,,Постоје многа чуда на овом свету, али највеће је, ипак, човек.’’

Софокле

ИНВАЗИЈА НА СОВЈЕТСКИ САВЕЗ

Битка за Лењинград

План ,,Барбароса’’

Потписивање пакта о ненападању за Хитлера ипак није значило одрицање од територија Совјетског Савеза. Припреме за рат на истоку су убрзане након совјетског одбијања да приступе Тројном пакту.

Израда војног плана напада на Совјетски Савез почела је крајем 1940. године. Назван је ,,Барбароса’’ у част Фридриха Барбаросе, краља Немачке и цара Светог римског царства.

Политичке припреме завршене су у мају 1941. Напад је планиран за 15. мај 1941. али је одложен за 5 недеља због неочекиваних ратних дешавања на Балкану.

Напад на СССР почео је без објаве рата 22. јуна 1941. у раним јутарњим часовима и извршен је у широком фронту дугом око 3000 км ( од Балтичког до Црног мора ). Према плану ,,Барбароса’’ око 5,5 милиона немачких војника, потпомогнутих финским, румунским и мађарским трупама , напало је Црвену армију.

Војска Вермахта је на Источном фронту била подељена у 3 групације:• Група армија ,,Југ’’ под командом фелдмаршала Херта Рундштата• Група армија ,,Центар’’ под командом фелдмаршала Федора фон Бока• Група армија ,,Север’’ под командом фелдмаршала Вилхелма фон Леба

Група армија ,,Југ’’, поред немачке, имала је и румунску и мађарску војску. Она је нападала од Полесја до Црног мора, на фронту дугом више од 1.300 км. Група армија центар имала је 50 дивизија и неколико бригада које су држале фронт у дужини од 550 км – од Голдапа до Влодаве. За освајање Лењинграда и Прибалтика Хитлер је издвојио Групу армија ,,Север’’, којом је командовао искусни фелдмаршал фон Леб. Група је држала фронт у дужини од 230 км од Клајпеда до Голдапа, а подржавала ју је 1. ваздушна флота са 1070 борбених авиона. Под командом фон Леба се налазило 725.000 војника, сврстаних у 42 дивизије, од тога 7 тенковских и 6 моторизованих, које су бројчано знатно надјачавале совјетске. Располагали су и са 13.000 топова и минобацача и око 1.500 тенкова.На Балтику су Немци имали око 100 ратних бродова и подморница.

У тренутку немачког напада Црвена армија је имала у западним пограничним окрузима 171 дивизију и 2 бригаде са 2.680.000 бораца, 37,5 хиљада топова и минобацача, 1.800 тенкова ( од тога 1.475 нових типова КВ и Т-34 ), 1.540 авиона нових типова и дупло више авиона застарелих конструкција и типова. У саставу совјетске Северне, Балтичке и Црноморске флоте налазило се 220.000 људи, 182 брода основних класа ( 3 линијска брода, 7 крстарица, 45 разарача и миноносача и 127 подморница ).

Фашистичким трупама у Прибалтику се супротставила војска Прибалтичког специјалног војног округа коју су сачињавале 3 армије. Округом је командовао генерал Ф.И.Кузњецов. Главна база Балтичке флоте налазила се у Талину.

Град на Неви непосредно су браниле трупе Лењинградског војног округа под командом генерала М.М.Попова.

Ове војне формације имале су задатак да штите границе северозападних подручја Совјетског Савеза. Одбрамбена зона се протезала копном у дужини од 1.300 км, а морем 380 км.

Немачка врховна команда је у плану ,,Барбароса’’ посебан акценат ставила на заузимање Лењинграда, Кронштата и мурманске железничке магистрале, јер би то повукло за собом освајање простране совјетске територије у Прибалтику и на крајњем северу , што би довело до пропасти совјетске балтичке флоте.

Заузимање Лењинграда имало је огроман политички , привредни и стратешки значај због тога што је овај град симболизовао победу октобарске револуције и представљао важан саобраћајни чвор копнених, ваздушних и поморских комуникација.

У нула часова и тридесет минута 22. јуна 1941. Војни савет Лењинградског округа примио је телеграм у коме је указано да је тог и следећег дана могућ изненадни напад Немаца. Команди Округа је наложено да у току ноћи обезбеди пребацивање пограничних трупа у прикривена утврђења, авијацију хитно распореди и маскира на пољским аеродромима и размести противавионску одбрану градова и важних објеката. У 3 часа и 20 минута фашистички торпедни чамци потопили су совјетски теретни брод ,,Гајсма’’ у Балтичком мору, затим су митраљирали брод ,,Лугу’’ и бацили магнетске мине на Кронштатску луку. У 13 часова и 25 минута у граду и читавој Лењинградској области заведено је ратно стање.

27. јуна 1941. Савет депутата радних људи Лењинграда је одлучио да мобилизује хиљаде људи за изградњу утврђења. Изграђено је неколико одбрамбених појасева и утврђених рејона. Један од одбрамбених појасева простирао се од ушћа реке Луге до Чудова, Гачине, Уритска, Пулкова и дуж реке Неве.

Група ,,Север’’, која је напредовала према Лењинграду, заустављена је на линији ,,Луга’’ у јулу.У августу Групу ,,Север’’ потпомогли су тенкови и авијација Групе ,,Центар’’. Пробили су линију ,,Луга’’ и опколили трупе које су је браниле. Црвена армија увела је своје нове тенкове КВ у борбу, произведене у Лењинграду у фабрици тенкова ,,Киров’’, које је Хитлер касније назвао ,,чудовишта’’.

Немци су 30. августа одсекли железничку пругу и пут који је спајао Лењинград са остатком земље. Финске трупе, немачки савезници, стизале су са севера.8. септембра Немци су заузели луку Шлисељбург на обали језера Ладога.Било је то опкољавање града које је трајало 882 дана.

Снабдевање града струјом било је све лошије. Цивили још нису били евакуисани, јер би то могло подсећати на пораз.

Када је Лењинград опкољен, у граду је живело 2,5 милиона становника, укључујући и око 400.000 деце и 300.00о избеглица из балтичких република и околних подручја. Залихе хране и горива биле су довољне за 30 дана. Сви покушаји разбијања блокаде били су неуспешни.

Генерал Жуков именован је за команданта фронта, што је подигло морал војницима. Почео је да организује одбрану града. Први немачки напад заустављен је на само 7 км од града.Фон Леб ангажовао је бомбардере да потопе совјетске ратне бродове. Потопљена су 3 брода и одбрана града је била ослабљена.Катаринин дворац и дворац Петерхоф су опљачкани и уништени, као и многа складишта хране. У град је доспевало премало хране, а главна достава је ишла преко језера Ладога.

Одсечен је водени пут до града и народ је морао да сагради нову луку на западној обали језера Ладога. То је био почетак снабдевања који ће постати познат као ,,Пут живота’’, дугачак 30 км.

Порције хране уведене су на почетку рата. Радници су добијали веће порције. Крајем новембра грађани су били на ивици глади и свакодневно је велики број њих умирао. Доласком зиме, почело је допремање робе прво санкама, па затим камионима преко залеђеног језера. Да би сачували ,,Пут живота’’, саградили су 2 одбрамбене линије 8 км од обале коју су држали Немци.

Становници Лењинграда су стално одлазили на посао, без обзира на услове у којима су живели. Фабрика ,,Киров’’, која је била удаљена само 4 км од линије фронта, није престала да производи тенкове. Полусклопљеним тенковима гађали су непријатеља из саме фабрике.

У ,,Институту биљне индустрије’’ током опсаде је од глади умрло 28 људи, али збирка од неколико тона семена житарица, пиринча и кромпира, остала је нетакнута.

У јануару 1942. немачка војска се повлачи из Москве, и шансе за ослобађање Лењинграда се повећавају.

Губици Црвене армије на реци Волков у нападу на групу ,,Север’’ били су огромни, а напредовање минимално.

2. ударна армија нападала је немачке положаје код града Љубана. Јединице Црвене армије напредовале су 30 км кроз шуме и мочваре, а иста удаљеност делила их је од Лењинграда. Опкољавање немачких трупа било је на помолу. Међутим, Хитлер је забранио повлачење и фон Леб је затражио разрешење дужности команданта. На његово место дошао је генерал Кушлер.

Хитлер је захтевао да се одсеку Совјетске трупе које су ушле у дубину немачке линије. Операција је названа ,,Дивља звер’’. Остао је само уски пролаз у ширини од 1,5 до 2 км. Опкољена 2. ударна армија добила је новог команданта, генерала Власова. Немачка војска разорила је опкољено подручје. Заробили су 30.000 војника, а извукло се само 10.000. Међу заробљеницима се нашао и Власов, који је пристао на сарадњу са Немцима. Писао је пропагандни материјал путем ког је позивао војнике и команданте Црвене армије да се прикључе антибољшевичкој Руској ослободилачкој армији.

Постао је озлоглашен међу Совјетима, па су касније све Совјете који су се сврстали уз Немце називали ,,Власовцима’’.Многи антибољшевици и националисти из СССР-а борили су се у својим властитим јединицама Вермахта, познатијим као Источне легије.Већи део Власове Руске ослободилачке армије заробљен је код Прага 1945. године. Његови војници послати су у Гулаг, а Власов и други команданти обешени су као издајице. Ваздушне снаге Црвене армије жестоко су гађале поморске базе и бродове. Силе осовине напустиле су те поморске операције.

Пробој блокаде

Генерал Жуков и маршал Воршилов почели су планирање операције ,,ИСКРА’’ у новембру 1942. Одлучили су да још једном нападну уско грло код Шлисељбурга где је немачко оружје било најтање. Одлучено је да јединице Волховског фронта нападну споља, а јединице Лењинградског фронта изнутра. Уједначена топовска ватра започела је у зору, 12. јануара 1943. Црвена армија наишла је на жесток отпор добро укопаних немачких трупа.Истовремени напад на оба фронта почео је да доноси резултате. Након 2 дана још су само 2 км раздвајала Совјетске трупе. Та 2 км су била најтежа за освајање. Совјетски тенкови су били заглављени у тресетишту, па је пешадија морала да јуриша на положаје. Генерал Фединински је често обилазио линију фронта, давајући подршку својим људима и издавао наређења за даноноћне нападе.Вон Кихлер морао је да одлучи хоће ли наставити са отпором или ће се повући из уског грла. Одлучио је да остане.Под великим нападом са обе стране, немачка одбрана је почела да се урушава. Црвена армија је претрпела велике губитке. Коначно, немачка војска је одлучила да се повуче код Шлисељбурга.У поноћ, 18. јануара 1943. спикер Совјетског ратног радија могао је да објави: ,,Након 7 дана борбе, трупе Волховског и Лењинградског фронта спојиле су се и разбиле опсаду Лењинграда.’’

За само 3 недеље изграђена је железничка пруга преко изрованог земљишта уског грла. Налазила се на само 5 км од немачких положаја и на њу су непрестано бацане гранате.Лењинград је још увек био на линији фронта али је коначно добијао довољне количине хране и горива. У јесен 1943. Црвена армија је развила тактику за напад на Немачку пешадију. Крајем године Немци су нарушили равнотежу на фронту увођењем нове пушке МП-43, коју је Хитлер назвао јуришна пушка.

Почетком 1944. године СТАВКА је покренула операцију која ће окончати вишегодишњу опсаду Лењинграда. До тада је војна група ,,Север’’ имала 2 године да се укопа на периферији града. СТАВКА је планирала да започне операцију са мостобрана Ораниенбаум. Одатле је Совјетска војска требало да напада бок војне групе ,,Север’’. Генерал Фединински је био на челу 2. ударне армије, која је тајно пребачена код мостобрана под окриљем мрака. Напад је потпомогла Балтичка флота са обале. Више од 100 морнаричких топова било је на располагању за ову операцију. Напад је почео 14. јануара 1944. године. Нико није сумњао у успех операције. Напад је изненадио војну групу ,,Север’’. Суочена са надмоћним Совјетским снагама, немачка одбрана се срушила. Недељу дана касније, совјетске трупе среле су се у Ропши. Повлачење немачких трупа прерасло је у бег, а на Лењинград и околину се након 880 дана дуге опсаде коначно спустила тишина.

Према службеним подацима, 642.000 цивила умрло је током опсаде Лењинграда. Ипак, многи нису ни ушли у службени записник, тако да се број жртава процењује на око 1.000.000. 3% изазвале су бомбе и гранате, а 97% било је последица глади. Око 1,8 милиона људи евакуисано је током рата. Број становника 1945. године износио је 1/5 са почетка рата.

Опсада Лењинграда била је најдужа опсада у 2. светском рату и имала је највише жртава у историји.

Андријана Тишма 3/5

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!