Историја Накова

Географски положај

• 7 km од Кикинде

• Величина атара 5x4km,

надморска висина 82 m

Делови атара:

теремија

Наковачке

ливаде

визежда

Чарда

рит

песак

гај

Чело

гробља

Прва Насеља

• Прво насеље је највероватније постојало у

бронзаном добу(пронађен је врх бронзаног

копља,делови бакарне керамике),али нема

поузданог доказа да је било стално насеље

IV век-долазак Хуна( веровало се да се

престоница хуског вође Атиле налазила негде

између данашњег Сегедина и Накова) доказ

1799 у Сенмикулашу ( Sen Nikolau Mare) у

данашњој Румунији пронађено је тзв.

Атилино благо (12 kg) у винограду грофа

Кристифора Наке

VI век-овде су боравили Гепиди,Авари( каган

Бојан),Бугари,а у току Велике сеобе народа

долазе Словени( Северини или Склави)

Словен

Авари

Бугари

Новац

Гепида

X век- долазак Мађара – оснивају село

Фазекаш (село имало и цркву),које убрзо

нестаје

901 910920 930 950 960 970 980 990 1000940

На месту данашњег Накова налазило се село

мађарских јобађа ( кметова,тј. зависних сељака)

које носи назив Szőllős( Селеш или Селуш)

О пореклу имена села постоје три верзије:

1. по томе што је око села било пуно винограда

2. по ветровима који дувају с пролећа

( szél)

3. по словенској речи селиште

Први власник имања био је подбан Мачве Харачи

Ласло,а касније посед прелази у руке породице

Чако

Почетком XVI века мађарски

кметови напуштају село због

доласка Турака,након чега је село

опустело

15011510152015301540 1550 1570 1580 159016001560

Забележено је да је половином XVI века

кроз село два пута пролазила војска

Мехмед-паше Соколовића, а такође је

забележено да је кроз село пролазио

Царски друм од Будима до Темишвара

XVI ВЕК

15011510152015301540 1550 1570 1580 159016001560

1582

1582 год. српски калуђери су забележили да у Селешу живи 6 српских

породица који се баве сточарством ( касније су сви напустили село)

XVII век

1610162016301640 1650 1670 1680 16901660

1601 1700

Води се рат између Турске и Аустрије ( од 1697 – 1699)

После склапања Карловачког мира 1699 године, село

је припало Турској( Темишварски пашалук)

1697 1699

XVIlI ВЕК

17011710 17201730

17401750 1760 1770 1780

17901800

1716 1718

1739

Вођен рат између Турске и Аустрије

Склопљен мир између Турске и

Аустрије

• Од 1739 год. граница између Турске и

Аустрије је на Сави и Дунаву( оснива се

Тамишка бановина ,од које је настаје

реч Банат за ову покрајину)

Аустријски цар Карло VI управу над Банатом даје

коњичком генералу грофу Клаудију Мерсију,који је

исушивао мочваре,градио путеве и направио план

да Банат колонизује становништвом из Немачке. У

ту сврху је направио и мапу Баната,али на њој нема

места Селуш,што указује да оно не постоји у то

време.

Клаудије Мерсије

1743 год. пустару Селуш са околином купује

Хец Јакоб.

Након њега село често мења власнике,све док

овај посед најпре закупљују,а 1782 године и

откупљују од владе у Бечу за 125 000

златника, браћа Кристифор(Христифор) и

Кирил ( Ћирил) Нако.

Посед има 625 000 јутара и место

Сенмикулаш( San Nikolau Mare) у којем су

браћа Нако (пореклом Грци) и живели. 1784

године браћа су добила и племићку титулу-

гроф.

У каснијем спору између браће село Селуш

припало је Кристифору Накоу.

Кристофор Нако мења име села .

Село добија нови назив НАКОФАЛВА

(у оргиналном преводу значи

НАКОСЕЛО)

Село је добило назив по презимену

велепоседника грофа Нако.

Он је да би обезбедио радну снагу за своје

имање 1784 год. довео и населио Мађаре у

село ( саградио је 50 кућа),а наредне 1785

године мења име селу у Накофалва

( Накосело)

Неке од обавеза које су насељеници имали:

плаћање пореза у натури или новцу у две

рате,на Ђурђевдан иАранђеловдан;

забрањено је било исељавање становника у

друго насеље,ако нису обезбедили

одговарајућег другог поданика.

Гроф Нако око села подиже винограде

XVIlI ВЕК

17011710 17201730

17401750 1760 1770 1780

17901800

1799

Отворена је школа- први учирељ

Михаило Витерберг

XIX ВЕК

18011810 18201830

18401850 1860 1870 18801890

1900

у село долази први лекар- др. Флис

1897

1898

подигнута је пруга Велика Кикинда – Накофалва

XX ВЕК

19011910 19201930

19401950 1960 1970 19801990

2000

19071907-

1902

Милева Нако, ћерка Јована Нака подиже

женски манастир са шсторазредном женском

основном школом

Струја је у село ( и околину)

уведена 1906. много раније него у

другим местима – село тада има и

уличну расвету на раскрсницама.

Према попису из 1911 године село има

538 кућа и 2834 становника,све немачке

националности)

У првом светском рату становници села су се углавном борили на

Источном фронту,против царске Русије.

Створена Kраљевина Срба , Хрвата и

Словенаца

настојили су да се имена немачких места

промене у српска па је 1922 године ( 20.век )

НАКОФАЛ добио име НАКОВО.

1924. село је припало новоформираном

срезу Велика Кикинда

Зграда Основне школе је саграђена 1936

Доласком Хитлера на власт у Немачкој у селу

се оснива Hitlerjugend ( Хитлерова

омладина),као и друге фашистичке

организације

Након напада Немачке на

Југославију,Наковчани 14 априла 1941.

свечано дочекују немачку војску. Они који су

били способни за војну службу,служили су

војску на Источном фронту или у дивизији

ПРИНЦ ЕУГЕН која се борила против

партизана у Југославији.

Они који су остали у селу производе храну за

немачку војску( Срби су били радна снага)

1943 године Немци званично мењају име

села у Накодорф( Nakodorf)

Они који су остали у селу производе храну за

немачку војску( Срби су били радна снага)

1943 године Немци званично мењају име

села у Накодорф( Nakodorf)

• У лето 1944. велики број становника бежи

из села заједно са немачком војском бојећи

се освете

• Село је званично ослобођено 5 октобра

1944 ( у њему је остало око 1000

становника). Остало је и неколико

немачких породица који нису сарађивали са

окупатором

Почетком 1945 године формирана је комисија

за дочек бораца колониста

27. септембра 1945 године у Наково стиже

прва група од 450 колониста,већином из

Босанског Грахова

• 15. октобра 1945. стиже друга група

колониста( 30 домаћинстава) из

Босанског Петровца,Бања

Луке,Кључа,Приједора,Мркоњић

града......

Последња група колониста стиже 5

јануара 1946. ( 50 породица) већином из

Бихаћа и Дрвара