БРАНКО МИЉКОВИЋ ОД А ДОШ

(29. јануар 1934–12. фебруар 1961)

Рађено по књизи Видосава Петровића ПЕСНИКОВ УЗЛЕТ: сећања на Бранка

Миљковића

А – Ариљски анђео: нема сумње да је ариљски Плави анђео једна од најлепших фресака у укупном наслеђу српског средњег века. Гледајући у фреску Бранко Миљковић је записао у истоименој песми: „Ко тебе није видео тај не зна Себе, ко тебе не виде тај неће Никуда стићи, јер бескрајан је пут.“

Б – Бедем: кафана на углу Скерлићеве и Војводе Мишића у којој је похађао наставу након што су Немци заузели ОШ Свети Сава у Нишу (сада Учитељ Таса) у коју је он ишао.

Библиотека Бранка Миљковића – Са 15 година Бранко има већ преко 300 књига. Бранко и његов друг Илија Дреновац предано раде на устројству библиотеке. У повећу свеску, на чијим корицама пише Библиотека Бранка Миљковића, уписују књигу по књигу. Поред рубрика у које уносе име писца, дела, годину и место издавања, ту су и рубрике позајмљено и враћено, и она,

незаобилазна напомене. На сваку књигу лепе етикете са инвентарним бројем, и Бранко стално понавља да све мора бити по пропису, као у правој библиотеци. Недостаје им само штамбиљ (печат), али решили су и то. Библиотеку користе његови другови из разреда, многи из краја, чак долазе поједини пријатељи

Бранкових родитеља. Поседовао је неке књиге које није имала

ни Народна библиотека у то време, а он их је набављао из антикварница.

Бранково перо – Литерарни конкурс

ОШ Бранко Миљковић из Ниша установљен школске 2011/2012. године.

В – Ватра и ништа : збирка песама за коју је добио Октобарску награду 1960. године. Наклоњена му је и критика и публика. Али је Бранко сам према себи исувише строг. Одриче се и награђене збирке и својих књига песама!

Г – Гаџин Хан: родно место Бранковог

оца Глигорија (Глише). За време рата једно време су били у Брзом Броду, а онда се селе за Гаџин Хан и тамо остају до ослобођења Ниша. Бранко у селу завршава четврти разред.

Горан – Бранков брат Драгиша и Анђа добили су сина 1960. године. „Ја сам му и стриц и кум“, каже Бранко, „дао сам му име песника Горана“.

Д – Дело: прве песме у Београду му

објављује Оскар Давичо 1955. године у

часопису Дело, и тиме му отвара врата осталих издавача и странице бројних

часописа. Појава Бранкових 15 песама у

часопису Дело одјекује у Нишу као прворазредни културни догађај.

Ђ – Једно време у Београду станује у

Улици Ђорђа Кратовца (1955). Пре тога

је живео у Улици Рифата Бурџевића 18 (1953) – дели собу са најбољим другом Илијом Дреновцем.

Е – Епитаф „Уби ме прејака реч“ се

налази у збирци Извор наде. Скоро да звучи пророчки!

Ж – Железничка школа: по завршетку мале матуре (1949), Бранка уписују у Железничку школу. Никоме то није сметало на сиромашној периферији, напротив, прихвата се као најбољи пут до сигурне државне службе. Бранко не негодује, послушно прихвата родитељску одлуку. Бранков разредни старешина негодује и буквално наређује родитељима да исправе грешку и Бранка упишу у Прву нишку гимназију Стеван Сремац, што су они, на срећу, и учинили.

З – Загреб: Бранко се сели у Загреб (1960). 12. фебруара 1961. године пронађен је на далекој периферији Загреба, у Ксаверској шуми, у Улици Јандричевој, близу куће са бројем 37, обешен каишем о танку грану младице, на коленима.

И – Илија Дреновац: Бранков нераздвојан друг од најранијег детињства. Студирао медицину у Београду и за време студија становао са Бранком.

Ј – Јаков Браиле: да се Бранко повуче, да постане заљубљеник књига, пресудно је одлучио његов ујак из Дрниша у дубоку јесен ратне 1943. године који му је поклонио комплет од 12 златних књига. Од тада се напросто неће одвајати од књига.

К – Калаварда: прве песме потписује са

Бранко Калаварда – породични надимак по очевој линији.

Културни живот – Емисија на Радио-Нишу: пред Нову 1952. годину своје радове у овој емисији читају чланови Књижевне дружине Његош на челу са Бранком.

Књижевни петак – Дан састанка Књижевног друштва који је популарно називан тако.

Л – Лауда (песма објављена 1959. године): „Најлепше певају заблуде... “

Љ – Бранко је са родитељима становао у

Улици Љубе Дидића 9 у Нишу. Та кућа је требало да буде спомен-дом Бранка Миљковића.

М – Марија: име Бранкове мајке која је родом из Дрниша, чији је надимак био Талијанка. Према сећању Видосава Петровића, Бранковог друга из улице, прва Бранкова песма је управо Моја мајка.

Миљковићеве поетске свечаности – Манифестација установљена 1993. године у Гаџином Хану.

Мадлена – Девојка са дугом плавом косом са којом је Бранко био у вези пре своје смрти. Студирала је филозофију са њим.

Н – Народно позориште у Нишу: поред књига Бранкова највећа љубав било је – позориште. Као сиромашан ученик добија бесплатне улазнице. Васја Станковић, популарни глумац и редитељ тога доба, рекао је Бранку једном приликом: „Штета што си се определио за поезију, ти си рођени глумац.“

Народни музеј у Нишу – У њему се чува целокупна заоставштина песника.

„Све што је Бранково дајемо Нишу, као захвалност ономе што Ниш управо чини за Бранка“, изјавио је Бранков отац на десетогодишњицу смрти песника.

Њ – Његош: књижевна дружина која почиње са радом крајем 1948. или почетком 1949. године у Првој нишкој гимназији Стеван Сремац, у учионици број 10. На првом састанку обавештава се о знаменитим личностима које су били професори или ученици гимназије

– Стеван Сремац, Борисав Станковић, Владислав Петковић Дис, Станислав Бинички и Милутин Бојић. Почетком школске 1950/51. године, Бранко је изабран за председника Дружине.

О – Оливера Миловановић: девојка раскошне лепоте из Апеловца, његова највећа гимназијска љубав о којој ће написати много песама и сонета. А, као круну свега, по угледу на Франца Прешерна, и – Сонетни венац.

Обележавање десетогодишњице смрти 1971. године у Нишу – Издавање Сабраних дела у четири тома, отварање Бранкове спомен-собе у нишком Народном музеју, подизање споменика песнику на Синђелићевом тргу, давање песниковог имена нашој школи и једној улици, устројство књижевне награде Бранко Миљковић за најбољу збирку поезије на српскохрватском језичком подручју.

П – Пешчана табла: за време рата папира готово да није било. На почетку школске године добијали су свеску од сто листова и у њој писали све предмете. На крају првог разреда гимназије Бранко тражи од оца да му купи кола песка, да по њему пише, црта, ради. „Немам на чему да вежбам“, говорио је. Накратко, на песку, потрају тако призори стрељања на Бубњу, пробој логораша из Концентрационог логора на Црвеном крсту, вешања у центру града. Али и пејзажи, планине око Ниша. И Тврђава са гвозденим мостом испред...

Паун – Кафана у којој Бранко учи за време рата, у Улици Стевана Првовенчаног 52 у Нишу.

Р – Роде: Бранко у свакодневном говору

често употребљава роде мој, па ће добити надимак Роде, који ће носити до краја живота.

Родитељи – Пажњу привлачи њихова наглашена брига која је прерастала у пожртвовање. На пример, родитељи купују кола песка да Бранко пише-брише, сваког месеца одвајају по једну плату да Бранко купује књиге, шаљу га на студије у Београд, продају кућу и селе се у Београд – да буду, како су наглашавали, уз Бранка.

С – Сунчев сат: начинио га је на оном

крају пешчане табле који најдуже остаје осунчан. Римске бројке су од камичака, а сенка која иде по бројчанику показује приближно тачно време. По њему се он и управља: колико ће учити, када кренути у биоскоп, у библиотеку... Доста је размишљао о времену и био забринут да ли ће имати довољно времена да прочита све оне књиге које је видео у библиотекама и књижарама.

Самоубиство – Бранко је покушао самоубиство децембра 1954. године у кафани Прешернова клет у Београду. Његов најближи друг Илија Дреновац скинуо му је каиш са врата. Вратио га из дубоке несвестице. „Са њим се нешто догађа. Ради много, пише, али никако му не полази за руком да објави. И све чешће пада у депресију.“

Т – Треба писати друкчије – Бранкова парола.

Томичић Златко – Хрватски песник и Бранков близак друг и пријатељ због кога се и преселио у Загреб, у емисији Портрет по сећању: Бранко Миљковић (Први програм ТВ-Београд, 12. фебруар 1991. године) јавно исказује сумњу у званично саопштење да је Бранко сам

скончао свој живот. Сумња прераста у оптужбу!

Ћ – Ћеле-кула: Бранко је на пешчаној табли цртао куле од лобања, са изразито наглашеним очним дупљама.

У – Узалуд је будим: песма настаје после фаталног бомбардовања Ниша на Велики петак (1944) када страда прелепа сусетка Ружа коју је као дечак волео. Касније признаје да је љубав према Ружи („та жена са рукама детета коју волим“) и њену трагичну судбину опевао у овој песми. У збирци Узалуд је будим има 35 сонета...

Ф – Филозофија: Бранко одлази у Београд (1953) на студије филозофије. Дипломирао је на Филозофском факултету 1957. године.

Х – Хипноза: долази до књиге Како да научим да хипнотишем и у неколико наврата покушава да хипнотише његове другове, наравно, безуспешно. Другом приликом чита карактер из рукописа, по књизи коју му је донео један друг. Доноси и књиге о мађијама, о телепатији. Па, и Бонтон! Врхунац радозналости Бранко испољава када у рукама има књигу из хиромантије (прорицање из длана).

Ц – Цигани: Бранко примећује да је битисање Цигана на овој планети – читава једна филозофија. Једна поетика. У зиму 1948/49. године пише циклус песама о опустелом циганском насељу. Смишља кованицу циган-мала и то сматра доприносом нашем песничком језику.

Ч – Чарли Чаплин: одушевљава га Чарли Чаплин, и не само да га имитира, већ се усуђује да као Чаплин изађе у

јавност. Он облачи очево црно одело, које виси на њему, подвија ногавице на панталонама и ставља оклобучен шешир. Исцртава карактеристичне Чаплинове бркове и кратке широке обрве. Узима очев штап и, у први сутон, одлази у град. На корзо. И у граду се чују приче о некоме, који има манију да се приказује као Шарло Шаплин.

Џ – Џаџић Петар: књижевни критичар

који своју књигу Бранко Миљковић или неукротива реч, посвећену песнику, започиње речима: „Песник Бранко Миљковић живео је 27 година: много је хтео и много започео. Покошен на самом прагу зрелости, прикључио се великој породици прерано изгубљених наших песника...“

Ш – Шћепановић Блажа: заједно са

њим објављује збирку песама Смрћу против смрти (1959) и постиже успех код публике и критичара.

Ученици:

Милица Јотев VII/4

Марко Живковић VII/5

Анђела Милојевић VII/6

Алекса Ђорђевић VII/6

Соња Цветковић VII/1

Наста в ник : Јелена Голубовић

Ниш, 12. фебруар 2014. године