Радила: Луна Живковић

НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ

Надежда Петровић (Чачак, 12. октобар 1873 — Ваљево, 3. април1915) била је најзначајнија српска сликарка с краја 19. и почетка 20.века. Рођена у Чачку 12. октобра 1873. године од оца Димитрија -Мите Петровића и мајке Милеве, сестричине Светозара Милетића.Њен млађи брат је књижевник Растко Петровић.

Са породицом се 1884. године преселила у Београд. Вишу женскушколу завршила је у Београду 1891. године. Следеће, 1892. године,полаже испит за наставницу цртања у средњим школама и постајеученица у атељеу Ђорђа Крстића. 1896/97. године похађа школу кодЦирила Кутљика. Од 1898. године почиње школовање у Минхену уатељеу Словенца Антона Ажбеа.

Већ 1900. године имала је прву самосталну изложбу у Београду. Године1901. започиње рад у атељеу Јулијуса Екстера у Минхену. Године 1903,26. августа са Делфом Иванић и Милицом Добри оснива хуманитарнодруштво Коло српских сестара. Друштво је настало као одговор напогроме над хришћанима у, како се тада сматрало Старој Србији,након Илинденског устанка. Надежда је са Милицом Добри крајем1903. чак отишла у Македонију и тамо делила хуманитарну помоћ којује друштво сакупило. Са њима је под маском пратиоца ишао и ВојиславТанкосић који је радио на стварању српске четничке организације.Надежда је своје импресије са овог опасног путовања оставила у драмиВојвода Мицко Поречки, где је главни лик војвода Мицко Крстић.Драма није објављена за њеног живота. Од 1904. године ангажује се удомовини око Прве југословенске уметничке изложбе, оснивања Ладеи Прве југословенске уметничке колоније (Сићево, Пирот, 1905.године). Бавила се и ликовном критиком.

До 1912. године излагала је намногобројним изложбама: ИзложбаЛаде; Изложба југословенскеколоније 1907; Изложба српскогуметничког удружења 1908; Другасамостална изложба у Љубљани 1910;исте године у Паризу на Јесењемсалону и у Загребу у оквиру групеМедулић; наредне 1911. годинеизлагала је у српском павиљону наМеђународној изложби у Риму, наСалону интернационалне уније иЈесењем салону у Паризу. У Београдује 1912. године отварила сликарскушколу и учествовала на четвртојјугословенској изложби.

Отац јој је умро априла 1911, а мајка 1912. године. Њихову смрт јетешко поднела. У Првом балканском рату учествује каодобровољна болничарка на фронту. Са српском војском је поново1913. и 1914. године. Умрла је у Ваљеву 3. априла 1915. године, одпегавог тифуса, била је на дужности добровољне болничарке.Епидемија у Ваљеву је однела животе и лекарима Драгињи Бабић,Селимиру Ђорђевићу и другима.

У чачку се од 1960. одржава сликарско бијенале под називомМеморијал Надежде Петровић.

Сликарство Надежде Петровић,најзначајнијег нашег уметника спочетка века, уводи српскууметност у токове савременеевропске уметности. Захваљујућињеном духу који је, из малеСрбије, стремио модерном свету,али и срећним околностима да се,почетком 20. века, школује и дапосети ликовне центре Европе,њено сликарство иде, највећимделом, у корак са европскимекспресионизмом, а понекад сечак приближава, тада јошнеафирмисаној, апстракцији.

УМЕТНИЧКИ РАД

На њеним најбољим радовима доминирају велике површине, њенеомиљене, ужарено црвене боје и, њој комплементарна, зелена.Љубав према бојама ствара на неким платнима колористичкивртлог где се, поред осталих, истичу фовистичка љубичаста, плаваи црна боја. Снажни потези четкице и широки и густи, пастуозни,намази понекад платно претварају у динамичну рељефаступовршину. Волела је да слика портрете и пејзаже, а њенпатриотизам огледао се и у честом избору тема из националнеисторије и сликању људи и предела Србије.

Први минхенски период -учење у школи Антона Ажбеа,словеначког сликара.

Други минхенски период - рад уатељеу Јулијуса Екстера, једногод оснивача минхенскеСецесије.

Дрво у шуми, 1902.

Баварац са шеширом, 1900. Воденица, 1901 .

Из Иберзеа, уље на картону 1907.

Портрет старице (Милевица Петровић), 1909.

II СРПСКИ ПЕРИОД (1903 — 1910)

Ресник, 1904. Призренка (Циганка), 1905.

Море, 1910.

III ПАРИСКИ ПЕРИОД (1910 — 1912)

Грачаница, 19 13 .Стари шадрван у Призрену,

19 13 .

IV РАТНИ ПЕРИОД (1912 — 1915)

Поље Косовских божура Турски мост

Стари ПризренМ е с то њ е н е с а х р а н е 1 9 1 5 .

год и н е , у В а љ е в у у м рл е од т и ф ус а .