др Вукосава Живковић, мр Валентина Вукмировић Стефановић

радионица: Креативно тумачење песничких циклуса и збирки

(извод, прилози, радни материјал)

I Наставна јединица Историјски, легендарни и епски лик Марка Краљевића биће рађена на три часа:

1) Историјски и легендарни лик Марка Краљевића, обрада 2) Епски лик Марка Краљевића – анализа песама (избор из читанке и додатни избор), комбиновани 3) Феномен Марка Краљевића (компаративно посматрање историјског, легендарног и епског лика), утврђивањеразред: први

Организација часова

Планирано је да се наведена тема Компаративни лик Марка Краљевића у историји, легенди и епској песми ради на три часа. Недељу дана раније ученици су добили задатак да прочитају песме, легенде и историјске чињенице о Марку Крљевићу, а одељење је подељено у групе са следећим истраживачким задацима:

1. група: припрема кратког излагања о Србији крајем четрнаестог века (крај династије Немањића, Маричка битка, Косовска битка, продор Турака на Балканско полуострво)

2. група: прикупљање историјских података који се тичу лика Марка Краљевића као и њихово уочавање у песмама

3. група: прикупити легенде (теоријско објашњење термина) о Марку Краљевићу и тематски их распоредити (рођење, натприродна снага, Шарац, смрт јунака)

4. група: анализа бугарштице (теоријско објашњење термина) Марко Краљевић и брат му Андријаш

5. група: анализа песме Урош и Мрњавчевићи (текст Марко се производи у јунака Миодрага Павловића)

6. група: анализа песме Марко Краљевић и вила (митолошка бића)7. група: анализа песме Орање Краљевића Марка, Марко Краљевић укида свадбарину,

Марко пије уз рамазан вино (однос Марка Краљевића према Турцима)8. група: анализа песме Марко Краљевић и Бег Костадина (побратимство, морална

начела Марка Краљевића)9. група: анализа песме Марко Краљвић и Мина од Костура (епски атрибут јунака -

верна љуба)

10. група: анализа песме Смрт Марка Краљевића (крај епске биографије - смрт јунака)11. група: истарживање лексичког слоја песама (турцизми, архаизми, историзми...) и

стилских фигура (епитета, персонификација, контраста, апострофа, анафора, епифора, анадиплоза, поређења, хипербола, градација, инверзија, асонанци, алитерација....

Свака група треба да свој истраживачки задатак откуца и одштампа (једна страна А4) и да подели свим ученицима, тако да ће сви имати материјал који ће им користити за рад на часовима. Такође, пошто у читанци нема додатних песама ученици ће их исфотокопирати и поделити свима у разреду. Ученици су добили прецизна упутства за израду материјала који ће дати друговима и другарицама. На крају рада сви ученици ће начинити синтезу у табели (Компаративно тумачење лика Марка Краљевића - историја, легенда, епска песма). Ученици ће на крају представити свој истраживачки рад тако што ће свима у одељењу исфотокопирати по један примерак.

Ток првог часа

Наставник најављује наставну јединицу – Историјски и легендарни лик Марка Краљевића, обрада и даје реч ученицима прве и друге групе чији чланови ће укратко информисати и подсетити разред о историји Србије у четрнаестом веку (корелација са наставом историје) и улози Марка Краљевића. После историјских сазнања о Марку, ученици ће се упознати и са легендарним ликом Марка Краљевића. Ученици треће групе представљају знања везано за легенде (народна књижевност) и објашњавају особине Марка Краљевића до којих су дошли читајући их.

Ток другог часа

Наставник најављује наставну јединицу - Епски лик Марка Краљевића – анализа песама (избор из читанке и додатни избор). Чланови четврте, пете, шесте, седме, осме, девете и десете групе говориће на овом часу и пре почетка рада поделиће спремљене материјале разреду. Док буде трајала анализа свих песама, ученици из једанаесте групе ће износити своја сазнања из лексичке (турцизми, архаизми...) и стилске анализе песама (стилске фигуре).

Ток трећег часа

Наставник најављује наставну јединицу – Феномен Марка Краљевића (компаративно посматрање историјског, легендарног и епског лика). Табела која ће показати ученички истраживачки рад.

ИСТОРИЈА ЛЕГЕНДА ЕПСКА ПЕСМА

МАРКОВО РОЂЕЊЕ Сматра се да је рођен средином 14. века.

Јунак се родио, вила му је подарила снагу, јунаштво и храброст. Задојила га је

и дала му натприродну снагу (митолошки и бајковити елементи).

МАЈКА Јевросима (Јелена, Алена) Маркова мајка била је вила, која му је дала натприродну снагу. У легенди приказана је са позитивним особинама.

Јевросима, сестра војводе Момчила. У епским песмама увек слуша мајчине савете. Она је приказана као мудра жена. Њени савети су универзални (афоризми) и увек су у складу са моралним начелима. Јављају се у песмама: Орање Марка Краљевића, Марко Краљевић и Мина од Костура, Урош и Мрњавчевићи.

ОТАЦ Син краља Вукашина, господара Прилепа и дела Македоније. Вукашин је везан за пропаст Душановог царства. Погинуо у Маричкој бици 1371. године.

У епским песмама Марко нема добар однос са оцем. У песми Урош и Мрњавчевић Вукашин је покушао да убије свога сина. Због патријархалности, не ступа у бој са оцем. Нема присности између њих двојице.

БРАЋА И ПОБРАТИМИ

Према историји, Марко је имао двојицу браће: Андријаша и Дмитра са којима је дошло до разлаза после догађаја у Серу. Они нису до краја били доследни Турцима

У песмама крвни сродник Марку поред оц и мајке је и брат Андријаш. У бугарштици Марко

као Марко. Историја каже да су они пришли Угарима, а Марко остаје турски вазал.

Краљевић и брат му Андријаш Марко је приказан као негативан јунак јер убија брата због немогућности поделе плена. Помиње се Андријаш и у песми Марко Краљевић и бег Костадин и Смрт Марка Краљевића.Марко има и побратиме (бег Костадин и војвода Милош).

СТРИЧЕВИ Угљеша и Гојко Мрњавчевић

У песми Урош и Мрњавчевићи Маркови стричеви су приказани као похлепни и користољубиви.

ПОСТАНАК ЈУНАКА

Право првородства. Добио је титулу младог краља. Формално владао, није био познат историји као велики јунак.

Натприродно рођење је узрок његовом великом јунаштву.

Урош и Мрњавчевићи - постанак Марка као јунака (благослов и клетва). Велика епска слава, без рода и порода.

КРАЉЕВИЋ По историји се презивао Мрњавчевић, док презиме Краљевић потиче од титуле, срасло после са именом.

У свим песмама доследно се употребљава Марко Краљевић.

ИМЕНОВАЊЕ ЈУНАКА

Делијо незнана, страшни јунак на Шарцу(М.К. и Мина од

Костура), побратим, витез, кнез, непријатељи га зову крвником...

ФИЗИЧКИ ПОРТРЕТ Фреска у манастиру посвећеном Светом Димитрију.

Хиперболисана снага, крупан и снажан. Носи шубару, црни бркови као јагње од две године.

ДУХОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Остаје уз турског султана, у бици на Ровинама иако се бори на турској страни, душом је био за хришћане.

И позитивне (поштен, моралан, праведан, никог се не боји, поштује родитеље, сигуран, самосвестан...) и негативне (суров, похлепан, инаџија, гнев...) карактеристике.

ЕПСКИ АТРИБУТ - КОЊ

Мењао коње, док није пронашао Шарца. Шарац је био губав. Коње би узео за реп, вртео би их у круг. То није могао са Шарцем, због чега га је и задржао.

Пије вино са Шарцем. Верни му је пријатељ, али му и прети ако не буде извршио задатак који му да. Предосећа смрт своју и Маркову (персонификац...)

ЕПСКИ АТРИБУТ-БУЗДОВАН

У песми Смрт М.К. уништава епске

атрибуте како непријатељ не би могао да их поседује после његове смрти.

ЕПСКИ АТРИБУТ- ВЕРНА ЉУБА

По историји ожењен Јеленом, ћерком властелина из Грчке.

По легенди звала се Мара и имала је крчму на сред села, у коју је свраћао и где се заљубио у њу. Мари је сазидао и нову крчму, а затим и кулу.

У епским песмама Јела, а с обзиром да га вила често прати, може се и она протумачити као неки вид љубе. Ретко се Маркова љуба појављује у песмама.

ОДНОС ПРЕМА ТУРЦИМА

Турски вазал до краја живота.

Легенда о Марку је створена као утеха у тешким временима турске владавине.

Борба, пркос, инат и стално побеђивање Турака. Доследно се појављује у свим епским песмама.

ОДНОС ПРЕМА РАЈИ Штити их, поштује и свети се у њихово име. Ослобађа их од тирана, укида свадбарину...

ОДНОС ПРЕМА ВЕРИ Поштује хришћанство, без обзира што је на турској страни.

Поштовање хришћанских (слава, црква) и моралних начела. Изузетак братоубиство.

ОДНОС ПРЕМА СУЛТАНУ

Покорава се до краја живота.

У песмама присан и емотиван однос. Блискост (поочим и

посинак).СМРТ МАРКА КРАЉЕВИЋА

У бици на Ровинама 1395. године. Баш као што је и желео, Господ је хришћанима био помоћник.

Више легенди (убио га Мирчета златном стрелом у уста; заглавио се са Шарцем у бари, удавили се; Бог га је на Ровинама пренео преко много крви са Шарцем у пећину где и данас спава). Честа је прича да спава и да ће се пробудити када за то буде било потребе и доћи поново међу Србе.

Природна смрт. Сахрањен у Хиландару.

Могућност да се додаје још аспеката који показују вишеслојни Марков лик

II Прилози за анализу Ђулића Јована Јовановића Змаја:

Змајево писмо Ружи из 1861. и њен одговор

Мила госпођице Ружо!

Увек сам се чудио, кад је ко писмо писао тамо где би се речима изразити могао; сад видим да нисам имао право. Сад најбоље видим да има ствари, које се ни речима ни писмом довољно казати не даду, а затајити, прећутати — никако. Ви, читајући сад ово писмо или сте се намргодили или — или сте се можда мало застидели осећајући, да вам сасвим неповољно није. Ако се мргодите, дерите писмо таки, молим Вас; немојте даље читати, — што и да знате где помоћи не можете, — подерите га таки, па заборавите, да сте га икад добили, — заборавите сасвим, — Ви ћете лако — а ја ћу како узмогу. Али ако га подерали нисте, ако сте (не само из љубопитства) и на ову страну прешли, то седите, па ми напишите да ли је Ружино срце сасвим њено, па ако је — и ако ја Ружи сасвим немио нисам, ако бих могао и милију бити, то ми шаљите брзо то неколико речи, да их пољубим онако, како се само еванђеље љуби. Да знам да ћете Ви ово писмо иоле радо читати, пустио бих срцу на вољу — али бих Вам имао толико писати и казати да у Вашу шатулу заиста не би стало. Од како знам, цвеће сам увек волео, зато што је лепо, добро и невино, што мирише, што се човек њиме накитити и поносити може, — али никада још нисам толико, тако слатко и озбиљно о цвећу мислио и сањао као сад, и то о ружи и о рузмарину. Ви ћете можда ово писмо госпођици сестри, можда и госпођи матери показати, — не марим, али само немојте пре док ми без ичијега савета из свог срца, искрено српски на ово писмо одговорите. У највећој хитости завршујем, јер ме

кола чекају. Надам се кад дођем — надам се много. Бар ћу на путу натенани мислити моћи, како Вас је писмо моје расрдило или изненадило. Будите ми здрави, — сам се чудим од куд сам нехотице писмо ово пољубио.

5. дек. 1861. Ј. Јовановић

* * *

Поштовани господине!

Кад сам Ваше писмо примила, нисам знала јесам ли будна или ми је на сну дошло. Дуго сам се мучила, оћу ли детињу дужност преступити и без материног знања жељу Вам испунити, најпосле уважим се уверити Вас да је срце још сасвим моје, да чије би било, кад све до сад нисам знала да се може коме поклонити, — слушала сам више пути, ал’ осећала и веровала нисам.

Ружа

Шандор Петефи: Како да те назовем...

Како да те назовем

кад сред сумрака, снатрећи,

вечерње звезде лепих ти очију,

дивећи се, моје гледају очи,

као да их сад виде први пут...

Те звезде,

чији је сваки зрак

по један поток љубави,

који тече ка мору душе моје

како да те назовем?

Како да те назовем

кад ми добациш поглед свој,

тај питоми голуб,

чије је свако перо

по једна маслинова грана мира

и чији је додир тако добар!

Зато што је мекши од свиле

и од јастука у колевци,

како да те назовем?

Како да те назовем

кад засвираш својим гласом?

Те гласове да чују

сува стабла усред зиме,

пролистала би поново зелена

мислећи, то је већ пролеће,

давно очекивани њихов спасилац,

а славуј пева:

како да те назовем?

Како да те назовем

кад ми усне додирну

твојих усана пламени рубин-камен,

кад у ватри пољупца стопе

се наше душе,

као у зору дан и ноћ,

а свет нестане пред нама,

нестаје за мене време

и сва твоја тајанствена

блаженства

вечност расипа по мени −

како да те назовем ?

Како да те назовем,

слатка мајко моје среће,

вилинска девојко

визије која се дотиче неба,

најсмелије моје наде

застиђујеш својом стварношћу,

моје душе једино

благо вредније од целога света,

слатка, моја лепа, млада супруго,

како да те назовем?

III Наставна јединица

Васко Попа: Усправна земља (анализа збирке песама)

1. Сценарио за часове2. Фотографије са огледних часова (Емисија Уметност и ја, Карта – корелација

историја – географија - верска настава…)

Софија: Поштовани гледаоци, добар дан! Ја сам Софија Кезић, а ви гледате још једну епизоду емисије Уметност и ја. Данас имамо част да угостимо нашег песника и академика Васка Попу. Добродошли!

Попа: Хвала! Част је моја.

Софија: Господине Попа, Ви сте заиста велики реформатор наше поезије и књижевности уопште. Како бисте описали ваше стваралачке почетке и шта је то што је утицало на Вас?

Попа: Моји литерални почеци су у мојим љубавним писмима! (насмеја се, па настави) Рођен сам у Гребенцу, то је мало место крај Беле Цркве. Основно и средње образовање стекао сам у Вршцу где сам и почео да пишем. Године 1940, уписао сам Филозофски факултет у Београду, али када је наша земља окупирана наредне године (уздах), на наговор родитеља одлазим у Букурешт, где сам студирао медицину. Убрзо сам схватио да то није оно што желим и решио да одем у Беч. (кратка пауза) Тако је и било. Студирао сам прво филозофију. Вратио сам се у Беч и уписо немачку и француску књижевност. По завршетку рата сам се вратио у Београд и дипломирао на Филозофском факултету, 1949. године. (мала пауза) Књижевну каријеру сам започео пишући у књижевним часописима Борба и Књижевне новине. Касније сам их и уређивао. Убрзо сам почео да радим у издавачкој кући Нолит, постао уредник и остао цео радни век. У редакцији сам сарађивао са Зораном Мишићем, Михаилом Лалићем, Милошем Стамболићем, Александаром Ристићем, Иваном В. Лалићем, Милицом Николић, и многим другима. Писање је ишло успут. (смех)

Софија:Импресивно! Попа: Хвала Вам!Софија: Вратила бих се сада, ако немате ништа против, на Вашу прву збирку Кора. Објављена је 1953. године, и уз збирку Миодрага Павловића1 87 песама (из 1952) сматра се почетком српске послератне модерне поезије. Оне су покренуле расправе књижевне јавности и оставиле велики утицај на поезију. Какво је Ваше мишљење о свему томе?Попа: Видите, све је то почело пре него што је збирка објављена. Говорим првенствено о себи и Кори, мада је ситуација готово идентична и у случају мог колеге и пријатеља Миодрага Павловића. (застане, па настави) Критичари и песници преовлађујућих соцреалистичких убеђења, који су већ видели моје песме по књижевним часописима, нападали су ме изнова и изнова. Један ме је чак упитао: ''Како је могуће да те текстове напише млади песник, а објави их познати књижевни магазин?" - наговештавајући, наравно, да у тим песмама нема ничег комунистичког и доброг, што се, заправо, сводило на исто. То доба захтевало је песме у част борбе радничке класе, а ја нисам хтео да се бавим тиме. Други су, пак, кукали због херметичности моје поезије. Говорили су, чак, да је и наслов књиге двосмилен, да кора може да представља и кору дрвета и кору хлеба. (пауза) Ипак, неколико критичара и писаца ме је подржало пишући полемичке текстове који објашњавају моју поезију. Имао сам највише среће од свих младих песника: од првог дана када сам почео да објављујем - нико није био равнодушан према мојој поезији! (смех) Збирку су негативно оценили, на пример, Милан Богдановић, Предраг Палавестра, Зоран Гавриловић, Милосав Буца Мирковић…Али зато Зоран Мишић, Станислав Винавер, Борислав Радовић, Скендер Куленовић и Исидора Секулић, своје одушевљење нису крили. Павловић, Раичковић2 и ја смо се са њима и дружили, па није ни чудо што су нас подржавали. (смех) Шалим се, наравно, сви су они професионалци и као такви су износили своје ставове и мишљење. Софија: Да ли Вам сметају негативне критике?

Попа: Да вам кажем, наравно да ми је дража позитивна критика од негативне. Лепо је чути лепу критику! (осмех и пауза) Зна, на пример, да ме изнервира нека замерка критичара, јер знам да би они све могли да схвате, само кад би хтели. Али генерално, све ме то јако забавља! (осмех)

Софија: Поред збирке Кора, чије је реиздање изашло 1969, објавили сте још седам збирки: Непочин поље (1956), Споредно небо (1968), Усправна земља (1972), Вучја со (1975), Кућа насред друма (1975), Живо месо (1975) и последња 1981. године- Рез. Поред

1 Миодраг Павловић (1928-2014), српски песик, есејиста, антологичар, преводилац и академик.2 Стеван Раичковић (1928-2007), српски песник, преводилац, есејиста и академик. Писао је и за децу.

тога, састављали сте и антологије зборнике, а ове године сте објавили циклус песама Мала кутија. Да ли радите на некој новој књизи тренутно?

Попа: Пишем доста, али сада није тренутак за објављивање.

Софија: Радујемо се том тренутку. А сада ће нам се придружити два господина која су имала удела у вашем стваралаштву, сваки на свој начин. Господин Зоран Мишић, књижевни критичар и господин Милан Богдановић такође књижевни критичар. Добар дан и добродошли!

Мишић и Богдановић: Хвала!

Емисија Уметност и ја (Васко Попа (Бојан Филиповић), Милан Богдановић (Инес Вујасиновић), Зоран Мишић (Ана Бајчета), новинарка Софија Кезић)

Софија: Сад када сте нам се ви придружили (показује на Мишића и Богдановића), можемо да погледамо неколико прилога о збирци Усправна земља. Моје колеге бавиле су се њеним проучавањем из разних углова. За почетак, моја колегиница Тамара Грубиша спремила је избор песама и нешто о самој збирци. Изволи, Тамара. (сви гледају у Тамару) (…)Софија: Хвала ти, Тамара! Господине Попа, слажете ли се са избором песама? Попа: Знате како се каже, мени су моје песме као деца! Све их волим подједнако! (смех)Мишић: (обраћа се Попи)Наравно да их волиш једнако кад су све савршене! (окреће се новинарки) Васко Попа је мајстор метафоре, метонимије, персонификације...(окрене се ка публици) чујете ли ви ту уметност! (заврти главом у неверици од одушевљења)Вања о Зорану Мишићу као књижевном критичару.

Софија: Шта ви кажете, господине Богдановићу?

Богдановић: (надрнданог израза лица) Госпођица Тамара има пријатан глас и због тога је било подношљиво. (рече и неискрено се насмеја) (Попа се насмеја и заврте главом, а Мишић преврте очима)Вања о Богдановићу као књижевном критичару.

Софија: Добро, хвала вам у Тамарино име, а сада ћемо погледати шта су спремиле моје колеге Урош Видовић и Лука Пантош о ходочашћу лирског субјекта и местима које је посећивао. Изволите, господо!(сви гледају у Уроша и Луку)

Карта – корелација историја – географија - верска настава

Софија: Хвала Урошу и Луки! Сада, о историјском контексту моје колегинице Тара Мусовић и Лана Хаџи Никовић . Изволите, даме! (...)Софија: Хвала, девојке! Пре него што најавим следећи прилог, потребно је да кажем да песме имају позадину која је повезана са митологијом, тотемизмом и култом животиња, биљака, појава...исправите ме ако грешим! (обраћа се Попи)Попа: Не, не! Све сте лепо рекли! (рече и насмеја се)Софија: Одлично, онда да погледамо шта су нам спремили Лара Радојковић, Урош Поповицки и Младен Јерончић. Изволите! (…) Софија: Хвала, колеге! Било је занимљиво. Богдановић: (тихо, за себе) Е мој Јоване! Да си ово дочекао...Софија: Нешто сте рекли, господине Богдановићу? Богдановић: Рекао сам да се ово сукоби са свим мојим стандардима и да не знам зашто сте ме позвали овде ако ћете да величате ове бесмислице! Мишић: Господине Богдановићу, молим вас, како не видите колико су ови стихови узвишени и...Богдановић: Узвишени?! Молим вас! Мало излазим из теме, али како је стих да коњ Обично осам ногу има узвишен?! То је бунцање! Или, можда, господин Песник не уме да броји како треба! Колико ја знам коњ обично четири ноге има! Не знам где је он то живео...

Мишић: Дај, Богдановићу, немој да си тако ограничених схватања! Буди уметник, не математичар! То је коњ у касу, хиљаду пута смо о томе разговарали...Богдановић: Јесмо, и још увек сматрам да је то све само не уметност! Уметност треба да буде корисна за друштво! Како је ово корисно? Како из овога млади људи да науче нешто? Историја се понавља! Исто је овако било с оним Дисом3! Сад разумем мог професора Скерлића! Стрефиће ме нешто...! (мршти се и нервозно цупка ногом)Софија: Господине Попа, да ли имате ви нешто да кажете?Попа: Ја бих да погледамо то што су ваше колеге спремиле. (смешка се)Мишић: Ја се у потпуности слажем! Софија: Онда да видимо! Вероника Клачар и Дамјан Шолаја причаће нам о развоју патриотске поезије од српске народне књижевности до данас. Изволите! (...) Софија: То би било то! Хвала Вероники и Дамјану! Господине Попа, да ли бисте хтели нешто да кажете?

Попа: Да, много вам хвала на свему! Била је ово велика част! Надам се да сви овако лепо разумеју моју уметност као ваше колеге и ви! (смешка се)

Софија: Хвала Вама, господине Попа! А Хвала и вама, господо! (обраћа се критичаима) Без вас ово не би било потпуно! (они климају главом у знак захвалности) Хвала и вама, поштовани гледаоци! Будите уз нас и следећег пута, а до тада уживајте у уметности! Пријатан дан!

Земунска гимназија школске 2014/15. године одељење 4-2

3 Владислав Петковић Дис, српски песник