ЕВРОПА – ОСНОВНИ ГЕОГРАФСКИ ПОДАЦИ
Да се подсjетимо...
• Колико континената постоји на нашој планети? • Покажи и именуј континенте на физичкој карти
свијета. • Покажи и именуј океане на физичкој карти
свијета. • Који континенти се налазе на сјеверној
Земљиној полулопти?• Које континенте пресјеца Гринички меридијан?
ИМЕ „EREB“ – „ИРИБ“- тама,залазак Сунца,земља таме Асирска ријеч
Према грчкој митологији Европа је била феничанска принцеза коју је отео Зевс, и претворио у бика
П = 10 390 000 км² (10,5 мил. км²)Бр.ст. = 742 500 000
Евроазија
Издвојила се као посебан континент, јер је имала дргачији историјски, политички,културни и привредни - економски развој
ГРАНИЦЕ планина и ријека Урал
Каспијско језеро планина Кавказ Маничка
удолина Азовско море Керчка врата Црно море мореуз Босфор Мраморно море мореуз
Дарданели Егејско море
У р а л Урал
Каспијско језеро
Кавказ
Манич
Азов
ско
мор
е
Црно мореБосфор
ДарданелиЕгејско море
Сjеверни ледени океан (N)
Атлантски океан (W)
Средоземно море и Гибралтар(S)
Сjеверни ледени океан А
т л а
н т с
к и
о к е
а н
Гибралтар Средоземно море
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ Европа се налази на северној полулопти већим дијелом је на источној, а мањим на западној полулопти
Eкватор је почетна паралела, Гринич је почетни меридијан
Сјеверни поларник
Сјеверни умјерени топлотни појас
Мањим дијелом сјеверни хладни појас
Припада континентима Старог свијета, заједно са Азијом и Африком
Заузима централни положај међу континентима
Рт Нордкап
Рт Рока
Рт Матапан
65⁰ и.г.д.
НАЈИСТУРЕНИЈЕ ТАЧКЕ 71° 08‘ с.г.ш.
9° 29‘ з.г.д.
36° 59‘ ј.г.ш.
Значај Европе за развој других дијелова свијета Развој трговине, саобраћаја, трговине... Колонијална освајања (16.в. прекоморска освајања) Европеизација – поевропљавање, подвргавање европском начину живота,попримање европске културе и цивилизације
Васко де ГамаБартоломео Дијаз
Европеизација – поевропљавање, подвргавање европском начину живота,попримање европске културе и цивилизације
Кристифор Колумбо Фернандо Магелан
Леонардо да Винчи
Рембрант Тицијан ДантеАлигијери
Франческо Петрарка
ВилијамШекспир
Лудвиг ван Бетовен
Моцарт Михајло Пупин
Милутин Миланковић
Јован Цвијић Никола Тесла