Od svih vizuelnih prikaza, fotografija je najsnažnije i najočiglednije povezana sa stvarnom osobom, predmetom ili trenutkom koji je na njoj prikazan.

Kada se ona pojavi na nekom drugom predmetu, uspostavlja kompleksnu relaciju: prikaz na fotografiji, ono što je prikazano na fotografiji, objekat na kome je fotografija reprodukovana, vlasnik objekta. Vlasnik predmeta postaje i indirektni vlasnik reprodukcije fotografije (ne mora biti ekskluzivni vlasnik u danasnje vreme pogotovo) a simbolički i vlasnik onoga šta je (ili ko je) na fotografiji. Kompleksan odnos za banalan predmet.

Najčešće reprodukcije fotografije na predmetima iz prošlosti su bili portreti bliskih i dragih osoba na medaljonima, broševima, maramicama i jastučnicama. Lik na fotografiji je tako dobijao svoj drugi život, otelotvorenje i opipljivost na trodimenzionalnom ličnom predmetu koji se nosi "blizu srca" ili se "grli tokom noći". Sentimentalna i simbolička vrednost ovih predmeta uveliko prevazilazi njihovu umetničku vrednost (ako ona uopšte postoji).

U Evropi su se fotografije pojavile na raznim upotrebnim predmetima: bočicama parfema, ogledalima, štapovima za hodanje, jastucima, penkalima, nameštaju i drugim.

Ova foto-objektna simbioza je nastala kada i sama tehnika fotografije. Prve dagerotipije su obično bile čuvane u malim kožnim kutijama koje su mogle da stanu u šaku i prenosile su mnoštvo detalja u formi sličnoj hologramu (menjale su se od negativa ka pozitivu u zavisnosti od ugla gledanja).

Hills Bros - konzerva za kafu, 1970. U sepija tonovima je reprodukovana fotografija "Winter morning, Yosemite Valley" iz 1969. godine, poznatog američkog fotografa i borca za zaštitu prirode Ansel Adamsa. Da li fotografija na ovaj način postaje banalna ili konzerva dobija umetničku vrednost? Ovo pitanje je nekad bilo aktuelno. U vreme agresivnog advertajzinga, ono se ne postavlja. Pop Art je promenio u potpunosti naš odnos prema vrednosti umetničkog dela, unikata i mestu pojavljivanja. Supermarket je nova umetnička galerija. Konzerva na slici je vlasništvo Swann Galleries Inc.

Upotreba fotografije u advertajzingu je počela kasnije, u drugoj polovini XIX veka kada su se fotografije pričvršćivale za stranice časopisa. Od 1890. godine, upotrebom halftone tehnike, fotografije se štampaju tj. reprodukuju direktno na papiru. Ovo je otvorilo put fotografije ka površinama konzervi, kutijama za keks, ambalaži mleka, sokova i svega što možemo da zateknemo po rafovima prodavnica.

Fotografija dodaje simboličku i emotivnu dimenziju svakodnevnim objektima i potrošnoj robi, mada toga nismo uvek svesni. Ko se još ne seća fotografije devojčice koja je iščezla sa ambalaže kultnog Plazma keksa? Potrošači u Americi su primorali proizvođača sokova Tropicana da vrati staru fotografiju pomorandže sa slamčicom koju je zamenio fotografijom čaše pune soka od pomorandže na ambalaži. Fotografija na proizvodu postaje indeks proizvoda.

Simbioza fotografije i produkata koji su nosioci umetničkih sadržaja je fenomen za sebe. Fotografske reprodukcije su u širokoj upotrebi u dizajnu korica knjiga i omota ploča i CD-ova gotovo uvek anticipirajući iskustvo čitanja knjige ili slušanja muzike. Pored toga, ove fotografije zadržavaju i svoj sopstveni "život". Ponekad one nadžive delo koje je trebalo da dopunjuju a ponekad ostaju nevažne i zaboravljene.

Razni tipovi fotografija na ambalaži:

Upotreba fotografije u dizajnu plakata Plakat je saopštenje za javnost velikog formata, najčešće na

papiru, koje se u većini slučajeva sastoji od slova i slike i koje se ističe na javnom mestu u cilju reklame ili se lepi na stubovima za plakate da bi se najavile priredbe ili neke mere koje će se preduzeti zatim da bi se propagirale političke poruke, reklamirala roba ili usluge itd. Štampa se samo sa jedne strane papira.

Plakati su zbog toga oblikovani upadljivo i koriste tipografiju i slikovni materijal tako da željeni iskaz bude uočljiv jasno i razgovetno. Plakatu je sličan poster koji se međutim koristi u većini slučajeva u privatnoj sferi kao dekoracija.

Fotografija na plakatu postaje aktuelna pojavom E. Maknajta Kaufera(E. McKnight Kauffer) koji odbacuje staro i koga najviše zanima korišćenje fotografije u plakatu. Kaufer je izgradio svoj sopstveni svet plakata. On je otvorio nove vizuelne avenije i pozvao javnost da mu se pridruži. Mora se priznati da, bar u početku, nije bilo mnogo onih koji su zurili da mu se priključe; čuvari javnog ukusa — oni čiji je posao bio da naručuju plakate od umetnika — bili su sumnjičavi. Kaufer je eptimizovao "moderni" stil; britanska javnost, bila je sumnjičava.

U Desauu, Valter Gropius je osnovao novu Bauhaus. Odavde je, sve dok nacionalsocijalistička vlada nije zatvorila Bauhaus,

nastavio da širi svoj uticaj ne samo na grafički dizajn nego i na čitavi spektar umetnosti, arhitekture i industrijskog dizajna.

Gropius je stavio tačku na besmislene ukrase; on je zahtevao potpun prekid sa klišeima i nadmenostima iz prošlosti. Vraćajući se na prve principe, on je podsticao pojednostavljeni pristup rešenju plakata potpunim preispitivanjem prirode njegovih problema. Grafički umetnik, kao arhitekta, urbanista i industrijski dizajner, prihvatio je ovo .

U 20. veku različiti stilovi i strujanja odrazili su se i na oblikovanje plakata. Mnogi umetnici su često koristili fotomontažu. Osim u reklamne, pojedini politički angažovani umetnici upotrebljavali su plakat pre svega u propagandno-političke svrhe.Posle Drugog svetskog rata litografiju kao tehniku štampanja u velikoj meri je zamenio postupak ofsetne štampe čime su se otvorile mogućnosti za veći spektar boja i finije nijansiranje.

S napretkom fotografskog plakata kretanje prema "timskom plakatu", koji su već uveliko prihvatile posleratne reklamne agencije, doslo je u fazu punog razvoja.Mnoge od ovako proizvedenih slika bile su izvanredni primeri svoje vrste, ne samo sa fotografskog gledišta, već i kao grafičke reprodukcije.

Razni tipovi fotografija na plakatima: