Microsoft Word - katalog_final.docZnaenje bajkiruno Betelhajm,
psihoanalitiar austrijskog porekla, nudi nam sjajna tumaenja bajki,
prevoena jezikom Frojdove psihoanalize ~ Pepeljuga, najpoznatija i
verovatno najomiljenija bajka, tumaena je kao pria o suparnitvu
brae isestara. ivot u pepelu simbolie njen inferioran odnos u
poreenju sa braom i sestrama, ali je istovremeno i simbol ponovnog
raanja i sa njom se lako identifikuju, kako deaci tako i devojice,
jer deca oba pola podjednako pate od suparnitva sa braom i sestrama
i oseaju istu elju da budu izbavljena iz svog niskog poloaja i da
nadmae one koji im izgledaju nadmoniji. Ivica i Marica, Crvenkapa i
Dek i arobni pasulj odraavaju detetovu borbu za samostalnost i
nezavisnost. Crvenkapa, za razliku od Ivice i Marice, koji su
morali da budu gurnuti u svet, spremno naputa svoj dom. Ona se ne
boji spoljanjeg sveta, ve sagledava njegovu lepotu, i u tome je
opasnost. Iako puna vrlina, ona zapada u iskuenje, i njena sudbina
govori nam da poverenje u svaije dobre namere oveka, zapravo, izlae
opasnostima. Kad u nama ne bi postojalo neto to voli velikog zlog
vuka, on ne bi imao moi nad nama (Bruno Betelhajm). Mala prodavaica
ibica je moralistika pria o okrutnosti sveta: ona pobuuje sauee meu
ugnjetenima. Meutim, detetu koje se osea ugnjeteno nije potrebno
sauee prema drugima u istom poloaju, ve pre ubeenje da moe izbei tu
sudbinu.VIIIAmoralne bajke, kako ih Bruno Betelhajm naziva, kao to
su Maak u izmama ili Dek i arobni pasulj, ne pruaju polarizaciju
ili protivstavljanje dobrih i loih osoba, ve slue drugom cilju. One
ne grade karakter deteta zalaui se za opredeljivanje izmeu dobra i
zla, ve pruaju nadu da ak i najmanji i najslabiji moe nadmudriti
sitnim lukavstvom velikog i monog, veru da ovek, i pored svih
svojih slabosti, moe uspeti i podstiu nas da krenemo u duhovno
hrabre poduhvate u naim sopstvenim ivotima. Din koji se sukobljava
sa junakom u bajkama oslikava odnos deteta prema odraslom. U svim
kulturama, deca su se uvek bojala odraslih i opirala se vlasti koju
stariji imaju nad njima. Ona znaju da osim povinovanja njihovim
naredbama, imaju samo jedan nain da se obezbede od gneva odraslih ~
da ih nadmudre.Luis Kerol je, u svojimpriama o Alisi,
prilinoradikalno proterao svakomoralisanje,svakunametnutu pouku;
tanije, nailazimo na moralne pouke samo onda kada eli da im se
podsmehne. Preko avantura radoznale i nestane, ali i "trezvene i
razborite Alise", koja se stalno sukobljava sa iaenom logikom sveta
u koji je upala, Kerol nas ui kako iskljuivo od nas samih zavisi
hoemo li pravila i zakonitosti doiveti kao neto to sputava na duh i
delanje, ili kao okvir za pronalaenje uvek novih puteva, iz kojih e
ivot zaista izrasti u udesnu igru. I zaista, kako to Z. Paunovi u
svom tekstu Nestana olovka Luisa Kerola primeuje, "bilo bi dosadno
biti samo veliki ili samo mali; kada kao Alisa, menjamo svoju
veliinu, a sa njom i ugao posmatranja, tada i svet, stalno
promenljiv, prestaje da nas zbunjuje i plai i postaje zanimljiviji"
i samim tim predstavlja izazov za nas.Bajke su jedinstvene, ne samo
kao prozna knjievna vrsta , ve i kao umetnika dela koja su i detetu
i odraslom potpuno pojmljiva svojim "jezikim slikama", kao to to
nijedan drugi vid umetnostiIXXnije. Kao i sa svakom velikom
umetnou, najdublje znaenje bajke bie razliito za svaku osobu i
razliito za istu osobu u raznim trenucima njenog ivota. Svako e
izvlaiti razliita znaenja iz iste bajke, u zavisnosti od svojih
trenutnih interesovanja i potreba, i kad god mu se prui prilika,
vraae se istoj prii, kada bude spreman da stara znaenja proiri ili
ih zameni novim. Ako je u nekom trenutku osoba zaokupljena milju da
mora da ivi bez partnera, tad e moda da iskrsne najmlai patuljak iz
bajke o Sneani, onaj koji nikad nije mogao oboavanu Sneanu da
osvoji. Ako nas, pak, mui strah od starosti i smrti, tada e na nas,
verovatno, jak utisak ostaviti uloga Sneanine maehe, koja, uplaena
i ozlojeena, zuri u ogledalo, ne mogavi da se oprosti od svoje
lepote i ivota.
