ПРИПРЕМАЊЕ СИЛАЖЕ
Силирање целе биљке кукуруза
• Силирана цела биљка кукуруза је највише спремана и коришћена врста силаже код нас;
• Томе су, у великој мери допринеле особине кукуруза: највећа заступљеност ове крмне културе код нас, високи приноси и задовољавајућа хранљива вредност;
• Добра карактеристика кукурузне биљке је и што садржи довољну количину растворљивих угљених хидрата који омогућавају успешно силирање, без икаквих додатака;
• Kукуруз за силажу може да се гаји како у главној, тако и у пострној сетви, чиме се може додатно користити пољопривредно земљиште за производњу квалитетне сточне хране.
• Кукуруз за силирање треба гајити плански, уз примену свих агротехничких мера;
• Већи значај треба дати могућности коришћења пострно сејаног кукуруза за производњу силаже, пошто се због кратког периода преостале вегетације овако гајен кукуруз не може користити за производњу зрна;
• Оваквим поступком додатно се искоришћавају значајне пољопривредне површине које остају слободне усред вегетације (после скидања стрних жита), при чему се може добити 3-4 вагона силажне масе по хектару;
• Пострно сејани кукуруз се може користити за спремање комбинованих (сложених) силажа, а његова најбоља комбинација је са задњим откосом луцерке, која се у јесењим условима теже суши у циљу добијања сена;
• Сетва пострног кукуруза може да се обави у комбинацији са сојом или бобом, и то у тракама, тако да се при убирању сило-комбајном одмах врши и мешање ових култура;
• Тим поступком се енергетска својства кукуруза допуњавају високим садржајем протеина пореклом из махунарки.
Избор хибрида кукуруза за силирање
• До сада се у свету и код нас мало радило на стварању посебних хибрида кукуруза намењених производњи силаже;
• Разлози су вишеструки, а неки од њих су већи трошкови и компликованији поступци тестирања хибрида намењених силирању;
• Осим тога, и код силажног кукуруза најважнији производ је такође зрно, па и међу стандардним хибридима за производњу зрна постоје хибриди који имају одређене предности у односу на друге хибриде исте групе зрења, када се користе као материјал за силирање.
Оптимална фаза убирања кукуруза за силажу
• Најповољнији моменат за силирање целе биљке кукуруза је фаза воштаног зрења зрна;
• Тада је завршено наливање зрна и прикупљена је максимална количина хранљивих материја у клипу.
Пуњење сило-објекта, сабијање и покривање силаже
• Начин пуњења сило-објекта зависи, пре свега, од типа;
• Хоризонтални сило-објекти као најчешће коришћени у производњи силаже пуне се или директним уласком трактора са приколицом и њеним киповањем, или преко посебно изграђених рампи са бочне или чеоне стране;
• При уласку трактора и приколице у сило-ров, обавезно би требало очистити гуме од евентуално присутне земље, која може знатно да утиче на квалитет ферментације.
• Пре сабијања унете исецкане масе врши се њено распоређивање – ручно или одговарајућом механизацијом;
• За гажење биљне масе може да се користи људска радна снага и трактори;
• У ангажовању људске радне снаге, потребан је један човек на три квадратна метра, па је зато далеко ефикаснија употреба трактора;
• Гажење људском радном снагом долази у обзир само за мале и кратке сило-тренчеве, као и за сило-јаме и сило-торњеве, односно за оне димензије или облике у које не може да уђе трактор.
• Сабијање уситњених биљака треба почети чим се у сило-ров унесе првих 20–30 цм материјала;
• Сабијање треба да се обавља непрекидно све до врха сило-објекта, када се убаци још један слој дебљине 20–30 цм преко ивице рова и додатно сабије људском радном снагом;
• Најбоље је да се пуњење и сабијање обави у једном објекту за један дан, а максимално може да траје до три дана.
• Водити рачуна о оптималним димензијама објекта;
• Код исувише кратких објеката може доћи до укопавања трактора и растресања претходно сабијеног слоја;
Пример за праксу
• У циљу што тачнијег планирања динемзија сило-рова неопходно је да се произвођач определи у ком ће времену током године користити силажу;
• У већини случајева силажа се користи као зимска храна, а у задње време све чешће током целе године.
• Као пример, узете су потребе за породичну фарму са 5 крава просечне млечности, за период од 1. новембра (када је завршено врење у силираној маси) до 1. јуна (када увелико пристиже друга храна);
• Планирана је дневна потрошња силаже од око 20 кг;
Укупне потребе се израчунавају на следећи начин:
5 крава × 20 кг силаже × 210 дана =
21.000 кг силаже
• Надаље, добијена вредност од 21.000 кг силаже се мора увећати за 20% на име различитих губитака, растура, као и мањих резерви, тако да се добија:
21.000 кг + (21.000 кг × 0,20) =
21.000 кг + 4.200 кг = 25.200 кг
• Ако се узме да је просечан принос силажног кукуруза око 40.000 кг/ха, израчунате потребе од 25.200 кг силаже се могу произвести на следећој површини:
25.200 кг : 40.000 кг/ха = 0,63 ха
• За силажу од целе биљке кукуруза узима се да је маса 1 кубног метра (м3) око 700 кг, па је неопходно да се за утврђене потребе изражене у килограмима израчуна запремински простор, што се ради на следећи начин:
25.200 кг : 700 кг/м3 = 36 м3
• Запремински простор се, такође, мора увећати за око 15 %, и то на рачун слегања силираног биљног материјала током времена:
36 м3 + (36 м3 × 0,15) = 36 м3 + 5,4 м3 = 41,4 м3
• Ширина сило-објекта треба да је 1,5 до 2 пута већа од ширине трактора којим ће се газити силажа, како би точкови могли да прелазе целу површину масе која се силира;
• Ширина објекта треба да је таква да се за што краће време ( најбоље за један дан) утроши силажа из целог отвореног фронта за 30-40 цм у дубину објекта.
• За мање фарме обично се узима за ширину сило-објекта око 3 м, док је висина око 1,5 м, пошто ове димензије омогућавају лако пуњење, гажење и пражњење силоса;
• У том случају трећа димензија, односно дужина, се израчунава:
41,4 м3 : (3 м × 1,5 м) = 41,4 м3: 4,5 м2 = 9,2 м.
• Ширина и дужина се односе само на корисну површину, па их треба увећати за дебљину зидова.
• Треба узети у обзир и нагиб силаже на почетку објекта где се почиње и завршава гажење, па на рачун тога продужити објекат за још 2-2,5 м, односно толико да нагиб буде што блажи, ради што мањег “укопавања” трактора.
Силирање зрна и клипа кукуруза
• За успешно конзервисање путем природног врења неопходно је да зрно или цео клип буду претходно уситњени у млиновима чекићарима;
• Потребна влажност за успешну ферментацију уситњеног клипа износи 28–40 %, а прекрупљеног зрна 25–35 %;
• Утврђивање оптималне фазе зрелости се врши преко влаге;
• Осим лабораторијског метода који је спор и скуп, у пракси се често користе и посебни уређаји ,,влагомери’’, али се код њих при влази већој од 25 % јављају доста грубе грешке.
• Изглед црног слоја на врху зрна кукуруза указује да је зрно физиолошки зрело и спремно за силирање.
Додаци при силирањукукуруза
• Мада је кукуруз познат као култура која се лако силира због обиља ферментабилних угљених хидрата, и при његовом силирању могу се користити различити додаци у циљу повећања хранљиве вредности, повећања квалитета силаже, смањења укупних губитака, повећања аеробне стабилности, везивања микотоксина и т.д.
Додавање урее
• Врши се у циљу повећања укупне количине сирових протеина;
• Додаје се у количини од око 0,5% у односу на зелену масу кукуруза;
• Неопходно је да се равномерно распореди по целокупној маси кукуруза;
• То се најбоље постиже њеним растварањем у води и прскањем масе раствором.
• Додату уреа, као и већи део правих протеина из зелене масе (разградиви протеини) микроорганизми у бурагу разлажу до амонијака, из кога синтетишу микробијални протеин;
• Микробијални протеин је доброг аминокиселинског састава и вари се у танком цреву заједно са протеинима оброка који су кроз сложени желудац прошли неразграђени.
• Већина аутора је данас против додавања урее у силажу, јер због њених базних својстава расте пХ вредност и опада квалитет силаже;
• Неки аутори наводе да при додавању урее у кукурузну силажу расте проценат појаве маститиса;
• Због тога се данас препоручује додавање урее у концентратни део оброка, и то до 1% од масе.
Инокуланти за кукурузну силажу
• Користе се инокуланти који поред хомоферментативних, садрже и хетероферментативне бактерије млечне киселине;
• Ове бактерије стварају сирћетну киселину која као фунгицидно средство зауставља дејство гљивица квасаца у отвореној силажи, што је нарочито важно при нередовном и неправилном коришћењу силаже.
Адсорбенти микотоксина
• Користе се у циљу везивања микотоксина;• Додају се у “критичне” делове силаже,
односно поред зидова сило-објекта и у површинском слоју;
• Постоје минерални и органски адсорбенти;
• Минерални адсорбенти су јефтинији али је њихова лоша страна већа “селективност” за микотоксине.
Силирање лептирњача
• Због малог садржаја ферментабилних угљених хидрата и високе пуферне вредности, лептирњаче се силирају уз претходно провењавање, комбиновање са биљкама које се лако силирају, коришћење угљенохидратних додатака и инокулацију;
Провењавање
• Провењавање, односно краткотрајно просушивање, заснива се на већој толерантности млечнокиселинских бактерија према повећању осмотског притиска, у односу на друге микроорганизме;
• Овим поступком се, такође, обезбеђује веће конзумирање суве материје из волуминозних оброка.
Мешање са биљкама које се лако силирају
• Обавља се или у моменту сејања (једногодишње легуминозе), или приликом пуњења сило-објекта (вишегодишње легуминозе);
• У ову сврху се углавном користи кукуруз, а ретко сирак, стрна жита, сунцокрет и др.;
• Комбајнирањем таквих усева истовремено се врши њихово мешање;
• Добијена смеша за силажу одликује се, не само повољнијим хемијским саставом за силирање, већ и за исхрану животиња.
• У више огледа је доказано да се гајењем оваквих усева добија већи принос суве материје по ха, већа количина енергије и протеина, као и боље избалансиран однос хранљивих материја;
• Једна од нарочито значајних предности је у томе што се здуженим усевима решава проблем високог пуферног капацитета и мале количине ферментабилних угљених хидрата, што је главна одлика лептирњача.
• У здруженим усевима грашка или грахорице са неким стрним житом, жито представља ослонац за полегљиву легуминозу.
• Грашак се за силажу користи када се образује две трећине махуна, а жита искласају, како би се добио што већи садржај суве материје;
• У смеши, пре свега са ражи, коришћење је пре класања жита.
• Сточни боб као лептирњача са чврстим стаблом гаји се у комбинацији са кукурузом или сирком;
• У том случају, косидба се обавља у фази млечно-воштане или воштане зрелости зрна доњих махуна боба.
• Ради обезбеђења шећерног минимума, соја се најчешће сеје и силира у смеши са кукурузом;
• Међутим, при оваквом здруживању усева као проблем јавља се засењивање соје, нарочито уколико се гаји у истим редовима са кукурузом;
• Због тога се за праксу се препоручује гајење соје у наизменичним редовима, или још боље, сетва соје и кукуруза у пантљикама.
• Искуства из домаћих огледа указују на значајну могућност гајења пасуља са кукурузом у циљу производње сило-масе.
• Пасуљ расте упоредо са кукурузом па се добија далеко већа маса (учешће) ове лептирњаче у сило-маси, а самим тим и већи садржај протеина.
Угљенохидратни додаци
• Прекрупа жита је додатак који се може (без већих проблема) произвести или обезбедити на сваком газдинству;
- лако се дозира и распоређује по биљној маси, утиче позитивно на укупну хранљиву вредност силаже, а такође смањује влажност силираног материјала и цеђење сокова;
- Препоручују се дозе од 5–10 %.
• Од осталих угљенохидратних додатака могу да се користе: меласа, репини резанци, кромпир и др.
Хемијско конзервисање
• Први експерименти са коришћењем хемијских конзерванаса за зелене биљке започети су још крајем XIX века, тако да је до данас испитано више од 1000 различитих једињења;
• Данас се у свету користи само мали број;• Једна од главних препрека томе данас јесте
тежња да се сточна и људска храна производе на што природнији начин и да се добију здравствено што исправнији производи.
Киселине као додаци при силирању лептирњача
• Принцип деловања минералних киселина заснива се на брзом закишељавању силираног хранива до нивоа концентрације водоникових јона који зауставља деловање биљних и бактеријских ензима;
• Органске киселине делују јонима и недисосованим молекулима, бактерицидно и фунгицидно;
• Оваква врста додатака је данас углавном напуштена или чак законом забрањена.