Znacenja i Objasnjenja Najlepsih Reci Srpskog Jezika I

mycity.rs http://www.mycity.rs/Srpski-jezik/Znacenja-i-objasnjenja-najlepsih-reci-srpskoga-jezika-I.html Značenja i objašnjenja najlepših reči srpskoga jezika I А - З Овде ће бити речи које су "лепше од лепших". У теми "Лепе речи српскога језика" издвајаћу такве, и постављати их овде, уз краће објашњење смисла, значења и порекла. Ако је нека реч данас ретко у употреби, а својом лепотом, садржајем и звучношћу заслужује да се не заборави, покушаћемо да јој овде понудимо спас. Биће овде и речи странога порекла, које су нашле места у нашем начину размишљања и исказивању осећања. Пожељно је да примедбе, предлоге и сугестије достављате путем пп. А Б бадњак - младо и право церово или храстово дрво, које се обредно сече рано ујутру на Бадњи дан (по правилу: уз три ударца укосо, са источне стране), а на Бадње вече уноси у кућу и налаже на ватру; обреди и молитве приликом сечења, уношења и ложења бадњака различити су од краја до краја; обичај ритуалног паљења дрвета познат је у Срба, као и неких других народа, и пре појаве хришћанства; бадњак се (по предању са основом у хришћанству) ложи у знак сећања на ватру коју су запалили витлејемски пастири у пећини у којој се родио Исус Христос бајка - кратка прича о невероватним догађајима и натприродним бићима; невероватна прича; причање са преувеличавањем; књижевна врста у чијем приповедању нема супротности нити оштре разлике између природног и натприродног, стварног и измишљеног, али је по правилу истакнута борба између добра и зла баштина - сваковрсне вредности (физичке, духовне, културне, историјске) које су преци стварали а које наслеђују (баштине) потомци (баштиници); имање које наслеђем прелази на потомке, очевина, дедовина, наслеђе; имање; понегде и у значењу: башта, њива, ливада бездан - понор, провалија; у пренесеном смислу: пропаст; бескрај, широко пространство; који је без дна, врло дубок; бескрајан, огроман бескрај - простором неограничено, неограниченост битисање - постојање, живљење ("О, самовање, о, тешко битисање" - Р.М.Рилке) благдан - празнични дан, празник; раније: недеља као дан у који човек осети везу са узвишеним и целовитим благовање - уживање, живљење у добру, са осећањем духовне смирености и душевне радости; обедовање, гошћење благоглагољив - који много прича, брбљив; говорљив, слаткоречив благодарити - захвалити (свр), захваљивати (несвр) благодат - благослов, милост (Божја); срећа, корист, добит, добро које долази као дар природе благоизволети - изволети, наћи за сходно (израз се раније користио за исказивање односа поштовања према поступку другога - Отац је благоизволео послати ме у школу) благонаклоно - с добром вољом, одобравајући, пријатељски, љубазно благонаклоност - љубазност, предусретљивост, пријатељство благородан - добар, племенит, душеван, захвалан; који је племенитог рода (у титулама); који је добре врсте благосиљање - изрицање захвалности са жељом за срећу благослов - изражавање жеље за добро и срећу некога призивањем божје милости; поподневни црквени обред; милост (божја), дар (божји); одобрење, пристанак, сагласност благословен - који је примио благослов, на коме се излива благослов; плодан, користан, срећан; благословена (жена): бременита, у другом стању благословити - дати благослов, изразити жељу за нечије добро и срећу; (цркв) извршити обред освећења, осветити; (рлг) обдарити; одобрити благост - особина онога који је благ, онога што је благо, доброта, племенитост; угодност, пријатност бојазан - зебња, плашња, страх; (заст) бојазан/а/о: бојажљив/а/о бокор - вишеструко стабло, жбун, грм ("Шуме бокори цветног јоргована" - М.Ракић); букет, кита,

Documents

Znacenja i Objasnjenja Najlepsih Reci Srpskog Jezika I