ЋЕЛИЈСКЕ ДЕОБЕ

1 2

Б И О Л О Г И Ј А

Виолета ЂурићV eкономска школа ‘’Раковица’’

Економска школа ‘’Нада Димић’’

митоза мејоза

Бројне врсте соматских (телесних) ћелија које у вишећелијском организму учествују у формирању ткива и органа показују способност ћелијског дељења. Деоба ових ћелија одвија се митотским мутем – митозом. Такође, митотичком деобом умножавају се једноћелијски еукариотски организми. Митотичком деобом обезбеђено је зарастање рана и замена оштећених или изгубљених делова ткива, што се означава као регенерација.

1 ћелија х 2 х 2n-------- 2 ћелије х 2n

Током свог живота ћелије су способне да обављају метаболичке процесе, да расту, да комуницирају са околином, да делећи се дају потомство или да животни век заврше умирањем. Ове способности оне испољавају у оквиру свог животног циклуса.Процеси који карактеришу животни циклус ћелије или ћелијски циклус одигравају се на уређен и контролисан начин. Они се остварују сменом два периода, две фазе које се називају интерфаза и ћелијска деоба.

Животни циклус ћелије обухвата релативно дуг период интерфазе у току кога се одвија увећање масе ћелије, и

период деобе који је релативно кратак. Процес деобе је у основи исти код свих

организама у чијим се телесним ћелијама налази издиференцирано

једро и обухвата деобу једра – кариокинезу и деобу цитоплазме и

њених органела – цитокинезу.

Интерфаза представља период ћелијског циклуса између две деобе. Ћелија је тада

метаболички веома активна. У интерфазном једру хромозоми су највећим делом

деспирализовани. Деспирализовани делови хромозома су активни, што значи да се врши синтеза РНК. Непосредно пред деобу ћелије

долази до удвостручавања наследног материјала (репликација ДНК) чиме се обезбеђује да обе ћерке ћелије након

завршене деобе добију идентичну наследну информацију.

Процес деобе ћелије је континуиран, али се ради лакшег изучавања могу

издвојити карактеристични моменти који су значајни за разумевање деобе

у целини. Фазе ћелијске деобе су:профаза, метафаза, анафаза и

телофаза

ПРОФАЗА

МЕТАФАЗА

АНАФАЗА

ТЕЛОФАЗА

- спирализација хромозома- центриоли се раздвајају и крећу према половима

- једарце се постепено губи- образује се деобно вретено- једров омотач се раскида и нестаје

- хромозоми потпуно формирани и добро видљиви- нити деобног вретена везане за центромере хромозома- образује се екваторијална плоча

- одвајају се хроматиде у области центромера- скраћују се нити деобног вретена и повлаче хроматиде ка половима

- хромозоми стижу на полове ћелије- губи се деобно вретено- реконструише се једров омотач- једарце постаје видљиво- реконструише се ћелијски омотач- хромозоми се деспирализују

Mitosis.wmv

Код организама са полним размножавањем у полним жлездама се образују полне ћелије које настају мејозом, специфичном деобом ембрионалних телесних ћелија.Мејоза обухвата две ћелијске деобе које се означавају као мејоза I и мејоза II. Обе мејотичке деобе одликују се истим фазама као и митоза, а у оквиру тих фаза одвијају се исти основни процеси који карактеришу поједине фазе митозе. Међутим, оно што одликује мејозу – редукција броја хромозома, догађа се током прве мејотичке деобе.

Резултат мејотичке деобе су четири ћелије са упола мањим бројем хромозома него што их је имала мајка ћелија која је почела да се дели. Од једне ћелије са 2n хромозома настају четири полне ћелије са n бројем хромозома. Њиховим спајањем при оплођењу поново се успоставља диплоидан број хромозома карактеристичан за врсту.

1 ћелија 2 х 2 n ---------4 ћелије х n

ПРОФАЗА I

Профаза I (профаза прве мејотичке деобе) траје знатно дуже од профазе митозе. На почетку деобе хромозоми се спирализују, постају краћи и дебљи тако да се лако уочавају у једру. У даљој фази, проналазе се парови хомологих хромозома, приближавају се један другом, у појединим деловима долази и до спајања. Овај процес назива се синапсис. Као резултат везивања настају биваленти – структуре изграђене од два јако приљубљена хромозома хромозома. У следећој фази на хромозомима се запажа уздужна бразда којом су подељени на хроматиде. Приљубљни један уз други са по две хроматиде, означени су као тетраде. Веза између приљубљених хромозома слаби и они почињу да се одвајају један од другог. Одвајање, међутим, није потпуно јер хомологи хромозоми остају спојени на појединим местима образујући мостове или хијазме. На местима хијазми одвија се процес размене генетичког материјала – кросинг овер. Наиме, на нивоу хијазми долази до размене хомологих делова између хроматида два хомолога хромозома.Број хијазми може бити различит и зависи од дужине самих хромозома. Међутим, пошто су краци слободни, кросинг овер се чешће дешава на крајевима хромозома него у области центромере.

Crossing Over.wmv

- скраћивање и спирализација хромозома- образују се парови хомологих хромозома- синапсис, настају биваленти – два јако приљубљена хромозома – тетраде

- хијазме, размена генетичког материјала – кросинг овер- образује се деобно вретено, једарце се губи, једров омотач ишчезава

- хромозоми потпуно формирани и добро видљиви- нити деобног вретена везане за центромере хромозома- образује се екваторијална плоча

- скраћивање нити деобног вретена- раздвајају се парови хомологих хромозома

- хромозоми на половима ћелије- дели се цитоплазма, губи се деобно вретено- реконструише се једро

- ћелијски омотач се реконструише- ћелије се раздвајају

ПРОФАЗА I

МЕТАФАЗА I

АНАФАЗА I

ТЕЛОФАЗА I

МЕЈОЗА I

ЦИТОКИНЕЗА I

- спирализација хромозома- центриоли се раздвајају- образује се деобно вретено- једарце се губи- једров омотач ишчезава

МЕЈОЗА II

ПРОФАЗА II

МЕТАФАЗА II

АНАФАЗА II

ТЕЛОФАЗА II

- образовање екваторијалне плоче- деоба у области центромере

- скраћивање нити деобног вретена- раздвајање сестринских хроматида

- хромозоми на половима ћелије- ћелијски омотач се реконструише- једарце постаје видљиво- губи се деобно вретено

- цитокинеза- 4 хаплоидне ћерке ћелије Meiosis.wmv

ЦИТОКИНЕЗА II