Ideologija srpskog nacionalizma

Dr Vojislav [e{eq

IDEOLOGIJA SRPSKOG NACIONALIZMANau~no i publicisti~ko delo prof. dr Laze M. Kosti}a

Drugo izdawe Velika Srbija a.d. Beograd 2002.

Dr Vojislav [e{eq IDEOLOGIJA SRPSKOG NACIONALIZMA Nau~no i publicisti~ko delo prof. dr Laze M. Kosti}a Glavni i odgovorni urednik Sa{a Radovanovi} Redakcija Vesna Mari}, Zlatija Sevi}, Ivana Borac, Milica Gogi}, Severin Popovi}, Qubica Davidovi}, Ivana \uri}, Vesna Zobenica, Qiqana Mihajlovi}, Zorica Ili}, Zlata Radovanovi} Izdava~ Velika Srbija a.d. Beograd, Zemun, Trg pobede 3 Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa Etiketa, Bole~ Za {tampariju Milenko Dramli} Tira` 3000 primeraka

OVU KWIGU POSVE]UJEM MOJIM DRAGIM RODITEQIMA, MAJCI DANICI I USPOMENI NA OCA NIKOLU, KOJI SU ME VASPITAVALI U DUHU VELIKOSRPSKOG NACIONALIZMA I RUSOFILSTVA, PRENOSE]I MI I ZAVET PREDAKA DA SU ISTINA, SLOBODA, PRAVDA I OTAYBINA NAJVI[E MORALNE VREDNOSTI ZA KOJE SE ÔVEK RA\A, @IVI I UMIRE.

CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 929 : 34 Kosti} L. 323.1 (= 163.41 ) (091) [E[EQ, Vojislav Ideologija srpskog nacionalizma : nau~no i publicisti~ko delo prof. dr Laze M. Kosti}a / Vojislav [e{eq. Beograd : Velika Srbija, 2002 (Bole~ : Etiketa). 1024 str. : 23 cm Tira` 3 000. ISBN 86-83451-22-4 a) Kosti}, Lazo (1897-1979) b) Srbi Nacionalna svest c) Nacionalizam Srbija COBISS-ID 100685580

PREDGOVOR PRVOM IZDAWU. I. Ideologija srpskog nacionalizma vekovima se razvija na osnovu intelektualnog uobli~avawa i ciqnog osmi{qavawa nacionalne svesti i istorijske sudbine srpskog naroda, ali i kroz konkretnu dràvotvornu politi~ku praksu stalnih odbrambenih i oslobodila~kih ratova, demokratskih te`wi i liberalnih stremqewa. Iskonsko bi}e Srbinovo vezano je za duboko ose}awe pripadnosti ovom najvi{em obliku kolektivne svesti i identifikacije s wenim sistemom vrednosti, snagom duha, projekcijom nacionalnog jedinstva u okviru celovite dràvne tvorevine, solidarnosti, pravdoqubivosti i tolerancije na osnovu najvi{ih humanisti~kih ideala i tradicionalnih principa dobrote i qudskosti. Celokupna srpska istorija pokazuje da subjektivni pogled na svet naroda, dru{tvene grupe, politi~ke organizacije, pravne ili crkvene institucije, ali i umnih pojedinaca, u ìvotnoj praksi pokazuje izvanrednu objektivnu snagu, to~ak zamajac, osnovnu podlogu i pokreta~a istorijskih zbivawa, dru{tvenih pokreta i veli~anstvenih dela. Ideje definitivno raspolaù realnom snagom i potencijalom, neke ve}im neke mawim, ali ve}ina sukoba me|u qudima i dru{tvenim grupama, pogotovo onih sudbonosnih, po~iwe sukobom u sferi ideja. Ideologija je svojstvena ~oveku. Ne postoji ~ovek bez ideologije niti ~vr{}a veza me|u qudima od ideolo{ke. Ideologija ìvi unutar dru{tva, kroz dru{tvo, deli wegove uspone i padove, vodi ga napred u razvoj ili ko~i i sputava. Dominantne ideologije su redovno sklone ideolo{kom preispitivawu pro{losti i sveobuhvatnom kreirawu budu}nosti. One odre|uju ciqeve, osmi{qavaju kolektivne poduhvate, vrednuju prakti~ne rezultate politi~kih pokreta i wihovih predvodnika, ali neretko sputavaju qudsku svest, indoktrini{u je i instrumentalizuju. Praiskonska srpska nacionalna ideja slobode, solidarnosti i jedinstva proizvela je dràvotvornu politiku, a dràvna propast stvorila uslove za specifi~nu ideologiju vaskrsewa i nu`nosti `rtvovawa pojedinaca, kolektiva i generacija da se ona postigne. Tragi~nost herojske sudbine bila je osnovna inspiracija, koja se prenosila s kolena na koleno, izvor duhovnog nadahnu}a, energija juna~kog angaòvawa, instinkt trpqewa i podno{ewa patwe da bi se stvorila prilika za regeneraciju starog sjaja i slave. Srbinu su mogli da otmu dràvu i slobodu, ali ne i wegovu iskonsku veru u Bo`je provi|ewe na kojoj je izgradio sopstvenu crkvu, akceptirao duhovne i kulturne vrednosti civilizovanog sveta i najvi{e domete istorijskog razvoja ~ove~anstva, pa ih duboko proèo svojim nacionalnim identitetom i dràvotvornim ambicijama. Dolaskom na Balkan ve} u startu su Srbi iskazali nemirewe sa tu|inskom vla{}u, ali nisu ni hteli ni poku{avali da se odupru svim stranim uticajima. Svojoj staroj veri u jednog Boga i ve}i broj poluboànstava, obukli su novo, hri{}ansko ruho, tradicionalne ùpanske titule svojih vladara zamenili su kraqevskim i carskim, ali su qubomorno ~uvali jezik, plemenske i rodovske tradicije, borbeni duh i neprihvatawe ropstva. Nepodno{qivo je Srbima da budu robovi, ali ne èle ni da su robovlasnici.4 5

Srbi su mogli odoleti svim isku{ewima osim unutra{wim podelama. Umni, hrabri, plemeniti, nisu bili imuni na prokleto seme unutra{wih pregawawa, rasprava, razmirica i ina}ewa. Svetosavski zavet jedinstvene vere u jedinstvenoj nacionalnoj dràvi je bio vekovni orijentir budu}nosti, ali i glavni ciq osporavawa i razarawa od strane svih srpskih neprijateqa. Odnos prema nacionalnoj dràvi bio je oduvek kamen me|a{ izme|u ~asti i be{~a{}a, patriotizma i izdaje, vernosti i konvertitstva, juna{tva i kukavi~luka, po{tewa i nepo{tewa, ponosa i prezira, dostojanstva i podlosti. Ve~ito na moralnim ispitima, narod je te{ko stradao saka}en stalnim otpadni{tvom, ali je zato dugoro~no ja~ao osnovnu maticu slobodarskog duha, herojske etike i dràvotvornog instinkta. Nacionalno jedinstvo se vi{e od jednog milenijuma temeqilo na verskom jedinstvu i kod Srba se ono nadovezivalo na spontano jedinstvo plemena i rodova, vezanih sve{}u o zajedni~kom jeziku i poreklu, jo{ iz praistorijskog vremena. Samo je pravoslavna varijanta hri{}anske vere sa specifi~nim nacionalnim sadràjima mogla da predstavqa snaàn kohezivni faktor srpske dràvne ideje, koji je mogao da savlada i petovekovno tursko ropstvo i perfidni rimokatoli~ki prozelitizam. Ona je osnov politi~ke ideologije Srpstva koja se kroz su~eqavawe s najteìm istorijskim isku{ewima razvijala u sveobuhvatan dràvotvorni ideolo{ki sistem, koji je vekovima okupirao pa`wu najve}ih srpskih umova i podsticao ih da na bogatoj duhovnoj podlozi i ve} ste~enom kulturno-intelektualnom nasle|u utisnu i svoj li~ni pe~at. Ideologija srpskog nacionalizma predstavqa kvalitativnu sintezu najvi{ih dometa srpskog narodnog duha i intelekta wegovih vode}ih umova. . II. Pa ipak, taj uveliko sazreli ideolo{ki sistem do sada ni u jednom nau~nom, teorijskom delu nije celovito obra|en i prezentovan. Prosto je razasut u brojnim delima vrhunskih srpskih intelektualaca od Svetog Save do dana{weg vremena. Svaki nau~nik i kwièvnik, politi~ar ili publicista, tom pitawu je pristupao sa sopstvenog profesionalnog, stru~nog ili nekog drugog parcijalizovanog aspekta. Gotovo bez presedana u tom smislu je obimno delo predratnog srpskog univerzitetskog profesora dr Laze M. Kosti}a, koje je uglavnom objavqivano u skromnim emigrantskim tiraìma i decenijama bilo nedostupno {iroj ~itala~koj publici u otaybini. Krajem sedamdesetih godina, kao mlad asistent, pun entuzijazma, prekopavaju}i po zapu{tenoj i pra{wavoj biblioteci Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, nai{ao sam na nekoliko kwiga profesora Laze Kosti}a. Kwige su obra|ivale goru}u nacionalnu problematiku na osnovu istraìvawa najplodnijeg srpskog emigrantskog pisca svih vremena. Ko zna kako su se na{le u bibliote~kom fondu, jer je wihovo rasturawe u otaybini bilo zabraweno pod pretwom drakonskih sankcija. U predgovoru kwige Kulturne prilike Bosne i Hercegovine, napisanom na Vidovdan 1970. godine, Lazo Kosti} o tome svedo~i: Dobih krajem marta i aprila dve nesvakida{we naruybine iz zemqe: komplet kwiga o BiH naru~uje Fakultet politi~kih nauka u Sarajevu i Republi~ka konferencija radnog naroda BiH. Po{teno su ih i platili. U isto vreme neki profesori univerziteta iz Sarajeva, jama~no muslimani, traè kwige o narodnosti muslimana. Tako su se ove kwige ipak dosta pro{irile u BiH. I li~no sam ube|en da su naru~ioci morali biti muslimanski intelektualci iz reìmskih struktura mo}i, jer samo to moè objasniti neverovatnu pasivnost komunisti~ke Slu`be dràvne bezbednosti koja je u Bosni i Hercegovini bila najnapadnija i najrigoroznija u progonu svake slobodnije misli, pogotovo one koja je nastojala da objektivno tretira srpsko nacionalno pitawe.6

Pro~itao sam u jednom dahu ukupno pet kwiga koje su tematski tretirale problematiku etni~kih i verskih odnosa u Bosni i Hercegovini. Narednih godina do{ao sam do jo{ desetak bro{ura, a 1989. godine, u toku tromese~ne predava~ke turneje po Kanadi, Americi i Australiji, kao i jednoipomese~ne po Zapadnoj Evropi, obilaze}i skoro celokupnu srpsku dijasporu, uz nesebi~nu pomo} prijateqa, uspeo sam da nabavim sve preostale Kosti}eve kwige. Pun kofer emigrantskih kwiga zaplewen mi je na beogradskom aerodromu 9. oktobra 1989. godine pri povratku iz Londona, a neki mesec kasnije i veliki paket sli~ne sadrìne, pristigao iz Sidneja. Policija je bila iznena|ena uporno{}u s kojom sam potraìvao te kwige, a u sklopu op{teg otopqavawa politi~ke atmosfere u Srbiji, po~etkom 1990. godine, sve su mi vratili. Po povratku u Beograd, po{to sam pro~itao sve kwige, do{ao sam na ideju da napi{em detaqnu monografiju o nau~nom delu Laze Kosti}a. U vremenu intenzivnih politi~kih aktivnosti vezanih za obnovu vi{epartijskog sistema, moje prou~avawe Kosti}evih kwiga trajalo je mnogo duè nego {to bi to bio slu~aj u normalnijim prilikama. Iako je Kosti}, kao ugledni pravnik i univerzitetski profesor, napisao veliki broj nau~nih kwiga i ~lanaka pre Drugog svetskog rata, monografiju sam bazirao na wegovom posleratnom opusu kojim je dostigao intelektualni vrhunac, a wen prvi deo predstavio sudu javnosti ve} u avgustu 1999. godine. Ne{to kasnije sam je dopunio analizom wegovih predratnih nau~nih i publicisti~kih radova koje je pisao kao ugledni univerzitetski profesor ili statisti~ki ekspert. Oni su grupisani u tri osnovne celine u kojima se obra|uje problematika ustavnog prava i politi~kog sistema, administrativnog prava i teorijske statistike sa obradom rezultata kqu~nih prakti~nih statisti~kih istraìvawa onda{weg vremena. Kosti}eve emigrantske studije u celosti su posve}ene srpskom nacionalnom pitawu, i u istoriji na{e nauke sigurno je da nije bilo autora koji je sveobuhvatnije i detaqnije od Kosti}a obradio sve kqu~ne elemente ugroàvawa srpskog nacionalnog bi}a i afirmisao wegovu vitalnost, izdr`qivost i odanost ideji samostalne i demokratske srpske dràve koja }e obuhvatiti sve srpske zemqe. Moè se samo zamisliti koliko me je uzbu|ewe obuzimalo sa svakom novom bro{urom s problematikom za koju pola veka jednostavno u otaybini, u nau~nim krugovima, nije bilo ni hrabrosti ni mogu}nosti da se obra|uje, koliko me je zadovoqstvo obuzimalo kad sam na stranicama Kosti}evih dela prepoznavao davno zapretane ideje zbog ~ijeg sam reafirmisawa i oìvqavawa robijao kao politi~ki osu|enik pod titoizmom. . III. Postepeno je moja monografija o nau~nom i publicisti~kom delu Laze Kosti}a izrastala u svojevrsni uybenik srpskog nacionalizma. Po~etna, skromnija, zamisao prerastala je u ideju da se u jednoj kwizi obuhvate i sistematizuju skoro sve istorijske ~iwenice, nau~ni iskazi, teorijske elaboracije, nacionalne ideje i politi~ki ciqevi na kojima je sazdan moderni srpski nacionalizam. Pri tome je bilo nu`no razbiti izvesne predrasude, doktrinarne zablude i zastrawivawa ~iji su osnovni izdanci jugoslovenstvo, komunizam i monarhizam. Rezultati Kosti}evih istraìvawa predstavqaju osnovni oslonac, okosnicu sistematizacije, ali, uz wihovu kriti~ku valorizaciju i interpretaciju bilo je nu`no istraìti studije drugih autora koji su odre|enu nacionalnu problematiku detaqnije obradili. Prve delove monografije sam, u obliku feqtona, objavio u Velikoj Srbiji, novinama Srpske radikalne stranke, pokre}u}i inicijativu da se prikupe i objave Kosti}eva sabrana dela. I ova ~iwenica sadrì nimalo slu~ajnu simboliku jer je list pod istim naslovom u proteklih sto dvadeset godina devet puta pokretan, ma7

hom u istorijskim situacijama u kojima je velikosrpska dràvotvorna ideja prolazila kroz velika isku{ewa. Jedan od najve}ih srpskih rodoqubivih pesnika, Stevan Ka}anski, osnovao je, 1887. godine, Dru{tvo Velika Srbija, kao konspirativnu organizaciju srpskih patriota, da bi 14. januara 1888. godine pokrenuo nedeqni list Velika Srbija. Novine su izlazile sve do 1893. godine izazivaju}i protiv sebe kontinuiranu propagandisti~ku paqbu austrougarske {tampe. Kada je Ka}anski umro 1890., predsednik dru{tva Velika Srbija, Dragutin Ili}, bio je prinu|en da pobegne iz Srbije pred razgoropa|enim besom austrofilski orijentisanog kraqa Milana Obrenovi}a, 1891. godine. Novine je jo{ neko vreme ure|ivao sin starog barda Vladislav Ka}anski. Posle dinasti~ke smene, Dragutin Ili} se, 1903. godine, vratio u otaybinu i obnovio Veliku Srbiju kao dnevni list, ali je bio u mogu}nosti da ga {tampa samo nekoliko meseci. Odvojeno su u Vaqevu i Ni{u 1914. godine izlazila dva lista sa identi~nim nazivom Velika Srbija, ali vrlo kratko vreme, da bi se od 1916. do 1918. godine u Solunu odrào vrlo ceweni i popularni dnevni list pod istim imenom. Od 1921. do 1926. godine opet paralelno izlaze dva izdawa Velike Srbije. Jedno je izdavao Radivoje Novakovi}, a drugo Gavra Davidovi}, kao organ Srpske stranke. Posle Drugog svetskog rata grupa progowenih ravnogorskih intelektualaca ilegalno je {apirografskom tehnikom umnoàvala oko {esnaest brojeva Velike Srbije u obliku biltena, a interesantno je da ih tada svemo}na komunisti~ka policija nikada nije otkrila. Sada{wu, devetu po redu, ediciju Velike Srbije pokrenuo sam u sopstvenom, privatnom izdawu 1990. godine kao novine Srpskog ~etni~kog pokreta, da bi posle skup{tine ujediwewa sa Narodnom radikalnom strankom, 1991. godine, prerasla u glasilo Srpske radikalne stranke. Posledwih pet delova monografije i op{iran pogovor objavio sam u Srpskoj slobodarskoj misli, ~asopisu za filozofiju, dru{tvene nauke i politi~ku kritiku, ~iji je izdava~ Srpska radikalna stranka. âsopis izlazi redovno ve} pune dve godine. Orijentacija mu je izrazito patriotska, velikosrpska, a na srpskoj nau~noj i publicisti~koj sceni predstavqa pravo osveèwe kvalitetom, obimom, otvoreno{}u za razli~ite teorijske poglede i stavove. Zna~ajna je ~iwenica da je to jedan od retkih nau~nih ~asopisa koji se ne izdaje uz finansijsku podr{ku zapadnih obave{tajnih slu`bi i takozvanih nevladinih organizacija i prividno privatnih fondacija ~ije su ambicije izrazito subverzivnog karaktera u odnosu na srpske nacionalne interese, dràvnu celovitost, samostalnost i nezavisnost. . IV. U decembru 1999. godine Zemunski informativno-poslovni sistem i Srpska radikalna stranka sklopili su ugovor sa Kosti}evom k}erkom Darinkom \uki} i praunukama Marijom i Isidorom Peri}, kao naslednicama autorskih prava, da se ideja o {tampawu sabranih dela napokon realizuje. Odmah je formiran Redakcioni odbor, imenovan sam za glavnog redaktora, a za tri meseca napornog rada sva dela su bila spremna za {tampu. Monumentalni opus velikog srpskog intelektualca i patriote ukazao se pred nama u svoj svojoj grandioznosti, na gotovo deset hiqada gusto sloènih strana B-5 formata. Lazo Kosti} je u rukopisu svojoj k}erki ostavio popis svih radova koje je publikovao pre Drugog svetskog rata. Dr Branko Nadoveza i Ivana \uri} su tu bibliografiju redigovali svode}i je na osnovne tekstove, s obzirom da je Kosti} u vi{e slu~ajeva te radove objavqivao pod razli~itim naslovom, kao i u ve}im kwigama inkorporisao tekstove koje je ranije u ~asopisima publikovao kao nau~ne ~lanke. Bibliografiju Kosti}evih posleratnih kwiga i bro{ura sravnio sam na sli~an na~in, i popis od preko osamdeset dela sveo na ravno sedamdeset. Prva izdawa nekih kwiga i publikacija Kosti} je posle ugradio u novija i obimnija dela, pod drugim naslovom. Pored toga, objavio je u emigrantskim novinama oko 2000 tekstova,8

ali je sve zna~ajnije tekstove posle pre{tampao u tematskim zbornicima, koji su obuhva}eni osnovnom bibliografijom, koja je u predgovoru sabranih dela kompletna, dok je iz ostalih preuzimao su{tinske delove. . V. U monografiji sam, uporedo sa detaqnom analizom Kosti}evih dela, izloìo stavove drugih vrhunskih nau~nika o naro~ito zna~ajnim pitawima za razvoj srpske nacionalne svesti, istorijsku tragediju srpskog naroda i, posebno, publicisti~ko stvarala{tvo srpske politi~ke emigracije. Ube|en sam da takav pristup i wegovi rezultati mogu predstavqati podsticaj za mla|u generaciju srpskih intelektualaca i nau~nika iz oblasti humanisti~kih disciplina, da se u svojim teorijskim i istraìva~kim naporima posvete problematici koja je pod komunisti~kom diktaturom pola veka jednostavno bila zabrawena u nau~nim ustanovama, izdava~kim ku}ama i periodi~nim publikacijama. Sistematskim merama su na{ narod terali da zaboravi sopstvenu istoriju. Podlegli smo takvom obliku ispirawa svesti i zato smo bili osu|eni da nam se istorija ponovi u jo{ tragi~nijoj formi. Oni koji se nisu pokoravali antisrpskoj histeriji i totalitarizmu, progawani su, stradali po robija{nicama i udaqavani iz svih organizovanih sfera kulturnog i nau~nog ìvota. Stvarala~kom inteligencijom su progla{avani mediokriteti bez ~asti i obraza, spremni da se upregnu u realizaciju podmuklih projekata uni{tewa Srpstva. Vremena su se radikalno promenila. Komunizam je pao ve} pre deset godina, ali su na{i glavni neprijateqi u su{tini ostali isti, samo se stepen wihove surovosti i mr`we uvi{estru~io. Suo~eni s beskrupulozno{}u agresora, divqa{tvom ameri~kog novog svetskog poretka, hrvatskom mr`wom i katoli~kom bestijalno{}u, vidimo koliko su Kosti}eva dela i danas aktuelna, koliko je taj ponosni Bokeq shvatao srpske nevoqe i razumevao neophodnost odlu~ne borbe i suprotstavqawa praiskonskom zlu. Kosti}eva sabrana dela publikovali smo s ponosom, uvereni da ~inimo veliku stvar za kulturu srpskog naroda. Nema nikakve sumwe da je profesor dr Lazo M. Kosti} jedan od velikana srpske nauke ~iji }e intelektualni opus imati dalekose`ni uticaj na naredna pokolewa ambicioznih pravnika, istori~ara i publicista, a u svojoj ukupnosti predstavqati dragocenu ideolo{ku podlogu modernog srpskog nacionalizma i patriotizma. Sabrana dela Laze Kosti}a su grupisana na osnovu tematske srodnosti tekstova u deset obimnih tomova, za koje sam odredio slede}e naslove: 1. Ustavno pravo, 2. Administrativno pravo, 3. Teorijska statistika, 4. Wego{ i Srpstvo, 5. Srpska nacionalna svest, 6. Srpske nacionalne tradicije, 7. Hrvatsko varvarstvo, 8. Jugoslovenstvo i komunizam, 8. Srpska Bosna, 10. Srpska istorija i patriotizam. Svaki tom predstavqa tematski i konceptuolo{ki zaokruènu celinu. Otaybina se na ovaj na~in najadekvatnije oduùje velikom sinu srpskog naroda, a mladim pokolewima dokazuje da nacionalni podvizi i patriotske `rtve ne mogu biti zaboravqeni. Struktura monografije je unekoliko druga~ija, jer je kompozicija morala da bude prilago|ena osnovnoj uybeni~koj nameni i poku{aju da se ideologija srpskog nacionalizma logi~no sistematizuje i u~ini {to pristupa~nijom savremenim srpskim patriotama koje tek ~eka sudbonosna borba za opstanak nacije i dràve. . VI. Svaka ideologija teì da oblikuje qudsku svest, i individualnu i kolektivnu. Zato se od nauke razlikuje i po tome {to ima mobilizacijsku funkciju, èli da se materijalizuje kroz svojevrsni politi~ki pokret, da bude delatna, ciqna, programska. Velika ideja je duhovna hrana, odre|uje smisao ìvqewa preispituju}i stvarnost i mewaju}i je. Na idejama se tako razvijaju ideali, krajwi ciqevi, pokreta~i politi~ke borbe, weni orijentiri, koriguju}i faktori, usmeriva9

~i. Idealima se pripada, oni se slede i srcem i mozgom. Mozgom se oni razumevaju, racionalizuju, dok se srcem ose}aju i vole. Um i emocije se sjediwuju kroz borbeni, stvarala~ki i buntovni napor da se ideal bar pribli`no realizuje. Qudi se identifikuju sa idejama i idealima u koje veruju, kroz koje prepoznaju sopstvene, individualne èqe, te`we, ambicije i vrednosti. Postoje}im kolektivima idealima se udahwuje ili oìvquje davno zapretana du{a, ali se stvaraju novi kolektiviteti s vi{e organizacione kohezije, spremniji za po`rtvovanu borbu i isku{ewa koja predstoje. Najve}e ideje ra|aju se u uslovima patwe, razo~arewa, porobqenosti, jada i ~emera. One su prosto Boìji dar kojim se odràva nada, vra}a samopouzdawe, budi vera u nebesku pravdu i razume ve~ita borba izme|u dobra i zla. Zlo ve~ito nastoji da nas pot~ini i uni{ti prepariraju}i nam du{u, manipuli{u}i razumom, nipoda{tavaju}i tradiciju, ismevaju}i nacionalni ponos i ose}awe ~asti. Najmra~nijim silama ovoga sveta mi, Srbi, smetamo {to smo Sloveni vrlo srodni Rusima, {to smo pravoslavci, nacionalno svesni, solidarni, nepokorni i {to naseqavamo veoma vaàn geopoliti~ki prostor gde se ukr{taju strate{ki interesi velikih sila. Okupirali su nas Otomanska imperija i dva germanska carstva. Vatikan je nastojao da nas pokatoli~i ili fizi~ki istrebi. Uni{tavali su nas i fa{izam i komunizam, a danas smo kost u grlu najokrutnijeg i najopasnijeg totalitarnog oblika globalizma ili mondijalizma. U svakom istorijskom sudaru te{ko smo rawavani. Na{e nacionalno telo prepuno je oìqaka. Ali, jo{ uvek di{emo. Ropski okovi su na rukama, lanci zve~e na nogama, ali besmrtna srpska du{a ne da se zarobiti. Opet je mnogo izdajnika, poturica me|u nama, qubiteqa tu|inske carske vere i wenih zakona, ali duh Matavuqevog Pilipende je nepokolebqiv. Gladni i èdni, goli i bosi, Srbi se sa globalisti~kom i masonskom okupacijom ne mire. U wima se neprekidno ra|a energija novih velikih dela i buna. [to nam je neprijateq ve}i, silniji i mo}niji, na{ prkos je nesalomqiviji. Sila Boga ne moli, Bog silu polomi. Opet }e David protiv Golijata, srpski seqa~ki opanak protiv natovske ~izme i wenih bednih balkanskih slugu koji su se i ranije svakoj okupatorskoj vojsci prikqu~ivali i svoj bratski no` u srpska le|a zabijali. Mnoge srpske zemqe danas su porobqene, okupirane, Srbi iz wih proterani. Ali savremena i pokolewa koja tek dolaze nikad se s tim ne smeju pomiriti. Niko nema pravo da u ime srpskog naroda otpi{e srpske teritorije. To pitawe ostaje predmet spora sve dok se spor ne re{i. Spor se moè re{iti iskqu~ivo osloba|awem onoga {to je srpsko i pripajawem matici Srbiji. Bez toga bi na{a istorija izgubila smisao, filozofija postojawa ostala bez logi~nog mi{qewa a nacija bez materijalnog fundamenta kolektivne svesti. Nema sumwe da }emo se mi Srbi u toj borbi deliti na tri kategorije: aktivne i po`rtvovane nacionalne borce, izdajnike i pasivne posmatra~e. Ciq pisawa ove kwige o ideologiji srpskog nacionalizma je da imamo {to vi{e svesnih nacionalnih boraca, a {to mawe izdajnika. [to se ti~e sada{wih pasivnih posmatra~a, oni su svi potencijalni borci, samo im du{u treba prosvetliti, moramo ih podu~avati, nacionalno obrazovati, buditi patriotsku svest i qubav prema otaybini. Nacionalisti~ko obrazovawe po~iwe ve} u najranijem detiwstvu unutar porodi~nog doma, ali se mora nastaviti kroz {kolski sistem, kulturne i nau~ne delatnosti, javni ìvot, {tampu i publicistiku. Ve} s maj~inim mlekom svaki Srbin treba sistematski da se vaspitava kao branilac otaybine, a svaka Srpkiwa kao ~asna i po{tovana srpska majka, stub porodi~nog gnezda. Ameri~ka pseudokultura upravo iz tog razloga svojim holivudskim idiotlucima poku{ava da nas odvoji od na{ih10

uzora iz nacionalne pro{losti. Zaglu{uju}om bukom elektri~nih instrumenata i tonskih poja~ala smi{qeno nas odvajaju od narodne pesme i du{i bliske melodije. Dràva koja nema sopstvenu istoriju htela bi i na{u da ukine. Tretira nas kao magarce. Mlati nas {tapom za tvrdoglavost, a poslu{nost s vremena na vreme {argarepom nagra|uje. Razbija nam dràvnu organizaciju i privredni sistem onesposobqava za samostalan ìvot. Nacionalni ponos nam ubijaju donatorskim konferencijama i narod zalu|uju praznim obe}awima. Socijalnu bedu su nam ve{ta~ki stvorili, sankcijama i blokadama produbqivali da bi siroma{tvom ru{ili moral, nacionalne vrednosti, pravne principe i politi~ke autoritete. Polovi~na re{ewa aktuelnih problema, stalno indukovawe kriza, komplikovawe politi~kih procesa odlu~ivawa, sputavawe institucija, inaugurisawe novoizmi{qenih kvazi-pravnih principa, na~in je da se ameri~ko starateqstvo u~ini ve~nim i nezamewivim. Nije va`na istina nego korist, samosvojnost je zamewuje licemernim prilago|avawem, ali brutalnost ostaje kao dominantni metod ameri~kog saobra}awa sa srpskim politi~kim predvodnicima, bilo karakternim i sna`nim li~nostima ili ulizicama i beski~mewacima. Nepokorni su neprekidno pod zaglu{uju}om medijskom i politikantskom kampawom klevetawa i omalovaàvawa, tako da samo retki izdrè konstantne pritiske i metode usavr{enog psiholo{kog rata. Srbiji se slabi, bespomo}ni, moralno neizrasli, labilnog karaktera i maju{nog znawa poku{avaju nametnuti kao uzorni predvodnici, spremni na kooperativnost sa zapadnim silama. Kooperativni su zapravo apsolutno poslu{ni beski~mewaci i poltroni. I sindikalni pokret su nam potpuno indoktrinisali, podveli pod svoju kontrolu, politizovali i instrumentalizovali. A kad je do politi~kog prevrata do{lo, razo~arani radnici, otre`weni naglim pogor{awem ionako te{kog socijalnog poloàja, mu~no se politi~ki trezne shvataju}i da danas i nemaju neki ozbiqan sindikat. Tek sad gladni radnici mogu da vide {ta je prava pohlepa i otima~ina koju sprovode isti oni koji su se do ju~e zakliwali u radni~ke interese. Celu deceniju su manipulisali studentima i na wihovoj lakovernosti formirali glavne udarne odrede, a sad ih nagra|uju ogromnim {kolarinama i pridikama da tako mora biti jer su se za to i borili. Neozbiqna prethodna vlast im je omogu}ila da masovno zaposednu srpsku medijsku scenu. Dràvna propaganda je tromo i trapavo vo|ena, a preko vi{e stotina lokalnih radio i televizijskih stanica, preko stotina novina, ~asopisa i nevladinih organizacija, sistematski je idejno trovan srpski narod, utiskivana mu la`na slika stvarnosti i ubijana voqa za svakim otporom mondijalisti~koj zarazi i antisrpskoj histeriji. Propagandni nastup je zasnovan na ~iwenici da je ogromna ve}ina qudi prirodno spremna nekriti~ki da poveruje u sve {to pro~ita, ~uje ili gleda na televiziji. Vrlo su retki oni koji se rukovode iskqu~ivo sumwom, a tek ne{to ~e{}i qudi skloni kriti~kom preispitivawu i racionalnom rasu|ivawu na osnovu proverenih ~iwenica i logi~ki izvedenih argumenata. Antisrpskoj propagandnoj zarazi moè se parirati samo upornim i strpqivim insistirawem da se qudi {to vi{e oslawaju na prirodnu inteligenciju, ubedqivim ukazivawem na konstrukciju propagandnih {ablona i mondijalisti~kih ideolo{kih matrica, razbijawem uobi~ajene lewosti duha uspe{nim retori~kim stilskim figurama i, {to je najva`nije, vladawem nespornim istorijskim, politi~kim i ekonomskim faktima. Srpski neprijateqi, u svom naletu sveobuhvatne ideolo{ke indoktrinacije, ra~unaju na lakomislenost i prostodu{nost obi~nih qudi, wihovu naivnost i dobrotu. Gde god su preuzeli kontrolu nad organima vlasti, prvo u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, sada i u Srbiji, nastoje potpuno prekomponovati vaspitno-obrazov11

ni sistem, a iz nastavnog plana i programa izbaciti tematiku nacionalne istorije, kulture i tradicije kao zastarelu i neprimerenu savremenim svetskim trendovima. Nas bi da razbiju i pacifikuju, dok sebe sve vi{e naoruàvaju. Obezvre|uju nam dràvotvorne ideale i relativizuju pitawe nezavisnosti i suvereniteta. Ube|uju nas da je najlep{e ostati bez sopstvene nacionalne dràve i utopiti se u moru ve} porobqenih i nacionalno obezli~enih i dezorijentisanih naroda koji su sopstvene vrednosti `rtvovali za ra~un la`nih finansijskih obe}awa. Umesto investicija, posla i hleba, stiù nam narkomanija i homoseksualizam da nam definitivno dokraj~e narodni moral i porodi~no okriqe. Vojsku bi nam najradije ukinuli, a dezerterstvo proglasili za pravi patriotizam. Svoje podvale i podle namere redovno zaogr}u kvazihumanisti~kim frazama da bi u svesti protivnika izazvale fatalno oklevawe, neodlu~nost, strah i malodu{nost. Tako se sputava i normalno funkcionisawe dràvnih institucija u skladu sa osnovnim na~elima pravnog poretka, one teraju na politi~ke poteze i re{ewa, iskazivawe slabosti prema neprijatequ. Veliki dràvni porazi fatalno traumatizuju nacionalnu svest i gotovo redovno je dovode u stawe dilema i preispitivawa. Moralni slom u stawu je da proizvede autodestrukciju nacije, ali odràwe morala i porast borbenog duha, uprkos svim isku{ewima, vodi preporodu nacionalne ideje i entuzijazma, novom dràvotvornom pregala{tvu. Vitalnost svake nacionalne ideje istorija neprekidno stavqa na probu, izlaè je isku{ewima, pa tako ~eli~i, usavr{ava ili uni{tava. Vrednost nacionalne ideje najjasnije se meri koli~inom mr`we koju neprijateqi i izdajnici jednog naroda ispoqe protiv we. Zdrava nacionalna svest tu|u mr`wu pretvara u energiju ~eli~ewa voqe i odlu~nosti, dok u slaboj to proizvodi rezigniranost i apatiju. Veli~ina nacionalnog ideala i politi~kog ciqa meri se wihovom otporno{}u, postojano{}u i nepokolebqivo{}u. Vera u ideju ra|a odlu~nost i prkos, spremnost na po`rtvovawe. Malodu{ni sigurno unapred gube. Samouvereni su u stawu i da privremeno odstupe, uo~e gre{ke i proma{aje, isprave taktiku i usavr{e strategiju, ali nikada ne posustaju u borbi za realizaciju krajweg ciqa i sopstvenu snagu mere veli~inom isku{ewa. Beograd, 24. septembar 2002. godine Dr Vojislav [e{eq

Glava prva ISTORIJSKI SUPSTRAT SRPSKOG NACIONALNOG IDENTITETA . I. Praistorijska postojbina srpskog naroda1. Velika Srbija izme|u Visle i LabePraistorijski period srpske pro{losti prekriven je debelim pla{tom zaborava i on se moè samo delimi~no istoriografski rekonstruisati na osnovu arheolo{kih iskopavawa i lingvisti~kih istraìvawa, etnolo{kih komparacija i kulturolo{kih pretpostavki. Osnovne nepoznanice su vezane za odre|ivawe najstarije prapostojbine Slovena, prvobitnog etni~kog supstrata na kome su se kao narod obrazovali, kao i uslove pod kojim su se pojavili na isto~noevropskim prostorima. Za Srbe se ne zna pouzdano iz koje su velike slovenske grane potekli. Od severnih obala Crnog mora do ju`nih obala Balti~kog, od Urala na istoku do sliva Labe na zapadu ìveli su Sloveni u vremenu kad ih rimski pisci prvi put pomiwu. Sloveni se prvi put istorijski pomiwu od strane rimskih i gr~kih pisaca kao Vendi, a nekoliko vekova kasnije kao Sklavini i Anti. Nije nemogu}e da se i naziv Sarmati na wih odnosi, jer se taj narod ne moè druga~ije etni~ki identifikovati. Nau~nicima je veoma te{ko da iole pouzdanije razdvoje stara germanska i slovenska plemena. [to se ti~e spomena Srba i Hrvata izdvojila su se u osnovi dva mi{qewa: po jednima su Srbi do{li na Balkan iz dana{we Galicije, po drugima iz dana{we Saksonije, dok se za Hrvate naj~e{}e kaè da su poreklom iz okoline Krakova i severoisto~ne ê{ke. U novije vreme jedan krug istraìvawa i Srbe dovodi sa poqske teritorije. Pravci kretawa Slovena na Balkan uglavnom su trojaki: preko doweg Dunava, preko Karpata i preko ê{ke, Moravske, Slova~ke i Panonije. (Reqa Novakovi}: Odakle su Srbi do{li na Balkansko poluostrvo (Istorijsko-geografsko razmatrawe), Istorijski institut u Beogradu, Narodna kwiga, Beograd 1977, str. 21.) Prema Novakovi}u, koji je bez sumwe najboqi poznavalac srpske praistorijske pro{losti, Porfirogenitov izraz Beli Srbi upu}uje na reku Labu, izraz albis-beo, koji je podudaran sa slovenskim nazivom reke. Beli Srbi bi, prema tome, zna~io Labski Srbi, {to potvr|uje i ~iwenica da Srbi sami sebe ni13

PREDGOVOR DRUGOM IZDAWUPrvo izdawe ove kwige rasprodato je za nepunih mesec dana. Pripremaju}i drugo izdawe nastojao sam da ispravim sve lektoraske i korektorske (mahom slovne) gre{ke iz prvog, a posebno tri krupnije. Na 551. strani ispu{tene su bile tri po~etne re~enice teksta; na 698. strani u toku slagawa izba~en je deo teksta iz op{irnog citata, a uba~en deo koji tu ne pripada; na 736. strani ispu{ten je deo citiranog teksta. Beograd, 23. decembar 2002. godine Dr Vojislav [e{eq

12

kada nisu nazivali belim. Porfirogenit je zabeleìo neke osnovne geografske odrednice srpske prapostojbine. To je s one strane Ma|arske, u susedstvu Frana~ke. Srbi su, 531. godine, na zapadu od svoje teritorije kao suseda imali Tiringiju pod frana~kom vla{}u. Ako se prvobitna srpska zemqa zvala Bojka, onda moè biti re~i o delu {iroke ranije keltske oblasti Boja ~iji su ju`ni delovi dana{wa Bavarska i ê{ka-Bohemija. Sa isto~ne strane Srbi su u susedstvu imali prvobitnu Hrvatsku. I wu Porfirogenit naziva Belom {to, tako|e, moè usmeravati na reku Labu koja je verovatno razgrani~avala prvobitne srpske i hrvatske teritorije. U toj svojoj prapostojbini Srbi su odvajkada ìveli i u wihovom kolektivnom se}awu jednostavno nije postajao podatak da su se tu odnekud doselili. Srbi su bili neposredni susedi Franaka, po Porfirogenitu, dok su Hrvati bili u blizini frana~ke teritorije. Novakovi} Hrvate locira prema Sudetskim planinama, u oblast izvori{ta reke Visle i grada Krakova. Konstantin Porfirogenit govori i o stawu hrvatske prapostojbine svoga vremena: Ostali Hrvati ostanu u susedstvu Frana~ke i zovu se sada Belohrvati, tj. Beli Hrvati i imaju svog arhonta; pot~iweni su Otonu Velikom, kraqu Frana~ke, koja se naziva Saksidim i nekr{teni su, ìve sa Turcima (Ma|arima) u qubavi i stupaju sa wima u srodstvo. (str. 43.) Pisac ovog dela Porfirogenitovog spisa verovatno je dobro poznavao stawe i odnose u tom delu Evrope, pa zato i ne spomiwe Srbe. On je sigurno znao za ~iwenicu da su 928. godine Srbi-Gloma~i pali pod vlast Henrika I Saksonskog, posle ~ega su ubrzo savladani i Mil~ani, verovatno neposredni zapadni susedi Belih Hrvata. (str. 44.) Srbe Franci nisu uni{tili, ali su ih ukinuli kao nezavisan politi~ki faktor tog vremena i tako su do{li u direktan kontakt sa Hrvatima. Druga odrednica ukazuje tako|e da su Hrvati ìveli isto~no od Bavarske, {to ukazuje na dana{wu Slova~ku i Moravsku, i neposredno susedstvo kasnije doseqenih Ma|ara. Po{to su Srbi locirani na prostor izme|u Frana~ke i Bele Hrvatske, Bela Srbija se na{la na udaru Franaka pre Hrvata, a bila je mnogo oslabqena iseqavawem velike srpske mase na Balkansko poluostrvo. Istorijski izvori svedo~e da su Franci 928. godine zauzeli Janu (Ganu) kao posledwe upori{te SrbaGloma~a. Srpska prvobitna postojbina se tu moè jasno locirati izme|u priobaqa Labe sa zapada, ukqu~uju}i i reku Salu, te priobaqa Visle na istoku, sa izuzetkom oblasti wenog izvori{ta na kojoj su verovatno ìveli Hrvati. Kroz centar Bele Srbije tekla je reka Odra. Vizantija je pozvala Srbe na svoju teritoriju zato {to oni, za razliku od nekih drugih Slovena, nisu bili u savezu sa Avarima i {to su mogli da predstavqaju efikasnu branu daqim avarskim pqa~ka{kim pohodima. To govori da su ve} Srbi onog vremena bili poznati kao hrabri i postojani borci, te da je sredi{te onda{weg civilizovanog sveta smatralo da se u wih moè imati poverewe. I zaista, to poverewe je obezbedilo puna dva veka stabilne vizantijske vladavine nad novom Srbijom, sve dok srpski narod nije otvorenije izrazio svoje dràvotvorne ambicije. Sude}i prema spisu Popa Dukqanina, koji je nastao kompilacijom ili pukim kalemqewem tekstova raznih wegovih prethodnika, pa mu je i pouzdanost prili~no problemati~na i varira od puke ma{te do relevantnih istorijskih ~iwenica, Srbi i Hrvati su sa severozapada do{li na Balkansko poluostrvo.14

Kako Ajhard navodi u svojim Analima povodom ustanka posavskog kneza Qudevita izme|u 818. i 823. godine, Qudevit je jednom prilikom pobegao iz Siska i oti{ao me|u Srbe. Po svemu sude}i ti Srbi su tada ìveli negde u predelu Une, ~ak mo`da i zapadno od we, sasvim verovatno na podru~ju dana{we Like. (str. 54-55.) Novakovi} pretpostavqa da Srbi iz prapostojbine, s obzirom na veliku udaqenost, nisu mogli do}i u jednom kontinuiranom pohodu, nego su se postepenije primicali i prethodno privremeno nastanili negde u Panoniji. Iz toga proizlazi da su Srbi iz pribalkanske Srbije, negde na severozapadnim prilazima Balkanskom poluostrvu, svoj prodor na Balkan zapo~eli iz Panonije idu}i po svoj prilici dolinom Une, zadràv{i se jedno vreme ne samo du` te reke i isto~no od we, nego ~ak i zapadno. (str. 55.) Odatle su se {irili na istok i jugoistok. Ako ovom dodamo jo{ da i Porfirogenit, 200 godina stariji od Dukqanina, tvrdi da Lika, Krbava i Gacka ~ak ni u wegovo vreme nisu ulazili u sastav ni geografske ni politi~ke Hrvatske, ve} da te tri oblasti wihov ban samo drì pod svojom vla{}u, moèmo s pravom pretpostaviti da se i do H veka sa~uvalo znawe da su Lika, Krbava i Gacka jo{ od ranije sa~iwavale ili posebno podru~je sa posebnim nazivom, ili su pre ukqu~ivawa u hrvatsku dràvu pripadale nekom drugom plemenskom sastavu. (str. 56.) Toponomastika ukazuje na mesta ~iji nazivi u osnovi sadrè sarb, severno od reke Varte, a izme|u Odre i Visle. Ruski istori~ar Jastrebov je prvobitnu Srbiju ome|io rekom Labom i wenom pritokom Salom na zapadu, ukqu~uju}i i podru~je takozvane Severne ili Stare Marke, na jugu Tiringiju i Saksoniju, na zapadu na reci Bodri do wenog u{}a u Odru, zatim Odrom do u{}a Varte, pa Vartom na istok, severno od Poznawa i relativno pravom linijom do Visle, pa Vislom do Gdawskog zaliva. Na tom prostranom podru~ju ìvele su ~etiri velike srpske plemenske grupacije: Bodri}i, Quti}i, Luì~ani i Pomorjani. Kod Bodri}a se mogu identifikovati plemena Polabqana, Varda, Bitenca, Smolinaca, Wana, Raroga, Varna itd. Luì~ani, izme|u ostalog, obuhvataju @arovane, [kudri}e, Ni{ane, Gloma~e, Mil~ane, Trebovqane, @arovwane, @iti}e, Suselce itd. Quti}i obuhvataju Sprevane, Plowane, Mora~ane, Zem~i}e, Le{i}e, Govoqane, Naleti}e, Do{ane, Ukrane, Ratare, Re~ane, Dolence, Prekopjence, Hiàne i Rawane. Od Pomorjana su zapam}eni Ka{ubi, Slovinci i Liciki. Srpska morska obala se protezala u potpunom kontinuitetu od u{}a Labe do u{}a Visle u Balti~ko more, ukqu~uju}i i ostrvo Rujan (Rigen). Rimski pisci Srbe svog vremena nazivaju Vendima, a na jednom mestu Kornelije Nepot pre nove ere ih pomiwe kao Inde. [to se ti~e Hrvata, wihov prvobitni poloàj gotovo svi savremeni istraìva~i nalaze u Maloj Poqskoj i delimi~no i u severoisto~noj ê{koj. (str. 101.) Srbi su ìveli zapadno i severno od Hrvata, êsi, Moravci i Slovaci ju`no, a Poqaci isto~no od wih. Sude}i po sadràju tekstova starih pisaca Priska, Jordana, Prokopija, Bibijusa Sekvestra, Simokate i Alfreda moglo bi se s prili~nom dozom pouzdanosti zakqu~iti da je Vendima prvobitno nazivana srpska grana slovena~kog stabla, a zemqa na kojoj su Srbi ìveli Sarmatija. O Srbima koji ìve severno od êha i Moravaca kazuje i Nestorova hronika ili Lavrentijevski letopis, jedan od najstarijih ruskih tekstova koji datira s kraja jedanaestog veka, a odnosi se na mnogo stariju slovensku pro{lost. Vizantijski istori~ar15

iz petnaestog veka, Laonik Halkohomdil, Sarmatijom naziva i Rusiju. Na osnovanost te tvrdwe ukazuju termini Ra{ka, Raci u pore|ewu sa Rusijom i Rusima. I danas je srpski jezik mnogo sli~niji ruskom, ukrajinskom, beloruskom, pa i bugarskom, nego poqskom, ~e{kom, slova~kom, slovena~kom i hrvatskom, koji je skoro izumro. Rusi su nazivani i Antima, a neki ugledni lingvisti pronalaze zajedni~ki izvornik Vendima, preko Vanda ili Vinda, do Anta. Na polapsko poreklo Srba ve} u petnaestom veku ukazuju Laskeris Kananos i Flavije Bjondi, u {esnaestom Antonijus Bonfinije, Albert Kranc i Martin Kramer. Erazmije Stela je posebnu pa`wu posve}ivao Srbima izme|u reke Labe i Sale, Gloma~ima i Dalemincima, navode}i da za wih postoji zajedni~ki naziv Misani. Petar Albin to podru~je naziva Misnijom. Nemci danas to podru~je nazivaju Majsenskom obla{}u, nakon {to su je 928. godine osvojili Saksonci. Albin kaè da se ova zemqa 700. godine nije zvala Majsen, ve} Sorabia, Dalemincia, Lomacia, Surbia itd., i da se za to vreme grad Majsen zvao Misin i Misna. (str. 134.) Uspomena na Misniju kao deo srpske prapostojbine izme|u Labe i Sale, sa~uvana je u prezimenu jedne od najstarijih srpskih porodica u Humskoj zemqi Misita. U vreme Karla Velikog Laba i Sala su predstavqale granicu izme|u dràve Karla Velikog i Srbije. U poznatoj Karionskoj hronici koju je Paucerus Kasparus {tampao u petnaestom veku, govore}i o frana~koj granici na Labi i bohemijskim planinama, iznosi podatak o organizaciji pograni~ke marke prema Srbima, za koju kaè da je jedna od najstarijih koje se spomiwu u frana~kim istorijama, a koja je organizovana da otpisuje pobuweni~ke Srbe i spre~ava wihovo napredovawe. (str. 137.) Potvr|uju}i staru Ptolomejevu informaciju da su Vendi najve}i sarmatski narod, autor ove hronike pretpostavqa da su Vendi u Evropu do{li iz Male Azije, gde ih jo{ Homer pomiwe kao Henete (Venete), prvo na obale Crnog mora, da su se odatle pro{irili prema severu i da u wegovo vreme drè oblasti koje se zovu Rusija, Litvanija, Poqska. No, uz ovo dodaje da i jezik i ime venetske oblasti u zalivu Jadranskog mora pokazuje da su Heneti prodrli i u Ilirik i susedne zemqe, ali nije siguran da li ih je tu doveo jo{ Antenor kad je dolazio iz Azije ili su u te krajeve dospeli kad su se ve} nalazili u Evropi koriste}i priliku da se postepeno premeste na jug traè}i blaè i plodnije podnebqe. (str. 137.) Daqe tvrdi da su Vendi, u isto vreme kad su do{li u Veneciju, zauzeli i krajeve izme|u Labe i Visle, Bohemiju itd. [pangerbergova Kvernfurtska hronika iz 1590. i Hitrejeva hronika iz 1592. godine tako|e govore o Labi i Sali kao frana~koj granici prema Henetima Sorabima. [to se ti~e Srba, Hitrej smatra da su do{li na Labu i Salu sa nazivom koji poti~e od starih Sarmata. (str. 140.) On pomiwe fatalnu seobu s po~etka petog veka kada su Vandali, Svevi i Burgundi kao germanski narodi, napustili tu teritoriju i oti{li prema Rajni. Novakovi} smatra da je to moglo biti i pre ~etvrtog veka, kad su Boji kao keltski narod, napustili Bohemiju, a naselili je Sloveni-êsi. Nema~ki istori~ar Nojgebauer 1618. godine pi{e i o Srbima koji su ìveli pored Germanije, posebno Bodri}ima i Quti}ima, pa ukazuje kako su se na wihovu zemqu docnije doselili Poqaci, verovatno nakon wihove seobe na Balkansko poluostrvo. Poqaci su slovenskog i sarmatskog porekla. Oni su davno, dolaze}i iz Sarmatije i pre{av{i16

reku Vislu, do{li u onaj deo Germanije koji su pre toga nastawivali Vendi ili Vandali... Svoje uverewe da su Vendi pre dolaska nekih drugih Slovena ve} ìveli u Germaniji, Nojgebauer izraàva ve} u slede}oj re~enici u kojoj kaè da su ti novodo{av{i Sloveni primili imena od susednih plemena koja su tu ve} bila nastawena i koja su se zvala ne samo Vendi ili Vinde, nego i Vandali. (str. 146.) To bi moglo da objasni ~iwenicu da je dana{wi jezik Luì~kih Srba sli~niji poqskom nego srpskom. Kad se ogromna masa Srba iselila, ipak ih je ne{to ostalo u prvobitnoj Srbiji od Labe do Visle. Tu su ih zatekli Poqaci, ve}inu asimilovali, a na ostatak presudno delovali u jezi~kom pogledu. Treba imati u vidu da su u to vreme razlike izme|u pojedinih dijalekata slovenskog jezika bile neuporedivo mawe nego danas, kad se taj prvobitni slovenski jezik kroz stalni razvoj dijalekata pocepao na ve}i broj posebnih jezika. Poqsko naseqavawe nije obavqano iz dalekih oblasti, nego tu iz blizine, po prirodi stvari, kako su susedni krajevi ostajali vrlo retko nastaweni. Ina~e, zabuna oko razlikovawa Venda i Vandala prisutna je i kod nekih drugih autora, ali je to istorijska nauka odavno razjasnila. Vandali su nesumwivo jedan od germanskih naroda, a Vendi slovenski, Srbi pre svega. Bohuslav Balbin se poziva na Veleslavina i wegovo kazivawe kako su godine 451. Slavi ili Vindi, koji su stanovali na Visli, potisli ostatke Vandala kod Odre i Sale i zauzeli podru~ja kasnijeg Maklenburga i Pomeranije, a zatim su poseli i Marku, Brandenburg i Misniju. (str. 157.) Tu je dakle podatak da su se Srbi pro{irili iz pravca Visle prema Labi. Na u{}u Odre nalazio se veliki grad Vinita, koji su Danci kasnije razorili, a za koji razni izvori svedo~e da je bio najve}i evropski grad van Rimskog carstva. O~igledno je direktno razlikovawe Venda-Srba od Poqaka i êha, kojima pripadaju i Hrvati, {to je prisutno kod Otrokinija, ali i Balbine, Pesine, Krigera, Jece, Kluvere, Bangerta, Joana Mihremija, Najgebauera, Elije Rajsnera i drugih autora ~ije stavove Novakovi} detaqno razmatra. Sli~no kasnije pi{u Banduri, Kriger, Rundlig i Ekart, nastoje}i da proniknu u najstariju slovensku pro{lost, redovno izjedna~uju}i Srbe sa Vendima i upu}uju}i da oni pripadaju Sarmatima kao {irem etni~kom odre|ewu. [etgen i Krajcig 1730. pi{u o dve Srbije, vendskoj i balkanskoj, ukazuju}i na Luì~ke Srbe i wihove balkanske srodnike. Podse}aju odmah da je jo{ Ptolomej u Avgustovo doba zapisao da se neki Srbi nalaze izme|u Keraunijskih planina i reke Ra (Volge), a da je Plinije sredinom I veka n.e. zabeleìo da se me|u narodima oko Meotskog mora (Azovskog) nalaze i Srbi. Pisci ovo tuma~e kao da su se Ptolomejevi Srbi u toku pedesetak godina malo pomakli prema Evropi. (str. 163-164.) To srpsko pomerawe je i{lo na zapad sve dok nisu formulisali veliku provinciju Srbiju u Germaniji. Odatle su oti{li na Balkan, pa se autori tu pozivaju na Konstantina Porfirogenita. Interesantno je da [etgen i Krajcig Kraqevinu Slavoniju i Bosnu nazivaju Belom Srbijom. Naziv je mo`da neprecizan, ali nema sumwe da su znali da od dolaska na Balkan Srbi naseqavaju i Slavoniju i Bosnu. Zna~ajno je i kad Vindeburg 1732. obja{wava kako su Srbi naselili Misniju. U tre}em veku, kada su tevtonski narodi prvi put po~eli da mewaju svoja mesta, Hermunduri su se iz Majsenske zemqe, koju su dotad dràli, pomerili do Dunava, a zatim su se sa Svevima, kojima su pripadali, preselili u Ga17

liju, delom u Hispaniju. I tako se desilo da su se Srbi, po poreklu vendski narod, doselili u Misniju, koju su, ostavqenu bez stanovni{tva, postepeno pod~inili i celu naselili. (str. 165.) Jordan Johan Hristofer je ve} 1745. godine u svom Poreklu Slovena tvrdio da su Sloveni u Germaniju do{li iz Rusije. Rusija je prvobitno poznata kao Velika Sarmatija. On kaè da se to moralo desiti najkasnije u ~etvrtom veku. Zanimqivo je da Jordan u vezi sa doseqavawem Srba u Dalmaciju spomiwe Srb (Serp) i kaè da su se u tom predelu nekad naselili Srbi i dodaje da su to ti Srbi me|u koje je 822. do{ao Qudevit beè}i iz Siska od frana~ke vojske. (str. 167.) Srbe i Vende smatra identi~nim narodom i Johan Hristov Drajhaupt 1749. godine, kao i mnogi drugi nema~ki autori, tretiraju}i ta dva pojma kao sinonime. Istovremeno, ve}ina tih autora isti~e da su Hrvati ~e{kog porekla i da se po tome razlikuju od Srba. Neki tome dodaju i le{ko, odnosno poqsko poreklo, ali verovatno pre jednog i po milenijuma skoro da nikakve razlike nije bilo izme|u êha i Poqaka. Josif Aleksandar Jablonski u kwizi Lehi i êsi iz 1771. godine isti~e da je na{ao u spomenu imena Srba u isto~nom delu Evrope, pa je tako zakqu~io da su Srbi iz krajeva oko Volge, u ~ijem su susedstvu bili, oti{li i stigli najpre na podru~ja koja se, kaè, sada zovu Misnija i Luzatija, a onda su iz Germanije do{li u svoju dana{wu zemqu kojoj su dali ime Srbija. (str. 184.) I Teofilus Segerus 1772. godine, pozivaju}i se na Kozmu Pra{kog, koji je tvrdio da su bohemski êsi dana{wu pokrajinu Misniju nekada zvali Srbija i da se Luì~ki Venedi i danas nazivaju Serbi, zakqu~uje: [ta moè sad, potom, biti verodostojnije nego da su ovi Sloveni Srbi, stanovnici Misnije, osnovali u Iliriku kraqevstva Slavonije i Srbije? (str. 188-189.) Poznati nema~ki istori~ar Gebhardi 1790. godine u svojoj Istoriji vendsko-slovenskih dràva navodi da su Srbi do{li iz Poqske u VI veku, ali ne kao osvaja~i ve} kao naseqenici koji su pozvani da nasele zemqe izme|u Labe, Sale i Odre... Srpski knez Dervan je 630. pristupio ~e{kom vladaru Samu i oslobodio se kako frana~ke, tako i avarske vlasti. U daqem opisivawu zbivawa sredinom VII veka zanimqivo je da Gebhardi u jednoj napomeni za obim srpske zemqe kaè da je obuhvatala, izgleda, jo{ i deo Luìce i isto~ne oblasti {lesko-poqske sve do Visle. (str. 199.) Uz to, Gebhardi obja{wava i kako je nastala balkanska Srbija. Jedan proterani srpski princ dobio je priliku da osnuje 640. godine srpsku dràvu Servicu nedaleko od Soluna i Crvenu Srbiju. Ova posledwa raspala se u Srpsku Dalmaciju ili u ~etiri nezavisne dràve Travuniju, Dukqu, Neretvu i Zahumqe, u jugozapadnu Slavoniju, i u severnu Slavoniju. Od ovih posledwih dveju dràva nastale su u daleko kasnije vreme dràve Bosna, Ra{ka, Srbija i Hercegovina. Matica zemqa u severnoj Nema~koj i Poqskoj nosila je od VII do H veka naziv Bele ili Velike Srbije. (str. 199-200.) Gebhardi posebno ukazuje da se istraìva~i starije istorije razilaze u pogledu porekla i zna~ewa imena (Zrbi, Servii, Siurbi, Sorabi, Sorbi, Serbi, Urbi i Srbsti). Jedni drè da je prastarog porekla i da se kasnije javqa u vidu Ptolomejevih i Plinijevih Servija (Servin), koji su, kaè, u vreme Hristovog ro|ewa boravili u astrahanskim stepama, a kasnije su se izgleda zadràli u Severiji. Drugi, pak, pretpostavqaju da je najstarije ime svih Venda bilo Serp. (str. 200.) Gebhardi smatra da su se upravo posle smrti srpskog kraqa Dervana 640. godine sukobili me|usobno wegovi sinovi i da je sukob re{en18

tako {to je slabija strana predvo|ena jednim sinom Dervanovim oti{la na Balkan, prvo na jug u Serviku, a kasnije u Ilirik gde su novu zemqu dobili, kao i u Gorwu Meziju. U ovoj zemqi Srbi su se rasporedili i osnovali vi{e dràva, kojima su upravqali arhonti ili banovi ili ùpani, ali su uvek ostali u vezi sa svojom maticom zemqom na Sali u Nema~koj. Jedno pleme, kojim je vladao takozvani kraq od Slavonije, ìvelo je nomadskim ìvotom i sve do 1099. godine, kada je bilo pokoreno od ugarskih kraqeva, a nastawivalo je planine izme|u Dalmacije, Makedonije, Srbije, Bosne i Hrvatske. Druga srpska ili slavonska dràva, koja je nastala na dalmatinskoj obali i koja se raspala na male dràve Paganiju, Travuniju, Dukqu, Neretqanska oblast (Narenta) i Zahumqe ili Hercegovinu, bila je s vremena na vreme poja~avana Srbima iz Nema~ke, ali je prestala da postoji tek 1168. padom pod gr~ku vrhovnu vlast. Od we su nastale, u izvesnom smislu, republika Dubrovnik, koja jo{ cveta i dràve Srbija i Bosna, koje od 1463. pripadaju Turskoj, i jedna mala srpska naseobina nedaleko od bugarskog grada Sofije. U svim ovim zemqama srpski naseqenici dràli su se ure|ewa kao u svojoj (staroj) otaybini, i wihova qubav prema woj bila je toliko velika da su gr~kim i rimskim stani{tima mesto starih imena davali imena nema~kih sela i gradova. (str. 202.) U toj svojoj kwizi, objavqenoj u novom izdawu 1808. godine u Pe{ti, pod naslovom Istorija kraqevine Dalmacije, Hrvatske, Slavonije, Srbije, Ra{ke, Bosne, Rame i Republike Dubrovnik, Gebhardi isti~e da su srpski Vendi zaposeli ne samo Srbiju i Bosnu, ve} i delove Dalmacije izme|u gradova Dra~a, Dubrovnika i Neretve, kao i ostrva Mqet, Bra~, Hvar i Kor~ulu. Nasuprot wima zauzeli su hrvatski Vendi zapadnu Dalmaciju do granice Istre i Vendsku Marku, kao i podru~je do Save i Cetine, a mo`da i do Drave... Hrvati su kona~no osnovali ugarsko-slavonsku i dalmatinsko-hrvatsku dràvu, dok su Srbi obrazovali dana{wu bosansku i srpsku dràvu, koja se najpre sastojala od ~etiri mawe dràve, a zatim iz dve ve}e monarhije, koje su se pruàle od Omi{a do Vardara i Dra~a. (str. 203.) Gebhardi istovremeno tvrdi da su Srbi do{li u Nema~ku u petom veku iz pravca koji vodi preko Poqske, kao i da su zauzimali prostranu oblast od Labe i Sale, preko Odre do Visle. Karl Gotlib Anton 1783. godine pi{e da su Srbi Sloveni koji su ìveli na Volgi i da zajedno sa Jazigima predstavqaju zapravo pretke Slovena. Gotlib isti~e kako mu ~ak izgleda sasvim verovatno da je staro, prvobitno, ime i Srba i Jaziga bilo Srbi (Serben), a da se kasnije taj narod podelio na dve grupe, na Srbe i na Jazige. (str. 205.) Pri tome se on poziva na anti~ke pisce Strabona i Ptolomeja, kasnije Prokopija, Jordana, Popovi}a, Tredjakovskog i druge. Svoje ube|ewe da su Srbi vrlo stara etni~ka grupacija Gotlib, izme|u ostalog, zasniva i na tvr|ewu da su Srbi jedan od najslavnijih naroda. On pritom kaè: Jo{ uvek imamo jednu kraqevinu Srbiju, jo{ uvek se Vendi u Gorwoj i Dowoj Luìci nazivaju Srbi (Serben); Majsen i Lu`nica su u sredwem veku nazivani Serbia. (str. 206.) Gotlib daqe ukazuje da su Vizantinci predele od Gutalusa do Labe nazivali Velikom Srbijom, smatraju}i da su na tom prostoru Srbi ìveli jo{ od pre Tacitovog vremena, a ne tek od petog veka. [afarik prvobitnu Veliku Srbiju locira od Minske gubernije i reke Bug na istoku preko Poqske, Luìce, dela ê{ke do iza Labe ili Elbe, kako je Nemci zovu. On pretpostavqa da su na taj prostor Srbi do{li iz Crve19

ne Rusije. Uvi|aju}i ogromnu sli~nost srpskog i beloruskog jezika, [afarik je smatrao da su Srbi direktno odatle i na Balkan do{li, pa tako obja{wava {to je luì~ko-srpski srodniji ~e{kom i poqskom jeziku. On, dakle, zapostavqa veliki etni~ki i lingvisti~ki uticaj Poqaka i êha na preostale malobrojne Srbe nakon odlaska wihove narodne matice na Balkan. Pretpostavqaju}i da su Srbi iz Crvene Rusije do{li na Balkan, on smatra da je i stara srpska zemqa Bojka dana{wa Rusinska Bojka u isto~noj Galiciji. Polapskim Srbima on smatra Luì~ane, Bodri}e i Quti}e, navode}i da se oni prostiru sve do Visle, dok za Belu Srbiju tvrdi da se nalazila u isto~noj Galiciji.

2. Balkan uo~i srpske seobeArheolo{ki tragovi pokazuju da su na balkanskim prostorima qudi ìveli ~etrdeset hiqada godina pre dolaska Srba, ali tek posledwu hiqadu godina pre nove ere obuhvata istorijski period, s obzirom da anti~ka gr~ka i rimska civilizacija o wemu ostavqaju pisana svedo~anstva. Slojevi preistorijske kulture omogu}avaju pregled na sva tri osnovna perioda kamenog doba koje se deli na paleolit, mezolit i neolit, kao i metalnog, izdiferenciranog na bakarno, bronzano i gvozdeno doba. Qudi su se ovde naselili tek pri kraju posledweg ledenog doba, {to je znatno kasnije u odnosu na zapadnoevropska podru~ja. Ali su zato migracije bile u~estalije, kulturni dinamizam ubrzaniji i sukobi zemqoradni~kih i nomadskih grupa intenzivniji. U po~etku krajwe raznorodna i primitivna, s razvojem i stalnim oboga}ivawem sa strane balkanska kultura je postajala sve jednozna~nija i podudarnija izme|u raznih dru{tvenih grupa, pa, kako zapaàju neki autori, verovatno i u etni~kom smislu homogenija. Kao prvo, jasno izdiferencirane etni~ke grupacije koje je identifikovala istorijska nauka u gvozdenom dobu, krajem drugog i po~etkom prvog milenijuma pre nove ere pojavquju se Dardanci, Tribali, Iliri i Tra~ani. Konstatacija moè biti samo uslovno ta~na jer se mora imati u vidu da je to vreme niskog nivoa razvoja dru{tvene svesti i brzih etni~kih asimilacija. Pored ove ~etiri osnovne grupe, pred dolazak Rimqana izdiferencirali su se Panoni, Autarijati, Skerdisci, Penesti, Panci, Da~ani itd. Svi oni su bili ukqu~eni u proces kulturnog proìmawa paralelno sa ja~awem me|usobnih privrednih veza, posebno trgovine. Posebno su, pri tome, izloèni gr~kom kulturnom uticaju. êsti su i pqa~ka{ki ratovi, pogotovo kad se krajem ~etvrtog i po~etkom tre}eg veka na Balkanu pojavquju sa severa Kelti, a sa istoka Skiti, podiù}i i zate~eno domoroda~ko stanovni{tvo u pohodu na ju`ne krajeve. Pqa~ka je sve vi{e zamewivala zemqoradwu, pokazuju}i se kroz nekoliko vekova kao efikasnija privredna grana naroda koji su ve} kulturno mnogo zaostali za mediteranskim civilizacijama. Ratova je bilo mnogo, ali su pisani podaci o wima veoma retki. Tribali su, na primer, vitalno ugroàvali anti~ku Makedoniju, ali ih je Aleksandar Veliki suzbio, pa su uskoro kao narod nestali. On je porazio i Dardance i Ilire, pre nego {to je krenuo u isto~na osvajawa. Polovinom drugog veka Rimqani su osvojili Makedoniju i posle toga sistematski prodirali na sever prema Dunavu. Celim podru~jem su ovladali na prelazu iz stare u novu eru. Ali, granica na Dunavu je bila ve~ito nemirna i stalnim ratovima ugroàvana. Bal20

kanske narode Rimqani su zatekli na razli~itom stepenu dru{tvenog, kulturnog i politi~kog razvoja, a protiv rimske vlasti je 6. godine podignut masovni ustanak, koji je ugrozio celu rimsku dràvu. Samo je nesloga me|u ustanicima omogu}ila Rimqanima da pobunu suzbiju nakon tri godine krvavih borbi. Balkan je ve~ito bio nemiran i pod rimskom vla{}u, ali su se ubrzano gradili putevi, razvijala dràvna administracija i provodila sistematska romanizacija. Celi Ilirik je podeqen u dve provincije, Gorwu Meziju koja predstavqa uglavnom dana{wu Srbiju, dok su zapadne srpske zemqe obuhva}ene provincijom Dalmacijom. Podignut je veliki broj gradova i vojnih logora. Krajem ~etvrtog veka rimske balkanske provincije najvi{e su ugroàvali Goti i Ostrogoti, ali i Huni i Alani, koji }e uskoro preuzeti promet me|u varvarima. Da bi se oduprli Hunima, carevi su u pograni~nim oblastima naselili Gote i Sarmate. Me|utim, Huni su bili nezaustavqivi, pa su polovinim petog veka prodrli u dubinu Gr~ke. Rimqani su priznali granicu ~ija je linija i{la preko Ni{a, a Huni su na pet dana hoda severno od Ni{a potpuno ispraznili teritoriju od stanovni{tva, da bi spre~ili regrutovawe u rimsku vojsku. Mezija i Podunavqe su potpuno opusto{eni. Atilinom smr}u Huni su izgubili prevlast nad varvarima, ali varvari nisu prestajali da ugroàvaju rimske pozicije na Balkanu. U drugoj polovini petog veka skoro celo poluostrvo poharali su Ostrogoti. U prvoj polovini {estog veka car Justinijan je porazio Gote i utvrdio pograni~nu dunavsku oblast, suo~avaju}i se sa panonskim Gepidima. Gepidi su pozvali u pomo} Avare, narod hunskog porekla, jo{ krvolo~niji od Atilinih ratnika. U isto vreme pomiwu se Skiti. Verovatno su Avari i Skiti jedinstven narod. O prvom slovenskom napadu na Balkan pi{e Prokopije da se desio u vreme imperatora Justina I koji je vladao od 518. do 527. godine. Re~ je o Antima i Sklavinima za koje se kaè da su ìveli u stepama severno od u{}a Dunava. Istovremeno se pojavquju nomadi Bugari, za koje vizantijski autori tvrde da su Huni. Sklavini i Anti su preko vla{kih {uma i stepa prodrli do Trakije. Mnogi Anti su kao pla}enici stupali u vizantijsku vojsku i tako branili Trakiju od Bugara. I Anti i Sklavini naselili su se u dunavskom priobaqu od \erdapa do Crnog mora. Na osnovu arheolo{kih nalaza keramike tipa Penkovka moè se pratiti put prodora Anta od Ukrajine ka zapadu sve do \erdapa, dok se migracije Sklavina mogu odrediti prema nalazima urni tipa Prag-Kor{ek iz oblasti ê{ke, Moravske i zakarpatskih prostora sve do Vla{ke i Moldavije. (istorija srpskog naroda, tom I, str. 110.) Godine 545. i 550. zabeleèna su dva velika sklavinska pqa~ka{ka pohoda preko Dunava u Trakiju, do Ni{a, ~ak i Dra~a, doprev{i u jednom trenutku i do carigradskih zidina, ali i pokrivaju}i celu Dalmaciju. Otev{i sve {to im je pod ruku stiglo, Sklavini su se povukli severno od Dunava. U prelaèwu preko Dunava pomagali su im Gepidi, koji su istovremeno bili u ratu sa Langobardima kao vizantijskim saveznicima. Gepidi su 551. godine pomogli i Avarima (Hunima) da se prebace na ju`nu stranu Dunava da bi pqa~kali balkanske provincije, pa su oni prodrli sve do Soluna i Carigrada. Sklavini i Anti su u ratovima ubijali samo mu{karce, dok su ène i decu odvodili sa sobom i mahom naturalizovali, dok su Avari ubijali sve pred sobom, bez milosti i saàqewa, posebno najmo}nije avarsko pleme Kutriguri.21

Godine 559. Kutriguri masovno nadiru preko zale|enog Dunava, predvode}i i sva druga avarska plemena. Vizantijski pisac Teofan tvrdi da je za wima i masa Sklavina krenula. Dospeli su do Trakije i Termopila, ali i skoro do carigradskih gradskih kapija. Uskoro je snaga Avara znatno oslabila jer je vizantijska diplomatija uspela da krvavo zavadi wihova dva glavna plemena, Kutrigure i Utigure, ali su i 562. godine bili u stawu da prodru u Trakiju. Dolazi i do te{kih sukoba izme|u Avara i Anta, a uskoro su Avari porazili i Gepide, s kojima su ranije bili u savezu. Do novog avarskog prodora do{lo je 567. godine, trajao je skoro dve godine po celoj Bosni i Dalmaciji. Vizantiju su ve} 578. godine ugrozili Sklavini iz Vla{ke, pa je car sklopio savez sa Avarima koji su Sklavinima dosta {tete naneli, ali wihovu invaziju nisu uspeli da suzbiju. Posle neuspele opsade Soluna, Sklavini su se 584. sa ogromnim plenom vratili na svoju obalu Dunava. Avari su 582. obnovili neprijateqstvo sa Vizantijom i zauzeli Sirmijum i Singidunum. Sklavini su 586. opet bili pod Solunom. Avari su iste godine opusto{ili celu Meziju (Srbiju), pa su weni prostori skoro potpuno ostali bez stanovni{tva. I 588. Avari prodiru u Meziju i Skitiju, a Sklavini u Trakiju, sve do Peloponeza. Godine 591. vizantijski car Mavrikije je uspeo da sklopi mir sa Persijancima i svu svoju vojsku prebaci na Balkan da bi potisnuo Avare. Sporazumeo se sa Sklavinima i omogu}io im da se nasele na bugarskim i rumunskim obalama Dunava, a oni su mu uzvodno sve do Sirmijuma pomagali u antiavarskoj kampawi. U novom pohodu 594. godine Avari su poraèni, ali ve} slede}a bitka je bila izgubqena za carsku vojsku, pa su se Avari na{li na Mramornom moru. Iste godine do{lo je do sukoba izme|u vizantijske vojske i Sklavina na prostoru Vla{ke, pa su oni i slede}e godine nastavqeni. Sklavini su se ve} uveliko naseqavali na celom podru~ju dana{we Bugarske i u Trakiji. Zapadnije, pored temeqito opusto{ene Mezije, 597. godine Avari su opet harali po Bosni i Dalmaciji. Avari su 599. opet preko Mezije krenuli do Nikopoqa. Tek 600. godine vizantijska vojska je na Titelskom bregu potpuno porazila Avare, ali je 602. doìvela pravu katastrofu napadaju}i Sklavine. Vojska se pobunila protiv cara koji je ubijen sa celom porodicom, ali je napu{taju}i dunavski front omogu}ila masovnu kolonizaciju Sklavina i Bugara (naroda avarskog porekla). Bugari su bili neuporedivo malobrojniji od Sklavina, ali su od 680. godine vodili glavnu re~. Vremenom su se sasvim slovenizirali ostavqaju}i Sklavinima bugarsko ime. Carigrad su ponovo ugrozili i 626. godine, predvo|eni Avarima. U toku opsade do{lo je do me|usobnih sukoba Avara i Sklavina, Avari su se povukli, a Sklavini, Bugari i Gepidi ostali da trajno nasele osvojena podru~ja.

II. Srpska politi~ka istorija1. Prednemawi}ka dràvotvorna istorijaSrbe je na Balkansko poluostrvo pozvao car Iraklije, koji je vladao izme|u 610. i 641. godine. Oni su do{li sa severa Evrope, nisu jo{ bili pokr{teni i Porfirogenit kaè da su se zvali Beli Srbi. Wihovog dotada{weg vladara nasledila su dva sina i jedan od wih je deo naroda poveo u vizantijske ze22

mqe. Prvobitno su se naselili nadomak Soluna, a potom u krajeve izme|u reke Save i dinarskog planinskog masiva. Srb u Lici je svakako vezan za staroplemensko ime Srba. Jedna skupina Srba zaustavila se severno od Olimpa. Centar joj je bio u Srbici (Servija, Serfiye). Od te ili neke druge grupe Srba Vizantinci su vrlo rano otrgli jedan deo i preselili ga u Malu Aziju, gde je u imenu grada Gordoservon u Vitaniji, zabeleènog 680-681, sa~uvan najraniji pomen srpskog plemenskog imena. (str. 144.) Prve srpske formirane kneèvine su bile neretqanska, zahumska, travunijska i dukqanska. Srbi su se naselili na skoro potpuno pustom zemqi{tu, a ono malo zate~enog preostalog romanizovanog starog balkanskog stanovni{tva brzo su asimilovali, ali su starinci ostavili zna~ajnog traga u daqem razvoju srpskog jezika. Za razliku od Hrvata i Bugara, Srbi nikada nisu bili pod vrhovnom vla{}u ili dominacijom Avara. Prihvatili su vizantijsku vlast, ali ona je usled op{tih prilika carstva bila veoma labava i neretko ~isto formalna i to punih dvesta godina po doseqavawu. Ekspanzija bugarske dràve po~etkom devetog veka }e i mnoge Srbe podvesti 827. godine pod svoju vlast, poput Timo~ana, Moravaca i Srba iz dunavskog priobaqa. Vizantijsko-bugarsko suparni{tvo, koje je udarilo pe~at razvoju isto~nog dela Balkanskog poluostrva, produàvalo se i prenosilo na centralne oblasti u kojima su bili naseqeni Srbi. To suparni{tvo je odre|ivalo politi~ki poloàj najstarije srpske dràve i u najve}oj meri uticalo na wen razvoj. (str. 147.) Porfirogenit kazuje da je vladarski sin, koji je Srbe doveo na Balkan, umro pre najja~e bugarske najezde, dakle pre 680. godine, a nasledio ga je sin pa unuk, pa zatim ~itav niz vladara istog reda, ali su istorijski zabeleèna samo imena kneèva Vi{eslava, Radoslava, Prosigoja i Vlastimira. O vladawu prve trojice nema nekih posebnih podataka, dok je Vlastimir uspeo izme|u 836. i 852. godine da Srbiju odbrani od Bugara. Vlastimir je bio vrhovni knez, a sinu svoga vazala, travunijskog ùpana Veloja, po imenu Krajina, dao je svoju k}erku za ènu i kneèvsku titulu, po kojoj je nastala posebna lokalna dinastija kojoj su pripadali knezovi Hvalimir i û~imir. Vlastimirovi naslednici Mutimir, Strojimir i Gojnik su me|usobno podelili zemqu, ali je Mutimir kao najstariji sin zadrào vode}u ulogu. I bugarski kan Boris je 852. godine poraèn u poku{aju da pokori Srbiju. Po{to su se u me|uvremenu Vlastimirovi sinovi me|usobno zavadili i Mutimir nadvladao, mla|u bra}u je poverio na ~uvawe kanu Borisu, dok je Gojnikov sin Petar pobegao u Hrvatsku. Strojimirov sin Klonimir kao izgnanik oènio je Bugarku visokog roda i s wom dobio sina âslava. Razgranavawe srpskog vladala~kog reda i wegovo rasipawe odlaskom u susedne zemqe imalo je kasnije nepovoqne posledice. Izdanci vladaju}e dinastije bili su pogodno oru|e stranih sila u borbi za uticaj i vrhovnu vlast nad Srbijom. (str. 149.) Mutimir je vladao do 892. godine, ne dovode}i u pitawe vrhovnu vizantijsku carsku vlast, ali i nemaju}i nikakvih problema s wim, jer nije poku{avala u unutra{we srpske odnose da se me{a. Kneza Mutimira je 892. godine nasledio najstariji sin Pribislav, ali mu je vlast preoteo Gojnikov sin Petar. Petra je na prestolu 895. neuspe{no ugroàvao sredwi Mutimirov sin Bran. Poraènog i zarobqenog, Petar je naredio da ga oslepe kako vi{e ne bi mogao da figuri{e kao pretendent. Uz bugarsku pomo} prestola je poku{ao 898. godine da se do~epa Strojimirov sin Klo23

nimir, ali ga je Petar pobedio i ubio. Petar je uspeo da pot~ini i srpsku neretqansku kneèvinu, ali je Hum pod knezom Mihailom Vi{evi}em ostao van wegove kontrole. Godine 917, obave{ten od Mihaila Vi{evi}a da Petar {uruje sa vizantijskim izaslanicima na antibugarskoj osnovi u vreme dok su se vodili veliki bugarsko-vizantijski ratovi, bugarski car Simeon na Srbiju {aqe vojsku koju je predvodio Pavle Branovi}. Petar Gojnikovi} je na prevaru uhva}en i odveden u ropstvo, a presto je preuzeo Pavle priznaju}i bugarsku vrhovnu vlast umesto vizantijske. Ugrozio ga je uz vizantijsku pomo} Pribislavqev sin Zaharije, ali neuspe{no, pa ga je Pavle zarobio i isporu~io Bugarima. Kako je u me|uvremenu Pavle pre{ao na vizantijsku stranu, Simeon je podrào Zaharija koji se 920. do~epao prestola i prognao Pavla. Zaharije se odmah odmetnuo od Bugara i priklonio Vizantiji, a do nogu je potukao bugarsku vojsku koju je Simeon poslao da interveni{e. Slede}i bugarski nalet koji je predvodio Klonimirov sin âslav 924. godine bio je tako silovit da je Zaharije pobegao iz zemqe. Skoro celokupna srpska vlastela je tada pohvatana i zajedno sa velikim brojem Srba odvedena u Bugarsku. Dosta srpskog stanovni{tva je ve} tada preko reke Cetine izbeglo u Hrvatsku, a ostali su potraìli vizantijsku za{titu. Bugari su tada slomili srpsku dràvotvornu mo}, a osamostalile su se neretqanska, humska, travunska i dukqanska kneèvina. Kada je Simeon 927. godine umro, raniji bugarski {ti}enik âslav iskoristio je pometwu u carstvu, pobegao u Srbiju i uz vizantijsku pomo} obnovio dràvu, a mnogi raseqeni Srbi tada su se vratili iz susednih zemaqa. Zapadna granica Srbije tada je bila na Cetini, kod Livna i na Plivi, severna na Savi, ukqu~uju}i Bosnu, Usoru i Soli. Na istoku Srbija je obuhvatala dolinu Zapadne Morave. Ju`na granica dopirala je do Dra~a. Bosna je bila oblast unutar Srbije, ograni~ena na dolinu istoimene reke, i tek kasnije, najverovatnije po~ev od I veka, ime Bosne ra{irilo se na zapadni deo nekada{we Srbije. (str. 162.) Bosanski deo Srbije ugroàvali su Ma|ari, ali im je âslav naneo teàk poraz i u borbi pogubio ma|arskog kneza Kiza. Ali u ponovnom sukobu u priobaqu Save âslava su Ma|ari zarobili i u Savi udavili. O âslavqevim naslednicima i daqoj sudbini srpske dràve nema verodostojnih istorijskih podataka, ali po svoj prilici Srbija je podeqena na Ra{ku i Dukqu. Dukqom je vladao âslavqev polubrat i Radoslavov sin iz drugog braka, a Ra{kom Tihomir, koga je âslav èleo kao naslednika. Po predawu, Tihomir je prvi uveo titulu velikog ùpana. Istorijski dokumenti ponovo govore o srpskoj dràvi Dukqi ~iji je vladar Jovan Vladimir bio vizantijski saveznik, pa je zato bugarski car Samuilo 998. krenuo u ratni pohod protiv Dukqe. Samuilo je opusto{io Ra{ku, Dukqu i Bosnu, ali je na dukqanski presto vratio zarobqenog Jovana Vladimira, prethodno ga oèniv{i svojom k}erkom. Sve srpske zemqe su se na{le pod Samuilovom vrhovnom vla{}u. Samuilo je poraèn 1014. godine od vizantijske vojske cara Vasilija II i iste godine umro, a wegovu dràvu su zahvatila burna previrawa oko nasledstva prestola, u okviru kojih je 1016. godine pogubqen Jovan Vladimir. Kad je pod Dra~om 1018. godine pao Samuilov naslednik Jovan Vladislav, sve srpske zemqe su se ponovo na{le pod vrhovnom vizantijskom vla{}u, ali podeqene u samostalnije kneèvine. Cela Srbija zapadno od Ra{ke u administrativnom smislu predstavqala je jednu vizantijsku temu nad kojom je bio carski upravnik ili zapovednik. Sa~uvani su istorijski dokazi o postojawu duksa i stratega Srbije. Mogu}e je da24

je sedi{te teme Srbije bilo u Sirmijumu. Konstantin Diogen je bio namesnik Sirmijuma i strateg Srbije u isto vreme, dakle sliva Morave i Beograda, s obzirom da su Ra{ka, Dukqa, Bosna i Zahumqe tada imali status vazalnih dràva. Zahumqe je obuhvatalo i raniju Neretqansku kneèvinu, ali su wene teritorije severno od Neretve povremeno otimali Hrvati. Humski knezovi su ipak ~esto svoju vlast protezali do stare srpske granice na reci Cetini, drè}i i ostrva Bra~, Hvar i Kor~ulu. Ve} 1034. odmetnuo se od vizantijske vrhovne vlasti dukqanski vladar Stefan Vojislav, verovatno poreklom iz Huma ili Travunije. Vizantijci su wegovu pobunu 1036. ugu{ili, a wega zarobili. Posle godinu dana Vojislav je pobegao iz zarobqeni{tva i podigao novu pobunu i 1038. uspeo da se osamostali. Godine 1040. pobedio je novu vizantijsku vojnu ekspediciju, kao i jo{ ve}u 1042. Vojislav je uspeo da u svoju dràvu ukqu~i celo Zahumqe i Travuniju. Kako Vizantija nije uspela da pokori Vojislava, car je bio prinu|en na kompromis. Dukqa je ostala samostalna priznaju}i formalni vazalni odnos prema Vizantiji. Vojislava je 1055. godine nasledio wegov sin Mihailo, koji je u~vrstio dobre odnose sa Vizantijom. Me|utim, kada je 1072. na makedonskim podru~jima do{lo do velikih ustanaka, Mihailo je na zahtev ustani~kih vo|a poslao sina Bodina da im se stavi na ~elo. Bodin je progla{en za cara Petra. U prvo vreme vizantijska vojska je poraèna, a ustanici su zauzeli veoma {iroku teritoriju, ali su ipak slomqeni. Bodin je pao u zarobqeni{tvo iz koga ga je otac s te{kom mukom izvukao. Zahvaquju}i unutra{wim vizantijskim slabostima i nemirima, Mihailo se ne samo odrào na vlasti, nego je 1077. uspeo da pot~ini Dubrovnik. Kada su 1082. godine Normani iz ju`ne Italije uspeli preko Dra~a da prodru u Vizantiju, Mihailov sin Bodin je iskoristio priliku da u svoju dràvu, bar za kratko vreme, ukqu~i Ra{ku i Bosnu, pa tako obnovi nekada{wu Srbiju. Kada su Normani proterani, vizantijski vojskovo|a je negde pre 1090. godine uspeo da porazi i zarobi Bodina, ali se on ve} 1091. nagodio sa carem i vratio na srpski presto. U istorijskim spisima jo{ ima podataka o Bodinovim srda~nim odnosima sa krsta{ima. Kraq Bodin je negde osamdesetih godina na vlast u Ra{koj doveo ùpana Vukana i wegovog brata Marka. Vukan je Bodinu verovatno blizak ro|ak, ali se ne zna po kom osnovu. U svim sukobima sa Vizantijom, Vukan je Bodinu bio pouzdan saveznik, a uspeo je da zauzme celo Kosovo i Metohiju, uspe{no, s prekidima ratuju}i sve do 1106. godine. Kad je 1101. umro kraq Bodin, Vukan je u~estvovao u unutra{wim dukqanskim dinasti~kim sukobima. Vukana je na vlasti u unutra{wim srpskim zemqama nasledio sinovac Uro{ I. Kada je car Jovan II Komnin pobedio 1129. u vizantijsko-ugarskom ratu, Srbi su kao ugarski saveznici te{ko poharani, a veliki broj je iseqen u Nikomediju u Maloj Aziji. Me|utim, srpsko-ugarski savez je 1130. godine u~vr{}en udajom Jelene, k}erke Uro{a I, za ugarskog kraqa Belu II, {to je Ra{koj omogu}ilo da nastavi borbu za samostalnost i nezavisnost od vizantijske vlasti, s obzirom da od Dukqe, rastrzane unutra{wim sukobima, nije vi{e mogla da o~ekuje zna~ajniju pomo}. U vreme novog ugarsko-vizantijskog rata 1149. godine, na srpskom prestolu je bio Uro{ II, sin Uro{a I i brat ugarske kraqice Jelene i vojskovo|e Belo{a. Vizantijska vojska je poharala Srbiju, pa je srpski vladar Uro{ IIporaèn 1150. godine u boju kod Vaqeva, prinu|en na pregovore i prihvatawe obnavqawa vazalskog odnosa.25

2. Srbija u doba Nemawi}aU srpskoj vladarskoj porodici do{lo je do te{kih potresa, pa je veliki ùpan Uro{ II oboren 1155. godine, a na presto je do{ao wegov brat Desa. Vizantijski car je uspeo na kratko vreme da vrati Uro{a II na vlast, ali se ubrzo Desa ponovo do~epao poloàja velikog ùpana, mada je do tada vladao primorskim srpskim oblastima, Zetom, Trebiwem i Zahumqem. Pouzdanih podataka o svim tim zbivawima nema, ali je 1162. godine vizantijski car Manojlo Komnen na vlast u Ra{koj doveo Desu, koji se zauzvrat odrekao bogate oblasti Dendra u blizini Ni{a. Po{to je Desa nastavio bliske odnose sa ma|arskim dvorom, pozvan je 1163. u Ni{ gde ga je Manojlo uhapsio i uputio u zato~ewe u Carigrad. Po povratku u Srbiju umro je u Trebiwu, gde je i sahrawen. Posle Dese na ra{kom prestolu pomiwe se veliki ùpan Tihomir, brat Stefana Nemawe, iz porodice koja je u bliskom srodstvu sa ra{kom i zetskom dinastijom. Wihov otac Zavida bio je prinu|en u prvoj polovini dvanaestog veka da izbegne u Zetu, a sin Nemawa mu se rodio u Ribnici i kr{ten je po latinskom obredu, da bi ponovo bio kr{ten po pravoslavnom obredu kad se porodica vratila u Ras. Bio je oblasni gospodar Toplice, Ibra, Rasine i Reke. Pribliìo se caru Manojlu I Komnenu, stekao wegovo poverewe, dobio na upravu i leskova~ki kraj, ali i do{ao u sukob sa bra}om. Svrgao je Tihomira sa vlasti i postao veliki ùpan 1168. godine. Svrgnuti brat i wegovi sledbenici dobili su vizantijsku pomo} i najamni~ku vojsku, koju je Stefan Nemawa porazio na Kosovu, gde je i Tihomir poginuo. Novi veliki ùpan je uspeo da sredi odnose sa vizantijskim carem i konsoliduje svoju vlast. Godine 1172. ve} je ratovao sa Vizantijom, imaju}i bliske odnose sa Ugrima, Nemcima i Mle~anima. Primoran na pregovore, Stefan Nemawa je zarobqen i odveden u Carigrad, gde se zakleo na vernost caru Manojlu I Komnenu. Vrativ{i se u Srbiju zakletvu je po{tovao do careve smrti. Kada je car Manojlo 1180. godine umro, iz korena se promenila balkanska politi~ka situacija. Vizantiju su zahvatili unutra{wi nemiri i borba za vlast u kojoj je ubijen maloletni prestolonaslednik. Ugarska je obnovila neprijateqstva, a srpsko-ugarska vojska je 1183. do Sofije prodrla. Stefan Nemawa je otpo~eo borbu da preotme Dukqu ispod vizantijske vlasti, u prvi plan stavqaju}i dinasti~ka prava svoje porodice. Pohod je uspe{no okon~ao 1186. predaju}i Dukqu na upravu najstarijem sinu Vukanu. Nemawina bra}a, knezovi Miroslav i Stracimir, neuspe{no su opsedali Dubrovnik. Nemawa je 1189. godine u Ni{u organizovao sve~ani do~ek nema~kom caru Fridrihu I Barbarosi i wegovoj vojsci. Dok je Vizantija strahovala zbog nepoznavawa pravih namera ogromne nema~ke krsta{ke vojske, srpski vladar je iskoristio priliku da pro{iri svoju teritoriju na Kosovo, Metohiju i Skopsku oblast, kao i ~itav prostor izme|u Zapadne i Velike Morave. Doìveo je poraz od vizantijske vojske 1190. na Moravi, pa je car privremeno povratio Ni{ i Beograd. Do{lo je do pregovora u kojima je prakti~no me|unarodno priznata nezavisnost srpske dràve, a Nemawinom sinu Stefanu car je ponudio svoju sinovicu za ènu. Uz to, Srbi su priznali vrhovnu vlast vizantijskog cara, ali bez ikakvih konkretnih obaveza, dakle u ~isto simboli~koj formi. Priznate su Nemawi i sve osvojene teritorije, pa je Srbija na severu obuhvatala Leva~ i Lepenicu, na istoku do doline Morave, jugu do Vrawa, a na zapadu Zetu, Travuniju i Zahumqe.26

a) Sticawe potpune dràvne nezavisnosti Sticawe dràvne nezavisnosti Srbiji je otvorilo period neprijateqstva sa Ugarskom, ~iji su joj strate{ki interesi bili suprotstavqeni. U srpsko-ugarskom ratu 1192. Nemawa je dobio vizantijsku vojnu pomo}. Za 1196. godinu sazvao je veliki dràvni sabor na kome je vlast predao sredwem sinu Stefanu, saop{tavaju}i sopstvenu voqu da se zamona{i. Obnoviv{i manastir Hilandar, Nemawa je umro 1199. godine. Godine 1202. te{ko su se zavadila bra}a Stefan i Vukan. Ovaj posledwi se udruìo sa ugarskim kraqem Emerikom, pa je ugarska vojska upala u Srbiju i proterala Stefana. Emerik je tada Srbiju uneo u svoju kraqevsku titulu, ~ega su se svi wegovi naslednici dràli do 1918. godine. Vukan je priznao vrhovnu Emerikovu vlast. Tome se prvi suprotstavio bosanski ban Kulin, dotada{wi ma|arski vazal, ~ija je sestra bila èna Nemawinog brata, humskog kneza Miroslava. Srbiju je 1203. godine napao i opusto{io bugarski car Kalojan. To je Vukana veoma oslabilo i omogu}ilo Stefanu da se 1205. posle uporne borbe vrati na presto. Najmla|i Nemawin sin, monah Sava, posredovao je i izmirio zava|enu bra}u. Slom Vizantije iz 1204. godine stvorio je nove perspektive srpskoj dràvi i podgrejao stare ambicije za {irewe prema jugu. Stefan Nemawi} je raskinuo brak sa vizantijskom princezom i oènio unuku mleta~kog du`da Enrika Dandola. Ana Dandolo je nagovorila muà da se pokatoli~i, rodila mu sina Uro{a i umrla 1217. Stefan dobija od pape Honorija III kraqevsku krunu. Kada je Sava Nemawi} 1219. izdejstvovao od nikejskog cara i patrijarha nezavisnost srpske srkve, Stefan Prvoven~ani je napustio prozapadnu orijentaciju i preusmerio se na istok. Stefanovo krunisawe pomrsilo je ugarske planove na Balkanu i u~vrstilo dràvnu nezavisnost Srbije. Stefan je morao da interveni{e u Zahumqu, gde je, posle smrti kneza Miroslava, wegov sin iz prvog braka Petar proterao Miroslavqevu udovicu i maloletnog sina Andriju. Stefan je pobedio Petra, a Stonsko primorje i Popovo poqe dao knezu Andriji, dok je Petru ostavio teritoriju izme|u Neretve i Cetine. Potom je uspostavio prijateqstvo sa epirskim vladarom Teodorom I An|elom, koji je uskoro postao solunski car i pretendent na carigradski tron. Najstarijeg sina Radoslava Stefan je 1224. oènio carevom k}erkom. Po o~evoj smrti, Radoslav je 1228. nasledio srpski kraqevski presto i vodio izrazito progr~ku, vizantinofilsku politiku. Me|utim, wegov tast je 1230. katastrofalno poraèn od bugarskog cara Jovana II Asena. Radoslav je izgubio glavno upori{te, pa ga je 1234. pobuwena vlastela zbacila sa prestola i dovela wegovog mla|eg brata Vladislava. Kraq Vladislav je zauzeo probugarski politi~ki stav, pa je oènio Beloslavu, k}erku cara Jovana II Asena. Kad su Ma|ari 1237. ugrozili Zahumqe pod izgovorom progona bogumila, Vladislav je pohitao sa vojskom i do{ao sve do reke Cetine. Tu je potpisao sporazum o savezu sa gradom Splitom. Kroz Srbiju je 1241. kao oluja protutwala mongolska najezda. Iste godine umro je bugarski car, a vlastela postajala sve nezadovoqnija. Vladislav je 1243. prisiqen da presto preda najmla|em bratu Uro{u I, koji je vladao naredne 33 godine. U prvim godinama Uro{eve vladavine balkanska politi~ka situacija bila je povoqna za srpsku dràvu. Bugari i Ma|ari bili su veoma oslabqeni mongolskim pusto{ewima, a na jugu se pro{irilo Nikejsko carstvo, s kojim je srp27

ski vladar bio u dobrim odnosima. Uro{ je retko ratovao, pa je sve snage usmerio na ja~awe i stabilizaciju dràve. Razvijaju se rudarstvo, poqoprivreda i trgovina. Sa Dubrovnikom je kraq bio u sukobu 1252. oko rimokatoli~kog crkvenog spora barske i dubrova~ke nadbiskupije. Rimokatoli~ki uticaj na dvoru proteìrala je kraqica Jelena Anùjska. Godine 1253. neuspe{ni pohod na Srbiju poveo je bugarski car Mihailo Asen. Probleme je pravio i humski knez Radoslav, {uruju}i naizmeni~no sa Dubrov~anima, Bugarima ili Ma|arima. Odnosi sa Bugarima su bitno popravqeni kad je na presto do{ao car Konstantin Tih Asen 1257. godine, koji je bio polusrbin i ponosio se Nemawom i Svetim Savom kao svojim precima. Iste godine Uro{ se ume{ao u epirsko-nikejski sukob, prekidaju}i prijateqstvo sa Nikejcima i osvajaju}i Skopqe. Uro{ I je 1258. poku{ao da osvoji Ma~vu od Ma|ara, ali je bio poraèn i zarobqen. Mir je postignut sklapawem braka izme|u Uro{evog sina Dragutina i unuke ugarskog kraqa Kataline. Sa Nikejcima je Uro{ obnovio prijateqstvo kada se carskog prestola 1258. do~epao Mihailo VIII Paleolog, koji je uspeo 1261. da obnovi Vizantiju. Prijateqstvo je raskinuto neuspehom ènidbe Uro{evog mla|eg sina Milutina carevom k}erkom Anom. Uro{ je uspeo da ukine lokalnu mo} sporednih grana loze Nemawi}a u Zahumqu, Travuniji i Dukqi i svede ih na ulogu provincijalne vlastele, dok su funkciju najvi{ih kraqevskih slu`benika obavqali verni pripadnici drugih plemi}kih porodica. Ugasila se ubrzo i Miroslavqeva i Vukanova loza. Uro{ I je 1275. opsedao Dubrovnik, ali je slede}e godine u{ao u o{tar sukob sa sinom Dragutinom koji je doveo do rata u kome je Dragutinu pristigla pomo} ugarske i kumanske vojske. Uro{ I je poraèn, povukao se u Zahumqe, zamona{io i naredne godine umro. Dragutin je postao kraq 1276. godine, ali je svega {est godina ostao na prestolu. Godine 1271. vizantijska vojska je napala Srbiju i prodrla do Lipqana, a po~etkom 1282. Dragutin je pao s kowa i doìveo teàk prelom noge. Na Deèvskom saboru je abdicirao u korist brata Milutina, a dobio je na upravu severne delove Srbije. Kraq Milutin je odmah 1282. krenuo u rat protiv Vizantije, zauzimaju}i Skopqe, Poleg, Ov~e poqe, Zletovo i izbijaju}i na Bregalnicu. Mihailo VIII Paleolog je spremao kontraofanzivu, ali je krajem iste godine umro. Wegov naslednik Andronik II Paleolog poslao je 1283. vojsku u kaznenu i pqa~ka{ku operaciju. Vojska je bila sastavqena od Tatara, a Srbi su je ubrzo naterali na povla~ewe. Dragutin je pritekao u pomo} bratu, pa je srpska vojska 1284. izbila do egejske obale i Svete gore. S velikim plenom su se bra}a povukla na sever, a po odmoru trupa Milutin je zauzeo Strumicu, Prosek, Prilep, Ohrid i Kroju, formiraju}i novu granicu na toj liniji i stabilizuju}i je. Milutinu je nakon toga pa`wa preusmerena na sever gde je Dragutin od svoje ta{te, ugarske kraqice Jelisavete, dobio Ma~vansko-bosansku banovinu, zna~ajno na taj na~in pro{iruju}i teritoriju pod svojom upravom. U sklopu te oblasti Dragutin je dobio Beograd, a nedugo zatim Brani~evo, pa je po~eo spoqnu politiku da vodi nezavisno od Milutina. Tatari su tada duboko prodrli u bugarske i ugarske zemqe, a tatarski vazali s Gorwa~ke klisure na Mlavi, Drman i Kudelin, ugroàvali su Dragutinove posede. Me|utim, Dragutinov pohod protiv tih pqa~ka{a nije uspeo, a oni su uz tatarsku i kumansku pomo} opusto{ili glavninu Dragutinove oblasti. Milutin mu je prisko~io u pomo} pa su potpuno porazili neprijateqa i ce28

lu brani~evsku oblast pripojili Dragutinovom delu srpske kraqevine. Drugi tatarski vazal, vidinski knez [i{man, hteo je da se osveti i s velikom vojskom prodro je nadomak Pe}i. U protivudaru Milutin je te{ko porazio [i{mana i zauzeo Vidin. Potom se izmirio s bugarskim velika{em i udao svoju k}erku Anu za [i{manovog sina Mihaila. Da bi umirio tatarskog kana Nogaja kao gospodara Bugarske, Milutin mu je izrazio lojalnost i kao zato~enika kanu poslao sina Stefana sa nekoliko boqarskih sinova. Nogaj je uskoro poginuo u me|utatarskim obra~unima i za Srbiju s te strane vi{e nije bilo opasnosti. Nakon {to je Dragutin kao gospodar dela Srbije, Bosne, Ma~ve i Krajine mnogo oja~ao i osamostalio se, pogor{ali su se odnosi me|u bra}om, {to je obustavilo daqe ofanzivne akcije prema Vizantiji. Milutin je ipak 1296. Vizantincima oteo Dra~, a slede}e godine je propao veliki vizantijski pohod na Srbiju. Godine 1299. Milutin je sklopio ~vrst mirovni sporazum s carem Andronikom II. Milutin je svoju dotada{wu tre}u ènu, bugarsku princezu Anu i grupu talaca predao Vizantincima, a istovremeno je oènio {estogodi{wu carevu k}erku Simonidu i u miraz dobio teritorije do linije Ohrid, Prilep, [tip, koje je ranije osvojio. I Dragutin je na severu imao sli~ne uspehe. K}erku je 1284. udao za bosanskog bana Stjepana I Kotromani}a, a sina Vladislava oènio ma|arskom kraqevskom sinovicom Konstancom Merezini i od kraqa Andrije III godine 1292. dobio kao nasledni posed herce{tvo Slavoniju. Posle Andrijine smrti, Dragutin se ume{ao u ostavinsku raspravu i kao pretendent na ugarski presto. Godine 1301. do{lo je do rata izme|u Milutina i Dragutina. Iskoristiv{i sukob me|u bra}om, hrvatski ban Pavle [ubi} prodro je u Srbiju osvajaju}i humske zemqe. Milutin je zarobio Pavlovog sinovca Mladena II i tako 1306. prinudio [ubi}evu vojsku da se povu~e iz Huma. Direktnih istorijskih podataka o ratovawu Milutina i Dragutina nema, ali se ono mnogo oduìlo i u Srbiji te{ka razarawa izazvalo. Milutina je to teralo na pomisao i uniju da primi, pa je preko emisara po tom pitawu pregovarao sa papama. Sklopio je i saveze sa zapadnim vladarima koji su nastojali da obnove Latinsko carstvo. Dragutin u ugarskim sukobima nije imao uspeha niti je stekao tamo bilo kakvo upori{te za unutarsrpske sukobe. Mir izme|u Milutina i Dragutina postignut je tek 1312. godine, bez bitnijih teritorijalnih pomerawa. Dragutin je Milutinu priznao primat. Godine 1313. Mladen II Bribirski, Pavlov naslednik, napao je Srbiju i zauzeo Hum sa neretqanskom dolinom. Milutin je uskoro povratio privremeno izgubqene krajeve. Milutinov sin Stefan se 1314. pobunio protiv oca, ali je Milutinova vojska bila neuporedivo ja~a. Poraèni Stefan je u okolini Skadra od oca traìo opro{taj, ali mu je Milutin samo prividno oprostio. Zato~io ga je u Skopqu gde je oslepqen, da bi za vladawe bio onesposobqen, pa je sa porodicom poslat u izgnanstvo u Carigrad, gde je proveo sedam godina. Ubrzo se ispostavilo da Stefan nije potpuno slep. S druge strane, Dragutin je sazvao sabor sve{tenika i plemi}a na kome je vlast predao sinu Vladislavu, potom se zamona{io i umro 1316. Ubrzo je Milutin uspeo da uhvati i zato~i Vladislava, preuzimaju}i upravu i nad wegovom obla{}u, ali je time izazvao neprijateqstvo ugarskog kraqa Karla Roberta. U tom trenutku Milutin se zatekao u sukobu sa Dubrovnikom, a Ma|ari su se protiv wega udruìvali s papom Jovanom XXII, Mladenom IIBribirskim i ju`no29

italijanskim vladarem Filipom Tarentskim. Mladen II je 1318. ponovo nasrnuo na Hum, imaju}i u po~etku izvesnog uspeha, ali se ubrzo morao povu}i iz doline Neretve. Papa je podbuwivao albanske katoli~ke feudalce protiv {izmati~kog srpskog kraqa. Godine 1319. ugarska vojska je prodrla u Srbiju i zauzela Ma~vu i Kolubaru, ali je kraq Karlo Robert morao da se privremeno povu~e, da bi slede}e godine trajno oteo te oblasti. Pred smrt, Milutin je presto namenio mla|em sinu Konstantinu. Popustio je insistirawu crkvenih krugova i dozvolio da se 1320. u otaybinu vrati stariji sin Stefan sa porodicom, daju}i mu ùpu Budimqu. Nakon toga se te{ko razboleo, {to je dràvu dovelo do unutra{wih meteà. Umro je 1321. godine. Wegov sin Stefan Uro{ III De~anski krunisan je za kraqa 6. januara 1322. godine, posle izvesne borbe za presto. Borbe su nastavqene i posle krunisawa i u wima je Konstantin poginuo. Nemiri su omogu}ili Vladislavu da pobegne iz tamnice i on je uskoro preuzeo upravu nad o~evim oblastima, prisvajaju}i i kraqevsku titulu, ali je izgubio Usoru i Soli, koje su pripale bosanskom banu. Stefan mu je oduzeo Rudnik. U Humskoj zemqi odmetnula su se bra}a Branivojevi}i, ali ih je porazio bosanski ban Stefan II u savezu sa Dubrov~anima. Ali kada je Stefan IIzaposeo prostor od u{}a Neretve do Cetine, a Dubrov~ani Ston i Peqe{ac, do{lo je do rata sa srpskim kraqem. Kraq Stefan je povratio Peqe{ac, ali ne i neretqansko Zagorje, pa je jo{ dugo bilo pograni~nih ko{kawa sa Stefanom II. Po{to mu je èna umrla po povratku iz progonstva, Stefan Uro{ III je 1324. oènio k}erku sinovca, cara Andronika II, Mariju Paleolog, ~iji je otac bio solunski namesnik. Srpska vojska je 1327. godine ratovala na strani cara Andronika II protiv mladog cara Andronika III, ume{av{i se tako u unutra{we vizantijske dinasti~ke borbe. Vizantija i Bugarska su 1330. godine zajedni~ki napale Srbiju. Stefan je prvo do nogu potukao bugarskog cara Mihaila Asena, a u bici se posebno proslavio kraqev sin Du{an. Po{to je biv{i Stefanov zet, car Mihailo poginuo, Stefan Uro{ III je na bugarski presto doveo sina Mihailovog i svoje sestre Ivana Stefana. Kad je saznao za Mihailovu sudbinu Andronik III je sa vojskom ubrzano napustio Makedoniju, pa su Srbi na tom podru~ju bez borbe povratili ranije posede. Ubrzo je do{lo do sukoba Stefana Uro{a III De~anskog sa sinom Du{anom i nekoliko vojnih sudara. Otac i sin su se izmirili 1331. godine, ali za vrlo kratko vreme. Iste godine Du{an je zarobio oca i zato~io ga u zve~anskoj tvr|avi gde je ubrzo umro pod nerazja{wenim okolnostima. I Stefanov sestri} je iste godine izgubio bugarski presto. Kraq Du{an je potom oènio Jelenu, sestru novog bugarskog cara Jovana Aleksandra. Ve} 1332. Du{an je morao da ugu{i pobunu zetskih velika{a. Dubrov~anima je 1333. ustupio celo primorje od Stona do Dubrovnika, pod uslovom da pla}aju godi{wi tribut i omogu}e lokalnom stanovni{tvu pravoslavno crkveno bogosluèwe. Istovremeno je sredio me|udràvne odnose sa Stefanom II Kotromani}em. Godine 1334. Du{an je, obezbediv{i severozapadne granice, krenuo s vojskom prema Solunu, ali je ubrzo morao taj rat da prekine pred solunskim zidinama, jer ga je sa severa ugrozio ma|arski kraq Karl Robert. Sa carem Andronikom III Paleologom postigao je sporazum da Srbi zadrè Ohrid, Prilep i Strumicu. Potom se okrenuo s vojskom protiv Ma|ara, brzim udarima izazvao me|u wima paniku i mete` i proterao ih preko Save. Papa je pomagao Ma|arima, pa su se30

Documents

Ideologija srpskog nacionalizma