ПРИПРЕМА ДЈЕЦЕ ЗА ПОЛАЗАК У ШКОЛУ

• Драги родитељи, ова презентација је припремљена са намјером да помогнете вашем дјетету да се припреми за полазак у школу. За дјецу је то веома важан корак у њиховом животу. Корак у одрастање, прихватање обавеза, и што је најважније, њихово сазријевање.

• Много је различитих емоција које прожимају личност вашег дјетета, јер је то сусрет са нечим новим и непознатим. Ваше дјетете треба вашу помоћ и разумјевање.

• Да бисте што боље припремили дијете за школу треба да бринете о аспектима дјечијег развоја.

• У наставку ћете моћи сазнати који су то аспекти и како помоћи у њиховом развоју.

ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ ПРИПРЕМЕ ДЈЕТЕТА ЗА ПОЛАЗАК У ШКОЛУ

• Када говоримо о зрелости онда при томе не мислимо само на биолошки (физиолошки) ниво развијености, већ и на одговарајућу способност учења, односно потребан ниво искуства појединца која су неопходна за успјешно рјешавање животних задатака.

• Припрема дјетета за полазак у школу је процес који се одвија током читавог предшколског раздобља.

• Неки аутори појам припрема за школу дефинишу:

• У најширем смислу ријечи период од рођења до поласка у школу,

• Интензивну припрему од 5 до 7 године;• Непосредну – психолошку припрему од

априла до септембра, дакле од времена уписа до поласка дјетета у школу.

Аспекти зрелости

• Зрелост дјетета за полазак у школу обухвата два кључна аспекта: тјелесну зрелост и душевну зрелост.

• Тјелесна зрелост (развијеност) дјетета се процјењује на основу више параметара: висине, тежине, степена окоштавања, пропорција дијелова тијела, здравственог стања, мишићне снаге и сл. Тјелесна развијеност дјетета највише зависи од насљедних чинилаца, начина исхране, здравственог стања и хигијенских услова живота.

• Физичку зрелост и здравствено стање дјетета утврђује љекар педијатар. При томе се он користи одређеним тјелесним нормама за дате календарске узрасте дјеце као и подацима које добија на основу разговора са дјететом, његовим родитељима, васпитачима у предшколским установама и другим особама.

• Психолошку зрелост дјетета за полазак у школу чине лична и функционална зрелост. Лична зрелост обухвата социјалну и емоционалну зрелост. При томе се процјењује да ли је дијете у стању да се на одговарајући начин прилагођава на колективни живот и заједнички – кооперативни рад, да сарађује са својим учитељем, да га слиједи, да ли показује интересовање за учење, да ли је спремно да одсуствује одређено вријеме од куће и да се одвоји од породице, да подреди игру школским обавезама и да контролише своје емоционално понашање. Функционална зрелост одражава начин дјечијег схватања свијета. Оно при поласку у школу треба да у процесу доношења закључака уважава битна својства предмета и појава, да мисаоно оперише не само са опажајима, већ и квантитативним промјенама, што омогућава да се правилно схвате математичке операције, као и да се користи одређеним симболима и да их памти и усклађује.

• Психолошка зрелост дјетета се утврђује на основу психолошког испитивања. При томе се користе одређени упитници, скале и тестови. Уколико се ментална доб поклапа са његовом календарском доби или је већа од ње, онда се основано сматра да је дијете функционално зрело за полазак у школу.

Учење кроз игру

• Свако дијете је индивидуа која има свој план и начин учења и сазнавања.

• Дијете напредује и сазријева у складу са својим индивидуалним могућностима.

• Дијете се радује сваком новом сазнању али не очекујте од њега да зна све као одрасли.

• Не осуђујте дјецу због грешака, јер је и то начин учења, умјесто тога искористите њихове грешке да бисте схватили око чега му је помоћ неопходна.

• Прихватите своје дијете са свим његовим манама и врлинама како бисте схватили његов јединствен стил учења

• Трудите се да простор у коме дијете учи буде уређен у складу са његовим потребама за учењем (нпр.можете правити паное са својом дјецом о разним темама, нудити им много материјала уз помоћ којих могу кроз игру да уче)

• На разне начине им подстичите жељу за учењем

СПРЕМНОСТ ДЈЕТЕТА ЗА ПОЛАЗАК У

ШКОЛУ • Сматра се да су основни предуслови да би дијете могло

прихватити школу:• Физичка и моторичка зрелост (одређени календарски узраст,

тјелесна и моторичка развијеност),• Интелектуална зрелост (извјесни степен развијености пажње,

памћења и различитих облика мишљења...)• Говорна зрелост (углавном овладало гласовном структуром

правилног говора, практикује све комуникативне функције говора у интеракцији са другима),

• Социјална зрелост (релативна самосталност при задовољавању својих потреба, оспособљеност за живот у друштву дјеце и одраслих),

• Емоционална зрелост (извјесна емоционална стабилност и контрола емоција),

• Мотивација за учење (интересовање и радозналост за школско учење),

• Искуство (у смислу реалних информација о школи, њеном режиму и захтјевима које она поставља ученику...)

ФИЗИЧКА И МОТОРИЧКА ЗРЕЛОСТ

• Под физичком зрелости подразумјева се да је дијете довољно тјелесно развијено, да овладава покретима, оријентише се у простору, спретно је, радује се покрету и играма, има развијену моторику и чула.

• Посебно је битно дјецу пустити да се изражавају кретањем јер то повољно утиче и на њихово опште здравствено стање и да се она осјећају слободно да би била сигурнија у себе и самосталнија.

• Припремите дијете за школу тако што ћете се трудити да га заинтересујете за активности које могу радити сједећи за столом (цртање, писање), посебно обратите пажњу да дијете правилно сједи због правилног држања кичме, тако ћете га припремити за сједење у школи.

ИНТЕЛЕКТУАЛНА ЗРЕЛОСТ

• Интелектуална способност представља дјечију жељу за учењем.

• Дијете пред полазак у школу треба да има развијене перцептивне (опажајне) способности.

• Да именује и описује и пореди предмете из околине.

• Има способност да се концентрише на одређене активности, што ће му помоћи и у концентрацији на школско градиво

• Посједује свијест о елементарним математичким појмовима (скупови, основни бојеви, појам мање-веће, краће-дуже, високо-ниско)

• Зна која је лијева, која десна страна• Црта фигуре и предмете са детаљима• Оријентише се у времену (дан, ноћ, јутро, подне, поподне, вече,

сада, прије, послије),• Дијете развија интелектуалну самосталност кроз слободу

изражавања, рјешавања проблем ситуација и то свакако треба подржати и омогућити а најбоље се то постиже кроз практичне ситуације које су дјеци блиске

ГОВОРНА РАЗВИЈЕНОСТ И КОМУНИКАТИВНОСТ

Као показатељ зрелости дјетета за полазак у школу

• Дијете треба да практикује говор у интеракцији са разним људима, у различитим ситуацијама како би развило комуникативност

• Слобода говора је кључ самопоуздања• Дијете на предшколском узрасту усваја

усмени говор, а писани само онолико колико покаже интересовање за свијет слова и писану ријеч

• Дозволите дјетету да вам препричава своје доживљаје, да описује предмете и појаве, његове реченице ће бити све богатије

• Читајте му пјесме, приче, бајке, басне загонетке, питалице, брзалице, бројалице како би усвојило што више ријечи и побољшало свој изговор гласова

• Објасните му значења ријечи и омогућите да и само поставља питања

• Слушајте пажљиво своје дијете како би се и оно учило како је важно да и оно вас саслуша

ДА ЛИ ДИЈЕТЕ ТРЕБА ЗНАТИ ЧИТАТИ И ПИСАТИ ПРИЈЕ ПОЛАСКА У ШКОЛУ?

• Ако дијете зна читати, писати и рачунати, не значи да је спремно за полазак у школу.

• Ако дијете не зна читати, писати и рачунати, не значи да није спремно за школу.

• Много је важније да дијете посједује емоционалну и социјалну зрелост и да је мотивисано да учи

УВОЂЕЊЕ ДЈЕТЕТА У СВИЈЕТ СЛОВА И ПИСАНУ РИЈЕЧ

• Дијете можете уводити у свијет писане ријечи кроз игру и разне активности

• Можете се служити сличицама, словима која можете исјећи од картона, правити разне комбинације слова, повезивати слике са почетним словима, итд.

• Морате пратити интересовање дјетета при уводу у свијет слова и не треба дијете форсирати јер ће слова научити у школи.

ЉЕВОРУКОСТ

Љеворукост, сама по себи, никако не представља сметњу. Али сметња може

да настане ако се љеворуко дијете присиљава да пише десном руком. Ако је ваше дијете изразити љевак, никако немојте вршити притисак и тјерати га да пише десном руком, јер то оставља

тешке посљедице.

СОЦИЈАЛНА ЗРЕЛОСТ

• Дијете треба да буде самостално у одржавању личне хигијене, облачењу, обувању, храњењу и употреби тоалета

• Дијете мора имати довољно самопоуздања и да је спремно за комуникацију

• Уводите једноставна правила у свакодневни живот и научите дијете да их поштује (можете их представити на паноу уз помоћ сликовне илустрације)

• Поштујте дијете како би се оно учило вас да поштује вас и друге

• Немојте преоптерећивати дијете, али га немојте ни остављати без обавеза (дијете треба да има обавезе у породици складу са психофизичким могућностима како би лакше прихватило школске обавезе)

• Дијете треба имати свијест о себи и својој улози у средини у којој се налази

ЕМОЦИОНАЛНА ЗРЕЛОСТ

• Емоционално зрело дијете има самопоуздања, може да контролише своје емоције

• Размажена и емоционално лабилна дјеца се теже прилагођавају на школски режим, према томе не треба бити превише попустљив јер то иде на штету вашег дјетета

• Његујте партнерске односе са дјецом• Исказујте ријечи похвале и храбрења• Бодрите ваше дијете осмјехом и гестом

МОТИВАЦИЈА ЗА УЧЕЊЕИнтересовање и радозналст за школско

учење• Подстичите дијете на унутрашњу мотивацију за

учењем (мотивацију да ужива у раду и одређеним активностима), а не на спољашњу (да дијете ради и бави се активностима због оцјене, награде и др.) а то можете пратећи његова интересовања

• Дијете треба да се радује новим сазнањима• Подстичите га да поставља питања, уважите његову

личност• Информишите дијете на вријеме шта га све очекује у

школи (нови другари, учитељ-ица, учионица, учење много нових и занимљивих ствари које ће научити)

ДЈЕЧИЈЕ ПОРУКЕ РОДИТЕЉИМА

• Немојте са мном на силу, зато што ме то учи да се једино сила уважава. Радије ћу реаговати на упуте.

• Немојте бити недосљедни, то ме збуњује.

• Немојте да се осјећам мањим него што јесам.

• Немојте умјесто мене чинити ствари које могу учинити сам. Због тога се осјећам, као беба, а могао бих вас почети доживљавати као слуге

• Немојте да моје лоше навике обузму сву вашу пажњу. То ме само охрабрује да наставим.

• Немојте ме исправљати пред другима. Бићу много пажљивији ако са мном разговарате тихо и насамо.

• Немојте ми држати придику. Изненадили бисте се како добро знам шта је право, а шта криво.

• Немојте да имам осјећај како су моје грешке заправо гријеси. Морам научити гријешити, а да се ипак не осјећам злим.

• Немојте стално приговарати. Ако то будете радили, мораћу се почети правити глух.

• Немојте заборавити да волим експериментисати; ја тако учим па вас молим да будете стрпљиви.

• Немојте ме штитити од крупних посљедица. Морам учити на искуству.

• Не одбијајте ме када тражим одговоре на нормална питања. Ако ме одбијете, видјећете да ћу престати испитивати, а да ћу информације тражити негдје другдје.

• Немојте ми говорити да сте идеални и непогрешиви. Са таквима је тешко живјети.

• Немојте заборавити, да не могу одрастати без много разумјевања и подршке; заслужена похвала понекад изостане, али пријекор никада.

• Третирајте ме као своје пријатеље, па ћу и ја бити ваш.

• Упамтите – више учим од примјера него од критике.

• ♥ И поред свега много вас волим! Волите и ви мене! ♥

(Бони Милер, Комуникација са дјецом, стр.129)