Речи које у различитим положајима у реченици мењају облик називамо

ИменицеЗаменицеБројевиПридевиГлагови

ИМЕНСКЕРЕЧИ

ЗАЈЕДНИЧКЕ СУ ИМГРАМАТИЧКЕ КАТЕГОРИЈЕ:

Рода (категорија заснована на разлици пола у природи),

Броја ( категорија заснована науочавању јединке и већег броја јединки), Падежа ( заснована на функцијама које

именске речи имају у реченици).

Када се мења променљива реч,не мења се цела реч, већ самоједан њен део.

На улицу је истрчала девојчица.Он седи поред једне девојчице.Рекао је то једној девојчици.

Стални, непроменљиви део речи (девојчиц) назива сеграматичка основа речи.

Променљиви део речи, који додајемо на граматичкуоснову, назива се наставак за облик. (-а, -е, -и итд.)

Девојчиц а

1. Номинатив2. Генитив3. Датив4. Акузатив5. Вокатив6. Инструментал7. Локатив

Номинатив је основни облик именице којим се означава вршилац радње у реченици, или онај/оно,коме/чему се преписује неко стање, особина.Добијамо га на питање КО или ШТА?Именице у номинативу најчешће имају службу субјек-та у реченици.Именица у номинативу може се употребити и као

именски део предиката.

Код неких именица у номинативу множиненеки гласови се мењају:облак облациподвиг подвизиосмех осмесиУ неким случајевима губи се сугласник т:задатак задациизузетак изузециУ неким случајевима губи се самогласник а:пас псиланац ланцидворац дворциписац писци

Уз то, у неким случајевима л на крају основе прелази у о:читалац читаоцислушалац слушаоцигледалац гледаоци

Номинатив је независан падеж.Уз њега не могу стојати предлози.

Генитив је падеж који најчешће означава припадност,Порекло или део нечега, а може имати и друга значења.Добијамо га на питање КОГА или ЧЕГА?Генитив којим се означава припадност назива се при-својни или посесивни, а онај који означава део неке це-лине, деони или партитивни.Генитив је зависан падеж који се може употребити сапредлозима или без њих. Најчешћи предлози који сеупотребљавају уз генитив су: од, до, уз, изнад, испод,иза, због итд.

1. То је моје сестра.2. Она се боји мрака.3. Пало је нешто кише.

Код неких именица у генитиву множинејавља се самогласник а којег нема у осталимоблицима:Номинатив једнине Генитив множинекопље копаљаједро једарадевојка девојакатачка тачака

У неким случајевима л прелази у о у једнини, а у множини остаје.

Генитив једнине Генитив множинеделиоца делилацаумањиоца умањилацачиниоца чинилацабројиоца бројилацаимениоца именилаца

Датив је облик именске речи који најчешћеозначава намену или усмереност.Добијамо га на питање КОМЕ или ЧЕМУ?

Журим кући да мајци честитам рођендан.

И у дативу, као и у номинативу множине,запажа се промена сугласника к, г, х у ц, з, с.

У множини именица мушког рода:облак облацимаподвиг подвизимаосмех осмесима

Понекад се губи сугласник т:задатку задацимаизузетку изузецима

У једнини именица женског рода:слика слицинога нозисврха сврси

Датив је зависан падеж који се можеупотребити с предлозима или без њих.Са предлозима ка и према може се упот-ребити као означава усмереност.

Акузатив је падеж који најчешће означава да неко или нешто трпи радњу.Добијамо га на питање КОГА или ШТА.Именице у акузативу најчешће имају служ-бу објекта у реченици.

Сунце је истопило последњи снег са улица.

Облик акузатива једнине именица средњеги мушког рода ( када означавају нешто не-живо) исти је као облик номинатива.

Пази! Ако уз такву именицу стоји предлог,она није у номинативу, већ у акузативу!Ако нема предлога, провери коју службуу реченици има именица:субјекат номинативобјекат акузатив

Иване, покваси сунђер.“Немој синко, говорити краво.”“Иди, синко, те се напиј вина.”

Вокатив је пети падеж и добија се помоћуречи ХЕЈ, ОЈ.Вокатив служи за обраћање и дозивање.И вокатив је независни падеж, неупотре-бљава се се са предлозима и може да се упо-треби самостално изван реченице.

У писању се вокатив се одваја зарезима, а у говору наглашава паузама.

Код појединих именица мушког рода у вок.Једнине неки гласови се мењају:човек човечеПредраг Предражестриц стричекнез кнежечиталац читаоче

Облик вокатива множине именица мушкогрода исти је као и номинатив множине тих именица. Зато су и промене одређених гла-сова овде исте као и номинативу:момак момцивикинг викинзи

Инструментал је падеж који најчешће озна-чава друштво или средство.Добијамо га на питање С КИМ или ЧИМЕ?

Са друговима је грабљама скупљала лишћеу дворишту.

Наставак за инструментал једнине имени-це мушког и средњег рода може бити-ом или –ем:дечак са дечакоммладић са младићемсело селомпоље пољемУ инструменталу неких именица женскогрода наставак –ју доводи до гласовних про-мена:радост радошћупамет памећу

Локатив је облик именске речи који озна-чава о коме/о чему се говори или где се ра-дња врши или се нешто налази.

Гледали смо филм о кишним шумама уАфрици.

Одређује локацију.

Све промене гласове које смо поменули удативу важе и за локатив, јер ова два паде-жа имају исти облик!•У множини именица мушког рода:облак о облацимаподвиг о подвизимаосмех о осмесимазадатку у задацимаизузетку у изузецима•У једнини именице женског рода:слика на слицинога на нози

1.Номинатив КО ШТА?Срели смо е ОН и ЈА.

2.Генитив ОД КОГА ЧЕГА?Добих писмо ја ОД ЊЕГА!

3.Датив КОМЕ ЧЕМУ?Шаљем писмо и ја ЊЕМУ.

4.Акузатив КОГА ШТА?Видим само ЊЕГА ја.

5.Вокатив ХЕЈ ОЈ!Хеј ТИ, дечко бићеш мој.

6.Инструментал С КИМ ЧИМ?Прошетаћу ја СА ЊИМ.

7.Локатив О КОМЕ О ЧЕМУ?Само мислим ја О ЊЕМУ.