2012

Tehnički rezime

Konceptualni okvir finansijskog izveštavanja 2011

kao što je objavljen 1 januara 2012.

Ovaj ekstrakt je pripremilo osoblje Fondacije za Međunarodne standarde finansisjkog izveštavanja (engl. IFRS Foundation) i nije ga odobrio Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (engl. IASB). Za potrebe pozivanja molimo oslonite se na Konceptualni okvir finansijskog izveštavanja 2010 (Conceptual Framework for Financial Reporting 2010).

IASB okvir je odobrio Odbor IASC aprila 1989. godine radi objavljivanja u julu 1989. godine, i usvojio ga je IASB aprila 2001. godine. Septembra 2010. godine kao deo većeg projekta da se sprovede revizija Okvira IASB je revidirao cilj finansijskog izveštavanja za opšte svrhe-ciljeve i kvalitativne karakteristike korisnih informacija. Ostatak dokumenta iz 1989. godine je na snazi.

Konceptualni okvir utvrđuje koncepte koji su u osnovi procesa pripreme i prezentacije finansijskih iskaza za eksterne korisnike.

Konceptualni okvir se bavi sa:

(a) ciljevima finansijskog izveštavanja;(b) kvalitativnim karakteristikama korisnih

finansijskih informacija;(c) definicijom, utvrđivanjem i merenjem elemenata

na osnovu kojih su konstruisani finansijski iskazi; i

(d) konceptima kapitala i održavanja vrednosti kapitala.

Cilj finansijskog izveštavanja za opšte namene je da obezbedi finansijske informacije o izveštajnom entitetu koje su korisne za postojeće i potencijalne investitore, zajmodavce i druge kreditore u procesu donošenja odluka o tome kako obezbeđivati resurse za entitet. Te odluke uključuju kupovinu, prodaju, držanje u posedu kapitala i dužničkih instrumenata, obezbeđivanje bankarskih zajmova ili njihovo izmirenje i druge oblike kredita. Mnogi postojeći i potencijalni investitori, zajmodavci i drugi kreditori ne mogu zahtevati od izveštajnih entiteta da im obezbede odnosno pruže informacije direktno njima i mora da se oslone na finansijske izveštaje opšte namene za gro finansijskih informacija koje su im potrebne. Sledstveno, oni su primarni korisnici ka kojima su usmerene finansijski izveštaji opšte namene.

Finansijski izveštaji opšte namene ne obezbeđuju i ne mogu obezbediti sve informacije koje su potrebne postojećim ili potencijalnim potrebama investitora, zajmodavaca i drugih kreditora. Stoga ti korisnici treba da razmotre bitne informacije iz drugih izvora. Druge strane, kao što su regulatori i pripadnici javnosti osim investitora, zajmodavaca i drugih kreditora, takođe mogu smatrati korisnim finansijske izveštaje opšte namene. Ipak, ti izveštaji nisu primarno usmerene na navedene ostale grupe korisnika finansijskih informacija.

Da bi ostvarili svoje ciljeve, finansijski iskazi se pripremaju na osnovu računovodstvene osnove obračunskog perioda. Računovodstvo na bazi obračunskog perioda izvodi efekte transakcija i drugih događaja i okolnosti na ekonomske resurse entiteta i potraživanja u periodima u kojima su ti efekti nastali, čak i kada novčani prilivi i plaćanja koji su njihov rezultat nastaju u različitom periodu. Ovo je značajno jer informacije o ekonomskim resursima izveštajnog entiteta i promene ekonomskih resursa i potraživanja tokom perioda obezbeđuju bolju ocenu za procenjivanje prošle i buduće performanse entiteta nego informacije koje se jedino zasnivaju na gotovinskim prilivima i odlivima tokom tog perioda.

Direktno povezani elementi sa merenjem finansijske pozicije jesu sredstva, obaveze i kapital. Oni se mogu odrediti kao što sledi:

(a) Sredstvo je resurs koji kontroliše entiteta kao rezultat prethodnih događaja i iz kojih se očekuju buduće ekonomske koristi da priteknu u entitet.

(b) Obaveza je sadašnja obligacija entiteta koja proističe iz prethodnih događaja, čije se izmirenje očekuje da rezultira u odlivu resursa iz entiteta koji u sebi otelotvoruju ekonomske koristi.

(c) Kapital je je rezidualni interes u sredstvima-imovini entiteta po odbitku svih njegovih obaveza.

Elementi prihoda i rashoda se definišu na sledeći način:

(a) Prihod je povećavanje ekonomskih koristi tokom obračunskog perioda u obliku priliva ili poboljšavanja sredstava ili smanjivanja obaveza koji rezultira u povećavanjima kapitala, drugim nego što su ona koja su povezana sa doprinosima participanata u kapitalu.

(b) Rashodi jesu smanjenja ekonomskih koristi tokom obračunskog perioda u obliku odliva ili iskorišćavanja sredstava ili povećavanja obaveza koja rezultiraju u smanjivanju kapitala, drugim nego što su ona povezana sa distribucijama u korist participanata u kapitalu.

Sve stavke zadovoljavaju definiciju elementa treba da se utvrde ako je:

(a) verovatno da će buduće ekonomske koristi povezane sa stavkom biti tok ka ili iz entiteta, i

(b) stavka sadrži trošak ili vrednost koja se može pouzdano meriti.

Merenje je proces determinisanja novčanih iznosa po kojima će elementi finansijskih iskaza biti utvrđeni-iskazani i preneti u bilans stanja i iskaz uspeha. To obuhvata izbor određene osnove za merenje.

Koncept održavanja vrednosti kapitala se tiče kako entitet definiše kapital čiju vrednost želi da održi. Obezbeđuje vezu između koncepata kapitala i koncepata profita jer obezbeđuje referentnu tačku na osnovu koje se meri profit; to je preduslov za razlikovanje između između povraćaja na kapital i povraćaja kapitala, samo prilivi sredstava koji su iznad iznosa potrebnih da se održi vrednost kapitala mogu se

smatrati profitom i stoga povraćajem na kapital. Stoga, je profit rezidualni iznos koji preostaje posle rashoda (uključujući prilagođavanja za održavanje vrednosti kapitala, gde je to potrebno) jesu odbitna stavka prihoda. Ukoliko rashodi nadvise prihode rezidualni iznos je gubitak.

Odbor prihvata da u ograničenom broju slučajeva može biti prisutan konflikt između Konceptualnog okvira i samih IFRS. U tim slučajevima u kojima je prisutan konflikt zahtevi IFRS preovlađuju nad onim Konceptaulnog okvira. Kao i uvek, Odbor će se voditi na osnovu Konceptualnog okvira u razvoju budućih IFRS i u svom praćenju postojećih IFRS-ova, te će se tokom vremena broj slučajeva konflikata između Konceptualnog okvira i IFRS smanjivati tokom vremena. Konceptualni okvir će biti revidiran povremeno na osnovu iskustva IASB-a u radu sa njim.

Izvor: http://www.ifrs.org/IFRSs/Documents/English%20Web%20summaries/Conceptual%20Framework.pdf 07.12.2013.