Embed Size (px)
Citation preview
ZNAČAJ MENADŽERSKIH VEŠTINA ZA REFORMU SEKTORA ZDRAVSTVA
IMPORTANCE OF MANAGERIAL SKILLS IN HEALTH SECTOR REFORM
mr Sonja Novak1
dr Dragana Vukadinović2
dr Jasmina Nedeljković, docent3
1Agencija za poslovne usluge Plan Plus, Niš, [email protected]
2Agencija za poslovne usluge Plan Plus, Niš, [email protected]
3Fakultet za pravne i poslovne studije "dr Lazar Vrkatić" Novi Sad, [email protected]
CILJ
Istraživanje ima za cilj da ispita stavove i mišljenja medicinskog osoblja hirurških klinika u KC Niš o menadžmentu u zdravstvu i time dobije smernice o najznačajnim veštinama menadžera iz uglaonih čiji rad treba organizovati i postići maksimalan radni učinak.
Rezultati istraživanja pružiće važne informacije u kom smeru formalno i neformalno obrazovanjemenadžmenta u zdravstvu treba fokusirati.
Menadžerske veštine imaju direktan uticaj na uspešno rukovodjenje zdravstvenih ustanova.
UVODOsnova - izveštaji EU ukazuju na slabosti u oblasti kapaciteta ljudskih resursa u sektoru javneadministracije/javnog sektora, kao jedne od ključnih komponenti za njihovo unapredjenje.
- Menadžment
- Zdravstveni menadžment
- Koncept novog javnog menadžemnta (New Public Management - NPM)
UVOD Od zdravstvenih menadžera se očekuje da obavljaju složene menadžerske dužnosti u složenojsituaciji uzrokovanoj ekonomskom nestabilnošću, slabom privredom, malim izdvajanjima zazdravstvo, starim – nasledjenim modelima zdravstva i starim zdravstvenim ustanovama,uglavnom nenamenski građenim.
Direktor/Zdravstveni menadžer po Zakonu o Zdravstvenoj zaštiti, Član 131 ‘’organizuje rad irukovodi procesom rada, predstavlja i zastupa zdravstevnu ustanovu i odgovoran je za zakonitostrada zdravstvene ustanove’’
Duže vremena prisutna dilema jeste da li direktor klinike treba ili mora biti lekar, kao i koje suto veštine koje zdravstveni menadžer treba da poseduje da bi bio uspešan menadžer.
Set neophodnih veština u ovoj oblasti nije još opšte usvojen, ali sticanje menadžerskih veštinau okviru akademskog obrazovanja smatra se neophodnošću u složenoj situaciji sveobuhvatnihreformi i zahtevnom procesu pristupanja EU.
METODOLOGIJAOvaj rad istražuje veštine zdravstvenih menadžera na 11 hiruških klinika Kliničkog centra Niš i njihovekapacitete za sprovodjenje sektorskih reformi. Rad će identifikovati ključne menadžerske veštine, naosnovu mišljenja i stavova medicinskog osoblja, korišćenjem menadžerskog okvira Svetskezdravstvene organizacije za ljudske resurse. Prikupljanje podataka obavljeno je na terenu putemupitnika. Uzorak čini 25% zaposlenog medicinskog osoblja na 11 hirurških klinika u KC Niš. Statističkaanaliza obuhvata frekvencijsku analizu i Hi kvadrat test.
Kao osnovni teorijski okvir za definisanje profila zdravstvenih menadžera korišćen je ‘’OPŠTI MODELKOMPETENCIJA SZO’’ koji se sastoji iz tri sekcije:
-glavne kompetencije,
-menadžerske kompetencije i
-liderske kompetencije.
◦ Naglasak u ovom radu je na prvoj i drugoj grupi kompetencija.
Prva sekcija, glavne kompetencije, obuhvata:
1. Komuniciranje na pouzdan i efektivan način (izražava se jasno u konverzaciji i interakciji sa drugima, aktivno sluša, ostvaruje efektivnu pisanu komunikaciju, obezbedjuje uslove da informacija budepodeljena)
2. Poznavanje i upravljanje sobom
3. Ostvarivanje rezultata
4. Napredovanje u promenjivom okruženju
5. Podsticanje timskog rada
6. Poštovanje i promovisanje pojedinačnih i kulturoloških razlika
7. Davanje primera dobre prakse.
Druga sekcija, menadžerske kompetencije, obuhvata:
1. Kreiranje okruženja koje osnažuje i motiviše
2. Obezbedjivanje efektivnog korišćenja resursa
3. Izgradjivanje i promovisanje partnerskih odnosa u organizaciji i van nje.
Podaci su prikupljeni na uzorku od 25% medicinskog osoblja (lekari i medicinske sestre)hirurških klinika KC Niš (ustanova tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite).
Celokupan uzorak sastoji se od 100 medicinskih radnika sledećih klinika:
Opšta hirurgija, Minimalno invazivna hirurgija, Ortopedija, Urologija, Neurohirurgija,Kardiovaskularna hirurgija, Plastična hirurgija, ORL, Očna klinika, GAK, Dečja hirurgija.
REZULTATI samo 1/3 ispitanika zna na šta se odnosi i šta podrazumeva ‘’menadžment u zdravstvu’’,
dok 2/3 ne zna ili zna delimično.
Ohrabrujući rezultat je što je značajna većina izrazila interesovanje i želju da sazna više o tome.
Skoro identičan rezultat dobijamo i kod pitanja o ‘’liderstvu u zdravstvu’’.
Radno iskustvo u samo jednoj zdravstvenoj ustanovi umanjuje mogućnost sagledavanjapotrebnih veština za ‘’dobrog zdravstvenog menadžera’’.
Zaposleni su ocenili da je izuzetno važno da svaki zaposleni u zdravstvu ima osnovneinformacije iz oblasti menadžmenta u zdravstvu, kao i da menadžer ne mora biti lekar, već neko‘’sa strane’’ ko bi imao ‘’više vremena da se posveti poslu upravljanja’’.
Slika 1: Poznavanje koncepta menadžmenta u zdravstvu
Kod tvrdnje da jedan čovek – menadžer - ne može posedovati sve neophodne veštine za uspešnoupravljanje, ispitanici iznenadjujuće pokazuju nesigurnost u tvrdnju i time dalje pokazujuneophodnost upoznavanja sa konceptom menadžmenta i delom - timskog rada.
Očekivano, ispitanici prepoznaju potrebu za stručnim usavršavanjem i dodatnim formalnim ineformalnim obrazovanjem u oblasti menadžmenta u zdravstvu, posebno za poziciju ‘’direktorklinike’’.
Kod otvorenog tipa pitanja, koje su ključne veštine uspešnog menadžera, izdvojila su se dve: komunikacija i planiranje.
- Ovaj rezultat otvara širu diskusiju o formalnom obrazovanju lekara i potencijalnim merama zaunapredjenje programa i sticanje menadžerskih veština.
- Pitanja o podeli zadataka i korišćenju podataka za nagrade i kazne, gde se utvrdjuje nesrazmera inepostojanje ‘sistema korišćenja podataka’, dodatno potvrdjuje nedostatak mehanizama uspešnogupravljanja.
šta je presudno za dobrog rukovodioca - jasno ukazuju da godine staža i obrazovanje u strucizauzimaju nizak rang, dok se prednost daje veštinama planiranja, predvidjanja, preduzetničkomduhu i modernizaciji u modelu upravljanja.
Sa druge strane, rezultati na pitanje o problemima u OJ, daju drugačiju sliku od prethodnedobijene, jer u ponudjenim odgovorima ispitanici kao izuzetno velike probleme ocenjuju četirikategorije kao značajne – nabavku opreme, održavanje opreme, finansiranje i odnose sa fondom(od ponudjenih: planiranje, organizacija rada, koordinacija službi, izmena strukture kadrova, nabavka opreme, održavanje opreme, finansiranje, radna disciplina, medjuljudski odnosi, komunikacija, odnosi sa fondom, odnosi sa društveno-političkim zajednicama).
Rangiranje najvažnijih osobina dobrog rukovodioca u zdravstvu (na osnovu teorijskog okviraSZO, teorija menadžmenta i dosadašnjih istraživanja), prema mišljenju ispitanika ima sledećiredosled i značaj: sposobnost da precizno definiše ciljeve i zadatke, preduzimljivost, vizionarstvo, poznavanje modernih metoda upravljanja, tačnost, poznavanje organizacije zdravstvene službe, sposobnost da stvara pozitivnu psihološku atmosferu, stručna sprema i dužina radnog staža.
Jedino je inovativnost prepoznata kao delimično bitna.
Slika 2: Rangiranje potrebnih veština za upravljanje klinikom
Analizom dobijenih rezultata možemo videti da medicinski radnici na hirurškim klinikama KC Niš nisu upoznati dovoljno sa konceptom i značajem menadžmenta u zdravstvu, ali kodpobrojanih veština postoji jasan stav o njihovoj neophodnosti i visoko ocenjenoj potrebi zausvajanjem menadžerskih veština.
Na žalost, trenutni koncept obrazovanja lekara i budućih zdravstvenih menadžera ne uključujesticanje veština koje, sa druge strane, možemo sresti na poslovnim studijama.
Formalno i neformalno obrazovanje – kao rešenje
Neophodnost sticanja i posedovanja menadžerskih veština je rezultatima studije, na ovaj način, potvrdjeno i od strane samih ključnih aktera.
ZAKLJUČAKRezultati predstavljeni u ovom radu, kao deo šireg istraživanja, predstavljaju praktičan doprinosistraživanju u oblasti menadžmenta u zdravstvu u Srbiji i daju smernice za mere koje treba preduzetiza unapredjenje stanja u ovoj oblasti.
Rezultati pokazuju da, uprkos nekim inicijativama za uvodjenje menadžmenta u zdravstvu, ostajeveliki procenat medicinskih radnika koji nisu upoznati sa konceptom, ali su svesni njegoveneophodnosti.
Veštine prepoznate od strane medicinskog osoblja hirurških klinika KC Niš kao neophodne zaupravljanje klinikom (komunikacija, planiranje, organizacija posla) jesu u skladu sa svim teorijamamenadžmenta.
Potrebno je brzom intervencijom uvesti programe i treninge ili formirati centre za sticanje znanja iveština upravljanja u zdravstvu, ali primeniti i druge mehanizme (studijska putovanja, učenja naprimerima dobre prakse, prenos znanja iz privatnog sektora i sl.) za promenu trenutne situacije.
Profil menadžera u zdravstvu mora biti definisan setom veština i znanja zasnovanim na preporukamaEU i principima novog javnog menadžmenta.
HVALA NA PAŽNJI !
