Značaj vode za život biljaka

Damnjanović Ivana

Voda-najobilniji sastojak mnogih biljaka

• Lubenica, paradajz (preko 94% vode)

• Stariji listovi, stabla-oko 80% vode

• Semena-5-10% vode

Kako biljka prima vodu?

• Biljke koje žive u vodenoj sredini primaju vodu celom svojom površinom.

• Kod kopnenih biljaka obično je samo koren u dodiru sa vodom, pa je tokom evolucije postao posebno prilagodjen za obavljanje te funkcije.

Difuzija i osmoza

• Difuzija je transport materija iz sredine sa većom u sredinu sa manjom koncentracijom (niz hemijski gradijent) sve dok se koncentracije ne izjednače.

• Osmoza se javlja kad su koncentracije rastvora sa dve strane membrane različite.

• Dolazi do prelaska molekula rastvarača kroz membranu kako bi se izjednačile koncentracije sa obe strane membrane.

• Molekuli rastvarača se kreću iz sredine sa manjom koncentracijom u sredinu sa većom koncentracijom rastvorenih supstanci.

Biljna ćelija

• Ćelijski zid je elastičan

• Voda prodire u vakuolu

• U vakuoli su rastvoreni minerali, šećeri itd.-koncentrovan rastvor

• Rastvor u vakuoli je koncentrovaniji nego rastvor koji u ćeliju ulazi iz spoljašnje sredine

• Ima veći OSMOTSKI PRITISAK (OP)• Kada je ćelija u razblaženom rastvoru voda

u nju ulazi

• Tada se vakuola širi i potiskuje protoplazmu uz ćelijski zid

• Ćelijski zid se isteže do određene veličine• Pritisak ćelijskig sadržaja na zid se naziva

TURGOROV PRITISAK (T)

• Turgorovom pritisku se suprotstavlja PRITISAK ĆELIJSKOG ZIDA (ZP)

• SILA USISAVANJA S=OP-ZP• Ako u ćeliji ima malo vode, sadržaj u

vakuoli je koncentrovan• Tada su turgorov pritisak i zidni pritisak

jednaki nuli: T=ZP=0

• Tada je sila usisavanja jednaka osmotskom pritisku

• U takvoj situaciji ćelija prima vodu, vakuola se širi, raste turgorov pritisak koji u jednom trenutku postaje jednak osmotskom T=OP

• Tada ćelija prestaje da uzima vodu• Sila usisavanja je jednaka nuli

• Zemljišni rastvor ima nizak osmotski pritisak tako da biljka jako lako uzima vodu

• Tada je hidrostatički pritisak zemljipnog rastvora blizu nule

• Sušenjem zemljišta hidrostatički pritisak postaje negativan

• Ovo je prepreka za upijanje vode

Šta je korenov pritisak?

• To je sila koja vodu potiskuje naviše iz parenhima korena u ksilem

• Dokazi postojanja korenovog pritiska je pojava kapi tečnosti na:

- preseku stabla odmah iznad korena (eksudacija), - na presečenim granama vinove loze (plač ili

suzenje) i- po obodu listova kod mladih zeljastih biljaka

(gutacija)

• Osmotski pritisak eskudata je viši od osmotskog pritiska u zemljištu

• Smatra se da žive parenhimske ćelije korena aktivnim transportom prenose jone u unutrašnjost ksilemskih sudova pa rastvor u sudovima postaje koncentrovaniji od ćelijskog soka u vakuolama parenhimskih ćelija.

• Ta razlika omogućuje da voda osmotskim putem prelazi iz parenhima u ksilemske sudove korena i penje se u njima !!!

Dalje kretanje vodekroz ksilemske elemente stabla u listove ? Na taj tok vode uglavnom utiče sila koja se razvija usled transpiracije !

TranspiracijaTo je pojava odavanja vodeu obliku vodene pare u atmosferu preko nadzemnih delova biljke• Intenzitet transpiracije se meri količinom vode odate sa jedinice površine lista u jedinici vremena (grami vode / dm2 / sat)• Vrste transpiracije: 1) kroz kutikulu lista 2) kroz otvore na stablu - lenticele 3) kroz stome - može se delimično regulisati

Građa stominog aparataStome su intercelulari u listovima biljaka

• Stomin aparat čine:1. Ćelije zatvaračice pasuljastog oblika sa tankim spoljašnjim i

debelim unutrašnjim zidovima2. Ćelije pomoćnice (susedne ćelije sa kojima se dodiruju

zatvaračice svojim tankim zidovima)3. Intercelular ispod zatvaračica - stomina komora

• Otvaranje i zatvaranje stoma reguliše se promenom turgorovog pritiska u zatvaračicama i pomoćnicama

• Na svetlosti zatvaračice uzimaju jone kalijuma iz okolnih pomoćnica što ima za posledicu porast njihove sile usisavanja i otvaranje stoma

• Kod većine biljaka stome su noću zatvorene