Upload
-
View
28
Download
1
Embed Size (px)
Citation preview
Село и град
Три четвртине становништва Краљевине је живело од пољопривреде,шумарства и рибарства.Доминирало је сеоско становништво.Држава се трудила да побољша услове живота на селу и то на пољу просвете и хигијене.
Само су три града имала преко сто хиљада становника-Београд,Суботица и Загреб.
Београд
Београд је и даље био престоница ниских зграда,уских,тешко прометних улица, неуобличених тргова. Грађевине које су требале да начине изглед Београда једном европском престоницом су почеле да се граде тридесетих година.
Индустрија,саобраћај,финансије
Индустријски развијени су били север и северозапад, а неразвијени југ и југоисток. Највећи број фабрика био је на подручју Загреба,Београда,Сарајева... Преовладавале су прехрамбена индутрија , електричне централе и индустрија дрвета.
Путеви у Србији рађени су без икаквих техничких прописа и добре подлоге, па их је прекомерно коришћење у рату изузетно оштетило.
Недостајали су мостови. Први мост преко Дунава у Београду пуштен је у саобраћај 1935. године и назван је Панчевачки мост Краља Петра II.
• Државна валута је био динар Краљевине Југославије, који је име понео по српској националној валути.Од 1925-1931. године динар је био стабилна валута.
Култура и наука
• У сфери ликовне уметности одвијао се сукоб две генерације стваралаца- млађе,која је прихватала експресионизам и старије, верне импресионизму.
Мост из приморјаРад Јована Бијелића
Велики утицај на културу имала су позоришта. Било је то време ,,Госпође министарке” Бранислава Нушића.
У облати науке и књижевноти позната имена била су Милутин Миланковић, Јован Цвијић, Мика Петровић Алас, Иво Андрић, Милош Црњански, Јован Дучић, Исидора Секулић...
Школе и универзитет
Просветни живот је регулисао чак 37 различитих просветних закона и уредби. Закон о народним школама донет је децембра, 1929.У 30-им годинама број основних школа увећан је за 12%, средњих за 11%, факултета за 13%. У истом периоду, и број ђака је повећан за ½ милиона.