ВРСТЕ РЕЧИ (10)

- ПОДСЕТНИК -

ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ(МЕЊАЈУ ОБЛИК, ЗНАЧЕЊЕ ОСТАЈЕ ИСТО)

Именице су променљиве врсте речи и означавају имена бића, предмета и појава.Именице имају мушки, женски и средњи род.Могу бити у једнини и множини.Неке именице имају:-сингуларију тантум: Београд, песак, гвожђе...-плуралију тантум: маказе, панталоне, врата...

Именице могу бити:-ВЛАСТИТЕ: Маја, Шарац, Дунав, Стара Пазова...-ЗАЈЕДНИЧКЕ: пас, столица, оловка, дрво...-ЗБИРНЕ: трње, лишће, камење, воће...-ГРАДИВНЕ: со, шећер, дрво, глина...-ГЛАГОЛСКЕ: читање, сеоба, вожња, берба...-БРОЈНЕ: милијарда, тројица, двојка, четворка...-МИСАОНЕ (АПСТРАКТНЕ): љубав, срећа, радост, другарство...

Заменице су променљиве врсте речи и упућују на бића, предмете и особине.Деле се на именичке и придевске.

ИМЕНИЧКЕ:-ЛИЧНЕ: ја, ти, он...-Повратна заменица за свако лице СЕБЕ, СЕ-НЕЛИЧНЕ

ПРИДЕВСКЕ:-ПРИСВОЈНЕ: мој, моја, моје...-ПОКАЗНЕ: овај, овакав, оволики...

-УПИТНО-ОДНОСНЕ: који, чији, колики...-НЕОДРЕЂЕНЕ: неки, некакав...-ОДРИЧНЕ: никакав, ниједан...-ОПШТЕ: сваки, свакакав, ма који...

НЕЛИЧНЕ:-УПИТНЕ: ко, шта-НЕОДРЕЂЕНЕ: неко, нешто-ОДРИЧНЕ: нико, ништа-ОПШТЕ: свако, свашта

Придеви су променљиве врсте речи и означавају особину именице уз коју стоје. Придеви имају мушки, женски и средњи род, исти као и именица уз коју стоје.Могу бити у једнини и множини, као и именице уз коју стоје.Имају исти падеж, као и именица уз коју стоје.

Слагање придева са именицом = КОНГРУЕНЦИЈАПридеви се могу поредити:-основни облик придева = ПОЗИТИВ-Два степена поређења – КОМПАРАТИВ и СУПЕРЛАТИВЈедино придеви имају придевски род:-Неодређени – НОВ-Одређени – НОВИПридеви могу бити:-ОПИСНИ: леп, мали, необичан, чаробан...-ПРИСВОЈНИ: Мајин, Шарчев, сестрин, шумадијски...-ГРАДИВНИ: шећерни, дрвен, глинен, гумен...-ВРЕМЕНСКИ: јучерашњи, летњи, садашњи, данашњи...-МЕСНИ: леви, тамошњи, обдашњи, доњи...

Неки бројеви су променљиве врсте речи и означавају колико тачно има нечега што је назначено именицом уз коју стоје.

Бројеви могу бити:-ОСНОВНИ: два, пет, осамнаест, сто, шестсто...-РЕДНИ: други, пети, осамнаести, стоти, шестстоти...-ЗБИРНИ: двоје, петоро, осамнаесторо...

Променљиви су:-Основни бројеви: један, два, три, четири-Сви редни бројеви

Непроменљиви су:-Основни бројеви од пет па надаље-Сви збирни бројеви

Глаголи су променљиве врсте речи и означавају радњу, стање или збивање. Мењају се по лицима (прво, друго и треће).Могу бити у једнини и множини.Промена глагола = КОНЈУГАЦИЈАСамо глаголи имају:-ГЛАГОЛСКИ ВИД: свршени (сести), несвршени (седети), двовидски (ручати)-ГЛАГОЛСКИ РОД: прелазни (читати), непрелазни (седети), повратни (радовати се)Могу бити у потврдном и одричном облику.Могу бити у активном и пасивном стању.

Глаголских облика има 14 (девет личних и пет неличних).Глаголски облици се деле и на просте и сложене.Прости се граде од инфинитивне или презентске основе и наставака.>> Прости глаголски облици не разликују мушки, женски и средњи род.

>> Само сложени глаголски облици који у себи имају радни глаголски придев / трпни глаголски придев разликују мушки, женски и средњи род.

НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ(НЕ МЕЊАЈУ НИ ОБЛИК НИ ЗНАЧЕЊЕ)

Прилози су непроменљиве врсте речи и обично стоје уз глаголе. Казују место, време, начин, узрок или количину вршења радње.Могу стајати и уз:-Придеве: веома лепо дете-Прилоге: врло радо долази-Именице: много деце

Постоје:-Прилози за место: десно, овамо -Прилози за време: данас, никад-Прилози за начин: овако, неустрашиво-Прилози за узрок: зато, стога-Прилози за количину: мало, онолико

Неки прилози могу да се пореде, па су зато променљиви:>> Милан леполепо пише.>> Никола лепшелепше пише.>> Саша најлепшенајлепше пише.

Узвици су непроменљиве врсте речи.Углавном су то гласови или скупови гласова помоћу којих се приказују осећања.При писању узвика се обично користе запета или узвичник.

РЕЧЦЕ = ПАРТИКУЛЕРечце су непроменљиве врсте речи и помоћу њих се исказује говорников став.