PRAVO NA INFORMISANOST I

UĈEŠĆE JAVNOSTI U

DONOŠENJU ODLUKA U VEZI

SA ZAŠTITOM ŢIVOTNE

SREDINE

Da se podsetimo....

Šta su prirodni resursi?

Šta se podrazumeva pod pojmom odrţivi

razvoj?

Šta je ekološki otisak?

Potrebe za prirodnim resursima

Prirodni resursi se troše mnogo

više od realnih potreba

Prirodni resursi se troše mnogo

brţe tako da ne mogu da se

obnove

Iscrpljivanje prirodnih resursa

Koncept odrţivog razvoja (sustainable

develeopment)

Ekonomski razvoj ljudskog društva u skladu sa

prirodom.

Upotreba prirodnih resursa za zadovoljenje

ljudskih potreba u sadašnjosti, uz

obezbeĊivanje njihovog korišćenja u

budućnosti.

Ravnoteţa odrţivog razvoja

Potrošnje/iskoriš

ćavanja prirodnih

resursa

Obnavljanja

resursa

(sposobnosti

prirode da se

onovi)

Ugalj hrana kupovina

Nafta voda raĉun

Rude obućabruto

Ĉista voda energija neto

Prirodno bogatstvo odeća po stanovniku

RESURSI POTREBE POTROŠNJA

A2

A3

A4

A5

A

B1

B2

B3

B4

B5

B

V1

V2

V3

V4

V5

V

Ekološki otisakKonaĉno rešenje

A1

Ekološki otisak

Odnos potreba za resursima i potrošnje

prirodnih resursa.

Mera ljudskih zahteva prema prirodnim

resursima.

Potrošnja

resursa

Potreba za

resursima>

Ekološki otisak je veći

Rezultati domaćeg rada

Koliki je vaš ekološki otisak?

Na koji naĉin se informišete tj. dolazite do

informacija koje su vam od znaĉaja?

Drugi naĉini informisanja

Saopštenja

Tribine

Radionice

Predavanja

Javne akcije

Konferencije

Vaţno!

Svaki pojedinac ima pravo da

bude informisan o stanju ţivotne

sredine i ima pravo da aktivno

uĉestvuje u donošenju odluka

kada je ţivotna sredina u pitanju.

Konvencija koja reguliše pravo na informisanost i

donošenje odluka u vezi sa ţivotnom sredinom.

S O L A R N A

O D R Ţ I V I R A Z V O J

H I D R O

R E S U R S I

E K O L O Š K I O T I S A

KR E C I K L A Ţ

AO B N O V LJ I V A

Drugi naziv za energiju suncaRazvoj ljudskog društva u skladu sa prirodom.Drugi naziv za energiju vode.Sva prirodna bogatstva jednim imenom nazovaju se...Odnos izmeĊu potreba za prirodnim resursnima i potrošnje resursa.Ponovna upotreba sirovina u nove svrhe.Energija sunca, vode, vetra, koja moţe iznova da se koristi zove se još i...

Arhuska konvencija

Pravo na

informisanost

Pravo na

uĉešće

javnosti u

donošenju

odluka

Pravo na

pravnu zaštitu

Cilj konvencijeZaštita prava graĊana u sadašnjosti i budućnosti da ţive u zdravoj

ţivotnoj sredini.

Koje informacije moţemo i imamo

pravo da dobijemo?

Kvalitet vode

Kvalitet vazduha

Kvalitet zemljišta

Kvalitet hrane

Stanju ugroţenosti ţivotne sredine

Ugroţenim vrstama na nekom podruĉju

Koje mere i postupci zaštite se sprovode

Uvid u zakone, propise, planove (urbanistiĉki, lokalni ekološki), programe, sporazume , nauĉne rezultate, ekonomske analize

Podaci o stanju zdravlja i bezbednosti ljudi

Donošenje odluka

Nivo vlade-drţavni

organi

Ministarstvo

energetike, razvoja i

zaštite ţivotne

sredine RS

Nivo graĊanstva-

nevladine organizacije

NVO

(NGO, OCD, udruţenja

graĊana, neformalne

grupe)

Lokalni nivo

Drţavni nivo

Globalni nivoNivo vlade-drţavni

organi

Pokrejinski

sekretarijat za

urbanizam, graditeljs

tvo i zaštitu ţivotne

sredine

Aktivnosti nevladinih organizacija (pojedinaĉne ili mreţe)

Volonterske akcije i kampovi

Eko festivali

Tribine

Radionice

Javna zagovaranja itd.

Donosioci odluka

•Jedna je od najvećih i najpoštovanijih nezavisnih konzervacionih organizacija koju

ĉini mreţa više miliona ljudi (1,2 miliona u USA i 4 miliona širom sveta) sa 5

razliĉitih kontinenata (Afrika, Azija, Severna i Juţna Amerika, Evropa)

WWFWorld Wildlife Fund

WWF je od male grupe entuzijasta posvećenih divljim ţivotinjama prerastao u

globalnu mreţu koja ima podršku ljudi iz svih sfera ţivota- više od pet miliona

pristalica na svih pet kontinenata, WWF ima predstavništva u više od 90 zemalja.

•Sekretarijat WWF International se nalazi u Glandu, blizu Ţeneve

•Misija WWF je konzervacija prirode i ekoloških procesa kroz oĉuvanje

genetiĉkog, specijskog i ekosistemskog diverziteta

•Promovisanje obnovljivih izvora energije kao odrţivih sada i dugoroĉno, u korist

ţivog sveta planete

•Promotivne akcije u cilju redukcije zagaĊenja, eksploatacije resursa i potrošnje

energije

WWF i klimatske promeneKlimatske promene su prioritet za WWF usled drastiĉnog uticaja koji imaju na

osetljiva mesta, vrste i ljude

Apeluje se na smanjenje emisije gasova staklene

bašte

Mreţa WWF širom sveta pruţa podršku novom

meĊunarodnom dogovoru o klimatskim

promenama, iz Kopenhagena – praviĉno, efikasno i

nauĉno bazirano

Promovišući domaće i meĊunarodne napore za redukciju globalnih emisija gasova

staklene bašte za najmanje 80% od onih u 1990. do 2050, WWF poziva nove

rukovodioce da deluju odluĉno protiv klimatskih promena

Kombinacijom globalnih i lokalnih eksperata WWF je lider mnogih projekata širom

sveta koji se bave uticajem klimatskih promena

WWF je organizator “Sata planete” (Earth Hour) u kojem milioni ljudi širom sveta

gašenjem svetla daju svoj glas protiv klimatskih promena (25.3.2009)

Eko aktivizam!

•Neprofitabilna, nevladina organizacija koja je prisutna u 41 zemalja u

Evropi, Americi, Aziji i na Pacifiku

•Sedište u Amsterdamu sa 27 kancelarija širom sveta

GREENPEACE

•1969. godine Komisija za atomsku energiju SAD izvodi nuklearnu probu na malom

ostrvu Amĉitka u blizini Aleutskih ostrva

•Na dan nuklearne probe okuplja se oko deset hiljada demonstranata i blokira

granicu izmeĊu SAD i Kanade traţeći odustajanje od probe

•Vlada Sjedinjenih Drţava ignoriše zahtev i vrši probu i ĉak najavljuje još jednu iste

godine

•Motivisani svojom vizijom o zelenom i mirnom svetu malobrojni aktivisti upućuju se

iz Vankuvera za Aljasku

•Njihova misija je bila da budu svedoci ameriĉkih nuklearnih podzemnih proba

•Prvi rezultati pritiska javnosti - 1972. godine -Komisija za nukearnu energiju SAD

odluĉuje da prestane sa nuklearnim probama na ostrvu Amĉatka koje je nešto

kasnije proglašeno za zaštićenu zonu

•1975. godine i Francuska prekida vršenje atmosferskih nuklarnih proba na Pacifiku

nakon protesta aktivista Greenpeace-a

•Pristup Greenpeace-a borbi za svoje ciljeve je da svojim smelim akcijama privuku

što veću paţnju medija

•Aktivisti voze gumene ĉamce i postavljaju se

izmeĊu kitova i njihovih lovaca, alpinisti

postavljaju ogromne natpise preko centralnih

zgrada velikih gradova

•Medijski rat je dobijan na svakom koraku pa je

broj pristalica rapidno rastao

•1985. dogaĊa se tragiĉno potapanje tada glavnog broda Greenpeace-a - Rainbow

warrior-a

•Brod je dobio ime po “ratnicima duge”, prema predanju indijanaca, predodreĊenim

da Zemlju spasu od ekološke katastrofe

•Tragedija Greenpeace-u donosi ogroman publicitet i znatno povećanje broja

pristalica, finansijera i samim tim i broja akcija na terenu

•Greenpeace u narednim godinama proširuje delovanje i postaje `savest` Planete

kada je u pitanju oĉuvanje prirode i ugroţenih ţivotinjskih vrsta

•2.8 miliona aktivista, predstaništva u 41 zemlji sveta; najveća neprofitna organizacija

ove vrste

•Greenpeace finansiraju ĉlanovi i aktivisti, donacije drţava se ne prihvataju

•U ovom delu Evrope, najbliţa kancelarija nalazi se u Ĉeškoj, otvorena pre

šesnaest godina

•Kao globalna organizacija, Greenpeace usmerava svoje napore prvenstveno na

najveće opasnosti koje prete planetarnom biodiverzitetu i prirodnoj okolini

Kampanje su usmerene na:

1. Zaustavljanje klimatskih promena

2. Zaštitu starih šuma, tzv. `pluća Planete`

3. Zaštitu okeana

4. Zaustavljanje lova na kitove

5. Zaustavljanje genetskog inţinjeringa

6. Zaustavljanje nuklearne opasnosti

7. Eliminisanje toksiĉnih supstanci iz upotrebe

8. Suprotstavljanje globalizaciji u trgovinskom smislu

Organizacije u Srbiji

Nikada ne sumnjaj da mala grupa promišljenih

i posvećenih graĊana moţe promeniti svet.

Zapravo, to je i jedino što ga je ikada menjalo.

Margaret Mid, antropolog.