СУНЧЕВ СИСТЕМ

УВОД

Сунчев систем чине: Сунце са осам планета и њиховим сателитима, непознат број комета, мноштво метеора и око 2000 планетоида и астероида.

• Најважнији чланови Сунчевог система после Сунца су планете. Оне се, у односу на појас астероида који се налази између путања Марса и Јупитера, деле на унутрашње и спољашње.

• Унутрашње планете су релативно малих дименија.• Спољашње планете су поприличо масивније, али са мањом густином. • Унутрашње планете чине свега 0,1% укупне масе планета. • 93% отпада само на Јупитер и Сатурн.

ХИПОТЕЗЕ О ПОСТАНКУ СУНЧЕВОГ СИСТЕМА

НЕБУЛАРНЕ ХИПОТЕЗЕ Заједничка полазна претпоставка свих

хипотеза је да су Сунце и планете постали од једне прамаглине-небулозе.

Хаотична маса гасова и прашине>згушњавање под утицајем ротације>убрзана ротација, спљоштена маглина>центрифугална сила надвладава гравитацију>одвајање гасних прстенова

КАТАСТРОФНЕ ХИПОТЕЗЕ Хипотезе у групи катастрофних

хипотеза, постанак Сунчевог система објашњавају неким изванредним небеским догађајем: сударом звезда или сусретањем Сунца са неком џиновском звездом, која је имала јако плимско деловање на Сунце.

• Заједничка карактеристика свих тих хипотеза јесте - да постанак планета објашњавају утицајем неког страног тела. Сунце и планете настали су из исте материје, али у различито време и не саморазвићем, већ страним утицајем.

ЏЕМСОВАТЕОРИЈА

ХИПОТЕЗЕ КАПТАЦИЈЕ Све ове хипотезе полазе од једне

основне претпоставке да Сунце и планете нису постале од једне исте материје и у исто време.

По овим схватањима Сунце је старије, а материјал-космичка прашина из које су настале планете, касније заробљен, „каптиран“, за време путовања Сунца кроз галактички простор.

Шмитова хипотеза каптације

СУНЦЕ Сунце је звезда најближа Земљи. То је огромна усијана, гасовита,

лоптаста маса са просечном температуром на површини од око 6 000°C.

Полупречник Сунца 109 пута је већи од полупречника Земље, док му је запремина 1 300 000 пута већа од запремине Земље.

На Сунцу се могу издвојити четири концентричне сфере:

Језгро Фотосфера Хромосфера Корона

СУНЦЕ

МЕРКУР Меркур је Сунцу најближа планета.

Од Сунца је просечно удаљен само 58 милиона километара.

Он је најмања планета у Сунчевом систему.

Око Сунца обиђе за 88 дана и то тако да му је увек једна страна окренута Сунцу. То значи да је на једној његовој страни увек дан, док је на супротној увек ноћ.

ВЕНЕРА Венера је друга по удаљености

планета од Сунца. Венера је просечно удаљена 108 милиона км.

Венера је треће тело по сјају на небу, после Сунца и Месеца.

У народу позната као звезда Даница. Велика количина угљен-диоксида,

велике температуре (500 степени Целзијусових)

ЗЕМЉА Трећа планета по удаљености,

једина позната где постоји живот. Стара око 4,6 милијарди година. Смена годишњих доба, изазвана

нагнутошћу Земљине осе (23,5°) 71% површине покривено водом. Највећа терестричка планета у

Сунчевом систему.

• Атмосфера, биосфера, хидросфера и њена унутрашња грађа. • Има облик који научници

називају геоид. • Испупчена је на екватору

(екваторијални промер за 43 км већи од промера између полова) • Највеће девијације на

стеновитој површини Монт Еверест (8 848 м) а испод површине мора Маријански ров (10 911 м)

МАРС Марс је удаљен од Сунца просечно 228

милиона километара. Марс и Земља се највише приближе

један другом на сваких 15 - 17 година. Сличан Земљи (дан и ноћ трају

приближно исто) Око Марса круже два мала природна

сателита неправилног облика, Фобос и Деимос.

ЈУПИТЕР Јупитер је највећа планета Сунчевог

система. 11 пута већи пречник , 1345 пута већу

запремину него Земља. Од Сунца је просечно удаљен 778 милиона

километара, обилазак око Сунца 12 година. Јупитер има 12 сателита. Прва четири

сателита најближа Јупитеру највећих су и димензија. Они се једним именом називају Галилејеви месеци.

САТУРН Пречник му износи 121 000 километара. Од

Сунца је удаљен 1 426 милиона км. и око њега обиђе за 29,5 година.

Због велике удаљености Сунчеви зраци га загревају 90 пута слабије него Земљу.

Има најмању густину, највећу спљоштеност и карактеристичне прстенове (3, средњи најсветлији и најгушћи).

Дебљина прстена 15 км (кристалићи леда)

• Сем прстена, око Сатурна облилази и 9 сателита. Сви они, изузев најудаљенијег, обилазе око Сатурна готово у равни екватора и то од запада према истоку.

• Најмањи и најудаљенији сателит од свих, Феба, обилази око Сатурна у супротном правцу, од истока према западу.

• Највећи Сатурнов сателит је Титан, који је уједно и највећи сателит у Сунчевом систему.

УРАН Уран је прва планета откривена у

модерним временима, као и прва планета откривена телескопом.

Уран је седма планета од Сунца, трећа највећа и четврта најмасивнија планета у Сунчевом систему.

Атмосфера Урана је најхладнија планетарна атмосфера у Сунчевом систему (-224°C).

Има ретоградно кретање.

НЕПТУН Осма планета у систему, четврта по величини. Галилео Галилеј је приметио Нептун 28.

децембра 1612. и 27. јануарa 1613. 13 Нептунових природних сателита. Највећи је

Тритон. Са периодом ротације од 16 сати, Нептун попут

других планета од гаса ротита веома брзо. Ветрови у Нептуновој атмосфери су најбржи у

Сунчевом систему; њихова брзина достиже 2400 km/h.

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!