje, muzičke preferencije, muzički ukus,

sposobnost izvođenja muzike) posredno i značajno utiče na opšti

razvoj. Muzičkim razvojem utiče se na razvoj kognitivnih

sposobnosti: inteligencija, kognitivna kompleksnost, kreativna

sposobnost, jezičke sposobnosti, sposobnost čitanja, socijalna

interakcija idr. Brojni naučnici bavili su se uticajem muzike na

razvoj deteta, a rezultati do kojih su došli, svakako, su

impozantni.

Prema mišljenju Mek Donalda (Mc Donald) i Remzija

(Ramsey) angažovanje u muzici doprinosi razvoju ostalih

psihofizičkih funkcija. Oni su u svojoj studiji dokazali da muzika

pomaže razvoju kognitivnih veština u mnogim oblastima. Oni

smatraju da muzika ima sposobnost da uvežba mozak za

kompleksnije razmišljanje, odnosno razmišljanje koje

podrazumeva rešavanje nekog problema, rasuđivanje,

dokazivanje, analiziranje, sintetizovanje, upoređivanje, uočavanje

sličnosti i razlika i evaluaciju informacija.

Gardner (Gardner) ukazuje da deca sa porastom uzrasta

shvataju umetnost pomoću složenijih i tananijih strategija, što

ukazuje na povezanost kognitivnog razvoja i sposobnosti

6


razumevanja i estetskog procenjivanja umetničkog dela. (Prema:

Mirković-Radoš, 1996:269)

Leitvud (Leithwood) i Fauler (Fowler) su uočili da vežbanje u

motoričko-muzičkim zadacima poboljšava analitičke sposobnosti

dece i dovodi do uspešnosti u socijalnim odnosima sa vršnjacima i

odraslima. Parker (Parker) smatra da se, tzv. vođenim slušanjem,

mogu razviti kognitivne veštine klasifikacije, serijacije,

razumevana prostornih odnosa.

Šo (Shaw) i Rošerova (Rauscher) dokazali su da je muzika od

velike koristi u procesu obrazovanja i razvoja mozga. Slušanjem

klasične muzike poboljšavaju se pamćenje i koncentracija, a

učenje sviranja nekog instrumenta pokazuje da se uvećava

spacijalno (prostorno) rasuđivanje.

Najnovija istraživanje Raušerove na deci predškolskog

uzrasta pokazuju da deca koja su se kontinuirano bavila

muzičkim aktivnostima u okviru dobro planiranog kurikuluma

imaju bolje spacijalno rezonovanje mereno tačnošću i brzinom

sređivanja slagalica i lego kocki (njihov učinak je uvećan za 46%).

Sviranje na instrumentu, pogotovu sa dirkama, bitno utiče na

spacijalno rezonovanje, u većoj meri nego samo slušanje muzike.

Pri sviranju je ostvareno sadejstvo vizuelnih i auditivnih

informacija, tj. dete vidi ruke i čuje zvuke koje proizvodi. Uočena

je i povezanost preferencije za složene misaone aktivnostii i

kompleksne vidove umetničke muzike- naučnici i matematičari

6


preferiraju umetničku muziku visokog nivoa složenosti.

Hervic (Hutwitz) ukazuje na poboljšanje veštine čitanja

posle muzičke obuke. Kokos (Kokos) je ustanovio da učešće u

Kodaljevom muzičkom programu unapređuje razvoj govora, te da

razvija divergentno mišljenje. Rait (Rit) naglašava povezanost

muzike i matematike. (Prema: Mirković-Radoš, 1996:269)

Naučnici su uočili sličnost između obrazaca otkrivenih u

mozgu i onih koji postoje u muzici. Naime,oni su koristeći

supervodljivi kvantni interforencionalni uređaj (uređaj koji meri

električnu aktivnost mozga) utvrdili da raspored tonotopične

mape u auditivnoj zoni kore velikog mozga u velikoj meri

odgovara (liči) klavijaturi sa jednakim razmacima između oktava.

Tonotopične mape su putanje u mozgu i učestvuju u određivanju

tona koji je odsviran na klaviru.

Proučavanja pokazuju da su ove mape za oko 25% veće kod ljudi

koji se bave muzikom, što upućuje na to da bavljenje muzikom u

toku detinjstva utiče na razvoj auditorne zone velikog mozga. Šo

je 25 godina pravio kompjuterske modele koji stvaraju mape od

matematičkih obrazaca koje neuroni izazivaju kada šalju impulse

mozgu. Otkrio je da su neuroni organizovani kao stubovi po

određenom obrascu, te da oni međusobno "pričaju" odašiljući

električne impulse.

Uz saradnju doktora Lenga (Leng) Šo je dodelio je

svakom stubu muzičke tonove i otkrili da je mozak organizovan

po nečemu što se činilo da su muzičke teme. Odabrali su delo

6


koje je odgovaralo muzičkim temama na kompjuterskom modelu

(Mozart"Sonata za dva klavira KV 448") i izložili ispitivane

učenike toj muzici. Ustanovili su da muzika sa obrascima i

temama sličnim onim pronađenim u mozgu uvećava spacijalno-

temporalno rasuđivanje. Rezultati su bili još izraženiji kod

učenika koji su bili izloženi uzastopnim časovima klavira. Muzika,

dakle, utiče na obrasce u mozgu, što ima uticaja na način na koji

se kolo povezanih neurona razvija u prvih nekoliko godina života.

Deca sa dobrim spacijalno-temporalnim rasuđivanjem

uživaju u šahu, apstraktnoj matematici višeg nivoa, razumeju

razmere i proporcije, bolje razumeju prirodne nauke od ostale

dece.

Hadžiz (Hagis) je praćenjem rada mozga kroz magnetnu

rezonancu utvrdio da su određeni delovi mozga (planum

temporale i corpus collosum) veći kod muzičara nego kod onih

koji to nisu.

Dr Lorens Parsons (Parsons) smatra da muzika angažuje ceo

mozak, čime su učenje pospešuje. On smatra da je jedan od

najznačajnijih aspekata učenja sviranja angažovanje obe

hemisfere mozga pri sviranju. Bugarski lekar Lozanov je utvrdio

da slušanje specifične muzike (muzike sa specifičnim ritmom,

naročito muzika iz perioda baroka, npr. Bahova) izaziva

sinhronizaciju telesnih ritmova/otkucaja srca i moždanih talasa sa

taktom muzike.

6


4. ZAŠTO JE BAVLJENJE MUZIKOM VAŽNO

ZA DETE?

Muzika ima ogroman značaj za razvoj deteta. Razvijanjem

muzičkih sposobnosti, kod njega se uvećava niz posebnih

sposobnosti, od kojih će imati puno koristi kako u detinjstvu, tako

i kasnije tokom života. Sluh, vid, verbalno izražavanje, sposobnost

čitanja, učenje stranih jezika, matematičke i kreativna

sposobnost, socijalna prilagodljivost... samo su neke od

sposobnosti koje muzičari izvanredno razvijaju.

Muzika u potpunosti angažuje mozak. Obe hemisfere su

aktivne kada dete uči da svira, što pospešuje mališanove

intelektualne sposobnosti, naročito domen apstraktnog mišljenja.

Ona utiče na psihički i fizički razvoj, a ulazeći u svet muzike dete

počinje aktivno da razvija estetsko rasuđivanje i odnos prema

umetnosti uopšte.

Muzika ima sposobnost da uvežbava mozak za kompleksnije

razmišljanje, ono koje uključuje rešavanje nekog problema,

rasuđivanje, analiziranje, uočavanje sličnosti i razlika. Slušanjem

klasične muzike se poboljšavaju pamćenje i koncentracija, a

učenjem sviranja nekog instrumenta se razvija prostorno-

vremensko rasuđivanje. Psiholozi su dokazali da deca koja se u

6


predškolskom uzrastu konstantno bave muzičkim aktivnostima -

upadljivo brže i sa većom tačnošću savlađuju probleme u igrama

kao što su slagalice ili lego kocke. Uz dobro prostorno-vremensko

rasuđivanje uživaju u šahu, matematici, shvataju razmere i

proporcije, i bolje se snalaze u prirodnim naukama od druge

dece.

Muzikom se, što je naročito važno, podstiču kreativnost i

mašta, a mališani koji sviraju neki instrument razmišljaju

«bistrije» i kritički. Za povučenu decu, sa problemom ostvarivanja

socijalnog kontakta, muzička aktivnost može da se koristi kao

terapija, jer omogućava detetu da se izrazi, da se kroz pesmu i

igru uklopi u društvo i razvije osećanje kolektivnog duha.

4.1. Muzika pomaže razvoju govora

Muzika pomaže razvoju govora. Veoma je značajno shvatiti

da je sa uvođenjem muzike u život deteta potrebno početi što

ranije, kako bi ono naučilo da voli i ceni klasičnu muziku. Od

trenutka kada se beba začne u stomaku, pa sve do srednje škole -

uloga roditelja, ma koliko oni bili muzikalni, sastoji se u

neprestanom predstavljanju klasične muzike svojoj deci, pomoću

raznovrsnih aktivnosti koje stimulišu njihovo učenje. Fetus je u

stanju da čuje zvukove već u 20. nedelji starosti. Ukoliko mu se

redovno omogućava da sluša muziku, imaće sposobnost da ranije

i lakše razvije složenije jezičke stukture. «Mamine pesmice» ili

ritmični muzički žargon koji majka koristi u komunikaciji sa

6


bebom, pomaže bebi da razvije govor.

Predškolska deca u «školicama» koriste razne ritmičke

instrumente, pevaju pesmice, marširaju uz muziku... zahvaljujući

čemu se usavršava njihova koordinacija pokreta, osećaj za ritam,

memorija, kao i sposobnost slušanja.

Kada deca krenu u školu, najvažniji zadatak koji se pred njih

postavlja jeste da nauče da čitaju. Korišćenjem muzike, ovaj

posao će biti učinjen znatno lakšim. Učeći ritmične pesmice,

koristeći ritmičke instrumente i igrajući muzičke igrice - deca uče

sklopove koje formiraju zvukovi i ritam. Lakše prepoznaju

samoglasnike i dele reči na slogove, što će im kasnije biti od

velike pomoći kada budu učila da čitaju.

4.2. Lakše se uči matematika

Pomoću muzike je lakše učiti matematiku! Kada deca uče

ritam, ona u isto vreme uče deljenje, razlomke i proporcije. Ovo

su rezultati najnovijih istraživanja sprovedenih na kalifornijskom

Univerzitetu Irvin, koja su se bavila sedmogodišnjom decom.

Neuromuzikologija, ili kako muzika deluje na mozak, naučna

je disciplina koja se ubrzano razvija poslednjih godina. Naučnici

su došli do otkrića da muzika trenira mozak za više nivoe

razmišljanja. Prema pomenutom istraživanju, muzika takođe

podstiče razvoj vremensko-prostornog rezonovanja, koje se

6


koristi prilikom učenja viših formi matematike i nauke.

4.3. Razvija se intelekt

Muzika utiče na mozak i na druge načine. Zbog svojih

kompleksnih struktura koje se ponavljaju, ona povezuje i razvija

motorni sistem mozga, razvija čulo vida i sluha, snaži

koordinaciju, koncentraciju i memoriju. Istraživanja su pokazala

da studenti koji slušaju klasičnu muziku dok uče, lakše «upijaju»,

zadržavaju i reprodukuju sadržaje od onih koji uče u tišini.

Današnji naučnici su u situaciji da, kao nikada do sada,

protumače na koji način mozak funkcioniše. Oni znaju da bogato

iskustvo stvara «bogat mozak», kao i da beba dolazi na svet

pripremljena za prihvatanje različitih stimulacija. Ova činjenica

izbacuje u prvi plan ulogu roditelja, koji treba da svom detetu

omogući brojna, svakodnevna i obogaćujuća iskustva, koja će

podstaći razvoj detetovog mozga.

Osim što je izuzetan doživljaj, muzikom roditelji mogu da

podstaknu intelektualni razvoj svog deteta, uvećaju njegov

kapacitet za učenje i na divan način obogate njihov život.

4.4. Podstiče druželjubivost

Muzika podstiče socijalne veštine kod deteta. Deca koja se

6


bave muzikom, razvijaju viši nivo socijalne kohezije i lakše im je

da razumeju sebe i druge. Emocionalni aspekt muzičke aktivnosti

takođe podstiče razvoj jedne veoma važne socijalne veštine kao

što je empatija (saosećanje sa drugima).

Većina učitelja će vam reći da muzikom dete na lakši način

izražava svoje unutrašnje emocije, kao i da uz njenu pomoć lakše

razvija samopouzdanje. Kao jedan vid nejezičkog izražavanja,

muzika je u stanju da prenese kompleksnost emocija, i na taj

način - posebno stidljivom ili plašljivom detetu, kome je teško da

komunicira govorom, pomogne da se izrazi.

Muzika se često koristi u razredu kao mehanizam socijalne

interakcije. Dokazana je povezanost muzike i muzičkog iskustva

sa pojedinim vidovima lične i socijalne kompetencije. Ona nije

izvor samo muzičkog razvoja, već je i sredstvo stvaralačkog

ispoljavanja deteta, njegovog socijalnog, emocionalnog i

psihomotornog razvoja. Muzika omogućava detetu da se izrazi i

samopotvrdi kroz njemu najbliže aktivnosti: pesmu i igru. Deca

koja su povučena, nekada čak i obeležena kao nedovoljno

inteligentna i nemuzikalna, sa oduševljenjem učestvuju u sviranju

na dečjim instrumentima i to jednako dobro kao i ostala deca.

Učestvujući u igrama i sviranju deca razvijaju kolektivni duh,

osećaj za pomoć i saradnju.

5. MUZIKOTERAPIJA

6


Korišćenje muzike u terapeutske svrhe poznato je tokom

čitave istorije ljudske civilizacije, a muzikoterapija kao naučna

disciplina se ubrzano razvija tokom dvadesetog veka.

Muzikoterapija je psihoterapijska tehnika koju primenjuje

edukovani muzikoterapeut, au dijagnostičke i terapijse svrhe

koristi zvuk, koji može, ali i ne mora biti muzika.

Muzikoterapija se može primenjivati kod zdravih u cilju psiho

profilase, povećanja kreativnosti, te intenzivnijeg psihološkog i

duhovnog razvoja.

5.1. Muzikoterapija u trudnoći

Vibracije zvuka deluju na sve procese u mozgu, i time

direktno utiču na kognitivne (saznajne), emocionalne i telesne

funkcije, što muziku svrstava u delotvorno terapijsko sredstvo.

Naučna istraživanja su dokazala da zvuk utiče na ćelije i organe,

a samim tim deluje na stanje svesti, harmonizaciju leve i desne

strane mozga, krvni pritisak, cirkulaciju, disanje i druge procese

koji se odvijaju u telu.

U mnogim zemljama postoje specijalizovani muzikoterapijski

programi namenjeni trudnicama i njihovim partnerima. Oni se

koriste nizom muzikoterapeutskih metoda koje se sprovode na

individualnim i grupnim seansama.

Prednosti su brojne - od bioloških (delovanje na disanje i

6


krvni pritisak), pa do socioloških (stvaranje osećaja zajedništva

kod trudnice i medicinskog osoblja).

Da bi muzikoterapija bila efikasna, nije potrebno da trudnica

ima muzičko obrazovanje ili talenat. Ova vrsta terapije doprinosi

ugodnijoj i zdravijoj trudnoći. Ona deluje na probavni sistem,

krvni pritisak, cirkulaciju, mišiće, pomaže kod stresa, postizanja

opuštenosti i ublažavanja depresivnih stanja. To je veoma važno,

s obzirom da se zna kako stres može negativno da utiče na tok

trudnoće i uzrokuje komplikacije, a nedavno je otkriveno da

trudnice koje su duži vremenski period bile depresivne, rađaju

decu sklonu depresivnim stanjima.

5.2. I bebe slušaju muziku

Terapija muzikom pomaže u zbližavanju sa bebom. Sluh je

prvo čulo koje se razvija kod nerođenih beba, i one često

(udarcima „iznutra“) i same pokazuju koja im se muzika sviđa, a

koja ih iritira. Takođe, pevanje trudnice deluje smirujuće na bebu.

Dokazano je da nerođena deca pamte zvuke koje su slušala dok

su bila u maminom stomaku, i da ih nakon rođenja prepoznaju i

rado slušaju.

6


6. UTICAJ MUZIKE NA UČENJE

Rezultati do kojih su došli naučnici dovoljno govore u prilog

značaja muzike za muzički i opšti razvoj deteta. Roditelji moraju

od najranijih dana obezbediti svojoj deci muzički podsticajnu

sredinu sa iskustvima koja će "hraniti" njihov mozak. Muzika

pospešuje funkcionisanje mozga kod kompleksnije matematike i

prirodnih nauka, a rezultat toga u budućnosti jeste pojedinac koji

će biti konkurentan potrbama savremenog društva.

Ostvarenje muzičkog potencijala ostvaruje se putem

podsticajne sredine, usmerenosti porodice na dosledno i

kontinuirano podsticanje deteta u okviru odgovarajućeg kulturno-

pedagoškog nivoa, kao i kompetentnom muzičkom nastavom.

Kompetentna muzička nastava ne podrazumeva samo

odgovarajući nastavni kadar već i dobro osmišljene nastavne

planove i programe na svim nivoima obrazovanja.

6


Međunarodno udruženje za procenu postignuća u

obrazovanju je 1988. god. sprovelo testiranje kojim se vršila

procena veštosti dece u prirodnim naukama. U ovom istraživanju

učestvovalo je sedamnaest zemalja, a prva tri mesta zauzele su

Mađarska, Japan i Holandija. Ustanovljeno je da ove tri zemlje

imaju opsežno muzičko obrazovanje, koje je deo nastavnog

programa koji počinje u obdaništu i nastavlja se do kraja srednje

škole. Muzički programi u ovim zemljama su impresivni, te se,

prema mišljenju stručnjaka ovog udruženja smatra da su oni

razlog visokog postignuća u oblasti matematike i prirodnih

nauka. U ovim zemljama učenici se svakodnevno bave muzikom i

imaju priliku da nauče da sviraju neki instrument. Nastavni plan

muzičkog obrazovanja uključuje i komponovanje. Mađarski

nastavnici veruju da postoji direktna korelacija izmeću muzike,

matematike i prirodnih nauka, te da muzika pomaže deci da

razmišljaju logički i kritički i da bavljenje muzikom izgrađuje

karakter i razvija celokupnu ličnost.

Neki se i dalje pitaju da li muzika zaista ima veliki uticaj na

obrazovanje. Obavljeno je na stotine istraživanja kojima je

utvrđeno sledeće:

- deca mnogo brže uče reči pevajući ih uz učitelja

- rezultati postizanja osnovnih veština učenika prvog

razreda povećani su kada im je muzika uvršćena u plan i program

- muzika ubrzava proces učenja

6


- muzika poboljšava čitanje i razumevanje pročitanog

- učenici koji sviraju neki instrument sa klavijaturom

postižu bolje rezultate iz istorije i matematike od učenika koji to

ne čine

- sluh i vid istančaniji su kod dece koja se muzički

obrazuju

- poboljšava se učenje stranog jezika kada se u nastavu

uključi muzika

- muzika pomaže razvoju dodatnih sposobnosti.

U školama gde je muzika sastavni deo procesa učenja

postoje izvanredni primeri akademskog uspeha. U tim školama

umetnosti nemaju prednost nad čitanjem, pisanjem,

matematikom ili prirodnim naukama, već su vešto integrisane u

nastavni plan i program, mada se predaju i kao posebni predmeti.

Muzikom se podstiču kreativnost i mašta. Deca razmišljaju bistro

i kritički u većem stepenu ako sviraju neki instrument.

Prema našem iskustvu muzika van škole i muzika kao školski

predmet predstavljaju za dete dve različite oblasti. Muzika koju

dete uči u školi, a pogotovu način na koji je uči, nije usmerena na

zadovoljavanje egzistencijalne i ekspresivne potrebe učenika.

Naša škola obrazuje i vaspitava budućeg ljubitelja muzike, pri

čemu se često zapostavljaju dečji razvoj i muzički zahtevi. Otuda

se javlja potreba intenzivne saradnje muzičkih pedagoga i

psihologa, koja je prilično skromna kod nas, na svim stupnjevima,

6


počevši od predškolskog obrazovanja, preko obrazovanja u

osnovnoj do obrazovanja u srednjoj školi. Potrebno je izvršiti

premeštanje težišta na razvijanje dispozicija (sklonosti) dece,

među kojima je svakako najvažnije interesovanje i muzička

osetljivost.

Posebno je važno kvalitetno psihološko-pedagoško

obrazovanje muzičkih pedagoga predškolskih ustanova, osnovnih

i srednjih škola.

I ne zaboravite, muzički angažujte decu od najranijih dana.

Roditelji koji pevaju deci, koji ih ljuljaju, igraju sa njima, koji ih

podstiču na stvaralačku aktivnost (vokalnu, motoričku i

izvođačku), koji stvaraju okruženje u kome se sluša umetnička

muzika - doprineće boljem muzičkom i opštem razvoju deteta.

6


ZAKLJUČAK

Zdravlje kao baza i osnova da se čovekova harmonična

ličnost svakodnevno potvrđuje u porodici, na radu, u kreativnom

procesu, omogućava svakom biću stabilnost, smirenost, otpornost

na delovanje nemilosrdne svakodnevice. Ali, isto tako živimo,

danas, u vreme velikih emotivnih naboja, medijskih pritisaka,

tragičnih zbivanja koji doprinose psihičkoj disharmoniji i traže,

često hitnu pomoć od medicine.

Medicina i muzika dovode se u vezu, još u davnoj ptošlosti.

Stari narodi su patnju i bolest često odklanjali uz pomoć

magijskih rituala čiji pratilac je bila muzika. Već su sledbenici

velikog Pitagore lečili muzikom groznicu i padavicu, jer su

smatrali da je bolest poremećaj svemirskog sklada čiji je proizvod

i čovek sam. Platon je uveo pevanje u terapiju da bi čoveku, kod

koga je taj sklad poremećen, brže se vratilo zdravlje, često uz

učešće starih instrumenata.

Tako je MELOTERAPIJA počela da se razvija. No, tek od XIX

veka lekari, posebno psiholozi, počinju da proučavaju lekovito

dejstvo zvuka, harmonije, melodije, boje pojedinih instrumenata u

procesu lečenja i poboljšanja stanja obolelog čovečijeg tela i

6


duše. Naročito se u savremenoj psihijatriji postižu odredjeni

rezultati, jer u toj oblasti blagotvorni uticaj muzike vodi obolelog

na staze rehabilitacije pa i do potpunog ozdravljenja.

LITERATURA

Habermeyer, Sharliene (2001): Prava muzika za vaše dete.

Preveo sa engleskog Miloš Đerić. Čačak:Inter Gradex Trade.

Manasteriotti, Višnja (1969): Muzički odgoj na početnom

stupnju.Zagreb: Školska knjiga.

Radoš Mirković, Ksenija (1996): Psihologija muzike.

Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Stojanović, Gordana (1996): Nastava muzičke kulture od I

do IV razreda, Priručnik za učitelje i studente učitečjskog

fakulteta, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Jovanović, Radomir ( 2006 ) : Veliki leksikon stranih reči i

izraza, Beograd – Alnari

Enciklopedija Britanika ( sažeto izdanje, knjige VI i X ) –

Politika - Beograd 2005

Internet : yumama.com, bebinsvet.com, elefmagazin.com,

google.com, wikipedia.org …

6


SADRŽAJ

1. Uvod ........................................................................................................1

2. Značaj muzike kroz istoriju ......................................................................2

3. Ispitivanje u vezi uticaja muzike na razvoj deteta.....................................3

4.Zašto je bavljenje muzikom važno za dete................................................7

4.1. Muzika pomaže razvoju govora.........................................................8

4.2. Lakše se uči matematika..................................................................10

4.3. Razvija se intelekt.............................................................................10

4.4. Podstiče druželjubivost....................................................................11

5. Muzikoterapija ........................................................................................12

5.1. Muzikoterapija u trudnoći ................................................................13

5.2. I bebe slušaju muziku........................................................................14

6. Uticaj muzike na učenje ..........................................................................15

Zaključak .....................................................................................................19

Literatura.....................................................................................................20

Sadržaj.........................................................................................................21

6

Documents

Značaj muzike za razvoj deteta