Istine i zablude o japanskom jeziku

ISTINE I ZABLUDE

JAPANSKOM JEZIKU

Novi Sad, 01. jun 2010.

JAPANSKI I KINESKI SU JAKO SLIČNI JEZICI.


日本語は中国語とずっと同じです。

ISTINA? ZABLUDA?

ほんとう ? まちがい ?

* U kineskom jeziku postoje glasovi koji našem nenaviknutom uhu više liče na neku pisku i šumove nego na ljudski govor, dok nam japanski glasovi zvuče daleko razumljivije.

IZ NAŠEG UHA...

Kako zvuči kineski?

http://croatian.cri.cn/61/2008/07/11/21s3634.html


Kako zvuči japanski?

http://www.basic-japanese.com/Audio/cf9f9.mp3










ZABLUDA!

まちがいです。

JAPANSKI I KINESKI SU JAKO SLIČNI JEZICI?


いいえ、日本語は中国語とは同じではありません。

IPAK, POSTOJE SLIČNOSTI...


しかし ......

ISTINA? ZABLUDA?


Sličnosti se zasnivaju na geografskoj bliskosti i kulturnom uticaju Kine na Japan kroz istoriju.

• U V veku kineski jezik postaje službeni jezik u Japanu (pisanje istorijskih, zakonskih, teoloških spisa, službenih hronika i pisama, književnih dela…)

• Poznavanje kineskog jezika: stvar prestiža među muškarcima – svaki muškarac koji je želeo da napravi karijeru morao je da govori i piše kineski jezik. Što se tiče žena, one nisu imale aktivno učešće u društvu, nisu mogle da se dokažu ni u jednoj društvenoj oblasti - smatralo se neprimerenim za ženu da se eksponira i pokaže svoju učenost, što će početi da se menja tek za nekoliko vekova.

• U 8. veku nastaje manyōgana (manjōgana) – sistem zapisivanja japanskih glasova pomoću kineskih ideograma, koji su nekad bili nosioci značenja, a nekad nosioci glasova. Tekst napisan manjōganom, površno gledano, ličio je na kineski tekst, ali je Kinezima bio potpuno nerazumljiv.


KINESKI U JAPANSKOM

水 Voda kinesko čitanje: shui japansko čitanje: mizu

火 Vatra kinesko čitanje: huo japansko čitanje: hi

人 Čovek kinesko čitanje: ren japansko čitanje: hito

KINESKI U JAPANSKOM

土 Zemlja kinesko čitanje: tu japansko čitanje: tsuchi

日 Sunce kinesko čitanje: ri japansko čitanje: hi

月 Mesec

kinesko čitanje: yue japansko čitanje: tsuki

IPAK, POSTOJE SLIČNOSTI?


ISTINA!

ほんとうです。はい、あります。

JAPANSKI JE GRUB I TVRD JEZIK.


日本語はかたいです。

ISTINA? ZABLUDA?


Razlike u fonetskom sistemu srpskog i japanskog jezika:

1) U japanskom jeziku NEMA tvrdih suglasnika (dž, č, ž) 2) Meki suglasnici su u japanskom jeziku JOŠ MEKŠI (š, đ, ć) nego u srpskom3) Nazalni suglasnik N (primer: shinbun)4) Japanci ne razlikuju glasove R i L, već izgovaraju “nešto između” (primer: riyouri)5) Japanci imaju glas koji je kod nas postojao u staroslovenskom i čije izgovaranje

za nas ne predstavlja nikakav problem D+Z -> DZ (primer: zubon)6) Japanski fonetski sistem je slogovan – suglasnik+samoglasnik. Mi možemo da

izgovorimo svaku japansku reč potpuno pravilno (sa-jo-na-ra, a-ri-ga-to, o-ha-jo-ga-za-i-ma-su), ali Japanci ne mogu da izgovore većinu reči iz stranih jezika (srpski – serupusuki, brzo – buruzo, trka - toruka)

IZ NAŠEG UHA...


JAPANSKI JE GRUB I TVRD JEZIK?


ZABLUDA!


いいえ、そうではありません。

JAPANSKI JEZIK JE TEŽAK.


日本語はむずかしいです。

ISTINA? ZABLUDA?


Japanski ZNAČENJE 日本語Sada

Krava

Šjiva

Žutica

Demon

Lice

Kišobran

Usta

Jutros

Ovo

Pored

Tamo

Metak

Kruška

Mačka

Još

Piljarnica

Magarac

Svaki Srbin zna bar 10 japanskih reči, a da toga nije ni svestan

Srpski IZGOVOR 　セルビア語　

Ima

Uši (ushi)

Ume

Odan

Oni

Kao

Kasa

Kući (kuchi)

Kesa

Kore

Soba

Soko

Tama

Naši (nashi)

Neko

Mada

Jao-ja (Yaoya)

Roba

Izvor: “Besno pile napada Japan”: http://tesla.rcub.bg.ac.rs/~japan/

GRAMATIKA japanskog jezika je JEDNOSTAVNA

• Za početak, imenice i zamenice se NE MENJAJU po broju, rodu i padežima:

学生はならっています。GAKUSEIVA NARATTE IMASU. (Učenik uči = Učenici uče = Učenice uče)

学生におしえています。GAKUSEINI OSHIETE IMASU. (Učim učenika)

• Glagoli se NE MENJAJU po broju学生はならっています。GAKUSEIVA NARATTE IMASU. (Učenik uči = Učenici uče)

• Glagol je UVEK na kraju rečenice学生はならっています。GAKUSEIVA NARATTE IMASU. (NARATTE IMASU – glagol)

Puno POZAJMLJENICA iz drugih jezika• Više od 60% reči u japanskom jeziku ima kinesko poreklo, a usled prihvatanja

zapadne kulture, sve je više i tuđica iz jezika zapadne hemisfere, posebno iz engleskog.

テーブルタクシーTĒBURU TAKUSHĪ

(TAKUŠĪ)エスカレーターアイスクリームESUKARĒTĀ AISUKURĪMUコンピューターミルクKONPYŪTĀ (KONPJŪTĀ) MIRUKUスポーツテレビSUPŌTSU (SUPOCŪ) TEREBI

JAPANSKI JEZIK JE TEŽAK?


ZABLUDA!


いいえ、日本語があまりむずかしくないです。

IPAK, IMA TEŠKIH MOMENATA...


しかし ......

ISTINA? ZABLUDA?


KANĐI 漢字

• Znakovno, ideogramsko pismo (umesto slova – znaci, ideogrami)

• Pojmovno pismo (1 znak = 1 pojam):

学 GAKU (nauka), 頭 ATAMA (glava), 祇 KAMI (papir), 国 KUNI (država)

• U obaveznom školovanju (9 godina) nauči se 1945 ideograma, a doktori nauka u Japanu nauče do 10.000 ideograma. Prosečan Japanac je “negde između” (4.000-5.000)

• KANJI (Kanđi) se koristi za pisanje japanskih reči, a reči preuzete iz drugih jezika pišu se drugim pismom (katakana). Zapravo, u pisanju kombinujemo

3 pisma: KANJI, KATAKANA, HIRAGANA.

HIRAGANA ひらがな

• IX vek: KANA (slogovno pismo), bazirana na modifikovanim kineskim ideogramima - prekretnica za japanski jezik

• Dva oblika kane: HIRAGANA i KATAKANA

• Hiraganu su stvorile ŽENE – tako je nastao veliki broj značajnih književnih dela, koja su japansku kulturu 9. veka dovela do vrhunca. U sledećem veku, hiragana postaje zvanično priznat sistem pisanja.

• OBLO PISMO

• Danas 46 znakova za pisanje gramatičkih nastavaka i japanskih reči koje ne pišemo kanđijem

KATAKANA カタカナ

• Katakanu su stvorili budistički sveštenici, da bi lakše zapamtili izgovor budističkih tekstova pisanih na kineskom jeziku. Kasnije, u kombinaciji sa kineskim ideogramima, koristila se u pisanju japanskih tekstova.

• OŠTRO PISMO

• Danas 45 znakova za pozajmljenice iz drugih jezika i strana imena


KANJI, HIRAGANA, KATAKANA

この女の人はナタシャさんです。KONO ONNANO HITOVA NATASHASAN DESU. (Ova žena je Nataša.)

私はゾラナです。WATASHIVA ZORANA DESU. (Ja sam Zorana.)

雪子さんはノヴィサードに住んでいますか。YUKIKOSANVA NOVISĀDONI SUNDE IMASUKA. (Da li Jukiko živi u Novom Sadu?


RAZLIKE U KOMUNIKACIJI

• Na teritoriji Japana govori se samo japanski jezik, ali postoje razlike s obzirom na geografske oblasti (dijalekti), pol (muški i ženski govor) i socijalni status. Razlike u dijalektima su velike – u slučaju konverzacije dvoje ljudi iz različitih krajeva Japana, dešava se da se oni uopšte ne razumeju. Standardni jezik je dijalekt kojim se priča u Tokiju i okolini i on se koristi u obrazovnim institucijama i medijima.

• Kada Japanci razgovaraju, onaj koji sluša klima glavom i izgovara određene fraze, tzv. aizuchi: »Hai« (Da), »E, so desu, ne« (Da, sasvim ste u pravu), »A, so desu ka« (Je li tako), »So iu koto mo aru no desu ka« (Može li biri istina)...Sve ove fraze izgovaraju se da bi slušalac potrvrdio da sluša svog sagovornika, ali ne podrazumevaju da se slaže sa njegovim rečima. Ako onaj koji sluša to očigledno čini sa posebnom pažnjom, a ne izgovara aizuchi, Japanac se pita da li sagovornik uopšte prati njegovu priču. Prema jednoj statističkoj studiji, u toku obične konverzacije, sagovornik izgovori jedan aizuchi svakih pet sekundi. Novi Sad, 01. jun 2010.

RAZLIKE U KOMUNIKACIJISpecifični gestovi

• Japanci se pozdravljaju naklonima. Kada se pravi naklon u stojećem stavu,

stoji se skupljenih stopala i savija se glava i gornji deo tela. Koliko se telo savija nadole, zavisi od nivoa poštovanja koje se želi iskazati. Prilikom pozdravljanja, ne dodiruju se nijednim delom tela – nema rukovanja. Rukuju se samo sa stranim državljanima.

• Gest »krug« ima pozitivno značenje – nešto kao OK. Pravi se spajanjem palca i kažiprsta jedne ruke, odnosno spajanjem obe ruke iznad glave.

• Gest »iks« im negativno značenje – znači grešku, poraz, odbijanje i pravi se tako što se ukrste dva kažiprsta ili ukrste dve ruke iznad glave.


RAZLIKE U KOMUNIKACIJI Specifični gestovi

• Brojanje »na prste« od 1 do 10 obavlja se samo prstima jedne ruke. Šaka je otvorena i okrenuta na gore. Od 1 do 5 broji se savijanjem prstiju počev od palca pa do malog prsta, a od 6 do 10 broji se otvaranjem savijenih prstiju počev od malog prsta pa do palca. Prilikom pokazivanja nekog broja sagovorniku, to se čini sa obe ruke - šake su otvorene i okrenute dlanovima prema sagovorniku; od 1 do 5 broji se savijanjem prstiju jedne ruke, počev od palca, a od 6 do 10 broji se na isti način, savijanjem prstiju druge ruke istim redosledom.

• Kada žele da pokažu na sebe, Japanci upere prst tako ka sopstvenom nosu.

• Kad iskazuju radost zbog pobede, uspeha ili neke druge srećne okolnosti, Japanci podignu obe ruke visoko iznad glave. Kada to čini grupa ljudi, uz ovaj gest uzvikuje se: »Banzai!« (kao naše »Ura!«)


IPAK, IMA TEŠKIH MOMENATA?


ISTINA!

ほんとうです。はい、あります。


どうも　

ありがとう　

ございました .

Education

Istine i zablude o japanskom jeziku