PSIHOLOGIJA EMOCIJA IV

Model krune emocionalne reakcije (KER)

autora Z. Milivojevia

Model krune emocionalne reakcije (KER) autora Zorana Milivojevia

Kada emociju ne posmatramo izolovano, ve u sklopu procesa koji joj prethode i procesa koji joj slede, shvatamo da je svaka emocija deo sloenog mehanizma

Lanac dogaaja:emocije poinju stimulusnom situacijom i u njoj zavravaju

Emocija: kognitivno-fizioloko-bihevioralni sklop, koji predstavlja pripremu

za adaptivnu aktivnost Priprema se odvija na vie nivoa: visceralnom (autonomni nervni i

endokrini sistem), motornom, motivacionom (emocija daje impuls za ponaanje) i mentalnom (stimuliu mentalne operacije koje su specifine za situaciju i emociju i veoma fokusirane na postizanje adaptacije)

Model krune emocionalne reakcije (KER) autora Zorana Milivojevia

Kognitivni procesi su ukljueni u nekoliko momenata:

primarna procena - odreivanje znaenja i znaaja situacije na osnovu dovoenja u vezu sa referentnim okvirom,

sekundarna procena -odreivanje znaenja same emocionalne reakcije i biranja naina ponaanja,

tercijarna kognicija - osoba nastoji da shvati smisao svojih oseanja, da im nae uzrok

KER MODEL

Stimulusna

situacija Percepcija

Apercepcija Pripisivanje znaenja

Odreivanje Vrednosti (znaaja)

Viscelarne, motorne i mentalne pripreme

organizma

Ponaanje, reakcija

Model krune emocionalne reakcije (KER) autora Zorana Milivojevia

Ako se situacija oceni kao vana, aktiviraju se specifini bioloki programi -doivljavanje oseanja u uem smislu; moemo registrovati razliite senzacije, uzbuenje, visceralne i motorne reakcije

Ovi bioloki programi slue za podizanje energetskog nivoa tela i mobiliu organizam za eventualnu akciju

Doivljaj nekog emotivnog stanja znai i odreenu mentalnu promenu -motivisanost za odreenu vrstu ponaanja, subjektivni doivljaj podsticaja, impulsa za akciju

Objektivno, to se izraava kroz zauzimanje specifinog poloaja tela i kroz specifian izraz lica

Model krune emocionalne reakcije (KER) autora Zorana Milivojevia

Ako iz ove spremnosti na akciju odmah proizae akcija, onda se radi o impulsivnom ponaanju

Akciona spremnost stimulie miljenje iji je cilj da se odabere ono ponaanje koje e biti najbolji odgovor na procenjenu stimulusnu situaciju

Miljenje moe da ima i jo jednu funkciju,; esto smo svesni samog oseanja, ali ne i znaenja i znaaja situacije, svesno promiljanje pomae da shvatimo svoje oseanje i njegovu logiku, te da ga reguliemo ili kontroliemo osnova za kontrolisano ponaanje

Svi ovi procesi slue adaptivnom ponaanju

Adaptivnost se procenjuje sa stanovita (I) delotvornosti ponaanja (razreenje problema) i (II) socijalne prihvatljivosti

Ako ljubomorna osoba ubije svog rivala, ona e eliminisati razlog svog neprijatnog oseanja, ali e sebi stvoriti novi problem jer je njena reakcija socijalno neprihvatljiva

Vrste adaptacije:

-menjanje situacije (bes),

-izbegavanje/odlazak iz situacije (strah),

-pokretanje mentalnih procesa sa ciljem prilagoavanja referentnog okvira novonastaloj situaciji koja se ne moe izbei (tuga).

Ako doe do unapreenja adaptacije oseaju se prijatne emocije i tei se odravanju stanja, ponavljanju situacije ili njenom pojaavanju

Neadaptivna ponaanja proistiu iz neprijatnih oseanja, ona ne uspevaju da promene stimulusnu situaciju, ili, s druge strane, znaenje i vanost situacije za nas

Primer: Marina ima hronini konflikt na svom radom mestu sa efom

Model krune emocionalne reakcije (KER) autora Z.

Milivojevia

Osnovne premise modela:

- tenja ka uspostavljanju ravnotee izmeu spoljanjeg i unutranjeg u cilju adaptacije; potreba da se prilagodimo promeni u okruenju /strah/ ili zahtev da se okruenje promeni /ljutnja/

- emocije se oseaju diskontinuirano

- funkcija emocija je adaptacija organizma to podrazumeva: viscelarnu, motornu i mentalnu pripremu

EMOCIJE KAO TRANSAKCIJE

Darvin: vanost emocija za ljudsku komunikaciju, emocije slue kao prvo sredstvo komunikacije izmeu majke i odojeta

Kroz izraavanje emocija opaa se simpatija kod drugih to ublaava patnju i poveava zadovoljstvo, ojaava se obostrano dobro oseanje

Socijalno okruenje je od presudnog znaaja za na opstanak

Za nae ponaanje je bitno da pravilno procenimo emocije drugih ljudi u naem okruenju, jer nam one govore o njihovim namerama i akcionim tendencijama

Procena emocija -teak zadatak, informacije koje nam drugi alju kroz izraz lica, stav tela, verbalnu komunikaciju i ponaanje vrlo esto su protivrene

Kada nam neko daje komplimente i ponaa se ljubazno, mi ipak moemo osetiti neprijateljstvo, ljubomoru, zavist ili prezir. Isto tako, moemo iza otvorenog i provokativnog ponaanja naslutiti dobronameran stav sagovornika

Emocionalne reakcije drugih ljudi osnova naeg saznanja o odnosima

Kvalitet i intenzitet izraenih oseanja govori kakvi su odnosi izmeu ljudi i kako oni doivljavaju svoje okruenje

Ako osoba pokazuje gnev, moemo pretpostaviti da odnos u kojem se to oseanje javlja karakterie pretnja, uvreda ili povreda.

Ako osoba doivljava anksioznost u nekom odnosu, onda taj odnos ukljuuje neodreenu pretnju i praen je tenjom da se izbegne ili pobegne od pretnje.

Na osnovu oseanja moemo zakljuiti ta je nekome vano, ta je vredno sa njegovog/njenog subjektivnog stanovita

Emotivna pobuenost doivljava se samo oko dogaaja koji su za nas vani. im pokaemo oseanja, to znai da se deava neto to je za nas bitno, pa makar mi to negirali

Posmatrajui karakteristian nain emotivnog reagovanja, moemo otkriti verovanja koja pojedinac ima o sebi i svetu.

Neko ko je esto bojaljiv ili depresivan verovatno ima nisko samopotovanje

Osoba koja prema drugima esto ispoljava sumnju, prezir ili zavist verovatno ima negativna verovanja o ljudskoj prirodi i namerama drugih.

EMOCIJE KAO TRANSAKCIJE

Emocije su pokretai ne samo naeg ponaanja, nego i ponaanja drugih osoba sa kojima smo u komunikaciji

Svako oseanje sadri izvesnu poruku upuenu drugim ljudima, izvesno oekivanje eljene reakcije

Npr, bez obzira zbog ega se neko ljuti, on uvek drugog poziva da promeni svoje ponaanje, bilo da prestane da radi ono to subjektu smeta, bilo da pone da radi ono to subjekt smatra da drugi treba da radi

Emocija Poruka Oekivana reakcija

Ljutnja Promeni ponaanje! Krivica i izvinjenje Strah Ugroava me neto jae od mene Zatita Prezir Ti ne vredi dovoljno! Poniznost Zadovoljstvo Moja elja je ispunjena! Zadovoljstvo Mrnja Ti si zao jer ti mene mrzi! Strah i nestajanje Zavist Ti misli da si bolji od mene! Potvrda subjektove vrednosti Stid Znam da mislite da ja nisam OK Potvrda subjektove vrednosti

Krivica Ja sam dobar i osuujem svoje loe ponaanje Oprotaj Ljubav Ti si vredno ljudsko bie i ja te elim u svom intimnom svetu Uzvraanje ljubavi Ljubomora Plaim se da e otii s drugim Potvrda ljubavi

Sposobnost prepoznavanja emocija drugih ljudi, sposobnost kontrole sopstvenog emotivnog reagovanja, sposobnost empatije -

vana za uspostavljanje i odravanje skladnih meuljudskih odnosa i konstruktivno reavanje interpersonalnih konflikata

Ove sposobnosti su, izgleda, nezavisne od opte ili posebnih intelektualnih sposobnosti

Pojam emocionalne inteligencije -dela D. Golemana

Sporno ima li opravdanja za postojanje takvog konstrukta; mnogo ranije prepoznati su i izuavani aspekti socijalne inteligencije

Torndajk: socijalna inteligencija - sposobnost da se razumeju drugi

ljudi i da se mudro reaguje u interpersonalnim odnosima

Gardner: inteligencija je sloen konstrukt, ini je vie relativno nezavisnih inteligencija, meu kojima je i interpersonalna inteligencija

Interpersonalna inteligencija:

emocionalna osetljivost (sposobnost prepoznavanja oseanja i elja drugih ljudi);

socijalna analitinost (sposobnost shvatanja sutine drutvenih situacija i motiva ljudskih postupaka);

samokontrola (uspeno vladanje sopstvenim afektima);

socijabilnost (sposobnost lakog uspostavljanja meuljudskih odnosa);

tolerancija i socijalna adaptabilnost (sposobnost uvaavanja drugaijeg gledita i uspenog reavanja interpersonalnih sukoba);

dominantnost (sposobnost voenja i uspenog upravljanja) itd.

Ovako opisan konstrukt obuhvata i ono to se smatra sutinom emocionalne inteligencije

Emocionalna inteligencija

konstrukt sposobnosti koji se ponajvie odnosi na vetine emocionalne kontrole i komunikacije, koje su manjim delom

odreene naslednim faktorima (za razliku od opte inteligencije), a najveim delom se stiu tokom ranog razvoja, mada se mogu znaajno unaprediti i kasnije.

EMOCIJE I ZDRAVLJE Hronine negativne emocije predstavljaju rizik po psihofiziko zdravlje

Stres - proces transakcije izmeu pojedinca i okruenja

Dogaaji u okruenju postavljaju pred pojedinca dodatne zahteve, koje on moe doiveti kao pretnju, gubitak ili izazov.

Proces procene dogaaja u okruenju, oseanja koja se posledino javljaju i pratee fizioloke promene, nain na koji odgovaramo i prilagoavamo se tim zahtevima opisujemo kao stres.

Stresori su svi oni izvori opasnosti ili izazova u odnosu na organizam, koji mu mogu naneti tetu ili gubitak

EMOCIJE I ZDRAVLJE

Stresori ne moraju uvek da budu deo spoljanje sredine, to mogu da budu i simboli pretnje, neto to nas podsea na raniji gubitak ili druge psiholoke reprezentacije opasnosti

npr. snovi ili neeljene misli o stresoru takoe mogu izazvati stres

Primeri spoljanjih stresora mogu biti teka fizika bolest, vaan ispit, saobraajna nesrea, poar, zemljotres, zahtevan i odgovoran posao sa kratkim

vremenskim rokovima, razvod braka, porodine svae, ali i roenje deteta, promena posla, kupovina stana, venanje i sl

Volter Kenon -meu prvima upotrebio pojam stres i jasno sugerisao fizioloke i psiholoke komponente stresa, stres je potencijalni uzrok medicinskih problema, emocionalni stres moe izazvati poremeaje fizioloke prorode

Hans Seli -bilo koji stimulus koji je tetan po organizam izaziva jedinstveni, nespecifini odgovor organizma tzv. opti adaptacioni sindrom koji je uvek jednak, bez obzira na to ta ga izaziva

Kada organizam postane svestan delovanja tetnog stimulusa, javlja se alarmna reakcija (I) -priprema organizma da se odupre stresoru

(pojaavaju se funkcije simpatikog nervnog sistema, kardiovaskularne i respiratorne funkcije itd ) U ovoj fazi javljaju se

razliite emocije, u zavisnosti od vrste procene stresora.

EMOCIJE I ZDRAVLJE

Faza otpora (II) - mehanizmi prevladavanja, ostvarivanje odgovarajue adaptacije na nove okolnosti.

Iako u ovoj fazi organizam prua snaan i stalan otpor stresoru, postoji smanjena otpornost u odnosu na druge tetne stimuluse.

Ako se ovaj proces esto ponavlja ili dugo traje usled hronine izloenosti stresoru, organizam se nalazi pod rizikom ireverzibilnih fiziolokih oteenja.

Ovu fazu Seli je nazvao fazom iscrpljenosti (III) zbog iscrpljivanja adaptivih resursa organizma tokom stalne ponavljane borbe protiv stresora.

Kada nastupi ova faza, mogua je pojava razliitih psihofiziolokih oboljenja (ranije nazivanih psihosomatska oboljenja) kao to su kardiovaskularna oboljenja, artritis, ulcer na duodenumu, glavobolje, kona oboljenja i dr.

Lazarus je razvio model stresa koji naglaava vanost psiholokih faktora kao to su procena i prevladavanje.

Da bi dogaaj uopte bio stresor, on mora biti procenjen kao ugroavajui, tetan ili naroito zahtevan u odnosu na organizam

Ako procenimo da smo zbog nekog dogaaja ve pretrpeli tetu ili doiveli gubitak (ostavila nas je voljena osoba, nevreme je unitilo nau imovinu) obino se javlja tuga, ali i bes naroito ako procenimo da je taj gubitak nepravedan.

Procena pretnje odnosi se na doivljaj budue opasnosti

Mogunost da ne poloimo ispit, mogunost da nas voljena osoba ostavi, procena da emo promenom posla moda izgubiti neke dragocene kolege i svoj ustaljeni nain rada, mogunost da se pokaemo nekompetentni na novom radnom zadatku -razliite procene pretnje.

Uobiajene emocije koje se javljaju su strah, strepnja, trema, oprez, sumnja i sl.

Ako dogaaj procenimo kao izazov, znai da vidimo mogunost da nam on donese neku dobrobit, poboljanje kvaliteta ivota, unapreenje linog razvoja ili jednostavno, ostvarenje nekih naih ciljeva i elja

Procenjujemo da imamo dovoljno sposobnosti i vetina da se izborimo s promenom i da iz nje izvuemo neto pozitivno. Pratea oseanja su uzbuenost, nada, iekivanje, optimizam...

Vaan deo reagovanja na stresogene dogaaje jeste ponaanje prevladavanja

Nakon to procenimo situaciju i doivimo odgovarajua oseanja, donosimo odluku o nainu delovanja, prevladavanja stresora

Postoje razliiti oblici prevladavanja: 1. prevladavanje usmereno na problem (traenje informacija,

akcija kojom pokuavamo da promenimo situaciju), 2. prevladavanje usmereno na traenje socijalne podrke i 3. prevladavanje usmereno na emocije (umesto bavljenja

problemom, pokuavamo na razliite naine da ublaimo neprijatno emotivno stanje: uzimanjem lekova, relaksacijom i sl

Ne postoji jedan najbolji nain prevladavanja

Veruje se da se ljudi razlikuju u pogledu preferiranih stilova prevladavanja

Dominantan nain prevladavanja koji osoba koristi u razliitim stresnim situacijama predstavlja njen stil prevladavanja, a on zavisi od osobina linosti kao to su samokontrola, optimizam-pesimizam, emocionalna stabilnost i sl.

Doivljaj kontrole nad stresnom situacijom -ako pojedinac

smatra da nema kontrole, da svojim ponaanjem ne moe nita da promeni, ako ima doivljaj bespomonosti, onda je malo verovatno da moe proceniti dogaaj kao izazov i koristiti neke od aktivnih naina prevladavanja

Seligman: bespomonost se ui!

Ako smo bili izloeni okolnostima u kojima nismo imali nikakvu kontrolu nad dogaajima, moemo postati bespomoni

Takvo iskustvo nas ui da nema smisla pokuavati da se bilo ta uini, jer to nee imati uticaja.

Kod doivljaja bespomonosti mi vie nismo u stanju da prepoznamo kada je neto pod naom kontrolom ak i kada imamo mogunost da neto promenimo, mi to neemo ni probati da uinimo

Optimizam i pesimizam su opte sklonosti ka nainu doivljavanja sveta i ivota

EMOCIJE I ZDRAVLJE

Postoji povezanost izmeu hroninih negativnih emocija i fizikih oboljenja, najvie dokaza ima za hroninu hostilnost

Hostilnih osoba najvie ima meu kolericima. Ove osobe su sumnjiave i takmiarski raspoloene, tako da esto dolaze u konflikte sa drugima.

Hostilni ljudi skloniji su kardiovaskularnim oboljenjima, ali i ponaanjima koja ugroavaju zdravlje u celini (puenje, alkohol), tako da je kod ove grupe u celini vii mortalitet

Nalazi u pogledu depresivnosti su neto vie kontroverzni poto depresija moe biti kako uzrok tako i posledica fizikog oboljenja

EMOCIJE I ZDRAVLJE

Depresivno raspoloenje karakteristino je za melanholike Depresija ima suprimirajui efekat na imuni sistem (smanjuje

njegovu delotvornost), najvie je panje posveeno izuavanju povezanosti izmeu depresije i kancera, pri emu su rezultati vieznani

Pored mogunosti da depresivnost direktno utie na fiziko zdravlje preko efekata na imuni sistem, ona je povezana i sa nizom rizinih ponaanja: zloupotrebnom supstanci, loim socijalnim odnosima, poremeajima ishrane i spavanja

Potiskivanje misli i oseanja je takoe tetno po zdravlje, dokazano je da supresija misli dovodi do znaajnog smanjenja nivoa CD3 T limfocita, dok izraavanje emocija kroz simboliku aktivnost (pisanje) poveava broj T lifmocita u krvi.

ISPOLJAVANJE EMOCIJA

Ispoljavanje emocija je prirodno i okrepljujue; tako:

Glavobolju moe izazvati nagomilana frustracija Zapueni sinusi mogu biti posledica neisplakanih

suza

Grevi u stomaku mogu biti prouzrokovani uznemirenou ili neispoljenim uzbuenjem

Tua meu ljudima moe da izbije zbog potisnute ljutnje

Panika moe nastati zbog neizraenog straha Depresiju prouzrokuje potisnuto nerviranje ili dosada

Zakljuak: sklonost psihofiziolokim i drugim oboljenjima javlja se kao rezultat

emocionalne vulnerabilnosti, uroenih predispozicija za odreena oboljenja i nepovoljnog ranog iskustva.

UTICAJ SOCIJALNIH FAKTORA NA EMOCIONALNE REAKCIJE

Dokazi o uticaju socijalnih faktora na

emocionalno ponaanje

Teorija BRIDISOVE od neizdiferenciranog stanja ka specifinim emocijama; emocije se javljaju odreenim redosledom; eksperimenti sa uslovljavanjem straha slinost emocionalnih reakcija dece i roditelja antropoloki podaci o emocionalnim reakcijama (isti

stimulus razliite emocionalne reakcije u razliitim kulturama) primeri: stida, ljubavi, tuge...

antropoloke studije razlike u nainu ispoljavanja razlike u stepenu emocionalne reakcije

funkcije pojedinih emocija u socijalnom okruenju (na primer ljutnja i mo)

Emocionalni razvoj

Katarina Brides:

Novoroene nema izdiferencirane emocije, ve njegovo emocionalno reagovanje predstavlja stanje opteg uzbuenja. Iz stanja opteg uzbuenja se kasnije postepeno diferenciraju razne emocije.

Oko 3 meseca: diferenciraju se zadovoljstvo i uznemirenost

Od 3. do 6. meseca iz uznemirenosti se izdvajaju gnev, gaenje i strah.

Od 6. do 12. meseca iz zadovoljstva izdvajaju se oduevljenje i naklonost prema odraslima.

Od 12. -18. meseca razvijaju se naklonost prema deci i ljubomora.

Od 18. 24. meseca razvija se radost.

Emocionalni razvoj (2)

U 2. i 3. godini javljaju se nove emocije, povezane sa razvojem svesti o vlastitoj linosti: ponos, stid, krivica, zbunjenost

Ve trogodinjaci oseaju stid kada su neuspeni i ponos kada su uspeni, reakcija je u skladu sa teinom zadatka ako je zadatak lak, vie su postieni kada ne uspeju, a ako je teak, vie su ponosni kada uspeju

Emocionalna regulacija

Deije emocije su nagle, intenzivne i kratkotrajne.

Deca su esto preplavljena njima. Od odraslih ue pravilne naine regulacije emocija.

Savremeni tokovi u prouavanju relacija

emocionalne reakcije socijalni faktori

Pojam emocionalne inteligencije

- emocionalna pismenost,

- kontrola emocija,

- korienje emocionalnih reakcija u izgraivanju

funkcionalnih oblika ponaanja u interakciji sa

drugim ljudima

Primeri nekih emocija

Socijalno okruenje (kultura) - Emocije - Komunikacija meu ljudima

Kako uverenja i vrednosti odreuju emocionalne reakcije prema drugim ljudima i kanaliu

komunikaciju meu njima?

Primeri:

elja, srea, ljutnja, prezir, zavist, mrnja, gaenje, stid, tuga, trema

Hvala na panji