VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA ČAČAK

VOĐENJE

Smer: Proizvodni menadžmentOblast: Uvod u menadžment

Profesor: mr Radisav Đukić Student: Ivana Đokić Br indeksa: 4834/104834/10

Lazarevac, oktobar 2011.

SADRŽAJ

UVOD..............................................................................................................................................2

1.POJAM VOĐENJA U MENADŽMENTA...............................................................................3

2.MOTIVACIJA............................................................................................................................3

3.KOMUNICIRANJE I PREGOVARANJE...............................................................................6 3.1.Komuniciranje....................................................................................................................6 3.2.Pregovaranje.......................................................................................................................8

4.DEFINISANJE I ZNAČAJ LIDERSTVA..............................................................................10 4.1.Karakteristike lidera.........................................................................................................12

5.ZAKLJUČAK............................................................................................................................14

LITERATURA..............................................................................................................................15

1

UVOD

Centralni zadatak menadžmenta jeste da planira željenu budućnost neke organizacije i da taj plan ostvari. Prema tome, menadžment je izazov planiranja i organizovanja. Ipak, za ispunjenje organizacionih ciljeva potrebno je više od razumnog strateškog plana i razumne organizacione strukture. Da bi ideje pretočili u akcije i podržali ih, menadžeri moraju biti spremni da podstiču i podrže ljude koji sprovode planove i rade unutar struktura. Ovaj napor menadžera da ljude usresrede na ciljeve organizacije naziva se vođenje.

Kako je za sprovođenje strateških planova potrebno izvesno vreme, motivacija je važna jer ljude koncentriše na ciljeve, dok je liderstvo bitno jer održava zajednički rad članova grupe. Samo postojanje grupe nosi sa sobom niz kompleksnih pitanja i problema kojima će se baviti naredna poglavlja.

Pojam vođenje postoji u srpskom jeziku i najčešće se koristi da označi radnju, kojom se grupa ljudi, koja se kreće, usmerava od strane jednog čoveka, kako bi došla do svog cilja. Taj čovek se naziva vođom, a najbolji primer se sreće u planinarstvu gde se za tu ulogu ljudi posebno obučavaju, kako bi grupu planinara bezbedno proveli kroz nepoznate planinske predele i pokazali im lepotu prirode. Takav vođa se naziva planinski vodič. Planinari koji idu za njim striktno poštuju njegove instrukcije. U menadžmenu je situacija drugačija. Postoji vođenje, ali i sloboda onih koji su vođeni da samostalno izvršavaju svoje zadatke. Zbog toga vođenje u menadzmentu ne podrazumeva puko sledbeništvo ili strogo izvršavanje naređenja. Pre se radi o potrebi određivanja šta i kako treba da se radi i o obezbeđivanju da to tako i bude, kao i o zadatku usklađivanja rada ljudi unutar grupe i sa drugim ljudima.

Rad obuhvata nekoliko celina. U prvom delu se upoznajemo sa pojmom i značajem vođenja, zatim sledi analiza aktivnosti vođenja, a to su motivacija kao najvažniji aspekt menadžerskog rada, komunikacija i pregovaranje i na kraju ćete se upoznati sa liderstvom kao savremenim fenomenom menadžmenta.Cilj rada je upoznavanje pojma vođenja, koje je jedan od najdinamičnijih procesa u menadžmentu i ukazivanje na značaj ove aktivnosti menadžmenta.

2

1.POJAM VOĐENJA U MENADŽMENTU

Vođenje možemo definisati na dva načina : kao sposobnost i kao proces.1. Vođenje predstavlja sposobnost pojedinca da utiče na druge ljude tako da oni sarađuju i

doprinose naporima usmerenim ka cilju organizacije.2. Vođenje – proces kojim se delatnost članova organizacije usmerava ka ostvarenju

zadataka.

Otac modernog menadžmenta, Fajol je smatrao da posle organizovanja, slede usmeravanje i kordinacija kao posebni procesi. To se danas objedinjava u jedan proces kojem su dodati još neke aktivnosti, a sve to zajedno se naziva vođenje. Sadržaj vođenja čine aktivnosti:

1. odlučivanje2. komunikacija3. koordinacija4. motivacija

Vođenje obuhvata veći broj pojedinačnih poslova i aktivnosti, kao što su raspoređivanje poslova na radnike, određivanje načina obavljanja poslova i zadataka, koordinacija kadrova, praćenje i usmeravanje načina obavljanja posla, motivisanje radnika da efikasnije i bolje rade itd...1

U novije vreme se pojavio fenomen u vezi sa vođenjem, koji se naziva liderstvo. On dolazi od engleske reči leading, koja znači vodeći, i ne treba ga mešati sa vođenjem, što se često radi, jer leader znači i vođa. Međutim, njega treba shvatiti u značenju prvi, vodeći, najbolji, u skladu sa čime je liderstvo naročit oblika vođenja svojstven pojedincima koji su predvodnici.

Pojedini autori u vođenju razmatraju i kadrovanje – grupu aktivnosti kojom se planiranju, pronalaze, biraju obučavaju, prate, nagrađuju i razvijaju kadrovi. Te aktivnosti svakako predstavljaju važan posao menadžera. Po nekim autorima on pripada organizovanju, gde se posmatra kao postupak oživljavljavanja organizacije. Drugi ga opisuju kao poseban proces, dok treći misle da on pripada vođenju.

U vođenju se u prvom redu uspostavlja odnos između ljudi: menadžera – vođe i njegovog potčinjenog – zaposlenog koji obavlja pojedine poslove. Kako se tu radi o ljudima, vrlo je važno poznavanje ljudi kao bića jer će bez toga svaki proces vođenja biti neuspešan. Menadžer – vođa je takođe čovek, ali u drugačijoj poziciji od zaposlenog, koja takođe ima neke karakteristike koje treba poznavati da bi proces vođenja bio uspešan.

2.MOTIVACIJA

Motivacija je psihološka karakteristika ljudi koja utiče na stepen predanosti pojedinca. Ona se sastoji od faktora koji izazivaju, kanališu i podržavaju ljudsko ponašanje u određenom željenom pravcu.

Motivisanje je upravljački proces kojim se utiče na ponašanje ljudi na osnovu saznanja o tome „šta izaziva određeno ljudsko ponašanje“.

1 Mr Branko Matić, “Menadžment”, Valjevo 2006

3

Motivacija i motivisanje se bave različitim oblicima savremenog ponašanja ljudi između dva ekstrema a to su refleksne radnje ( npr. kijanje ) i stečene navike ( npr. pranje zuba ). Postoje mnoge teorije motivacije. sve pokušavaju da objasne šta su to ljudska bića i šta mogu da postanu. Zbog toga se obično kaže da teorija motivacije ima sadržaj u formi posebnog gledišta o ljudima. Sadržaj teorije motivacije omogućava nam da shvatimo svet dinamičkog angažovanja u kojem rade organizacije opisujući menadžere i zaposlene koji su svakodnevno angažovani u organizacijama. Kako se teorije motivacije bave ljudskim razvojem, njihov sadržaj takođe omogućava menadžerima i zaposlenima da se uhvate u koštac sa dinamikom organizacionog života.

Teorije motivacije se mogu podeliti u dve osnovne grupe:1. Prvobitne teorije motivacije ( Tabela br1. ) 2

- tradicionalni model, - model ljudskih odnosa i- model ljudskih resursa

Tabela br. 1. Prvobitne teorije motivacije

TRADICIONALANMODEL

MODEL LJUDSKIHODNOSA

MODEL LJUDSKIHRESURSA

PRETPOSTAVKE

1.Kod većine ljudi urođena je odbojnost prema radu.

2.Manje je važno štarade od onog koliko zarađuju.

3.Malo ljudi želi ili može da obavi posaokoji zahteva krativnost,samousmeravanje ilisamokonrolu.

1.Ljudi vole da budukorisni i važni.

2.Ljudi žele da pripadaju i da budu priznati kao pojedinci.

3.Ove potrebe su mnogo značajnije od novca u procesu motivisanja ljudi na rad.

1.Ne postoji urođena odbojnost prama radu. Ljudi žele da pomognu ostvarenju svrsishodnih ciljeva u čijem formiranju su učestvovali.

2. Većina ljudi može da bude kreativnija, da upotrebi više samodiscipline nego što to od njih zahteva trenutni zadatak.

POLITIKA

1.Menadžer treba pažljivo da 1.menadžer treba da kod 1.Menadžer treba da iskoristi

2 Prof R: Đukić, J. Jovanović, „Uvod u menadžment“, Čačak

4

nadgleda i konroliše službenike

2.On ili ona moraju da razbiju zadatke na jednostavne operacije koje se ponavljaju i lako uče.

3.On ili ona moraju da utvrde detaljne radne rutine i procedure i da ih iskreno i ozbiljno podrže.

svakog radnika razvije osećanje korisnosti i važnosti .2.On ili ona treba da obaveštavaju službenike i slušaju njihove primedbe na njegove/njene planove.

3.Menažer treba da dozvoli službenicima da u rutinskim poslovima koriste samousmeravanje i samokontrolu.

nedovoljno iskorišćenje ljudskih resursa.2.On ili ona moraju stvoriti ambijent u kojem svi članovi mogu da doprinesu u granicama svojih mogućnosti.3.On ili ona moraju da podstaknu puno učešće u važnim pitanjima i da daju veći prostor za samokontolu i samousmeravanje.

TRADICIONALANMODEL

MODEL LJUDSKIHODNOSA

MODEL LJUDSKIHRESURSA

OČEKIVANJA

1. Ljudi će prihvatiti posao ako je plata pristojna, a šef dobar.

2.Ako su zadaci dovoljno jednostavni, a ljudi pod pažljivom kontrolom, oni će uraditi ono što se očekuje.

1.Zajedničko korišćenje informacija sa službenicima i uključenje službenika u proces donošenja odluka zadovoljiće njihove osnovne potrebe, kao što su osećanje pripadnosti i značaj.

2.Zadovoljenje ovih potreba podići će rasploženje, a umanjiniti otpor formalnom autoritetu – službenici će „dobrovoljno sarađivati „

1.Proširenje uticaja, samousmeravanje i samokontrola službenika dovešće direktno do poboljšanja radne efikasnosti.

2.Zadovoljstvo poslom može se javiti kao nusproizvod ako službenici mogu da iskoriste sve svoje potencijale.

2. Savremene teorije motivacije :

- Teorija potreba ( Slika br.1)Hijerarhija potreba po Maslovu – teorija motivacije koja ističe da su ljudi motivisani da zadovolje pet vrsta potreba koje se mogu hijerarhijski rangirati,

Teorija ERG – teorija motivacije koja kaže da ljudi pokušavaju da zadovolje egzistencijalne potrebe, potrebe pripadnosti i razvoja. U sl.da napori da se zadovolje potrebe na jednom nivou budu neuspešni, pojedinci če se vratiti na viši nivo.

Teorija tri potrebe – iznosi da kod motivisanih ljudi postoje tri osnovna nagona, a to su potreba dokazivanja, potreba moći i potreba druženja.

5

ZADOVOLJENJE

Teorija motivacije dva faktora - Hercebergova teorija koja objašnjava da zadovoljstvo ili nezadovoljstvo poslom izazivaju dve različite grupe faktora. - Teorija pravednosti – teorija motivacije na poslu koja ističe ulogu koju ima verovanje pojedinca u pravednost i korektnost nagrade ili kazne u određivanju njegovog rezultata ili zadovoljstva.

- Teorija očekivanja – teorija motivacije koja kaže da ljudi biraju model ponašanja od nekoliko alternativnih modela u zavisnosti od toga šta očekuju da dobiju od određenog ponašanja.

- Teorija potkrepljenja – teorija motivacije koja se zasniva na zakonu efekta – ideji da postoji tendencija da se ponovi ponašanje koje je imalo dobre posledice, dok ponašanje koje je imalo negativne posledice neće se ponoviti.

-Teorija određivanja ciljeva – procesna teorija motivacije koja se usredsređuje na proces određivanja ciljeva.

Slika 1. Motivaciona teorija potreba3

3.KOMUNICIRANJE I PREGOVARANJE

3.1. KOMUNICIRANJE

Komuniciranje povezuje sve faze menadžment procesa. Skoro 60% svog vremena menadžeri provode komunicirajući. Komunikacija je proces pomoću kojeg ljudi pokušavaju da se sporazumeju. Ono je sredstvo ubeđivanja, informisanja, motivisanja i vođenja pojedinaca prema grupnom cilju. To je veština koju nije lako dostići i treba je usavršavati.

U decentralizovanoj kompaniji dobar lider provodi više vremena u komuniciranju nego u bilo čemu drugom. On mora da komunicira sa zaposlenima kako bi ih sve angažovao da rade na ostvarivanju zajedničkih ciljeva. On mora da komunicira sa svojim klijentima da bi oni bili u toku sa novim aktivnostima i uslugama kompanije. U kompaniji sa čvrstom hijerarhijom na zaposlenima je da shvate šta znače naređenja koje izdaje rukovodilac.

U velikim kompanijama gde lider želi da upozna hiljade decentralizovanih nosioca odluka, on umesto da prenese poruku, mora biti siguran da ju je svaki zaposleni razumeo i prihvatio. To

3 Mr Branko Matić, “Menadžment”, Valjevo 2006

6

POTREBA( nedostatak)

NAGON ZA ZADOVOLJAVANE

RADNJA( ponašanje radi zadovoljenja )

znači da u svom pristupu mora poći obrnutim smerom i mora da ustanovi koje će reči onaj koji prima biti u stanju najbolje da shvati i onda prihvati kao sopstvene. Ne postoje suviše jednostavne rečenice. Bolje biti previše jasan ili previše jednostavan nego rizikovati mogućnost da neko pogrešno shvati poruku. Najsnažnije poruke su one koje su jednostavne i direktne.Komuniciranje nisu samo reči i oglasi. Ono obuhvata i simbole. Sve što se odnosi na lidera ima simboličnu vrednost, od stila življenja i oblačenja do ponašanja. Lideri moraju biti svesni koliko se neverbalnim komuniciranjem može postići u prikazivanju stila koji bi drugi u organizaciji trebalo da slede. Koristeći to, lider će pomoći da se stvara upravo onakav imidž kakav organizacija predstavlja svojim klijentima. Davanje dobrog primera je najefikasnije sredstvo komuniciranja. Većina tradicionalno nastrojenih direktora daju sebi carska obeležja. Ali kad je klijent na prvom mestu, to više sebi ne mogu dozvoliti.

Prepreke u komuniciranju:Prepreke efikasnoj komunikaciji mogu biti:- nepodesan jezik- preopterećenost informacijama- nedovoljnost informacija- buka ili druge smetnje- različiti pogledi- propust da se sasluša poruka- namerna obmana- misli primaoca su negde drugdeJedan od načina da se izbegnu ovakve prepreke je davanje i traženje povratnih informacija

Neverbalno komuniciranje:Kao što je već navedeno sem verbalnog komuniciranja veoma je važno i neverbalno komuniciranje. U znake neverbalne komunikacije spadaju:

- dodir (ili izbegavanje dodira)- fizički prostor- držanje tela- fizički izgled- izraz lica- kontakt očima i zurenje- pokreti ruku- ton i visina glasa- ćutanje- greške u govoru - akcent...

Tri faktora mogu uticati na uspeh ili neuspeh komunikacija:1. širfovanje ( prevođenje informacija u seriju simbola za potreba komunikacije),2. dešifrovanje ( tumačenje i prevođenje poruke u razumljivu informaciju)3. buka ( sve što zbunjuje, uznemirava, umanjuje ili ometa komunikaciju )

Osnovni elementi modela komunikativnog akta:-Izvor poruke – informacije-Ođašiljač poruke-Kanal prenosa poruke

7

-Primaoc poruke-Cilj poruke

PREPORUKE ZA KOMUNIKACIJU NA POSLOVNOM SASTANKU:Ove preporuke se mogu usvojiti i koristi u različitim situacija na poslovnim sastancima, kada se pregovara sa različitim tipovima ličnosti.

Tabela br.2. Preporike za poslovnu komunikaciju4

KARAKTER PREPORUČEN NAČIN PONAŠANJA

SVAĐALICA-Ostati u stručnom domenu i potpuno miran-Prepustiti ostalim sagovornicima da obore njegove tvrdnje

POZITIVAC-Dopustiti mu da zaokruži rezultate razgovora.-Odmereno se uključiti u diskusiju

SVEZNALICA -Zahtevati od ostalih sagovornika da zauzmu stav o njegovim tvrdnjama

BRBLJIVAC-Prekinuti ga sa puni takta.-Igraničiti mu vreme izlaganja

PLAŠLJIVKO-Postaviti laka, diskretna pitanja-Pojačati mu samopouzdanje

ODBOJNI -Priznati mu njegovo znanje i iskustvo

NEZAINTERESOVAN -Raspitivati seo njegovom radu

VELIKA ZVERKA -Ne upražnjavati direktnu kritiku

PITALICA -Njegovo pitanje usmeriti na ostale učesnike u razgovoru

3.2. PREGOVARANJE

Pregovori predstavljaju upotreba komunikacije i pregovori radi rešenja sukoba i postizanja zajedničkih rezultata. Karakterišu ih:- Postojanje sukoba interesa između dve ili više strana- Ne postoje utvrđena pravila/procedure za rešenje sukoba- Želja za pronalaženjem zajedničkog rešenja (raskid ugovora, prenos spora na viši nivo).

Proces pregovoranja uslovno sadrži dve faze:

4 Mr Branko Matić, “Menadžment”, Valjevo 2006

8

1. početnu inicijativu 2. same pregovore

Cilj pregovaranja treba da bude zajednički odgovor. Samo saradnjom i kompromisom doći će se do zaključka prihvatljivog za sve saradnike pregovaranja. Pregovranje je umetnost prilagođavanja.5

Smernice za vođenje pregovoraDa bi se pregovori uspešno vodili potrebno je pratiti smernice za vođenje pregovora, odnosno:

- Odredite jasne ciljeve za svako pitanje o kojem se pregovara i shvatite kontekst u kojem su ciljevi određeni- Ne žurite- Ako ste u nedoumici, organizujte sastanak- Treba da budete dobro pripremljeni tako da jasni podaci podržavaju jasno definisane ciljeve- Treba da očuvate fleksibilnost vašeg položaja- Utvrdite motivaciju za ono što druga strana želi- Nemojte dozvoliti da se ukopate. Ako ne dođe do progresa po nekoj tački, pređite na drugu, pa joj se kasnije vratite. Izgradite uslove za sporazum.- Morate imati u vidu da druga strana želi da sačuva obraz- Pažljivo slušajte- Izgradite ugled poštene, korektne ali čvrste osobe- Kontrolišite svoje emocije- Morate biti sigurni da znate u kakvom je odnosu svaki pojedinačni potez u pregovorima u odnosu na sve ostale poteze- Odmerite svaki potez u odnosu na vaše ciljeve6

Veliku pažnju treba da posvetite sadržaju svake klauzule o kojoj se pregovara. Morate imati na umu da je pregovarenje po svojoj prirodi kompromis. Takođe, naučite da razumete ljude - to se može isplatiti tokom pregovora. Treba imati na umu da poruka koja "nije važna" - ona se ne sluša.

Razlikuju se dve generične vrste procesa pregovaranja koji se razlikuju po svijim relativnim izgledima da postignu stabilnost ( rezultati pregovora traju izvesno vreme ):- Integracioni proces je proces pregovaranja u kojem postoje jednake šanse da obe strane ostvare dobitak-Distributivni proces – je proces pregovaranja u kojem obe strane teže da ostvare maksimalni dobitak za sebe, a maksimalni gubitak za drugu stranu.

Posledice loših komunikacija i informisanjaKao najčešće posledice loše donetih odluka su:- Nerazumevanje i nesporazumi između organizacijskih celina- Pogrešno shvatanje ili neshvatanje ciljeva organizacije i mogućnosti ostvarenja ličnih ciljeva u organizaciji- Konflikti i razilaženja- Loš kvalitet proizvoda i usluga kao posledica nerazumevanja sopstvene uloge u procesu upravljanja kvalitetom5 Prof R: Đukić, J. Jovanović, „Uvod u menadžment“, Čačak6 Internet: www.uzk.co.me/.../09%20 Pregovaranje

9

- Otpor promenama i razvoju- Nedovoljno angažovanje zaposlenih - Loša koordinacija...

4.DEFINISANJE I ZNAČAJ LIDERSTVA

Liderstvo ili vođenje je još jedna od aktivnosti menadžmenta. Slično kao i organizovanje i njega je teško precizno definisati, pošto u sebe uključuje veći broj aktivnosti koje menadžeri obavljaju. Benis i Nanus konstatuju da postoji 350 različitih definicija liderstva koje proizilaze iz stotinu različitih istraživanja sprovedenih u XX veku. Jedan od autora koji su pisali o liderstvu navodi da postoji onoliko mnogo različitih definicija liderstva koliko i autora koji su pokušali da ga definišu.7

Liderstvo je veoma složena menadžerska aktivnost uticanja na druge da naporno rade na ostvarivanju organizacionih ciljeva i zadataka. Uticanje podrazumeva razvoj poverenja i entuzijazma između ljudi kako bi mogli ostvariti svoje talente i sposobnosti. Reč je o izuzetno kompleksnoj aktivnosti. Jedna od ključnih stvari u liderstvu predstavlja postojanje vizije, kao svojevrsne slike željene budućnosti. Menadžer bez vizije nije lider. On tada postaje puki administrator. Pored vizije liderstvo obuhvata i čitav niz drugih pitanja vezanih za uticanje, kao što su motivisanje, komuniciranje, sposobnost timskog rada, održavanje međuljudskih odnosa.

Yukl navodi više definicija liderstva kako bi ukazao na različite pristupe fenomenu liderstva:8

- Liderstvo je ponašanje pojedinca koji usmerava aktivnosti grupe radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva

- Liderstvo je proces davanja svrhe i smera kolektivnom naporu i prouzrokovanje dobrovoljne akcije za uspešno ostvarivnje ciljeva.

- Liderstvo je proces uticanja na aktivnosti organizovane grupe radi postizanja ciljeva.- Liderstvo je artikulisanje vizije, otelotvorenje vrednosti i kreiranje vizije u kojoj stvari

mogu biti usavršene.

Liderstvo se definiše kao čin da se utiče na druge, naglašava Grinberg. Neki ga posmatraju i kao instrument za ostvarenje ciljeva. Tako je liderstvo proces koji uključuje uticanje da se ostvare ciljevi i dešava se u određenoj situaciji grupe ili organizacije. Akcenat je na uticanju, bez uticanja nema liderstva. Znači da je liderstvo "proces tokom kojeg jedna osoba utiče na druge članove grupe radi ostvarenja ciljeva grupe ili organizacije".9

Tom Peters ističe da je danas glavni posao lidera, na svim nivoima, da nadgleda procese u kojima se napuštaju stare, nefunkcionalne istine, a da istovremeno, ljude i organizacije pripreme da se suoče sa promenom, da vole promenu i razviju naklonost prema njoj, paralelno sa inovacijama koje se predlažu, testiraju, modifikuju i prilagođavaju.

Liderstvo se povezuje sa superiornim performansama organizacije. Lideri su izabrani ili samoizabrani da opredele sudbinu organizacije u privredi. Liderstvo je bitno kada organizacija treba da se menja, da se suoči sa promenama u eksternoj sredini i kada treba odlučno voditi

7 Erić D., Uvod u menadžment, Ekonomski fakultet, Beograd 20008 Yukl G., Ladeership in Orgnizations, forth editions, Prentice-Hall Upper Saddle River9 Grindberg DŽ. i Baron A. R, Ponašanje u organizacijama: Razumevamje i upravljanje ljudskom stranom rada,

Želnid, Beograd 1997.

10

proces promena. Liderstvo se danas posmatra kao pojedinačno najznačajniji faktor u savremenoj privredi.

Prema P. Druckeru temelj efikasnog vođstva čini osmišljavanje zadatka postavljenog određenoj organizaciji i njegovo jasno i očigledno definisanje i utvrđivanje. Lider postavlja ciljeve, određuje prioritete i utvrđuje i održava standarde. Jedan efikasan vođa zna da je njegov vrhunski zadatak da kreira ljudski potencijal i ljudsko vizionarstvo. 10

Ako se posmatraju dve dimenzije, sredina (interna i eksterna) i vreme (sadašnjost i budućnost) dobijaju se četiri bitne uloge lidera. Pravi lider se nalazi u sredini jer on treba da balansira sve ove aktivnosti. Lider je postavljač smera u kome treba da se kreće organizacija, on je pokretač promena i katalizator promena u organizaciji, on nastupa kao govornik preduzeća u eksternoj sredini i on je usmerivač tima saradnika koje opunomoćuje za samostalno odlučivanje i preduzimanje akcije. Sve četiri uloge definišu posao vizionarskog lidera i sve su podjednako važne za uspeh organizacije.11 Slika 2: Uloge lidera

Eksterna sredina

SadašnjostGovornikpreduzeća

Postavljačsmera Budućnost

Usmerivač tima Pokretač promena

Interna sredina

Teško je i zamisliti organizaciju koja bi mogla da postoji duže vreme bez liderstva. Ni jedna organizaciona struktura nije potpuna a liderstvo je upravo ono što popunjava praznine koje postoje pošto se ne mogu unapred planirati i predvideti sve aktivnosti i svaka odluka. Pored toga, organizacije funkcionišu u promenljivim uslovima bez obzira na tržište, tehnologiju, zakonodavstvo i druge sile prema kojima se organizacija mora prilagođavati. Upravo liderstvo mora da oseti te promene i da ljude navede da se prilagode. Liderstvo može da obezbedi taj elan, taj duh zajedništva po kome se jedna "inspirisana" grupa razlikuje od neke druge koja je "troma". Liderstvo je sposobnost da se utiče na druge ljude kako bi oni sarađivali i doprineli ostvarivanju ciljeva organizacije.

4.1.KARAKTERISTIKE LIDERA

10 Drucker F. P., Menadžment za budućnost, Grmeč - Privredni pregled, Beograd 1995.11 Milisavljević M., Savremeni Strategijski Menadžment, Institut Ekonomskih Nauka, Beograd 2002.

11

Pošto sve organizacije imaju više sledbenika nego lidera, neefektivni sledbenici mogu biti pre hendikep za jednu organizaciju nego neefektivni lideri. Izneto je mišljenje da efektivni sledbenici imaju četiri karakteristike:

1. Oni dobro upravljaju sobom i u stanju su da misle za sebe. Oni mogu da rade samostalno i bez direktnog nadzora.

2. Oni su privrženi grupi, organizaciji i ideji i pored toga što vode računa o sebi. Najveći broj ljudi voli da radi sa ljudima koji su privrženi svom poslu.

3. Oni stvaraju svoju kompetentnost i fokusiraju svoj napor na način da maksimiraju uticaj na ishode. Oni uče svoju struku da bi bili korisni svojoj organizaciji i imali više standarde performansi nego što posao ili organizaciona jednica to zahtevaju.

4. Oni su hrabri, pošteni, pouzdani i efikasni sledbenici i postavljaju sebe kao nezavisne mislioce čije kreativno mišljenje i procene mogu biti pouzdane.

Kao što postoji veština lidera postoji i veština onih koji ih slede. Organizacije idu napred ili propadaju ne samo u zavisnosti od toga kakvi su njihovi menadžeri i lideri nego i oni koji ih slede.

Tabela br.3. Karakteristike lideraSklonosti ili karakteristike Opis

EnergijaŽelja za dokazivanjem, ambicioznost, velika energija, izdržljivost, inicijativa

Poštenje i integritet Pouzdanost, poverenje, otvorenost

Liderska motivisanostŽelja za dominacijom da bi se ostvarili zajednički ciljevi

Samopouzdanje Poverenje u sopstvene sposobnosti

Sposobnost percepcijeInteligencija, sposobnost sažimanja i tumačenja velikog broja informacija

Poznavanje poslaPoznavanje celokupne grane, odgovarajuća tehnička pitanja

Kreativnost Originalnost

FleksibilnostSposobnost prilagođavanja potrebama sledbenika i zahtevima situacije

Teorije liderstva:

1. Genetska teorija – najstarije objašnjenje liderstva ; uverenje je da se liderska sposobnost prenosi genetski ( po rođenju )

2. Teorija crta ( karaktera)3. Bihejvioristički pristup – fokusiran je na ponašanje pojedinca; zasnovan je na

istraživačkom pokušaju razumevanja liderstva; postoje menadžeri koji su orijentisani na zadatak I menadžeri koji su orijentisani ka osoblju ( zaposlenima ).

4. Kontigentni pristup – najnoviji i najpoznatiji modeli liderstva su:-Situacioni model

-Fidlerov model -Pristup put – cilj liderstvu.

12

RAZLIKE IZMEĐU LIDERA I MENADŽERA U ORGANIZACIJI

Tabela br.4. Razlika između lidera i menadžera u organizaciji12

MENADŽER LIDERje administrator je inovatorje kopija je orginalje fokusiran na sistem i strukturu Je fokusiran na ljuderazvija kontrolu joverenjeu fokusu ima kratkoročnu dugoročnu perspektivupita kako i kada pita sta i zaštodrži oči na krajnjem rezultatu na horizontuje imitator je inovatorprihvata status guo ga osporavaje klasičan vojnik je samo svojse trenira se obrazujese brine o tome gde si te vodi na novo mestose bavi sadašnjošću se bavi budućnošćuradi sa sigurnošću sa verovatnoćomse bori sa kompleksnošću sa neizvešnošćuje usredsređen na činjenice na odlukepronalazi odgovore i rešenja formuliše pitanja i problemetraži sličnost razlikuje zadužen za efikasnost je zadužen za efikasnost

ZAKLJUČAK

12 Prof R: Đukić, J. Jovanović, „Uvod u menadžment“, Čačak

13

Osnovna težnja i cilj ovog rada je analiziranje pojma vođstva i njegovih aktivnosti: motivacija, komunikaicja i pregovaranje i liderstvo. Vođenje je jedan od osnovna četiri procesa menadžmenta. Pored vođenja tu su još i planiranje, organizovanje i kontrola. Svi ovi procesi se nalaze u uzročno posledičnom odnosom.

Vođenje je proces upravljanja zaposlenima sa ciljem da oni na najbolji način izvrše svoje radne zadatke. Zato je potrebno izvršiti pravilan izbor kadrova, obaviti odgovarajuću obuku, vršiti usmeravanje u toku rada, obezbediti motivaciju za rad, sprovoditi praćenje i ocenu razultata rada i stalno razvijati kadrove.

Motivacija je psihološka karakteristika ljudi koja utiče na stepen predanosti pojedinca. Ona se sastoji od faktora koji izazivaju, kanališu i podržavaju ljudsko ponašanje u određenom željenom pravcu.

Teorije motivacije se mogu podeliti u dve osnovne grupe:1.Prvobitne teorije motivacije :

- tradicionalni model, - model ljudskih odnosa i- model ljudskih resursa

2.Savremene teorije motivacije :- Teorija potreba- Teorija pravednosti - Teorija očekivanja - Teorija potkrepljenja - Teorija određivanja ciljeva

Komunikacija je proces pomoću kojeg ljudi pokušavaju da se sporazumeju. Ono je sredstvo ubeđivanja, informisanja, motivisanja i vođenja pojedinaca prema grupnom cilju. To je veština koju nije lako dostići i treba je usavršavati.

Pregovori predstavljaju upotreba komunikacije i pregovori radi rešenja sukoba i postizanja zajedničkih rezultata. Karakterišu ih:- Postojanje sukoba interesa između dve ili više strana- Ne postoje utvrđena pravila/procedure za rešenje sukoba- Želja za pronalaženjem zajedničkog rešenja (raskid ugovora, prenos spora na viši nivo).

Liderstvo ili vođenje je još jedna od aktivnosti menadžmenta. Liderstvo je veoma složena menadžerska aktivnost uticanja na druge da naporno rade na ostvarivanju organizacionih ciljeva i zadataka. Uticanje podrazumeva razvoj poverenja i entuzijazma između ljudi kako bi mogli ostvariti svoje talente i sposobnosti. Reč je o izuzetno kompleksnoj aktivnosti.

LITERATURA

14

1. Prof R: Đukić, J. Jovanović, „Uvod u menadžment“, Čačak2. Mr Branko Matić, “Menadžment”, Valjevo 20063. Internet: www.uzk.co.me4.Erić D,”Uvod u menadžment”, Ekonomski fakultet, Beograd 20005.Yukl G., “Ladeership in Orgnizations”, forth editions, Prentice-Hall Upper Saddle River6.Grindberg DŽ. i Baron A. R, Ponašanje u organizacijama: “Razumevamje i upravljanje ljudskom stranom rada”, Želnid, Beograd 19977. Drucker F. P.,” Menadžment za budućnost”, Grmeč - Privredni pregled, Beograd 1995.8.Milisavljević M., ”Savremeni Strategijski Menadžment”, Institut Ekonomskih Nauka, Beograd

15