PP2012 R2 01 26 03 Vidojkovi‡ An‘ela Marija Terezija

  • View
    401

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Slajd prezentacije,2012 - Domaći zadatak 1,Slobodna tema,II-6,Vidojković Anđela

Text of PP2012 R2 01 26 03 Vidojkovi‡ An‘ela Marija Terezija

Marija terezija

Marija Terezija (13. maj 1717- 29. novembar 1780.) bila je jedini enski,a i poslednji vladar iz porodice Habzburga. Vladala je: Austrijom, Ugarskom, ekom, Hrvatskom, Galicijom i Lodomerijom, Mantovom, Milanom, Pervom, Pjeenicom i Toksanom, austrijske Holandije i brojnih grofovija. Sklapanjem braka izmedju Franca Stefana i Marije Terezije, ona je postala carica Svetog rimskog carstva nemakog naroda, nemaka kraljica, velika vojvotkinja Toskane i kratko vojvotkinja Lotaringije.

Marija terezija Marija Terezija je postala vladarka posle smrti svog oca, Karla VI, u oktobru 1740. godine. Otac joj je Pragmatikom sankcijom iz 1713. godine omoguio da nasledi njegove teritorije koje su se mogle nasleivati samo po mukoj liniji i od strane mukarca. Marija Terezija je podsticala i sprovodila raznovrske reforme uz pomo svojih ministarstava. Reformisala je obrazovanje i finansiranje, podsticala trgovinu i razvoj poljoprivrede.Za vladavinu Marije Terezije karakteristina su apsolutistika i centralistika nastojanja povezana sa germanizacijom. Oduzela je jezuitima kolske poslove i cenzuru. Sprecila je prekomerno iskoriavanje kmetova, odreujui maksimum njihovih obaveza.

Iako se od nje oekivalo da vlast prepusti muu Francu I, a kasnije sinu Jozefu, koji su bili njeni savladari, Marija Terezija je bila apsolutni vladar svojih poseda. Kritikovala je Jozefove odluke. Opirala se podeli Poljske, ali je bila prisiljena da je odobri.Imala je esnaestoro dece meu kojima su bili francuska kraljica, napuljska kraljica, parmska vojvotkinja i dva cara Svetog rimskog carstva.Od njene dece sinovi Jozef II i Leopold II bili su neposredni naslednici prestola, a ki Marija Antoneta zavrila je pod giljotinom kao ena francuskog kralja Luja XVI. brakPitanje braka Marije Terezije bilo je od izuzetne vanosti. Od izbora njenog mua zavisilo je koja e dinastija naslediti dinastiju Habzburg. Njen prvi verenik bio je lotarinki princ Klement, koji je trebalo da doe na carski dvor 1723. godine. Umesto Klementa na dvor su stigle vesti o njegovoj smrti. Klementov stariji brat, princ Franc Stefan, bio je pozvan na carski dvor, ali je car i dalje razmatrao druge mogunosti. Dvanaestog februara 1736. godine udala se za lotarinkog vojvodu Franca Stefana, koji je od svoje petnaeste godine iveo na dvoru cara Karla VI. Po venanju, Stefan je pristao da vojvodstvo Lotaringiju zameni za veliko vojvodstvo Toskanu.

Fridrih II, kralj Pruske, iji je otac priznao Pragmatiku sankciju, uveravao je Mariju Tereziju da su njegove namere u potpunosti asne. Njenom muu Francu je ak napisao pismo kojim je obeao svoj glas pri biranju cara. U decembru je poslao izaslanike u Be sa zahtevom da mu Marija Terezija prepusti lesku, to je ona odbila bez razmiljanja. Pruska je do tada ve zauzela lesku. Velika Britanija je Mariji Tereziji ponudila 12000 vojnika u sluaju da svi mirovni pregovori propadnu. Austrijske trupe koje su se borile protiv pruske vojske brojale su oko 6000 vojnika, a predvodio ih je general Maksimilijan Uliz Broun.

Rat za austrijsko nasledeBudui da je Austriji falilo iskusnih vojnih komandanata, Marija Terezija je oslobodila marala Vilhema Rajnharda von Niperga, kojeg je njen otac zatvorio zbog njegovog slabog uinka u ratu sa Osmanlijama. Niper je preuzeo komandu nad austrijskom vojskom u martu. Uz podrku kraljice Marije Terezije, baron Franc Trenk osniva 1741. godine Trenkove pandure. Iste godine u aprilu Austrijanci su pretrpeli veliki poraz. Francuska je za to vreme planirala unitenje austrijske drave i podelu njene teritorije izmeu Pruske, Bavarske, Saksonije i panije. Be je bio u panici poto ni jedan od savetnika Marije Terezije nije oekivao da e ih Francuska izdati. Dord II, kralj Velike Britanije, i sam Franc molili su Mariju Tereziju da pregovara sa Pruskom, na ta je ona nevoljno pristala. Britanski kralj je ponudio Glogov, Svebodzin i Grinberg, za ta Marija Terezija nije znala. Fridrih je odbio ovu ponudu i uao u alijansku sa Francuskom u junu.Do jula su propali svi pokuaji da se sprei rat. Moris Saksonski je ve bio preao Rajnu i uao u Sveto rimsko carstvo, a Saksonija je napustila Austriju i pridruila se Francuskoj. Palatinat se udruio s Kelnom i Bavarskom, a Dord II je svoj Braunvajg-Lineburg proglasio neutralnim.Marija Terezija se okrunila za ugraskog vladara 25. juna 1741. godine nakon nekoliko meseci provedenih u pregovorima sa ugarskim plemstvom.Kako bi zadovoljila one koji su njen enski pol smatrali najveom preprekom vladanju, Marija Terezija je nosila titule mukog roda. Dana 26. oktobra 1741. god. Bavarski vojvoda Karlo Albert je osvojio Prag i proglasio se kraljem eke. Prodao je pruskom kralju grofoviju Glac po snienoj ceni u zamenu za njegv glas pri izboru za cara, pa je izabran za cara Svetog rimskog carstva 24. januara 1742. godine.Istog dana je Marija Terezija zauzela Minhen, carev glavni grad.

Dana 11. juna 1742. godine je u Berlinu potpisan sporazum kojim je okonan sukob Austrije i Pruske. Francuske trupe su napustile eku u zimu iste godine. Marija Terezija se okrunila za kralja eke u Katedrali svetog Vida 12. maja 1743. godine.Planovi Francuske su propali kada je Karlo Albert umro u januaru 1745. godine, Francuzi su pregazili austrijsku Holandiju u maju, a 13. septembra Franc je izabran za cara Svetog rimskog carstva, pa je Marija Terezija postala carica. Pruska je priznala Franca za cara, a Marija Terezija je priznala gubitak leske u decembru 1745. godine. Rat se nastavio jo tri godine, a okonan je sporazumom kojim je ponovo priznat austrijski gubitak leske, a Marija Terezija je jo morala predati Parmu.Fridrihov napad na Saksoniju u avgustu 1756. godine zapoeo je Sedmogodinji rat. Marija Terezija je planirala da u ratu povrati izgubljenu teritoriju leske. Ula je u savez sa Francuskom i Rusijom, a komandu nad svojom vojskom prepustila je Maksimilijanu Ulisu Brounu, koga je zamenila Karlom Aleksandrom.Marija Terezija je alila za gubicima francuske vojske. Austrija je, potpomognuta Rusijom, dobijala je bitke sve dok nije umrla ruska carica, Jelisaveta.Jelisavetin naslednik, Petar III Ramonov, je ukinuo rusku podrku Mariji Tereziji . Nakon toga je Pruska izbacija Austrijance iz Saksonije i Francuze iz Hasen-Kasela. Fracuska je izgubila amerike kolonije, ali su granice Austrije ostale nepromenjene.Sedmogodinji ratPorodini ivotU rasponu od dvadeset godina Marija Terezija rodila je esnaestoro dece od kojih je trinaestoro preivelo. Majka Marije Terezije, carica Elizabeta Kristina, umrla je 1750. godine. etiri god. Kasnije umrla je i grofica Marie Karoline von Fuchs-Mollard , uiteljica Marije Terezije. Ona je svoju zahvalnost grofici iskazala tako to je naredila da je sahrane u carskoj kripti zajedno sa Habzburgovcima kao jedina osoba koja nije pripadala toj dinastiji. Marija Terezija je obolela od boginja malo posle svog 50.rodjendana- Ona je prezivela,ali njena snaha, koju je zarazila boginjama, nije. Jedna od najveih elja carice Marije Terezije bila je da ima to vie unuadi. U trenutku smrti je imala tek 20 unuadi.

Marija Terezija je bila rimokatolikinja i to vrlo pobona. Verovala je da je jedinstvo u veri neophodno za miran ivot drutva i odbijala ideju verske tolerancije.Bez obzira na svoju religioznost, crkvi nije dozvoljavala da se mesa u dravne poslove, a Rim je drala na pristojnoj distanci.Njen odnos sa jezuitima je bio vrlo sloen. lanovi ovog reda su je obrazovali, sluili su kao njeni ispovednici i odgojitelji njenog najstarijeg sina. Imali su uticaja u prvim godinama njene vladavine, ali je kasnije uvidela da oni predstvavljaju opasnost za nju i odstranila ih iz svoje monarhije.Jevreje i protestante je smatrala opasnim za dravu i trudila se da ih ukloni. U decembru 1744. godine svojim ministrima je predloila proterivanje svih Jevreja iz svojih naslednih teritorija. U treoj deceniji svoje vladavine, podstaknuta Abrahamom Mendelom Thebenom, svojim dvorskim Jevrejem koga je volela i rado sluala, Marija Terezija je izdala edikte kojim je osigurala neku vrstu zatite nad Jevrejima.

Verska uverenja i verska politikaREFORME Graanska PravaMarija Terezija je bila konzervativna po pitanju dravnih i verskih stvari.Udvostruila je dravni prihod izmeu 1754. i 1764. godine. Godine 1760. Marija Terezija je osnovala dravni savet.Godine 1775. Marija Terezija je uspela da balansira dudet Austrije po prvi put u istoriji.

Meu ostalim reformama bio je Codex Theresianus zapoet 1752. i zavren 1766.U Austriji je zabranjen lov na vetice i muenje 1766. godine i ukinuta smrtna kazna.Glavne reforme bile su vezane za rimokatoliku crkvu.

Udovitvo i odnos sa sinom

Franc I, car Svetog rimskog carstva, umro je 18. avgusta 1765. godine. Njegov najstariji sin je izabran za cara Svetog rimskog carstva. On je proglaen za Francovog naslednika od strane Marije Terezije kao i za njenog savladara.Odnos Marije Terezije i Jozefa bio je komplikovan zbog razliitosti njihovih linosti. Marija Terezija je zbog sukoba sa sinom ak elela da abdicira, ali je nagovorena na suprotno. smrt" . , . , .

Pismo pruskog ambasadora pruskom kralju Fridrihu II (oko 1748)

Malo je verovatno da se Marija Terezija u potpunosti oporavila od boginja koje je prebolovala 1767. godine. Patila je od kratkoe daha, hroninog umora, kalja, nekrofobije i nesanice, a kasnije je dobila i edem. Od smrti njenog mua do njene smrti pogoralo se njeno mentalno stanje.Marija Terezija se razbolela 1780. godine, naizgled od prehlade. Njen lekar je bio svestan da je bolest bila teka. Dana 28. novembra te iste godine traila je bolesniko pomilovanje, a sledeeg dana je umrla okruena svojom decom.Sa Marijom Terezijom umrla je i dinastija Habzburg.Marija Terezija sahranjena je sa svojim muem u carskoj kripti, u grobnicu iju je izradu naredila za ivota.Grobnica Marije Terezije

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_