ОБАДА ОДЛОМКА ИЗ ГОРСКОГ ВИЈЕНЦА ПЕТАРА ПЕТРОВИЋА ЊЕГОША У

ОСМОМ РАЗРЕДУ

(ПРИКАЗ ЧАСА)

Наставни циљеви

Образовни:

Упознавање ученика са значајним појединостима из живота и рада Петра Петровића

Његоша кроз прву презентацију насловљену Биографија у десет слика. Детаљна

семантичко-формална анализа Везировог писма и отпоздрава на њега путем друге

презентације (тема, ликови, поруке, жанровско одређење, епистоларна форма), одломка из

Горског вијенца, најпознатијег дела Петра Петровића Његоша. Локализација одломка.

Историјски контекст, издвајање историјског и литерарног слоја.

Повезивање књижевности (Горски вијенац) и савремених информационо-комуникационих

технологија (посета Његошевом виртуелном музеју, аутоколажи направљени у програму

Microsoft АutoCollaдe две Power Point презентације, видео-запис и аудио-запис) ради

побољшања квалитета и иновирања начина рада.

Корелација између књижевности и новинарства кроз писање вести, извештаја, прављења

интервјуа и ТВ емисија на основу датог одломка из Горског вијенца.

Васпитни:

Развити љубав и интересовање за часове књижевности.

Подстаћи ученике да се уживе у свет књижевног дела и да на прави начин разумеју његове

основне поруке.

Навести ученике на закључак да су људско достојанство, понос, поштење и родољубље

оличене у главном јунаку највредније људске особине, које треба да буду основна тежња, а

људи који их поседују највећи узор. Осим тога, упутити их на објективно сагледавање како

својих, тако и туђих мана и квалитета и на дијалог који подразумева међусобно поштовање

саговорника.

Функционални:

Заинтересовати ученике за цео Горски вијенац, као и за Његошев опус уопште. Подстаћи

добар књижевни укус и утицати на формирање читалачких навика ученика.

Развити код ученика свест да читање и детаљна анализа књижевноуметничких тектова

нису рецидиви прошлости, већ су циљ сваког доброг припремљеног и реализованог часа.

Стваралачки и истраживачки однос према тексту је пожељан, али тек након успешне

рецепције и класичне анализе дела.

Оспособљавање ученика за самостално тумачење књижевних дела и функционално

коришћење савремених информационо-комуникационих технологија у циљу што лакше

припреме и проналажења потребних података за анализу дела (а не само ради забаве!).

Указати да се читањем богати речник, као и да је неминовно познавање и стално

примењивање правописних и граматичких правила у писању и слању писама и мејлова.

Опште напомене

Свако време намеће и своја наставна средства. Од зелене преко беле табле и маркера у боји

дошли смо до рачунара и интернета. Пошто живимо у време комјутеризације свега, сасвим

нам је логично што рачунар полако, али сигурно постаје пожељно, да не кажемо и

неопходно средство за рад.

Коришћење савремених информационо-комуникационих технологија не само да олакшава

рад него и доприноси бољем припремању за часове, као и њиховој што успешнијој

реализацији. Усвојена знања и вештене постају трајнија и лакше се примењују у

свакодневном животу.

Горски вијенац, капитално дело Петра Петровића Његоша, чији се одломак Везирово

писмо и отпоздрав на њега у основној школи изучава два до три часа, биће обрађен на

традиционално-савремен начин. Без обзира на новине, под традиционалном обрадом

подразумевамо детаљну анализу дела коришћењем адекватних питања и добро вођеним

разговором са ученицима.

Предности оваквих часова

- Комбинује се традиционално и савремено чиме се разбија монотонија уобичајеног

начина рада;

- Могуће је час реализовати уз помоћ лаптопа, пројектора и видео-бима, што искључује

изговор „Ми немамо услова“;

- Ученици су постављени у ситуацију да откривају и истражују, а улога наставника је

сведена на водитеља кроз градиво;

- Све време ученици су мисаоно ангажовани;

- Савремене информационо-комуникационе технологије се функционално и с мером

користе.

ПРВИ ЧАС

Уводни део часа: Пошто је сваки књижевни стваралац најбољи промотер поднебља са

кога потиче, у уводном делу часа, ученицима приказујемо аутоколаж1 направљен од

најлепших црногорских пејзажа као подстицај за мотивациони разговор о великим и

знаменитим личностима са ових простора. Претпостављамо да ће већини прва асоцијација

бити име Петра Петровића Његоша. То ће бити идеална прилика да у даљем разговору од

ученика добијемо и мишљење о разлозима Његошевог значаја2 – велики и модерни владар

Црне Горе, познати књижевник, песник чија дела не губе на актуелности (поменуће његова

дела), чије се мисли често и радо цитирају.... То су вероватно само неки од одговора које

ће ученици навести.

На крају закључујемо да је Његош, заиста, својим радом и својим делима трајно обележио

једну епоху, али и читав један народ и као такав био и остао узор и инспирација великим

умовима прошлости и садашњости (можемо поменути и нека дела: Његошу књига дубоке

оданости списатељице Исидоре Секулић, Писма из Италије Љубомира Ненадовића...).

Оперативни део часа: Ученици су сада спремни да погледају презентацију са најбитнијим

подацима из живота и рада Петра Петровића Његоша. Презентација носи наслов

Биографија у десет слика3. Састоји се из 21, односно 22 слајда који омогућавају ученицима

да се самостално упознају са основним биографским подацима из живота и рада овог

великог ствараоца.

1 Могуће је уместо аутоколажа (прилога број 1) искористити и краћи филм као добру полазну основу за разговор. Препоручујемо филм Beautiful Montenegro (http :// www . youtube . com / watch ? v = VZSrU 7 UnN 4 s & feature = related ), а избор зависи од процене и афинитета наставника.2 Са неким појединостима из живота и рада Петра Петровића Његоша ученици су се срели на часовима историје у VII разреду. Овде свакако можемо рачунати и на њихову општу информисаност и личну културу.3 Прилог број 2

Први слајд најављује наставну јединицу и приказују Његошев лик. Остали слајдови

подељени су на 10 тематских целина. Сваку тематску целину чине по 2 слајда – први кроз

аутоколаж најављује текстуалну информацију која се презентује на следећем.

Последњи, тј. 22. слајд пружа им могућност да се још једном врате на неку од одгледаних

слика како би надоместили евентуалне пропусте и припремили се за испуњавање

креативне укрштеница4 која има функцију систематизације свега онога што је на овом часу

проучено. На овом последњем слајду налази се и линк који ће наше ученике одвести у

виртуелну шетњу кроз Његошев музеј. Сходно интересовањима, ученици ће моћи да

посете Његошеву радну собу, библиотеку, оружаоницу...

Приказ (структура) презентације

Први слајд:

Прва тематска целина: НАИЗГЛЕД ОБИЧАН ЧОВЕК

слајд 1: слајд 2:

4 Прилог број 3

Друга тематска целина: НАИЗГЛЕД ОБИЧНО СЕЛО

слајд 1: слајд 2:

Трећа тематска целина: ПРЕСТОНИЦА МЕЂУ ОБЛАЦИМА

слајд 1: слајд 2:

Четврта тематска целина: ОБИЧНА ШКОЛА И НЕОБИЧНИ УЧИТЕЉ

слајд 1: слајд 2:

Пета тематска целина: ВЛАДАР ПЕСНИЧКОГ СРЦА

слајд 1: слајд 2:

Шеста тематска целина: НАСЛОВИ

слајд 1: слајд 2:

Седма тематска целина: ВИЈЕНАЦ ГОРСКИХ ПЈЕСАМА ЗА СЛОБОДУ

слајд 1: слајд 2:

Осма тематска целина: 1847.

слајд 1: слајд 2:

Девета тематска целина: ЖУДЊА ЗА ЖИВОТОМ

слајд 1: слајд 2:

Десета тематска целина: ВЕЧИТИ ДОМ

слајд 1: слајд 2:

Завршни слајд:

Закључни део: Систематизација усвојеног знања, односно провера колико су ученици

запамтили гледајући презентацију, биће урађена кроз укрштеницу. Замисао је да сви

ученици учествују, да то не буде репродуктивно понављање, просто меморисање података

него функционално понављање јер решавањем укрштенице ученици се мисаоно ангажују у

тражењу одговора, а запамћени подаци су засигурно трајнији.

ДРУГИ ЧАС

Уводни део часа: Пошто су се ученици на претходном часу упознали са најбитнијим

подацима из Његошевог живота и рада путем изузетно функционалне презентације, на

овом, другом часу примарни циљ је упознавање и детаљна анализа одломка из Горског

вијенца, који је у већини читанки насловљен као Везирово писмо и отпоздрав на њега. Пре

саме анализе, инсерт5 из истоименог филма Петра Божовића требало би да послужи као

адекватна најава и добра мотивација за рад.

Оперативни део часа: Да би се ово дело разумело, тј. да би рецепција дела била успешна,

најбитније је извршити његову локализацију и упознавање са културним и историјским

контекстом.

5 Прилог број 4

Његош је пишући ово дело узео за основу узео историјски догађај6 – истрагу потурица с

почетка 18. века, у време владике Данила, коју је поетски доградио. Прецизније, тема је

међуплеменски сукоб на верској основици: једни (Црногорци православне вере) су за

борбу против Турака, а други (Црногорци који су примили исламску веру – потурице)

против борбе. Истрага потурица о којој се у Горском вијенцу пева десила се у првим

годинама владавине Његошевог претка владике Данила Петровића који је родоначелник

династије Петровић-Његош, који је објединио духовну и световну власт у Црној Гори.

Главни јунак овог спева је упараво владика Данило. Овај млади црногорски владар и

интелектуалац који види и разуме боље и више од других разапет је страшном сумњом и

моралном дилемом да ли је чин истраге оправдан и да ли он неће изазвати велике

последице и невоље, веће од оних које већ постоје.

Како би избегао братоубилачку борбу, он сазива две скупштине ради проналажења

заједничког решења: једну скупштину на Ловћену и другу на Цетињу.

Већају и договарају се највећи црногорски прваци; позивају и најугледније људе из редова

потурчењака, али договора нема. Свако брани своје.

И тек када је видео да договора нема, владика Данило тешка срца, доноси одлуку да се

прво пође у борбу против домаћих издајника. Сама борба није опевана у Горском вијенцу

и о њој се само проповеда на крају спева.

Једна од изузетно снажних епизода у Горском вијенцу је и „Везирово писмо и отпоздрав

на њега“. То је део који је штампан у читанкама.

Везир, силан и освајачки настројен, уочи војног похода на Црну Гору, шаље писмо

владици и црногорским поглаварима. Тражи да сви они дођу код њега на поклоњење и

тако изразе покорност и оданост турском султану. Он то у писму не казује одмах него

прави подужи увод у коме објашњава своју мисију.

На везирово писмо одговара владика Данило. Његово писмо је израз људског достојанства,

пуно мудрости и одлучности. Владика не прави велики увод да саопшти оно што мисли.

Он директно узвраћа и истиче вредност управо онога што везир понижава и обезвређује.

Слушање одломка и анализа стихова7.

6 Када је реч о овом историјском догађају, међу историчарима нема слагања – једни тврде да се десио, други

то оспсравају. Његош је тај догађај схватио као аутентичну историју и трудио се да је не изневери.

Пустићемо звучну читанку8 издавачке куће Логос. Нaкон oдгледаног филма, извршене

локализације, одслушаних стихова и кратке психолишке паузе, прелазимо на анализу дела.

Ученике ћемо кроз анализу стихова водити преко презентације9 насловљене као „Везирово

писмо и отпоздрав на њега“. (Подразумева се да сваки ученик пред собом има текст.)

Писмо Селим-везира поделили смо на 6, а владике Данила на 7 делова. Рачунајући 3

насловна слајда и последњи који приказује идеју одломка и Горског вијенца у целини,

приказана презентација садржи 17 слајдова.

Наставник чита део по део и тражи од ученика да самостално разоткривају смисао

прочитаног, а онда има приказује слајд по слајд, остављајући им могућност да и на

другачији начин схвате метафоре и алегорије од којих су оба писма састављена.

Приказ (структура) презентације

Насловни слајд

ПИСМО СЕЛИМ-ВЕЗИРА ВЛАДИЦИ ДАНИЛУ

7 Подразумева се да ученици познају и препознају алегорију и метафору као стилска изражајна средства, с обзиром на то да је цео Горски вијенац у пренесеном значењу. Осим тога, епистоларна форма (начин писања писма, врсте – приватно, службено) је такође позната из претходних разреда.8Српски језик 8, звучна читанка (избор обавезних текстова из читанке „Уметност речи“ за осми разред основне школе+акценатске и говорне вежбе), Нови Логос, Београд 2010. године)9 Прилог број 5

слајд 1: слајд 2:

слајд 3: слајд 4:

слајд 5: слајд 6:

слајд 7:

ВЛАДИКА ДАНИЛО ОТПИШУЈЕ

слајд 8: слајд 9:

слајд 10: слајд 11:

слајд 12: слајд 13:

слајд 14: слајд 15:

Завршни слајд

Завршни део часа: Ученици добијају задатке и инструкције за самосталан рад код куће.

Кроз њих би требало да примене и повежу своје знање о облицима навинарског

изражавања са књижевношћу, обрађеним одломком који би се третирао као конктретан

догађај из свакодневног живота на основу кога треба написати вест, извештај, интервју

или направити ТВ емисију. На тај начин, ученици су постављени у ситуацију да истражују

и стварају. Овакви задаци имају за циљ симбиозу класичног и иновативног приступа

обради књижевноуметничког текста у настави при чему дело не губи на смислу нити се

деградира, а ученичка инвентивност и креативност као и оригиналност долазе до изражаја.

Могући домаћи задаци10:

Телевизијски дуел: владика Данило – Селим-везир

Савремена верзија дописивања (размена мејлова)

Интервју са владиком Данилом

Интервју са Селим-везиром

Писање вести и извештаја

Коришћена литература:

Петар Петровић Његош, Горски вијенац, Издавачко предузеће „Рад“, Београд 1968.

Јован Деретић, Горски вијенац, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1997.

Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике и

наставна средства, Београд 2006.

Јован Деретић, Историја српске књижевности, SEZAM BOOK, Београд 2007.

10 Овај завршни део другог часа омоћује ученицима да обнове и примене основне облике новинарског изражавања (вест, извештај, интервју, прављење ТВ емисије) које у усвојили из културе писменог изражавања у претходним разредима. Праћење, тј. прилагођавање савременом начину комунникације (слање и писање мејлова) има за циљ да покаже да се свако дело, иако најпре тумачи у контексту времена у коме настаје, може осавременити. Другим речима, не мора се сваки покушај тумачити као поступак уништавања једног уметничког дела. Уз добру припрему, добре инструкције и контролу наставника и овакви задаци могу бити изузетни, а за ученике врло инспиративни.